ishrana u prirodi - odbrana.mod.gov.rsodbrana.mod.gov.rs/specijalni prilog/23/023_045_ishrana u...

$: ISHRANA U PRIRODI - odbrana.mod.gov.rsodbrana.mod.gov.rs/specijalni prilog/23/023_045_Ishrana u prirodi.pdf · 1. avgust 2007. ISHRANA U PRIRODI V eliki dru{tveni potresi, poput ratova,$
SPECIJALNI PRILOG 23

ISHRANAU PRIRODIOd oko 350 000 biqnih vrsta, koje rastu na zemqinoj kugli, pribli`nojedna tre}ina moè da se jede, a ~ovek stvarno koristi za jelo jedva oko600 vrsta. Od dva miliona ìvotiwskih vrsta, jestivo je samo oko 50.Priroda je, istina, prepuna jestivih biqaka i ìvotiwa, pa to ogromnoblago samo vaqa znala~ki iskoristiti. Svuda nas okruùju potencijalnikulinarski specijaliteti, i na zemqi i u vazduhu, u vodi, pod zemqom. Sve je nadohvat ruke. Ali, treba biti oprezan...

KORISNA ZNAWAI VE[TINE

1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

Veliki dru{tveni potresi, poput ratova, elementarnih nepogo-da, nerodnih godina, uz ostale neda}e, neminovno donose –glad. Za hranu se opravdano kaè da je uslov ìvota.

Organizacija ujediwenih nacija za ishranu i poqopri-vredu (FAO) ve} nekoliko decenija upozorava da je glad jedan

od najve}ih problema ~ove~anstva, koji u budu}nosti moè da po-primi katastrofalne razmere. Na zemqinoj kugli svake godineproizvede se ne{to vi{e od polovine svetskih potreba belan~evi-na. I dok jedni ìve u izobiqu, drugi gladuju.

Vi{e od 30 odsto stanovnika u svetu bukvalno nema {ta da je-de, a nije ni mali broj onih ~ija je ishrana poreme}ena, jer ne sa-drì potrebne hranqive materije. Svake godine desetine hiqadadece, tek {to ugleda svet, umire od gladi. Surovi danak svake godi-ne plati izme|u petsto i sedamsto pedeset hiqada nedu`nih sta-novnika na{e planete.

Prema statisti~kim podacima najmawa proizvodwa hrane je uzemqama u razvoju. U Aziji, u kojoj ìvi 58 odsto celokupnog sta-novni{tva, na primer, proizvodi se samo 38 odsto ìtarica (odukupne koli~ine u svetu), a u Africi (u kojoj ìvi 10 odsto stanov-ni{tva) jedva – 5 odsto.

NEZNAWE UBIJANau~na vi|ewa ishrane u bliskoj budu}nosti nisu nimalo op-

timisti~ka. Svet je suo~en sa izraènom energetskom krizom. Oko1,1 milijarda qudi nema pristup ispravnoj vodi za pi}e, a samo2,6 milijardi stanovnika na{e planete imaju na raspolagawu mi-nimalne sanitarne uslove. Bezmalo 5.000 osoba, uglavnom decemla|e od pet godina, dnevno umire od bolesti izazvanih prirod-nom vodom. Doma}instva koja nisu prikqu~ena na vodovod tro{e u

PODACI KOJI OPOMIWU

PRETI LINAM GLADU proteklih 700 godina, na prostoru koji jepokrivala SFRJ, zabeleèno je 120pandemija ili epidemija gladi. Najvi{e„gladnih godina”, ~ak 27, zabeleèno je u18. veku. Tada je bilo i onih koji su radijeumirali od gladi nego {to su spas traìlijedu}i zmije, puève, zelemba}e, àbe,divqe biqe… A razlozi za to jesu: neznawe(koje su jestive biqke i ìvotiwe, kakva imje hranqiva vrednost, gde se mogu prona}i i kako se mogu pripremiti za trpezu) i oko{tale navike u ishrani, odnosno predrasude (qudi ih formiraju jo{ od malihnogu, gadqivost i strah od trovawa).

34

35

– Z N A W A I V E [ T I N E

govori se o mrtvima i rawenima kod neprijateqa i u vlastitim re-dovima. Glavnokomanduju}i pobedni~ke armije je genije, onaj pro-tivni~ki – tek malo sposoban vojnik. Za razliku od takve istorije,istorija gladi nema velikih datuma. Zna se, dodu{e, prili~no do-bro gde se zbila svaka od wih, koliko je dugo trajala, koliko je qu-di patilo od we, koliko je mawkalo hrane i koliko je ono {to seprodavalo skupo stajalo. Zna se i broj mrtvih i doìvotno napa}e-nih qudi…”

VELIKA STRADAWAAli nema govora o generacijama u kojima }e se videti, men-

talno i fizi~ki, posledice te gladi. Vojskovo|e koje se bore uspe-{no protiv gladi, naj~e{}e ne pamtimo.

Glad nas nije mimoi{la ni tokom minula dva svetska rata, vo-|ena i na na{em tlu. Nisu bili gladni samo borci. Nedostatak na-mirnica ose}ao se gotovo na svakom koraku, u svakom kutku zemqe.Malo ko je u tim danima bio sit. Osnovni uzrok nesta{ice osnov-nih proizvoda hrane bio je nagli pad poqoprivredne proizvodwe.Naime, u oba rata oko 80 odsto zemqoradnika borilo se s pu{komu ruci. Na naglo opadawe poqoprivredne proizvodwe uticale su ipqa~ke okupatora, wihovo zaposedawe odre|ene teritorije, mo-bilizacija seqaka, kola i vu~ne snage, odlu~nost rodoquba da seneprijatequ ne da ni zrno ìta.

Istori~ari su zabeleìli da je u planinama Crne Gore iAlbanije, prilikom odstupawa Srpske vojske (u toku Prvog svet-skog rata), poginulo i umrlo od gladi i bolesti oko 250.000 bo-

proseku 90 minuta dnevno na dopremawe vode za osnovne potrebe. U proteklih 700 godina, zabeleìla je istorija, na prostoru

koji je pokrivala SFRJ zabeleèno je 120 pandemija ili epidemi-ja gladi. Neke su trajale i do sedam godina. Najvi{e „gladnih godi-na”, ~ak 27, zabeleèno je u 18. veku. Dva veka kasnije gladovalose u tri navrata: od 1916. do 1918, pa 1935. i od 1941. do 1945.godine.

Tokom tih godina bilo je i onih koji su radije umirali od gla-di nego {to su spas traìli jedu}i zmije, puève, zelemba}e, ̀ abe,divqe biqe… Drasti~an primer gladi zbio se u Hercegovini i Cr-noj Gori od 1916. do 1918. godine, kada su stanovnici tih krajevajeli koù od starih opanaka, hrastovu koru, a izbegavali divqebiqe i ìvotiwe. Razlozi tome mogu se na}i u gadqivosti, nezna-wu, predrasudama, ukorewenim navikama.

Za vreme velikih oskudica u hrani, namirnicama se raspola-galo kao sa najve}im blagom, {to slikovito opisuje na{ nobelovacIvo Andri} u kwizi „@ena na kamenu”:

„To malo hrane te{ko se nabavqa, {krto deli, manija~ki {te-di i ~uva, i na kraju odràva samo duh u ~oveku, ali ne daje ni sna-ge, ni radosti.”

Glad je uzimala svoj danak, posebno u ratnim godinama, ~iji jeredovan saputnik. Zanimqivo svedo~anstvo o tome nalazimo u ka-zivawu akademika Vladimira Stipeti}a: „Brojne su kwige napisa-ne o ratu, ali je malo wih priznavalo ~iwenicu da su vojnici qudiod krvi i mesa. Armije se u tim kwigama povla~e ili napreduju, na-padaju ih ili vr{e protivnapade, zaobilaze neprijateqa ili suopkoqene: vatrene se ta~ke omek{avaju artiqerijom pre napada;

36 1. avgust 2007.

raca. Stradalo je i oko dve tre-}ine od 200.000 stanovnika ko-ji su se povla~ili zajedno sa voj-skom.

O tom vremenu ostali subrojni izve{taji komandanata je-dinica, ili hroni~ara, koji supomno beleìli sve {to se doga-|alo tokom ratnih godina. I utim svedo~anstvima isku{ewa istradawa ostale su ispisaneovakve potresne re~i: „Ve} sati-ma hodamo, a ~ini mi se da ide-mo u krug. Noge vi{e ne ose}am…Ovde se vode danono}ne borbe.Gubici su veliki. Veliki broj jeoskudno odevenih i bosih. Hlad-no}a… premorenost… hroni~naglad… bolesti… avet gladi nad-vila se nad brigade… glad je po-~ela daviti svu vojsku…”

Tokom Narodnooslobodi-la~ke borbe, u nedostatku redov-ne hrane, borci, pa i jedinice,ne tako retko jeli su ono {to sumogli da prona|u u prirodi. Ukwizi „Prva proleterska”, izme-|u ostalog, pi{e;

„Na zgari{tima se traì ibere kopriva… Zatim se prela-zi na drugi ,artikal’. To je kori-jen ka}una, koji ima plav qev-kast cvijet. I sirov se moè je-sti, ali je boqe ako se ku-va…Postoji i jo{ jedan ,arti-kal’: srijemu{a, u stvari, divqibeli luk. Raste samo u {uma-ma…Iako hranqiva, srijemu{aje opasna. Pojede li se na gla-dan stomak, {to je naj~e{}e, on-da pada te{ko. Ponekad im i po-zli… Ubrzo na poqani izme|ulu~kih katuna odjeknu pucaw. Iz-dijelismo kowa. Svakom borcupo par~e. Ne moè se kuvati, ne-ma toliko kazana. Zato ivicomkatuna zasija |erdan od vatri.Dok je jo{ topla, kowetina jeukusna. A ~im se ohladi, mesopostane kiselo i tvrdo kao ka-men….

