ISHRANA OVACA

Prof.dr Goran Grubić, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Ovce daju vrlo značajne i kvalitetne proizvode u skromnim uslovima ishrane i gajenja. Njihovo mesto u stočarskoj proizvodnji je uslovljeno time što za ishranu mogu da koriste pašnjake koji su drugim životinjama nedostupni, kao i hraniva koja druge vrste ne mogu da iskoriste. I pored toga od ukupnih troškova proizvodnje 50-80% otpada na ishranu. Ovce mogu sve svoje potrebe da zadovolje pašom, dok se koncentrovanim hranivima hrane samo neke kategorije i to u uslovima intenzivne proizvodnje. Kao i kod ostalih preživara, iskorišćavanje hrane kod ovaca u najvećoj meri zavisi od mikroorganizama koji žive u predželucima. Osnovnu hranu za ovce čine voluminozna hraniva (pre svega paša). One ne mogu uspešno da koriste tako grubu hranu kao goveda (npr. kukuruzovinu i sl.) ali su zato kada je u pitanju iskorišćavanje sitnije grube hrane bez premca. Pored toga, na pašnjacima ovce koriste i mnoge korovske biljke i na taj način veoma uspešno sprečavaju zakorovljavanje zemljišta. Takođe, ovce mogu biti i dopunski korisnici pašnjaka koji se koriste za goveda. Važno je napomenuti i to, da su ovce veoma prilagodljive različitim uslovima držanja i ishrane zahvaljujući čemu njihovo gajenje može da varira od vrlo intenzivnog do vrlo ek-stenzivnog. U našim uslovima češći je slučaj da se ova vrsta gaji ekstenzivno - u veoma oskudnim uslovima držanja i ishrane, međutim, naše autohtone rase su adaptirane na takve us-love.

Ponašanje ovaca u ishrani

Zahvaljujući obliku usta i usana ovce mogu da pasu bliže zemlji od goveda i na taj način da bolje iskoriste pašnjak. One pasu ukupno oko 8-9 sati na dan, što može biti pro-duženo do 12-13 sati kada je paša slaba. Ukoliko paše ima dovoljno, ovce se hrane u inter-valima od 20-90 minuta, kojih može biti do 9 u toku 24 sata. Posle intervala hranjenja ovce imaju periode od 45-90 minuta za odmor i preživanje.

Na otvorenim pašnjacima ovce imaju određene delove na kojima vole da se zadržavaju.

Pašnjaci se najbolje iskorišćavaju kada na njima zajedno pasu goveda i ovce. Obično se ne javljaju nikakvi problemi između ove dve vrste.

Za iskorišćavanje hrane od izuzetnog je značaja stanje zuba kod ovaca. Ono može da ima uticaj na njihovo ponašanje.

Jaganjci uče od svojih majki koja hraniva treba da jedu. One mogu da uče i u kasnijem životu i smatra se da im treba 2-3 nedelje da se naviknu na nešto novo u ishrani. Poneko grlo uopšte nije u stanju da se adaptira na nova hraniva. Većina, međutim, je u stanju da gledajući šta rade druge ovce prihvati promene u obroku.

Proizvodni ciklus ovce

Da bi se lakše organizovala ishrana ovaca neophodno je sagledati njihov proizvodni ciklus. Bez obzira na intenzitet proizvodnje, ekonomičnost ovčarske proizvodnje zavisi od ishrane u skladu sa potrebama a one zavise od faze proizvodnog ciklusa u kome se grlo nalazi.

- 2 -

Proizvodnja kod ovaca, kao i kod drugih domaćih životinja ima cikličan karakter. Os-novne faze proizvodnog ciklusa su: 1. jagnjenje, 2. laktacija, 3. period pauze (održanja), 4. priprema za oplodnju, 5. oplodnja i 6. bremenitost.

Sa stanovišta ishrane, potrebe ovaca su najniže u periodu pauze i na početku bremeni-tosti a najviše na kraju bremenitosti i tokom laktacije.

44

46

48

50

52

54

56

58

60

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Meseci

Tel

esna

mas

a (k

g)jagnjenje jagnjenje

zalučenje

osemenjavanjelaktacija

bremenitost

Grafikon 1. Promena telesne mase ovce od 50 kg tokom jednogodišnjeg proizvodnog ciklusa

Osnovni problem u ishrani ovaca je da se tačno definiše namena životinje koja će biti

hranjena kao i intenzitet njenog iskorišćavanja. Od namene grla zavisi kako će ono biti hran-jeno a od ishrane zavisi koliko će se planovi odgajivača ostvariti. Za svaki deo proizvodnog ciklusa ovce postoji optimalan nivo ishrane, koji obezbeđuje održanje njenih produktivnih funkcija i omogućava proizvodnju. Potrebe u hranljivim materijama koje su prikazane u tabe-lama su nastale da bi se održala optimalna proizvodnja, čiji je godišnji tok prikazan na grafik-onu 1. To je teoretski proizvodni sistem kome se teži u praksi. U osnovi taj sistem podra-zumeva određeni gubitak telesne mase (i kondicije), obično je to 5-7%, na početku laktacije. Taj gubitak se nadoknađuje kada laktacija prođe, zatim dolazi do povećanja telesne mase to-kom bremenitosti usled porasta ploda.

Tabela 1. Trajanje pojedinih faza u proizvodnom ciklusu ovce Period Trajanje,

dana Pripust 35-52 Početak bremenitosti (prvih 15-17 nedelja)

105-119

Kraj bremenitosti (poslednjih 4-6 nedelja) 28-42 Početak laktacije (prvih 6-8 nedelja) 42-60 Kraj laktacije (poslednjih 4-6 nedelja) 28-42 Period održavanja 116-176

- 3 -

Uzdržne potrebe ovaca

Uzdržne potrebe ovaca prikazane su u tabeli 2. Ove potrebe odnose se na ishranu

neoplođenih ovaca koje su završile laktaciju, kao i ovaca na početku bremenitosti (prva tri meseca). Za izračunavanje potreba u energiji i proteinu korišćene su sledeće formule:

MJ NEL* =0,233 × TM0,75

UP=3,2 × TM0,75

Tabela 2. Preporuke za ishranu ovaca na nivou uzdržnih potreba Telesna masa,

kg NEL, MJ

UP, g

Ca g P, g

40 3,71 51 3,0 2,0 50 4,38 60 3,5 2,5 60 5,02 69 4,0 3,0 70 5,64 77 4,5 3,5 80 6,23 86 5,0 4,0 90 6,81 94 5,5 4,5

Energetske potrebe za održavanje obezbeđuju i rast vune, dok su u preporukama za

proteine obuhvaćene i potrebe za rast vune. Potrebe za proizvodnju vune se ne mogu odvojiti od potreba za održanje života. Za sintenzu vune su značajni pre svega proteini, posebno oni koji su bogati sumporom. Preporuke date u prethodnoj tabeli mogu se primenjivati i u ishrani ovnova van sezone pripusta.

S obrizom na način gajenja, ovce su domaće životinje kod kojih je najviše izražen uti-caj klimatskih uslova na uzdržne potrebe organizma. Temperatura sredine i vlažnost vazduha, kao i jačina vetra utiču na visinu uzdržnih potreba ovce. Dužina i gustina runa određuju ulogu vune kao izolatora. Usled toga i od runa zavisi koliki će klima imati uticaj na uzdržne potrebe ovce u energiji. Kritična minimalna temperatura za sveže ošišanu ovcu hranjenu na uzdržnom nivu je 10°C. Za istu ovcu hranjenu istim obrokom sa vunom dugom 6,5 cm kritična mini-malna temperatura je -2°C. Jačina vetra i vlažnost u kombinaciji sa niskim temperaturama značajno povećavaju telesne gubitke u temperaturi.

Visoke temperature ambijenta, zajedno sa vlažnošću vazduha takođe povćavaju pot-rebe za održanje organizma. Za svaki stepen povećanja telesne temperature iznad normalne metabolizam se ubrzava za 4%. Vuna služi kao zaštita od toplote i sunčevog zračenja. Iz-mereno je zagrevanje sve do 65°C na površini runa, a da temperatura na nivou kože nije bila promenjena. Vlažnost vazduha verovatno ima veći uticaj na uzdržne potrebe u energiji nego apsolutna temperatura ambijenta. Što je veća vlažnost na određenoj temperaturi, to je teže životinjama da odaju telesnu toplotu. Taj povećani napor rezultira u porastu energetskih pot-reba da bi organizam mogao da zadrži normalne funkcije. Deblje ovce su osetljivije na visoke temperature ambijenta od onih koje imaju normalnu telesnu kondiciju.

Deficit u hranljivim materijama tokom zimskih oluja je povezan sa niskim tempera-turama, jakim vetrom i vlažnom vunom. U tim momentima najvažnije je obezbeđenje dovol-jne energije. Povećanje uzdržnih potreba u energiji može da iznosi i do 40% u uslovima kada se temperatura ambijenta kreće oko 0°C. Treba napomenuti da je u tim uslovima bolje davati ovcama kvalitetno seno nego koncentrate – jer varenje sena generiše više toplote.

* Skraćenica MJ NEL je za mega Džule neto energije, UP za ukupne (ili sirove) proteine. Način izračunavanja NEL i NEM jedinica prikazan je u Prilogu 2.

- 4 -

Kretanje pri ishrani takođe ima uticaja na uzdržne potrebe. Daljina koju ovce prelaze kao i topografija terena mogu značajno da utiču na potrebe ovce u energiji. Uzdržne potrebe obuhvataju izvesnu aktivnost grla, ali za dodatno kretanje potrebno je više energije. Obim kretanja zavisi od dostupnosti hrane na pašnjaku. Kako se dostupnost hrane smanjuje, pove-ćava se potreba za kretanjem a time i za energijom. Zato je neophodna dopuna obroka u peri-odima kada paša ne uspeva da podmiri uzdržne potrebe.

Uzdržne potrebe ovaca zavise i od uzrasta: mlađa grla imaju nešto veće potrebe. Na pašnjacima mlađa grla troše više energije za kretanje.

Za organizaciju pravilne ishrane značajno je da odgajivači poznaju normalnu telesnu masu svojih ovaca, nezavisno od masnih rezervi koje se stvaraju i nestaju tokom proizvodnog ciklusa. U toku normalne proizvodnje ovce prolaze kroz periode kada se hrane iznad ili ispod svojih potreba. Ishrana iznad potreba je prihvatljiva u fazama proizvodnje kada potrebe grla nisu velike (održanje, početak bremenitosti) – kako bi se stvorile telesne rezerve u masti. Ish-rana ispod potreba se javlja u periodima kada potrebe grla rastu (kraj bremenitosti, laktacija). Tada se troše ranije stvorene rezerve.

Potrebe za ishranu priplodnih ovaca

Potrebe kod ove kategorije ovaca zavise od: telesne mase grla, fiziološkog stanja i proizvodnosti. Od posebnog značaja kod ovaca je priprema za oplodnju. Ona se ostvaruje držanjem ovaca neposredno pre i u toku parenja na pašnjacima odličnog kvaliteta. Ukoliko je pašnjak lošijeg kvaliteta, na 14-20 dana pre parenje ih prihranjujemo koncentratima, a to treba da traje sve do 7-10 dana posle oplodnje. Posle toga ishrana se može izvesno vreme smanjiti, jer su potrebe za porast embriona u tom periodu neznatne.

