ispitivanje meda

HEMIJSKO - MEDICINSKA ŠKOLAVRŠAC

MATURSKI RADIZ ELEKTRO ANALITIČKIH METODA

TEMA: ISPITIVANJE MEDA

Učenik: Mentor:Tijana Domošljan prof. Nikola Oluić Dipl. Fiziko - hemičar

SMER: Hemijski laborant

Vršac, jun 2011. god.

Maturski rad Tijana Domošljan

Sadržaj:

1. Uvod............................................................................................................3

2. O pčelama....................................................................................................4

3. Podela meda................................................................................................5

4. Hemijski sastav meda..................................................................................6

5. Fizička svojstva meda...............................................................................12

6. Med kao prirodna hrana i “živa materija”.................................................13

7. Eko proizvodi pčela...................................................................................13

8. Baktericidna svojstva meda.......................................................................14

9. Pčelinji otrov.............................................................................................14

10.Zablude o kristalizovanom medu..............................................................15

11.Cvetni prah................................................................................................15

12.Matični mleč..............................................................................................16

13.Kozmetika na bazi meda...........................................................................16

14.Propolis.....................................................................................................16

15.Hemijski sastav i fizičke osobine meda....................................................17

16.Prpoplis kao lek.........................................................................................18

17.Eksperimentalni deo..................................................................................19

18.Zaključak...................................................................................................20

19.Literatura...................................................................................................21

2


Uvod:

Pčele su postojale još u tercijalnom periodu Zemlje približno 56

miliona godina pre pojave prvobitnog čoveka. Zahvljujući posredovanju

pčela u oprašivanju bilja obezbeđuje se povećanje prinosa i proizvodnja

ljudske hrane na zemlji. Danas je pčelarenje u mnogim zemljama

organizovano na savremenim naučnim i tehnološkim osnovama. Računa se

da u svetu ima oko 48 miliona pčelinjih društava. Godišnja proizvodnja

meda u svetu dostiže i do 600 hiljada tona. Da bi sakupile kilogram meda

pčele moraju da posete oko deset miliona cvetova i da pređu put 360 – 450

hiljada kilometara.

Osima sa cvetova slatku materiju pčele sakupljaju i sa šumskog lišća,

za proizvodnju tamnog šumskog meda koji je 13 puta bogatiji nekim

mineralima nego cvetni med.

Dokazano je da svaka kapljica meda sadrži više od sto važnih

supstanci za organizam. U prorodi još nije pronađena supstanca koja sadrži

tako veliki broj različitih vitamina i u tolikoj količini, kao što ima matični

mleč.

U novije vreme se razvija i nauka kaoja se bavi labaratorijskim i

kliničkim istraživanjem hranljivih i lekovitih sastojaka pčelinjih proizvoda

i njihovom primenom u medicini i ishrani. Tanauka se naziva apiterapija.

Svako zrnce polena je biološki jedinstveno. Sadrži sve što je

neophodno za život: masti, vitamine, aminokiseline, ugljene hidrate,

enzime, koenzime, hormone, i mnoge druge sastojke od kojih neki još uvek

nisu proučeni.

Superiornost propolisa kao prirodnog antibiotika je u tome što uopšte

nije škodljiv za čovekov organizam. Vosak se upotrebljava u industriji.

3


O pčelama

Kada se posmatra pčelinje društvo u jednoj košnici doalzi se do

zaključka da su pčele najorganizovanija bića žive prorode. Pčele spadaju o

u kolo zglavkara. Zato što su im krila opnasta a usta udešena lizanje i

srkanje hrane. Najbliži srodnici medonosne pčele su ose. Ima četiri vrste

pčela:

1. Patuljaste

2. Gorostasne

3. Indijske

4. Medonosne

Pčela nikada ne živi sama u prirodi. Svaka pčelinja zajednica se sastoji

od matice, trutova i radilice. Za vreme svog života koji traje 4 – 7 godina

matica snese oko milion ipo jaja. Svaka mlada matica mora se spariti da bi

postala majka svoga pčelinjeg društva. Matice se među sobom ne trpe,

napadaju jedna drugu i ubijaju se. Polni organ truta se pri sparivanju kida i

on sam nakon toga ugine. Ako se matica ne spari ona ipak počne da nosi

jaja ali se iz njih izlegu trutovi jer su jaja ne oplođena. Ovakva matica se

naziva trutonoša. ako ssu jaja oplođena iz takvih jaja rađaju se radilice.