Po~etkom juna na Vu~evu suse uveliko kuvala jela od raznihtrava – kiselice, sremu{e, mla-dog bukovog lista, kore od bu-kve…”

NEPRESU[NI IZVOR HRANEKako s pravom kaù nau~nici, priroda na{e zemqe nije sa-

mo „zeleni ukras” ve}, prevashodno, neiscrpni rezervoar jesti-ve flore i faune. A razlozi {to se u pro{losti na{i o~evi,dedovi i pradedovi nisu snalazili u prirodi jesu: neznawe (ko-je su jestive biqke i ìvotiwe, kakva im je hranqiva vrednost,


gde se mogu prona}i i kako semogu pripremiti za trpezu) ioko{tale navike u ishrani, od-nosno predrasude (qudi ih for-miraju jo{ od malih nogu, ga-dqivost i strah od trovawa).Kada glad pritisne, tada se naj-~e{}e zaboravqa na sve drugo.Zato znawe i ume}e da se hra-nimo onim {to priroda pruàmoè i te kako da koristi. Ni-kad se ne zna kada }e se nekona}i u kakvoj neprilici, kadamu priroda moè biti dragocensaveznik i jedini izvor hrane.Da li }e preìveti, zavisi ododgovora na pitawe ho}e lismo}i dovoqno snage da se odu-pre neda}ama da se odreknebeskorisnih navika i shvatawai da, uz prethodno poznavawebiqnog i ìvotiwskog sveta,obezbedi organizmu sve neop-hodne hranqive materije.

Ogromno bogatstvo hranekoje priroda pruà, ostaje neis-kori{}eno.

U prastara vremena, pre-ciznije u prvobitnoj zajednici,qudi su se hranili iskqu~ivobiqkama i ìvotiwama koje imje priroda pruàla. S vreme-nom, ~ovek je prilago|avao pri-rodu svojim potrebama, kultivi-sao je i postepeno se udaqavaood we. Nakon {to je oìvela or-ganizovana poqoprivredna pro-izvodwa, sve je mawe bilo onihkoji su èleli da utole glad u„divqini” prirode. Prilago|a-vaju}i prirodu svojim potreba-ma ~ovek se sve vi{e udaqavaood we.

Od prirode qudi dobijajusve {to im je neophodno za ì-vot. Ne}emo nabrajati sva onadruga dobra koja ~ovek radompreobraàva i prilago|avasvojim ìvotnim potrebama.Dovoqno je samo spomenuti daiz prirode dobija i hranu i vo-du bez kojih ne bi mogao da odr-ì ni goli ìvot. Istina je dasavremena poqoprivredna de-latnost obezbe|uje sve {to jeneophodno za ishranu. Ali uvanrednim situacijama (u koje

ubrajamo ratove, elementarne nepogode i druge katastrofe),mnogi su ve} bili upu}eni na prirodu. To se moè dogoditi i ubu-du}e. Gotovo sa sigurno{}u se moè tvrditi da mali broj qudizna da je od oko 350.000 biqnih vrsta na kugli zemaqskoj, pri-bli`no jedna tre}ina, jestiva. Qudi u svojoj ishrani danas ko-riste jedva oko 600 vrsta. Jo{ je ~udnije da se od oko dva mili-ona ìvotiwskih vrsta u ishrani koristi samo 50.

JELOVNIK U NEMA[TINIU prirodi se jelovnik razlikuje od onog koji je „na pro-

gramu” kod ku}e. Za doru~ak se moè pripremiti ~aj od li-{}a divqe ruè sa puèvim ra`wi}ima, za ru~ak – ~orbaod divqih biqaka s korwa~inim mesom, paprika{ od jeè-vog mesa, salata od bujadi i desert od {umskih jagoda. Zave~eru se od divqa~i moè spremiti lova~ki gula{ sa sa-latom od sremu{a. U prirodi moè da se spremi i veomaukusna {nicla: malo vraninog mesa, malo koprive, bokviceili ~ega drugog, malo jaja, razume se – pti~ijih. Wih ima uprole}e. A leti i u jesen za fa{irane {nicle mogu da seupotrebe mravqa jaja.

37


UBLAGODETI I OPASNOSTI POTRAGE ZA MESOM

SVETIZAZOVAPriroda je, istina, prepuna jestivih biqaka i ìvotiwa. To ogromno blago samo vaqa znala~kiiskoristiti. Kad se ~ovek obre u woj,prepu{ten sebi i svojoj sudbini, bez oslonca na kazan i svoj ranac, on mora da se pokori wenim surovim }udima. To, ipak, uspeva samo onima koji umeju.

U razli~itim podnebqima majke Zemqe ne jedu se iste biqnei ̀ ivotiwske vrste. U Indiji je, na primer, prema religijskimkanonima, krava je sveta ̀ ivotiwa, pa u jelovniku nema govedi-ne niti teletine. U islamskim zemqama ne jede se sviwsko me-so. I da ne nabrajamo vi{e. Nije zanemariv ni broj na{ih

sunarodnika koji se u ishrani klone kultivisanih biqaka, poputkeqa, spana}a, mrkve, kelerabe, ni onih koji ne jedu ov~ije meso,ili ligwe. Jo{ je vi{e onih koji nikada nisu ni probali ne{to odonoga {to nudi divqa flora i fauna, niti to nameravaju da u~ine.

Neupu}eni u tajne ishrane ~esto strahuju od trovawa, komenaj~e{}e „kumuje” neznawe. U na{oj zemqi, na primer, uspevaju pe-~urke. Ima ih u gotovo svim krajevima. Brzo rastu, naro~ito posleki{e. Me|u gqivama, koje se kod nas mogu na}i u velikom broju, sa-mo je nekoliko otrovnih. Ima qudi koji ih masovno beru, potom su-{e i prodaju na pijacama, a da ih sami nisu ni probali, mada supe~urke upisane u jelovnicima najpoznatijih svetskih restoranakao svojevrsni specijalitet.

Ima i pou~nih primera. U nekim krajevima se kuvaju jela odmlade koprive, {taveqa ili blitve, pravi sos od kiseqaka, jedesalata od masla~ka

Rade}i u malim grupama, ~esto na teritoriji koju kontroli{evojska neprijateqa, qudi moraju postati sami svoji lekari, zuba-ri, navigatori ili kuvari. Situacija ~esto snabdevawe ~ine nemo-gu}im i zato moraju ìveti od onoga {to surova priroda pruà.Na wima je da se izbore sa svakom vrstom problema. Izolovan(odse~en od sveta) na nekom maglovitom brdu ili pustom ostrvu,

38 1. avgust 2007.


sam ili u grupi, borac mora dasavlada sve neda}e i da preìviu krajwe surovim uslovima.Uslovi i te{ko}e opstanka suisti i za civila i za vojnika.Razlika je samo u tome {to voj-nici moraju sakrivati svoj iden-titet, a civili }e hteti da privu-ku pa`wu zbog efekta wihovogspasavawa. Svako èli da pre-ìvi, mlad ili star, zdrav ilibolestan.

ZAR QIGAVEDA@DEVWAKE?

Razmislite, {to ste spo-sobniji, {to vi{e imate znawa,to su vam ve}e {anse da preì-vite. Mora{ biti spreman da sesuo~i{ sa padom aviona, ele-mentarnim nepogodama, sudari-ma. Treba znati kako se boritisa povredama, kako ostati spo-soban i zdrav i kako pomo}idrugima, mawe sre}nijim od vas.

Voda, hrana, vatra i sklo-ni{te jesu osnovne potrebe. Mo-rate znati kako da ih obezbedi-te. Primenom odre|enih signalamoète privu}i potragu koja vo-di u spas. Ako vas ne prona|u,morate biti sposobni za naviga-ciju do bezbednog mesta, ali iznati kako da pre|ete reku iplaninske lance. Moète bitiizolovani bilo gde u svetu – odledenog Arktika do pustiwe, odtropskih ki{nih {uma do otvo-renih okeana. Svako okruèwetraì specifi~ne tehnike preìvqavawa. Planine, xungle, pusti-we i mo~vare, mogu tako|e predstavqati priliku da se preìvi,ali svaka nudi neki oblik pomo}i koji moè biti izvor za hranu,gorivo, vodu i skloni{te, ako znate kako. Efekat klime je veomavaàn. Morate znati kako da se za{titite od jake i dugotrajne hlad-no}e i kako se opstaje na àrkoj vru}ini. To svakako name}e veomaraznovrsne izazove onome koji ̀ eli da preìvi u ekstremnim uslo-vima.

Va`nost rizika, nasuprot druga~ijeg izbora, deo je strategijepreìvqavawa.

Kona~an izbor mora biti tvoj i nikog drugog ne sme{ okrivi-ti ako izabere{ pogre{an put.

Najteè je razvejati i odbaciti predrasude i gadqivost pre-ma gmizavcima i nekim travama. „Ne}u, pa makar crk’o” – vele po-jedinci. „Zar qigavog da`devwaka?”, ~esto poneko kaè na po~et-ku. Ali ~as po ~as, i glad u~ini svoje. Obi~no takvi najpre kaù:„Dobro, daj samo da probam”.

OD POSLASTICA DO OTROVAU prirodi ima svega – od poslastica do otrova. Kad se ~o-

vek obre u woj, prepu{ten sebi i svojoj sudbini, bez oslonca nakazan i svoj ranac, on mora da se pokori wenim surovim }udima.To, ipak, uspeva samo onima koji umeju. Zato ponajpre vaqa do-

bro nau~iti o biqkama i ìvo-tiwama, pa tek onda zakora~itiu wen svet. Onima koji se tekodlu~uju da probaju deo specija-liteta iz jelovnika RobinsonaKrusoa, preporu~ujemo da nipo-{to ne rizikuju, da jedu samoono {to dobro poznaju i kada suuvereni da ne moè da im na-{kodi.

Priroda je, istina, prepu-na jestivih biqaka i ìvotiwa,pa to ogromno blago samo vaqaznala~ki iskoristiti. Svugdenas okruùju potencijalni kuli-narski specijaliteti, i na ze-

mqi i u vazduhu, u vodi, pod zemqom. Sve je nadohvat ruke. Ali kaoretko gde, tu vrebaju i mnoge opasnosti kojih se vaqa kloniti. Za-to ni{ta ne prinosite ustima pre no {to pokaète onima koji seu to razumeju.

U ve}ini na{ih krajeva priroda je prepuna raznovrsnih vr-sta divqa~i. To su, zapravo, ogromne rezerve mesa za ishranu, alise divqa~ moè loviti samo u slu~ajevima krajwe oskudice, to jestu ratu i tokom velikih elementarnih katastrofa.

U hrastovim {umama ili pokraj mladog ìta moè se nabasa-ti na jelene. Ima ih i na proplancima. U potragu za hranom kre}uu svanu}e, predve~e, ili posle ki{e.