Tek u 4 i 5-om mesecu bremenitosti potrebe za razvoj ploda su izraženije i tada treba povećati količinu energije u obroku za oko 40%, u proteinima za 40-50%, a u Ca i P za 100%, u odnosu na potrebe u prvoj polovini bremenitosti. Kada ovca nosi blizance potrebe se ud-vostručuju. Visokobremenitim grlima treba davati kvalitetnu kabastu hranu i nešto koncen-trata. Ishrana u ovom periodu malo utiče na masu jagnjadi pri rođenju ali zato ima značajan uticaj na njihovu vitalnost i smanjenje mortaliteta u prvim danima života. Potrebe u vitaminima prikazane su u tabeli 3.

Tabela 3. Dnevne potrebe u vitaminima na kilogram telesne mase u zavisnosti od faze

proizvodnog ciklusa, izraženo na kg telesne mase

Faze proizvodnog ciklusa Vit. A

(IJ) Vit. D

(IJ) Vit. E (IJ)

Održanje i početak laktcije 22 6 0.26 Kraj bremenitosti i laktacija 40 6 0.40 Kraj bremenitosti i laktacija ovce sa blizan-cima 45 6 0.60

Preporuke za ishranu ovaca u laktaciji

Osnovni faktori koji utiču na potrebe ovaca u ovom periodu su: TM grla, količina i sastav mleka. Mlečnost ovaca u našim uslovima se kreće oko 0,8-1 kg, mada može da bude i do 2 kg. Maksimum proizvodnje mleka dostiže se oko 20-tog dana laktacije.Energetska vred-nost ovčijeg mleka u prva dva meseca laktacije kreće se oko 4,3-4,5 MJ NEL i tokom lak-tacije se povećava. Potrebe za proizvodnju 1 kg ovčijeg mleka prikazane su u tabeli 4.

- 5 -

Tabela 4. Potrebe ovaca za proizvodnju 1 kg mleka Period NEL, MJ UP, g

1. mesec laktacije 4,3 111 4. mesec laktacije 4,8 130 8. mesec laktacije 5,8 153 za 1 kg prirasta telesne mase 22,6 300

Ovce sa kvalitetnom vunom daju za 5-7 meseci laktacije, 120-220 kg mleka, ovce su grubljom vunom 500-600 kg mleka, dok istočno-frizijske daju i 1000-1200 kg mleka. Ovčije mleko ima veću energetsku vrednost od kravljeg. Pored toga iskorišćavanje hranljivih materija za proizvodnju mleka kod ovaca je slabije nego kod goveda za 20-50%. Za svaki kg mleka treba 120-140 g ukupnog proteina uz odgovarajuću količinu energije, pored toga i 3,5 g Ca, 2-2,5 g P. U ovom periodu konzumiranje se kreće oko 2-2,7 kg SM/100 kg TM, a retko to može biti i 3 kg/100 kg. Treba napomenuti da je neophodno da se ovcama obezbedi dovoljno prostora na jaslama, kako bi mogle da neometano uzimaju hranu i da sve imaju podjednaku priliku da dođu do hrane. Ako je predviđeno da sve ovce jedu odjednom, za svako grlo treba obezbediti 40-45 cm prostora na jaslama.

Preporuke za ishranu jagnjadi

Prva hrana jagnjeta je kolostrum i ono treba da ga dobije najdalje na dva sata po jagn-jenju. Mleko služi kao isključiva hrana u prvim danima života (10-14 dana). Kasnije se vrši prihranjivanje i to početnim smešama ili samo usitnjenim zrnevljem žitarica uz kvalitetno seno koje se daje po volji. Intenzitet ishrane jagnjadi u prvim danima života utiče na formiranje folikula vunskih vlakana, što je od značaja za kasniju proizvodnju vune. Kod jagnjeta digestivni trakt je mali po rođenju i tek sa 8 do 9 nedelja dostiže odnos kao kod odraslih grla.

Slika 5. Razlike između želuca ovce i jagnjeta, brojevi označavaju: 1. jednjak, 2. burag

(jagnje 30%, ovca 80%), 3. mrežavac, 4. listavac, 5. sirište (jagnje 65%, ovca 7%), 6. pilorus Funkcije predželudaca i preživanja se uspostavljaju u toku prvog meseca, zato rano odbijanje i prevođenje na ishranu suvom hranom ne treba da bude pre četiri nedelje starosti. Odbijanje može da bude od 28-og dana pa do 3 meseca ili čak i kasnije. Konzumiranje hrane u prvim danima je malo. U početku iznosi oko 5-10 g kada je reč o suvoj hrani. Količina hrane se brzo povećava tako da sa 2-3 meseca može da bude 200-300 g/dan dok se seno daje po volji. Posle odlučivanja jagnjad se drže na pašnjacima najboljeg kvaliteta bar do 6 meseci starosti i prihranjuju sa nešto koncentrata zavisno od kasnije namene.

- 6 -

Zamene za mleko se prave sa 20% SM.

Tabela 5. Potrebe odlučene ženske jagnjadi za remont stada TM Prirast NEL UP Ca P kg g/dan MJ g g g 30 50 4,23 60 5,0 1,7

100 5,01 76 5,4 2,1 150 5,86 92 5,8 2,5 200 7,13 108 7,1 2,8

40 50 4,87 69 4,4 2,3 100 5,86 87 5,8 2,7 150 6,85 103 7,4 3,1 200 7,91 119 9,0 3,5

50 50 5,65 80 5,0 2,8 100 6,49 96 6,6 3,2 150 7,48 113 8,0 3,6 200 8,61 129 9,5 4,0

60 50 6,35 89 5,5 3,3 100 7,34 107 7,0 3,7 150 8,33 123 8,5 4,1

Tabela 6. Sadržaj proteina u koncentrovanom delu obroka

za odlučenu jagnjad Masa grla, kg Sadržaj UP g/kg SM

15-25 180 25-35 160 35-40 140

Premiks vitamina koji se dodaje koncentrovanoj hrani za jagnjad treba u kilogramu da

ima 2000 IJ vitamina A, 500 IJ vitamina D i 35 IJ vitamina.

Preporuke za ishranu ovnova U ishrani priplodnih ovnova razlikuju se tri perioda: 1. kada nisu u pripustu (period mirovanja), 2. priprema za sezonu pripusta i 3. sezona pripusta. Kod ovnova u sezoni pripreme i pripusta javlja se potreba za poboljšanom ishranom. Međutim, potrebe za proiz-vodnju sperme, čak i kod životinja koje se intenzivno koriste za priplod su male, tako da ih je teško kvantitativno izraziti. Zbog toga poboljšana ishrana u sezoni pre i tokom pripusta služi kao stimulacija organizma, sa ciljem da grlo proizvede dovoljno kvalitetne sperme.

Tabela 7. Potrebe ovnova van sezone pripusta Masa NEL Svarljivi Ca P

kg MJ protein, g g g 50 4,38 63 3,5 2,5 60 5,03 72 4,0 3,0 70 5,64 81 4,5 3,5 80 6,22 89 5,0 4,0 90 6,80 97 5,5 4,5

Potrebe ovaca u vodi

I pored toga što se smatra da ovce mogu više od drugih domaćih zivotinja da eko-

nomišu sa vodom veoma je značajno da one u vodi ne oskudevaju. To se posebno odnosi na grla u laktaciji ali i na sve ostale kategorije ovaca. Žedne ovce slabije konzumiraju hranu a to nepovoljno utiče na proizvodnju.

- 7 -

Broj napajanja u toku dana i potrebe u vodi zavise od godičnjeg doba (temperature i vlažnosti vazduha), tipa ishrane i količine konzumirane suve materije obroka. Pri tome su pot-rebe u vodi veće leti nego zimi, veće su pri ishrani suvom hranom nego svežom, a smatra se da je za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane potrebno da im se obezbedi 2-5 li-tara (L) vode.

Posmatrano po godišnjim dobima prosečne potrebe odraslih ovaca iznose: u proleće 3,5 -4 L leto 5-6 L jesen 3- 3,5 L i u zimu 1,7 - 2,3 L vode po grlu na dan. Izuzetno kod vi-sokomlečnih grla u laktaciji potrebe mogu da iznose i 10 L po grlu na dan. Za podmladak stariji od 5 meseci potrebno je obezbediti vode kao i za odrasla grla. Pored toga, jagnjad treba da dobija vodu za piće od momenta kada počne da uzima suvu hranu.

Voda za napajanje treba da bude čista i sveža, a zimi ne treba da bude zaleđena. U ne-dostatku čiste vode može da se desi da ovce zimi uzimaju sneg a leti piju iz ustajalih bara što je nepoželjno jer može da dovede do ozbiljnijih poremećaja zdravlja u vidu prehlada, infek-cija i invazija. Da do ovoga ne bi dolazilo potrebno je omogućiti ovcama da piju odgovara-juću vodu u dovoljaoj količini.

Najbolje ja da ovce budu snabdevene vodom tako da mogu da je piju po volji. To se može omogućiti korišćenjem automatskih pojilica u objektima za ovce, dok se na paši može omogućiti životinjama pristup do izvora ili vodotoka. Pri tome je bitno da voda iz izvora ili potoka bude proverenog kvaliteta. Ukoliko nije moguce obezbediti napajanje po volji, ovce treba pojiti bar dva puta na dan, iako je bolje da to bude češće. Voda se u tom slučaju daje posle hranjenja ili makar posle konzumiranja jednog dela obroka. Pri tome je značajno napomenuti da se ovcama koje su pred jagnjenjem ili nakon njega ne sme dozvoliti da piju prevelike količine vode odjednom. Zbog toga se preporučuje da se ova grla napajaju češće sa manjim količinama vode. Snabdevanje ovaca kvalitetnom vodom za piće u nekim našim krajevima može da bude ozbil-jan problem, posebno u sušnim godinama. Međutim, ako se želi uspešna ovčarska proizvod-nja ovaj problem se mora rešiti na odgovarajući način.

Obroci za ishranu ovaca

Priprema za sezonu pripusta

Na dve ili tri nedelje pred sezonu pripusta potrebno je da se ovcama popravi ishrana. To se čini da bi se povećao broj jajnih ćelija koje nastaju u njihovim jajnicima kako bi se do-bilo više jagnjadi. Ova povećana ishrana može da se postigne prebacivanjem ovaca na kvalitetniju pašu na 2-3 nedelje pred pripust. Ukoliko se ne raspolaže kvalitetnijim pašnja-cima, ishrana na postojećim površinama se dopunjuje sa 200 – 500 g koncentrata po ovci na dan.

Poboljšana ishrana treba da se nastavi najmanje još tri nedelje posle sezone oplodnje. Prve dve nedelje posle pripusta su važne jer se tada jaje pričvršćuje za zid materice. U tom periodu je značajno da se vodi računa o snabdevenosti ovce energijom jer se time povećava broj dobijene jagnjadi.

Reakcija na povećanu ishranu zavisi od starosti ovce, godišnjeg doba i telesne kondicije. Odrasle ovce bolje reaguju od mladih. Predebele ovce (sa većom ocenom telesne kondicije) ne reaguju na poboljšanu ishranu.

Početak bremenitosti

U toku prve faze bremenitosti (prvih 15 nedelja) potrebe u hranljivim materijama za

plod su minimalne. Tada su ukupne potrebe ovce malo veće od uzdržnih. Međutim, izrazito

- 8 -

mala ili preterana ishrana mogu negativno da utiču na implantaciju embriona. Razvoj placente se odvija između 30-tog i 90-tog dana bremenitosti. U tom periodu takođe, izrazito mala ili preterana ishrana mogu da imaju za posledicu spor porast fetusa, malu masu na jagnjenju i uginjavanje jagnjadi.