Trutovi žive oko 40 dana. Oni ništa ne rade u košnici. Jedna košnica

ima nekoliko stotina trutova koji jedu med, pa čak i dozvoljavaju da ih

radilice hrane.

Radilice su stalni i najmnogobrojniji članovi pčelinjeg društva i čine

glavnu snagu. Telo im se sastoji od glave grudi i trbuha. Na glavi se nalaze

oči, pipci, usta sa dugim jezikom, koji je obrasao sitnim dlačicama tako da

pčela lako posisa slatki sok, nektar, sa dna cvetova. Na grudima se nalaze

tri para nogu za hodanje i sakupljanje cvetnog praha – polena.

4


Za život pčela tesno je vezano saće. Saće pčele izrađuju od voska.

Vosak luče pčele svojim voštanim žlezdama. Pčela luči vosak do svog

18tog dana života. Kada pčele hoće da grade saće, na stotine njih se okače

u lončiće, pri čemu se prednjim nogama zakače za zadnje noge prethodnog

reda pčela. One tada daju utisak da su neaktivne, u stvari one luče vosak.

Kao i sva živa bića, pčele unose u svoj organizam hranu koja se sastoji od

ugljenih hidrata, belančevina, masti, mineralnih soli, vitamina, vode.

Ugljene hidrate i mineralne soli uzimaju iz nektara a belančevine, masti, i

vitamine iz cvetnog praha. Vodu uzimaju iz prirode i nektara.

Podela meda

Po biljci od koje potiče med i dobija svoje ime.Naj poznatiji cvetni

medovi su: Od kadulje, bagrema, lipe, deteline, ruzmarina, maline,

suncokreta, gorusice, uljane repice, kokosa.

Ukoliko nektar koji izlučuju razne biljke dolaze pomešan u košnicu, iz

njega se dobija mešani med, koji je sakupljen sa mnogobrojnih medonsonih

biljaka.

Med se može podeliti na planisnse i nizijske vrste. Planisnski med je

boljeg kvaliteta, znatno tečniji, aromatičniji i zdraviji od ravničarskog.

Prema poreklu postoji još jedna vrsta meda – medljikovac. On nastaje tako

što se za vreme letnjih vrućina, množenje biljnih ćelija i rast prestaju, pa

usled toga dolazi do izlučivanja slatke materije. Tu slatku materiju

sakupljaju pčele i nose u košnicu i tako nastaje medljikovac.

Med se na tržištu može iznositi u saću ili u boksesima. Vrcani med je

najrasprostranjeniji. On predstavlja med dobijen iz pčelinjeg saća

5


istresanjem u centrifugalnim istresaljkama koje mu omogućavaju da sadrži

svoje prirodne osobine.

Gustoća meda omogućava njegovu klasifikaciju na nekoliko vrsta koje

se određuju po tome u kakvom se stanju med u određeno vreme nalazi.

Razlikuju se žitki i kruti med.

Žitki med je svaki med dobijen na bilo koji način vađenjem iz saća ali

samo u početnom stadijumu. Daljim odležavanjem takvog meda dolazi do

ušećeravanja. Nema nikakvog razloga da se ušećereni med smatra manje

vrednim od žitkog, što mnogi misle. Ušećeravanje je nužan proces u

odležavanju tog proizvoda pa čak i ušećeravanje pokazuje da je med zaista

pravi i prirodan.

