ISHRANA OVACA

Prof.dr Goran Grubi, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Ovce daju vrlo znaajne i kvalitetne proizvode u skromnim uslovima ishrane i gajenja. Njihovo mesto u stoarskoj proizvodnji je uslovljeno time to za ishranu mogu da koriste panjake koji su drugim ivotinjama nedostupni, kao i hraniva koja druge vrste ne mogu da iskoriste. I pored toga od ukupnih trokova proizvodnje 50-80% otpada na ishranu. Ovce mogu sve svoje potrebe da zadovolje paom, dok se koncentrovanim hranivima hrane samo neke kategorije i to u uslovima intenzivne proizvodnje. Kao i kod ostalih preivara, iskoriavanje hrane kod ovaca u najveoj meri zavisi od mikroorganizama koji ive u predelucima. Osnovnu hranu za ovce ine voluminozna hraniva (pre svega paa). One ne mogu uspeno da koriste tako grubu hranu kao goveda (npr. kukuruzovinu i sl.) ali su zato kada je u pitanju iskoriavanje sitnije grube hrane bez premca. Pored toga, na panjacima ovce koriste i mnoge korovske biljke i na taj nain veoma uspeno spreavaju zakorovljavanje zemljita. Takoe, ovce mogu biti i dopunski korisnici panjaka koji se koriste za goveda. Vano je napomenuti i to, da su ovce veoma prilagodljive razliitim uslovima dranja i ishrane zahvaljujui emu njihovo gajenje moe da varira od vrlo intenzivnog do vrlo ek-stenzivnog. U naim uslovima ei je sluaj da se ova vrsta gaji ekstenzivno - u veoma oskudnim uslovima dranja i ishrane, meutim, nae autohtone rase su adaptirane na takve us-love.

Ponaanje ovaca u ishrani

Zahvaljujui obliku usta i usana ovce mogu da pasu blie zemlji od goveda i na taj nain da bolje iskoriste panjak. One pasu ukupno oko 8-9 sati na dan, to moe biti pro-dueno do 12-13 sati kada je paa slaba. Ukoliko pae ima dovoljno, ovce se hrane u inter-valima od 20-90 minuta, kojih moe biti do 9 u toku 24 sata. Posle intervala hranjenja ovce imaju periode od 45-90 minuta za odmor i preivanje.

Na otvorenim panjacima ovce imaju odreene delove na kojima vole da se zadravaju.

Panjaci se najbolje iskoriavaju kada na njima zajedno pasu goveda i ovce. Obino se ne javljaju nikakvi problemi izmeu ove dve vrste.

Za iskoriavanje hrane od izuzetnog je znaaja stanje zuba kod ovaca. Ono moe da ima uticaj na njihovo ponaanje.

Jaganjci ue od svojih majki koja hraniva treba da jedu. One mogu da ue i u kasnijem ivotu i smatra se da im treba 2-3 nedelje da se naviknu na neto novo u ishrani. Poneko grlo uopte nije u stanju da se adaptira na nova hraniva. Veina, meutim, je u stanju da gledajui ta rade druge ovce prihvati promene u obroku.

Proizvodni ciklus ovce

Da bi se lake organizovala ishrana ovaca neophodno je sagledati njihov proizvodni ciklus. Bez obzira na intenzitet proizvodnje, ekonominost ovarske proizvodnje zavisi od ishrane u skladu sa potrebama a one zavise od faze proizvodnog ciklusa u kome se grlo nalazi.

- 2 -

Proizvodnja kod ovaca, kao i kod drugih domaih ivotinja ima ciklian karakter. Os-novne faze proizvodnog ciklusa su: 1. jagnjenje, 2. laktacija, 3. period pauze (odranja), 4. priprema za oplodnju, 5. oplodnja i 6. bremenitost.

Sa stanovita ishrane, potrebe ovaca su najnie u periodu pauze i na poetku bremeni-tosti a najvie na kraju bremenitosti i tokom laktacije.

44

46

48

50

52

54

56

58

60

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Meseci

Tel

esna

mas

a (k

g)jagnjenje jagnjenje

zaluenje

osemenjavanjelaktacija

bremenitost

Grafikon 1. Promena telesne mase ovce od 50 kg tokom jednogodinjeg proizvodnog ciklusa

Osnovni problem u ishrani ovaca je da se tano definie namena ivotinje koja e biti

hranjena kao i intenzitet njenog iskoriavanja. Od namene grla zavisi kako e ono biti hran-jeno a od ishrane zavisi koliko e se planovi odgajivaa ostvariti. Za svaki deo proizvodnog ciklusa ovce postoji optimalan nivo ishrane, koji obezbeuje odranje njenih produktivnih funkcija i omoguava proizvodnju. Potrebe u hranljivim materijama koje su prikazane u tabe-lama su nastale da bi se odrala optimalna proizvodnja, iji je godinji tok prikazan na grafik-onu 1. To je teoretski proizvodni sistem kome se tei u praksi. U osnovi taj sistem podra-zumeva odreeni gubitak telesne mase (i kondicije), obino je to 5-7%, na poetku laktacije. Taj gubitak se nadoknauje kada laktacija proe, zatim dolazi do poveanja telesne mase to-kom bremenitosti usled porasta ploda.

Tabela 1. Trajanje pojedinih faza u proizvodnom ciklusu ovce Period Trajanje,

dana Pripust 35-52 Poetak bremenitosti (prvih 15-17 nedelja)

105-119

Kraj bremenitosti (poslednjih 4-6 nedelja) 28-42 Poetak laktacije (prvih 6-8 nedelja) 42-60 Kraj laktacije (poslednjih 4-6 nedelja) 28-42 Period odravanja 116-176

- 3 -

Uzdrne potrebe ovaca

Uzdrne potrebe ovaca prikazane su u tabeli 2. Ove potrebe odnose se na ishranu

neoploenih ovaca koje su zavrile laktaciju, kao i ovaca na poetku bremenitosti (prva tri meseca). Za izraunavanje potreba u energiji i proteinu koriene su sledee formule:

MJ NEL* =0,233 TM0,75

UP=3,2 TM0,75

Tabela 2. Preporuke za ishranu ovaca na nivou uzdrnih potreba Telesna masa,

kg NEL, MJ

UP, g

Ca g P, g

40 3,71 51 3,0 2,0 50 4,38 60 3,5 2,5 60 5,02 69 4,0 3,0 70 5,64 77 4,5 3,5 80 6,23 86 5,0 4,0 90 6,81 94 5,5 4,5

Energetske potrebe za odravanje obezbeuju i rast vune, dok su u preporukama za

proteine obuhvaene i potrebe za rast vune. Potrebe za proizvodnju vune se ne mogu odvojiti od potreba za odranje ivota. Za sintenzu vune su znaajni pre svega proteini, posebno oni koji su bogati sumporom. Preporuke date u prethodnoj tabeli mogu se primenjivati i u ishrani ovnova van sezone pripusta.

S obrizom na nain gajenja, ovce su domae ivotinje kod kojih je najvie izraen uti-caj klimatskih uslova na uzdrne potrebe organizma. Temperatura sredine i vlanost vazduha, kao i jaina vetra utiu na visinu uzdrnih potreba ovce. Duina i gustina runa odreuju ulogu vune kao izolatora. Usled toga i od runa zavisi koliki e klima imati uticaj na uzdrne potrebe ovce u energiji. Kritina minimalna temperatura za svee oianu ovcu hranjenu na uzdrnom nivu je 10C. Za istu ovcu hranjenu istim obrokom sa vunom dugom 6,5 cm kritina mini-malna temperatura je -2C. Jaina vetra i vlanost u kombinaciji sa niskim temperaturama znaajno poveavaju telesne gubitke u temperaturi.

Visoke temperature ambijenta, zajedno sa vlanou vazduha takoe povavaju pot-rebe za odranje organizma. Za svaki stepen poveanja telesne temperature iznad normalne metabolizam se ubrzava za 4%. Vuna slui kao zatita od toplote i sunevog zraenja. Iz-mereno je zagrevanje sve do 65C na povrini runa, a da temperatura na nivou koe nije bila promenjena. Vlanost vazduha verovatno ima vei uticaj na uzdrne potrebe u energiji nego apsolutna temperatura ambijenta. to je vea vlanost na odreenoj temperaturi, to je tee ivotinjama da odaju telesnu toplotu. Taj poveani napor rezultira u porastu energetskih pot-reba da bi organizam mogao da zadri normalne funkcije. Deblje ovce su osetljivije na visoke temperature ambijenta od onih koje imaju normalnu telesnu kondiciju.

Deficit u hranljivim materijama tokom zimskih oluja je povezan sa niskim tempera-turama, jakim vetrom i vlanom vunom. U tim momentima najvanije je obezbeenje dovol-jne energije. Poveanje uzdrnih potreba u energiji moe da iznosi i do 40% u uslovima kada se temperatura ambijenta kree oko 0C. Treba napomenuti da je u tim uslovima bolje davati ovcama kvalitetno seno nego koncentrate jer varenje sena generie vie toplote.

* Skraenica MJ NEL je za mega Dule neto energije, UP za ukupne (ili sirove) proteine. Nain izraunavanja NEL i NEM jedinica prikazan je u Prilogu 2.

- 4 -

Kretanje pri ishrani takoe ima uticaja na uzdrne potrebe. Daljina koju ovce prelaze kao i topografija terena mogu znaajno da utiu na potrebe ovce u energiji. Uzdrne potrebe obuhvataju izvesnu aktivnost grla, ali za dodatno kretanje potrebno je vie energije. Obim kretanja zavisi od dostupnosti hrane na panjaku. Kako se dostupnost hrane smanjuje, pove-ava se potreba za kretanjem a time i za energijom. Zato je neophodna dopuna obroka u peri-odima kada paa ne uspeva da podmiri uzdrne potrebe.

Uzdrne potrebe ovaca zavise i od uzrasta: mlaa grla imaju neto vee potrebe. Na panjacima mlaa grla troe vie energije za kretanje.

Za organizaciju pravilne ishrane znaajno je da odgajivai poznaju normalnu telesnu masu svojih ovaca, nezavisno od masnih rezervi koje se stvaraju i nestaju tokom proizvodnog ciklusa. U toku normalne proizvodnje ovce prolaze kroz periode kada se hrane iznad ili ispod svojih potreba. Ishrana iznad potreba je prihvatljiva u fazama proizvodnje kada potrebe grla nisu velike (odranje, poetak bremenitosti) kako bi se stvorile telesne rezerve u masti. Ish-rana ispod potreba se javlja u periodima kada potrebe grla rastu (kraj bremenitosti, laktacija). Tada se troe ranije stvorene rezerve.

Potrebe za ishranu priplodnih ovaca

Potrebe kod ove kategorije ovaca zavise od: telesne mase grla, fiziolokog stanja i proizvodnosti. Od posebnog znaaja kod ovaca je priprema za oplodnju. Ona se ostvaruje dranjem ovaca neposredno pre i u toku parenja na panjacima odlinog kvaliteta. Ukoliko je panjak loijeg kvaliteta, na 14-20 dana pre parenje ih prihranjujemo koncentratima, a to treba da traje sve do 7-10 dana posle oplodnje. Posle toga ishrana se moe izvesno vreme smanjiti, jer su potrebe za porast embriona u tom periodu neznatne.