U prvoj polovini bremenitosti, ukoliko su pašnjaci bogati zelenom masom, nije pot-rebno davati koncentrovanu hranu. Međutim, ako su pašnjaci osrednjeg ili slabijeg kvaliteta, korisno je obrok dopuniti manjom količinom koncentrata (100-200 g).

Kraj bremenitosti

Dve trećine porasta fetusa dešava se tokom poslednjih 4-6 nedelja bremenitosti. Usled

toga potrebe u hranljivim materijama ovce je veoma važno da budu zadovoljene. Usled inten-zivnog porsta ploda potrebe u energiji se povećavaju: za ovce koje nose jedince za 50% u od-nosu na uzdržne potrebe dok su kod onih koje nose blizance potrebe u energiji veće za 75%. Tokom poslednjih četiri nedelje bremenitosti potrebno je da ovca dobija bar 400 g koncen-trata na dan, a u hladnim uslovima i više. Razlog za davanje koncentrata je u tome što je ka-pacitet stomaka ovce u tom periodu smanjen, tako da ona ne može da konzumira dovoljnu ko-ličinu kabaste hrane da bi zadovoljila svoje potrebe u hranljivim materijama. U tom periodu kapacitet želudca je smanjen jer fetus ispunjava veći deo trbušne duplje. Ukoliko ovce ne unose dovoljno energije u organizam tokom bremenitosti javlja se tako zvana “toksemija bremenitosti” koja nastaje kada telo ovce počne da koristi telesnu mast kao izvor energije i na taj način potroši masne rezerve. Ovce treba da imaju ocenu telesne kondicije od 2,5-3,0 kada ostanu bremenite i da započnu sledeću laktaciju sa ocenom 3,0 do 3,5. Posle jagnjenja ovcama je potrebna samo voda tokom prvih 24 sata a zatim je najbolje da im se da leguminozno seno (1,5-2,2 kg na dan). Koncentrat je potreban samo ako su ovce u lošoj telesnoj kondiciji, imaju malu proizvodnju mleka, ako im je prvo jagnjenje ili imaju tro-jke.

Potrebe u pogledu ishrane bremenitih ovaca se povećavaju u drugoj polovini, a naročito pred kraj bremenitosti (energija do 40%, proteina do 60%, Ca i P 2-3 puta) što zavisi od kondicije ovaca i ishrane u prethodnom periodu (priprema za proizvodnju i prva polovina bremenitosti).

Tabela 8. Orijentacione potrebe u hrani za ovce prosečne mase 50-55 Hranivo 1-3 mesec bremenitosti 4-5 mesec bremenitosti Leto Zima Leto Zima Paša, kg 6-6,5 - 6,5 - Seno, kg - 1 - 1 Silaža, kg - 3 (ili 1 kg sena) - 3 (ili 1 kg sena) Koncentrat, g 150 150 300 300 Stočna so, g 10 10 12 12

Ovce u vreme jagnjenja

Na nedelju dana pred jagnjenje ovce se hrane senom najboljeg kvaliteta po volji. Si-

laža se isključuje iz obroka a smeša koncentrata za bremenite ovce smanjuje se za 50% tj. na 150 g. Poslednja 2 dana pre jagnjenja treba potpuno isključiti iz obroka i smešu koncentrata.

Prvog dana po jagnjenju ovcama se daje kvalitetno seno i mlak napoj vode sa 200 g pšeničnih mekinja. Drugog dana količina mekinja se povećava na 300 g, a trećeg dana na 400 g po ovci. Posle toga do sedmog dana uvodi se u obrok smeša koncentrata za ovce u laktaciji,

- 9 -

a posle 10 dana može se davati i silaža (postepenim uvođenjem u obrok). Praktično dve nedelje posle partusa prelazi se na normalnu ishranu ovaca u laktaciji.

Početak laktacije

Ovce proizvode mleko u skladu sa potrebama jagnjeta. Ukoliko ovca iz nekog razloga

nema jagnje proizvodi smanjenu količinu mleka. Ovce koje gaje jedince daju manje mleka dok one koje imaju blizance daju više (za 20-40%). U skladu sa tim su i potrebe ovaca u hranljivim materijama. Najpraktičnije je da se odvoje ovce koje imaju jedince, blizance i tro-jke i da se posebno hrani svaka od tih grupa, pošto se njihove potrebe u hrani znatno razli-kuju.

Visokoproizvodne ovce imaju velike potrebe za energijom ali nisu u stanju da pojedu količinu hrane koja bi sprečila gubitak telesne mase. Pošto ovce deponuju mast tokom drugih delova proizvodnog ciklusa, ta mast se koristi kao izvor energije za sintezu mleka. Tokom ove faze u kojoj im je bilans energije negativan, ovce mogu da izgube 1,0-2,0 poena u telesnoj kondiciji. Zbog toga je neophodno da se o ishrani ovaca vodi računa tokom cele godine a ne samo tokom laktacije – jer potrebne telesne rezerve se stvaraju tokom bremenito-sti, kraja laktacije i perioda pauze. Važno je napomenuti da se telesna mast može koristiti kao izvor energije samo ako su ovce snabdevene dovoljnim količinama amino-kiselina. To znači da se mora voditi računa da ovce dobijaju dovoljno proteina i to u adekvatnom obliku.

Tokom prvih 5-6 nedelja ovce proizvode 0,8-1,5 kg mleka na dan, a od 8-10. nedelje količina mleka opada, dok u njemu raste količina suve materije i masti. Ovčije mleko je prosečno sledećeg sastava: 18% suve materije, 6,8% masti, 5,7% proteina, 5% šećera i 0,95% pepela.

Tabela 9. Potrebe u hrani za ovce u prvih 3 meseca laktacije prosečne mase 50-55

Hranivo Ovce sa jednim jagnjetom Ovce sa dva jagnjeta Leto Zima Leto Zima Paša, kg 6,5 - 6,5 - Seno, kg - 1,3 - 1,3 Silaža, kg - 3,5 (ili 1,2 kg sena) - 3,5 (ili 1,2 kg sena) Koncentrat, g 400 400 1000 1000 Stočna so, g 13 13 16 16

Navedeni obroci obezbeđuju prirast jagnjadi: jedinci od 250-300 g, a kod blizanaca

400-450 g dnevno pri čemu je majčino mleko do 90 dana laktacije osnovno hranivo.

Kraj laktacije

Ovce postižu maksimalnu proizvodnju mleka posle treće ili četvrte nedelje posle jagn-jenja. Neke ovce nastave da daju dosta mleka i kasnije ali kod većine proizvodnja opada. Posle 8-10 nedelja laktacije značaj mleka u ishrani jagnjadi postaje minimalan.

U drugom periodu laktacije, tj. posle 3. meseca, kada su ovce pretežno na ispaši zbog bogatstva zelene mase u proteinima, koncentratni deo obroka treba da ima 10% sirovih pro-teina, odnosno kao koncentrat može da se koristi zrnevlje žitarica (ječam, ovas, kukuruz). Kako u drugom delu laktacije opada mlečnost, treba smanjiti i količinu koncentrata poste-peno. Prvo na 200-300 g dnevno, a zatim na 100-200 g dnevno po grlu.

Ovce za vreme laktacije u zimskom periodu moraju da se hrane ravnomerno. U ishrani ne smeju da se čine velike i nagle promene. Hranjenje se vrši 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uveče. Jedan obrok se daje u dva do tri navrata u manjim količinama. Silažu i korenasto-krtolasta hraniva treba davati pre pojenja, a koncentrat posle pojenja ovaca. Slama se daje

- 10 -

ujutru kada ovce imaju veći apetit, a seno u podne i predveče. Slama se polaže naveče da bi ovce po volji jele preko noći. Ovcama se stavlja so u specijalne korpe ili se koriste specijalni blokovi soli koje one mogu da ližu po volji.

Prelaz sa zimskog obroka na pašu vrši se postepeno uz prethodno prihranjivanje ovaca suvom hranom (senom) ujutru pre nego što se isteraju na pašnjak.

Održanje

Ovo je period između kraja laktacije i početka pripreme za sezonu pripusta. U toku

ovog perioda ovca se oporavlja od bremenitosti i laktacije, koji zajedno traju 7-9 meseci. To znači da imaju od 116 do 176 dana da se oporave i obnove telesnu kondiciju, kako bi bile spremne za sledeći proizvodni ciklus. Ishrana u ovom periodu treba da bude pod nadzorom kako se grla ne bi previše hranila i pregojila. U ovom periodu ovce mogu da se drže na pašn-jacima slabijeg kvaliteta, međutim, i pri ishrani na nivou uzdrznih potreba ovcama treba da-vati so i smešu (premiks) minerala, kao i dovoljne količine vode.

Ishrana podmlatka ovaca Novorođena jagnjad su u početnoj fazi života sasvim zavisna od količine posisanog

mleka. Jagnjadima je u prvim danima života majčino mleko nezamenljiva hrana. U ishrani jagnjadi razlikuju se tri faze: 1. Period od rođenja do uzrasta od oko tri nedelje je period bez preživanja; 2. Period od 3 do 9 nedelja je period postepenog privikavanja predželudaca na bil-jna hraniva i osposobljavanje populacije mikroorganizama da ih vari; 3. Period od 9 nedelja je faza pune aktivnosti predželudaca i faza kada se mleko postepeno može zameniti drugim hranivima (biljnog porekla).

Značaj kolostruma u ishrani jagnjadi

Kolostrum se akumulira u vimenu ovce tokom poslednih nekoliko dana bremenitosti.

On se takođe luči tokom prih 24 sata laktacije a kasnije se sastav mleka brzo menja. Osobine kolostruma su:

- sadrži imunoglobuline od kojih neki ostaju u zidu creva a drugi prelaze u krv i daju jagnjetu pasivni imunitet;

- sadrži hranljive materije koje se troše za razvoj i zagrevanje organizma jagnjeta; - sadrži faktore rasta koji pomažu razvoj creva, posebno tokom prvih 24-48 sati života,

čime pomaže da se uspostavi normalan protok kroz creva i omogući jagnjetu da usvaja hranl-jive materije.

Količina kolostruma koja je jagnjetu potrebna zavisi najviše od toga koliko je energije potrebno za zagrevanje organizma. Stoga svaki faktor koji povećava potrebu za zagrevanjem organizma povećava i potrebu za kolostrumom. Tokom lošeg i hladnog vremena jagnjetu je potrebno više energije kako bi izbegla smrzavanje a time i više kolostruma. Jagnjadi rodjenoj na temperaturama 0-10°C sa vetrom i kišom treba oko 210 cm3 kolostruma za kilogram tele-sne mase u toku prvih 18 sati života. S druge strane jagnjad koja su rođena na istoj tempera-turi ali se drže u toploj i suvoj staji imaju potrebu od oko 180 cm3 za kilogram telesne mase. Ove količine su obično dovoljne da zaštite jagnjad od E. coli infekcije pošto 200 cm3 obično sadrži dovoljno imunoglobulina za zaštitu. Neophodno je da se jagnjad poje 4-5 puta tokom prvih 18 sati, ukoliko ne mogu da sisaju svoju majku. Proizvodnja kolostruma kod nedovoljno hranjenih ovaca (ocena telesne kondicije 1,5-2,0) je obično upola manja nego kod dobro hran-jenih ovaca (ocena 3-4) u toku prvih 18 sati. Kod nekih nedovoljno hranjenih ovaca kolos-trum se uopšte ne luči.

