Uneverzitet u Pritini sa privremenim seditem uKosovskoj MitroviciPrirodno-Matematiki fakultetOdsek za Geografiju

Seminarski radIslam

Mentor: Student:Jovo Medojevi Denan krijelj :Table of Contents-

Uvod 1

1. OSNIVANJE ISLAMA I ISTORIJSKI PREGLED2-3

2. STUBOVI ISLAMA3-5

3. Kur an6-7

4. ETIKA ISLAMA7-8

5. ISLAMSKA UMJETNOST I NAUKA9-10 Literatura

UVOD

OVAJ RAD PREDSTAVLJA MOJ POKUAJ da Islam predstavim ne samo kao religiju ve i kao svojevrstan kulturoloki fenomen. Naime, on, kao jedinstvena kulturna i drutvena doktrina presudno utie na ivote skoro milijardu ljudi. To znai da svaki peti ovek na kugli zemaljskoj ivi i ponaa se po pravilima koje ova religija propisuje. Da bi se islam shvatio u celini, neophodno je posmatrati ga kroz njegov razvoj- od Muhamedovog a.s. recitovanja sura, od koje je kasnije sainjen Kuran asni, preko Hadisa i erijetskog prava, pa sve do savremenog islama koji bitno utie na sve svetske tokove, kako religijske tako i naune, drutvene, kulturne u zadnje vreme sve vie i politike.

OSNIVANJE ISLAMA I ISTORIJSKI PREGLED

Islam je trea velika svetska monoteistika religija. Poreklo vue iz istog izvora kao i ostale dve judeizam i hrianstvo. Islam (arapski- , latinski- al-'islm ) je nastao u VII veku u polunomadskom polietikom drutvu Arabijskog poluostrava. Karavani iz Meke i Medine trgovali su sa Sirijom i Palestinom koje su bile u sreditu hrianskog Vizantiskog Carstva. U Medini i nekim drugim arapskim gradovima ivele su dobro organizovane jevrejske zajednice. Islam je arapska re koja znai "predanje". Islam e od jevreja i hriana preuzeti strog i radikalan monoteizam, neto od gnostikog uenja a od predislamske arapske religije ( dahilijet) zadrae neke moralno-pravne propise i obiaje (klanska solidarnost, poligamija, svetilite Kjaba). Islam je religija podreenja, pokornosti. Sledbenici islama "muslimani" su oni koji su se predali i podredili volji Boga (Allaha). Islam je po svojoj strukturi istovremeno etnika i konfesionalna religija. Njegovi koreni su na Arabijskom poluostrvu i on je zadrao jau arapsku komponentu. Posebnu vanost u Islamu ima arapski jezik, kao jezik Kurana, boanske objave proroku Muhamedu, pri emu se ne radi samo o njegovom sadraju ve i o injenici da njegov izraz na arapskom jeziku utelotvoruje sve dimenzije bozanske objave i da prema tome nije mogue prevesti Kuran na neki drugi jezik, ve ga jedino interpretirati ili parafrazirati. Na taj nain arapski karakter svete knjige islama predstavlja dogmu koja osnauje etniki arapski karakter sutine muslimanskog verovanja i rituala. U isto vreme islam je konfesionalna religija i moe se uprediti sa budizmom i hrianstvom, koji nisu univarzalni samo po svom uenju, nego i po irenju u razliitim narodima i delovima sveta, pri emu je vanu ulogu odigrala misionarska delatnost. Islam je takoe muslimanska vera koja propoveda apsolutnu istinu koju moe dobro da shvati svako ljudsko bie. Istorija Islama se, okvirno, najlake moe podeliti na tri osnovna perioda, pri emu se ne sme izgubiti iz vida da svaka takva ema sadri u sebi prejudiciranje stavova o pojedinim dogaajima i da se svaki problem mora osvetliti prema specifinim okolnostima mesta, sredine grupe itd. A ne samo na osnovu formalne podele. Ta tri perioda su: 1. rani od 610 n.e. kada je muhamed doiveo svoju prvu viziju do 750 kada je pao u majadski kalifat; 2. srednji od 750 i uspona Abasida otprilike 1500 to je (terminus ad quem) zavrsnica kalifata na male regionalne emirate; 3. Savremeni period od 1500 do danas oznaile su dve etape razvoja-nastanak tri meusobno suprostavljene ali vrste i fleksibilne drave: Otomansko carstvo, safavidska Persija i Mogulska imperija. Svesni slavne prolosti pojaani novom snagom koja dolazi iz bogatih arapskih zemalja proizvoaa nafte toj religiji je cilj osvojiti svet. Muslimani veruju da njihova religija moe ispuniti sve religijske i duhovne potrebe oveanstva.