Za lov se koristi om~a od ja~e ~eli~ne ìce. Gde ima jelena,tu ima i srna. Na planinskim vrhovima i na vrletima ̀ ive divoko-ze. One uìvaju u carstvu kr{a i pa{waka. Na ispa{i su pre pod-ne i predve~e. Najlak{e se mogu prona}i ispod samog vrha, u bli-zini planinskog izvora. Za lov divokoza vaqa upotrebiti om~u odja~e ~eli~ne ìce.

Divqe sviwe se kre}u hrastovim {umama, a ìr im je posla-stica. Hrane se u suton i no}u. Ako su {umski proplanci kultivisa-ni zasadima kukuruza, krompira, p{enice, repe, bundeve ili dru-gim kulturama, divqe sviwe ih ne}e ostaviti na miru, ve} }e ih si-stematski otimati za ishranu.

Moè im „presuditi” om~a od ~eli~ne ìce.

PRAVILA ZA LOV @IVOTIWA1. U normalnim uslovima ìvotiwe se ne smeju loviti

improvizovanim sredstvima (razne vrste zamki, klopke...), aribe nedozvoqenim sredstvima (eksploziv, trovawe...). Tasredstva mogu da se upotrebe samo kad je ~oveku ìvot ugro-èn zbog gladi, a ne moè da se upotrebi vatreno oru`je ilidruga dozvoqena sredstva.

2. Mravqe larve mogu da se upotrebe za ishranu samo ukrajwoj oskudici hranom, jer su mravi veoma korisni za za-{titu {ume.

3. Meso divqih ìvotiwa pre upotrebe mora se obave-zno dobro skuvati, ispe}i ili isprìti, da bi se uni{tiliparaziti, kojih u wemu moè da bude.

39


ZAMKE I KLOPKEU {umi i poqu ima divqih ze~e-

va. ̂ esto silaze u ba{te s kupusom, a upotrazi za hranom naj~e{}e su pred-ve~e i no}u. Mogu da se ulove om~om odìce, debqeg najlona ili kanapa. Naveverice }ete nabasati kudgod krenu-li. Spretni vevericu mogu da uhvate iom~om koja se zaveè za duga~ak {tap.

Nisu retki ni krajevi gde ima te-kunica, slepih ku~i}a, hr~aka, puhova,bizamskih pacova, {akala, lisica, ja-zavaca i vidri.

Ptice, niska i visoka divqa~, mo-gu se loviti vatrenim oru`jem.

Da li ima divqa~i, zatim gde sekrije, kojim se stazama kre}e, gde se i~ime hrani – moè se ustanoviti potragovima. Kada stradalnik zna te po-datke, ne moè grlom u jagode. Trebada odlu~i koju }e divqa~ da lovi, daodabere najpogodnije mesto, najpode-snije sredstvo i odgovaraju}e mamce.Sve, dakle, ima odgovaraju}a pravi-la. Pri tome treba znati da je zamke iklopke najboqe postaviti na ulaz uskloni{ta (jazbine), na uzane prolazedu` staza, na kojima se vide sveìtragovi, i oko mesta gde se ìvotiwehrane. Zamke i klopke za hvatawe zve-ri dobro je postaviti oko mesta gde jeve} klana stoka, a kao mamac upotre-biti utrobu zaklane ìvotiwe. Isku-stvo nas u~i da se divqa~ moè iste-rati iz jazbine uz pomo} dima, pa jetreba hvatati u zamke (klopke) posta-vqene na izlazu.

Tekunice i drugi glodari koji seskrivaju po rupama u zemqi mogu se is-terati ulivawem vode u wihove kanalei hvatati na izlazima iz kanala ruka-ma ili pomo}u om~i.

Za razliku od takozvane visoke divqa~i, ze~evi, puhovi, veve-rice, tekunice i drugi glodari lak{e se love, jer imaju ustaqenenavike i ograni~ene rejone kretawa. Treba znati i to da zamke,klopke i druga sredstva za lov divqa~i treba postavqati predve-~e, a ujutro ih obilaziti, budu}i da divqa~ naj~e{}e kre}e u po-tragu za hranom u to doba dana, tokom no}i i u ranim jutrom.

ZMIJA NA @ARUU gotovo svim krajevima na{e zemqe ìvi vinogradarski pu`.

Teè ga je prona}i leti, a osobito zimi. Treba ga traìti na vla-`nim i hladovitim terenima, u jutarwim ~asovima.

Na na{em prostranstvu zelemba} je najkrupniji gu{ter. Akora~unamo i rep, onda moè narasti i do duìne od 40 centime-tara. @ivi po sun~anim i suvim mestima oko trwa, `buwa i ka-mewa, oko ograda i puteva, po pawevima i oborenim stablima.Moè se loviti na dva na~ina: udarcem vitkog {tapa ili om~omprivezanom za duì {tap, koji mu se pa`qivo navu~e preko glavei naglo zategne.

Od zmija najvi{e je belou{ki, smukova i poskoka. Smukovemoète loviti rukama, jer su bezopasni, mada su ponekad dugi i do

dva metra. Me|utim, naro~itu pa`wu treba obratiti na poskoka.@ivi na kamenitim, suvim terenima i oko obala planinskih poto-ka. [tavi{e, pewe se i na drve}e, lako se lovi, jer je spor, i to{tapom sa procepom ili rakqom kojom se pritisne odmah iza gla-ve i zatim ubije. Iako naseqava krajeve oko bara i mo~vara, jeze-ra i reka, belou{ka (najrasprostrawenija zmija kod nas) za|e itamo gde je niko ne o~ekuje: kraj napu{tene ku}e ili u blizini nase-qenog doma. Duga~ka je do jednog i po metra. Boje je zelenkasto-plavkaste ili tamnosive. Veoma je pla{qiva. U odbrani lu~i neu-godan miris. Brza je i izvrstan pliva~. Krije se po {evaru i trski,pod kamewem, korewem drve}a i po komovima.

Otrovne zmije je lako razlikovati od neotrovnih. One nika-da nisu duè od 90 centimetara, debele su i trome. U poskoka i{arke rep je kratak, a wihove trouglaste glave su vidqivo odvoje-ne od vratnog dela tela.

Zelenih àba ima u dowem toku potoka, tamo gde mu se koritopro{iruje. Love se malim mreàma na duga~kom {tapu (meredov),ili se pecaju udicom na kojoj je zaka~ena crvena krpica.

Korwa~e ìve po suvim i kamenitijim mestima. Budu}i da sutrome, lako ih je uloviti. Da bi se do{lo do korwa~inog veomaukusnog mesa, oklop se razbije na sastavcima.

MESO DIVQIH @IVOTIWA DAJE GOTOVO ISTU KOLIÎNU ENERGIJE I PROTEINAKAO MESO DOMA]IH @IVOTIWA

40 1. avgust 2007.


Mnoge biqke imaju vi{estruku upotrebu. Mogu posluìti zaspravqawe ~orbi, za salate, kao sirovina za hleb ili, pak,kao za~ini. Od onih kod kojih se za ishranu upotrebqavaju idrugi so~ni (nadzemni) delovi (naro~ito kada ih beremo zasalatu), treba ubrati {to mla|e i {to so~nije delove, jer sta-

riji i suvoparni imaju vi{e nesvarqive celuloze, a mawe kori-snih sastojaka. êsto su, mawe ili vi{e, gorkog ukusa. Treba da sezna i da su uvek so~niji, svarqiviji i hranqiviji delovi onih bi-qaka koje su rasle na suncu. Najboqe je u berbu i}i u ranim jutar-wim ~asovima, dok je jo{ sveè. Od nadzemnih biqnih delovatreba uvek brati samo sveè, zelene, zdrave listove i izdanke, aizbegavati uvenule, poùtele listove i izdanke, ali i one koje sunapali razni paraziti i insekti.

I ne zaboravite na pe~urke. One nam, zbog bogatstva belan-~evina, mogu zameniti meso. Kada pojedemo, na primer, pola kilo-grama pe~urki, ra~unaju}i belan~evine i jo{ neke druge sastojke,isto je kao da smo pojeli kilogram mesa.

Najotrovnije pe~urke su pupavke (amine). One ispod {e{iraimaju izraslinu (opnu), ozna~enu kao „sukwica”, a dowi deo dr{kezadebqan je i usa|en u „vre}icu”, ~ije ivice mogu da budu slobodneili srasle s dr{kom. Listi}i ispod {e{iri}a i meso gqive su be-li. Pe~urke koje imaju samo vre}icu ili samo sukwicu jestive su.

Pe~urke bquvare, koje su otrovne, imaju crvenkasti {e{ir, be-le listi}e ispod {e{ira i belu dr{ku, te qutogorak ukus. Dowa stra-

CARSTVO ZA VEGETARIJANCE

GQIVEUMESTOMESAPe~urke, zbog bogatstva belan~evina i nekih drugih sastojaka, mogu zameniti meso. Kada pojedemo, na primer, polakilograma pe~urki, ra~unaju}ibelan~evine i jo{ neke druge sastojke, isto je kao da smo pojeli kilogram mesa.

41

Me|u gqivama iz reda pupavki, koje imaju i „vre}icu” i „sukwi-cu”, ima i otrovnih i jestivih, ali su na preseku bele, a beli su im ilisti}i ispod dr{ke, za razliku od jestivih pupavki, ~iji su listi}i,dr{ka i presek obojeni (ù}kasti, svetloruì~asti). Ipak, najboqeje da ih se klonimo. Ina~e sukwicom nazivamo ostatak opne u gorwemdelu dr{ke. Dowi kraj dr{ke je zadebqao i usa|en u takozvanu vre-}icu. Kod nekih vrsta pupavki vre}ica je srasla sa dr{kom i wenividqivi ostaci su du`no raspore|eni u obliku quspi ili oìqaka.

RI@OTO OD PEÛRKIMnogo je na~ina za pripremawe jela od gqiva. Mogu se pe}i

na àru ili plotni, prìti, od wih se pravi riòto, paprika{,|uve~, pasuq ili salata, jedu se sa makaronama, a naj~e{}e se


na {e{ira kod ludare je crveneboje, gorwa – sivobeli~asta. Nadr{ci ima crvenu mreàstu {a-ru. Ako neko ne moè sa sigurno-{}u da razlikuje ludaru od jesti-vih vrgawa sa crvenom dowomstranom {e{ira, onda treba daodbaci sve plodove ~ija je dowastrana {e{ira crvena. Olova-ste rudoliske, za razliku od rud-wa~a i prstenki, nemaju prsten udowem delu dr{ke. [e{ir jeolovastosiv, listi}i su im bojemesa, miris im je kao u rotkvica.