- 11 -

Količina potrebnog kolostruma računa se na sledeći način. Ako je jagnje ojagnjeno u staji treba 180 cm3 za kilogram telesne mase, odnosno: 5,5 kg x 180 cm3/kg= 990 cm3 (oko 1 L).

Ako je jagnje ojagnjeno ili se drži na hladnom mestu izvan staje, onda treba 210 cm3 za kilogram telesne mase, odnosno: 5,5 kg x 210 cm3/kg = 1155 cm3 (oko 1,2 L).

Ove količine izgledaju velike, međutim, da bi se izbeglo smzavanje jagnjadi i nepot-rebni gubici, njih svakako treba obezbediti. Kolostrum se može čuvati najmanje godinu dana u zamrzivaču tako da imunoglobulini budu sačuvani. Kada se kolostrum jednom otopi za upotrebu, mora se iskoristiti u roku od 48 sati i da se čuva u frižideru. Najbolje je da se otapanje vrši uz pomoć mlake vode ali nikako vruće. Svaki proizvođač bi trebao da ima zalihu zamrznutog kolostruma pri ruci pred početak jagnjenja. Za ishranu jagnjadi može da se koristi i kozji kolostrum kao uspešna zamena. Krav-lji kolostrum ima 20-40% manje hranljivih materija nego ovčiji, što znači da njega treba da-vati za jednu trećinu više.

Prve nedelje po jagnjenju jagnjad se hrane kolostrumom i mlekom. Posle prve nedelje jagnjad se privikavaju na kvalitetno seno i početnu smešu koncentrata. Seno, koncentrat i voda daju se jagnjadima po volji. Tokom prvih 7 dana jagnjad treba da budu zajedno sa ma-jkama i da sisaju po volji. Druge nedelje treba ih odvojiti i dojiti 3-4 puta dnevno, treće nedelje 3 puta, a četvrte nedelje i dalje jagnjad se mogu dojiti 2 puta dnevno.

Tabela 10. Šema napajanja jagnjadi kravljim mlekom

Starost (nedelja)

Broj napajanja na dan

Količina mleka za napajanje (g)

Ostalo hrana

1 2 3 4

5-9 10

5 4 3 2 2 1

100 200 300 450 500 500

Koncentrat, seno, i voda

po volji

Već posle prve nedelje, a obavezno posle druge, jagnjad se navikavaju i prihranjuju

senom i koncentratom. U početku konzumiraju svega po 10 g sena i koncentrata, a zatim se ove količine povećavaju.

Tabela 11. Potrebe u hrani jagnjadi sa 90 dana Hranivo Dnevno,

kg Za 90. dana,

kg Mleko 0,67 60 Koncentrat 0,20 18 Seno 0,20 18 Zelena hrana 0,20 18

Konzumiranje suve hrane u prvim danima je malo. U početku iznosi oko 5-10 g na dan. Količina hrane se brzo povećava tako da sa 2-3 meseca može da bude 200-300 g/dan dok se seno daje po volji.

U drugom mesecu može se početi sa uvođenjem silaže u obrok jagnjadi, zatim sa privikavanjem na zelenu hranu i pašu u zavisnosti od godišnjeg doba, kako bi se osposobila da sa 90 dana pređu u potpunosti na ishranu bez mleka. Kako jagnjad u prvom mesecu najveći deo proteina obezbeđuju iz mleka, to se od koncentratnih hraniva može da koristi samo prek-rupa ovsa ili smeša prekrupe ovsa i kukuruza. Već od prvog meseca treba koristiti smešu za porast sa jagnjadi. U prvom mesecu se ne daje so i nije potrebna posebna briga o konzu-miranju hrane, jer mleko zadovoljava praktično sve potrebe.

- 12 -

Sa 90 dana starosti jagnjadi, kada se izvrši prva selekcija i odaberu grla za priplod, ko-jim se vrši zamena u sopstvenom stadu, radi lakšeg gajenja, jagnjad se moraju podeliti po polovima, a zatim prema masi tela i razvijenosti na grupe.

Za ishranu odlučene jagnjadi u periodu 3-6 meseci starosti, u periodu vegetacije treba obezbediti dobru pašu računajući oko 3 kg zelene mase po grlu. Najbolji su pašnjaci zasno-vani na površinama sa kvalitetnim fitocenološkim sastavom u kome su leguminozne biljke zastupnjene sa oko 25-30%.

U periodu 6-9 meseci starosti podmlatka za priplod, odnosno šilježadi treba obezbediti u letnjem periodu kvalitetnu pašu (4 kg zelene mase po grlu), kvalitetno seno 0,5 kg, silažu 2 kg (ili 0,7 kg sena) i smešu koncentrata 100-300 g u zavisnosti od kvaliteta kabastih hraniva.

Grla ostavljena za priplod posle 9-og meseca starosti treba hraniti sve do 16 meseci, odnosno do vremena korišćenja za prvi pripust, sledećim sastavom obroka:

Tabela 12. Obroci za period od 9 – 16 meseci

Hranivo Ženska grla Muška grla Leto Zima Leto Zima Paša, kg 5 - 3 - Seno, kg - 1 0,5 1 Silaža, kg - 3 (ili 1 kg sena) - 2,5 (ili 0,8 kg sena) Koncentrat, g 100 100 300 300 Stočna so, g 7 7 10 10

Najbolja hrana za odlučenu jagnjad ostavljenu za priplod je dobra paša. Da bi se

iskoristio period intenzivnog prirasta potrebno je jagnjad pravilno hraniti tj. prihranjivati kon-centratom.

Ukoliko se gaje u zimsko doba, treba ih hraniti najboljim senom, a u periodu vege-tacije napasati ih na najboljim pašnjacima, dajući im pored toga i odgovarajuću količinu kon-centrata. Posle odlučivanja jagnjadi smanjuje se dnevni prirast na 150-200 g, a povećava se ukupan utrošak hrane za proizvodnju 1 kg prirasta.

Ženski priplodni podmladak

Ishrana posle odlučenja zavisi od toga kada se planira pripust. Ima dva perioda kada se

to može planirati: ili sa 12-14 ili sa 18-19 meseci starosti. Dokazano je ako je prvi pripust sa 12-14 meseci da to povećava njihovu životnu produktivnost za 15-20%. Ali da bi se to ost-varilo neophodno je da se za ženski podmladak napravi dobar plan ishrane – od odlučenja pa do starosti od dve ili tri godine. Žensko jagnje (dviska) za remont treba da ima 65-70% (zav-isno od rase) od mase odrasle ovce u trenutku prve oplodnje. Da bi se ostvario tako izntenzivan porast potrebno je da ishrana bude kvalitetna i obilna. Dnevni prirast u period posle odlučenja mora da bude 180-220 g da bi se postigao žel-jeni cilj. Najbolje je da ova grla budu posebno gajena kako bi mogla da dobiju sve ono što je potrebno. Često je to nemoguće kod odgajivača koji gaje ovce na paši, pa se zato oni opredel-juju za kasniji pripust.

Tabela 13. Očekivane telesne mase ženskog podmlatka za priplod

domaćih i oplemenjenih rasa ovaca Uzrast (meseci) 4-6 6-8 8-10 10-12 12-18 Telesna masa

(kg) 30-37 34-43 37-49 40-55 48-65

- 13 -

Ishrana ovnova

Visoka plodnost ovaca ne zavisi samo od ženskih grla već i od muških jedinki. U lit-eraturi se može sresti daleko veći broj radova koji se bave uticajem ishrane na ovce nego na ovnove. Postoje sezonske promene u telesnoj masi i kod ovaca i kod ovnova koji se drže na paši. Ove promene su kod ovnova povezane sa varijacijama u produkciji sperme. Razlike među rasama u ovom pogledu su mnogo manje nego što su individualne razlike između po-jedinih grla. Budući da ovnovi čine mali deo, ali da njihov uticaj na reproduktivne rezultate nekog stada može da bude značajan, ishrana ne bi smela da bude organičavajući faktor. Čak i ako se pokaže da je cena dnevnog obroka za ovnove relativno visoka, treba uvek imati u vidu da su s jedne strane ti troškovi mali u odnosu na troškove ishrane celog stada, a s duge da će se takva ‘investicija’ višestruko otplatiti kroz povećan broj dobijene jagnjadi.

Potrebe ovnova u hranljivim materijama U ishrani priplodnih ovnova razlikuju se tri perioda: 1. kada nisu u pripustu (period mirovanja), 2. priprema za sezonu pripusta i 3. sezona pripusta. Kod ovnova u sezoni pripreme i pripusta javlja se potreba za poboljšanom ishranom. Međutim, potrebe za proiz-vodnju sperme, čak i kod životinja koje se intenzivno koriste za priplod su male, tako da ih je teško kvantitativno izraziti. Zbog toga poboljšana ishrana u sezoni pre i tokom pripusta služi kao stimulacija organizma, sa ciljem da grlo proizvede dovoljno kvalitetne sperme. Da bi ovnovi stvarali dovoljne količine kvalitetna sperme njihovi obroci treba da sa-drže dovoljno energije, proteina, minerala i vitamina. Ovnovi hranjeni obilnim količinama punovrednih proteina daju više sperme boljeg kvaliteta od grla koja dobijaju minimalne ko-ličine. Slično je i sa mineralnim materijama. Potrebno je da na 100 kg TM ovnovi dobiju na-jmanje 6 - 7 g Ca, 5 - 6 g P, 15 - 20 g NaCl i 30 - 40 mg karotina. U pripremi za sezonu pripusta kao i u samoj sezoni potrebe u hranljivim materijama povećavaju, međutim, o tome nema dovoljno preciznih podataka. Zbog toga on preporučuje da se oni prihranjuju zavisno od intenziteta iskorišćavanja i kondicije u kojoj se nalaze. Kao orijentaciona preporuka za praksu može se reći da su u periodu pripreme potrebe ovnova zadovoljene ako se količina energije uveća za 30% a proteina, minerala i vitamina za 50% u odnosu na uzdržne potrebe. U sezoni pripusta ove potrebe bi trebalo uvećati još za toliko. Veličina i funkcija testisa je posebno osetljiva na nivo ishrane. Kod ovnova se zapaža da se masa testisa, pri nedovoljnoj ili odgovarajućoj ishrani, brže i smanjuje i povećava od telesne mase. Telesna kondicija nema toliko izražen uticaj na veličinu i funkciju testisa kao što ima trenutna ishrana ovnova. To je i objašnjenje za poboljšane rezultate koje postižu ov-novi koji se dobro hrane u periodu pripreme i sezone pripusta. Ishrana ispod nivoa za održavanje smanjuje sintezu luteonizirajućeg hormona (LH), što dovodi do atrofije testisa. Atrofija tkiva testisa rezultira u smanjenoj produkciji sperme. Vraćanje na nivo ishrane do nivoa za održavanje izgleda da je dovoljno da obnovi lučenje LH, što dalje dovodi do pove-ćanja veličine testisa i proizvodnje sperme.