Tek u 4 i 5-om mesecu bremenitosti potrebe za razvoj ploda su izraenije i tada treba poveati koliinu energije u obroku za oko 40%, u proteinima za 40-50%, a u Ca i P za 100%, u odnosu na potrebe u prvoj polovini bremenitosti. Kada ovca nosi blizance potrebe se ud-vostruuju. Visokobremenitim grlima treba davati kvalitetnu kabastu hranu i neto koncen-trata. Ishrana u ovom periodu malo utie na masu jagnjadi pri roenju ali zato ima znaajan uticaj na njihovu vitalnost i smanjenje mortaliteta u prvim danima ivota. Potrebe u vitaminima prikazane su u tabeli 3.

Tabela 3. Dnevne potrebe u vitaminima na kilogram telesne mase u zavisnosti od faze

proizvodnog ciklusa, izraeno na kg telesne mase

Faze proizvodnog ciklusa Vit. A

(IJ) Vit. D

(IJ) Vit. E (IJ)

Odranje i poetak laktcije 22 6 0.26 Kraj bremenitosti i laktacija 40 6 0.40 Kraj bremenitosti i laktacija ovce sa blizan-cima 45 6 0.60

Preporuke za ishranu ovaca u laktaciji

Osnovni faktori koji utiu na potrebe ovaca u ovom periodu su: TM grla, koliina i sastav mleka. Mlenost ovaca u naim uslovima se kree oko 0,8-1 kg, mada moe da bude i do 2 kg. Maksimum proizvodnje mleka dostie se oko 20-tog dana laktacije.Energetska vred-nost ovijeg mleka u prva dva meseca laktacije kree se oko 4,3-4,5 MJ NEL i tokom lak-tacije se poveava. Potrebe za proizvodnju 1 kg ovijeg mleka prikazane su u tabeli 4.

- 5 -

Tabela 4. Potrebe ovaca za proizvodnju 1 kg mleka Period NEL, MJ UP, g

1. mesec laktacije 4,3 111 4. mesec laktacije 4,8 130 8. mesec laktacije 5,8 153 za 1 kg prirasta telesne mase 22,6 300

Ovce sa kvalitetnom vunom daju za 5-7 meseci laktacije, 120-220 kg mleka, ovce su grubljom vunom 500-600 kg mleka, dok istono-frizijske daju i 1000-1200 kg mleka. Ovije mleko ima veu energetsku vrednost od kravljeg. Pored toga iskoriavanje hranljivih materija za proizvodnju mleka kod ovaca je slabije nego kod goveda za 20-50%. Za svaki kg mleka treba 120-140 g ukupnog proteina uz odgovarajuu koliinu energije, pored toga i 3,5 g Ca, 2-2,5 g P. U ovom periodu konzumiranje se kree oko 2-2,7 kg SM/100 kg TM, a retko to moe biti i 3 kg/100 kg. Treba napomenuti da je neophodno da se ovcama obezbedi dovoljno prostora na jaslama, kako bi mogle da neometano uzimaju hranu i da sve imaju podjednaku priliku da dou do hrane. Ako je predvieno da sve ovce jedu odjednom, za svako grlo treba obezbediti 40-45 cm prostora na jaslama.

Preporuke za ishranu jagnjadi

Prva hrana jagnjeta je kolostrum i ono treba da ga dobije najdalje na dva sata po jagn-jenju. Mleko slui kao iskljuiva hrana u prvim danima ivota (10-14 dana). Kasnije se vri prihranjivanje i to poetnim smeama ili samo usitnjenim zrnevljem itarica uz kvalitetno seno koje se daje po volji. Intenzitet ishrane jagnjadi u prvim danima ivota utie na formiranje folikula vunskih vlakana, to je od znaaja za kasniju proizvodnju vune. Kod jagnjeta digestivni trakt je mali po roenju i tek sa 8 do 9 nedelja dostie odnos kao kod odraslih grla.

Slika 5. Razlike izmeu eluca ovce i jagnjeta, brojevi oznaavaju: 1. jednjak, 2. burag

(jagnje 30%, ovca 80%), 3. mreavac, 4. listavac, 5. sirite (jagnje 65%, ovca 7%), 6. pilorus Funkcije predeludaca i preivanja se uspostavljaju u toku prvog meseca, zato rano odbijanje i prevoenje na ishranu suvom hranom ne treba da bude pre etiri nedelje starosti. Odbijanje moe da bude od 28-og dana pa do 3 meseca ili ak i kasnije. Konzumiranje hrane u prvim danima je malo. U poetku iznosi oko 5-10 g kada je re o suvoj hrani. Koliina hrane se brzo poveava tako da sa 2-3 meseca moe da bude 200-300 g/dan dok se seno daje po volji. Posle odluivanja jagnjad se dre na panjacima najboljeg kvaliteta bar do 6 meseci starosti i prihranjuju sa neto koncentrata zavisno od kasnije namene.

- 6 -

Zamene za mleko se prave sa 20% SM.

Tabela 5. Potrebe odluene enske jagnjadi za remont stada TM Prirast NEL UP Ca P kg g/dan MJ g g g 30 50 4,23 60 5,0 1,7

100 5,01 76 5,4 2,1 150 5,86 92 5,8 2,5 200 7,13 108 7,1 2,8

40 50 4,87 69 4,4 2,3 100 5,86 87 5,8 2,7 150 6,85 103 7,4 3,1 200 7,91 119 9,0 3,5

50 50 5,65 80 5,0 2,8 100 6,49 96 6,6 3,2 150 7,48 113 8,0 3,6 200 8,61 129 9,5 4,0

60 50 6,35 89 5,5 3,3 100 7,34 107 7,0 3,7 150 8,33 123 8,5 4,1

Tabela 6. Sadraj proteina u koncentrovanom delu obroka

za odluenu jagnjad Masa grla, kg Sadraj UP g/kg SM

15-25 180 25-35 160 35-40 140

Premiks vitamina koji se dodaje koncentrovanoj hrani za jagnjad treba u kilogramu da

ima 2000 IJ vitamina A, 500 IJ vitamina D i 35 IJ vitamina.

Preporuke za ishranu ovnova U ishrani priplodnih ovnova razlikuju se tri perioda: 1. kada nisu u pripustu (period mirovanja), 2. priprema za sezonu pripusta i 3. sezona pripusta. Kod ovnova u sezoni pripreme i pripusta javlja se potreba za poboljanom ishranom. Meutim, potrebe za proiz-vodnju sperme, ak i kod ivotinja koje se intenzivno koriste za priplod su male, tako da ih je teko kvantitativno izraziti. Zbog toga poboljana ishrana u sezoni pre i tokom pripusta slui kao stimulacija organizma, sa ciljem da grlo proizvede dovoljno kvalitetne sperme.

Tabela 7. Potrebe ovnova van sezone pripusta Masa NEL Svarljivi Ca P

kg MJ protein, g g g 50 4,38 63 3,5 2,5 60 5,03 72 4,0 3,0 70 5,64 81 4,5 3,5 80 6,22 89 5,0 4,0 90 6,80 97 5,5 4,5

Potrebe ovaca u vodi

I pored toga to se smatra da ovce mogu vie od drugih domaih zivotinja da eko-

nomiu sa vodom veoma je znaajno da one u vodi ne oskudevaju. To se posebno odnosi na grla u laktaciji ali i na sve ostale kategorije ovaca. edne ovce slabije konzumiraju hranu a to nepovoljno utie na proizvodnju.

- 7 -

Broj napajanja u toku dana i potrebe u vodi zavise od godinjeg doba (temperature i vlanosti vazduha), tipa ishrane i koliine konzumirane suve materije obroka. Pri tome su pot-rebe u vodi vee leti nego zimi, vee su pri ishrani suvom hranom nego sveom, a smatra se da je za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane potrebno da im se obezbedi 2-5 li-tara (L) vode.

Posmatrano po godinjim dobima prosene potrebe odraslih ovaca iznose: u prolee 3,5 -4 L leto 5-6 L jesen 3- 3,5 L i u zimu 1,7 - 2,3 L vode po grlu na dan. Izuzetno kod vi-sokomlenih grla u laktaciji potrebe mogu da iznose i 10 L po grlu na dan. Za podmladak stariji od 5 meseci potrebno je obezbediti vode kao i za odrasla grla. Pored toga, jagnjad treba da dobija vodu za pie od momenta kada pone da uzima suvu hranu.

Voda za napajanje treba da bude ista i svea, a zimi ne treba da bude zaleena. U ne-dostatku iste vode moe da se desi da ovce zimi uzimaju sneg a leti piju iz ustajalih bara to je nepoeljno jer moe da dovede do ozbiljnijih poremeaja zdravlja u vidu prehlada, infek-cija i invazija. Da do ovoga ne bi dolazilo potrebno je omoguiti ovcama da piju odgovara-juu vodu u dovoljaoj koliini.

Najbolje ja da ovce budu snabdevene vodom tako da mogu da je piju po volji. To se moe omoguiti korienjem automatskih pojilica u objektima za ovce, dok se na pai moe omoguiti ivotinjama pristup do izvora ili vodotoka. Pri tome je bitno da voda iz izvora ili potoka bude proverenog kvaliteta. Ukoliko nije moguce obezbediti napajanje po volji, ovce treba pojiti bar dva puta na dan, iako je bolje da to bude ee. Voda se u tom sluaju daje posle hranjenja ili makar posle konzumiranja jednog dela obroka. Pri tome je znaajno napomenuti da se ovcama koje su pred jagnjenjem ili nakon njega ne sme dozvoliti da piju prevelike koliine vode odjednom. Zbog toga se preporuuje da se ova grla napajaju ee sa manjim koliinama vode. Snabdevanje ovaca kvalitetnom vodom za pie u nekim naim krajevima moe da bude ozbil-jan problem, posebno u sunim godinama. Meutim, ako se eli uspena ovarska proizvod-nja ovaj problem se mora reiti na odgovarajui nain.

Obroci za ishranu ovaca

Priprema za sezonu pripusta

Na dve ili tri nedelje pred sezonu pripusta potrebno je da se ovcama popravi ishrana. To se ini da bi se poveao broj jajnih elija koje nastaju u njihovim jajnicima kako bi se do-bilo vie jagnjadi. Ova poveana ishrana moe da se postigne prebacivanjem ovaca na kvalitetniju pau na 2-3 nedelje pred pripust. Ukoliko se ne raspolae kvalitetnijim panja-cima, ishrana na postojeim povrinama se dopunjuje sa 200 500 g koncentrata po ovci na dan.

Poboljana ishrana treba da se nastavi najmanje jo tri nedelje posle sezone oplodnje. Prve dve nedelje posle pripusta su vane jer se tada jaje privruje za zid materice. U tom periodu je znaajno da se vodi rauna o snabdevenosti ovce energijom jer se time poveava broj dobijene jagnjadi.

Reakcija na poveanu ishranu zavisi od starosti ovce, godinjeg doba i telesne kondicije. Odrasle ovce bolje reaguju od mladih. Predebele ovce (sa veom ocenom telesne kondicije) ne reaguju na poboljanu ishranu.

Poetak bremenitosti

U toku prve faze bremenitosti (prvih 15 nedelja) potrebe u hranljivim materijama za

plod su minimalne. Tada su ukupne potrebe ovce malo vee od uzdrnih. Meutim, izrazito

- 8 -

mala ili preterana ishrana mogu negativno da utiu na implantaciju embriona. Razvoj placente se odvija izmeu 30-tog i 90-tog dana bremenitosti. U tom periodu takoe, izrazito mala ili preterana ishrana mogu da imaju za posledicu spor porast fetusa, malu masu na jagnjenju i uginjavanje jagnjadi.