SVE ZAVISI OD PRSTENAI SUKWICE

Piperwa~a iz redova mle-~ica ima prqavobeli {e{ir.Listi}i ispod {e{ira ne dopi-ru do dr{ke. Ako stisnete u {a-ci telo te gqive, iscedi}etesok. Krta je i lako se lomi, a naprelomu izbija beli~asti sok,kao mleko. Ukusa je paprenog.

Na osnovu gra|e i oblika,gqive se u nauci dele na {estgrupa: smr~ci, hr~ci, lisi~ice,puhare, koralke i babje uvo.

Smr~ci imaju okruglast ilivaqkastokupasti {e{ir, koji jesme|e boje i uzdu`no naboran.Dr{ka im je bela i {upqa, kaotrska. Lomqivi su i svi jestivipod uslovom da se jedu kuvani,pe~eni ili prèni. Mogu se pro-na}i u prole}e u niskoj travi uprore|enim {umama na nadmor-skoj visini od oko 300 do 1.000metara. [e{ir hr~aka je tala-sasto naboran i izgleda kao daje od voska. Gqive iz te porodi-ce su tako|e krte i lomqive, dr-{ka im je {upqikava i sve su je-stive, s tim da se nikako ne sme-ju jesti presne. Gqive u uèm smi-slu re~i ( u narodu su jo{ pozna-te kao pe~urke ili gobe) gra|enesu po vaè}im „standardima”: imaju dr{ku i {e{ir i u zavisnostida li pod {e{irom imaju listi}e ili cev~ice, dele se u dve grupe.Prvu ~ine one pe~urke koje na dowoj strani {e{ira imaju listi}e(lamele), a to su rudwa~e, redu{e, zekice, mle~ice, prstenke, masti-qavke i pupavke. U grupu sa cev~icama spadaju vrgawi i {kripavci.

Lisi~ice (lisi~arke ili lisi~ke) imaju levkast {e{ir i krat-ku dr{ku. Ispod {e{ira su im blagi nabori koji se prostiru i podr{ci. Kada nabasate na gqive u obliku blago deformisane lop-te, znajte da pripadaju grupi puhara. Kada sazru, ceo sadràj im sepretvara u prah.

Koralke, samo im ime kaè, li~e na korale. Zapravo nemaju{e{ira, odnosno iz kratke dr{ke izbijaju guste „grane” podse}ajuna plitku ~a{icu nepravilnog oblika, koja je dnom pri~vr{}ena zapodlogu.

SADR@AJ VITAMINA C I KAROTINA U 100 GRAMAPOJEDINIH ÂJNIH BIQAKA

42 1. avgust 2007.


do ~etiri kilograma pe~urki ioko pola kilograma makarona.Potom se to kuva pet do desetminuta, potom se makarone oce-de, a voda sa~uva za dolivawe.Makarone treba staviti podmlaz hladne vode, ocediti ih ipome{ati s dinstanim pe~urka-ma. Pored soli i drugih za~ina,masi treba dodati oce|enu vo-du od makarona, izme{ati istaviti u pe}nicu da se pe~e 30do 40 minuta.

[to se pasuqa sa gqivamati~e, on se priprema na uobi~a-jen na~in. Gqive treba prokuva-ti i ise}i na sitne komade, pastaviti u pasuq pre no {to sepreprì.

Sladokusci osobito cenesalatu od pe~uraka. Za salatuse upotrebqavaju sasvim mla-de pe~urke, jo{ neotvorenih{e{ira. Mogu se iskoristitii dr{ke, s tim da im se kraj od-se~e. One se o~i{}ene pota-paju u blago posoqenu vodu ikuvaju dok voda ne prokqu~a.Onda se vade i cede da bi seponovo kuvale oko pet minutau blagom rastvoru sir}eta.Salatu treba zakiseliti pre-ma sopstvenom ukusu. Preporu-~uje se i dodatak biqaka za~i-na, a osobito lukovice sremu-{a ili crni luk ise~en na ko-lutove. Zarad boqeg ukusa sa-lata se moè preliti i uqem.

Od rujnica salata se moè pripremiti i bez kuvawa. Mladegqive vaqa samo izrezati na rezance, posoliti ih i dodatisir}e i uqe po ukusu.

Veoma je ukusna i ~orba od mesa divqa~i sa pe~urkama, po-sebno ako joj se dodaju za~insko biqe, ukuvani paradajz, sir}e,i drugo. Evo i kako se priprema. Meso divqa~i, nakon prawa,treba ise}i na sitne komade, staviti ga u sud, naliti hladnomvodom i kuvati dok ne omek{a. Zatim treba dodati obarene i nakocke ili rezance ise~ene gqive. Za to vreme se napravi zapr-{ka… Onda se sve dobro posoli, izme{a i kuva jo{ desetak mi-nuta.

Na naro~itoj ceni je i ~orba od poto~nih rakova sa gqivama.Budu}i da su poto~ni rakovi sitni, nisu izda{ni u mesu i zato senaj~e{}e upotrebqavaju za spravqawe veoma ukusnih ~orbi. Na-ro~ito su dobrodo{li kada nema masno}a za spravqawe zapr{ke.Rakovi se prethodno o~iste i operu, a zatim bu}nu u vrelu vodu.Kada pocrvene, to zna~i da su skuvani. Tada treba odbaciti iznu-trice i glave. Iz ostalih oklopqenih delova meso se izdvaja tako{to se rakovi kuvaju sve dok se qu{ture same ne odvoje. Iskuvanei usitwene rakove treba procediti kroz cediqku ili sito, tako dakroz wu pro|u ~orba i sitni komadi mesa. Delove qu{ture iz ce-diqke treba baciti. Proce|enu ~orbu vratiti na vatru i dodatijo{ ranije obarene gqive i divqe povr}e. Moè se dodati jo{ ipirina~, testenina ili ger{la. Ako imate mogu}nosti da napravitezapr{ku, time }ete ovoj ~orbi znatno poboq{ati ukus. I, naravno,treba dodati biqke za za~in.

serviraju dinstane. Najjedno-stavnije i najbrè je pripremi-ti pe~urke na àru. Pri tometreba znati da se za to upotre-bqavaju {e{iri bez dr{ki. Kodnekoliko vrsta gqiva sa {e{i-ra treba oqu{titi pokoìcu.Pre toga, naravno, gqive trebaoprati ili makar samo obrisa-ti. Gqivari obi~no samo o{tri-com noà skinu prqav{tinu ta-mo gde je ima i bez prawa pri-premaju gqive za jelo, navode}ida se tom radwom (prawem) od-strawuju wihov ukus i miris, od-nosno neke hranqive materije.Soli se samo dowa strana {e-{ira. Prilikom stavqawa naàr, dowe strane {e{ira tre-ba okrenuti nagore. Nakon de-set minuta moète ih jesti. Sli-~an je postupak kada se pe~urkepeku na plotni. Dobro bi biloda na svaki {e{ir gqive kanetenekoliko kapi uqa, kajmaka, ma-slaca ili sira. Peku se 15 do20 minuta.

Veoma su ukusne prène pe-~urke. Ako se za to odlu~ite, {e-{ire treba ise}i vodoravno, nalistove debqine jedan centime-tar. Potom treba smesu posolitii ostaviti desetak minuta da pe-~urke upiju so. Ako su pe~urkemlade, ne treba odbaciti dr{ku,jer je i ona dobrodo{la ako seuzdu`no prese~e. Prè se nauqu, maslacu ili kajmaku sve dokne dobiju crvenkastosme|u boju. Treba dodati i malo bibera ilialeve paprike ili wihovu zamenu – pregr{t sitno iseckanog li{}aza~inskih biqaka.

Da bismo pripremili riòto od gqiva, prvo }emo isprìtisitno iseckan sremu{, zatim dodati soqene i iseckane gqive. Din-staju se sve dok ne omek{aju. Neki ih gurmani prethodno pare vo-dom. Uporedo se kuva pirina~ na ve} ustaqen na~in. Kada pirina~omek{a treba ga skinuti s vatre, preliti hladnom vodom i proce-diti. Potom se pirina~ pome{a sa gqivama, posoli se, dodaju sedrugi za~ini i stavi na tihu vatru da se zagreje.

Kada pravimo musaku, posuda u kojoj }e se pripremati jelonamaè se masno}om, a onda se redom naslaè nekoliko sloje-va hleba i gqiva. Dobro bi bilo ako hleb moè da se potopi umleko.

Specijalitet prve vrste je, svakako, paprika{ od gqiva. Po-novo se po~iwe s neizbe`nim sremu{om, koji treba sitno iseckatii dinstati sve dok ne omek{a. Zatim se dodaju gqive iseckane nakocke i za~ini. Paprika{ je gotov za najvi{e pola ~asa. A onda,prste da poliè{…

ÔRBA OD POTO^NIH RAKOVAPripremu |uve~a od gqiva i makarona po~iwemo tako {to

pe~urke stavimo u {erpu, u kojoj je ve} uprèn luk, odnosno sre-mu{. Dinstawe traje dvadesetak minuta. U drugi sud nalijemo vo-du i ostavimo da prokqu~a. U vodu treba dodati malo soli, tri

[TA IMATI U RANCU ZA DAN PRE@IVQAVAWA

Pripadnici slavne 63. padobranske brigade stekli suveoma bogato iskustvo u preìvqavawu u prirodi. Kada seto ~ini zarad nastave i ako duè traje, onda preporu~uju da urancu svako ponese slede}e za dan preìvqavawa: 200 g hle-ba ili 100 g dvopeka, pet grama soli, 30 g jestivog uqa, 20 g{e}era ili saharina.

Nije obavezno, ali je dobrodo{lo: 10 g p{eni~nog bra-{na, jedan gram bibera, jedan gram aleve paprike, 10 dl sir-}eta, pet grama dodatka jelima.

