Ishrana kao lek za hipertenziju (povišen krvni pritisak) Ishrana

Hipertenziju (povišen krvni pritisak) lekari često nazivaju tihi ubica, jer u mnogim slučajevima ne daje nikakve simptome dok nam potajno uništava krvne sudove, srce, bubrege, mozak…

Ovo je jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka, koje sve više pogađa mlade, a koje se, nažalost, ne shvata dovoljno ozbiljno, pa se i ne leči adekvatno. Uglavnom nam je teško da korigujemo ishranu i odreknemo se omiljenih namirnica, a lekove u širokom luku zaobilazimo, jer taman posla da se „trujemo hernijom”. Nažalost, posledice ovakvog stava mogu biti kobne i rezultirati infarktom srca i slogom, ali i drugim ozbiljnim posledicama.

Procenjuje se da više od tri miliona ljudi u Srbiji boluje od hipertenzije, a broj obolelih je u konstantnom porastu, prvenstveno zbog nezdravog načina života, koji uključuje lošu ishranu, pušenje, prekomernu upotrebu alkohola, nedovoljno fizičke aktivnosti i svakodnevni stres. Stres je danas obavezan čovekov pratilac, pa nam je najlakše da ga okrivimo za sve boljke. Ali, iako on može izazvati hipertenziju, ne smemo zaboraviti da postoje i drugi faktori rizika kojima smo svakodneveno izloženi, a na koje, na svu sreću, možemo uticati više nego na eliminaciju stresa. Zato, ako ste prepoznali da imate povišen krvni pritisak, posetite lekara, poštujte savete koje dobijete, korigujte ishranu i prihvatite predloženu terapiju. Shvatite bolest ozbiljno i na vreme započnite lečenje, jer su posledice nelečenja hipertenzije mnogo ozbiljnije od štetnosti lekova koje ćete možda morati da pijete do kraja života.

Kako prepoznati hipertenziju?

Normalne vrednosti krvnog pritiska iznose od 120/80 mmHg do 140/90 mmHg, tako da se, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg – naziva hipertenzijom. Povišen krvni pritisak je u velikom broju slučajeva asimptomatskog tipa, ali može biti praćen i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom i mučninom. Generalno, organizam se prilagodi povišenom pritisku i nauči da živi s njim, pa osoba ne oseća nikakve simptome. ipak ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i neminovno ostavlja ozbiljne posledice.

Faktori rizika na koje možemo uticati

Pušenje

Pušači često sumnjaju u vezu između pušenja i povišenog krvnog pritiska, a ako primete da je i njihov kardiolog pušač, savet o prestanku pušenja momentalno će odbaciti. Međutim, činjenica je da pušenje za osobe s hipertenzijom na duže staze predstavlja “ruski rulet”. Naučno je dokazano da pušači imaju veći rizik od pojave hipertenzije i srčanih bolesti, a ukoliko već imate povišen krvni pritisak i niste se odrekli pušenja – pod visokim ste rizikom od infarkta i moždanog udara. Duvan sadrži nikotin, hemijsku supstancu koja utiče na telo na više načina: smanjuje snabdevenost srca kiseonikom, povećava zgrušavanje krvi i rizik od tromba, oštećuje

ćelije koje oblažu krvne sudove, otvrdnjava arterije, privremeno uzrokuje sužavanje krvnih sudova i povećava broj otkucaja srca. Poslednje dve navedene promene neminovno vode ka pojavi hipertenzije. U prošeku, pušenje jedne cigarete može povisiti krvni pritisak i za deset jedinica u roku od sat vremena. Pritisak će se sniziti nakon što je nikotin prošao kroz metaboličke procese u vašem teka, ali njegov čak i kratak porast nije zdrav. Ako dnevno popušite kutiju cigareta, krvni pritisak će vam konstantno biti povišen. Smanjenje broja popušenih cigareta nije rešenje, već isključivo potpun prestanak pušenja.

Gojaznost

Ovaj rizikofaktor ide rame uz rame s pušenjem. Usled gojaznosti srce više radi da bi snabdelo krvlju višak tkiva. Pored toga, gojazni ljudi imaju manje elastične periferne arterije, a njihovi krvni sudovi brže stare. Takode, gojaznost se povezuje sa zadržavanjem soli u organizmu. Procena stručnjaka je da se pritisak snižava za 0,32 mm Hg na svaki izgubljeni kilogram do idealne težine. Gojazne osobe dobijaju višak kilograma upravo jedući hranu koja spada u najnepoželjnije. Zato, izbacite iz ishrane masnu, prženu i pohovanu hranu, mesne prerađevine, rafmisane ugljene hidrate, šećer, gazirane napitke i masne sireve. Takođe, smanjite upotrebu jaja i alkohola, a jedite više voća i povrća, integralnih žitarica, ribe, presne hrane i orašastih plodova. Nezdrave masnoće zamenite onim zdravim iz hladnoceđenih ulja, semenki, oraha…

Preslana hrana

Odavno je poznato da bi osobe koje imaju visok krvni pritisak trebalo da izbegavaju slanu hranu. Većina ljudi smatra daje upravo smanjenje soli u ishrani prvi korak u borbi s visokim krvnim pritiskom. Međutim, naučnici se već odavno spore oko uticaja soli na krvni pritisak, što se nastavlja do danas. Ipak, dokazano je da je hipertenzija retka pojava u zemljama u kojima se so minimalno koristi, te da pritisak kod ovih naroda ne raste s godinama, što se kod nas dešava. Stručnjaci smatraju da od naših telesnih karakteristika zavisi kako će natrijum iz soli delovati na pritisak, ali je činjenica da kod mnogih ljudi redukcija slane hrane dovodi do snižavanja krvnog pritiska. Doktor Malkolm Lo s Londonskog univerziteta smatra da izbacivanje samo jedne kašičice soli iz dnevne ishrane može sniziti sistolni pritisak za 7 mmHg i dijastolni za 3,5 mmHg, ako imate visok krvni pritisak. Takođe je dokazano da su krvni sudovi elastičniji i imaju veću sposobnost širenja ukoliko ishrana sadrži manje soli. Upotrebu ovog začina možete smanjiti tako što ćete izbegavati skrivene izvore, poput industrijskog suvog začina, kečapa, suhomesnatih proizvoda, slanih sireva, konzervisane hrane, turšije, kiselog kupusa i drugih vrsta zimnice, čipsa, krekera, slanog kikirikija i si. Salate začinite s više jabukovog sirćeta, pa vam so neće ni trebati. Običnu so zamenite onom celerovom. Budite strpljivi i dopustite čulima da se priviknu na blažoj hrani i uživaju u prirodnim ukusima namirnica, a organizam će vam biti višestruko zahvalan. Hrana koja pomaže

Celer – stari lek za hipertenziju

Ovo povrće je korišćeno za snižavanje krvnog pritiska u azijskim kulturama još 200. godine pre nove ere. Supstanca iz celera koja je zaslužna za ovaj efekat 3-n-butil-ftalid koji inače daje celeru

aromu. Naučnici smatraju da ova biljka snižava krvni pritisak smanjujući koncentraciju hormona stresa, koji dovodi do sužavanja krvnih sudova. Zato je ovo lekovito. povrće možda i najdelotvornije kod osoba kod kojih je hipertenzija vezana za psihički stres.

Sjajne moći belog luka

Ovo je čuveni lek za povišen krvni pritisak, koji je zaista vrlo efikasan. Dejstvo belog luka na snižavanje krvnog pritiska delimično je posledica njegove sposobnosti da opusti glatke mišiće krvnih sudova i tako ih proširi. Studije su pokazale da pomoću belog luka možemo sniziti krvni pritisak za sedam do osam odsto. Najbolje je jesti ga u sirovom obliku. Osim belog, i crni luk pozitivno utiče na krvni pritisak, te ni njegove moći ne treba potcenjivati.

Vegetarijanci u prednosti

Medicinska je činjenica da postoji nešto fantastično kad je u pitanju uticaj voća i povrća na hipertenziju. Naime, dokazano je da vegetarijanci imaju niži pritisak od osoba koje jedu meso. Takođe, prelazak na vegetarijansku ishranu neminovno vodi ka snižavanju krvnog pritiska. Objašnjenje se krije i u uticaju mesa na porast pritiska, ali i u uticaju voća na njegovo snižavanje, prvenstveno zbog visokog sadržaja vlakana i bogatog antioksidansnog sastava. Antioksidansi iz voća i povrća pojačavaju prostaciklin, koji širi krvne sudove i snižava pritisak.

Veće doze vitamina C = niži pritisak

Još jedan razlog da istaknemo značaj voća i povrća u prevenciji i snižavanju krvnog pritiska jeste njihovo bogatstvo vitaminom C. Visok krvni pritisak i moždani udar češće se dešavaju kod osoba čija ishrana oskudeva ovim vitaminom. U jednom istraživanju je zaključeno da nizak nivo vitamina C podiže sistolni pritisak za 16, a dijastolni za devet odsto. Zato zimi jedite kupus, brokoli, pomorandže, limun, nar, crveno bobičasto voće… i pijte čaj od šipka.

Namirnice bogate kalijumom

Kalijum je mineral odgovoran za izlučivanje natrijuma iz organizma preko urina. Osobe s hipertenzijom obično znaju da treba da smanje konzumiranje natrijuma, ali je manje poznato da je povećanje unosa kalijuma u organizam takode blagotvorno. Ukoliko budete jeli više hrane bogate kalijumom, poput banana, paradajza, pomorandži, krompira, integralnih žitarica, moguće je da ćete postići takav efekat na pritisak, da će vam lekar-smanjiti i dozu lekova koje pijete.

I kalcijum je važan

Neki stručnjaci smatraju daje visok pritisak pre posledica manjka kalcijuma u organizmu nego viška natrijuma. Ovaj mineral čak može poništiti negativno dejstvo natrijuma. Dok natrijum utiče na zadržavanje vode u organizmu, kalcijum deluje kao prirodni diuretik, tj. pospešuje izbacivanje viška vode. Kalcijum deluje i tako što sprečava lučenje paratireoidnog hormona, koji može povisiti krvni pritisak. Dobri izvori kalcijuma su i mlečni proizvodi, ali birajte one s manjim sadržajem masti, kelj, susam, raštan, brokoli, sardine, losos…

Čajevi za hipertenziju

Narodna medicina nudi čitav niz biljaka koje mogu pomoći u lečenju hipertenzije, a neke od njih su bela imela, kopriva, maslačak, glog, kukuruzna svila, rastavić, listovi breze, kleka, peršun, zečiji trn i mnoge drucre.

Kakve su posledice nelečene hipertenzije?

Procena je da se oko deset odsto zdrastvenog budžeta potroši na lečenje povišenog krvnog pritiska i njegovih posledica, što jasno ukazuje na veličinu i značaj problema. Hipertenziju inače zovu “tihi ubica”, jer nelečeni, kao i nedovoljno ili neadekvano lečeni visok krvni pritisak izaziva brojne komplikacije, od kojih neke mogu biti fatalne. Hipertenzija je najznačajniji faktor rizika za nastanak srčanog udara (infarkta miokarda), srčane slabosti, iznenadne srčane smrti, moždanog udara (sloga) i oštećenja bubrega, ali i za pojavu i prsnuće aneurizme aorte (vrećastog proširenja glavnog arterijskog krvnog suda u organizmu). Poraste gornjeg krvnog pritiska za svakih 20 mmHg odnosno donjeg krvnog pritiska za 10 mmHg – duplira šansu da se sve to desi. Zbog toga je od presudnog značaja rano prepoznavanje simptoma i znakova arterijske hipertenzije, te adekvatno lečenje.

Napitak boza – recept za bozu Ishrana

Pomalo zaboravljen napitak boza iz starinskih poslastičarnica zbog obilja vitamina B, belančevina i organskih kiselina posebno se preporučuje trudnicama, dojiljama, deci i starijima…

Napiatak boza je jedan od onih koje nove “koka-kola” generacije ne pamte, ali oni nešto stariji se još dobro sećaju prijatnog i osvežavajućeg “gustog” ukusa.Boza egzotični, a kod nas odomaćeni napitak, bio je svojevrsni simbol starinskih poslastičarnica u kojima su se pred očima gostiju mešali ukusi i arome prošlih i modernih vremena.

Boza je piće koje se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, kvasca, šećera, vode i karamel boje. Veoma je zdrava, potpuno prirodna i negazirana. Sadrži kompleks B vitamina i visoko vredne belančevine. Dragocene su i njene organske kiseline, koje naročito povoljno deluju na organe za varenje.

Boza se posebno preporučuje trudnicama, dojiljama, deci i starijima. Produkti fermentacije (mlečna kiselina, ugljendioksid i minimalna količina etanola) daju joj veoma prijatan osvežavajući miris i ukus.

Oni koji vole da popiju po koju čašicu alkohola, hvale je kao pravi melem protiv mamurluka. Tvrde čak da je bolja i od rasola.

Nutricionisti veoma cene ovaj hranljivi orijentalni napitak, koji je tradicionalno prisutan na našem području već nekoliko vekova.Danas se proizvode pića sa nazivom boza koja su veštačka i sadrže samo veštačku aromu i boje koje nisu baš najzdravije za naše telo.Zato pri kupovini dobro treba pogledati etiketu da bi se utvrdilo da li je u pitanju prava boza ili imitacija.Ovo piće možete da napravite i sami kod kuće ispod je recept za bozu.