Kruti, kristalizovani med može se ralikovati po zrncima kristala. Tako

da postoji krupno zrnasto, sitnozrnasto i masno ušećeravanje meda. Krupno

zrnasti ušećereni med ima zrnaca veličine 0,5mm, sitnozrnasti ima zrnca

veličine ispod 0,5mm a masno ušećereni med ima izgled smrznute masti.

Hemijski sastav meda

Osnovni sastojak svakog m,eda su šećer i voda. Od šećera

preovladavaju invertni šećer i to: fruktoza, glukoza, i saharoza. Povećan

sadržaj saharoze izaziva kristalizaciju meda. U sastav meda ulaze i azotna

jedinjenja sa 0,3% mineralne materije, organske kiseline, dekstrini,

aromatične materije, vitamini grupe A, B, C i enzimi o bojne materije. Kod

organske kiseline ima najviše jabučne, vinske, limunske i mravlje. Enzimi

koji se nalaze u medu potiču od organizma pčela i daju medu specifična

svojstva. Ukus i miris meda zavisi od etarskih ulja a boja od bojnih

materija.

6


Amino kiseline su derivati aromatičnih i alifatičnih kiselina u kojima

je vodonikov atom kiselinsko radikala zamenjen amino grupom. Od

kiselina u medu se nalaze: jabučna, vinska i limusnka. Jabučna kiselina

hidroksi – dikarboksilna kiselina. U svom molekulu sadrži jedan

hidroksilan C – atom pa postoji u obliku 2 optička izomera.

COOH

H C OH D – Jabučna kiselina

CH2COOH

COOH

HO C H L – Jabučna kiselina

CH2COOH

Vinska kiselina je dihidroksi – dikarboksilna kiselina koja ima dva

jednaka hidroksilna C – atoma, ima tri izomerna oblika od kojih su dva

optički aktivna a treći mezo oblik nema optičku aktivnost. Limuska kiselina

je hidroksi – trikarboksi kiselina.

7


Mezo oblik vinske kiseline

CH2COOH

HO C COOH

CH2COOH

Limunska kiselina

Vitamini su organska jedinjenja neophodna za ishranu čoveka.

Vitamini su potrebni organizmu u malim količinama. Sadržaj vitamina u

medu zavisi od cvetnog praha. Ako se filtrranjem odstrani cvetni prah iz

meda smo odstranili i sve vitamine. Nedostatak vitamina u čovekovoaj

ishrani može da dovede do nastanka nekih bolesti. Ispitivanjem je

dokazano da u medu ima najviše vitamina: A, B, B1, B2, C i provitamina A

(karotina).

8


Karotin (provitamin A) i vitamin A su dostignuća XIX veka. Vitamin

A se rastvara u mastima. Ima ga u medu buteru, biljnim uljima. Karotina

ima u šargarepi. Čoveku je dnevno potrebno 2 – 3 mg vitamina A.

Vitamin B1 naziva se tijaminom zbog prisustva azota i sumpora u

njegovom molekuku. Molekul vitamina B1 sastoji se iz dva dela: Iz

derivata pirimidina i derivata tijazola.

Vitamin B2 spada u flavine. On se naziva i ribo flavinom, jer u svojoj

strukturi sadrži petohidroksilni alkoho-ribitoz.

9


Vitamin C povećava otpornost organizmu prema infektivnim

bolestima. Nedostatak vitamina C u organizmu izaziva anemiju, krvarenje

desni, ispadanje zuba.