43


PRIRODA NA TAWIRU

PRSTE DAPOLI@E[Potreba da se prehranimo i preìvimo u ekstremnim uslovimaobogatila nas je iskustvom kako da se domognemo mesa ispod tvrdog oklopa korwa~e, kako da izvadimo puà iz ku}ice, kako razumom da nadvladamo gadqivost od zmije na trpezi i „prevarimo” èludac, ili da se oslobodimo oporog ukusa i mirisa divqeg povr}a i divqa~i

Korwa~ino meso, kaù oni koji su ga probali, a treba im ve-rovati, prava je poslastica. Ali najve}i problem je kako sedomo}i mesa ispod tvrdog oklopa. Neki to ~ine tako {to na-sred oklopa stave àr. Jara primora ìvotiwu da pruì gla-vu, noge i rep. I onda se odse~nim potezom sekire odrubi gla-

ba. Korwa~a moè da se savlada i tako {to se pripremi om~a, pase, kad ona ispruì vrat, ve{to nabaci i – stvar je zavr{ena. Udrugoj fazi raspolovi se oklop, pa se telo izvadi uz pomo} noà iizdvoji se iznutrica. Potom se opere, isecka na komade. Sledidinstawe na sremu{u i uqu, koje traje petnaestak minuta. Toj smesise doda malo bra{na. Kad porumeni, nalije se voda u kojoj se ne-{to ranije kuvalo meso. Onda se sav sadràj sru~i u kazan, u kqu-~alu vodu.

Biber se moè zameniti korenom i podankom kopitwaka, be-li luk – balu~kom, lu~acom, lanenkom, sibirskim lukom, listovimai lukovicama sremu{a ili okruglastim divqim lukom. Umesto zele-ni moè se nase}i listovi i korewe me~je {ape, morgru{e, moti-ke, sedmolista, {apice i velike me~je {apice.

Pire od divqeg povr}a moè se na~initi od kopriva, poq-skog zeqa, {taveqa, lobode, bra{wenika, mi{qakiwe, crnogkorena, velike repu{ine sremu{a, jagor~evine i jo{ nekih bi-qaka. Li{}e se pa`qivo odvaja od stabqika. Biqke se stave ukqu~alu vodu u kojoj se bare pet do deset minuta. Obareno sebiqe izvadi iz vode i stavi u re{etkastu posudu, kako bi se is-cedilo. Sadràj se isecka na sitne komadi}e. U pripremqenu{erpu ulije se malo uqa, pa se tome doda ka{ika p{eni~nog bra-{na. Sve se za~ini sitno iseckanom lukovicom od sremu{a i tek

44 1. avgust 2007.


se onda dodaje iseckana biqnamasa. Neprestano me{aju}i sa-dràj proprì se biqna smesa,kojoj se dolije malo vode, dodamalo soli i kuva na tihoj vatri.Potom se pire proba i, ako jeukus dobar, jelo se skida sa va-tre.

U PU@EVOJ KU]ICI

Pripremu puèva oteàvasli~an prepreka kao kod korwa-~a. Evo predloga kako izvaditipuà iz ku}ice. Ku}ice se operu,a zatim stave u kqu~alu vodu. Do-voqno ih je bariti pet minuta.Potom se izlije vrela voda iulije hladna. Uz pomo} perorezatada je jednostavno izvaditi –puève iz ku}ica. Ni iznutricenije te{ko izdvojiti. Prepoznajuse po zelenoj ili sme|oj boji.Ostaju samo stopala koja trebadobro isprati od sluzi. Potomih posoliti, nabosti na {tapi}ei staviti na àr. Ubrzo }emoosetiti prijatan miris.

Sem ra`wi}a, od puèvase mogu pripremiti jo{ neke vr-ste jela. Najpoznatija su papri-ka{ od puèva, fa{irane{nicle, puwene paprike, sar-ma... Ta jela se po svemu pri-premaju kao i ona u doma}in-stvima. No, kako to situacijaname}e, osobito u ratu, stra-dalnici ~esto za pripremu spe-cijaliteta nemaju ni dovoqnovremena, niti mogu da obezbe-de sve namirnice. Stoga nije naodmet nau~iti da se puèvi naj-jednostavnije mogu pripremititako {to se ispeku na àru uqu{turama. Tu nema nikakvemudrosti. Jednostavno, qu{tu-re treba izbu{iti na nekoliko mesta kako bi kroz te otvore is-tekla sluz. Tokom pe~ewa, puève s vremena na vreme trebaokretati. Kada su gotovi, lako se vade iz ku}ice, s tim {to tre-ba odvojiti ono {to je za jelo. Jede se puèvo stopalo koje pret-hodno treba posoliti.

Dobra i ukusna jela u prirodi pripremaju se kao i ona kojasvakodnevno pripremamo u svojim domovima. Veliki broj divqihbiqaka i ìvotiwa moè posluìti za spravqawe pravih gastro-nomskih specijaliteta. Po{to se u prirodi lako mogu prona}i raz-li~ite koli~ine biqaka i razli~ite ìvotiwe, u na~elu trebaspravqati kombinovana jela. Na primer, ~orbu i pire treba spra-vqati od nekoliko biqnih vrsta. Tako }emo dobiti ve}e koli~inehrane, a i znatno ukusnija jela.

Neko }e se, mo`da, zapitati koje koli~ine divqih biqaka tre-ba uzeti za spravqawe ru~ka ili ve~ere. Odgovor je jasan: jednakekoli~ine, kao da se priprema jelo od kultivisanih (povr}nih) bi-qaka. Naravno, to vaì i za jela od ̀ ivotiwskih vrsta. Koliko }e-

mo dugo kuvati, to zavisi od togada li smo uzeli samo mlado li-{}e ili one delove biqke koji sustariji. Mlade biqke treba kra-}e kuvati, a da li je jelo gotovo,to }emo oceniti ako ga povreme-no probamo. Va{ ukus je najboqemerilo.

Ima uz to i biqaka koje suspecifi~nog ukusa ili mirisa,koji se mogu otkloniti duìmkuvawem ili upotrebom biqa-ka koje sluè kao za~ini. Kuva-we tzv. povr}nih biqaka trajeod 15 do 30 minuta. Ukoliko ses biqkama kuva i meso, imajtena umu da je meso divqa~i tvr-|e od mesa doma}ih ìvotiwa.Osnovno pravilo koje se vazda

mora primewivati jeste da se prilikom kuvawa povr}a prvavoda baca. Ako su biqke gorke, treba obavezno prosuti i druguvodu .

KAPAMA SA MESOM DIVQAÎU prirodi se moè pripremiti i supa. Priprema se kao i su-

pa od gove|ih kostiju. Umesto ba{tenskog povr}a moè se dodatikoren divqe mrkvice, ìlice kopitwaka i nekoliko ~e{weva sre-mu{a. Imaju}i na umu da u prirodi gotovo nikada ne}ete imati te-stenine, supi se, kao zamena, dodaju krtolice salepa i listi}i lu-kovice od zelenog qiqana.

Listove divqeg povr}e za kapamu od mesa divqa~i trebaprvo oprati, pa odvojiti od stabqika. Potom preliti kqu~alomvodom i ostaviti da stoji dvadesetak minuta. Na drugoj stranitreba zagrejati masno}u i preprìti sitno iseckane lukovicesremu{a.

POUKE ZA RIBOLOVNajpogodnije vreme za ribolov. Od vrste riba za-

visi koje je vreme najpogodnije za lov. Po pravilu, najboqe jeloviti pred zoru i u sumrak, neposredno pred oluju i no}ukad je mese~ina.

Mesto ribolova. Zavisi od vrste vode i doba dana. Ubrzim re~icama i potocima tokom toplog dela dana trebaloviti na dubqim mestima, a predve~e i u rano jutro na br-zacima oko podvodnih paweva, podrivenih obala i `buwakoje je nagnuto nad vodom. Na jezerima za vreme letwih vru-}ina riba se nalazi na ve}oj dubini, gde je voda hladnija, auve~e i u rano jutro treba je loviti pored obala, jer se radohrani u pli}oj vodi.

Vrste mamaca. Riba „grize” mamac koji poti~e iz we-ne prirodne hrane. Zato pored obale treba potraìti ra~i-}e, ikru, sitnu ribu, a na obali gliste i insekte.

45


Kada lukovice porumene, doda se oprano i sitno iseckanomeso divqa~i. îm meso omek{a doda se malo bra{na, za zapr-{ku. Ako imamo aleve paprike, i wu treba dodati smesi. Ostajejo{ da se doda ranije spremqeno povr}e, da se sve to posoli, dodavoda i kuva dvadesetak minuta. Od divqeg povr}a, ina~e, mogu dase pripreme kiselo povr}e s mesom, podvarak od kiselog povr}a, ijo{ neka jela.

Gadqivost na hranu koju pruà priroda naro~ito je izraènakada se nude zmije, gu{teri i àbe na trpezi. Kada bi qudi proba-li specijalitete koji se pripremaju od zmija, gu{tera i àba, a dane znaju {ta `va}u, sigurno bi izrekli najpohvalnije ocene.

Zapamtite, jedu se samo one àbe koje ìve kraj vode. Ubijajuse udarcem ili ubodom noà u glavu. Za ishranu se koriste samobataci. Wih vaqa odse}i na onom mestu gde se spajaju s trupom. Sabataka treba svu}i koù do prstiju i odrezati je zajedno sa prsti-ma. Bez koè meso na bataku podse}a na – pile}e. Najboqe je bata-ke uvaqati u bra{no i isprìti ih. Veoma su ukusni i ako se pohu-ju, a mogu se kuvati i u ~orbama.

Kod zmija se najpre odseca glava. Treba, naravno, da budemooprezni. Nikada ne treba biti potpuno uveren da je zmija skon~ala.Koù oko vrata treba zavrnuti i povu}i prema repu. Onda oko vra-ta vezati jedan kraj kanapa, a drugi za drvo. Zavrnuta koà od vra-ta se polagano vu~e prema repu, do ~mara, i na tom mestu se prere-è zajedno sa utrobom. Trbu{na dupqa zmije zatvorena je samo ko-òm, pa pri wenom svla~ewu utroba ispada. Ostaje jo{ samo da semeso posoli i onda se moè ili pe}i ili prìti. Kada se dobro is-prì, od zmije se jede sve, osim tvrdog ki~menog stuba. Ako zmije ku-vate, nipo{to nemojte ~ekati dase wihovo meso raskuva, kao kodribe. Onda ga je te{ko jesti zbogo{trih kostiju. Kuvajte, zapravo,dok meso ne po~ne da se odvajaod kostiju koje se bacaju. Lako je,potom, ise}i meso na komadi}ei staviti ga u odgovaraju}e jelo.Na sli~an na~in se pripremaju igu{teri.

Ali kako staviti u ustapar~e pe~ene zmijetine, prèneskakavce ili pohovane àbqebatake? Kako razumom nadvla-dati gadqivost, kako „prevari-ti” èludac?