Ishrana ovnova u periodu mirovanja

U skladu sa navedenom podelom ishrane ovnova, treba istaći da ishrana ima različite ciljeve u navedena tri perioda. Zbog toga među ovim periodima ima značajnih razlika kako u pogledu hranljive vrednosti, tako i u samoj strukturi obroka koji ovnovi treba da dobiju. Ishrana u prvoj fazi, kada ovnovi nisu u pripustu niti se za nju pripremaju ima za cilj da održi grlo u dobroj kondiciji. Tokom većeg dela godine kvalitetna kabasta hrana može da

- 14 -

bude dovoljna za održanje ovna u dobroj kondiciji. Tokom leta ishrana na paši je najpogod-nija i najprirodnija. Zimi treba da dobija leguminozno ili mešano seno, uz nešto silaže kao dopuna.

Ishrana ovnova u periodu pripreme za sezonu pripusta U drugom periodu ovnovi se poboljšanom ishranom pripremaju za sezonu pripusta. Cilj ishrane je da se s jedne strane postigne popravka kondicije ovnova, ako je to potrebno (a obično jeste), a s druge strane da se stimuliše povećan obim spermatogeneze. Pošto je to proces koji traje oko dva meseca najbolje je da i period pripreme toliko traje. Na početku sezone pripusta ovnovi treba da budu u dobroj priplodnoj kondiciji. U pe-riodu pripreme ovnovima treba omogućiti da pored paše (koja može da bude oskudna u tom delu godine) dobijaju i kvalitetno seno kao 400 - 500 g smeše koncentrata. Treba voditi računa o tome da se u periodu pripreme, a posebno tokom sezone pripusta, značajnije ne poremeti odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku. Rezultat prevelikog konzumiranja koncentrata, u odnosu na kabastu hranu, može da bude poremećaj procesa varenja koji se pos-redstvom mikroorganizama odvijaju u buragu. Pošto su procesi koji se odvijaju u ogranizmu životinje međusobno povezani, to može da dovede do mnogih zdravstvenih problema (od naduna do ruminitisa) što se na kraju sve odrazi na priplodnu vrednost životinje. Ovnovi treba da se drže odvojeno od ostalih ovaca a pošto postoje individualne razlike u pogledu potreba najbolje je držati ih pojedinačno. To se posebno preporučuje u periodu pripreme za sezonu pripusta.

Ishrana ovnova u sezoni pripusta Treći period, sezona pripusta, karakteriše manje ili više intenzivno korišćenje ovna u priplodu. Cilj ishrane je da se pored obezbeđenja hranljivih materija za spermatogenezu očuva i kondicija grla. Treba računati da će ovan svakako izgubiti na masi, ma kako dobro bio hran-jen. Mora se voditi računa o tome da njegova kondicija značajnije ne padne, jer to može da umanji njegovu vrednost kao priplodnjaka. Priplodni ovnovi moraju se u sezonu uvesti u dobroj kondiciji, mišićavi, a nikako de-beli. Eksterijer ovna treba da bude u skladu sa standardima rase kojoj pripada, da ima jasan pogled, da je hitar i donekle agresivan. Pored izgleda dobro je da za ovnove postoje podaci o testu kad god je to moguće. Ma kako dobro hranjeni, ovnovi tokom sezone pripusta uvek izgube na telesnoj masi. Međutim, ako su grla dobro hranjena i pripremljena ti gubici su manji pa ih je kasnije lakše vratiti u priplodnu kondiciju. U sezoni pripusta ovnovima ne treba davati velike količine kabaste hrane. Količina sena ne bi trebalo da iznosi više od 1 - 1,5 kg na dan. Tokom zime može da se daje i kvalitetna silaža (4 - 5 kg/dan), kao i sočni plodovi kao što je mrkva. Ne preporučuje se da-vanje šećerne repe. U letnjem periodu može da se koristi i zelena hrana (10 - 12 kg/dan). Kako kabasta hrana ne može da zadovolji sve potrebe ovnova potrebno je da u obroku bude i koncentrovane hrane (0,5 - 1,0 a ako treba i više kg/dan). Posle završene sezone parenja, obrok se postepeno smanjuje do uobičajene količine, vodeći računa o istrošenosti ovna. Posebno izdašno treba hraniti i negovati mlade ovnove za priplod. Potrebe ovna treba da se podmire kvalitetnim hranivima koja su ukusna i lako svarljiva. Preko leta to je paša i zelena hrana u mlađoj fazi razvitka. Zimi dolazi u obzir kvalitetno livadsko ili leguminozno seno kao i silaža. Struktura obroka za ovnove data je u ta-beli 14, a sastav smeše koncentrata u tabeli 15.

- 15 -

Tabela 14. Struktura obroka za ovnove, %

Hranivo Pašni period Stajski period Seno 15-20 30-40 Zelena hrana 15-20 - Koncentrat 40-50 40-50 Hraniva animalnog porekla * 5-10 5-10 Korenasto-krtolasta hraniva ** 4-5 5-10

* obrano mleko ** mrkva, repa, bundeva

Ishranu ovnova treba organizovati tako da se obezbedi priplodna kondicija tokom cele godine, a zatim i visoka produkcija vune. Obrok mora biti sastavljen iz većeg broja hraniva visokog kvaliteta.

Na 2 meseca pre početka planiranog korišćenja (uzimanje sperme ili prirodnog pri-pusta) ishrana se pojačava na taj način što se leti smanjuje količina zelene hrane, a zimi ko-ličina silaže, dok se smeša koncetrata može povećati za 50-100%.

Tabela 15. Obroci za ovnove

Hranivo U sezoni pripusta Izvan sezone pripusta Leto Zima Leto Zima Paša, kg 2 - 4 - Seno, kg 1 1 0,5 0,5 Silaža, kg - 2 (ili 0,7 kg sena) - 4 (ili 1,3 kg sena) Mrkva, kg 0,5 0,5 - - Obrano mleko, kg 1 1 - - Koncentrat, g 1000 1000 500 500 Stočna so, g 18 18 13 13

Mineralne materije u ishrani ovaca

Uobičajeno je da se mineralne materije u ishrani klasifikuju na makro- i mikroele-

mente. Ta podela se zasniva na bazi udela ovih elemenata u obroku. U makroelemente spadaju oni koji su u suvoj materiji obroka zastupljeni od 0,2 do 1,0%, dok u mikroelemente spadaju oni čija je zastupljenost od 0,001 i 0,05%. Na shemi 1 dat je prikaz važnijih grupa min-erala koji su zastupljeni u ishrani ovaca.

Shema 3. Mineralne materije u ishrani domaćih životinja

M i n e r a l n i e l e m e n t i Esencijalni Potencijalno Potencijalno Ostali

Makro Mikro esencijalni toksični Kalcijum (Ca) Gvožđe (Fe) Barijum (Ba) Bakar (Cu) Aluminijum (Al) Fosfor (P) Kobalt (Co) Brom (Br) Molibden (Mo Antimon (Sb) Kalijum (K) Bakar (Cu) Stroncijum (Sr) Selen (Se) Bizmut (Bi) Natrijum (Na) Mangan (Mn) Kadmijum (Cd) Fluor (F) Bor (B) Magnezijum (Mg) Cink (Zn) Silicijum (Si) Germanijum (Ge) Sumpor (S) Jod (J) Arsen (As) Zlato (Au) Hlor (Cl) Selen (Se) Kadmijum (Cd) Rubidijum (Rb) Hrom (Cr) Olovo (Pb) Srebro (Ag) Molibden (Mo) Živa (Hg) Titan (Ti) Silicijum (Si) Nikl (Ni) Kalaj (Sn) Fluor (F) Vanadijum (Va) Arsen (As)

- 16 -

Osnovne funkcije minerala u organizmu su sledeće: 1) daju čvrstoću skeletu (kalci-jum, fosfor, magnezijum), 2) predstavljaju komponentu organskih jedinjenja (sumpor u pro-teinima, kobalt u vitaminu B12, gvožđe u krvnim zrncima), 3) aktiviraju enzimske sisteme (fosfor, mangan, cink), 4) potrebni za sintezu nekih hormona (jod), 5) kontrolišu promet vode u organizmu (natrijum, hlor, kalijum), 6) regulišu acido-baznu ravnotežu u organizmu (natri-jum, hlor, kalijum), 7) dovode do kontrakcije mišića i prenosa nervnih impulsa (natrijum, kalcijum). Neki minerali se mogu akumulirati u organizmu (npr. kalcijum u kostima ili bakar u jetri) ali većina se ne akumulira već se mora obezbeđivati svakodnevnom ishranom.

Što je proizvodnja intenzivnija, to bolje i preciznije moraju da budu zadovoljene pot-rebe u mineralima. Kada je reč o ishrani ovaca najznačajniji makroelementi su kalcijum, fos-for, magnezijum, kalijum, natrijum, hlor i sumpor, a od mikroelemenata su kobalt, bakar, jod, gvožđe, mangan, selen, cink. Simptomi nedostatka ili viška pojedinih minerala se javljaju zavisno od njihove zas-tupljenosti u obroku. Zbog specifičnosti njihove ishrane, ovce su domaće životinje kod kojih u najvećoj meri postoji uticaj obroka na mineralni status. Duži nedostatak pojedinog minerala izaziva specifične simptome koji su prepoznatljivi. U praksi se češće sreću manje izraženi de-ficiti kod kojih se ne javljaju specifični simptomi. Ovakvi simptomi mogu da prođu neza-paženo jer su obično izraženi kao smanjenje u proizvodnji, za šta obično može da bude više razloga. U tabelama 22 i 23 dati su zbirno funkcije, efekti nedostatka i toksičnost pojedinih makro i mikro elemenata.

Metodi davanja mineralnih dodataka

Poznavanje zastupljenosti minerala u hranivima koja se koriste na nekoj farmi je

veoma značajno pre nego što se razmatra pitanje dodavanja minerala obroku. Takođe i udeo minerala u vodi za piće može biti značajan i dobro je da bude ispitan. Dopuna obroka minera-lima može da bude preko komercijalnih ili posebno sastavljenih smeša minerala ili, u nekim slučajevima, korišćenjem pojedinačnih hemijskih jedinjenja. Komercijalne vitaminske smeše (obično u vidu vitaminsko-mineralnih predsmeša) sastavljene su za prosečne uslove i prema prosečnim normativima tako da je teško naći farmu kojoj one savršeno odgovaraju.

Tabela 16. Potrebe ovaca u mineralima izražene u SM obroka Mineral Potrebe Maksimalan nivo koji podnose Kalcijum (%) 0,20 - 0,82 - Fosfor (%) 0,16 - 0,38 - Magnezijum (%) 0,12 - 0,18 - Kalijium (%) 0,50 - 0,80 - Sumpor (%) 0,14 - 0,26 - Bakar (mg/kg) 7 - 11 25 Molibden (mg/kg) 0,5 10 Mangan (mg/kg) 20 - 40 1000 Cink (mg/kg) 20 - 33 750 Selen (mg/kg) 0,10 - 0,20 2 Gvožđe (mg/kg) 30 - 50 500 Jod (mg/kg) 0,10 - 0,80 50

Kada se proizvođač opredeli za način davanja minerala sledeće je da donese odluku

kako da ih daje životinjama. Poznato je da životinje same ne mogu da odrede i zadovolje svoje potrebe u mineralima kada su im na raspolaganju po volji. Neka grla mogu da konzu-miraju više nego što im treba a druga manje. Zbog toga se preporučuje da minerali budu do-bro izmešani u obroku ili, što je obično lakše u smeši koncentrata. Ako to nije moguće miner-

- 17 -

ale treba mešati sa solju koja se daje ovcama. Pošto je so (NaCl) jedinjenje koje ovce konzu-miraju u skladu sa svojim potrebama ona može biti podesan nosač za ostala jedinjenja. Pri tome treba sve vreme voditi računa da se neko od jedinjenja koja se dodaju ne ugrudva i time ne dovede do prevelike koncentracije nekog minerala. So sa dodatkom minerala treba uvek da bude na raspolaganju ovaca na suvom i dostupnom mestu. Danas se u tu svrhu proizvode i blokovi mineralizovane soli koji su veoma stabilni i garantuju stalnost sastava. Pri tome, s ob-zirom da proizvođači imaju male pogone, moguće je u dogovoru sa njima napraviti posebno sastavljene recepture koje će odgovarati svakoj pojedinačnoj farmi ili regionu.