Invertni šećer je smeša akvivalentnih delova glukoze i fruktoze

dobijene pri hidrolizi saharoze u prisustvu kiseline kao katalizatora. On

10


sadrži oko 75 – 80% suve materije.ugljeni hidrati su jedinjenja koja su

izgrađena od ugljenika, kiseonika i vodonika. To su aldehidi i ketoni

polihidroksilnih alkohola iz kojih se mogu dobiti oksidacijom alkoholnih

grupa. Šećer iz meda organizam lako apsorbuje. Složene ugljene hidrate

nektara pčele prilikom prerade prevode u proste. Saharoza je disaharid koji

se sastoji iz glukoze i fruktoze. Ona se nalazi u šećernoj repi i šećernoj

trski. Glukoza i fruktoza u saharozi vezane su preko glikozidnih

hidroksilnih grupa pa je saharoza neredukujući šećer.

Glukoza Fruktoza

Saharoza

Enzimi su biokatalizatori koji omogućavaju da se procesi bio sinteze i

razlaanje organskih jedinjenja u živoj ćeliji odigravaju kroz sistem

biokatlize. enzimi kojim se nalaze u medu potiču od organizma pčela i daju

specifična svojstva medu.

Proteini su mikromolekulska organska jedinjenja koja su sastavljena

od amino kisekina.

Lipidi su organska jedninjenja koja predstavljaju heterogenu grupu

supstanci. U medu se nalaze prosti lipidi, a u proste lipide spadaju voskovi.

11


Vaskovi su estri viših masnih kiselina i viših zasićenih monohidroksilnih

alkohola. Pčelinji vosak je predstavnik životinjskih voskova. po svom

sastavu pčelinji vosak je estar palmitinske kiseline (C15H31COOH) i miricil

– alkohola (C30H61OH).

Dokazano je da se u medu nalaze i razni fermenti. Pčelinji med sadrži

sledeće fermente: Dijastaza, invetrstazu, katalizu, lipazu.

Fizička svojstva meda

Za kvalitet meda kao prorodne hrane veoma su važna i neka fizička

svojstva kao što su: hidroskopnost, viskozitet, specifična težina refrakcioni

indeks, polarizacioni efekat i boja.

Osobina meda je da u prisustvu vazduha privlači ili odbija vlagu. Što

se vlažnost vazduha više poveća, povećaće se i procenat vode u medu i to u

površinskom delu posude u kojoj je med smešten.

Viskozitet je osobina tečnosti dabude lepljiva i da se odupre curenju.

Ukoliko se med zagreje do izvesnog stepena, viskozitet se smanjuje ali ako

to zagrevanje pređe preko 35C ne može se više smanjivati viskozitet

Specifična težina je težina meda u određenoj jedinici zapremine.

Zavisi od temperature i sadržine vode.

Refraktni indeks je procenat suve materije ustanovljen pomoću

refraktomera.

Skretanje polarizacione svetlosti kod prirodnog cvetnog meda ide na

levu stranu a kod mediljke na desnu.Boja je rezultat sposobnosti meda da

apsorbuje svetlost, različite svetlosne dužine.

12


Med kao prirodna hrana i živa materija

Za razliku od industrijskog šećera koji predstavlja “mrtvu namirnicu”

med predstavlja “živu namernicu”, jer on nastavlja da živi i nakon vađenja

iz košnice. Med sadrži sve elemente koji ulaze u sastav krvi. Hemoglobin,

crveni pigment krvi, koji odnosi kiseonik u najmanje deliće organizma se

ne može obrazovati ako nema dovoljno gvožđa. Med sadrži oba minerala;

zato je vrlo koristan u stvaranju krvnog hemoglobina.

Industrijski šećer se smatra najvećim neprijateljem. Šećer stvara

potrebu za ponovno uzimanje, što ga više uzimamo, sve ga više organizam

želi. Čovekov organizam je prinuđen da fabričke šećere razlaže na proste

sastojke, dok su pčele to već učinile saharozom iz nektara. Na taj način

čovekov organizam je oslobođen napora. Pošto je dokazano da je med

dobar za creva, on se koristi kao dodatak kod dijeta. Zbog svopg sastava i

mineralnih materija med se nalazi na granici između zdrave hrane i leka.