U prvoj polovini bremenitosti, ukoliko su panjaci bogati zelenom masom, nije pot-rebno davati koncentrovanu hranu. Meutim, ako su panjaci osrednjeg ili slabijeg kvaliteta, korisno je obrok dopuniti manjom koliinom koncentrata (100-200 g).

Kraj bremenitosti

Dve treine porasta fetusa deava se tokom poslednjih 4-6 nedelja bremenitosti. Usled

toga potrebe u hranljivim materijama ovce je veoma vano da budu zadovoljene. Usled inten-zivnog porsta ploda potrebe u energiji se poveavaju: za ovce koje nose jedince za 50% u od-nosu na uzdrne potrebe dok su kod onih koje nose blizance potrebe u energiji vee za 75%. Tokom poslednjih etiri nedelje bremenitosti potrebno je da ovca dobija bar 400 g koncen-trata na dan, a u hladnim uslovima i vie. Razlog za davanje koncentrata je u tome to je ka-pacitet stomaka ovce u tom periodu smanjen, tako da ona ne moe da konzumira dovoljnu ko-liinu kabaste hrane da bi zadovoljila svoje potrebe u hranljivim materijama. U tom periodu kapacitet eludca je smanjen jer fetus ispunjava vei deo trbune duplje. Ukoliko ovce ne unose dovoljno energije u organizam tokom bremenitosti javlja se tako zvana toksemija bremenitosti koja nastaje kada telo ovce pone da koristi telesnu mast kao izvor energije i na taj nain potroi masne rezerve. Ovce treba da imaju ocenu telesne kondicije od 2,5-3,0 kada ostanu bremenite i da zaponu sledeu laktaciju sa ocenom 3,0 do 3,5. Posle jagnjenja ovcama je potrebna samo voda tokom prvih 24 sata a zatim je najbolje da im se da leguminozno seno (1,5-2,2 kg na dan). Koncentrat je potreban samo ako su ovce u looj telesnoj kondiciji, imaju malu proizvodnju mleka, ako im je prvo jagnjenje ili imaju tro-jke.

Potrebe u pogledu ishrane bremenitih ovaca se poveavaju u drugoj polovini, a naroito pred kraj bremenitosti (energija do 40%, proteina do 60%, Ca i P 2-3 puta) to zavisi od kondicije ovaca i ishrane u prethodnom periodu (priprema za proizvodnju i prva polovina bremenitosti).

Tabela 8. Orijentacione potrebe u hrani za ovce prosene mase 50-55 Hranivo 1-3 mesec bremenitosti 4-5 mesec bremenitosti Leto Zima Leto Zima Paa, kg 6-6,5 - 6,5 - Seno, kg - 1 - 1 Silaa, kg - 3 (ili 1 kg sena) - 3 (ili 1 kg sena) Koncentrat, g 150 150 300 300 Stona so, g 10 10 12 12

Ovce u vreme jagnjenja

Na nedelju dana pred jagnjenje ovce se hrane senom najboljeg kvaliteta po volji. Si-

laa se iskljuuje iz obroka a smea koncentrata za bremenite ovce smanjuje se za 50% tj. na 150 g. Poslednja 2 dana pre jagnjenja treba potpuno iskljuiti iz obroka i smeu koncentrata.

Prvog dana po jagnjenju ovcama se daje kvalitetno seno i mlak napoj vode sa 200 g peninih mekinja. Drugog dana koliina mekinja se poveava na 300 g, a treeg dana na 400 g po ovci. Posle toga do sedmog dana uvodi se u obrok smea koncentrata za ovce u laktaciji,

- 9 -

a posle 10 dana moe se davati i silaa (postepenim uvoenjem u obrok). Praktino dve nedelje posle partusa prelazi se na normalnu ishranu ovaca u laktaciji.

Poetak laktacije

Ovce proizvode mleko u skladu sa potrebama jagnjeta. Ukoliko ovca iz nekog razloga

nema jagnje proizvodi smanjenu koliinu mleka. Ovce koje gaje jedince daju manje mleka dok one koje imaju blizance daju vie (za 20-40%). U skladu sa tim su i potrebe ovaca u hranljivim materijama. Najpraktinije je da se odvoje ovce koje imaju jedince, blizance i tro-jke i da se posebno hrani svaka od tih grupa, poto se njihove potrebe u hrani znatno razli-kuju.

Visokoproizvodne ovce imaju velike potrebe za energijom ali nisu u stanju da pojedu koliinu hrane koja bi spreila gubitak telesne mase. Poto ovce deponuju mast tokom drugih delova proizvodnog ciklusa, ta mast se koristi kao izvor energije za sintezu mleka. Tokom ove faze u kojoj im je bilans energije negativan, ovce mogu da izgube 1,0-2,0 poena u telesnoj kondiciji. Zbog toga je neophodno da se o ishrani ovaca vodi rauna tokom cele godine a ne samo tokom laktacije jer potrebne telesne rezerve se stvaraju tokom bremenito-sti, kraja laktacije i perioda pauze. Vano je napomenuti da se telesna mast moe koristiti kao izvor energije samo ako su ovce snabdevene dovoljnim koliinama amino-kiselina. To znai da se mora voditi rauna da ovce dobijaju dovoljno proteina i to u adekvatnom obliku.

Tokom prvih 5-6 nedelja ovce proizvode 0,8-1,5 kg mleka na dan, a od 8-10. nedelje koliina mleka opada, dok u njemu raste koliina suve materije i masti. Ovije mleko je proseno sledeeg sastava: 18% suve materije, 6,8% masti, 5,7% proteina, 5% eera i 0,95% pepela.

Tabela 9. Potrebe u hrani za ovce u prvih 3 meseca laktacije prosene mase 50-55

Hranivo Ovce sa jednim jagnjetom Ovce sa dva jagnjeta Leto Zima Leto Zima Paa, kg 6,5 - 6,5 - Seno, kg - 1,3 - 1,3 Silaa, kg - 3,5 (ili 1,2 kg sena) - 3,5 (ili 1,2 kg sena) Koncentrat, g 400 400 1000 1000 Stona so, g 13 13 16 16

Navedeni obroci obezbeuju prirast jagnjadi: jedinci od 250-300 g, a kod blizanaca

400-450 g dnevno pri emu je majino mleko do 90 dana laktacije osnovno hranivo.

Kraj laktacije

Ovce postiu maksimalnu proizvodnju mleka posle tree ili etvrte nedelje posle jagn-jenja. Neke ovce nastave da daju dosta mleka i kasnije ali kod veine proizvodnja opada. Posle 8-10 nedelja laktacije znaaj mleka u ishrani jagnjadi postaje minimalan.

U drugom periodu laktacije, tj. posle 3. meseca, kada su ovce preteno na ispai zbog bogatstva zelene mase u proteinima, koncentratni deo obroka treba da ima 10% sirovih pro-teina, odnosno kao koncentrat moe da se koristi zrnevlje itarica (jeam, ovas, kukuruz). Kako u drugom delu laktacije opada mlenost, treba smanjiti i koliinu koncentrata poste-peno. Prvo na 200-300 g dnevno, a zatim na 100-200 g dnevno po grlu.

Ovce za vreme laktacije u zimskom periodu moraju da se hrane ravnomerno. U ishrani ne smeju da se ine velike i nagle promene. Hranjenje se vri 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uvee. Jedan obrok se daje u dva do tri navrata u manjim koliinama. Silau i korenasto-krtolasta hraniva treba davati pre pojenja, a koncentrat posle pojenja ovaca. Slama se daje

- 10 -

ujutru kada ovce imaju vei apetit, a seno u podne i predvee. Slama se polae navee da bi ovce po volji jele preko noi. Ovcama se stavlja so u specijalne korpe ili se koriste specijalni blokovi soli koje one mogu da liu po volji.

Prelaz sa zimskog obroka na pau vri se postepeno uz prethodno prihranjivanje ovaca suvom hranom (senom) ujutru pre nego to se isteraju na panjak.

Odranje

Ovo je period izmeu kraja laktacije i poetka pripreme za sezonu pripusta. U toku

ovog perioda ovca se oporavlja od bremenitosti i laktacije, koji zajedno traju 7-9 meseci. To znai da imaju od 116 do 176 dana da se oporave i obnove telesnu kondiciju, kako bi bile spremne za sledei proizvodni ciklus. Ishrana u ovom periodu treba da bude pod nadzorom kako se grla ne bi previe hranila i pregojila. U ovom periodu ovce mogu da se dre na pan-jacima slabijeg kvaliteta, meutim, i pri ishrani na nivou uzdrznih potreba ovcama treba da-vati so i smeu (premiks) minerala, kao i dovoljne koliine vode.

Ishrana podmlatka ovaca Novoroena jagnjad su u poetnoj fazi ivota sasvim zavisna od koliine posisanog

mleka. Jagnjadima je u prvim danima ivota majino mleko nezamenljiva hrana. U ishrani jagnjadi razlikuju se tri faze: 1. Period od roenja do uzrasta od oko tri nedelje je period bez preivanja; 2. Period od 3 do 9 nedelja je period postepenog privikavanja predeludaca na bil-jna hraniva i osposobljavanje populacije mikroorganizama da ih vari; 3. Period od 9 nedelja je faza pune aktivnosti predeludaca i faza kada se mleko postepeno moe zameniti drugim hranivima (biljnog porekla).

Znaaj kolostruma u ishrani jagnjadi

Kolostrum se akumulira u vimenu ovce tokom poslednih nekoliko dana bremenitosti.

On se takoe lui tokom prih 24 sata laktacije a kasnije se sastav mleka brzo menja. Osobine kolostruma su:

- sadri imunoglobuline od kojih neki ostaju u zidu creva a drugi prelaze u krv i daju jagnjetu pasivni imunitet;

- sadri hranljive materije koje se troe za razvoj i zagrevanje organizma jagnjeta; - sadri faktore rasta koji pomau razvoj creva, posebno tokom prvih 24-48 sati ivota,

ime pomae da se uspostavi normalan protok kroz creva i omogui jagnjetu da usvaja hranl-jive materije.

Koliina kolostruma koja je jagnjetu potrebna zavisi najvie od toga koliko je energije potrebno za zagrevanje organizma. Stoga svaki faktor koji poveava potrebu za zagrevanjem organizma poveava i potrebu za kolostrumom. Tokom loeg i hladnog vremena jagnjetu je potrebno vie energije kako bi izbegla smrzavanje a time i vie kolostruma. Jagnjadi rodjenoj na temperaturama 0-10C sa vetrom i kiom treba oko 210 cm3 kolostruma za kilogram tele-sne mase u toku prvih 18 sati ivota. S druge strane jagnjad koja su roena na istoj tempera-turi ali se dre u toploj i suvoj staji imaju potrebu od oko 180 cm3 za kilogram telesne mase. Ove koliine su obino dovoljne da zatite jagnjad od E. coli infekcije poto 200 cm3 obino sadri dovoljno imunoglobulina za zatitu. Neophodno je da se jagnjad poje 4-5 puta tokom prvih 18 sati, ukoliko ne mogu da sisaju svoju majku. Proizvodnja kolostruma kod nedovoljno hranjenih ovaca (ocena telesne kondicije 1,5-2,0) je obino upola manja nego kod dobro hran-jenih ovaca (ocena 3-4) u toku prvih 18 sati. Kod nekih nedovoljno hranjenih ovaca kolos-trum se uopte ne lui.