Ocena telesne kondicije ovaca

Ishrana igra najvažniju ulogu u proizvodnji ovaca i očuvanju njihovog zdravlja. Pošto

troškovi ishrane čine oko 2/3 ukupnih troškova proizvodnje značajno je da odgajivači shvate da je ona od najveće važnosti. U toku sezone ispaše ovce veći deo svojih potreba podmiruju iz zelene hrane. Kada nema dovoljno zelene hrane koristi se seno uz, po potrebi, dodatak zrna žitarica.

U toku proizvodnog ciklusa odgajivači ovaca moraju da znaju da li su njihove ovce u odgovarajućoj kondiciji ili su previše mršave ili debele. Telesna masa u svakoj fazi ovog cik-lusa predstavlja dobar pokazatelj. Međutim, telesnu masu na mnogim farmama nije lako iz-meriti. Pored toga, postoji veliko variranje između rasa i jedinki u pogledu formata odraslih grla, njihove mase, visine i drugih parametara. Zbog toga se pristupa oceni telesne kondicije. Ocena telesne kondicije opisuje kondiciju ovaca u vidu broja, lako se primenjuje i daleko je pouzdanija od ocene “od oka”. Neki autori su ustanovili da se telesne rezerve kako kod ovaca tako i kod goveda bolje procenjuju preko ocene kondicije nego merenjem telesne mase. Ocena telesne kondicije je jednostavna i jeftina mera koja je postala rutinska stvar u mnogim zemljama. Pokazalo se da čak i početnici mogu vrlo brzo da postanu dobri ocenjivači telesne kondicije. Ocenom telesne kondicije procenjuje se mišićavost i zastupljenost masnog tkiva. Ocenjivanje se vrši na bazi empirijskog saznanja da je razvijenost mišića i masnog tkiva iznad i oko kičmenih pršljenova u slabinskom regionu reprezentativan pokazatelj kondicije grla. Slabinski pršljenovi imaju i vertikalne koštane izrasline (trnaste nastavke) kao i kratke horizontalne izrasline (poprečne nastavke). Opipavanjem ovog regiona a posebno trnastih i poprečnih nastavaka vrši se ocena telesne kondicije.

Telesna mase ovce ne ostaje konstantna u toku godine. Ona se menja sa fazom proiz-vodnje. Potrebe u hranljivim materijama su najmanje kod ovaca dok su u fazi održanja, zatim se povećavaju postepeno tokom rane i kasne bremenitosti, a najveće su tokom laktacije. Od-luke koje utiču na ishranu ovaca tokom ovog ciklusa se menjaju zavisno od telesne mase i ocene telesne kondicije u tri karakteristične proizvodne faze: 1. Tri nedelje pred oplodnju, 2. sredina bremenitosti i 3. zasušenje.

Ocena telesne kondicije je subjektivna mera zastupljenosti masti u telu ovce ali je to najbolji raspoloživi metod za ocenu ishrambenog statusa ovce i kvaliteta ishrane čitavog stada. Raspon ocena telesne kondicije je od 0 do 5, gde 0 označava vrlo mršava grla a 5 veoma debela. Najveća i najmanja ocena nisu poželjne. U idealnom slučaju ovce treba da imaju ocenu od 2,5 pri zasušenju pa do 3,5 u momentu jagnjenja. Mršave ovce, kada je to neophodno, treba da se odvoje od ostalih grla i da se hrane obrocima sa povećanim sadržajem energije kako bi se popravila njihova kondicija. Takođe, predebele ovce takođe treba izdvojiti i hraniti obrokom sa manjim udelom energije kako bi im se smanjila telesna masa. Ipak, treba imati u vidu da je problem sa predebelim ovcama mnogo ređi od problema sa suviše mršavim ovcama.

Telesna kondicija i ishrana ovaca

- 18 -

Počevši dve nedelje pre i tokom dve nedelje sezone pripusta ovce treba da se drže na

vrlo kvalitetnoj paši ili da se njihov obrok dopunjava dnevno sa 200-400 g zrna kukuruza ili ječma. Ovakva ishrana se naziva “flašing” a upraksi se potvrdilo da se na taj način povećava procenat ojagnjenih ovaca za 10 do 20%. Flašing daje najbolje rezultate kod odraslih ovaca koje imaju osrednju telesnu kondiciju kao i kod ovaca koje se osemenjavaju pre ili van se-zone. Važno je da ne dođe do naglog smanjenja obroka u toku sezone pripusta. Takođe, pašn-jaci u kojima je zastupljeno 50 ili više procenata deteline (leguminoza) treba da se izbegavaju tokom sezone pripusta, pošto ove biljke sadrže neke estrogene supstance koje mogu da smanje procenat koncepcije. Od osemenjavanja pa do šest nedelja pred partus ovce treba držati na pašnjacima, postrnim usevima i senu. U tom periodu porast ploda je relativno mali i potrebe ovce u hranljivim materijama su praktično na nivou uzdržnih potreba.

Plod koji se razvija dobija 2/3 svoje mase tokom poslednjih šest nedelja bremenitosti usled čega se, kod ovaca koje imaju blizance (ili više jagnjadi), kapacitet buraga smanjuje. Zato je važno da se njihov obrok na oko 6 nedelja pred partus dopuni sa 300-400 g kukuruza ili ječma. Time se izbegava toksemija u periodu bremenitosti, mala masa jagnjadi, slabost jagnjadi i niska proizvodnja mleka. Odgajivači treba da budu oprezni da ne daju previše kon-centrata tokom kasne bremenitosti jer to može da dovede do problema pri jagnjenju usled prevelike jagnjadi.

Posle jagnjenja potrebe ovce u energiji i proteinima povećavaju se za 30% odnosno 55%. Ako se ovce ne obezbede sa dovoljno hranljivih materija, dolazi do značajnog gubitka telesne mase, smanjenja proizvodnje mleka a jagnjad zaostaju u razvoju. Davanje adekvatnih količina proteina posebno je važno kod ovaca koje daju blizance ili više jagnjadi. To se postiže ili davanjem vrlo kvalitetnog leguminoznog sena ili se u koncentrovani deo obroka uključuje neki izvor proteina, kao što su uljane sačme. Grubo rečeno, potrebno je po oko 0,5 kg koncentrata za svako jagnje koje ovca gaji. Ovce treba grupisati prema tome da li imaju jedince, blizance ili više od dva jagnjeta - time se postiže da one ne dobiju ni previše ali ni premalo hrane. Na taj način se njihova kondicija održava u predviđenim okvirima a to osigu-rava stabilnu i uspešnu proizvodnju.

Podaci prikazani u tabeli 17 predstavljaju preporuku u kojim momentima treba vršiti ocenu telesne kondicije kod ovaca kao i kolika ocena je tada optimalna. U tabeli 24 prikazani su standardni kriterijumi za ocenu telesne kondicije kod ovaca, prema američkom sistemu

Tabela 17. Optimalna ocena telesne kondicije u različitim fazama proizvodnog ciklusa Faza proizvodnje Optimalna ocena telesne kondicije Sezona pripusta 3,0 - 4,0 Početak - sredina bremenitosti 2,5 - 4,0 Jagnjenje (jedinci) 3,0 - 3,5 Jagnjenje (blizanci) 3,5 - 4,0 Odlučenje > 2,0

Telesna kondicija i ishrana ovnova

Ovnovi na početku sezone pripusta treba da imaju ocenu telesne kondicije od 3,5 do 4,0. Kada sezona započne oni vrlo malo vremena posvećuju konzumiranju hrane tako da nji-hova kondicija i masa opadaju. U sezoni pripusta muška grla mogu da izgube i do 12% od svoje telesne mase. Poslednji trenutak kada kod ovnova treba obaviti ocenu telesne kondicije je na šest nedelja pred početak sezone pripusta (najbolje je da to bude na 8 nedelja). Na os-novu te ocene donosi se odluka o tome u kojoj meri treba obrok ovnova povećati, da bi u se-

- 19 -

zonu ušli u odgovarajućoj kondiciji. Najčešće za popravku kondicije nije dovoljna kabasta hrana, pa je neophodno da se u obrok uključe koncentrovana hraniva.

Tehnika hranjenja ovaca

U našoj zemlji velika većina ovaca se gaji na pašnjacima tokom letnjeg perioda, dok se zimi u njihovoj ishrani koristi seno, slama, silaža i druga hraniva. Kvalitetna paša ne samo što najpotpunije podmiruje potrebe određenih kategorija ovaca (jalove, u prve dve trećine bremenitosti, ovnovi van sezone pripusta, šilježad, dojne ovce u drugoj polovini laktacije i odrasle ovce u tovu) već je i najekonomičniji vid ishrane ove vrste domaćih životinja. Ukoliko paša količinski i kvalitativno ne može da podmiri potrebe ovaca vrši se prihranjivanje zelenom masom sa prirodnih ili veštačkih livada, oranica a u manjoj meri i koncentratima. Samo u određenim periodima proizvodnog ciklusa (visok graviditet, početni deo laktacije, veoma intenzivan rast) koncentrat se daje u nešto većim količinama - oko 20-50 % od dnevnih potreba u hranljivim materijama.

Najpovoljniji način ishrane ovaca na paši je pregonski. Pred početak pašne sezone treba razraditi tačan plan paše. Svaku površinu za određreno stado ovaca treba podeliti na pre-gone, a pregone na pašu za nekoliko dana (5-6). Pri tome je potrebna širina pregona za svako odraslo grlo 0,4-0,5 a za podmladak 0,5-0,4 m.

Prelaz ovaca sa stajskog na pašnjački tip ishrane mora da se izvede postepeno i da tra,je 10-15 dana. Prvog dana se ovce posle ishrane suvom hranom izvode kraće vreme na pašu. Drugi dan se daje ista količina suve hrane a paša produžuje. Tokom idućih dana pos-tupno se suva hrana potpuno zameni pašom. Na pašu prvo izlaze odrasle ovce i kastrati u tovu a kasnije kada vremenski uslovi postanu povoljniji i bremenite ovce kao i dojare.

Paša započinje na onim parcelama na kojima se zemljište prosušilo i travni pokrivač je dovoljne visine (9-10 cm).

Dnevne potrebe u paši orijentacionio iznose za bremenite ovce 5-7 kg, ovce u prvoj polovini laktacije 8-10 kg, drugoj polovini 10-12, jagnjad 2-4 i šilježad 5-6 kg. Površine sa najkvalitetnijom pašom se ostavljaju za ovce u laktaciji i jagnjad jer su njihove potrebe u hranljivim materijama najveće.