Mikroelementi u čovekovom organizmu sakupljaju se u različitim

organima. Brojna istraživanja su pokazala da upravo sadržaj

mikroelemenata u rameni u vitaminskim procesima, omogućavaju izlečenje

anemije, sprečavaju arteriosklerozu, povećavaju imunološku otpornost.

Eko proizvodi pčela

Cilj eko pčelarenja, pri čemu se dobija ekološki med i drugi proizvodi

pčela, nije u količini već u njihovoj zdravstvenoj ispravnosti. Težnja je da

se dobije zdravstveno bezbedna hrana, med i drugi pčelinji proizvodi. Eko

med, organski proizveden med, po ukusu i hranljivosti ne razlikuje se od

konvencionalnog proizvedenog meda ali što se tiče zdravstvene

bezbednosti razlika je velika.

13


Razlike mogu biti pogubne za zdravlje ljudi što nam govore

istraživanja kao i da visok procenat fumaglina utiče negativno na proces

razvića kod dece.

Baktericidna svosjstva meda

Pčelinji med ima svojstvo da ubija mnoge gljivice i bakterije. Zbog

toga lekari preporučuju med pri svim upalama u grlu. U sasatvu meda

otkrivene su i antibakterijske materije, inhibitori, koji sprečavaju razvoj

mikroflore. Pčelinji med se ne može uplesnaviti, jer pored baktericidnih

ima i antimikrologična svojstva, a njegova trajnsot je neograničena.

Arheološka nalazišta u Egiptu su pokazala da med može sačuvati svoj

sastav i ukus u toku mnogih vekova. Stari Egipćani i Grci su opotrebljavali

med za čuvanje tela mrtvaca. Takvo delovanje meda uslovaljavaju

specifične supstance među kojima se isiče inhibin, fintocid, tj. antibiotici

viših biljaka.

Za fintocid belog luka zna se da trenutno ubija sve vrste

mikroorganizama. Šumski med i medljikovac imaju jače protiv bakterijsko

dejstvo nego cvetni med. Protiv bakterijski činilac u medu je enzim ili

fermen glukozooksidaza koji je vrlo sličan penicilinu B.

Pčelinji otrov

Danas mnogi lekari priznaju pčalnji otrov kao dragoceno lekovito

sredstvo pri raznim oboljenjima, a još više kao profilaktično sredstvo.

Dejstvo pčelnjeg otrova na čovekov organizam je složeno. Ono zavisi od

doze otrova, od osobenosti organizma, a naročito od njegove individualne

osetljivosti. Pri sistematskom uvođenju pčelnjeg otrova u organizam kod

14


mnogih se razvija imunitet. Ponekad se kod čoveka razviju tipične

alergijske preosetljivosti na pčelnji otrov. Zbog toga se pre početka lečenja

pčelnjim otrovom za svakog bolesnika mora utvrditi kakva je njegova

osetljivost na pčelnji otrov. Pčelnji otrov širi kapilare, povećava proticanje

krvi na bolesnom organu, smanjuje bolove i takođe povišava količinu

hemoglobina i broj belih krvnih zrnaca. Pčelnji otrov se koristi se koristi i

za lečenje reume, išijasa, zarazne upale zgobova, upale kičmenih

pršljenova.

Zablude o kristalizovanom medu

Mnogi kupci prilikom kupovine meda izbegavaju da kupe onaj koji se

ušećerio. Da bi se od kristalizovanog meda dobio žitki med potrebno ga je

zagrevati. Zagrevanjem meda, medu se oduzimaju mnoge lekovite osobine.

Nema razloga da se kristalizovani med smatra manje vrednim. Do

kristalizacije dolazi zbog toga što glukoza u medu, na odrđenoj temperaturi

ne može da ostane u tzečnom stanju, nego se oblikuju kristali i med postaje

čvrst. Kristalizacija nema nikakav uticaj na hemijski sastav.