- 11 -

Koliina potrebnog kolostruma rauna se na sledei nain. Ako je jagnje ojagnjeno u staji treba 180 cm3 za kilogram telesne mase, odnosno: 5,5 kg x 180 cm3/kg= 990 cm3 (oko 1 L).

Ako je jagnje ojagnjeno ili se dri na hladnom mestu izvan staje, onda treba 210 cm3 za kilogram telesne mase, odnosno: 5,5 kg x 210 cm3/kg = 1155 cm3 (oko 1,2 L).

Ove koliine izgledaju velike, meutim, da bi se izbeglo smzavanje jagnjadi i nepot-rebni gubici, njih svakako treba obezbediti. Kolostrum se moe uvati najmanje godinu dana u zamrzivau tako da imunoglobulini budu sauvani. Kada se kolostrum jednom otopi za upotrebu, mora se iskoristiti u roku od 48 sati i da se uva u friideru. Najbolje je da se otapanje vri uz pomo mlake vode ali nikako vrue. Svaki proizvoa bi trebao da ima zalihu zamrznutog kolostruma pri ruci pred poetak jagnjenja. Za ishranu jagnjadi moe da se koristi i kozji kolostrum kao uspena zamena. Krav-lji kolostrum ima 20-40% manje hranljivih materija nego oviji, to znai da njega treba da-vati za jednu treinu vie.

Prve nedelje po jagnjenju jagnjad se hrane kolostrumom i mlekom. Posle prve nedelje jagnjad se privikavaju na kvalitetno seno i poetnu smeu koncentrata. Seno, koncentrat i voda daju se jagnjadima po volji. Tokom prvih 7 dana jagnjad treba da budu zajedno sa ma-jkama i da sisaju po volji. Druge nedelje treba ih odvojiti i dojiti 3-4 puta dnevno, tree nedelje 3 puta, a etvrte nedelje i dalje jagnjad se mogu dojiti 2 puta dnevno.

Tabela 10. ema napajanja jagnjadi kravljim mlekom

Starost (nedelja)

Broj napajanja na dan

Koliina mleka za napajanje (g)

Ostalo hrana

1 2 3 4

5-9 10

5 4 3 2 2 1

100 200 300 450 500 500

Koncentrat, seno, i voda

po volji

Ve posle prve nedelje, a obavezno posle druge, jagnjad se navikavaju i prihranjuju

senom i koncentratom. U poetku konzumiraju svega po 10 g sena i koncentrata, a zatim se ove koliine poveavaju.

Tabela 11. Potrebe u hrani jagnjadi sa 90 dana Hranivo Dnevno,

kg Za 90. dana,

kg Mleko 0,67 60 Koncentrat 0,20 18 Seno 0,20 18 Zelena hrana 0,20 18

Konzumiranje suve hrane u prvim danima je malo. U poetku iznosi oko 5-10 g na dan. Koliina hrane se brzo poveava tako da sa 2-3 meseca moe da bude 200-300 g/dan dok se seno daje po volji.

U drugom mesecu moe se poeti sa uvoenjem silae u obrok jagnjadi, zatim sa privikavanjem na zelenu hranu i pau u zavisnosti od godinjeg doba, kako bi se osposobila da sa 90 dana preu u potpunosti na ishranu bez mleka. Kako jagnjad u prvom mesecu najvei deo proteina obezbeuju iz mleka, to se od koncentratnih hraniva moe da koristi samo prek-rupa ovsa ili smea prekrupe ovsa i kukuruza. Ve od prvog meseca treba koristiti smeu za porast sa jagnjadi. U prvom mesecu se ne daje so i nije potrebna posebna briga o konzu-miranju hrane, jer mleko zadovoljava praktino sve potrebe.

- 12 -

Sa 90 dana starosti jagnjadi, kada se izvri prva selekcija i odaberu grla za priplod, ko-jim se vri zamena u sopstvenom stadu, radi lakeg gajenja, jagnjad se moraju podeliti po polovima, a zatim prema masi tela i razvijenosti na grupe.

Za ishranu odluene jagnjadi u periodu 3-6 meseci starosti, u periodu vegetacije treba obezbediti dobru pau raunajui oko 3 kg zelene mase po grlu. Najbolji su panjaci zasno-vani na povrinama sa kvalitetnim fitocenolokim sastavom u kome su leguminozne biljke zastupnjene sa oko 25-30%.

U periodu 6-9 meseci starosti podmlatka za priplod, odnosno iljeadi treba obezbediti u letnjem periodu kvalitetnu pau (4 kg zelene mase po grlu), kvalitetno seno 0,5 kg, silau 2 kg (ili 0,7 kg sena) i smeu koncentrata 100-300 g u zavisnosti od kvaliteta kabastih hraniva.

Grla ostavljena za priplod posle 9-og meseca starosti treba hraniti sve do 16 meseci, odnosno do vremena korienja za prvi pripust, sledeim sastavom obroka:

Tabela 12. Obroci za period od 9 16 meseci

Hranivo enska grla Muka grla Leto Zima Leto Zima Paa, kg 5 - 3 - Seno, kg - 1 0,5 1 Silaa, kg - 3 (ili 1 kg sena) - 2,5 (ili 0,8 kg sena) Koncentrat, g 100 100 300 300 Stona so, g 7 7 10 10

Najbolja hrana za odluenu jagnjad ostavljenu za priplod je dobra paa. Da bi se

iskoristio period intenzivnog prirasta potrebno je jagnjad pravilno hraniti tj. prihranjivati kon-centratom.

Ukoliko se gaje u zimsko doba, treba ih hraniti najboljim senom, a u periodu vege-tacije napasati ih na najboljim panjacima, dajui im pored toga i odgovarajuu koliinu kon-centrata. Posle odluivanja jagnjadi smanjuje se dnevni prirast na 150-200 g, a poveava se ukupan utroak hrane za proizvodnju 1 kg prirasta.

enski priplodni podmladak

Ishrana posle odluenja zavisi od toga kada se planira pripust. Ima dva perioda kada se

to moe planirati: ili sa 12-14 ili sa 18-19 meseci starosti. Dokazano je ako je prvi pripust sa 12-14 meseci da to poveava njihovu ivotnu produktivnost za 15-20%. Ali da bi se to ost-varilo neophodno je da se za enski podmladak napravi dobar plan ishrane od odluenja pa do starosti od dve ili tri godine. ensko jagnje (dviska) za remont treba da ima 65-70% (zav-isno od rase) od mase odrasle ovce u trenutku prve oplodnje. Da bi se ostvario tako izntenzivan porast potrebno je da ishrana bude kvalitetna i obilna. Dnevni prirast u period posle odluenja mora da bude 180-220 g da bi se postigao el-jeni cilj. Najbolje je da ova grla budu posebno gajena kako bi mogla da dobiju sve ono to je potrebno. esto je to nemogue kod odgajivaa koji gaje ovce na pai, pa se zato oni opredel-juju za kasniji pripust.

Tabela 13. Oekivane telesne mase enskog podmlatka za priplod

domaih i oplemenjenih rasa ovaca Uzrast (meseci) 4-6 6-8 8-10 10-12 12-18 Telesna masa

(kg) 30-37 34-43 37-49 40-55 48-65

- 13 -

Ishrana ovnova

Visoka plodnost ovaca ne zavisi samo od enskih grla ve i od mukih jedinki. U lit-eraturi se moe sresti daleko vei broj radova koji se bave uticajem ishrane na ovce nego na ovnove. Postoje sezonske promene u telesnoj masi i kod ovaca i kod ovnova koji se dre na pai. Ove promene su kod ovnova povezane sa varijacijama u produkciji sperme. Razlike meu rasama u ovom pogledu su mnogo manje nego to su individualne razlike izmeu po-jedinih grla. Budui da ovnovi ine mali deo, ali da njihov uticaj na reproduktivne rezultate nekog stada moe da bude znaajan, ishrana ne bi smela da bude organiavajui faktor. ak i ako se pokae da je cena dnevnog obroka za ovnove relativno visoka, treba uvek imati u vidu da su s jedne strane ti trokovi mali u odnosu na trokove ishrane celog stada, a s duge da e se takva investicija viestruko otplatiti kroz povean broj dobijene jagnjadi.

Potrebe ovnova u hranljivim materijama U ishrani priplodnih ovnova razlikuju se tri perioda: 1. kada nisu u pripustu (period mirovanja), 2. priprema za sezonu pripusta i 3. sezona pripusta. Kod ovnova u sezoni pripreme i pripusta javlja se potreba za poboljanom ishranom. Meutim, potrebe za proiz-vodnju sperme, ak i kod ivotinja koje se intenzivno koriste za priplod su male, tako da ih je teko kvantitativno izraziti. Zbog toga poboljana ishrana u sezoni pre i tokom pripusta slui kao stimulacija organizma, sa ciljem da grlo proizvede dovoljno kvalitetne sperme. Da bi ovnovi stvarali dovoljne koliine kvalitetna sperme njihovi obroci treba da sa-dre dovoljno energije, proteina, minerala i vitamina. Ovnovi hranjeni obilnim koliinama punovrednih proteina daju vie sperme boljeg kvaliteta od grla koja dobijaju minimalne ko-liine. Slino je i sa mineralnim materijama. Potrebno je da na 100 kg TM ovnovi dobiju na-jmanje 6 - 7 g Ca, 5 - 6 g P, 15 - 20 g NaCl i 30 - 40 mg karotina. U pripremi za sezonu pripusta kao i u samoj sezoni potrebe u hranljivim materijama poveavaju, meutim, o tome nema dovoljno preciznih podataka. Zbog toga on preporuuje da se oni prihranjuju zavisno od intenziteta iskoriavanja i kondicije u kojoj se nalaze. Kao orijentaciona preporuka za praksu moe se rei da su u periodu pripreme potrebe ovnova zadovoljene ako se koliina energije uvea za 30% a proteina, minerala i vitamina za 50% u odnosu na uzdrne potrebe. U sezoni pripusta ove potrebe bi trebalo uveati jo za toliko. Veliina i funkcija testisa je posebno osetljiva na nivo ishrane. Kod ovnova se zapaa da se masa testisa, pri nedovoljnoj ili odgovarajuoj ishrani, bre i smanjuje i poveava od telesne mase. Telesna kondicija nema toliko izraen uticaj na veliinu i funkciju testisa kao to ima trenutna ishrana ovnova. To je i objanjenje za poboljane rezultate koje postiu ov-novi koji se dobro hrane u periodu pripreme i sezone pripusta. Ishrana ispod nivoa za odravanje smanjuje sintezu luteonizirajueg hormona (LH), to dovodi do atrofije testisa. Atrofija tkiva testisa rezultira u smanjenoj produkciji sperme. Vraanje na nivo ishrane do nivoa za odravanje izgleda da je dovoljno da obnovi luenje LH, to dalje dovodi do pove-anja veliine testisa i proizvodnje sperme.