STUBOVI ISLAMA

POSTOJI PET DUNOSTI KOJIH SE MORAJU PRIDRAVATI SVI MUSLIMANI . Poznate su kao stubovi ili arkani Islama.Prva je sahadah , iskreno iskazivanje vere da nema drugog Boga osima Allaha I da je njegov prorok Muhamed. Druga je salah i znaci da je potrebno da se muslimani mole pet puta dnevno. Treci stub je zekeat, a to je darivanje novca siromasnima. Cetvrti saum znaci post tokom Ramazana. Peti stub je hadz, odnosno obaveza hodocasca u Meku. Sahadah (verovanje u jednog Boga) dunost svakog muslimana je da svedoci da nema drugog Boga osim Allaha, a to znaci da je zabranjeno Bogu pripisivati drugove, sina, bracu. Ovde se jasno moze videti razlika izmedju islama i npr. hriscanstva. Hriscani veruju u sveto Trojstvo: U ime Oca, Sina i Svetog duha. Salah (molitva) pet puta dnevno svaki musliman prestaje sa svojim poslom, okrece se u smeru Meke i moli se. Muskarci na molitvu odlaze u dzamiju petkom u podne, no inace se mogu pomoliti na bilo kojem mestu; zene se obicno mole kod kuce. Pre nego sto pocne sa molitvom, musliman mora sprovesti ritualni obred pranja (uzimanja abdesta ). Zekat (milostinja) je prema Kuranu propisano dobrocinstvo u formi milostinje. Izvorno, slobodna milostinja koja se delila u zajednici, razvila se tokom istorije u duznost milosrdnog poreza, koji je uvela islamska drzava, a danas je svojim najvecim delom ukljucen u drzavni porez. Taj precizno odmereni porez treba da stvori jednakost izmedju oporezovanih bogatasa i siromasnih, koji se time pomazu. Prema Kuranu, milostinja treba da bude primenjena na jedan odredjeni krug ljudi. Tu spadaju: siromasi, oslobodjeni robovi, duznici, udovice, sirocad, putnici, zatvorenici, probradjeni, bolesnici i oni kojima treba dati odstetu za ucesce u svetom ratu. Saum (post) u mesecu Ramazanu (Ramadan) je ime 9. meseca po islamskoj kalendarskoj godini, koji u toku godine moze da padne u svako doba. Za vreme meseca posta mora svaki punoletni i zdravi musliman svakog dana u vremenu od izlaska Sunca, tj. od trenutka kada se bela nit moze razlikovati od crne do zalaska Sunca da se uzdrzava od jela i pica, pusenja i polnog opstenja, nasuprot nocima u tom mesecu. Hadz (hodocasce), hodocasnicki put u Meku, za dolinu Arafat i prema Minu, propisan je barem jedanput u zivotu svakom punoletnom muslimanu bez obzira na pol, ukoliko je on zdravstveno i finansijski spreman. Dok mali hodocasnicki put za Meku moze biti preduzet u svako doba godine, veliki hodocasnicki put pada u poslednji mesec meseceve godine, zu -l- hidzdza . Taj hodocasnicki put vazi za ispunjenje religioznog zivota, a onaj koji je preduzeo hadz moze biti nazvan hadzija. Hodocasnicko putovanje, u kome ucestvuje 10% svih muslimana, vode ga zajedno muslimanski vernici iz svih delova sveta, iz razlicitih socijalnih slojeva i razlicitih verskih pravaca, jaca zajednicku svest muslimana i omogucava im da iskuse jedinstvo islaske umme . Sa hodocascem su povezane razne ceremonije. Dvadeset kilometara pred Mekom hodocasnik se podvrgava jednom ritualnom ciscenju i oblaci hodocasnicki ogrtac. Dva dana posle toga on ulazi u Meku, u sveto podrucje, jarAm, u kojem se nalazi izmedju ostalog Zemzem cesma iz koje vernici uzimaju vodu u kojoj peru svoje marame za glavu.U sredini velikog dvorista se nalazi Kaba, prekrivena crnim tepihom od brokata, koji je podignut samo sa ulaznih vrata. Hodocasnik ritualno obilazi Kabu sedam puta s desna na levo i ljubi "crni kamen", u stvari meteorit koji je na visini od 1.5 m iznad tla uzidan u jednu okruglu, iroku srebrnu posudu. Potom hodoasnik preduzima sedam uzastopnih etnji prema susednom uzvienju izmeu brda Marva i Safa, u znak seanja na Hagaru, majku Ismaila i sluavku i sporednu enu Avramovu. Sledeeg dana izgovara hodoasnik svoju popodnevnu molitvu u dolini Arafat, gde se nalazi veliki logor hodoasnika.