Recept za bozu Potrbno 5 litara vode 1 kilogram šećera 600 grama neprosejanog kukuruznog brašna 30 grama kvasca Možete pripremiti i duplo manju količinu sa 2,5 litara vode.

Boza recept za pripremanje Kukuruzno brašno prelijte 5 litara tople vode i ostavite da odstoji jedan dan.Posle 34 h stajanja kuvajte ga oko 2 h uz povremeno mešanje.Kada se dobro ohladi dodajti kvasac, prethodno razmućen u malo vode i dobro promešajte.Ostaviti da odstoji preko noći.Poslednji korak je dodavanje jednog kilograma šećera.Po dodavanju šećera dugo mešati da se šećer istopi.Boza je najbolja kad je hladna.

Zbog kvasca, boza ne može dugo da održi slatkoću, zbog prirodnog vrenja i sadejstva kvasca i šećera što stvara alkohol, pa napitak gubi svoj karakterističan ukus.Zato bozu čuvajte u frižideru.

Stalno oslobađanje viška gasova, dugo je onemogućavalo držanje boze u bilo kakvoj zatvorenoj posudi. Ali, danas je, zahvaljujući unapredjenoj tehnologiji, uspešno prekinuto vrenje, tako da se boza može i flaširati. Može da se kupi u prodavnicama zdrave hrane i ima rok trajanja oko 2 meseca.

Surutka univerzalni lek Ishrana

Njenih čak 16 vrsta proteina, 8 različitih minerala, 7 vitamina, 23 aminokiseline i 11 enzima naterali svetske naučnike da otkriju da se u surutki krije tajna regeneracije ćelija.

Najnovija istraživanja ruskih naučnika pokušavaju da odgonetnu tajnu surutke koja bi, kao duša svakog mleka, mogla posluži i kao osnova za regeneraciju i zamenu bolesnih i odumrlih ćelija u ljudskom organizmu.Izučava se učinak njenih čak 16 vrsta prote: nerala, 7 vitamina, 23 aminokiseline ili koji predstavljaju kostur živog bića. Glavni problem u organizmu nastaje kada mu nestane snage da regeneriše organe ili životne procese. Intenzivna ishrana surutkom, u svim njenim originalnim ili derivatnim oblicima, dovodi do brže regeneracije bolesnih ćelija. Preostalo je samo da se ta njena svojstva sintetizuju i upregnu u primeljiv sistem obnove vitalnosti.

Surutka u narodnoj medicini odvajkada važi za univerzalni lek. Najčešće sveža i bez bilo kakve prerade, koristi se za lečenje grudnih bolesti, protiv anemije i za regulisanje varenja. Naročito je na dobrom glasu kao nezameljiv obnovitelj jetre načete većim količinama alkohola. Ipak, surutka je za zvaničnu medicinu još uvek ostala enigma. Koristi se u proizvodnji dečje hrane kao zamena za majčino mleko, u pekarstvu, za proizvodnju sladoleda i dijetetskih proizvoda. U farmaceutskoj industriji izrađuju se preparati koji regenerišu kožu i sprečavaju proces njenog starenja. Kalcijum, fosfati, hloridi, kalijum i magnezijum, sprečavaju demineralizaciju tkiva i kostiju, dok natrijum, gvožđe, bakar, cink, kobalt, mangan i u ostalim namirnicama veoma redak molibden – održavaju tonus ćelija i sprečavaju visok krvni pritisak, moždani udar i infarkt. Zbog niske kiselosti (pH vrednosti) brzo stiže do svih organa i hrani ih vrednim sastojcima.

Surutka osvaja svet

U prodaji se surutka i njene prerađevine mogu naći u različitim oblicima, od sirove i surutke u prahu, preko prirodnih kiselih i slatkih napitaka, do proizvoda obogaćenih voćem i drugim dodacima. Svetska godišnja proizvodnja surutke iznosi čak 85 miliona tona.

Kamen u bubregu

– pola litra tople surutke svakodnevno piti tokom i 40 dana, ujutru na prazan stomak

Čišćenje organizma

– 1,5 l surutke – 8 jaja – 800 g meda

Sastojke dobro pomešati i čuvati 5 dana na tamnom mestu, procediti i piti po 50 mililitara 3 x puta dnevno pre jela.

Švedski recept

– surutku dugo kuvati na tihoj vatri dok se ne pretvori u gustu masu čokoladne boje, pa jesti toplo

Zdravo sirće

– 2 l sveže surutke – 2 kašike kisele surutke Prvo zagrejati svezu surutku na 80 stepeni, pa dodati kiselu i kuvati na tihoj vatri dok se ne ukuva na pola. Odstraniti belančevine koje se izdvoje na površini, a bistru tečnost sipati u tegle, prekriti gazom i ostaviti na tamnom i hladnom mestu da odstoji 3 meseca

Piće i poslastica

U Poljskoj i Rusiji se od surutke u ograničeni količinama prave čak i pivo i vino. A pije se i slatka, ili kisela pavlaka obogaćena svežim i suvim voćem.

Kozja surutka Ishrana

Ono što ostaje kao takozvani nus proizvod tokom proizvodnje sira naziva se surutka. Reč je zapravo o tečnosti koja se odvaja nakon zgrušavanja mleka. Pored toga što se u njoj nalazi visok sadržaj vode, kozja surutka je izuzetno bogata proteinima, mineralima, vitaminima, enzimimima i aminokiselinama.

Smatra se da kozja surutka ima sastav koji je najbliži sastavu majčinog mleka, pa se neretko koristi kao najbolja zamena za njega. Treba imati na umu da kozja surutka ima u sebi čak 16 različitih proteina, a među njima se posebno ističu laktoglobulin i laktoalbumin. Smatra se da proteini koji se nalaze u kozjoj surutki obezbeđuju stvaranje čak 23 esencijalne aminokiseline u organizmu. Poznat je i podatak da je jedna od tih aminokiselina zaslužna za lučenje čuvenog ” hormona sreće “, seratonina.

Kozja surutka kao lek

Uzevši u obzir da kozja surutka sadrži vitamine B kompleksa, visok stepen kalcijuma i mnoge druge hranljive elemente, surutka od kozjeg mleka se koristi kao lek protiv različitih oboljenja. Naši preci su, čini se mnogo više znali o lekovitim svojstvima kozje surutke, pa su je više i koristili u ishrani od današnjih ljudi. Poznato je da se kozja surutka kao lek koristi od davnina i to na prvom mestu za pospešivanje varenja, ali i kao odlično sredstvo protiv gorušice.

Preporučuje se za korišćenje tokom trudnoće, ali i nakon porođaja, jer obezbeđuje unos svih neophodnih vitamina i minerala. Osobe koje su izložene pojačanoj fizičkoj aktivnosti takođe bi trebalo da je uvrste u ishranu, je kozja surutka blagotvorno utiče na mišiće i kosti. Poznato je da kozja surutka poboljšava imuni sistem, te da blagotvorno utiče na disajne puteve, a pospešuje i detoksikaciju organizma. Odličan je izbor za sprečavanje osteoporoze, koja se javlja u starijem dobu, a pozitivno utiče i na smanjenje nivoa holesterola, jer čisti krvne sudove.

Verovali ili ne, kozja surutka se kao lek koristi čak i za skidanje naslaga kamenca na zubima, a neka istraživanja pokazuju i da uspešno štiti zube od karijesa. Ne treba zaboraviti ni podatak da kozja surutka kao lek uspešno reguliše probavu, nadutost, ali i problem sa neredovnim pražnjenjem creva, te posredno utiče i na gubitak telesne težine. Vrlo je važan i podatak da je kozja surutka odlično sredstvo za ublažavanje posledica od opekotina, bilo da su one izazvane

vatrom ili Suncem. U tom slučaju se kozja surutka nanosi na opečena mesta, na kojima se koža vrlo brzo regeneriše.

Kozja surutka za jetru

Pa, ipak, iako se kozja surutka kao lek koristi za lečenje različitih oboljenja i regulisanje rada čitavog organizma, ona je dokazano najbolji lek za čišćenje, ali i obnavljanje jetre. Kada se odlučite da sprovodite terapiju za obnavljanje jetre kozjom surutkom, svakako je najbolje da se posavetujete sa lekarom, a mahom se preporučuje pijenje kozje surutke svakoga dana, u dužem vremenskom periodu i to u količini od po 500 ml do litra.

Ali, to nije sve. Ukoliko želite da zaista uspe ova kura, onda je potrebno da promenite i neke navike u ishrani i životu. U periodu čišćenja jetre kozjom surutkom se savetuje korišćenje mladog sira na prazan stomak, te izbegavanje masne hrane, ali i cigareta, kafe, alkohola i svega onoga što nepovoljno utiče na rad jetre.

Kako se koristi kozja surutka

Ukoliko vas lekar ne posavetuje drugačije, preporuka je da se kozja surutka uvrsti u svakodnevnu ishranu. Ona je odlično sredstvo za podizanje imuniteta i čišćenje organizma u celosti, a uz to je i prirodno sredstvo, pa se smatra da se može koristiti svakodnevno. Na svakom proizvodu piše uputstvo za upotrebu kojeg se treba pridržavati, ukoliko kupujete kozju surutku u prodavnici.

Najčešće se koristi pomešana sa vodom, a u količini koja je propisana na pakovanju. Kozja surutka se može naći u dva oblika : tečnom i u obliku praha. No, imajte na umu da postoje tri varijante kozje surutke koje možete kupiti u prodavnicama i to : hidrolizovana belančevina iz surutke, koncentrat belančevina iz surutke ili izolat belančevina iz surutke. S tim da izolat belančevina iz surutke sadrži najviše čistih belančevina i to preko 90 %, dok ih u koncentratu belančevina ima oko 80 %.

Mladi sir Ishrana

Vekovima je mladi sir korišćen kao izuzetno lekovito sredstvo. Iako naši preci nisu znali teoriju koju mi danas znamo, činjenica je da je mladi sir često bio na njihovoj trpezi, jer su bili svesni da ima blagotvoran učinak na zdravlje.

Mladi sir

Sastav mladog sira se bitno razlikuje od sireva koje uglavnom konzumiramo u ishrani. Bez obzira da li je u pitanju kozji ili kravlji mladi sir, koji su i najčešće u upotrebi, ovakva vrsta

sireva dokazano ima dosta niži nivo soli, ugljenih hidrata i mlečnih masti nego ostale vrste sireva, a samim tim ima i nižu kalorijsku vrednost.

Mladi sir i zdravlje

Danas znamo da se u mladom siru nalazi visok nivo proteina, pa je to jedan od osnovnih razloga zbog čega se mladi sir preporučuje za ishranu ljudi koji se bave sportom ili su više fizički aktivni.

Takođe, mladi sir je poznato lekovito sredstvo za poboljšanje rada bubrega, te srca i krvnih sudova, a uz sve to postoje indicije da konzumiranje mladog sira snižava visok krvni pritisak.

Mladi kozji sir i zdravlje

Koliko je kozji sir lekovit i preporučljiv za ishranu, to je verovatno svima manje ili više poznato. A efekti koje mladi kozji sir ima na zdravlje u celini su još bolji.

Na prvom mestu mladi kozji sir se preporučuje konzumirati u trudnoći, ali i ljudima koji su izloženi jačem fizičkom naporu ili se profesionalno bave sportom i to prvenstveno zahvaljujući proteinima koje u velikoj meri sadrži, a koji se vrlo brzo apsorbuju, te direktno prelaze u mišiće, snabdevajući ih neophodnom energijom. Uz to, dobro je uvrstiti mladi kozji sir i u ishranu dece, zbog njegovog izuzetno dobrog sastava.

Pored svega navedenog postoje indicije da mladi kozji sir utiče na sniženje šećera i holesterola u krvi, pomaže kod različitih oboljenja disajnih puteva, utiče na jačanje organizma u celosti, a smatra se i da sprečava pojavu malignih oboljenja.

Povezano>>> Lekovito kozje mleko

Mladi sir recept

Ukoliko želite da uvrstite mladi sir u ishranu, možete ga jednostavno kupiti u hipermarketima. Mada je uvek preporučljivije unositi domaću, kod kuće spravljenu hranu, pa tako i mladi sir.

Ukoliko vas zanima recept za mladi sir biće potrebno da od ljudi koji prodaju sir i kajmak na pijacama ili u specijalizovanim prodavnicama mlečnih proizvoda kupte sirište ili takozvano maju.

Da biste napravili mladi sir prema ovom receptu biće vam potrebno 2,5 litara mleka, čiji procenat mlečne masti je 3,5 %, kao i jedna kafena kašičica sirišta. U mleko sipajte sirište i promešajte. Zatim tu smesu zagrejte na slabijoj vatri, jer ni u kom slučaju ne sme da se dogodi da proključa. Potom sklonite sa ringle i ostavite da odstoji 2 sata. Po isteku dva sata procedite smesu kroz sterilnu gazu, pa ono što vam ostane u gazi ostavite još kratko da se potpuno ocedi. Upravo to što je ostalo u gazi je domaći mladi sir.

Mladi sir proteini i kalorije

Iako stariji sir koji je obično sastojak ishrane ima zaista veliku kalorijsku vrednost, to se ne može reći i za mladi sir. U 100 grama mladog sir ima skoro četiri puta manje kalorija nego u punomasnom siru, tako da je sasvim jasno zbog čega je mladi sir bolje konzumirati. Ova vrednost varira u zavisnosti od toga da li se radi o kozjem ili kravljem mladom siru.Mladi kravlji sir na 100 kalorija ima 97 kalorija.