SENDVIÎ MISLI

I za to postoji recept.Ono {to ne moète da gle-

date sakrijte izme|u dva tankoizrezana par~eta hleba. Dokgrizete sendvi~, zami{qajte dasu u wemu par~i}i pohovane pi-letine.

Mravqa jaja, skakavci itzv. potkorni crvi pripremaju seprèwem. Kada se mravqa jajastave u posudu sa zagrejanimuqem, veoma brzo porumene, od-nosno dobiju ùtu boju. I po bo-ji i po ukusu podse}aju na ~var-ke. Upotrebqavaju se samo ukrajwoj oskudici, jer su mraviveoma korisne ìvotiwe.

Kod divqa~i po~etni predstavqa koà. Naime, drawe koèjeste neka vrsta ume}a, ali ne mnogo sloènog i nedosti`nog.Radi se postupno. Moè se slobodno re}i da se koà divqa~idere na isti na~in kao i kod pitomih ìvotiwa. Krupna divqa~se najpre obesi za zadwe ra{irene noge. Sa sitnom je lak{e,sve se obavqa na tlu. Razreè se koà ivicom buta, po~ev{i od~mara, pa sve do ispod sko~nog zgloba. Potom se koà obrezujeoko cevanica i ~mara. Potom se polagano se, uz pomo} palca inoà, svla~i prema trbuhu, i daqe sve do vrata ìvotiwe. Pa-`qivo se „~akijom” odvaja koà na glavi, kako bi se izbeglo za-secawe mesa… Kada se koà svu~e, odse~nim pokretima noàrazreè se trbu{na dupqa uzdu` po sredini i odstrani iznu-trica.

Iznutricu uvek treba odbaciti. Istina, moè se upotrebiti iza ishranu, uz izvestan rizik, ili ako je pregleda veterinar. Me|u-tim, sigurno je sigurno. Zec se obi~no prerezuje na polutke, a on-da i na ~etvrtine. Opere se dobro i ostavi da stoji u pacu (slanavoda sa za~inskim biqkama u koju se stavqa meso divqa~i). To }emu izvu}i miris i omek{ati meso.

PAC ZA DIVQAÛ posudu pripremqenu za pac nareù se lukovice sremu{a,

mladi izdanci ~ubra, malo ìlica kopitwaka, malo korena divqemrkve, pregr{t listova me~je {ape i nekoliko klekovih bobica.Doda se i vode i sadràj prokuva. Kad biqe omek{a, treba ga bla-go zakiseliti.

Za pripremu ptica na tr-pezi potrebna je posebna „teh-nologija”. Za po~etak trebapripremiti vrelu vodu za {u-rewe. Kqu~alu vodu treba ma-lo „prese}i” hladnom. Kod pa-rewa voditi ra~una da ptice neostanu dugo u vreloj vodi, jer bise u tom slu~aju s perjem skinu-la i koà. Nekada ne}ete ima-ti mogu}nosti da ih {urite. Utom slu~aju perje ~upajte, madato ide teè. Dla~ice nisu pro-blem i najboqe ih je oprqitina vatri.

Nakon {urewa i prqe-wa, na prelazu vrata u trupsa dowe strane, koù trebapopre~no prese}i i izvaditivojku (organ ptica i ìvine uobliku kese u koji stiè hra-na pre no {to dospe u èlu-dac). Da bi se izvadila iznu-trica treba na~initi popre~-ni rez iznad ~mara. Od iznu-trice treba uzeti jedino jetrui èludac, ili bubac, kako seto u narodu kaè. Bubac po-tom rase}i, odstraniti sadr-àj i odbaciti unutra{wu po-koìcu. Ne zaboravite da sajetre pa`qivo treba odstra-niti ù~. Kad to ne bismo u~i-nili, zbog velike gor~ine,~orbu ili supu morali bismobaciti.

1. avgust 2007.


Nije svejedno gde }ete improvizovati poqsku kuhiwu. Treba iza-brati mesto s blagim nagibom. Pri tome se loì{te obave-zno okre}e tako da vetar pospe{uje vatru, a dim odnosi nasuprotnu stranu od qudi i {atora. Da bi se toplota potpunoiskoristila, loì{te treba da bude {to zatvorenije. Ipak,prvi uslov je bezbednost od mogu}eg poàra.Najjednostavnije ogwi{te moè se na~initi ako se upotrebi

nekoliko kamenova i metalna plo~a. Mogu se upotrebiti i dva ka-mena izme|u kojih se sme{ta metalna {ipka, kao kod ro{tiqa,ili dve grane, od kojih jedna sluì da se na wu oka~i posuda, adruga, u vidu rakqi, za podupirawe prve grane; potom tronoàcod tri grane ispod koga visi posuda; prilago|eno benzinsko bure,i drugo. Veoma je va`no nau~iti kako se izra|uje ogwi{te za por-cije, jer u nekom te{kom vremenu jedina sigurna posuda za spra-vqawe hrane bi}e porcija. Zapravo, samo onaj wen deo koji je iz-ra|en od metala (porcija kakva se koristi u Vojsci Srbije). Loì-{te se moè ograditi kamewem, a na vrh, izme|u dva kamena zidapostavqa se porcija. Isto tako, ako imate ~eli~ne {ipke, moèteza loì{te iskopati rov koji }ete, za oslonac porcijama, premo-stiti {ipkama.

Za izradu poluukopanog ogwi{ta za jedan kazan treba iza-brati teren pod nagibom. Najpre vaqa ise}i u nagib mesto za og-wi{te u vidu tri ~etvrtine kruga. Potom na dnu ogwi{ta, od cigliili kamena, napraviti kru`no loì{te visoko od 24 do 35 centi-metara i na wega staviti kazan. Va`no je da dno kazana bude uda-qeno otprilike oko 35 centimetara od vatre, jer se tada najboqe

GRADITEQSKI PODUHVATU DIVQINI

IMPROVIZOVANEKUHIWEOni koji odlaze u prirodu na duèvreme, znaju da je u tim uslovimanajteè ispe}i hleb, jer to zahtevaizgradwu pe}nice – najsloènijegprivremenog graditeqskog objekta naterenu. Ipak, prvi uslov je bezbednostod mogu}eg poàra.

46

47


zagreva. Kako se ogwi{te kopakru`no, sedam do osam centime-tara ve}eg promera od promeradna kazana, na povr{ini zemqetaj se otvor poja~ava smesomilova~e i sitnog kamewa, a mo-è se obloìti i busenom kakose ne bi gubila dragocena toplo-ta.

Za odvod dima treba isko-pati kosi dimni kanal koji seproduàva u dimwak izra|en odbusewa, ili od smese kamewa igline.

KONUSNA PE]ZA POGAÊ

Konusna pe} za pe~ewe hle-ba predstavqa poseban gradi-teqski poduhvat. Za mesto takvogobjekta bira se ravan teren. Natlu se, najpre, obeleì krug po-lupre~nika 85 centimetara, aonda se dno prekriva peskom, uudubqewe se smesti plo~asto ka-

mewe ili cigle, a prostor izme-|u wih ispuni se glinom. Kame-we, odnosno cigle, mogu se zame-niti glinom, s tim {to glinenisloj treba da bude debeo okoosam centimetara. Potom se pokamenitoj (od cigle ili gline)podlozi „ispisuje” novi krug, ma-wi od prethodnog. Obim tog no-vog kruga, ~iji polupre~nik izno-si oko 70 centimetara, podelise na 17 pribli`nih delova. Usvaku od 17 ta~aka pobode se(pod izvesnim uglom) po jedan ko-lac. Ko~evi se ukr{taju pribli-`no nad centrom kruga, gde ih naoko 1,5 metara visine treba po-vezani ìcom. Za to vreme uobli`wem rovu ili kakvom dru-gom udubqewu treba napravitismesu od gline, zemqe i slame.Potom se od blata prave vaqcidugi od 40 do 60, a {iroki od 10do 15 centimetara. Wima se pa-`qivo oblaè drveni skelet.Dowi red se, zbog razumqivih

razloga, malo ukopava u zemqu. Redove vaqaka, potom, treba pove-zivati pru}em. Prema vrhu vaqci postaju kra}i i tawi.

Tek ozidana pe} dobro se, spoqa i iznutra, omalteri{e ilo-va~om. Umesto vrata pe}i posluì}e ostavqeni otvor pribli`neveli~ine 25x25 centimetara. Od vrbe se mogu isplesti vrata ipremazati sme{om gline i slame. Kapak se moè napraviti i oddasaka, ali gde ih na}i u divqini prirode?

Na suprotnoj strani od otvora za vrata treba ostaviti dverupe pre~nika 10 centimetara. Mogu se zatvoriti drvenim ~epovi-ma, namazanim glinom. Kroz wih se povremeno odstrawuje dim iliizvodi suvi{na toplota za vreme pe~ewa.

Da bi se pe} osu{ila prvo se potpaquje slaba vatra. Vatratreba da gori najmawe osam ~asova kako bi pe} postala upotre-bqiva. Tada se moè konstatovati da je izgoreo vrh konusne pe}i.Uz pomo} glinenih venaca, otvor treba smawiti taman toliko dase ona moè zapu{iti obi~nom okruglom limenom konzervom. Tajotvor }e posluìti umesto dimwaka. Hleb }e mo}i da se ispe~e teksutradan, kada se sve pukotine zatisnu glinom. Pe} dnevno moèda „izbaci” {est do osam tura hleba, to jest 40 hlebova odjednom.

Oni koji odlaze u prirodu na duè vreme, znaju da sa sobommogu poneti bure, a od wega se moè napraviti pe} za pe~ewehleba.

Bure po druìni treba poluukopati u zemqu. Unutra se naspe{qunak, a potom dobro nabije sloj ilova~e. Mali problem obi~nopredstavqa kako na~initi otvor na gorwem svodu bureta, koji }esluìti kao dimwak. Da je pri ruci burgija, sve bi bilo lako. Aliproblem se uvek moè re{iti i na drugi na~in. U praksi se bureobi~no probu{i noì}ima. Kada se naprave rupe, od neke granetreba na~initi drveni ~ep, jer otvor prilikom pe~ewa treba dabude zatvoren.

Ostaje jo{ fini zidarski posao. Naime, unutra{wi svodovise onda oblepe glinom, pome{anom sa zemqom, soqu i pepelom.