Treeg dana, poseuju hodoasnici mesto Mina, gde bacaju kamanje na tri kamene gomile. Desetog dana meseca hodoaa postavlja se "rtvena sveanost" na kojoj muslimanski hodoasnici zajedno sa muslimanima koji su ostali kod kue u celokipnom islamskom svetu, zakolju jednu rtvenu ivotinju i njeno meso razdele siromanima. Kod haridita ismailita, kao esti stub islama i osnovna dunost prikljuuje se i dihad-sveti rat. Sveti rat slui irenju podruja islamske drave, a ne bezuslovno nasilnom islamizovanju nevjernika. Prema islamskom dravnom pravu, itav je svet sa oveanstvom teoriski podeljen na dva dela: dar al- islam (oblast islama) i dar al-harb (oblast rata). Dok ovakav prvi deo obuhvata zemlje koje se ve nalaze pod muslimanskom vlau, onaj drugi se odnosi na sve ostale zemlje, koje jo ne podpadaju pod podruje muslimanske moi i koje kao takve vae za potencijalne ratne pozornice onoliko dugo dok i te zemlje ne postanu "oblast Islama". Shodno tome i obaveza prema svetom ratu postoji sve dotle dok ceo svet ne bude stajao pod muslimanskom vlau, i Allahovom poretku. Obaveza na sveti rat postoji za celokupnu muslimansku zajednicu, im ona za to bude sposobna ali ne za svakog pojedinca. Najdue trajanje oruanog primirja izmedju ratova ne treba da prekorai deset godina, pri emu se godinje pripreme za sveti rat raunaju u ratne godine. Musliman koji umre borei se "na Allahovom putu", jeste sehid te stoga direktno odlazi u raj.

Kur an

KURAN NAJVIE DOBRO JEDNOG MUSLIMANA JE KURAN, ija je oznaka verovatno jedna strana re pozajmljena iz arapskog jezika gde keriana znai bogoslueno itanje. Kako Kuran sadri u fiksiranoj formi sabrano otkrovenje Muhamedovo, on ini sveti spis muslimana. Muslimani veruju da u Kuranu pie sve to je potrebno da znaju kako bi iveli kao dobri ljudi. Uleme su verski uitelji koji danas pomau ljudima u tumaenju islamskih tradicija. Ukoliko se neki problem u Kuranu ne pominje direktno, muslimani se okreu Hadisima, tradicionalnim spisima o ivotu I poukama proroka Muhameda. Kuran I Hadisi zajedno ine osnovu erijatskog zakona kojim se muslimani rukovode u ivotu. Kuran se sastoju od 114 sura , koje opet obuhvataju 6236 ajeta . Najdua sura sadri 286 reenica u stihovima, a najkraa samo tri. Nazivi sura jesu lagvorti koji se odnose ili na poetak ili na obradjeni sadrzaj. Svaka sura sa izuzetkom devete, poinje formulom: "U ime Allaha, milostivog, samilosnog ", bismilla je skraenica sastavljena od arapskih rei te uvodne formule. Ne uzimajui u obzir kratku, od samo sedam stihova prvu suru, el fatihu, sve druge sure su podreene po duini. Prema tom ematskom pristupu opadajue duzine, na poetku se, po pravilu, nalaze due i zakonodavnije sure iz medinskog perioda Muhamedovog, za njima slede krae, iz mekanskog perioda. Tematski i literarno Kuran sadri pareneze ( mavaize), opomene o kraju vremena i opisivanja suda, hvalospeve Allahu, proroke prie o predislamskim nosiocima otkrovenja, opomene i pouke. Posle hidre 622 godine, poveava se broj zakonskih odredbi, ahkam, pravnih uputstava, pounih komada, a takoe i tekstova samoodbrane . Rei otkrovenja, koje su najpre napisane na ilama povezanim palminim listovima datule, kostima i belim kamenim ploicama, a delom i samo usmeno prenoene, sabrao je oko 650 godine, na inicijativu Muhamedovog naslednika, prvog kalifa Ebu Bekra, prorokov pastorak Zeid ibn Harita. Od tada ta zbirka vai za Kuran. U vreme treeg kalifa Omera zakljuena je redakcija Kurana, godine 653, Tako se u vezi sa svetim spisom muslimana ne javljaju nikakvi tekstualni kritiki problemi recitacije, punkcije i vokalizacije kao i objanjenja i komentarisanja. Mnogostruke paralele Kurana sa priama i izrekama jevrejske i hrianske Biblije poivaju na injenici da je Muhamed preuzeo poneto od njemu poznate jevrejske i hriansko-nestorijanske tredicije tekstova. Od brojnih arapskih izdanja Kurana za merodavno vai nadaleko uveno egipatsko iz godine 1919.