Kada su u pitanju proteini u mladom siru, činjenica je da ih on sadrži u velikoj količini, ali duplo manje nego što ih sadrži punomasni sir.Mladi kravlji sir na 100 grama sadrži oko 12 grama proteina.

Mladi sir i laneno ulje kao lek

Da bi laneno ulje moglo da deluje kao lek savetuje se koristiti ga sa proteinima, a posebno sa svežim mladim sirom ili jogurtom.

Mladi sir i laneno ulje kao lek se koriste najpre za jačanje imuniteta, a naročito kod najtežih oboljenja poput raka dojke, protstate i jajnika. Takođe, ova kombinacija pokazuje izrazito pozitivan efekat između ostalog i kod upale mokraćne bešike, kamena u žuči, artritisa, te pomaže kod neprijatnih simptoma koje donosi menopauza, jača srčani mišić i time sprečava mogući infarkt.

Surutka je lek za jetru ali je dobra i za kosu i lice Ishrana

Manje je poznat podatak da su pre više od sto godina bogati ljudi iz Evrope odlazili u čuvena lečilišta širom Švajcarske u kojima su uz blagotvorno dejstvo termo mineralnih voda svoje zdravstvene probleme lečili ničim drugim do surutkom. Ne zna se pouzdano zbog čega je ovaj način lečenja zapostavljen, pa gotovo i zaboravljen bio do nedavno, kada su sprovedena brojna istraživanja o blagotvornom dejstvu surutke na organizam.

Surutka kao lek

Surutka kao lek se koristila od davnina, a spektar oboljenja kod kojih pokazuje pozitivne efekte se stalno dopunjuje. Osnovna primena je za jačanje odbrambenih snaga organizma, a uz to se pokazala kao odlično sredstvo za regeneraciju jetre, te čišćenje pluća, jačanje mišića, ali i za mršavljenje, jer dugo daje osećaj sitosti.

Povezano>>>Surutka za izgradnju mišića

Smatra se da surutka ima sastav sličan majčinom mleku, pa se preporučuje njeno konzumiranje kod dojilja, ali i tokom trudnoće, jer dokazano poboljšava imunitet i vraća snagu organizmu. Odlično je sredstvo za obnavljanje crevne flore, te se preporučuje osobama koje su izložene štetnom dejstvu medikamenata, alkohola, duvana ili zagađenog vazduha. Takođe je dobro koristiti je u doba kada se javljaju prehlade i virusi, jer je surutka idealno sredstvo u borbi protiv virusa i bakterija.

Spisak oboljenja kod kojih surutka pomaže je zaista veliki, pa ćemo pomenuti samo neka od njih : anemija, povećan nivo želudačne kiseline, dijareja, oboljenja pluća i disajnih puteva, sprečava osteoporozu, razvoj tumora, reguliše rad organa za varenje i još mnogo toga.

Povezano>>> Surutka univerzalni lek

Surutka za jetru

Kao jedini organ koji može da se obnovi u organizmu, jetra najpre služi da čisti organizam od otrova i da prerađuje hranu. Te je tako vrlo često i njoj neophodno čišćenje, a posebno ukoliko je organizam izložen štetnom dejstvu alkohola, duvana, medikamenata i mnogih drugih materija koje loše utiču na zdravlje. Kada se pristupi tretmanu čišćenja jetre surutkom, preporučuje se svakoga dana unositi između pola litre i litar surutke. Svakako, tokom ovog perioda se savetuje unos lakše hrane, uz izbegavanje masne i teške hrane, kako bi čišćenje jetre imalo valjan efekat.

Povezano>>> Surutka s limunom čisti jetru i jača imunitet

Surutka i dijabetes

Najnovija istraživanja su iznela pretpostavku da surutka stimuliše stvaranje insulina u organizmu. Švedski istraživači su došli do saznanja da surutka, to jest prehrambene dopune koje su od nje nastale najverovatnije pomažu u regulisanju, tačnije smanjenju povećanog nivoa šećera u krvi kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2, zahvaljujući činjenici da povećava lučenje insulina.

Međutim, terapiju surutkom u ovom slučaju svakako ne treba sprovoditi na svoju ruku, već se najpre posavetovati sa specijalistom iz ove oblasti koji je upoznat sa stanjem pacijenta.

Povezano>>>Surutka i zdravlje

Surutka za kosu

Da biste povratili sjaj iskrzanoj i oštećenoj kosi biće vam dovoljni surutka i med. Jednostavno, pomešajte surutku i med, pa ovu smesu nanesite na kosu, blago masirajući teme. Posebnu pažnju obratite na vrhove, koje bi trebalo da dobro natopite ovom smesom. Ova maska za kosu treba da odstoji 20 – ak minuta, nakon čega je možete isprati i uživati u sjajnoj, regenerisanoj kosi.

Smatra se da perut nestaje ili se ublažava nakon što utrljate surutku u kožu temena. Nakon što izmasirate teme surutkom, valjalo bi da je nanesete na celu kosu i ostavite kratko da odstoji.

Začini mak majoran muskat biber Ishrana

Mak

Mak je jednogodišnja biljka koja ima ružičaste, bele, žute, narandžaste, crvene ili ljubičaste cvetove. Zrela čaura spolja je naborana, a unutar nje se nalazi nekoliko odeljaka koji sadrže stotine semenki. Semenke su sićušne, bubrežastog oblika, orašastog ukusa i hrskave teksture. Mogu biti smeđe, sivoplave i žute boje. Ulje maka dobija se hladnim ceđenjem sirovog semena i jestivo je kao i svako drugo semensko ulje.Najraniji zapisi o upotrebi maka potiču iz Mesopotamije, gde se koristio u medicinske svrhe, ali je bio poznat ikao “biljkaveselja”. Atletičari stare Grčke pre takmičenja pili su napitak od vina, maka i meda, za zdravlje i snagu. Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, popravljaju koncentraciju i raspoloženje. U narodnoj medicini mak se koristio za dobijanje opijuma koji su lekari koristili za umirenje bolova, ali su ga, nažalost, mnogi i zloupotrebljavali. Mak koji je u slobodnoj prodaji ne sadrži alkaloide, jer je seme osušeno. Zrele semenke pitomog maka sadrže vrlo malu količinu alkaloida, a morfina u njima uopšte nema. Osim kao hrana,semenke se koriste kao blago sredstvo protiv nemira, nesanice i za umirenje.

RECEPT: Uzeti 2 kašike maka, 1 dl mleka i 12 kašičice meda.Mlevene semenke maka preliti ključalim mlekom, ostaviti da odstoji 10-15 minuta, dodati med pa uzimati 2-3 puta dnevno.

Majoran

Potiče iz Indije, odakle se ova začinska biljka proširila najpre po Evropi, a zatim i širom sveta. S lakoćem ga možemo gajiti u svojoj bašti. Osim pitomog, u kontinentalnim područjima može se pronaći i samonikli divlji majoran, poznat i pod imenom vranilovka ili mravinac, dok u Sredozemlju raste i primorski mravinac, poznatiji kao origano.Kod nas je majoran najpoznatiji kao začin za variva, dok su stari Grci verovali da zeleni delovi majorana potopljeni u vino povećavaju ljubavnu moć. Majoran deluje kao stomahik i diuretik, podstiče znojenje i ublažava bolove kod upale nerava. Ima protivgljivično, antioksidativno i baktericidno dejstvo, pa sprečava upale. U obliku ulja za masažu pomaže kod reumatskih bolesti, uganuća i iščašenja, kao i kod grčevitog kašlja i astme. Eterično ulje majorana koristimo kod depresije, smetnji u varenju, glavobolja nervnog porekla i migrene, a mast za lečenje kijavice, prehlade, nazeba i sluzokože nosa.

RECEPT: Uzeti kašiku svežeg soka od majorana, kašiku svežeg soka od nane, kašiku svežeg soka od žalfije, 100 g voska i 200 g svinjske masti ili lanolina. Iscediti sok iz biljke i dobro pomešati sa otopljenom svinjskom mašću i voskom, pa kratko kuvati, dok prestane da izlazi para.Čuvati u odgovarajućoj ambalaži.Mazati sluzokožu nosa kod jakih kijavica i prehlada.

Biber

Biber je najčešći i najviše upotrebljavan začin. Njegova primena u kulinarstvu ograničena je jeđino maštom, jer se ukus bibera slaže s mnogim namirnicama i u bezbroj kombinacija. Za razliku od mnogih začina koji dominiraju ukusom i zapravo daju smernice jelu, biber najčešće ne preuzima glavni ukus, već je poseban upravo po tome što ističe osnovni ukus namirnica. Rado se koristi u kuhinjama na svim kontinentima, u toplim i hladnim predjelima, supama, glavnim

jelima, desertima, salatama i koktelima. Kao i so, biber je oduvek bio skupocen začin.Njime se zapadno od Indije trgovalo gotovo četiri milenijuma.Tokom svih tih godina bio je predmet trgovine, imao je značaj i kao novac, a bio je toliko vredan da se zrno izgubljeno na podu tražilo kao da je biser. Kao začin se koriste suvi plodovi bibera, koji se na tržištu pojavljuju kao crni, zeleni ili beli biber, zavisno od vremena berbe i načina obrade. U narodnoj medicini njime se leče povišena temperatura, upala grla, mučnina, vrtoglavica, zastoj mokraće, reuma i artritis.

RECEPT: Uzeti 4-6 zrna bibera, 2,5 dl vode i 1 kašiku meda. Ignječena zrna bibera preliti ključalom vodom, pokriveno ostaviti da odstoji 15-20 minuta, pa procediti.Čaj zasladiti medom i uzimati 2 puta na dan ili po potrebi.

Muskat

Muskat je plod muskatnog drveta koji liči na breskvu. Prodaje se u dva oblika: kao nastrugana koštica ili kao muskatni cvet. Dodaje se širokoj paleti slatkih i slanih jela zbog specifične arome. Muskatni orah spominje Plinije u 1. veku, a u 6. veku su ga arapski trgovci doneli u Konstantinopolj. Kasnije su trgovinu ovim začinom kontrolisali Holandani, a male količine dostizale su astronomske cene. Najbolje je koristiti svež oraščić -ne mleveni – a treba ga držati na suvom, hladnom mestu, zamotan u celofan, da ne bi isparila eterična ulja koja mu daju aromu. Poznato je da se u oraščiću nalazi narkotik, materija nazvana miristicin. Male količine začina su neškodljive, ali konzumacija dva do tri oraščića može da prouzrokuje trovanje praćeno jakim halucinacijama, mučninom i povraćanjem. Veće količine mogu čak da izazovu smrt! Kao i karanfilić, muskatni oraščić sadrži eugenol, jedinjenje koje može da koristi srcu. Muskatni oraščić ima i jaka antibakterijska svojstva. Utvrdeno je da ubija bakterije u ustima. Ulje muskatnog oraščića ima sposobnost da stimuliše mozak, ublažava stres i podstiče mentalnu aktivnost. Poznat je po tome da čak stimuliše snove. Takode je poznat po protivupalnim svojstvima i može da se koristiti za ublažavanje bolova u zglobovima i mišićima. Ulje je posebno dobro za masiranje pogodjenih područja. U kineskoj medicini se koristi kod bola u želucu i upale, kao i za smanjenje otoka.

RECEPT: Ulje muskatnog oraščića dobija se destilacijom ploda vodenom parom, zato je najbolje kupiti gotov preparat.

Lekovitost belog luka čudo prirode Ishrana

Zbog neprijatnog mirisa beli luk smo skloni da izbegavamo. Ali, da li je to pametno? Naime, vrlo često zaboravljamo kako je reč o biljci koja ima veliku lekovitost.Beli luk je poznat od davnina kao lek koji pospešuje metabolizam, pomaže kod dermatoloških problema, čisti krv, poboljšava rast kose, jača zube i desni… Čak nam pomaže i da odbacimo suvišne kilograme!

Samo nekoliko biljaka ima dužu istoriju od belog luka. Još su egipatski faraoni, stari Grci i Rimljani upotrebljavali beli luk da osnaže telo i suzbiju crevne nametnike. Moderni čovek celog života upotrebljava beli luk: njime začinjuje meso i supe, dodaje ga u salate, a jede ga i sirovog. Belim lukom se lečimo od prehlade, kašlja, stavljamo ga u uvo, sisamo rasecenog na kriške, čak ga ušmrkavamo u nos… Ali, koliko zapravo znamo o ovome čudu prirode? Često ni sami nismo svesni kako beli luk nije obična baštenska biljka, već najprirodnija ostava zdravlja čija je svetska slava proveravana i potvrđivana vekovima. Medicina – i ona službena kao i tradicionalna, narodna – savetuje upotrebu belog luka kod gotovo svih zdravstvenih problema. Naime, gotovo sve korisne materije kojima su siromašne druge biljke mogu se pronaći upravo u ovome čudu prirode te stoga u tabeli biljaka neophodnih čoveku zauzima posebno mesto, svrstavajući se u sva tri osnovna grafikona. Osim što nam je neophodan kao hrana, ukusan je i koristan začin koji normalizuje rad creva i rešava mnogobrojne zdravstvene probleme. Pitate se zašto baš ova biljka neugodnog mirisa? Odgovor je jednostavan: beli luk je luk je jedna od malobrojnih biljaka koja sadrži sumpor, čoveku neophodan elemenat. U drugim proizvodima biljnog (a i životinjskog) porekla, sumpora ima vrlo malo ili ga uopšte nema. A nedostatak toga važnog elementa može dovesti do teških posledica po naše zdravlje.