I iznutra i spoqa nanosi se sloj gline od oko 15 centi-metara. Na predwem delu otvor predvi|en za vratanca zatvara seisprepletanim granama koje se, opet, premazuju glinom.

48 1. avgust 2007.


49


Hrana se moè su{iti u improvizovanim su{nicama. To se pr-venstveno odnosi na meso, koje u sveèm stawu, naro~ito ka-da je toplo, ne moè dugo odràti u upotrebqivom stawu.Najjednostavnija su{ara je ona u vidu trono{ca, na~iwena odpru}a. Prvo se pru}e spoji, potom se iskopa obi~na jama, ko-

ja se u gorwem delu (na oko 15 centimetara ispod gorwe ivice)pro{iri, da bi se ono uglavilo. Pru}e sluì ili da bi se o wegave{ale namirnice predvi|ene za su{ewe, ili da bi se direktnostavile na tu svojevrsnu re{etku.

Teren pod nagibom podesan je za malo sloèniju su{nicu. Naj-pre se iskopa jama oblika kocke, kojoj svaka stranica iznosi ot-prilike oko jedan metar. Od dna jame se pomo}u a{ov~i}a probijakanal (dubok oko 25 centimetara, {irok blizu 20 centimetara idug oko 1,5 metar). Vatra se loì na ulazu u kanal da bi kroz wego-vu {upqinu odlazili toplota i dim. Ivica jame oblaè se zemqom,kamewem i busewem, a jama se prekriva grawem. Kada se su{i me-so, treba ga udaqiti oko jedan metar od jame.

Su{nica se moè napraviti od sanduka ili bureta, kojima suizbijena oba dna. I sanduk i bure se stavqaju u jamu. Sa unutra-{we strane bureta, odnosno sanduka, treba zakucati nekoliko le-tvica, jednu iznad druge. Letvice se koriste kao leì{te za ve{a-lice. Sanduk i bure, naravno, imaju poklopce koji se koriste da biza{titile namirnice od ki{e.

Da bi se biqke osu{ili za zimnicu, najpre ih treba o~istiti,oprati i odvojiti jestive delove, ba{ kao i za kuvawe. Masivnijedelove, poput krtola, ve}ih korenova i stabqika treba uzdu`noprerezati. Nakon tih radwi biqke treba rasporediti na hartiju,na daske, ~isto platno, kamewe ili ne{to sli~no. Treba ih su{itiu hladovini, ali na suvom mestu izloènom promaji. Ako situacijato zahteva, mogu se brè su{iti na suncu, mada ono uni{tava vita-mine. Neke biqke, a naro~ito ~ajne, mogu se su{iti tako {to senajpre veù u snopi}e i obese o drvo ili ispod nadstre{nice. Daje biqe suvo uveri}emo se jednostavnim testom. Ako ih je mogu}elomiti bez napora i mrviti, to je znak da su osu{ene. Dok se neupotrebe, biqke se odlaù u vre}e od jute i ostavqaju na mestu ko-

je se provetrava i gde nema vlage. Kada je vreme da se upotrebe,vaqa ih staviti u ~istu vodu da nabubre. Bubrewe traje od dva ~a-sa pa navi{e, {to zavisi od vrste biqaka i na~ina su{ewa.

U urbanim sredinama, dakle kod ku}e, navikli smo da za zimuostavqamo ukiseqeno povr}e. Prema istoj recepturi mogu se kise-liti i biqke iz prirode. Pri tom je dobro pridràvati se pravi-la da je najboqe kiseliti nekoliko vrsta zajedno. Tada se dobijeukusnije jelo. U tu smesu ne treba staviti preteranu koli~inu aro-mati~nog biqa, jer bi ceo sadràj mogao da poprimi taj neobi~anukus, a i miris.

DRAGOCENO KISELO POVR]EZa kiseqewe je najboqe upotrebiti drvene ka~ice, ali mogu

posluìti i tegle, plasti~ne posude i bilo {ta drugo pogodno. Biq-ke se u posudu stavqaju po slojevima. Svaki sloj treba zasebno po-soliti, dobro pritisnuti drvenim maqem, kako bi one ispustile soki kako bi se isterao suvi{ni vazduh. Kada se posuda napuni, pokri-va se drvenim poklopcem koji se pritisne pove}im kamenom. Dobroje da se posuda prekrije poluvinilskom folijom, platnom ili ne~imsli~nim da bi se sadràj za{titio od insekata i padavina. U zavi-snosti od toga gde se sme{taju, i kakvoj su temperaturi izloène,biqke se mogu ukiseliti u periodu od 10 do 20 dana. I jo{ ne{to:ne treba preterivati sa soqu. Uobi~ajeno je da se povr}u doda ot-prilike oko dva odsto soli (na ukupnu koli~inu biqne mase).

Gqive se mogu i konzervirati. Ako ih su{imo, onda ih pripre-mamo na taj na~in {to ih posle brawa o~istimo od zemqe, odbaci-mo o{te}ene delove i sa nekih svu~emo pokoìcu. Zapamtite: akosu gqive mlade treba su{iti i dr{ke, a ako su stare treba ih od-baciti. Od starih treba jo{ odbaciti plodnicu koja se nalazi is-pod {e{ira. Budu}i da se sve vrste gqiva ne su{e jednakom brzi-nom, vaqa ih su{iti odvojeno. Seku se na kri{ke debqine do polacentimetra i u jednom sloju rasprostiru za su{ewe. Mogu se su{i-ti na taj na~in {to se stavqaju na lese ili niù na konopce. Naj-brè se su{e u su{nici, s tim {to do wih ne sme da dopre dim, ve}

[TO SU NAMIRNICE TRAJNIJE,OPSTANAK JE IZVESNIJI

I ZIMNICAU BESPU]UHrane nema uvek u izobiqu. Nekada ulov bude bogatiji, a ~esto oni koji krenu u lov na divqa~ ostanu kratkih rukava.Nekada u prirodi treba provesti vi{e dana i obezbediti potrebnekoli~ine hrane. Tada se za zimski period mogu pripremiti zalihe hrane.

50 1. avgust 2007.


samo topli vazduh. Ostalo je sve kao i kod drugih biqakaI pe~urke mogu biti u prahu. Onako isu{ene, mrve se u prah i

koriste kao hranqivi i aromati~ni dodatak ~orbama i drugim je-lima.

Za kiseqewe se koriste iskqu~ivo mlade i neo{te}ene gqive.U posudu s vodom na svaki litar te~nosti dodaje se 12 grama soli ipet grama sir}etne ili limunske kiseline. Oprane i o~i{}ene gqi-ve stavqaju se u pripremqenu te~nost. Onda se kuvaju tako da te~nostkqu~a dva do tri minuta. One su tada dovoqno meke, ali se ne ras-padaju. Treba ih ohladiti, a ako ispu{taju sluz, i isprati ih. U drugojposudi se na~ini blaì rastvor sir}etne kiseline, onakav kakav seina~e koristi za razne salate. Potom se doda mawa koli~ina isec-kanog luka i za~inskih biqaka. Ostaje da se uliju ohla|ene pe~urke ida se sve to prokuva jo{ petnaestak minuta. Kada se ohlade, stavqa-ju se u tegle i prelivaju presolcem, to jest onom sme{om u kojoj su ku-vane. Ako se ~uvaju na prohlad-nom mestu, tako pripremqeneodrà}e se celu godinu. Ukoli-ko se prokuvaju i tegle, sigur-nost sadràja je ve}a. Pre nego{to se tegle zatvore, korisno jeuliti malo jestivog uqa.

Su{iti meso na vazduhu,Sizifov je posao. Tako se kon-zerviraju mawe koli~ine zakra}e ~uvawe. Meso se iseckana tanke listove, debqine dodva centimetra, i posoli saobe strane. Najboqe je da se sodobro utrqa. Taj se postupakizbegava kada vlada najezdamuva. No, ako se meso obloìisitwenom lukovicom sremu-{a, zatim ~ubrom, alevom pa-prikom i biberom, to }e ih od-biti i smawiti wihovu najezdu.Meso se potom ve{a na vetro-vito mesto. Ako postoji mogu}-nost dobro je da se bar maloprethodno izloì dimu. Kadaèlite da ga upotrebite, trebaga oprati i staviti u vodu kakobi, nakon nekoliko ~asova,omek{alo. Jelo u koje se sta-vqa takvo meso ne treba soliti, jer je dovoqno slano.

Sladokusci najvi{e vole meso su{eno na dimu. Uostalom, po-gledajte cene u prodavnicama. Su{eno meso je znatno skupqe odsveèg. Evo i kako se ono priprema.

Od divqa~i se najpre odvoje kosti i krvavi delovi. Ise~e sena komade do jednog kilograma, tako da oni budu {to tawi. Svakikomad se dobro natrqa soqu i sloì u drvenu kacu ili u sli~ansud. Nakon svakog reda mesa, pospe se red iseckane lukovice sre-mu{a i tako ostavi da stoji dva do tri dana. Dobro bi bilo da seza to vreme meso nekoliko puta okrene. Onda se u su{nicama mesoizlaè dimu. [to je duè izloèno, trajnost mu je ve}a. Izuzetno,moè da se su{i samo jedan dan, ali je takvo meso pogodno samo zatransport – moè da se o~uva samo ~etiri do pet dana.

RIBA ZA NEKO SUTRASli~no je i sa ribom, ali kada se ona su{i na dimu, ukus joj

nije onakav kao kad se su{i na vazduhu. Prilikom su{ewa riba se~isti tako da se, umesto na trbuhu, otvara na le|noj strani. Rez senapravi pored same ki~me. Tako se dobiju dve polovine. Po{to se

izbace iznutrice, o~i i {krge, riba se dobro posoli i sa spoqa-{we i sa unutra{we strane i stavi na vetrovito mesto. Suva jenakon sedam do 20 dana. Morska riba moè da se su{i i nesoqe-na, s tim {to stoji duè u morskoj vodi. Su{i se, tako|e, na vetro-vitom i sun~anom mestu, dok voda ne ispari i dok se ne obrazujesuva spoqa{wa pokorica. Pre nego {to se stavi u lonac, osu{enuribu treba potopiti u vodu i dràti u woj nekoliko ~asova da biomek{ala i da bi se iz we izvukla suvi{na so. Sli~an je postupaki prilikom su{ewa ligwi, hobotnica i sipe.