ETIKA ISLAMAIslam je,kao uostalom i sve ostale monoteistike religije, u sutini ovekov pokuaj da se priblii Bogu. Iako svaka od tri nejvee svetske religije (Judeizam, Hrianstvo i Islam) oveku nude svoj put pribliavanja Bogu, ipak sutina im je zajednika. A to je , pomoi oveku da nae svoj put ka svojevrsnom cilju- da bude bolji. Koji put e ovek odabrati (koju veru odabrati) u sutini i nije od presudnog uticaja. Cilj je uvek isti. Biti dobar ovek. Biti dobar prema sebi, prema drugima, biti dobar uopte. Islam nudi put koji svakako nije najednostavniji i najlaki. On, pre svega verniku kreira svakodnevni ivot nizom zapovesti kao to su: klanjanje namaza, itanje (uenje) svete knjige Kurana, deljenje milostinje (Zekata) sirotinji, itd. Samo izvravanje ovih dunosti oveka ini boljim, u to nema sumnje. Meutim, sama sr Islama, nije samo u pukom izvravanju dunosti propisanih Kuranom. Njegova sutina je u tome da oveka uini boljim u svakom domenu njegovog ivljenja. Islam propoveda toleranciju, kako prema drugim narodima, tako i prema drutvenim klasama. Veoma je vano shvatiti sliku drutva u doba kada Muhamed poinje sa svojim propovedima. To je vreme izraenih klasnih razlika i robovlasnikog sistema. Islam po prvi put prua priliku robovima da se oslobode. Takoe, istiu se ljudske vrline, a ne njegovo bogatstvo. ena po prvi put dobija zakonom predvienu mogunost razvoda braka, kao i obaveznog nasledstva. U doba Muhamedovih propovedi, neka plemena su svoju ensku decu zakopavala u ivo blato. ak i u modernom drutvu, na mnogim dvorovima Evrope enska loza nema prava punopravnog nasledstva, a Vatikan jo uvek ne doputa razvod braka. Takoe, Islam propisuje, ak i za moderno doba, veoma revolucionarne propise to se tie ponaanja ljudi u ratu. Strogo je zabranjeno ubijanje i zlostavljanje zarobljenika, a ak i u samoj borbi, muskiman nesme koristiti prekomernu silu. U islamskom drutvu kolovanje je obavezno, pa verovatno otud i toliki doprinos muslimana svetskoj nauci: postavljeni su osnovi moderne matematike (arapski brojevi), astronomije (moreplovci u srednjem veku najvie su koristili znanje arapskih astronoma), knjievnosti (dela kao to su 1001 no eherezade). Zanimljivo je da je Muhamed u VI veku ljudima objanjavao da je ovek nastao iz jedne obine kapljice (ugruka krvi), da bi nauka tek kasnije utvrdila postojanje embriona i njegov dalji razvoj. Neki od najveih sportista sadanjice su takoe muslimani. Moda je najbolji primer Muhamed Ali, bivi svetski apion u boksu i po mnogima najvei sportista sadanjice, 1972 god. Kao svetski ampion u boksu, javno se deklarisao protiv vijetnamskog rata i amerike neokolonijalne politike. Odbio je da ide u taj rati to ga je kotalo titule svetskog prvaka i kazne zatvora od etiri godine. Slobodno se moe rei da je on jedan od najzaslunijih ljudi za stvaranje antiretne klime u Americi sedamdesetih godina. Islam najstroe zabranjuje nehajan odnos oveka prema svom telu. Njegova promocija zdravog ivota iznedrila je jo neke od najveih sportista sadanjice: Karim Abdul Dabar i ejkil O Nil u koarci, Zinedin Zidan u fudbalu, Majk Tajson u boksu. Najvei trkai na srednje i duge staze u atletici su takoe muslimani. Sve ovo, najbolje nam govori o tome kakva je Islam ustvari religija i kakva je njegova etika.