Kupke od belog luka Kupke od belog luka rade se od proporcionalnih delova čaja od luka i vode za kupku 1:3. Temperatura vode treba biti od 35 do 45 stepeni Celzijusa, tj. kupka je ili topla ili vruća. Preporučuje se boravak u kupki od svega nekoliko minuta – ne više od pet! – kako organizam ne bi doživeo šok. Nakon kupke je dobro istuširati se toplom vodom (temperatura vode treba biti niža od one koje nam je bila kupka), a zatim se dobro utopliti u krevetu. NAPOMENA: ne savetuje se onima sa srčanim problemima!

Beli luk za blažavanje bolova u nogama Za početak dignite noge pod uglom od 45 stepeni i opustite se nekoliko trenutaka. Zatim ih 15 minuta držite u posudi sa toplom vodom u koju ste dodali 1-2 kašike morske soli. Nakon toga ih isperite toplom vodom i pripremite kupku za noge sa toplom vodom u koju ste stavili 6 kapi eukaliptusovog ulja, 6 kapi ružinog ulja i 1 kašičicu soka belog luka. Držite ih u posudi 5 minuta i potom isperite hladnom vodom. Bolne noge biće samo daleka prošlost.

Oblozi od belog luka (protiv bolova u zglobovima i upale mišića) Uzmite 5 krupnih češnjeva belog luka i dobro ih izgnječite. To isto učinite i sa polovinom crnog luka. Potom nasecite listić aloje (za oblog je najbolje uzeti aloju koja ima mnogo iglica), uzmite komadić pčelinjeg voska i sve složite u lonac. Dodajte u smesu jednu kašičicu otopljenog

maslaca, stavite na slabu vatru i ostavite da provri. Zadržite još minutu, a potom skinite s vatre, propasirajte i promešajte. Ohladite i stavljajte preko noći na obolela mesta.

Crni luk kao lek – recepti Ishrana

Crni luk potiče iz Azije i sa Bliskog istoka, a gaji se više od pet hiljada godina. Stari Egipćani su posebno cenili crni luk, njime su plaćali radnike na gradnji piramida, ali su ga stavljali i u grobnice kraljeva. Crni luk se ceni zbog nesumnjive uloge u kulinarstvu, ali i zbog lekovitih svojstava. Još u 6. veku crni luk je korišćen u Indiji kao lek. A u Ameriku ga je doneo Kolumbo.

CRNI LUK KAO LEK – SASTAV I DEJSTVO

Crni luk sadrži alil propil disulfit, veoma je bogat hromom, mineralom u tragovima koji pomaže ćelijama da reaguju na insulin, kao i vitaminom C i brojnim flavonoidima, od kojih je najistaknutiji kvercetin.

Što više jedete crnog luka, to je niži nivo glukoze. Eksperimentalni i klinički dokazi sugerišu da alil propil disulfit snižava nivo šećera u krvi, povećavajući nivo slobodnog insulina kojim se dovodi glukoza u ćelije.

Crni luk je veoma dobar izvor hroma, minerala koji pomaže ćelijama da na pravi način reaguju na insulin. Klinička istraživanja rađena medu dijabetičarima pokazuju da hrom smanjuje nivo šećera, poboljšava toleranciju na glukozu, snižava nivo insulina, snižava ukupan holesterol i trigliceride, a povećava HDL, dobar holesterol. Imajte na umu da se nivo hroma smanjuje ako se konzumiraju rafinisani šećeri i proizvodi od belog brašna, kao i ako se osoba ne kreće dovoljno. Jedna šolja svežeg crnog luka sadrži 20 odsto preporučenih dnevnih doza hroma.

Crni luk je pravi lek jer redovno konzumiranje crnog luka snižava nivo holesterola i krvni pritisak, sprečavajući na ovaj način nastanak ateroskleroze, srčane bolesti izazvane dijabetesom, a snižava i rizik od srčanog i moždanog udara. Ovi efekti leka se pripisuju sumpornim sastojcima, hromu i vitaminu B6, koji snižavaju visok nivo homocisteina, koji je značajan faktor rizika za srčani i moždani udar.

Redovno konzumiranje crnog luka, dva ili više puta nedeljno, značajno smanjuje rizik od raka debelog creva. Crni luk sadrži brojne flavonoide, od kojih je kvercetin u laboratorijskim istraživanjima pokazao da zaustavlja razvoj tumora kod životinja i štiti ćelije debelog creva od oštećenja usled delovanja kancerogenih supstanci.Crni lek je pravi lek ako ga koristite za kuvanje mesa jer sa crnim lukom može da pomogne u snižavanju količine kancerogenih materija koje se stvaraju kada se meso prži na visokim temperaturama.

Kvercetin iz crnog luka, kao i kurkumin, fitonutrijent koji se nalazi u kurkumi, smanjuju veličinu i broj prekancerogenih lezija u crevima ljudi, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Klinička gastroenterologija i hepatologija.

Crni luk štiti od mnogih vrsta raka, pokazalo je istraživanje. Ispitanici koji su jeli najviše crnog luka za 84% smanjili su rizik od raka usne duplje i ždrela, 88% smanjili su rizik od raka jednjaka, 56% od raka debelog creva, 83% od raka glasnih žica, 25% od raka dojke, 73% od raka jajnika, 71% od raka prostate, 38% od raka bubrega. Istovremeno, oni koji su jeli najviše belog luka, za 39% su smanjili rizik od raka usne duplje i ždrela, 57% od raka jednjaka, 26% od raka debelog creva, 44% od raka glasnih žica, 10% od raka dojke, 22% od raka jajnika, 19% od raka prostate, 31% od raka bubrega.

Sastojak koji je nedavno otkriven u crnom luku, a čije je skraćeno ime GPCS, koči aktivnost osteokasta, ćelija koje utiču na krtost kostiju. Crni luk bi posebno blagotvorno mogao da deluje na žene koje su pod povećanim rizikom od osteoporoze tokom meno-pauze.

Nekoliko antiinflamatornih agenasa iz crnog luka pomaže u snižavanju simptoma koji su u vezi sa inflamatornim stanjima kao što su bol i otoci kod osteo i reumatoidnog artritisa, astma, respiratorne kongestije koje su u vezi sa običnom prehladom.

Antiinflamatorni lekoviti efekat crnog luka ne dolazi samo od vitamina C i kvercetina, već i od drugih aktivnih sastojaka po imenu izotiocijanati.

Dr Jovan Tucakov CRNI LUK KAO LEK U NARODNOJ MEDICINI

Crni luk deluje diuretično, laksantno i antidijabetično, jača rad srca, širi krvne sudove i time smanjuje krvni pritisak i oživljava rad lenjih creva. Sušenjem luk gubi ljutinu i miris, pa samim tim i lekovitost. Zato se luk mora koristiti isključivo sirov. Malo ispečena glavica crnog luka se

raspolovi i još topla stavlja na čir da se što pre provali. Ili se luk sitno izreže i pomeša s malo ulja, hleba i sapuna, pa se ta kašica stavlja na čireve i uboje. Dr Jovan Tucakov

SAVETI

-Čuvajte crni luk na sobnoj temperaturi, na tamnom, dobro provetrenom mestu. -Čuvajte ga dalje od krompira, jer će on apsorbovati njegovu vlažnost i gas etilen, što će dovesti do bržeg kvarenja. -Nemojte držati luk u metalnoj kutiji jer to može da dovede do promene boje. -Iako oljušten i iseckan, crni luk možete da zamrznete (prethodno ne morate da ga blanširate), tokom ovog procesa gubi se deo njegovog ukusa. -Ukoliko mnogo plačete dok sečete luk, prvo ga ohladite jedan sat ili više u frižideru, pa ga onda secite. Ovo će da uspori aktivnost enzima koji proizvode alil sulfat, fitonutrijent koji dovodi do “plakanja”, ali je i odgovoran za mnoge koristi po zdravlje koje crni luk ima; ovo je bolji način sečenja od onog pod mlazom hladne vode – kada se seče pod vodom, crni luk gubi više alil sulfata. -Kratko proprženi crni luk možete kombinovati sa gotovo svim jelima od povrća. -Uživajte u salati od paradajza, crnog luka, mocarele i maslinovog ulja.

CRNI LUK KALORIJE VITAMINI MINERALI

Crni luk, svež, 160 g 60,80 kalorija 124,80 mcg hroma 110,24 mg vitamina C 12,88 g hranljivih vlakana 10,22 mg mangana 18,00 mcg molibdena 10,19 mg vitamina B6 (piridoksin) 10,03 g triptofana 30,40 mcg folata 251,20 mg kalijuma 152,80 mg fosfora 10,10 mg bakra

RECEPTI SA CRNIM LUKOM

Vegetarijanska janija

10 malih glavica crnog luka 2 paradajza 4 krompira 1 čen belog luka 3 kašike maslinovog ulja list lovora

struk celera majčina dušica koren peršuna peršunovlist 2 kašičice kukuruznog brašna 1 kašika tucane paprike biber, so

Zagrejte maslinovo ulje i propržite sitno seckan crni luk. Dodajte kukuruzno brašno i propržite. Umešajte sitno seckan beli luk, koren peršuna, celer, majčinu dušicu, tucanu papriku i lovorov list. Paradajz oljuštite, izvadite seme i iseckajte, pa dodajte luku. Umešajte i krompir iseckan na kockice. Posolite i pobiberite. Nalijte hladnom vodom, da ogrezne i stavite da se krčka. Kuvanu janiju pospite peršunovim lišćem.

Špagete s lukom 500 g špageta 4 glavice crnog luka 10 kašika maslinovog ulja 1 kutija ringlica 150 g ovčijeg prevrelog sira 1 veza peršuna biber, so

Skuvajte špagete. Zagrejte ulje i izdinstajte iseckan luk, seckan peršun, izgnječene ringlice i so prema potrebi. Dodajte vruće špagete, par kašika vode u kojoj su se kuvale špagete i promešajte na vatri nekoliko puta. Pospite izgnječenim ovčijim sirom i bibe-rom i servirajte odmah.

Salata od crnog luka i jaja 2 veće glavica crnog luka 3 kašike vinskog sirćeta 3 kašike jakog crnog vina 3 kašike maslinovog ulja 2 kuvana jajeta sveže mleveni biber, so

Očistite i iseckajte crni luk na rebarca, posolite i pobiberite, pa dobro izmešajte. Pomešajte vinsko sirce i vino i prelijte luk. Dodajte kolutove kuvanih jaja, pažljivo promešajte i zalijte maslinovim uljem.

Mediteranska ishrana za zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema Ishrana

Mediteranska ishrana je obrazac ishrane sličan tradicionalnim dijetetskim navikama ljudi koji žive u zemljama koje izlaze na Sredozemno more. Sveže voće i povrće, plodovi mora, integralne žitarice i dobre masti, pre svega maslinovo ulje i orasi, služe kao primer ovog načina ishrane. Na ovim prostorima spremaju se izvanredna i ukusna jela. Istraživanja ukazuju na različite zdravstvene prednosti ovog načina ishrane. Orasi su tradicionalni sastojak u mediteranskoj ishrani, ali i ključni sastojak preventivnog efekta mediteranske ishrane.

Uz podršku Ministarstva zdravlja u Španiji je sprovedena multicentrična, nasumična studija, koja je za cilj imala ispitivanje mogućnosti primarne prevencije kardiovaskularnih oboljenja.Objavljeni rezultati ukazuju da je u grupi koja je bila na visokom riziku za nastanak kardiovaskularnih oboljenja došlo do značajnog smanjenja rizika kada su ishrani dodali više povrća, mahunarki, maslinovog ulja i oraha. Stavljen je naglasak na svakodnevno korišćenje oraha. U ovoj grupi došlo je do značajnog sniženja krvnog pritiska, poboljšanja lipidnog statusa (profila), smanjena je otpornost na insulin i smanjena koncentracija inflamatornih molekula u poređenju sa grupom koja je bila samo na niskokaloričnoj ishrani prema smernicama Američkog udruženja kardiologa.

Zaključak u ovoj studiji glasi: Rezultatiovog kliničkog ispitivanja pokazuju da je mediteranska ishrana idealan model za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Dosadašnji rezultati su nas uverili da mediteranska ishrana obogaćena orasima i maslinovim uljem, može dugoročno da pomogne u smanjenju broja obolelih od kardivaskularnih oboljenja.

Pasulj i zdravlje Ishrana

Pasulj je jedna od najpopularnijih superhrana na svetu – i to s dobrim razlogom. Pun je snažne kombinacije proteina, vlakana, vitamina i minerala koji pomažu ljudima da ostanu zdravi, ili da se bore protiv postojećih bolesti.

Igrao je ključnu ulogu u razvoju civilizacije već hiljadama godina. Drevni Egipćani su ga sadili još i pre Tutankhamona, a jeli su ga drevni grci u Evropi i indijanci u Americi. O pasulju se pisalo iu najstarijim pronađenim zapisima na svetu.

Pasulj je seme biljke Phaseolus vulgaris iz porodice mahunarki koja sadrži više od 13.000 vrsta povrća, i koja je druga po redu kada je u pitanju ishrana ljudi – odmah posle žitarica.