Poput mesa divqa~i, na dimu se mogu su{iti i puèvi. Wiho-ve qu{ture treba dobro oprati, pa staviti u vodu i kuvati petnae-stak minuta. Nakon odlivawa vode, puèvi se ostave da se ohlade.Tad ih je lako noèm ili kakvim o{trim predmetom izvaditi iz qu-{tura. Treba odvojiti samo stopala i oprati ih u nekoliko voda dabi se sva sluz odstranila. Po{to se ocede, staviti ih u sud za sa-

lamurewe (slana voda s razli~i-tim za~inima u kojoj se drì mesopre su{ewa) u kome treba dodatimalo soli i za~ine, kao {to suisitwena lukovica sremu{a, bo-bice kleke, izdanci ~ubra, i dru-go. Puèva stopala treba da osta-nu u salamuri, najmawe jedan dan,a dobro bilo i dva. Budu}i da sto-pala ispu{taju sopstvene sokove,salamuri nije potrebno dodavativodu.

Po{to se izvade iz salamurei ocede, ra{ire se u tankom slojuna lesama od pru}a ili od ìce isu{e na mestu koje se dobro pro-vetrava. U su{nici ih treba su{i-ti najmawe jedan dan, a vazduhu ihonda izloìti najmawe dva dana.Umesto su{ewa na vazduhu puèvise mogu izloìti dimu…

U prirodi je sloènije oddrugih namirnica ispe}i hleb.Pome{a se malo p{eni~nog, maloraànog, malo kukuruznog bra{na.Toj smesi dodaje se krompir, hra-stov ìr, leskova resa, pepequga,ka}un, zlatan, brezova kora, bu-jad, me~ja {apa i repu{ina. U ni-

ziji, kraj mo~vare, u brdskom i primorskom pojasu, kao sirovine zahleb mogu se upotrebiti i vaqu{ac, mala turica, dremovac, lo-kvaw, ùti lokvaw, divqa blitva, morgru{a, vodena bokvica, sr-àk, mukiwe, brekiwe, islandski li{aj i jo{ neke druge biqke.

Svaka od sirovine za hleb, poput krompira, ìra, àpqana,ka}una i zlatana, kuva se u posebnoj vodi. @ir se kuva u nekolikovoda, kako bi se odstranila gor~ina. Osu{ene leskove rese, semepepequge, osu{ena brezova kora, suve divqe kru{ke, suvi podanakbujadi i koreni me~je {ape i repu{ine mequ se u ma{ini za meso.Kukuruzno bra{no treba pariti. Prokuvani delovi biqke se do-bro izgwe~e kako bi se dobili {to sitniji komadi. Sve se sirovi-ne dobro prome{aju i ostavi testo da odstoji oko dva ~asa. Potomse oblikuju vekne i poga~e i peku u dobro ugrejanoj pe}i. Da bismobili sigurni u temperaturu pe}i (najboqa je oko 250 stepeni Cel-zijusovih), najpre }emo pe}i mawe poga~e. Kada budu gotove, otpri-like nakon pola ~asa, treba ih probati. Tek onda se stavqaju vekne

U improvizovanoj pe}i, pre pe~ewa hleba, oko tri ~asa morada bukti vatra i plamti àr. Nakon dva ~asa ve} se pu{e ispe~enevekne. Prijatan miris hleba mnogima probudi apetit. To je, ujedno,kako narod kaè, najzdraviji hleb. Treba ga probati.

ZAMENA ZA KAFU I [E]ERKao zamena za kafu moè se upotrebiti masla~ak, vo-

dopija, velika repu{ina, mala repu{ina, {umska repu{ina.Odgovaraju}ima postupkom i {e}er moè da se „priba-

vi” iz breze, me~je {ape, {apice, velike i male repu{ine i{umske repu{ine.

51


KAKO IZBE]I TROVAWE

ODBRANASVIMÛLIMADogodi se da namirnice ne budu dovoqno kuvane, pe~ene ili prène.Takva hrana obi~no nije pokvarena,ali zato sadrì bakterije i wihoveotrove. Mogu}e je da se u jelo stavi meso zaga|eno klicama ili seono zagadi kasnije – nehigijenskim rukovawem.

Naro~ito je opasna hrana koja, nakon spremawa, stoji na to-plom mestu duè od tri ~asa. Zato nipo{to nemojte jesti zanaredni obed ono {to je ostalo od prethodnog. Klice se na-ro~ito brzo razmnoàvaju u jelima od mesa, ribe, jaja, mlekai gqiva. U seoskim sredinama se za pripremawe jela upotre-

bqavaju i posude od bakra ili pocinkovanog lima. Te posude nisuemajlirane ni kalaisane, pa se doga|a da se deo metala rastvoriu hrani. Posebno se treba ~uvati kiselih jela i napitaka pripre-mqenim u takvim posudama. Desi se i to da pojedinci pripremeobed od vo}a i povr}a koje je ranije prskano, a da ga prethodno neoperu. Naravno, {to mawe vremena proteklo od prskawa, utolikoje i ve}a opasnost od trovawa. Ukoliko se takve biqke dobro ope-ru, svaka opasnost prestaje.

Kako raspoznati pokvarene od ispravnih namirnica?Povr{ina ukvarenog sirovog mesa je suva ili vla`na, lepqi-

va, sluzava, zatvorene boje ili zelenkasta, katkad i plesniva. Akose sumwiv komad mesa rase~e, presek je vlaàn, lepqiv, meso tam-

OTROVNE ILI [KODQIVE DIVQE BIQKE1. Velebiqe, 2. ku`wak, 3. bunika, 4. paskvica, 5. ~e-

mernika, 6. |ur|evak, 7. jedi~, 8. hajdu~ka oputa, 9. kozlac,10. vranino oko, 11. kozja krv ili orlovi nokti (crveno pasjegro`|e, planinsko pasje gro`|e, crno pasje gro`|e), 12. mra-zovac, 13. kukuta.

no, ponekad zeleno ili sive nijan-se, meko je i neelasti~no. Mirisukvarenog mesa je kiselkast, pod-se}a na trule`, veoma je neprija-tan ako se pritisne zagrejanimnoèm ili ako se isitni, stavi uposudu s vodom i zagreje. Loj ilimasno tkivo ukvarenog mesa susivkaste boje, lepe se na prstima,plesnivi su i uèglog mirisa. Sr`kostiju ne ispuwava ceo prostor,meka je, na prelomu bez sjaja, a po-nekad i sivkaste boje.

Kod ukvarenog suvog mesa vi-di se plesan koja je prodrla u mi-{i}no tkivo, ponekad ima i crva.Presek je zelenkaste boje, naro-~ito na delovima mi{i}a koji sevezuju za kost. Miris i ukus su ne-prijatni. Ose}a se nakiselost inatrulost. Naro~ito se ose}auègnut miris masnog tkiva.

Pokvarene kobasice raspo-zna}ete ako pod prstima osetiteqigav i vlaàn omota~. Nadev jezelene boje, a po~esto je plesanprodrla kroz omota~. Ponekad sucrvi ve} o{tetili omota~. Napreseku se mogu uo~iti zelenka-stosive mrqe, rastresit i {upqi-kav nadev. Slanina ili mast suprqavozelene boje. Ponekad se unadevu mogu primetiti crvi. Ukusjoj je kiselkast i nagorak, a miris– kao kod uègnute slanine.

O~i pokvarene ribe su upa-le i bez sjaja. [krge su izgubileruì~astu boju i postale sive, ameso je meko. Kada ukvarenu ribu stavite u vodu ona pliva, za raz-liku od sveè koja }e sigurno da potone.

Od preventivnih mera treba spomenuti da je osnovno pravilodobro skuvati, odnosno ispe}i ili isprìti namirnice. Pre togaih dobro oprati kako bi se skinuli ne~isto}a, ve}i deo klica iuklonila hemijska sredstva za za{titu biqa. Naravno, uz neizo-stavne elementarne higijenske mere. Pribor za obradu (pawevi,daske, noèvi i drugo) mora da bude besprekorno ~ist, a nakon upo-trebe da se dobro opere, popari vrelom vodom. Paweve i daske je

52 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I – Z N A W A I V E [ T I N E

preporu~qivo jo{ posuti i so-qu. Prilikom obrade pe~enog ikuvanog mesa ili ribe ne trebaupotrebqavati pribor koji sekoristi za se~ewe sirovog mesai ribe. Dobro bi bilo prili-kom ishrane u prirodi da se iz-begne upotreba mlevenog mesa.Ukoliko se pojave znaci trova-wa, svu sumwivu hranu trebabaciti kako bi se spre~ila we-na daqa upotreba.

PRVA POMO]Prva pomo} kod trovawa

je jednostavna. Najboqe je iza-zvati povra}awe stavqawemprsta u usta i draèwem resi-ce. Nakon povra}awa preporu-~uje se ispirawe èluca. Tre-ba popiti ve}u koli~inu vode,pola litra i vi{e, a onda po-novo izazvati povra}awe. Zasvaku sigurnost, to treba pono-viti. Boqe je to u~initi mlakomnego hladnom vodom. Ako je oduzimawa hrane proteklo vi{evremena, te se pretpostavqada je takva hrana svarena, inakon povra}awa dobro bi bi-lo uzeti neko sredstvo za ~i-{}ewe: gorku so, ricinus iline{to sli~no. Preporu~uje sejo{ i pra{ak ̀ ivotiwskog ugqaili mawa koli~ina bele gline.Nije na odmet da se popije ma-lo crne kafe ili ~aja. Prvog

dana trovawa piti samo ~aj, kasnije postepeno uzimati laganuhranu, da bi najzad, pre{li na normalnu ishranu. Ukoliko se kodotrovanih pojave znaci oduzetosti pojedinih mi{i}a, poreme}ajivida ili zatvor, {to pre potraìti lekara.

Ishrana u prirodi moè da bude i prava zabava za one kojivole pozitivni avanturizam. I zapamtite: nikada ne moète bitisigurni da znate sve. Uvek, kad god je mogu}e, konsultujte druga po-red sebe. I stalno treba u~iti.

Prilog priredio Zvonimir PE[I]

OTROVNE PEÛRKE1. Zelena, bela, ù}kasta pupavka, 2. muhara, 3. pante-

rovka, 4. bquvara, 5. ludara, 6. orlovasta rudoliska, 7.smr~ci i hr~ci (ako se jedu presni).

ishrana u prirodi - odbrana.mod.gov.rsodbrana.mod.gov.rs/specijalni prilog/23/023_045_ishrana u...

Documents