Ovce vole mlade, sočne i lisnate biljke. Na biljkama sa otvrdlim stabljikama pojedu samo list. U uslovima oskudne ishrane jedu i stabljike pa čak i biljke koje normalno ne jedu. Na bujnim pašnjacima postoji opasnost od javljanja naduna, posebno kada su u biljnom pok-rivaču više zastupljene leguminoze. Zbog toga se ovce na ovakve pašnjake puštaju tek kada rosa ispari ili se prethodno daje neko suvo kabasto hranivo (seno, slama). Davanje soli takođe treba da bude po povratku ovaca sa paše kada se vrši i pojenje ovaca.

Zadržavanje ovaca na paši zavisi od količine i kvaliteta biljnog pokrivača i traje od 4-6 pa sve do 10 časova. U vreme većih vrućina napasanje treba da bude rano ujutro i kasnije uveče, tako da ovce najtopliji deo dana provedu u hladu. U proleće i jesen ovce treba izvoditi na pašu tek kada otopli u toku dana uz prethodno prihranjivanje suvom hranom, ako je to mo-guće.

Dopunska ishrana na paši vrši se samo u slučaju kada su ovce u lošijoj kondiciji ili kada je zbog suše, ili drugih elementarnih nepogoda paša neadekvatna i nedovoljna. Prihran-jivanje može da se vrši manjim količinama koncentrovanih hraniva sa željom da se ovcama popravi kondicija i na taj način da se pripreme za oplodnju. Ova priprema treba da otpočne najkasnije 10 dana pred sezonu pripusta.

Prelaz sa paše na zimsku ishranu treba da bude što je moguće kasnije i izvodi se postepeno. U vreme kada se javlja slana ovce se izvode kasnije, a prethodno im se daje nešto suve hrane. U zimskom periodu osnovna hrana za ovce je seno. Najjednostavniji obrok sastoji se od 1,5-2 kg sena. Pri tome treba imati u vidu da ovce vole finije seno sa dosta lišča. Deo

- 20 -

se-na se može zameniti i drugim konzervisanim hranivima kao što je silaža (u količini od 2-4 kg) i slično. Kukuruzna silaža može da čini i 50-80 % hranljive vrednosti obroka. Pored sena ovcama je dobro davati i sočna hraniva kao što je mrkva ili repa (2-6 kg).

Ukoliko je dobro pripremljeno i čuvano, seno predstavlja dobru zamenu za svežu hranu u periodu kada je nema. Sastav livadskog sena, međutim, jako varira zavisno od porekla i botaničkog sastava, vegetacijskog stadijuma u kome je trava košena, od načina spravljanja, sušenja i čuvanja, Kvalitetno livadsko seno predstavlja dobar izvor vitamina A, D, E i B-kompleksa. Leguminozno seno (lucerke, crvene deteline, a ređe i drugih) ima veći udeo proteina, kalcijuma i karotina od livadskog, pa se smatra još boljom hranom za ovce.

Silaža po nizu osobina predstavlja najbližu zamenu svežoj hrani u zimskoj ishrani ovaca. Gubici u hranljvim materijama su nešto niži pri spravljanju silaže nego sena, a pored toga važno je napomenuti da silaža dobrog kvaliteta može da se koristi u ishrani svih kate-gorije ovaca (sa izuzetkom mlađe jagnjadi). U našoj zemlji još uvek postoji određeno nepoverenje prema silaži kao hrani za ovce, s obzirom da su neki pokušaji uvođenja ove hrane doživeli neuspeh. Zbog toga treba imati u vidu da se za stabilnu ovčarsku proizvodnju mora obezbediti kvalitetna silaža (sa najmanje 25% suve materije) bilo da je ona travna, leguminozna ili npr. cele biljke kukuruza. Takođe, i određeni sporedni proizvodi prehrambene industrije se mogu silirati, kao što su rezanci šečerne repe, razne pulpe i komine i sl. Ukoliko se koriste biljke koje se teže siliraju (npr. mlade leguminoze) radi obezbeđenja normalnog procesa ukišeljavanja potrebno je masi dodavati još prekrupu žitarica (4-7%), krompir (30%), surutku, repu, melasu ili neki drugi izvor ugljenih hidrata. Ovakvi dodaci se pri tome moraju ravnomerno izmešati sa biljnom masom koja se silira.

U ishrani ovaca može se koristiti i senaža koja je po svojim svojstvima između sena i silaže, s tom razlikom da se masa prethodno provene tako da suva materija bude zastupljena 40-60 %. Hrana koja se daje ovcama ne sme da bude pokvarena ili zamrznuta. Posebno se to odnosi na bremenite ovce kod kojih ovakva hrana može izazvati pobačaj. U poslednjoj trećini bremenitosti daju se kvalitetnija hraniva pošto potrebe u hranIjivim materijama rastu. Jedan deo obroka tada treba da čine i koncentrovana hraniva (100-250 g).

U vreme jagnjenja i 2-5 dana posle, ishrani treba posvetiti posebnu pažnju. Seno se daje po volji uz manje količine koncentrata (mekinje, ovas) a pri napajanju se vodi računa da ne popiju veće količine vode.

Nakon jagnjenja potrebe ovaca za proizvodnju mleka su relativno visoke tako da u tom periodu treba da dobiju najkvalitetniji obrok. Tada treba davati seno i silažu najboljeg kvaliteta, dok se koncentrovana hraniva daju obično u količini od po 250-300 g za svako jagnje koje doji. Smeše koncentrata koje se koriste su slične onima koje se daju kravama u laktaciji (sa 180 g ukupnog proteina u 1 kg). Preporučuje se da ove smeše budu peletirane.

Ovce se najčešće hrane grupno. Voluminozna hrana se posebno ne priprema - ona se daje iz jasala (obično pokretnih), pri čemu treba računati za svaku odraslu ovcu po oko 20-50 cm dužine jasala. Kada je u pitanju seno, ono se daje u prirodnom obliku ako je finije, ili se secka (1-5 cm) ako je lošijeg kvaliteta. Pored sena i silaže u oskudici se ovcama mogu davati i manje kvalitetna hraniva kao što su: slama, kukuruzovina, pleva, lisnik i dr. Korenasto krto-lasta hraniva se mogu ovcama davati cela ali je bolje da budu usitnjena (iseckana), a pre-poručuje se da budu pomešana sa nekim suvim kabastim hranivom.

Po pitanju redosleda davanja pojedinih hraniva u ishrani ovaca, mišljenja odgajivača su donekle podeljena. Neki praktičari smatraju da prvo treba davati koncentrovana hraniva, zatim sočnu hranu i na kraju suvu kabastu hranu. Ako se ovcama daju veće količine suve ka-baste hrane onda se prvo daje izvesna količina ovih hraniva, zatim se poje pa se posle toga daju koncentrati i druga kabasta hrana. Drugi, pak, smatraju da prvo treba da se daju sočna hraniva, posle čega se ovce poje pa im se zatim daju koncentrati i ostala hrana. Preporučuje se, međutim, da se ovcama daje prvo manje ukusna hrana, a kasnije u toku dana ona ukusnija

- 21 -

koju radije konzumiraju. Redosled davanja pojedinih hraniva zavisi takođe i od njihove ko-ličinske zastupljenosti u obroku. Između pojedinih hranjenja ovce moraju đa budu na miru kako bi preživale obrok.

Ovce se hrane obično 2-5 puta na dan, pri čemu se vodi računa o opisanom redosledu davanja hrane. Grla koja su u tovu potrebno je da hranu dobijaju češće (5-4- puta) zbog boljeg konzumiranja i iskorišćavanja hrane.

Poseban značaj u ishrani ovaca ima obezbeđivanje dovoljnih količina mineralnih ma-terija, što se najjednostavnije postiže davanjem blokova stočne soli koje ovce mogu da ližu po volji. Kod ovaca je cešći deficit u fosforu nego u kalcijumu pa se zato hraniva kao što je di-kalcijum fosfat smatraju boljim od stočne krede.

Postupci kojima mogu da se smanje troškovi ishrane kod ovaca

1. Smanjenje gubitaka hrane korišćenjem jasala koje onemogućavaju da ovce hodaju po hrani, kao i davanjem tačnih količina hrane kako grla ne bi dobijala više hrane nego što treba.

2. Smanjenje trajanja zimske ishrane produžetkom sezona paše. 3. Racionalisanjem količine i kvaliteta hrane u vreme kada ovce ne proizvode inten-

zivno. 4. Dopunska ishrana ovaca može se organizovati svaki drugi dan, osim na početku

laktacije kada je proizvodnja mleka najveća 5. Ocenjivanjem telesne kondicije ovaca i vođenjem računa da grla budu u odgovara-

jućoj kondiciji tokom proizvodnog ciklusa. 6. Kontrolisati parazitarna obolenja, pošto paraziti povećavaju utrošak hranljivih

materija kod ovaca.

- 22 -

PRILOZI

Tabela 18. Potrebe bremenitih ovaca poslednjih 6 nedelja pred partus

TM Prosečna Masa Nedelje pred

Dnevne potrebe

kg plodnost ploda, kg

jagnjenje MJ NEL

UP,g Ca, g

P, g

50 1,0 4,0 6-4 4,87 85 6,0 3,2 4-2 5,65 100 8,7 3,8 2-0 6,35 119 8,7 3,8 1,3 4,9 6-4 4,94 92 6,4 3,4 4-2 5,93 111 9,5 4,0 2-0 6,78 135 9,5 4,0 1,6 5,8 6-4 4,94 99 6,9 3,5 4-2 6,21 123 10,5 4,2 2-0 7,27 153 10,5 4,2 1,9 6,6 6-4 5,15 105 7,3 3,8 4-2 6,42 133 11,4 4,5 2-0 7,62 169 11,4 4,5 2,2 7,3 6-4 5,22 111 7,6 3,9 4-2 6,63 143 12,5 4,8 2-0 7,98 184 12,5 4,8

60 1,0 4,4 6-4 5,51 97 6,7 3,7 4-2 6,35 113 9,4 4,3 2-0 7,20 135 9,4 4,3 1,3 5,4 6-4 5,65 105 7,7 3,8 4-2 6,71 127 10,2 4,5 2-0 7,69 155 10,2 4,5 1,6 6,3 6-4 5,79 112 7,8 3,9 4-2 6,99 139 11,1 4,7 2-0 8,12 172 11,1 4,7 1,9 7,2 6-4 5,86 120 8,0 4,0 4-2 7,27 151 12,0 5,0 2-0 8,54 152 12,0 5,0 2,2 7,9 6-4 5,93 125 8,2 4,1 4-2 7,48 161 12,8 5,2 2-0 8,89 207 12,8 5,2

70 1,0 4,8 6-4 6,21 109 6,5 3,7 4-2 7,13 128 9,2 4,3 2-0 8,05 152 9,2 4,3 1,3 5,9 6-4 6,35 119 6,9 3,9 4-2 7,48 143 10,0 4,5 2-0 8,54 173 10,0 4,5 1,6 6,9 6-4 6,49 125 7,4 4,0 4-2 7,76 156 11,0 4,7 2-0 9,03 195 11,0 4,7 1,9 7,8 6-4 6,56 135 7,8 4,0 4-2 8,05 168 11,9 5,0 2-0 9,53 213 11,9 5,0 2,2 8,6 6-4 6,71 141 8,5 4,1 4-2 8,33 180 13,0 5,3 2-0 9,88 232 13,0 5,3