Cvetni prah

Cvetni prah sadrži u znatnim količinama sve zamnjive i nezamenjive

amino kiseline, vitamine, soli koje imaju veliki značaj za normalnu životnu

aktivnost organa i sistema čovečijeg organizma. U polenu ima najviše

belenčevina 20 – 40%. Mineralnih materija u polenu ima 3 – 5%, masti je

nađeno 2 – 4%. Hormona i eteričnih ulja atakođe ima u polenu i važan su

deo njega. Zbog svega ovoga što sadrži polen dobro je uzimati polen sa

15


meda. Ako ta smeša kratko stoji treba biti u odnosu 70% prema 30%.

Cvetni prah može mnogo da koristi za čovekov organizam, jer snabdeva

telo vitaminom B12.

Matični mlječ

Za matični mlječ hemičari kažu da je veoma komplikovanog

hemisjkog sastava, a farmakolozi su utvrdili multivitaminski proizvod

pčela. Po delovanju matični mlječ je sličan hormonima koji imaju

odlučujući uticaj na organizam najkomplikovanijih životnih procesa.

Najznačajnija količina vitamina grupe B koji sadrži matični mlječ a pored

toga nalaze se i belančevine, ugljeni hidrati, masne kiseline, hormoni i

pantotemska kiselina. Stručnjaci tvrde da matični mlječ sadrži više

pantotemske kiseline nego bilo koja druga stvar biljnog ili životinjskog

porekla

Kozmetika na bazi meda

U modernoj kozmetici se za omekšvanje i jačanje kože preporučuje

upotreba maski koje se sastoje iz čistog meda ili mešavine meda i

žumanceta i kisele pavlake. Za negu kože preporučuju se sirupi na bazi

meda. Jedan od boljih sirupa koji sadrže med su i sa bademovim uljem i

medom. Maska od sira i meda se preporučuje normalnoj i suvoj koži.

Propolis

16


Propolis je prirodni proizvod koji sakupljaju pčele radilice sa lepljivih

pupoljaka drveća. Obično je gumasta, lepljiva, smolasta supstanca braon

boje. Boja može da varira zbog hemisjkog sastava. Propolis služi pčelama

da njime zatisnu šupljine na svojoj košnici. Nakon ubijanja svog

neprijatelja, pčele upotrebljavaju propolis da ga oblepe tako ad ne može

istruniti u košnici.Pčele kao da znaju za svojstvo proplisa da deluje na

potogene mikroorganizme, koriste ga za premazivanje saća radi sterilizaciji

a naročito pre nego štp matica treba da položi jaja. Zahvaljujući njegovim

bakteriostatičkim, anestetičkim i antitoksičkim osobinama, pčelnja košnica

predstvalja jednu od najsterilnih sredina u prirodi.

Propolis se može naći na delovima košnice koji su povezani sa

spoljašnom sredinom. Ovde on služi kao zaštita od mrava. Zbog klizavosti

mravi ne mogu da se kreću, a zbog hemijskog sastava propolisa maskiraju

se hemijski signali koje emituju pčele, a koji privlači uljeze. Propolis

omogućava da vazduh bude većeg kvaliteta za disanje pčela.

Propolis je propisan u zubarstvu i može se koristiti za snižavanje

bolova, pri lečenju gljivičnih oboljenja.

Da bi propolis bio lekovit potrebno je da dođe do hemijskog procesa

izazvanog enzimima. Najpovoljnije vreme za prikupljnje propolisa je jesen.

Hemijski sastav propolisa i osobine propolisa mnogo zavise od lokacije sa

koje ga pčele sakupljaju. U našoj zemlji najčešći izvori propolisa su topola,

jablan i breza. Najveći potrošač propolisa je Japan.