Ishrana ovnova u periodu mirovanja

U skladu sa navedenom podelom ishrane ovnova, treba istai da ishrana ima razliite ciljeve u navedena tri perioda. Zbog toga meu ovim periodima ima znaajnih razlika kako u pogledu hranljive vrednosti, tako i u samoj strukturi obroka koji ovnovi treba da dobiju. Ishrana u prvoj fazi, kada ovnovi nisu u pripustu niti se za nju pripremaju ima za cilj da odri grlo u dobroj kondiciji. Tokom veeg dela godine kvalitetna kabasta hrana moe da

- 14 -

bude dovoljna za odranje ovna u dobroj kondiciji. Tokom leta ishrana na pai je najpogod-nija i najprirodnija. Zimi treba da dobija leguminozno ili meano seno, uz neto silae kao dopuna.

Ishrana ovnova u periodu pripreme za sezonu pripusta U drugom periodu ovnovi se poboljanom ishranom pripremaju za sezonu pripusta. Cilj ishrane je da se s jedne strane postigne popravka kondicije ovnova, ako je to potrebno (a obino jeste), a s druge strane da se stimulie povean obim spermatogeneze. Poto je to proces koji traje oko dva meseca najbolje je da i period pripreme toliko traje. Na poetku sezone pripusta ovnovi treba da budu u dobroj priplodnoj kondiciji. U pe-riodu pripreme ovnovima treba omoguiti da pored pae (koja moe da bude oskudna u tom delu godine) dobijaju i kvalitetno seno kao 400 - 500 g smee koncentrata. Treba voditi rauna o tome da se u periodu pripreme, a posebno tokom sezone pripusta, znaajnije ne poremeti odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku. Rezultat prevelikog konzumiranja koncentrata, u odnosu na kabastu hranu, moe da bude poremeaj procesa varenja koji se pos-redstvom mikroorganizama odvijaju u buragu. Poto su procesi koji se odvijaju u ogranizmu ivotinje meusobno povezani, to moe da dovede do mnogih zdravstvenih problema (od naduna do ruminitisa) to se na kraju sve odrazi na priplodnu vrednost ivotinje. Ovnovi treba da se dre odvojeno od ostalih ovaca a poto postoje individualne razlike u pogledu potreba najbolje je drati ih pojedinano. To se posebno preporuuje u periodu pripreme za sezonu pripusta.

Ishrana ovnova u sezoni pripusta Trei period, sezona pripusta, karakterie manje ili vie intenzivno korienje ovna u priplodu. Cilj ishrane je da se pored obezbeenja hranljivih materija za spermatogenezu ouva i kondicija grla. Treba raunati da e ovan svakako izgubiti na masi, ma kako dobro bio hran-jen. Mora se voditi rauna o tome da njegova kondicija znaajnije ne padne, jer to moe da umanji njegovu vrednost kao priplodnjaka. Priplodni ovnovi moraju se u sezonu uvesti u dobroj kondiciji, miiavi, a nikako de-beli. Eksterijer ovna treba da bude u skladu sa standardima rase kojoj pripada, da ima jasan pogled, da je hitar i donekle agresivan. Pored izgleda dobro je da za ovnove postoje podaci o testu kad god je to mogue. Ma kako dobro hranjeni, ovnovi tokom sezone pripusta uvek izgube na telesnoj masi. Meutim, ako su grla dobro hranjena i pripremljena ti gubici su manji pa ih je kasnije lake vratiti u priplodnu kondiciju. U sezoni pripusta ovnovima ne treba davati velike koliine kabaste hrane. Koliina sena ne bi trebalo da iznosi vie od 1 - 1,5 kg na dan. Tokom zime moe da se daje i kvalitetna silaa (4 - 5 kg/dan), kao i soni plodovi kao to je mrkva. Ne preporuuje se da-vanje eerne repe. U letnjem periodu moe da se koristi i zelena hrana (10 - 12 kg/dan). Kako kabasta hrana ne moe da zadovolji sve potrebe ovnova potrebno je da u obroku bude i koncentrovane hrane (0,5 - 1,0 a ako treba i vie kg/dan). Posle zavrene sezone parenja, obrok se postepeno smanjuje do uobiajene koliine, vodei rauna o istroenosti ovna. Posebno izdano treba hraniti i negovati mlade ovnove za priplod. Potrebe ovna treba da se podmire kvalitetnim hranivima koja su ukusna i lako svarljiva. Preko leta to je paa i zelena hrana u mlaoj fazi razvitka. Zimi dolazi u obzir kvalitetno livadsko ili leguminozno seno kao i silaa. Struktura obroka za ovnove data je u ta-beli 14, a sastav smee koncentrata u tabeli 15.

- 15 -

Tabela 14. Struktura obroka za ovnove, %

Hranivo Pani period Stajski period Seno 15-20 30-40 Zelena hrana 15-20 - Koncentrat 40-50 40-50 Hraniva animalnog porekla * 5-10 5-10 Korenasto-krtolasta hraniva ** 4-5 5-10

* obrano mleko ** mrkva, repa, bundeva

Ishranu ovnova treba organizovati tako da se obezbedi priplodna kondicija tokom cele godine, a zatim i visoka produkcija vune. Obrok mora biti sastavljen iz veeg broja hraniva visokog kvaliteta.

Na 2 meseca pre poetka planiranog korienja (uzimanje sperme ili prirodnog pri-pusta) ishrana se pojaava na taj nain to se leti smanjuje koliina zelene hrane, a zimi ko-liina silae, dok se smea koncetrata moe poveati za 50-100%.

Tabela 15. Obroci za ovnove

Hranivo U sezoni pripusta Izvan sezone pripusta Leto Zima Leto Zima Paa, kg 2 - 4 - Seno, kg 1 1 0,5 0,5 Silaa, kg - 2 (ili 0,7 kg sena) - 4 (ili 1,3 kg sena) Mrkva, kg 0,5 0,5 - - Obrano mleko, kg 1 1 - - Koncentrat, g 1000 1000 500 500 Stona so, g 18 18 13 13

Mineralne materije u ishrani ovaca

Uobiajeno je da se mineralne materije u ishrani klasifikuju na makro- i mikroele-

mente. Ta podela se zasniva na bazi udela ovih elemenata u obroku. U makroelemente spadaju oni koji su u suvoj materiji obroka zastupljeni od 0,2 do 1,0%, dok u mikroelemente spadaju oni ija je zastupljenost od 0,001 i 0,05%. Na shemi 1 dat je prikaz vanijih grupa min-erala koji su zastupljeni u ishrani ovaca.

Shema 3. Mineralne materije u ishrani domaih ivotinja

M i n e r a l n i e l e m e n t i Esencijalni Potencijalno Potencijalno Ostali

Makro Mikro esencijalni toksini Kalcijum (Ca) Gvoe (Fe) Barijum (Ba) Bakar (Cu) Aluminijum (Al) Fosfor (P) Kobalt (Co) Brom (Br) Molibden (Mo Antimon (Sb) Kalijum (K) Bakar (Cu) Stroncijum (Sr) Selen (Se) Bizmut (Bi) Natrijum (Na) Mangan (Mn) Kadmijum (Cd) Fluor (F) Bor (B) Magnezijum (Mg) Cink (Zn) Silicijum (Si) Germanijum (Ge) Sumpor (S) Jod (J) Arsen (As) Zlato (Au) Hlor (Cl) Selen (Se) Kadmijum (Cd) Rubidijum (Rb) Hrom (Cr) Olovo (Pb) Srebro (Ag) Molibden (Mo) iva (Hg) Titan (Ti) Silicijum (Si) Nikl (Ni) Kalaj (Sn) Fluor (F) Vanadijum (Va) Arsen (As)

- 16 -

Osnovne funkcije minerala u organizmu su sledee: 1) daju vrstou skeletu (kalci-jum, fosfor, magnezijum), 2) predstavljaju komponentu organskih jedinjenja (sumpor u pro-teinima, kobalt u vitaminu B12, gvoe u krvnim zrncima), 3) aktiviraju enzimske sisteme (fosfor, mangan, cink), 4) potrebni za sintezu nekih hormona (jod), 5) kontroliu promet vode u organizmu (natrijum, hlor, kalijum), 6) reguliu acido-baznu ravnoteu u organizmu (natri-jum, hlor, kalijum), 7) dovode do kontrakcije miia i prenosa nervnih impulsa (natrijum, kalcijum). Neki minerali se mogu akumulirati u organizmu (npr. kalcijum u kostima ili bakar u jetri) ali veina se ne akumulira ve se mora obezbeivati svakodnevnom ishranom.

to je proizvodnja intenzivnija, to bolje i preciznije moraju da budu zadovoljene pot-rebe u mineralima. Kada je re o ishrani ovaca najznaajniji makroelementi su kalcijum, fos-for, magnezijum, kalijum, natrijum, hlor i sumpor, a od mikroelemenata su kobalt, bakar, jod, gvoe, mangan, selen, cink. Simptomi nedostatka ili vika pojedinih minerala se javljaju zavisno od njihove zas-tupljenosti u obroku. Zbog specifinosti njihove ishrane, ovce su domae ivotinje kod kojih u najveoj meri postoji uticaj obroka na mineralni status. Dui nedostatak pojedinog minerala izaziva specifine simptome koji su prepoznatljivi. U praksi se ee sreu manje izraeni de-ficiti kod kojih se ne javljaju specifini simptomi. Ovakvi simptomi mogu da prou neza-paeno jer su obino izraeni kao smanjenje u proizvodnji, za ta obino moe da bude vie razloga. U tabelama 22 i 23 dati su zbirno funkcije, efekti nedostatka i toksinost pojedinih makro i mikro elemenata.

Metodi davanja mineralnih dodataka

Poznavanje zastupljenosti minerala u hranivima koja se koriste na nekoj farmi je

veoma znaajno pre nego to se razmatra pitanje dodavanja minerala obroku. Takoe i udeo minerala u vodi za pie moe biti znaajan i dobro je da bude ispitan. Dopuna obroka minera-lima moe da bude preko komercijalnih ili posebno sastavljenih smea minerala ili, u nekim sluajevima, korienjem pojedinanih hemijskih jedinjenja. Komercijalne vitaminske smee (obino u vidu vitaminsko-mineralnih predsmea) sastavljene su za prosene uslove i prema prosenim normativima tako da je teko nai farmu kojoj one savreno odgovaraju.

Tabela 16. Potrebe ovaca u mineralima izraene u SM obroka Mineral Potrebe Maksimalan nivo koji podnose Kalcijum (%) 0,20 - 0,82 - Fosfor (%) 0,16 - 0,38 - Magnezijum (%) 0,12 - 0,18 - Kalijium (%) 0,50 - 0,80 - Sumpor (%) 0,14 - 0,26 - Bakar (mg/kg) 7 - 11 25 Molibden (mg/kg) 0,5 10 Mangan (mg/kg) 20 - 40 1000 Cink (mg/kg) 20 - 33 750 Selen (mg/kg) 0,10 - 0,20 2 Gvoe (mg/kg) 30 - 50 500 Jod (mg/kg) 0,10 - 0,80 50

Kada se proizvoa opredeli za nain davanja minerala sledee je da donese odluku

kako da ih daje ivotinjama. Poznato je da ivotinje same ne mogu da odrede i zadovolje svoje potrebe u mineralima kada su im na raspolaganju po volji. Neka grla mogu da konzu-miraju vie nego to im treba a druga manje. Zbog toga se preporuuje da minerali budu do-bro izmeani u obroku ili, to je obino lake u smei koncentrata. Ako to nije mogue miner-

- 17 -

ale treba meati sa solju koja se daje ovcama. Poto je so (NaCl) jedinjenje koje ovce konzu-miraju u skladu sa svojim potrebama ona moe biti podesan nosa za ostala jedinjenja. Pri tome treba sve vreme voditi rauna da se neko od jedinjenja koja se dodaju ne ugrudva i time ne dovede do prevelike koncentracije nekog minerala. So sa dodatkom minerala treba uvek da bude na raspolaganju ovaca na suvom i dostupnom mestu. Danas se u tu svrhu proizvode i blokovi mineralizovane soli koji su veoma stabilni i garantuju stalnost sastava. Pri tome, s ob-zirom da proizvoai imaju male pogone, mogue je u dogovoru sa njima napraviti posebno sastavljene recepture koje e odgovarati svakoj pojedinanoj farmi ili regionu.