ISLAMSKA UMETNOST I NAUKA

Islam je asimilovao kulturno naslee svojih naroda I na osnovu toga stvorio sintezu u formi nove islamske umetnosti. Posle svojih osvajanja islamski Arapi su esto preuzimali ve postojee kulturne graevine tuih religija i preoblikovali ih za svoje potebe. Tako su npr. Ranohrianske bazilike Al Aksa damija u Jerusalimu i damija Umaijada u Damasku i centralne graevine kao to je Aja Sofija u Istambulu, hinduistike sale stubova preoblikovane u islamske damije ili su pak bile uzete kao uzori za nove graevine. Izrekama proroka (hadis) obrazloena je zabrana figurativnog predstavljanja svega to je ivo, omoguila je u islamskoj umetnosti nastanak jedne apstraktne umetnosti dekoracije (arabeske, maureske). Ornamentika greevina je skoro iskljuivo geometrijske prirode, retko se primenjuju stilizovane slike biljaka i ivotinja. Zabrana figurativnog prikazivanja, koja se striktno samo u religioznoj umetnosti porekinuta je u dvorskoj i graanskoj unetnosti u oblasti Persije i Indije. U srednjem veku nastaje religiozna ikonografija ak i sa prikazima proroka. Islamska nauka takoe je spojila mnoga razliita znanja. Na vioj koli u Bagdadu naunici su na arapski prevodili knjige iz stare Grke i Indije. Naunici su merili i posmatrali svet prirode. Matematiari su izumeli algebru i arapski sistem brojeva koji se i dan danas koristi irom sveta. Muslimani su bili vodei svetski astronomi. Podigli su brojne opservatorije i usavrili primenu astrolaba. Islamski lekari prihvatili su i sledili starigrke teorije i promenjivali brojna svoja teorijska znanja. Davno pre Evropljana znali su da krv krui telom. Isticali su vanost zdrave ishrane i poznavali isceliteljsku mo biljaka i zainskog bilja. Najvei filozof i naunik Islama bio je ibn Sina, roen u Bugari, dananji Uzbekistan.Bio je izuzetno dobar lekar, a Evropljani ga poznaju pod imenom Avicena.Njegov Medicinski kanon jedna je od najpoznatijih knjiga u istoriji medicine. DANANJE RASPROSTIRANJE ISLAMA Muslimani sainjavaju drugu po veliini religioznu zajednicu na svetu, iza hriana. Njihov ukupan broj iznosi oko 817 065 000, tj. 17,1% svetskog stanovnitva. Od toga njih 65.5% ivi u junoj Aziji i 26.4% u Africi. Danas je Islam rairen u 162 zemlje, od ega je religija veine i istivremeno dravna religija u Pakistanu, Iranu, Egiptu, Maroku, Sudanu, Iraku, Saudijskoj Arabiji, Severnom Jemenu, Maleziji, Tunisu, Libiji, Maurutaniji, Tatarstanu, Kuvajtu, u Bangladeu, Turskoj, Avganistanu, Aliru. Muslimani ine preko 90% stanovnitva. Iako su u Indiji zastupljeni samo 11,6% stanovnitva, danas u ovoj zemlji ivi najvei deo muslimana. U Evropi ih ima 9 miliona, mada se taj broj zbog stalnih migracija neprestano poveava. Kao jedna od najveih svetskih monoteistikih religija Islam zauzima nezaobilazno mesto u civilizacijskom razvoju oveka, kako verski, tako i politiki, nauni i utie na najsire sfere ljudskog drutva. Fleksibilan stav prema onome to ne pripada islamskoj civilizaciji, doveo je do veoma brzog irenja Islama. On je za samo 1400 god. Svoga postojanja postao jedna od najveih i najuticajnijih svetskih religija. Teritorije na kojima ive muslimani prostire se od zapadne Evrope do Australije, a zanimljivo je da je grad svetlosti Pariz drugi po veliini posle Kaira, muslimanski grad na svetu. Da li je Islam religija koja predstavlja izvor na kome se napaja medjunarodni terorizam ili je to religija koja poziva na mir, toleranciju, ravnopravnost? Da li Islam svet gura u propast ili je on vekovima bio inspiracija za neke od najveih svetskih dostignua u nauci, umetnosti, politici? Nadam se da sam ovim tekstom uspeo da dam delimian odgovor na ova pitanja. Moja elja je bila da Islam prikaem gledan kroz vie prizmi od istorijske, preko drutvene i kulturne pa sve do naune i politike.

LITERATURA1. Enciklopedija ivih religija (str. 291, 292); Nolit, 1992 2. Istirija civilizacije Vil Djurant (str. 381, 382); Narodna knjiga, 1998 3. Oksfordska enciklopedija (str. 371, 372); 2003 4. Osnivai velikih religija (str. 253, 259); Sto- 10 -