Hemijski sastav i fizičke osobine propolisa

Propolis prosečno sadrži biljnih smola 50 – 55%, vosak 30%, etarska

aromatična ulja 8 – 10%, polen 5%, preostali procenat su 14 minerala u

17


tragovima (gvožđe, bakar, mangan, aluminijum, cink, kobalt, stroncijum,

silicijum, vanadijum), laktoni, hetoni, hinoni, benzenova kiselina. Bogat je

i vitaminima. Do danas je u prpolisu identifikovano najmanje 180

jedinjenja. Farmakološki aktivne supstance su takođe identifikovane. To su

plavonoidi, fenoli, aromatici. Od flavonoida u propolisu ima galangina,

kaemferola, kvercentina i pinobanksina. Od fenolni jedinjenja: cimaminska

kiselina, vanilin, benzil – alkohol, benzeova kiselina, kafeinska i ferulinska

kiselina.

Propolis kao lek

Proplis je koristio još otac medicine Hipokrat za lečenje mnogih

bolesti. Stomatolozi su počeli da primenju propolis u poslednje vreme, što

se ne može reći za ostale lekare. Propolis pri lečenju nema štetnih dejstva.

Najbolje je proučeno anti mikrobno dejstvo prpolisa. Flavoni deluju štetno

na mnoge gljivice, bakterije i plesni. Fenolna jednjenja propolisa takođe

imaju širok spektar delovanja. Fenil – etar, kafeinske kiseline selektivno

inhibira tumorske ćelije mezanoma a pterostilben pokazuje antibakterijsko

dejstvo. Kafeinska kiselina pokazuje antivirusno dejstvo prema virusu

herpesa. Flavonoidi još pomažu u lečenju stomačnih čireva, plućnih bolesti

i zajedno sa vitaminom C deluju preventivno na pojavu skorbuta.

Stomatolozi koriste propolis kao antibiotik, antisptik i anestetik.

Propolis e primenju je za tretiranje gljivica u ustima i za suzbijanje

neprijatnog zadaha. Prpolis deluje pozitvno na imuni sistem. Koristi se pri

lečenju:

Prehlade

kožnih bolesti

stomačnih čireva

opekotina

18


lečenje infekcije uha

Eksperimentalni deo

Koristeći uređaj MILWAVKEE izeren je PH, suvi ostatak i provodljivost

bagremovog i livadskog meda. U čašu preneti su uzorci meda uronjena

elektroda uređaja i izvršena su merenja.

Za refektrometrijsku analizu korišćen je imerzioni refektometar. Na prizmu

refrektrometra ostavljena je kap uzorka refrektrometra usmeren ka izvoru

svetloti i kroz okular očitana je vrednost.

LIVADSKI MED – 84,5 šećera

BAGREMOV MED – 85% šećera

PH (Livadski med) = 4,00

Molarna provodljivost (livadski med) = 0,0

PH (Bagremov med) = 4,7

Molarna provodljivost (Bagremov med) = 0,0

19


ZAKLJUČAK

Ovom analizom utvrđeno je da livadski i bagremov med ispunjavaju

propisane standarde PH. Nije bilo moguće utvrditi suvi ostatsk jer je

provodljivost bila jednaka nuli.

20


Literatura

1. Vojin Tiodorović, Pčelarstvo, priručnik za poljoprivredne škole.

Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije –

Beograd, 1963.

2. Nijaz Abadžić, Pčela i zdravlje, Srboljub Milošević, dipl.ing,

Bogomir Mihajlović, dipl.ing.Mr. Vladislav Polak, Veroljub

Petković, Nolit, 1988.

3. Univerzitet u Nišu, Dr. Bojana Grujić – Injac, dr. Stevan Laišić,

hemija prirodnih proizvoda, Niš, 1983.

4. Univerzitet u Beogradu, J. Trajković, J. Baraš, M. Marić, S. Šiler,

analize životnih namirnica, tehnološko – metalurški fakultet,

Beograd 1983.

21

ispitivanje meda

Documents