Ocena telesne kondicije ovaca

Ishrana igra najvaniju ulogu u proizvodnji ovaca i ouvanju njihovog zdravlja. Poto

trokovi ishrane ine oko 2/3 ukupnih trokova proizvodnje znaajno je da odgajivai shvate da je ona od najvee vanosti. U toku sezone ispae ovce vei deo svojih potreba podmiruju iz zelene hrane. Kada nema dovoljno zelene hrane koristi se seno uz, po potrebi, dodatak zrna itarica.

U toku proizvodnog ciklusa odgajivai ovaca moraju da znaju da li su njihove ovce u odgovarajuoj kondiciji ili su previe mrave ili debele. Telesna masa u svakoj fazi ovog cik-lusa predstavlja dobar pokazatelj. Meutim, telesnu masu na mnogim farmama nije lako iz-meriti. Pored toga, postoji veliko variranje izmeu rasa i jedinki u pogledu formata odraslih grla, njihove mase, visine i drugih parametara. Zbog toga se pristupa oceni telesne kondicije. Ocena telesne kondicije opisuje kondiciju ovaca u vidu broja, lako se primenjuje i daleko je pouzdanija od ocene od oka. Neki autori su ustanovili da se telesne rezerve kako kod ovaca tako i kod goveda bolje procenjuju preko ocene kondicije nego merenjem telesne mase. Ocena telesne kondicije je jednostavna i jeftina mera koja je postala rutinska stvar u mnogim zemljama. Pokazalo se da ak i poetnici mogu vrlo brzo da postanu dobri ocenjivai telesne kondicije. Ocenom telesne kondicije procenjuje se miiavost i zastupljenost masnog tkiva. Ocenjivanje se vri na bazi empirijskog saznanja da je razvijenost miia i masnog tkiva iznad i oko kimenih prljenova u slabinskom regionu reprezentativan pokazatelj kondicije grla. Slabinski prljenovi imaju i vertikalne kotane izrasline (trnaste nastavke) kao i kratke horizontalne izrasline (poprene nastavke). Opipavanjem ovog regiona a posebno trnastih i poprenih nastavaka vri se ocena telesne kondicije.

Telesna mase ovce ne ostaje konstantna u toku godine. Ona se menja sa fazom proiz-vodnje. Potrebe u hranljivim materijama su najmanje kod ovaca dok su u fazi odranja, zatim se poveavaju postepeno tokom rane i kasne bremenitosti, a najvee su tokom laktacije. Od-luke koje utiu na ishranu ovaca tokom ovog ciklusa se menjaju zavisno od telesne mase i ocene telesne kondicije u tri karakteristine proizvodne faze: 1. Tri nedelje pred oplodnju, 2. sredina bremenitosti i 3. zasuenje.

Ocena telesne kondicije je subjektivna mera zastupljenosti masti u telu ovce ali je to najbolji raspoloivi metod za ocenu ishrambenog statusa ovce i kvaliteta ishrane itavog stada. Raspon ocena telesne kondicije je od 0 do 5, gde 0 oznaava vrlo mrava grla a 5 veoma debela. Najvea i najmanja ocena nisu poeljne. U idealnom sluaju ovce treba da imaju ocenu od 2,5 pri zasuenju pa do 3,5 u momentu jagnjenja. Mrave ovce, kada je to neophodno, treba da se odvoje od ostalih grla i da se hrane obrocima sa poveanim sadrajem energije kako bi se popravila njihova kondicija. Takoe, predebele ovce takoe treba izdvojiti i hraniti obrokom sa manjim udelom energije kako bi im se smanjila telesna masa. Ipak, treba imati u vidu da je problem sa predebelim ovcama mnogo rei od problema sa suvie mravim ovcama.

Telesna kondicija i ishrana ovaca

- 18 -

Poevi dve nedelje pre i tokom dve nedelje sezone pripusta ovce treba da se dre na

vrlo kvalitetnoj pai ili da se njihov obrok dopunjava dnevno sa 200-400 g zrna kukuruza ili jema. Ovakva ishrana se naziva flaing a upraksi se potvrdilo da se na taj nain poveava procenat ojagnjenih ovaca za 10 do 20%. Flaing daje najbolje rezultate kod odraslih ovaca koje imaju osrednju telesnu kondiciju kao i kod ovaca koje se osemenjavaju pre ili van se-zone. Vano je da ne doe do naglog smanjenja obroka u toku sezone pripusta. Takoe, pan-jaci u kojima je zastupljeno 50 ili vie procenata deteline (leguminoza) treba da se izbegavaju tokom sezone pripusta, poto ove biljke sadre neke estrogene supstance koje mogu da smanje procenat koncepcije. Od osemenjavanja pa do est nedelja pred partus ovce treba drati na panjacima, postrnim usevima i senu. U tom periodu porast ploda je relativno mali i potrebe ovce u hranljivim materijama su praktino na nivou uzdrnih potreba.

Plod koji se razvija dobija 2/3 svoje mase tokom poslednjih est nedelja bremenitosti usled ega se, kod ovaca koje imaju blizance (ili vie jagnjadi), kapacitet buraga smanjuje. Zato je vano da se njihov obrok na oko 6 nedelja pred partus dopuni sa 300-400 g kukuruza ili jema. Time se izbegava toksemija u periodu bremenitosti, mala masa jagnjadi, slabost jagnjadi i niska proizvodnja mleka. Odgajivai treba da budu oprezni da ne daju previe kon-centrata tokom kasne bremenitosti jer to moe da dovede do problema pri jagnjenju usled prevelike jagnjadi.

Posle jagnjenja potrebe ovce u energiji i proteinima poveavaju se za 30% odnosno 55%. Ako se ovce ne obezbede sa dovoljno hranljivih materija, dolazi do znaajnog gubitka telesne mase, smanjenja proizvodnje mleka a jagnjad zaostaju u razvoju. Davanje adekvatnih koliina proteina posebno je vano kod ovaca koje daju blizance ili vie jagnjadi. To se postie ili davanjem vrlo kvalitetnog leguminoznog sena ili se u koncentrovani deo obroka ukljuuje neki izvor proteina, kao to su uljane same. Grubo reeno, potrebno je po oko 0,5 kg koncentrata za svako jagnje koje ovca gaji. Ovce treba grupisati prema tome da li imaju jedince, blizance ili vie od dva jagnjeta - time se postie da one ne dobiju ni previe ali ni premalo hrane. Na taj nain se njihova kondicija odrava u predvienim okvirima a to osigu-rava stabilnu i uspenu proizvodnju.

Podaci prikazani u tabeli 17 predstavljaju preporuku u kojim momentima treba vriti ocenu telesne kondicije kod ovaca kao i kolika ocena je tada optimalna. U tabeli 24 prikazani su standardni kriterijumi za ocenu telesne kondicije kod ovaca, prema amerikom sistemu

Tabela 17. Optimalna ocena telesne kondicije u razliitim fazama proizvodnog ciklusa Faza proizvodnje Optimalna ocena telesne kondicije Sezona pripusta 3,0 - 4,0 Poetak - sredina bremenitosti 2,5 - 4,0 Jagnjenje (jedinci) 3,0 - 3,5 Jagnjenje (blizanci) 3,5 - 4,0 Odluenje > 2,0

Telesna kondicija i ishrana ovnova

Ovnovi na poetku sezone pripusta treba da imaju ocenu telesne kondicije od 3,5 do 4,0. Kada sezona zapone oni vrlo malo vremena posveuju konzumiranju hrane tako da nji-hova kondicija i masa opadaju. U sezoni pripusta muka grla mogu da izgube i do 12% od svoje telesne mase. Poslednji trenutak kada kod ovnova treba obaviti ocenu telesne kondicije je na est nedelja pred poetak sezone pripusta (najbolje je da to bude na 8 nedelja). Na os-novu te ocene donosi se odluka o tome u kojoj meri treba obrok ovnova poveati, da bi u se-

- 19 -

zonu uli u odgovarajuoj kondiciji. Najee za popravku kondicije nije dovoljna kabasta hrana, pa je neophodno da se u obrok ukljue koncentrovana hraniva.

Tehnika hranjenja ovaca

U naoj zemlji velika veina ovaca se gaji na panjacima tokom letnjeg perioda, dok se zimi u njihovoj ishrani koristi seno, slama, silaa i druga hraniva. Kvalitetna paa ne samo to najpotpunije podmiruje potrebe odreenih kategorija ovaca (jalove, u prve dve treine bremenitosti, ovnovi van sezone pripusta, iljead, dojne ovce u drugoj polovini laktacije i odrasle ovce u tovu) ve je i najekonominiji vid ishrane ove vrste domaih ivotinja. Ukoliko paa koliinski i kvalitativno ne moe da podmiri potrebe ovaca vri se prihranjivanje zelenom masom sa prirodnih ili vetakih livada, oranica a u manjoj meri i koncentratima. Samo u odreenim periodima proizvodnog ciklusa (visok graviditet, poetni deo laktacije, veoma intenzivan rast) koncentrat se daje u neto veim koliinama - oko 20-50 % od dnevnih potreba u hranljivim materijama.

Najpovoljniji nain ishrane ovaca na pai je pregonski. Pred poetak pane sezone treba razraditi taan plan pae. Svaku povrinu za odrereno stado ovaca treba podeliti na pre-gone, a pregone na pau za nekoliko dana (5-6). Pri tome je potrebna irina pregona za svako odraslo grlo 0,4-0,5 a za podmladak 0,5-0,4 m.

Prelaz ovaca sa stajskog na panjaki tip ishrane mora da se izvede postepeno i da tra,je 10-15 dana. Prvog dana se ovce posle ishrane suvom hranom izvode krae vreme na pau. Drugi dan se daje ista koliina suve hrane a paa produuje. Tokom iduih dana pos-tupno se suva hrana potpuno zameni paom. Na pau prvo izlaze odrasle ovce i kastrati u tovu a kasnije kada vremenski uslovi postanu povoljniji i bremenite ovce kao i dojare.

Paa zapoinje na onim parcelama na kojima se zemljite prosuilo i travni pokriva je dovoljne visine (9-10 cm).

Dnevne potrebe u pai orijentacionio iznose za bremenite ovce 5-7 kg, ovce u prvoj polovini laktacije 8-10 kg, drugoj polovini 10-12, jagnjad 2-4 i iljead 5-6 kg. Povrine sa najkvalitetnijom paom se ostavljaju za ovce u laktaciji i jagnjad jer su njihove potrebe u hranljivim materijama najvee.