Tabela 19. Potrebe ovaca u prvom delu

laktacije TM Promene mase Dnevne potrebe

Jagnjadi Ovce NEL UP Ca P kg g/dan kg/mesec MJ g g G 50 150 0 8,89 201 9,5 5,0 -1 8,33 192 -2 7,69 183 250 0 10,73 255 12,0 6,0 -1 10,09 245 -2 9,53 236 350 0 12,49 312 14,5 7,0 -1 11,93 303 -2 11,36 293 450 0 14,75 383 16,5 8,0 -1 14,19 373 -2 13,55 364

60 150 0 10,45 239 10,0 5,5 -1 9,88 229 -2 9,25 220 250 0 12,28 295 12,0 6,5 -1 11,72 285 -2 11,15 276 350 0 14,05 349 14,5 7,5 -1 13,48 340 -2 12,92 331 450 0 16,23 423 17,0 8,5 -1 15,67 413 -2 15,03 404

70 150 0 12,00 275 13,0 7,0 -1 11,43 265 -2 10,80 256 250 0 13,76 331 15,5 8,0 -1 13,20 321 -2 12,63 312 350 0 16,02 400 17,5 9,0 -1 15,46 391 -2 14,82 381 450 0 18,78 484 19,5 10,0 -1 18,21 475 -2 17,65 465

- 2 -

Tabela 20. Potrebe ovaca u drugom delu laktacije TM Stadijum Promena Dnevne potrebe

Laktacije Mase NEL UP Ca P kg (mleko) kg/mesec MJ g g g 50 2-3 mes. -1 8,12 172 9,5 5,0

(1kg/dan) 0 8,68 181 +1 9,46 191 +2 10,23 200 4 mes. -1 7,55 160 8,5 4,5 (8,0kg/dan) 0 8,12 169 +1 8,89 179 +2 9,67 188 5 mes. 0 6,28 119 6,0 3,5 (4,0kg/dan) +1 7,06 128 +2 7,83 137

60 2-3 mes. -1 9,88 211 12,0 6,0 (1kg/dan) 0 10,45 220 +1 11,22 229 +2 11,29 239 4 mes. -1 8,61 183 10,0 5,5 (8,0kg/dan) 0 9,18 192 +1 9,95 201 +2 10,73 211 5 mes. 0 7,90 155 8,0 4,5 (4,0kg/dan) +1 8,68 164 +2 9,46 173

70 2-3 mes. -1 11,50 249 13,5 7,0 (1kg/dan) 0 12,07 259 +1 12,85 268 +2 13,62 277 4 mes. -1 9,74 205 11,0 6,0 (8,0kg/dan) 0 10,30 215 +1 11,08 224 +2 11,86 233 5 mes. 0 9,46 192 10,0 5,5 (4,0kg/dan) +1 10,23 201 +2 11,01 211

Tabela 21. Potrebe jagnjadi u porastu i tovu (umeren potencijal rasta)

TM Prirast Muška Ženska Oba pola NEL UP NEL UP Ca P

Kg g/dan MJ g MJ g g g 15 150 4,42 88 5,28 85 4,2 1,7

200 4,50 112 5,35 104 5,3 2,1 250 4,58 132 5,51 123 6,4 2,5 300 4,66 152 - - 7,5 2,9

20 150 5,59 97 6,21 92 4,6 1,9 200 5,82 117 6,52 111 5,7 2,3 250 6,13 137 6,91 129 6,8 2,7 300 6,21 157 7,06 148 8,0 3,0

25 150 6,75 100 7,14 96 5,2 2,2 200 7,22 119 7,61 112 6,4 2,6 250 7,76 139 8,23 131 7,6 3,0 300 7,99 157 8,54 147 8,9 3,3 350 8,15 176 - - 10,3 3,7 400 8,23 195 - - 11,5 4,1

30 150 7,84 101 8,07 96 5,8 2,4 200 8,46 120 8,77 113 7,1 2,8 250 9,24 139 9,55 131 8,5 3,2 300 9,70 156 9,70 147 9,7 3,6 350 10,01 175 - - 11,1 4,0 400 10,32 193 - - 12,6 4,4

35 200 9,86 123 - - 8,0 3,2 250 10,71 139 - - 9,5 3,6 300 11,41 157 - - 10,9 4,0 350 12,18 175 - - 12,4 4,4 400 12,42 192 - - 13,9 4,8

Tabela 40. Potrebe odlučene ženske jagn-jadi za remont stada

TM Prirast NEL UP Ca P kg g/dan MJ g g g 30 50 4,23 60 5,0 1,7

100 5,01 76 5,4 2,1 150 5,86 92 5,8 2,5 200 7,13 108 7,1 2,8

40 50 4,87 69 4,4 2,3 100 5,86 87 5,8 2,7 150 6,85 103 7,4 3,1 200 7,91 119 9,0 3,5

50 50 5,65 80 5,0 2,8 100 6,49 96 6,6 3,2 150 7,48 113 8,0 3,6 200 8,61 129 9,5 4,0

60 50 6,35 89 5,5 3,3 100 7,34 107 7,0 3,7 150 8,33 123 8,5 4,1

- 2 -

Tabela 22. Makroelementi u ishrani ovaca: njihova funkcija, efekti nedostatka i toksičnost Element Funkcija Simptomi nedostatka Toksičnost

Kalcijum U kostima, funkcije srca, aktivacija enzima, neuro-muskularna akcija

"Mlečna groznica", letargija, slabe kosti Smanjeno konzumiranje hrane i prirasta. Maksimalni odnos Ca:P=7:1 ako fosfora ima dovoljno

Hlor Balans elektrolita Retko pri uobičajenoj ishrani uz dodatak NaCl

Magnezijum Metabolizam energije, masti i proteina

Gubitak apetita, smanjen prirast, razdražl-jivost, "travna tetanija" gubitak koordinacije, konvulzije

Smanjeno konzumiranje hrane, proliv

Fosfor Sastojak čvrstih tkiva. Učestvuje u metabolizmu: energije masti, ugljenih hidrata, amino-kiselina i nervnog tkiva

Poremećena reprodukcija, abnormalnosti skeleta, letargija, smanjeno konzumiranje hrane

Slabe kosti, kamenčići u bešiki ili bubrezima

Kalijum Elektrolit, prenos nervnih impulsa

Brzo opadanje konzumiranja hrane i vode, gubitak vitalnosti, deformisan apetit

Retko se javlja, problemi u radu srca, edemi

Natrijum Elektrolit, prenos nervnih impulsa

Dešava se ako se ne dodaje NaCl kod grla na paši, opada apetit

Proliv, mršavost, žeđ, lučenje pljuvačke, bolovi u abdomenu, nekontrolisane kontrak-cije ili spazam mišića

Sumpor Sastojak metionina Umanjena proizvodnja i fermentacija u buragu

Proliv, dehidracija, acidoza, oštećenja srca, pluća i jetre

Tabela 23. Mikroelementi u ishrani ovaca: njihova funkcija, efekti nedostatka i toksičnost

Element Funkcija Simptomi nedostatka Toksičnost Aluminijum - - Smanjen prirast, poremećaji u funkciji nerava,

deficit fosfora Arsen Nepoznato Ne sreće se u praksi - gruba vuna smanjenje

prirasta i reprodukcije Iznenadno uginjavanje, proliv, delimična paraliza

Brom Nepoznato - Letargija, slabost, ataksija. Izvori: metil-bromid, benzin, boje

Kadmijum Nepoznato - Abortus, anemija, smanjen prirast, uvećani zglobovi, uginjavanje

Kobalt Konstituent vitamina B12

Bezvoljnost, anemija, gubitak apetita, gruba vuna, poremećena koncepcija

Spor porast, gubitak koordinacije mišića, gruba vuna, povećanje udela hemoglobina u krvi.

Bakar U mnogim enzimima, stva-ranje hemoglobina, stva-ranje kostiju i hrskavice

Slaba ili izbledela vuna, smanjen prirast, šepanje

Mršavost, nervoza, bol u abdomenu, hemoli-tička kriza

Fluor Konstituent kostiju i zuba - Fleke na zubima, šepanje, suva koža i vuna, smanjena reprodukcija

Jod U hormonima štitne žlezde Gušavost, loša reprodukcija, pobačaji Hronično: smanjeno konzumiranje hrane i po-rast, gruba vuna, suzne oči. Akutno: preterano lučenje pljuvačke, curenje iz nosa i očiju, mršavost, respiratorni problemi

Gvožđe U hemoglobinu i brojnim enzimima

Retko osim kod jagnjadi koja se dugo hrane mlekom, anemija

Smanjeno konzumiranje i prirast

Olovo - - Anemija, mršavost, slepilo, pobačaji, proliv, bol u abdomenu

Mangan Porast, skelet, reprodukcija Poremećena reprodukcija, abnormalnosti skeleta, pobačaji, smanjen prirast

Negativan uticaj na floru buraga, smanjeno konzumiranje hrane i prirast, anemija

Živa - - Ataksija, smetnje u radu, nekontrolisane kon-trakcije mišića, krvarenja

Molibden - - Proliv, mršavost, slabost zadnjeg dela tela, de-formacije kostiju, zakasneli pubertet, smanjena reprodukcija

Selen Antioksidant, sastojak en-zima,

Zadržavanje posteljice, ciste na jajnicima, slaba jagnjad, smanjena reprodukcija i imu-nitet, bolest "belih mišića"

Pobačaji, gubitak vune, šepavost, gubitak apetita, nezainteresovanost, uginjavanje

Cink U epidermnom tkivu, for-miranju skeleta, zarastanju rana

Poremećena reprodukcija, gruba koža, oslabljen imunitet, smanjen apetit i prirast

Retko se javlja u vidu anemije, smanjenog po-rasta kostiju i smanjenog prirasta

- 3 -

Tabela 24. Kriterijumi za ocenjivanje kondicije ovaca Ocena telesne kondicije Opis

1. (vrlo mršava) Trnasti nastavci su oštri i izraženi. Slabinski mišić (MLD) je plitak bez masnog pokrova. Poprečni nastavci su oštri, mogu da se zavuku prsti ispod njihovih krajeva. Može da se oseti svaki nastavak posebno.

2. (mršava) Trnasti nastavci su oštri i izraženi. Slabinski mišić (MLD) je pun ali sa malo mas-nog pokrova. Poprečni nastavci su glatki i blago zaobljeni. Prsti mogu da se zavuku ispod njihovih krajeva uz mali pritisak.

3. (prosečna) Trnasti nastavci su glatki i blago zaobljeni mogu da se osete pojedini nastavci uz blagi pritisak. Slabinski mišić (MLD) je pun ali sa nešto masnog pokrova. Poprečni nastavci su glatki i dobro pokriveni. Da bi se opipali njihovi krajevi neophodno je da se primeni jači pritisak.

4. (debela) Trnasti nastavci mogu da se osete samo uz snažan pritisak - kao tvrda linija. Slabin-ski mišić (MLD) je pun, sa debelim masnim pokrovom. Poprečni nastavci ne mogu da se osete.

5. (previše debela) Trnasti nastavci ne mogu da se osete. Slabinski mišić (MLD) je pun, sa debelim masnim pokrovom. Poprečni nastavci ne mogu da se osete.

Slika 6. Ocena telesne kondicije: 1.

Slika 7. Ocena telesne kondicije: 2.

Slika 8. Ocena telesne kondicije: 3. Slika 9. Ocena telesne kondicije: 4.

Slika 10. Ocena telesne kondicije: 5.