Šta se sve krije u pasulju?

Različite vrste pasulja sadrže različite nivoe hranjivih materija, ali generalno, pasulj je izuzetno

bogat vlaknima – samo jedna šoljica kuvanogpasulja zadovolji našu dnevnu potrebu. (U zavisnosti od vrste, na 100 g Graha dolazi 5-8,6 grama vlakana.)

Obojene vrste pasulja su posebno bogate antioksidansima. Pasulj je takođe bogat i izoflavona, spojevima koji su slični strukturi estrogena koji proizvodi organizam. Kada se antioksidansi kombinuju sa izoflavonima, oni čine moćan spoj koji sprečava nekoliko vrsta tumora, smanjuje rizik od srčanih bolesti, poboljšava kosti i zdravlje prostate, a takođe je poznato i da olakšavaju simptome menopauze.

Pored gore navedenih, pasulj sadrži proteine, složene ugljene hidrate, važne vitamine i minerale, kao što su folna kiselina, mangan, kalijum, gvožđe, fosfor, bakar i magnezijum. Proteini u pasulju pomažu mišićima u našem telu, a ‘složeni ugljeni hidrati pružaju stalni izvor energije.

Crni pasulj privlači posebnu pažnju naučnika. Nedavna istraživanja su pokazala da crni pasulj nudi posebnu podršku zdravlju digestivnog sistema, a posebno debelog creva. Druga istraživanja vezana za ovu vrstu pasulja su pokazala da natapanje u vodi pre kuvanja smanjuje nadutost za čak 30%.

Crni pasulj je prepun hranljivih materija, kao što su molibden, skup hemikalija neophodan za normalno zdravlje, pun je vitamina B9, vlakana, triptofana (esencijalna aminokiselina u ljudskoj ishrani), mangana, proteina, magnezijuma, vitamina B1, fosfora i gvožđa.

Zašto ispuštamo gasove posle pasulja?

Kada pojedete porciju ukusnog pasulja, on odlazi u vaše tanko crevo. Ovaj organ će rastaviti pasulj na sitne delove i izdvojiti sve supstance koje telo može iskoristiti. Proteine će pretvoriti u peptide i amino kiseline, masti u masne kiseline i glicerol, a neke ugljene hidrate u šećer. Ovi se sastojci zatim apsorbuju kroz crevni zid i postaju gorivo za telo.

Ali nije sve tako jednostavno. U pasulju se nalaze i vlakna koja se zovu oligosaharidi, a koja se sastoje 03:00-05:00 molekula šećera povezanih zajedno na takav način da ih telo ne može da svari ili apsorbuje.

Oligosaharide naše telo samo ne može rastvoriti, ali zato mogu da bakterije koje žive u crevima. Nakon što navale na ovu besplatnu gozbu, njihova metabolička aktivnost proizvodi gasove, a među njima i metan. A već i sami znate kako se naše telo oslobađa gasova

Pasulj hrana i lek Ishrana

Pasulj pripada porodici mahunarki i u ishrani je prihvaćen u celom svetu. Kod nas se osim zrna u ishrani i mahuna pasulja (sama ili u kombinaciji sa drugim biljkama) koristi za snižavanje šećera u krvi, za izlučivanje tečnosti i protiv upala mokraćne bešike…

Njegov sastav preporučuje pasulj kao važan sastojak svakodnevne ishrane u preventivi i dopunskoj terapiji kardiovaskularnih oboljenja. Najvažniji sastojci pasulja su belančevine, ugljeni hidrati, dijetetska vlakana, minerali (gvožđe, kali juni, selen, molibden) i vitamini (tiamin, vitamin B6 i folne kiselina). Pripada biljnim vrstama koje su značajan izvor belančevina, dijetetskih vlakana i skroba.

Pasulj je jedan od najboljih nemesnih izvora gvožđa. Obezbeđuje oko 30% preporučenih

dnevnih doza. Belančevine pasulja imaju visok sadržaj aminokiseline lizina koje nema u žitaricama. Siromašan je drugim aminokiselinama (metioninom, triptofanom i cisteinom) kojima su bogate žitarice, pa se u dnevnom obroku preporučuje kombinacija sa žitaricama. Tako se u ishrani obezbeđuje takav sastav belančevina, koji se može uporediti s mesom ili mlečnim proizvodima. Zato se pasulj često preporučuje u raznim vrstama dijeta.

Osobama koje imaju problema sa varenjem pasulj može biti “preteška” hrana, što se može ublažiti pasiranjem pasulja kome se odvoji ljuska i začini kimom, majoranom ili timijanom koji smanjuju nadimanje. Ono zbog čega je pasulj veoma važan su dijetetska vlakna. Danas se njihova uloga u organizmu posebno podvlači jer smanjuju količinu lošeg holesterola. Prisustvo dijetetskih vlakana doprinosi regulisanju stolice, što je takođe veoma važno.

Od dijetetskih vlakana sadrži pektin, gume, hemicelulozu koja su rastvorljiva u vodi i čine oko 92% ukupnih dijetetskih vlakana. Celuloza i lignin koji bubre u vodi, su manji deo dijetetskih vlakana, ali su važna zbog dejstva na rad creva. Od mineralnih materija, pasulj je bogat kalijumom, magnezijumom i kalcijumom, a ima i bakra, cinka, mangana, gvožđa i natrijuma.

Nema dovoljno podataka o postojanosti vitamina tokom kuvanja, pa njihovo prisustvo treba zanemariti. Međutim veoma je važan podatak da su količine masti zanemarujuće, što je još jedan razlog za njegovo preventivno korišćenje. Zbog ovakvog sastava pasulj predstavlja veoma korisnu namirnicu. Kao redovna komponenta ishrane pasulj je pravi izbor, jer doprinosi smanjenju nivoa lošeg holesterola, a samim tim i smanjenju rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Pasulj je pravi primer dobrog izbora namirnica u redovnoj ishrani.

Preporučena dnevna količina dijetetskih vlakana (25-30 grama dnevno) 6-10 grama trebalo da budu dijetetska vlakna koja su rastvorljiva u vodi.

Pravi izbor namirnica čije sastojke dobro poznajemo postaće delotvorna preventiva, odnosno korisna dopunska terapija kardiovaskularnih bolesti. Svojim sastavom i delovanjem pasulj se nameće kao jedam od važnih sastojaka pravilne ishrane, odnosno preventive i dopunske terapije.

Pasulj je svakako jedan od primera koliko je teško postaviti granicu između leka i hrane. Uspešna preventiva zavisi u najvećoj meri od nas.

Svi su izgledi da se domaćice budućnosti neće takmičiti u umeću pravljenja majoneza, toplih sendviča, torti bogato ukrašenih… već u umeću sastavljanja jelovnika za svoju porodicu. One će pripremati hranu pažljivim izborom namirnica koje zadovoljavaju potrebe organizma i obezbeđuju njegovo normalno funkcionisanje. U skromnom zrnu krije se rudnik belančevina, ugljenih hidrata, vlakana, gvozda, kalijuma, selena i vitamina, koji su čuvari srca i krnih sudova.

Pasulj lekovitost Ishrana

PASULJ Phaseolus vulgaris: Jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, poreklom iz Južne Amerike. U Evropi se spominje tek od 1542. godine. Spada u povrće velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je mahunarka u celom svetu. Vegetacija traje od 70 do 90 dana.

UPOTREBA PASULJA: Smeđi, beli ili crveni pasulj je jedan od najboljih biljnih izvora proteina. Siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, posebno vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Mahunarke su najbolji i najveći biljni izvor proteina u ishrani, a u obroku sa žitaricama ili njihovim proizvodima (testenine, pirinač) imaju visokokvalitetan sastav proteina koji se može uporediti s mesom ili mlečnim proizvodima.

LEKOVITI DEO PASULJA: U lekovite svrhe koriste se zrele mahune, koje se primenjuju suve, a u ponekim slučajevima i sveže. Takođe i zrela zrna pasulja imaju lekovita svojstva. Lekoviti su i cvetovi, koje beremo u junu, a posebno se koriste i cvetne stabljike kao i stabljike mladih mahuna. U lekovite svrhe uzimamo mahune svih uzgajanih sorti, ali je ipak najbolje uzeti one koje nisu rasle ni na previše vlažnoj, ni napresuvoj zemlji. Ljuska pasulja sadrži materiju sličnu insulinu, smanjuje količinu šećera u krvi i mokraći.

LEKOVITOST PASULJA: Pasulj ima primenu u lečenju niza bolesti, u koje spadaju i dijabetes (smanjuje propisanu dozu insulina), vodena bolest, reuma, giht, bolesti srca, bubrega, upala bubrega posle šarlaha, difterije i tifusa, kamen i pesak u bubrezima i bešici. Rastvara i odvodi mokraćnu kiselinu, koristi se protiv bolova u trbušnoj duplji, lišajeva, zagnojenih zanoktica, oteklih delova tela, naročito dojke.

JESTE LI ZNALI: Pasulj sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak se lako nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani.

U KUHINJI: Pasulj ne sadrži gluten, pa mogu da ga koriste oboleli od celijakije. Nutricionisti i lekari preporučuju da se u ishranu uvrsti što više dijetalnih vlakna, pri čemu je pasulj odličan izbor. Vlakna podstiču i održavaju pravilno varenje i sprečavaju zatvor, pa su pomoć kod prevencije i lečenja hemoroida, divertikuloze, sindroma iritabilnog kolona, raka debelog creva. Stvaraju zdravu crevnu mikrofloru koja je preduslov za jak imunitet. Smanjuju nivo holesterola u krvi i mogu da spreče razvoj kardiovaskularnih bolesti. Uravnotežuju nivo šećera u krvi i smanjuju apetit, jer se sporo razgrađuju tokom varenja, što dugo daje osećaj sitosti. Pasulj sprečava prebrz porast nivoa glukoze u krvi posle obroka, pa je odlična namirnica za obolele od dijabetesa, hipoglikemije, kod otpornosti na insulin i kao pomoć pri mršavljenju. Kod nas se obično kuva zajedno sa sušenim mesom i povrćem.

ČAJ OD PASULJA: 2 kašičice cvetnih drški i mladog ploda kuvamo 5 minuta u šolji vode. Dnevno pijemo po 3-4 šolje tog čaja. Njime uspešno lečimo vodenu bolest, reumu, giht, išijas, bolesti bubrega, upalu bubrega posle šarlaha, difteriju i tifus. Takođe rastvara kamen i pesak u bubregu, odvodi mokraćnu kiselinu.

ČAJ OD LJUSKI PASULJA: 1 kašiku ljuski pasulja kuvamo 2-3 sata u pola litra vode. Tako dobijamo čaj koji pijemo tokom dana, topao i u laganim gutljajima. Leči šećernu bolest, srce i bubrege.

SUPA OD PASULJA: 100 g zrelih zrna pasulja kuva se 30 minuta u 1/2 l vode i pri kraju kuvanja dodamo malo soli. Supa se procedi i pije (bez pasulja) 1-2 puta dnevno. To je odličan lek protiv bolova u želucu i trbuhu uopšte.

Breskva kalorije sastav i lekovito dejstvo Ishrana

Breskve su poznate kao brz izvor energije zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata i vlakana. Kako imaju relativno nizak broj kalorija, možete ih jesti bez mnogo razmišljanja. U drevnim zapisima breskva se pominje još u 10. veku pre naše ere, od kada potiču i prvi poznati crteži ovog voća. Latinski naziv je dobila oko 300. godine pre naše ere, kada je filozof Teofrast, misleći da dolazi iz Persije, nazvao Prunus persica. Pretpostavlja se daje u Evropu breskva stigla na samom početku nove ere, ah se u Engleskoj, na pri-mer, nije pojavila sve do 1650. godine.

BRESKVA KALORIJE VITAMINI MINERALI (u lOOg) 43 kalorije 0,70 g proteina 0,09 g masti 11,10 g ugljenih Hidrata 2g dijetetskih vlakana 5 mg kalcijuma 0,11 mg gvozda 7 mg magnezijuma 12 mg fosfora 197 mg kalijuma 0,14 mg cinka 0,068 mg bakra 0,047 magnezijuma 0,4 mg selena 6,6 mg vitamina C 0,017 mg damina 0,041 mg riboflavina 0,990 mg niacina 0,170 mg pantotenske kiseline 0,018 mg vitamina B6 535 IU vitamina A 0,700 mg vitamina E.

BRESKVA SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO

Breskve imaju veoma malo kalorija Samo 100 g ovog voća, obezbeđuje % dnevnih potreba za vitaminom C.Imaju blag laksativan i diuretički efekat, stimulišu sokove u organima za varenje

Bogate su gvoždem i kalijumom J Čaj od listova breskve uništava crevne parazite.

– Suve bresvke sadrže veće koncentracije hranljivih sastojaka

– Odlične su u prevenciji i održavanju dobrog zdravlja

– Koriste se u dijetama za mršavljenje

PAŽNJA

Tokom konzervisanja breskve izgube i do 80 % vitamina C. A suve breskve imaju 6 puta više kalorija od svežih.

SADRŽAJ

– nizak nivo zasićenih masti, ho-lesterola i natrijuma – visok nivo vitamina C, dijetetskih vlakana, vitamina A, niacina i kalijuma.