Ovce vole mlade, sone i lisnate biljke. Na biljkama sa otvrdlim stabljikama pojedu samo list. U uslovima oskudne ishrane jedu i stabljike pa ak i biljke koje normalno ne jedu. Na bujnim panjacima postoji opasnost od javljanja naduna, posebno kada su u biljnom pok-rivau vie zastupljene leguminoze. Zbog toga se ovce na ovakve panjake putaju tek kada rosa ispari ili se prethodno daje neko suvo kabasto hranivo (seno, slama). Davanje soli takoe treba da bude po povratku ovaca sa pae kada se vri i pojenje ovaca.

Zadravanje ovaca na pai zavisi od koliine i kvaliteta biljnog pokrivaa i traje od 4-6 pa sve do 10 asova. U vreme veih vruina napasanje treba da bude rano ujutro i kasnije uvee, tako da ovce najtopliji deo dana provedu u hladu. U prolee i jesen ovce treba izvoditi na pau tek kada otopli u toku dana uz prethodno prihranjivanje suvom hranom, ako je to mo-gue.

Dopunska ishrana na pai vri se samo u sluaju kada su ovce u loijoj kondiciji ili kada je zbog sue, ili drugih elementarnih nepogoda paa neadekvatna i nedovoljna. Prihran-jivanje moe da se vri manjim koliinama koncentrovanih hraniva sa eljom da se ovcama popravi kondicija i na taj nain da se pripreme za oplodnju. Ova priprema treba da otpone najkasnije 10 dana pred sezonu pripusta.

Prelaz sa pae na zimsku ishranu treba da bude to je mogue kasnije i izvodi se postepeno. U vreme kada se javlja slana ovce se izvode kasnije, a prethodno im se daje neto suve hrane. U zimskom periodu osnovna hrana za ovce je seno. Najjednostavniji obrok sastoji se od 1,5-2 kg sena. Pri tome treba imati u vidu da ovce vole finije seno sa dosta lia. Deo

- 20 -

se-na se moe zameniti i drugim konzervisanim hranivima kao to je silaa (u koliini od 2-4 kg) i slino. Kukuruzna silaa moe da ini i 50-80 % hranljive vrednosti obroka. Pored sena ovcama je dobro davati i sona hraniva kao to je mrkva ili repa (2-6 kg).

Ukoliko je dobro pripremljeno i uvano, seno predstavlja dobru zamenu za sveu hranu u periodu kada je nema. Sastav livadskog sena, meutim, jako varira zavisno od porekla i botanikog sastava, vegetacijskog stadijuma u kome je trava koena, od naina spravljanja, suenja i uvanja, Kvalitetno livadsko seno predstavlja dobar izvor vitamina A, D, E i B-kompleksa. Leguminozno seno (lucerke, crvene deteline, a ree i drugih) ima vei udeo proteina, kalcijuma i karotina od livadskog, pa se smatra jo boljom hranom za ovce.

Silaa po nizu osobina predstavlja najbliu zamenu sveoj hrani u zimskoj ishrani ovaca. Gubici u hranljvim materijama su neto nii pri spravljanju silae nego sena, a pored toga vano je napomenuti da silaa dobrog kvaliteta moe da se koristi u ishrani svih kate-gorije ovaca (sa izuzetkom mlae jagnjadi). U naoj zemlji jo uvek postoji odreeno nepoverenje prema silai kao hrani za ovce, s obzirom da su neki pokuaji uvoenja ove hrane doiveli neuspeh. Zbog toga treba imati u vidu da se za stabilnu ovarsku proizvodnju mora obezbediti kvalitetna silaa (sa najmanje 25% suve materije) bilo da je ona travna, leguminozna ili npr. cele biljke kukuruza. Takoe, i odreeni sporedni proizvodi prehrambene industrije se mogu silirati, kao to su rezanci eerne repe, razne pulpe i komine i sl. Ukoliko se koriste biljke koje se tee siliraju (npr. mlade leguminoze) radi obezbeenja normalnog procesa ukieljavanja potrebno je masi dodavati jo prekrupu itarica (4-7%), krompir (30%), surutku, repu, melasu ili neki drugi izvor ugljenih hidrata. Ovakvi dodaci se pri tome moraju ravnomerno izmeati sa biljnom masom koja se silira.

U ishrani ovaca moe se koristiti i senaa koja je po svojim svojstvima izmeu sena i silae, s tom razlikom da se masa prethodno provene tako da suva materija bude zastupljena 40-60 %. Hrana koja se daje ovcama ne sme da bude pokvarena ili zamrznuta. Posebno se to odnosi na bremenite ovce kod kojih ovakva hrana moe izazvati pobaaj. U poslednjoj treini bremenitosti daju se kvalitetnija hraniva poto potrebe u hranIjivim materijama rastu. Jedan deo obroka tada treba da ine i koncentrovana hraniva (100-250 g).

U vreme jagnjenja i 2-5 dana posle, ishrani treba posvetiti posebnu panju. Seno se daje po volji uz manje koliine koncentrata (mekinje, ovas) a pri napajanju se vodi rauna da ne popiju vee koliine vode.

Nakon jagnjenja potrebe ovaca za proizvodnju mleka su relativno visoke tako da u tom periodu treba da dobiju najkvalitetniji obrok. Tada treba davati seno i silau najboljeg kvaliteta, dok se koncentrovana hraniva daju obino u koliini od po 250-300 g za svako jagnje koje doji. Smee koncentrata koje se koriste su sline onima koje se daju kravama u laktaciji (sa 180 g ukupnog proteina u 1 kg). Preporuuje se da ove smee budu peletirane.

Ovce se najee hrane grupno. Voluminozna hrana se posebno ne priprema - ona se daje iz jasala (obino pokretnih), pri emu treba raunati za svaku odraslu ovcu po oko 20-50 cm duine jasala. Kada je u pitanju seno, ono se daje u prirodnom obliku ako je finije, ili se secka (1-5 cm) ako je loijeg kvaliteta. Pored sena i silae u oskudici se ovcama mogu davati i manje kvalitetna hraniva kao to su: slama, kukuruzovina, pleva, lisnik i dr. Korenasto krto-lasta hraniva se mogu ovcama davati cela ali je bolje da budu usitnjena (iseckana), a pre-poruuje se da budu pomeana sa nekim suvim kabastim hranivom.

Po pitanju redosleda davanja pojedinih hraniva u ishrani ovaca, miljenja odgajivaa su donekle podeljena. Neki praktiari smatraju da prvo treba davati koncentrovana hraniva, zatim sonu hranu i na kraju suvu kabastu hranu. Ako se ovcama daju vee koliine suve ka-baste hrane onda se prvo daje izvesna koliina ovih hraniva, zatim se poje pa se posle toga daju koncentrati i druga kabasta hrana. Drugi, pak, smatraju da prvo treba da se daju sona hraniva, posle ega se ovce poje pa im se zatim daju koncentrati i ostala hrana. Preporuuje se, meutim, da se ovcama daje prvo manje ukusna hrana, a kasnije u toku dana ona ukusnija

- 21 -

koju radije konzumiraju. Redosled davanja pojedinih hraniva zavisi takoe i od njihove ko-liinske zastupljenosti u obroku. Izmeu pojedinih hranjenja ovce moraju a budu na miru kako bi preivale obrok.

Ovce se hrane obino 2-5 puta na dan, pri emu se vodi rauna o opisanom redosledu davanja hrane. Grla koja su u tovu potrebno je da hranu dobijaju ee (5-4- puta) zbog boljeg konzumiranja i iskoriavanja hrane.

Poseban znaaj u ishrani ovaca ima obezbeivanje dovoljnih koliina mineralnih ma-terija, to se najjednostavnije postie davanjem blokova stone soli koje ovce mogu da liu po volji. Kod ovaca je cei deficit u fosforu nego u kalcijumu pa se zato hraniva kao to je di-kalcijum fosfat smatraju boljim od stone krede.

Postupci kojima mogu da se smanje trokovi ishrane kod ovaca

1. Smanjenje gubitaka hrane korienjem jasala koje onemoguavaju da ovce hodaju po hrani, kao i davanjem tanih koliina hrane kako grla ne bi dobijala vie hrane nego to treba.

2. Smanjenje trajanja zimske ishrane produetkom sezona pae. 3. Racionalisanjem koliine i kvaliteta hrane u vreme kada ovce ne proizvode inten-

zivno. 4. Dopunska ishrana ovaca moe se organizovati svaki drugi dan, osim na poetku

laktacije kada je proizvodnja mleka najvea 5. Ocenjivanjem telesne kondicije ovaca i voenjem rauna da grla budu u odgovara-

juoj kondiciji tokom proizvodnog ciklusa. 6. Kontrolisati parazitarna obolenja, poto paraziti poveavaju utroak hranljivih

materija kod ovaca.

- 22 -

PRILOZI

Tabela 18. Potrebe bremenitih ovaca poslednjih 6 nedelja pred partus

TM Prosena Masa Nedelje pred

Dnevne potrebe

kg plodnost ploda, kg

jagnjenje MJ NEL

UP,g Ca, g

P, g

50 1,0 4,0 6-4 4,87 85 6,0 3,2 4-2 5,65 100 8,7 3,8 2-0 6,35 119 8,7 3,8 1,3 4,9 6-4 4,94 92 6,4 3,4 4-2 5,93 111 9,5 4,0 2-0 6,78 135 9,5 4,0 1,6 5,8 6-4 4,94 99 6,9 3,5 4-2 6,21 123 10,5 4,2 2-0 7,27 153 10,5 4,2 1,9 6,6 6-4 5,15 105 7,3 3,8 4-2 6,42 133 11,4 4,5 2-0 7,62 169 11,4 4,5 2,2 7,3 6-4 5,22 111 7,6 3,9 4-2 6,63 143 12,5 4,8 2-0 7,98 184 12,5 4,8

60 1,0 4,4 6-4 5,51 97 6,7 3,7 4-2 6,35 113 9,4 4,3 2-0 7,20 135 9,4 4,3 1,3 5,4 6-4 5,65 105 7,7 3,8 4-2 6,71 127 10,2 4,5 2-0 7,69 155 10,2 4,5 1,6 6,3 6-4 5,79 112 7,8 3,9 4-2 6,99 139 11,1 4,7 2-0 8,12 172 11,1 4,7 1,9 7,2 6-4 5,86 120 8,0 4,0 4-2 7,27 151 12,0 5,0 2-0 8,54 152 12,0 5,0 2,2 7,9 6-4 5,93 125 8,2 4,1 4-2 7,48 161 12,8 5,2 2-0 8,89 207 12,8 5,2

70 1,0 4,8 6-4 6,21 109 6,5 3,7 4-2 7,13 128 9,2 4,3 2-0 8,05 152 9,2 4,3 1,3 5,9 6-4 6,35 119 6,9 3,9 4-2 7,48 143 10,0 4,5 2-0 8,54 173 10,0 4,5 1,6 6,9 6-4 6,49 125 7,4 4,0 4-2 7,76 156 11,0 4,7 2-0 9,03 195 11,0 4,7 1,9 7,8 6-4 6,56 135 7,8 4,0 4-2 8,05 168 11,9 5,0 2-0 9,53 213 11,9 5,0 2,2 8,6 6-4 6,71 141 8,5 4,1 4-2 8,33 180 13,0 5,3 2-0 9,88 232 13,0 5,3