RECEPTI

Breskve na tostu

– 3 zrele breskve – integralni tost – 3 kašike maslinovog ulja – 3 kašike livadskog meda Premažite kriške tosta maslinovim uljem, zapecite ih u rerni, pa na svaku stavite po režanj oljuštene breskve i zalijte medom.

Krem od bresaka

– 500 g bresaka – 130 g smeđeg šećera – 100 neslanog sremskog sira – 1 dl slatke pavlake – 1 kašičica ruma – 2 breskve za ukras Očišćene i iseckane breskve izmiksirajte sa šećerom, sirom i rumom, dok ne dobijete potpuno glatku masu. Dodajte pažljivo ulupanu slatku pavlaku i rashladite. Ukrasite kriškama breskvi.

Umak od crnog vina

– 6 krupnih breskvi – 7 dl crnog vina – 150 g šećera – 4 karanfilića – 1 kašičica cimeta

Prelijte breskve vrelom vodom, potopite u hladnu, pa oljuštite. Zagrejte vino sa šoljicom vode, šećerom, karanfilićem i cimetom, a kad provri dodajte breskve. Snizite temperaturu i kuvajte desetak minuta. Breskve izvadite, a vino dokuvajte da ispari za četvrtinu, prelijte breskve i ostavite preko noći da se ohlade u frižideru.

I naučno je potvrđeno da u narodnoj medicini nema boljeg leka od domaće biljke, koja je tokom zajedničkog razvoja, reklo bi se gotovo oduvek, nesebično delila sudbinu sa čovekom tog

podneblja. A naša sudbina i budućnost, kao da su vezani sa trešnjom i višnjom, ili breskvom i kajsi-jom, koje ovde rastu na gotovo svakom koraku.

Naš organizam kao da genetski prepoznaje njihov zapis i nepogrešivo usvaja blagotvorno dejstvo. Zato ovo voće može da spreči većinu bolesti koje nas svakodnevno pogađaju, da izleči i najteža oboljenja, ali i da udahne dušu kada nam ponestane snage i vitalnosti.

Posebno je lekovito i blagotvorno sada, u periodu svoje pune vegetacije, kada njegovi plodovi predstavljaju pravu riznicu bioaktivnih materija.

Nadohvat ruke, na živopisnim pijačnim tezgama, u seoskim voćnjacima i uz plotove bašta, krije se prava biljna apoteka. Otkrijmo zajedno neke od njihovih tajni!

Šargarepa i zdravlje kalorije vitamini minerali I recepti Ishrana

Istorija šargarepe može da se prati hiljadama godina unazad. Vodi poreklo iz centralne Azije i Bliskog istoka, a stari Grci i Rimljani su šargarepu koristili ne samo kao hranu, već i kao lek i namirnicu odličnu za opšte zdravlje. Na primer, grčki lekari su početkom naše ere koristili šargarepu kao tonik za želudac. Šargarepa je postala popularno povrće u Evropi tek u vreme renesanse, verovatno zbog toga što rane vrste nisu bile tako ukusne.

ŠARGAREPA SASTAV KALORIJE VITAMINI MINERALI

Šargarepa (Daucus carota) obiluje antioksidansima, provitaminom A, vitaminima C, K, kao i vlaknima i kalijumom. Istraživanja pokazuju da ishrana namirnicama koje obiluju karotenoidima smanjuje rizik od srčanih bolesti. Istraživanje na 1300 starijih pacijenata iz Masačusetsa pokazalo je da su, oni koji su jeli bar jednu porciju šargarepe dnevno, smanjili za 60% rizik od srčanog napada.

Beta-karotin štiti vid, posebno noćni. Kada se beta-karotin u jetri pretvori u vitamin A putuje do

dužice u oku gde se pretvara u rodopsin, purpurni

pigment koji je neophodan za noćni vid. Moćni antioksidans beta-karotin sprečava i razvoj staračke katarakte.

ŠARGAREPA KALORIJE VITAMINI MINERALI 1 šolja (120g) 152,46 kalorija 134317,40 IU vitamina A 116,10 mg vitamina K 111,35 mg vitamina C 13,66 g vlakana 394,06 mg kalijuma 0,18 mg vitamina B6 (piridoksin) 10,17 mg mangana 6,10 mcg molibdena 0,12 mg vitamina B1 (tiamin) 11,13 mg vitamina B3 (niacin) 153,68 mg fosfora 118,30 mg MINERALA magnezijuma 117,08 mcg folne kiseline

ODLIČNA JE ZA OPŠTE ZDRAVLJE I PREVENCIJU BOLESTI Šargarepa je jedan od najbogatijih izvora karotenoida (jedna šolja sveže šargarepe obezbeduje 16,679 IU beta karotina) odnosno 686,3% preporučenih dnevnih doza vitamina A. Visoke koncentracije karotenoida se dovode u vezu i sa manjim rizikom da se dobije rak dojke u postmenopauzi za 20%, kao i smanjenjem raka bešike, grlića materice, prostate, debelog creva, grkljana i jednjaka i do 50%.

Nedavno istraživanje Nacionalnog instituta za rak SAD pokazalo je da se rak pluća češće javlja kod muškaraca koji u ishrani nisu koristili dovoljne količine alfa-karotina.

Šargarepa, zbog visoke koncentracije karotenoida, idealno je povrće za dijabetičare, jer ovi sastojci regulišu nivoa šećera u krvi.

Šargarepa sadrži i fitonutrijent falkarinol koji se, takode, dovodi u vezu sa smanjenim rizikom od raka debelog creva.

Postoji više od 100 različitih vrsta šargarepe koje se razlikuju po veličini i boji. Šargarepa može da bude duga samo 50 mm ali i 90 cm. Što je boja šargarepe tamnije narandžasta sadrži više beta-karotina. Pošto se šećeri nalaze u srži šargarepe obično su deblje i slade.

SAVET PLUS

Da biste duže sačuvali šargarepe čuvajte ih odvojeno od jabuka, krušaka, krompira i drugog voća i povrća koje proizvodi etilen, gas koji će da utiče da šargarepa postane gorka.

Odsecite zelen s vrha šargarepe jer ona izvlači vlagu iz korena.

Ako je šargarepa gajena organski ne mora da se ljušti, ali ako je iz konvencionalne proizvodnje oljuštite je jer u površinskom sloju mogu da se zadrže pesticidi i druge hemikalije.

Napravite salatu od narendane šargarepe, cvekle i jabuka.

Napravite krem supu (može da se jede i topla i hladna) od šargarepe i krompira i pospite začinskim biljem.

Isecite šargarepu na štapiće, potopite je u toplu vodu začinjenu crvenim biberom, korijanderom u semenu, posolite i procedite. Sveže isceden sok od šargarepe pomešajte sa sojinim mlekom i bananama pa ćete da dobijete hranljiv šejk za doručak.

Žuti dlanovi Hrana bogata karotinom može da dovede do karotoderme – žutila ili narandžaste boje dlanova ili drugih delova kože. To se događa zbog previsokog nivoa karotina u krvi koji organizam ne može da pretvori u vitamin A i on se skladišti na dlanovima, tabanima ili iza ušiju. Boja se povlači čim se smanje obroci bogati karotinom.

Sok od šargarepe

Isceđen sok iz nastruganog korena upotrebljava se protiv dečjih glista (oksiura), proliva, šećerne bolesti i Ka lakše mokrenje. Posle 2 sata uzmite ricisovo ulje za čišćenje.

Diuretični čaj od šargarepe

Kašiku mešavine od po 20 g garepe, peršuna celera, anisa kima, poparite ključalom vodom, ostavite 3-4 sata i pijte pre jela. Dr Jovan Tucakov, “Lečenje biljem”

RECEPTI SA ŠARGAREPOM

Salata 400 g šargarepe 100 g suvog grožđa 30 g pečenog badema 2 kašike limunovog soka 2 dl jogurta 2 kašike slatke pavlake 1 kašika smeđeg šećera so Pomešajte krupno narendanu šargarepu sa grožđem potopljenim u toplu vodu i naseckanim bademima. Prelijte mešavinom jogurta, slatke pavlake, limunovog soka, šećera i malo soli, promešajte, poklopite i ostavite da odstoji.

Supa od šargarepe 350 g šargarepe 2 veće pomorandže 2 glavice luka 40 g maslaca 4 kašike pavlake so, biber Otopite maslac, dodajte luk sečen na listiće, kolutiće šargarepe i malo vode, pa dinstajte poklopljeno desetak minuta. Dolijte vodu i kuvajte dok se šargarepa ne skuva. Ohladite, izmiksujte, dodajte sok pomorandže, pavlaku, pa posolite, pobiberite i zagrejte.

S kiselim mlekom 10-12 dužih šargarepa 2 kašike prezli 4 jaja 2 dl kiselog mleka 2 čena belog luka so, ulje Šargarepe isecite na komade dužine 4-5 cm, obarite u slanoj vodi, ocedite, umočite u jaja i mrvice i pržite dok ne dobiju rumenu boju. Poslažite u tanjir da se ohlade, pa umutite kiselo mleko sa izgnječenim belim lukom i prelijte preko šargarepe.

Vitamin C doziranje i dnevne potrebe,zdravstvene prednosti Ishrana

SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA C:

Krvarenje desni, suva koža, smanjena sposobnost zarastanja rana, paradentoza, zubni karijes, apatija, razdražljivost, smanjen broj eritrocita, infekcije, artritis i anemija.

Doziranje vitamina C i dnevne potrebe

Za razliku od biljaka i životinja, čovek u svom organizmu ne može da sintetiše vitamin C, pa je direktno zavisan od njegovog unošenja spolja. Mnogi stručnjaci preporučuju upotrebu velikih doza askorbinske kiseline čak i preventivno, za zdraviji život. Čini se da

opasnosti od predoziranja ovim vitaminom ne postoje. Naime, kad organizam ima previše vitamina C, creva se opuste i izazovu privremeni proliv, a što je bolest ozbiljnija, tolerancija na njega je veća. Na primer, kod težih slučajeva mononukleoze, hepatitisa i side, pacijenti tokom dana mogu da uzmu više od 50 grama vitamina C bez izazivanja proliva.

Postojeća preporučena količina (RDA) od 60 mg je minimalna da se ne dobije skorbut, ali nikako i optimalna. Doza od 500 mg, pa i od jednog grama dnevno postala je uobičajena. Neki naučnici tvrde da doze veće od 10 grama dnevno mogu da podstaknu stvaranje bubrežnih kamenaca, dok drugi ističu da su ove tvrdnje opovrgnute i da je uzimanje velikih doza sasvim bezbedno. Iako stručnjaci ne mogu sasvim da se slože oko potrebne dnevne doze vitamina C, jedan od najvećih pobornika ovog vitamina, američki fizičar, hemičar, biohemičar i dvostruki nobelovac Lajnus Pauling (1901-1994), koji je mnoga istraživanja posvetio upravo vitaminu C, preporučivao je dozu od čak 6-18 grama dnevno i sam je uzimao toliko.

IMAJTE NA UMU! -Telo koristi vitamin C ubrzo nakon što ga primi, zato dnevne doze treba rasporediti tokom dana.

-U terapeutskom lečenju vitaminom C naglo prekidanje dnevne doze može da dovede do odskočnog skorbuta.

-Vitamin C je najbolje uzimati uz obrok, jer enzimi za varenje pospešuju koncentraciju vitamina u krvi.

PLODOVI BOGATI VITAMINOM C

Najbolji izvori vitamina C su voće i povrće. Vrednosti su izražene u miligramima C vitamina na 100 grama ploda: šipak ili divlja ruža (2.000), acerola ili tropska trešnja (1.600), crna ribizla (200), crvena paprika (190), peršun (130), kivi (90), brokula (90), crvena ribizla (80), jagode (60), pomorandža (50), limun (40), mandarina (30), borovnice (10), ananas (10).

NAJVAZNIJE FUNKCIJE VITAMINA C:

Metabolizam, proizvodnja i održavanje zdravlja fibroznog kolagena, održavanje zdravlja krvnih sudova, održavanje zdravlja zuba, kostiju i hrskavičavog tkiva, proizvodnja nekih hormona i neurotransmitera (dopamin, adrenalin i noradrenalin), zaštita vitamina E od oksidativnih promena, apsorpcija i dostupnost gvožđa u telu, stimulisanje imuniteta organizma, proizvodnja karnitina, antioksidantske funkcije, zaštita od bilo koje vrste stresa i razgradnja holesterola.

Vitamin C zdravstvene prednosti

Višegramske doze vitamina C, i to do 50 grama dnevno, posebno u kombinaciji s B-kompleksom, pokazale su se dobrim u otklanjanju loših simptoma na terapiji odvikavanja od heroina. Vitamin C se pokazao bezbednijim i efikasnijim od metadona, koji zavisnost od jedne materije zamenjuje zavisnošću od druge. Savladavanje duševnih i telesnih posledica stresa dosta zavisi od vitamina C. Nadbubrežna žlezda proizvodi hormone potrebne u stresnim situacijama. Ti hormoni sadrže više askorbata od bilo koje druge supstance u telu. Vitamin C pomaže u stvaranju stresnih hormona i štiti od toksina stvorenih njihovom telesnom razgradnjom. Vitamin C takode pomaže i u zdravom mršavljenju tako što sprečava oksidaciju i štiti organizam od toksina. Na kraju vitamin C pomaže i jetri da izdrži veće napore izazvane većim brojem slobodnih radikala oslobođenih tokom gubitka kilograma. Prema jednom ispitivanju, vitamin C u količini od 2 grama dnevno usporio je stvaranje žučnih kamenaca.

Vitamin C i srčane bolesti

Mala količina vitamina C sprečava pretvaranje masnoća u aterosklerotične naslage. Sprovedeno je istraživanje na pušačima koji su dnevno uzimali 1 gram vitamina C i dokazana je smanjena oksidacija LDL holesterola. Gram vitamina C ima veliki antioksidacijski potencijal i povećavakoncentraciju “dobrog” HDL holesterola, oblikakoji štiti arterije. Kad se koristi u dozi od dva grama dnevno, primećuje se smanjenje broja nenormalnih arterijskih spazama ili stezanja (kod obolelih od srčanih bolesti). Kardiolozi su pratili 119 pacijenata kojima je uraden angioplastični zahvat i kojima je davano po 500 mg vitamina C dnevno. Uobičajeno je da se zbog ponovnog začepljenja krvnih sudova jedna trećina takvih bolesnika opet podvrgne istom operativnom zahvatu, ali je samo 14% ovih pacijenata moralo na ponovni zahvat. Visok krvni pritisak je jedan od faktora koji doprinosi srčanim bolestima. Po nekim istraživanjima, doza od jednog grama dnevno vitamina C trebalo bi da snizi krvni pritisak.

Azuki pasulj i crna soja Ishrana

Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj, slađi i sa manje masnoća od drugih mahunarki. Veoma je cenjen na Dalekom istoku zbog svojih prehrambenih i lekovitih kvaliteta.

Da biste ga pripremili, najpre ga proberite i operi-te. Ne morate ra namakati, ali ako to učinite, biće svarljiviji. Možete ga kuvati u pretis, zemljanom ili običnom loncu. Ako ga kuvate u pretis-loncu,uzmite jednu šolju azuki pasulja i dve i no šolje hladne vode. Zakuvajte, smanjite vatru i

ostavite da se kuva jedna sat. Ispustite pritisak, dodajte malu količinu vode i soli (za dve i no šolje vode dovoljno je pola kašičice soli) i kuvajte nepokriveno još desetakminuta.Ondaje pasulj gotov.

Ako želite da koristite azuki kao lek, na jednu šolju pasulja uzmite pet šolja Bofle. Kuvajte ga jedan sat, tada ocedite sok (tečnost), a azuki nastavite da kuvate kao jelo. Pola šolje azuki čaja uzmite najmanje pola sata pre obro-ka tokom dva dana. To je odlično prirodno sredstvo za većinu bubrežnih problema. Ovaj čaj čuvajte “u frižideru i zagrejte pre upotrebe.

I samo jelo od azuki pasulja može se koristiti kao lek. Za probleme sa bubrezima i simptome koji su povezani sa njima, kao što je oticanje, jedite samo azuki pasulj, ništa više, tokom dva-tri dana. To je često veoma efikasno.

U slučaju produžene menstruacije probajte da jedete pet presnih zrna azuki pasulja, aliihdobro sažvaćite.Toje često delotvorno u zaustavljanju krvarenja.

Crna soja za plodnost

Crna soja je blistavo crna mahunarka, u Japanu poznata i kao crni pasulj. Jaka je i ukusna. Sok, odnosno čaj od crnog pasulja, spremljen na isti način kao azuki sok, takođe se koristi kao lek. Posebno je delotvoran u otklanjanju promuklosti i laringitisa. Malim Japančićima, pred vežbe i ispite iz pevanja, majke obavezno kuvaju to jelo. Ako se sok od crnog pasulja uzima tokom dva ili tri meseca, pomoći će uregulisanju neuredne menstruacije.Doza je pola šolje, tri puta dnevno.

Uopšteno, crna soja je lekovita za polne organe i posebno dobra kodneplodnosti. Za neosetljivost tokom seksualnog odnosa koristite sledeći recept: kuvajte jednu šolju crnog pasulja dok ne postane mekan, tada ga osušite (koliko god je vremena potrebno). Dodajte pola šolje crnog susamovogsemena i sameljite u prah. Uzimajte jednu čajnu kašičicu pomešanu sa toplom vodom, tri puta dnevno, pre obroka.

Magični lek

U planinskom području Japana narod ima specijalni domaći lek za bolest akutne infekcije u centralnom delu lica, oko nosa.To mesto na licu zove se opasni trougao, a infekcija koja se tu pojavljuje često ugrožava život. Moderni istraživači otkrili su da je uzrokuje stafilokoka, ali ti obični ljudi ništa nisu znali o bakteriji. Oni su samo eksperimentih i sali i prenosili lek sa generacije na generaciju. Ubrzo pošto bi se znaci infekcije pojavili, oni bi uzeli tri presna suva žuta sojina zrna i žvakali ih vrlo dobro. Ako bi bolesnik mislio da zrno ima loš ukus i ispljunu ga, tada je bilo potrebno preduzeti neki drugi način lečenja. Međutim, ako bolesnik nije osetio loš ukus, smatralo se da je tretman dobar. Posle zalogaja prožvakane soje i dama odmora, taj čovek bi se osećao dobro. Upozorenje: azuki pasulj ili soju dozvoljeno je uzimati presne i u maloj količini – samo kao lek! Mahunarke se, inače, ne smeju koristiti nekuvane, pošto sadrže belančevinu lektin koja može da izazove muku, povraćanje, dijareju i na kraju hemoragični enteritis. Isto tako, izaziva i čeonu glavobolju. Kuvane mahunarke su potpuno bezbedne, jer se lektin uništava desetominutnim kuvanjem.

Kako kuvati crnu soju

(osnovni recept) Sastojci: dve šolje crne soje, tri šolje hladne vode no šolji soje, četvrtina kašičice soli po šolji soje,soja sos za začinjavanje.

Operite soju hladnom vodom vrlo brzo i stavite je u posudu. Prelijte je s oko šest šolja vode. Dodajte morsku so i ostavite soju da se natapa preko noći. Potom, stavite soju u lonac sa zasoljenom vodom (u kojoj se namakala) na vatru i zagrejte do vrenja.

Smanjite vatru i lagano kuvajte.Utoku kuvanja, zbog isparavanja, dodajte vodu kad je potrebno i uklanjajte otpale kožice i penu sa površine. Kad soja bude skoro skuvana (90 odsto), dodajte tamari soja sos. Ne mešajte varjačom, već blago protresite posudu da bi soja sos pojednako prožeo soju i ona postala sjajna. Kuvajte dalje dok ne ispari skoro sva preostala tečnost. Ukupno vreme kuvanja je oko dva i do tri sata.

Evo recepta za domaće kozmetičko sredstvo i lek za kožu. Pasulj dugo natapati u vodi i potom ukloniti kožicu; Zatim ga dobro osušiti, na samleti u prah i pomešati sa bademovim mlekom.Ta pasta je izvanredno kozmetičko sredstvo.

Primenjena direktno na kožu vrlo je delotvorna kod vlažnih ekcema i svraba. Svaka tri sata kožu valja oprati čajem od kamilice i naneti novu pastu od pasulja. Smatra se da žene za vreme menstruacije ne treba da koriste ovaj tretman.

Kurkuma lekoviti začin Ishrana

Glavni sastojak kurkume, kurkumin, štiti ćelije debelog creva od delovanja slobodnih radikala i pomaže organizmu da spreči širenje ili uništi kancerogene ćelije.

Kurkuma, a zovu je i indijski šafran, vekovima se koristi kao začin i lek. Začin se pravi od korena biljke kurkume (Curcuma longa), koji ima čvrstu kožu smeđe boje i narandžasto “meso”. Biljka kurkuma, inače, vodi poreklo iz Indonezije i južnih delova Indije, gde se gaji duže od 5000 godina, i ima važnu ulogu u tradicionalnoj kineskoj i indijskoj medicini.

KURKUMA SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO

Kurkuma obiluje gvoždem i manganom, a sadrži i vitamin B6, biljna vlakna i kalijum.

U tradicionalnoj kineskoj i indijskoj medicini koristi se kao sredstvo protiv upala, gasova, žutice, menstrualnih tegoba, krvarenja, zubobolje, bolova u grudima i kolika.

Istraživanja su potvrdila da je kurkumin (glavni sastojak kurkume) efikasan lek protiv Kronove bolesti iU ulceroznog kolitisa.

Klinička istraživanja su, takođe’, pokazala da je kurkumin moćan antioksidans efikasan kod reumatoidnog artritisa jer oslobađa jutarnje ukočenosti i otečenosti zglobova.

Kurkumin blagotvorno deluje i na stanje cistične fibroze (bolesti koja pogađa pluća) ah se pacijentima preporučuje da im terapiju odrede lekari.

Glavni sastojak kurkume pomaže jetri da očisti organizam od toksina i štiti kardiovaskularni sistem jer sprečava oksidaciju hole-sterola i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Kurkumin, takođe, snižava nivoa lošeg holeste-rola. Sve je više dokaza da kurkuma štiti od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova, a preliminarna istraživanja na miševima,takođe, pokazuju da kurkumin može da uspori razvoj multiple skleroze.

Kao moćan antioksidans kurkumin štiti ćelije debelog creva od slobodnih radikala, pomaže organizmu da uništi kancerogene ćelije ih spreči da se dalje šire. A kako neka istraživanja pokazuju, često korišćenje kurkume smanjuje rizik od oboljevanja od raka dojke, pluća, debelog creva i prostate.

Kurkumin iz kurkume i kvercitin iz crnog luka smanjuju veličinu i broj prekancerogenih oštećenja u crevima, pokazalo je istraživanje iz 2006. godine.

SAVETI PLUS

Kurkumu u prahu čuvajte u dobro zatvorenoj tegli, na hladnom, tamnom i suvom mestu. Ukoliko začin padne na tkaninu, mrlju odmah operite vodom i sapunom. A, da vam ruke ne požute nosite kuhinjske rukavice.

Dodajte kurukumu u salatu sa jajima i dobićete intenzivniju boju. Ovaj začin se odlično slaže sa pečenim jabukama, na pari kuvanim karfiolom i/ili boranijom i crnim lukom. Pomešajte kurkumu i crni luk u prahu sa majonezom, posolite, pobiberite i koristite kao preliv za kuvani karfiol, celer, paprike i brokoli.

RECEPT

Pileći kari

– 1 pile (oko 1,5 kg) – 1 glavica crnog luka – 3 čena belog luka – 30 g svežeg đumbira – 1 kašičica limunove kore – 1 kašičica kurkume – 5 suvih ljutih papričica – 4 kašike ulja – 2 paradajza – 2 krompira – 150 g bundeve – 1 kašičica soja sosa – 2 kašičice seckanog korijandera ili peršuna – 1/4 kašičice mlevenog kardamoma – so Isecite pile na komade. Crni i beli luk, papričice i dumbir sitno iseckajte, posolite, pa propržite sa 2 kašike ulja, limunovom korom, kurkumom i kardamomom. Ostatak ulja zagrejte, dodajte prodinstani luk sa papričicama, propržite i sipajte 2,5 dl vode i soja sos. Dodajte piletinu i ku-vajte 20 minuta. Krompir i oljušteni paradajz sitno iseckajte, bundevu isecite na štapiće, i dodajte mesu. Po potrebi dodajte malo vode i kuvajte na “tihoj” vatri oko pola sata. Pospite kori-janderom ili peršunom.

Hleb bez kvasca ( beskvasni hleb ) Ishrana

Kad od kvasca naš tradicionalni hleb još jednom proključa u stomaku, želudac može da se tako betonira da više ne propušta hranjive materije, pa telo bude na smrt gladno i pored punih usta…

Hleb! Sama reč izaziva toplinu, pa se u narodu ne bez razloga neguje običaj da se gost dočekuje hlebom i solju. U gotovo svim kulturama hleb je duboko poštovan i zastupljen u obredima i svakodnevnoj ishani. U svojim najraznovrsnijim varijantama postoji već 6000 godina, ne prestajući i danas da se nameće kao nezamenljivi pratilac u razvoju M čoveka.

Ali, nije svaki hleb blagotvoran za organizam. Da bi bio zdrav, mora da bude napravljen od brašna koje je dobijeno mlevenjem celog zrna žitarice, i da bude izrađen bez kvasca koji, kako nauka danas tumači, može da zabetonira želudac i creva i da nas ostavi gladne i pored punog stomaka. Ako želimo da iz hleba izvučemo maksimalnu korist za svoj organizam, preporučuje se beskvasni integralni hleb. On sadrži belančevine, masti, vitamine i minerale u kombinaciji koja je neophodna organizmu da bi normalno funkcionisao.

Među svim proizvodima od integralnog brašna naročito se izdvaja beskvasni integralni hleb, koji je po načinu pripreme i hranljivim vrednostima blizak onom koji se pravio u drevna vremena. Kvasac se koristi da bi hleb nadošao pre pečenja, a zaboravljamo da isti takav efekat izaziva i u organizmu. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da je osnovni uzrok nastajanja malignih oboljenja digestivnog trakta u stvaranju naslaga na zidovima creva, koje ometaju njihov normalan rad i, u težim slučajevima, i rad drugih unutrašnjih organa. Sediment se najviše zadržava na prevojima debelog creva, usled čega se na tim mestima smanjuje protok krvi i usporava rad, a to vodi daljim komplikacijama koje se mogu ispoljiti kao hemoroidi, zatvor, glavobolja i čitav niz tegoba do najtežih bolesti.