Tabela 19. Potrebe ovaca u prvom delu

laktacije TM Promene mase Dnevne potrebe

Jagnjadi Ovce NEL UP Ca P kg g/dan kg/mesec MJ g g G 50 150 0 8,89 201 9,5 5,0 -1 8,33 192 -2 7,69 183 250 0 10,73 255 12,0 6,0 -1 10,09 245 -2 9,53 236 350 0 12,49 312 14,5 7,0 -1 11,93 303 -2 11,36 293 450 0 14,75 383 16,5 8,0 -1 14,19 373 -2 13,55 364

60 150 0 10,45 239 10,0 5,5 -1 9,88 229 -2 9,25 220 250 0 12,28 295 12,0 6,5 -1 11,72 285 -2 11,15 276 350 0 14,05 349 14,5 7,5 -1 13,48 340 -2 12,92 331 450 0 16,23 423 17,0 8,5 -1 15,67 413 -2 15,03 404

70 150 0 12,00 275 13,0 7,0 -1 11,43 265 -2 10,80 256 250 0 13,76 331 15,5 8,0 -1 13,20 321 -2 12,63 312 350 0 16,02 400 17,5 9,0 -1 15,46 391 -2 14,82 381 450 0 18,78 484 19,5 10,0 -1 18,21 475 -2 17,65 465

- 2 -

Tabela 20. Potrebe ovaca u drugom delu laktacije TM Stadijum Promena Dnevne potrebe

Laktacije Mase NEL UP Ca P kg (mleko) kg/mesec MJ g g g 50 2-3 mes. -1 8,12 172 9,5 5,0

(1kg/dan) 0 8,68 181 +1 9,46 191 +2 10,23 200 4 mes. -1 7,55 160 8,5 4,5 (8,0kg/dan) 0 8,12 169 +1 8,89 179 +2 9,67 188 5 mes. 0 6,28 119 6,0 3,5 (4,0kg/dan) +1 7,06 128 +2 7,83 137

60 2-3 mes. -1 9,88 211 12,0 6,0 (1kg/dan) 0 10,45 220 +1 11,22 229 +2 11,29 239 4 mes. -1 8,61 183 10,0 5,5 (8,0kg/dan) 0 9,18 192 +1 9,95 201 +2 10,73 211 5 mes. 0 7,90 155 8,0 4,5 (4,0kg/dan) +1 8,68 164 +2 9,46 173

70 2-3 mes. -1 11,50 249 13,5 7,0 (1kg/dan) 0 12,07 259 +1 12,85 268 +2 13,62 277 4 mes. -1 9,74 205 11,0 6,0 (8,0kg/dan) 0 10,30 215 +1 11,08 224 +2 11,86 233 5 mes. 0 9,46 192 10,0 5,5 (4,0kg/dan) +1 10,23 201 +2 11,01 211

Tabela 21. Potrebe jagnjadi u porastu i tovu (umeren potencijal rasta)

TM Prirast Muka enska Oba pola NEL UP NEL UP Ca P

Kg g/dan MJ g MJ g g g 15 150 4,42 88 5,28 85 4,2 1,7

200 4,50 112 5,35 104 5,3 2,1 250 4,58 132 5,51 123 6,4 2,5 300 4,66 152 - - 7,5 2,9

20 150 5,59 97 6,21 92 4,6 1,9 200 5,82 117 6,52 111 5,7 2,3 250 6,13 137 6,91 129 6,8 2,7 300 6,21 157 7,06 148 8,0 3,0

25 150 6,75 100 7,14 96 5,2 2,2 200 7,22 119 7,61 112 6,4 2,6 250 7,76 139 8,23 131 7,6 3,0 300 7,99 157 8,54 147 8,9 3,3 350 8,15 176 - - 10,3 3,7 400 8,23 195 - - 11,5 4,1

30 150 7,84 101 8,07 96 5,8 2,4 200 8,46 120 8,77 113 7,1 2,8 250 9,24 139 9,55 131 8,5 3,2 300 9,70 156 9,70 147 9,7 3,6 350 10,01 175 - - 11,1 4,0 400 10,32 193 - - 12,6 4,4

35 200 9,86 123 - - 8,0 3,2 250 10,71 139 - - 9,5 3,6 300 11,41 157 - - 10,9 4,0 350 12,18 175 - - 12,4 4,4 400 12,42 192 - - 13,9 4,8

Tabela 40. Potrebe odluene enske jagn-jadi za remont stada

TM Prirast NEL UP Ca P kg g/dan MJ g g g 30 50 4,23 60 5,0 1,7

100 5,01 76 5,4 2,1 150 5,86 92 5,8 2,5 200 7,13 108 7,1 2,8

40 50 4,87 69 4,4 2,3 100 5,86 87 5,8 2,7 150 6,85 103 7,4 3,1 200 7,91 119 9,0 3,5

50 50 5,65 80 5,0 2,8 100 6,49 96 6,6 3,2 150 7,48 113 8,0 3,6 200 8,61 129 9,5 4,0

60 50 6,35 89 5,5 3,3 100 7,34 107 7,0 3,7 150 8,33 123 8,5 4,1

- 2 -

Tabela 22. Makroelementi u ishrani ovaca: njihova funkcija, efekti nedostatka i toksinost Element Funkcija Simptomi nedostatka Toksinost

Kalcijum U kostima, funkcije srca, aktivacija enzima, neuro-muskularna akcija

"Mlena groznica", letargija, slabe kosti Smanjeno konzumiranje hrane i prirasta. Maksimalni odnos Ca:P=7:1 ako fosfora ima dovoljno

Hlor Balans elektrolita Retko pri uobiajenoj ishrani uz dodatak NaCl

Magnezijum Metabolizam energije, masti i proteina

Gubitak apetita, smanjen prirast, razdral-jivost, "travna tetanija" gubitak koordinacije, konvulzije

Smanjeno konzumiranje hrane, proliv

Fosfor Sastojak vrstih tkiva. Uestvuje u metabolizmu: energije masti, ugljenih hidrata, amino-kiselina i nervnog tkiva

Poremeena reprodukcija, abnormalnosti skeleta, letargija, smanjeno konzumiranje hrane

Slabe kosti, kamenii u beiki ili bubrezima

Kalijum Elektrolit, prenos nervnih impulsa

Brzo opadanje konzumiranja hrane i vode, gubitak vitalnosti, deformisan apetit

Retko se javlja, problemi u radu srca, edemi

Natrijum Elektrolit, prenos nervnih impulsa

Deava se ako se ne dodaje NaCl kod grla na pai, opada apetit

Proliv, mravost, e, luenje pljuvake, bolovi u abdomenu, nekontrolisane kontrak-cije ili spazam miia

Sumpor Sastojak metionina Umanjena proizvodnja i fermentacija u buragu

Proliv, dehidracija, acidoza, oteenja srca, plua i jetre

Tabela 23. Mikroelementi u ishrani ovaca: njihova funkcija, efekti nedostatka i toksinost

Element Funkcija Simptomi nedostatka Toksinost Aluminijum - - Smanjen prirast, poremeaji u funkciji nerava,

deficit fosfora Arsen Nepoznato Ne sree se u praksi - gruba vuna smanjenje

prirasta i reprodukcije Iznenadno uginjavanje, proliv, delimina paraliza

Brom Nepoznato - Letargija, slabost, ataksija. Izvori: metil-bromid, benzin, boje

Kadmijum Nepoznato - Abortus, anemija, smanjen prirast, uveani zglobovi, uginjavanje

Kobalt Konstituent vitamina B12

Bezvoljnost, anemija, gubitak apetita, gruba vuna, poremeena koncepcija

Spor porast, gubitak koordinacije miia, gruba vuna, poveanje udela hemoglobina u krvi.

Bakar U mnogim enzimima, stva-ranje hemoglobina, stva-ranje kostiju i hrskavice

Slaba ili izbledela vuna, smanjen prirast, epanje

Mravost, nervoza, bol u abdomenu, hemoli-tika kriza

Fluor Konstituent kostiju i zuba - Fleke na zubima, epanje, suva koa i vuna, smanjena reprodukcija

Jod U hormonima titne lezde Guavost, loa reprodukcija, pobaaji Hronino: smanjeno konzumiranje hrane i po-rast, gruba vuna, suzne oi. Akutno: preterano luenje pljuvake, curenje iz nosa i oiju, mravost, respiratorni problemi

Gvoe U hemoglobinu i brojnim enzimima

Retko osim kod jagnjadi koja se dugo hrane mlekom, anemija

Smanjeno konzumiranje i prirast

Olovo - - Anemija, mravost, slepilo, pobaaji, proliv, bol u abdomenu

Mangan Porast, skelet, reprodukcija Poremeena reprodukcija, abnormalnosti skeleta, pobaaji, smanjen prirast

Negativan uticaj na floru buraga, smanjeno konzumiranje hrane i prirast, anemija

iva - - Ataksija, smetnje u radu, nekontrolisane kon-trakcije miia, krvarenja

Molibden - - Proliv, mravost, slabost zadnjeg dela tela, de-formacije kostiju, zakasneli pubertet, smanjena reprodukcija

Selen Antioksidant, sastojak en-zima,

Zadravanje posteljice, ciste na jajnicima, slaba jagnjad, smanjena reprodukcija i imu-nitet, bolest "belih miia"

Pobaaji, gubitak vune, epavost, gubitak apetita, nezainteresovanost, uginjavanje

Cink U epidermnom tkivu, for-miranju skeleta, zarastanju rana

Poremeena reprodukcija, gruba koa, oslabljen imunitet, smanjen apetit i prirast

Retko se javlja u vidu anemije, smanjenog po-rasta kostiju i smanjenog prirasta

- 3 -

Tabela 24. Kriterijumi za ocenjivanje kondicije ovaca Ocena telesne kondicije Opis

1. (vrlo mrava) Trnasti nastavci su otri i izraeni. Slabinski mii (MLD) je plitak bez masnog pokrova. Popreni nastavci su otri, mogu da se zavuku prsti ispod njihovih krajeva. Moe da se oseti svaki nastavak posebno.

2. (mrava) Trnasti nastavci su otri i izraeni. Slabinski mii (MLD) je pun ali sa malo mas-nog pokrova. Popreni nastavci su glatki i blago zaobljeni. Prsti mogu da se zavuku ispod njihovih krajeva uz mali pritisak.

3. (prosena) Trnasti nastavci su glatki i blago zaobljeni mogu da se osete pojedini nastavci uz blagi pritisak. Slabinski mii (MLD) je pun ali sa neto masnog pokrova. Popreni nastavci su glatki i dobro pokriveni. Da bi se opipali njihovi krajevi neophodno je da se primeni jai pritisak.

4. (debela) Trnasti nastavci mogu da se osete samo uz snaan pritisak - kao tvrda linija. Slabin-ski mii (MLD) je pun, sa debelim masnim pokrovom. Popreni nastavci ne mogu da se osete.

5. (previe debela) Trnasti nastavci ne mogu da se osete. Slabinski mii (MLD) je pun, sa debelim masnim pokrovom. Popreni nastavci ne mogu da se osete.

Slika 6. Ocena telesne kondicije: 1.

Slika 7. Ocena telesne kondicije: 2.

Slika 8. Ocena telesne kondicije: 3. Slika 9. Ocena telesne kondicije: 4.

Slika 10. Ocena telesne kondicije: 5.