PREDNOSTI

Integralno zdravlje

Beskvasni hleb zadržava vitamine iz žitarica od kojih se spravlja. Ako se mesi od brašna sa potočne vodenice, odličan je izvor biljnih vlakana koja regulišu stolicu, pomažu u prevenciji srčanih oboljenja i raka debelog creva, a kod dijabetičara regulisanju nivoa šećera u krvi.

PONUDA

Kriška od 9 zrna

U makrobiotičkim prodavnicama mogu da se nadu raznovrsni beskvasni hlebovi, čisti ječmeni i ražani, hleb od devet zrna, manastirski i slatki sa suvim voćem i orašastim plodovima, umeboši hleb koji je posebno dobar za varenje, specijal sa zrnima suncokreta, sušama i lana, kao i različite vrste sendviča sa beskvasnim pecivom. Mogu da se čuvaju do nedelju dana, a da ne promene ukus i svežinu.

Visokorafinisana hrana, u koju spada i sitno mleveno belo brašno, u kombinaciji sa kvascem stvara smesu koja se lepi za zidove creva. Ona je nalik malteru i sprečava apsorpciju hranljivih materija. Organizam se na taj način izgladnjuje, iako unosimo sve više hrane i gojimo se. Kvasac je idealna podloga i za širenje gljivica.

Celer protiv mnogih bolesti. Recepti sa celerom. Narodna medicina.

• Home/ • Alternativna medicina - prirodno lečenje/ • Celer protiv mnogih bolesti. Recepti sa celerom. Narodna medicina.

980 0 2 31. maj 2013. Alternativna medicina - prirodno lečenje

U narodnoj medicini celer se najčešće upotrebljava za čišćenje organizma (posebno krvi), jačanje nerava i kao lek za bolesti bešike jer podstiče izlučivanje morkaće. Celer takođe pročišćava jetru, snižava šećer i krvni pritisak. Sadrži vrlo malo kalorija pa je korisna namirnica za vreme dijete. Najkorisniji je ukoliko se jede sirov a ne preporučuje se osobama sa obolelim bubrezima i trudnicama.

Celer protiv mnogih bolesti

Saveti lekara ruske alternativne medicine:

1. Alergija

2 kašike sitno iseckanog korena celera zaliti sa čašom (200 ml) hladne vode. Ostaviti da odstoji 2 sata. Piti po 1/3 čaše 3 puta dnevno 15-20 minuta pre obroka.

2. Zapaljenske bolesti kože (gnojne rane …)

Pola čaše lišća celera zaliti sa sirćetom, dodati 1/2 kašike soli. Stavljati na upaljena i bolna mesta.

3. Gastritis

40 gr korena celera zaliti sa 1 litrom ključale vode, poklopiti tacnom i ostaviti da odstoji 8 sati. Piti po 2 kašike 3 puta dnevno 15 minuta pre jela.

4. Nervoza, nesanica

Uzimati svež sok celera, 1-2 kašikice 3 puta dnevno 20 minuta pre obroka.

5. Osteoporoza, bol u leđima, artritis, artroza

1 kg celera sa liscem oprati i samleti na mašinu za mlevenje mesa. Samleti 3 limuna sa korom. Sve sjediniti i ostaviti na tamno mesto 7 dana. Procediti, dodati 300 gr meda, ostaviti u frižider. Piti 3 puta dnevno pre obroka po 1 supenu kašiku. Nakon upotrebe 2 doze zaboravićete na bol.

6. Cistitis, pijelonefritis

1 kašičicu semena celera zaliti sa 200 ml vode, dodati meda po ukusu. Promešati i piti po 2 supene kašike 3 puta dnevno 30 minuta pre jela.

7. Caj od celera protiv reume:

Staviti da provri 1/2 l vode, zatim ubaciti 20 grama lišća celera, poklopiti i pustiti da se prokuva 2-3 minuta. Skinuti sa vatre i ostaviti poklopljeno da se prohladi. Procediti i piti tokom dana. Za lečenje reume poželjno je svakodnevno piti po 4 šolje čaja od celera u trajanju od 4-6 nedelja.

8. Redovna upotreba celera u ishrani može da spreči razvoj kamena u bubregu, ali i u žučnoj kesi.

Iz navedenog se vidi da celer treba što vise koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne može biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma koristan.

Celer kao lek U narodnoj medicini celer se najcesce upotrebljava za ciscenje organizma (posebno krvi), jacanje nerava i kao lek za bolesti besike jer podstice izlucivanje morkace. Celer takodje prociscava jetru, snizava secer i krvni pritisak. Sadrzi vrlo malo kalorija pa je korisna namirnica za vreme dijete. Najkorisniji je ukoliko se jede sirov a ne preporucuje se osobama sa obolelim bubrezima i trudnicama.

Među začinskim biljkama celer (Apium graveolens) zauzima posebno mesto. Kroz istoriju i mitologiju celeru su pridavana različita značenja, a verovanje da celer pospešuje polnu moć ostalo je do danas.

Zbog bogatstva različitim korisnim sastojcima celer ima izuzetna lekovita svojstva. Sa šargarepom, lukom i peršunom predstavlja četiri glavna aduta svake kuhinje. Koristi se svež i obaren za pripremanje supa i jela, seme se koristi kao začin, dok lišće vrlo često služi za dekorisanje raznovrsnih kulinarskih specijaliteta. Može da se nađe tokom cele godine, mada je najbolji u jesen.

Listovi i koren vade se do kraja oktobra i izuzetno su bogati mineralima, vitaminima, nutrijentima i eteričnim uljima, koji mu daju snažan, karakterističan miris. U sto grama korena nalazi se samo sedam kalorija, ali zato 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Odličan je izvor i vitamina K kao i dijetalnih vlakana.

Delotvoran je u lečenju astme, promuklosti, reume, zbog visokog sadržaja natrijuma, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, nervnih oboljenja. Poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju, apetit, a uklanja smetnje kod varenja. Acetileniks, jedan od njegovih sastojaka, zaustavlja umnožavanje ćelija raka.

Celer sadrži i supstance koje deluju relaksirajuće na arterije, omogućavajući im da se šire, smanjuju količinu hormona stresa, koji, takođe, utiče na kontrakciju krvnih sudova. Celer smanjuje i koncentraciju lošeg holesterola, a zbog obilja vitamina C pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljša odgovor imunog sistema. To je zato što u svom sastavu sadrži aktivne ftalide, sastojke koji opuštaju mišiće arterija i na taj način regulišu krvni pritisak. Za snižavanje holesterola najbolje dejstvo postiže se sokom od celera, s tim što treba biti uporan jer se očekivani efekat može videti tek posle osam nedelja.

Inače lekoviti sastojci najbolje ostaju očuvani u sveže isceđenom soku sirovog korena, listova i stabljike, zbog čega se posebno preporučuje trudnicama i deci. Sa listovima ne treba preterivati jer sok postaje gorak. Ovako spremljen napitak odličan je lek u ranim fazama reumatizma i gihta, a preporučuje se i osobama sklonim debljanju i sa celulitom. Povoljno deluje i na regulisanje menstrualnog ciklusa.

U vidu čaja delotvoran je protiv reume. Čaj se spravlja tako što se u jednom litru vode kuva 40 grama celerovog lišća nekoliko minuta. Zatim se ostavi poklopljeno dok se ne ohladi, procedi, a onda mlako pije nekoliko puta dnevno, nekoliko nedelja.

Prilikom odabira celera treba voditi računa da njegova težina u ruci mora da odgovara njegovoj veličini, a na dodir mora biti čvrst.

Ostaci stabljike na vrhu moraju biti sveži i bez tragova sušenja i truljenja.

Svežina se može proveriti jednostavni pritiskom po sredini stabljike. Ukoliko je zvuk pucketav, celer je svež. Ako su pri dnu svežnja spoljne stabljike odvojene, najverovatnije je da takav celer stoji duže.

KUMARIN

Celer sadrži supstancu kumarin koja sprečava štetno delovanje slobodnih radikala, a podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca važnih za očuvanje odbrambene moći organizma. Svi vitamini B kompleksa iz ove biljke podstiču razmenu ugljenih hidrata u organizmu, jačaju nerve i mozak, a kožu, kosu, oči i jetru čine zdravima.

DIURETIK

Sirovi celer je veoma delotvoran sastojak ishrane kod kožnih oboljenja. Preporučuje se i osobama koje imaju kamen u bubregu ili mokraćnoj bešici, zato što je dobar diuretik. Da bi se postigao željeni efekat treba sitno nastrugati jednake količine celera i jabuke, dobro sastojke izmešati i uzimati više puta u toku dana. U ovu smesu može da se dodaju i narendani orasi i šećer po želji.

Celer i limun protiv povisenog holesterola

Za pripremu ovog napitka od celera i limuna potrebno je:

- 3 limuna - 500 grama svezih listova i stabljika celera - 1 litar vode

Priprema:

Vodu prokuvati i ostaviti da se ohladi. Limun dobro oprati, iseci ga na komade, sve zajedno sa korom. Celer takodje na grubo naseckati. Sada limun i celer dobro samleti (najbolje u blenderu). Kada se dobije fina kasasta masa preliti je prokuvanom vodom i dobro izmesati. Poklopiti i ostaviti da odstoji preko noci a ujutru procediti i napitak naliti u staklenu flasu. Piti ujutru i uvece po 0,5 dl napitka, pre jela.

Ovaj napitak protiv povisenog holesterola nema nezeljenih efekata a cesto moze sniziti i nivo triglicerida u krvi. Pozeljno je za vreme ove vrste lecenja izbegavati slatko. Nakon 2-3 meseca proveriti nivo holesterola. Ako je moguce napitak pripremati od neprskanog limuna.

Caj od celera protiv reume

Staviti da provri 1/2 l vode zatim ubaciti 20 grama lisca celera, poklopiti i pustiti da se prokuva 2-3 minuta. Skinuti sa vatre i ostaviti poklopljeno da se prohladi. Procediti i piti tokom dana. Za lecenje reume pozeljno je svakodnevno piti po 4 solje caja od celera u trajanju od 4-6 nedelja.

Celer i med Celer i med pomocice iscrpljenom organizmu da se brze oporavi. Za to je potrebno narendati koren celera i pomesati ga sa dve kasike meda. Uzimati vise puta dnevno po jednu malu kasiku mesavine.

Uopste je dobro jesti salatu od mesavine jednakih delova narendanog celera i narendane jabuke.

Neverovatna lekovita svojstva iz stabljike celera

Iako je zbog ostalih veoma zdravih namirnica poprilično zapostavljen, kad pročitate ovaj članak koliko je zdrav odmah ćete otrčati do prve prodavnice da ga kupite. Reč je o celeru – stabljikama celera.

Kod nas se celer koristi kao začin ili se njegov koren renda za razne salate, a ona kombinacija sa jabukama je apsolutno najpopularnija. Međutim, mnogo lekovitih sastojaka krije se u stabljikama celera i zato potražite onaj sa dugom stabljikom, a mi ćemo vam reći zašto bi to trebalo da uradite.

Celer je odličan izbor ako želite smršati i pazite na kalorije jer jedna velika stabljika sadrži svega 10 kalorija i zato je grickajte za užinu dodavajte u supe, salate i gulaše.

Ako patite od bolova u zglobovima, infekcije pluća, astme ili imate akne trebalo bi čim više celera da koristite u svojoj ishrani zbog njegovih antiupalnih svojstava.

Kada osećate nervozu i da vas stres polako uzima pod svoje grickajte stabljiku celera. Minerali kojima je celer veoma bogat, posebno magnezijum i eterična ulja umiruju nervni sistem. Ako pre spavanje za užinu pojedete nekoliko stabljika celera, garantovano ćete bolje spavati.

Sigurno ste primetili da stabljika celera kad je zagrizete ima ukus kao hrskava voda i upravo zbog velike količine vode od koje je sačinjena veoma dobro utiče na probavni sistem. A kad tu vodu spojimo sa vlaknima koja takođe sadrži, to je dobitna kombinacija za dobru i urednu

probavu pa čak i probleme sa zatvorom. Izbegavajte je za vreme stomačnih virusa propraćenih prolivom.

Celer sadrži natrijum, ali ne isti koji sadrži so. So iz celera je organskog porekla, veoma važna za vaše zdravlje.

Istraživanja su pokazala da samo jedna stabljika celera dnevno povećava preporučenu dnevnu dozu vitamin A za 10 odsto, nutrijente od velike važnosti za zdravlje očiju i dobar vid.

Celer sadrži komponente koje smanjuju loš holesterol, a samim tim utiču i na sniženje povišenog krvnog pritiska. Ako imate probleme sa pritiskom celer konzumirajte najbolje u sirovom obliku.

Pored svega navedenog istraživanja su pokazala da moćni flavonoidi u celeru koji se zovu luteolini sprečavaju rast ćelija zahvaćenih rakom posebno u pankreasu, takođe redovno konzumiranje celera smanjuje rizik od nastanka raka dojke.

Korisni saveti: kada kupujete celer birajte onaj čija stabljika pukne čim je savijete to znači da je sveža i hrskava, a što se tiče boje zapamtite pravilo “što tamnija stabljika-to više ukusa”.

Celer jedite odmah čim ga nasečete, jer ako ga iseckate i ostavite da stoji u frižederu gubi svoje hranjive materije, dok celer koji se kuva na pari zadržava 99 odsto svih nutrijenata.