ispravljena priprema

Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Методика наставе српског језика и књижевности:

практична припрема за држање часа у основној школи

наставна јединица: Акузатив

Професор: Студент:

Милена Караклајић

Вељко Брборић студијска група 01

бр. индекса 050092

Београд 2010

Назив школе: Основна школа „Иван Гундулић“

Разред и одељење: V1

Датум и време држање часа: 23. новембар 2010, у 8.50 h

Редни број часа: Други

Наставни предмет: Српски језик

Предметни наставник: Радмила Орељ

Назив наставне јединице: Акузатив

Тип часа: Обрада нове наставне јединице

Облик рада: Индувидуалан и фронталан

Наст a вна метода : Монолошка и дијалошка

Наставна средства: Уџбеник, наставни листови, свеске, фломастер, табла и сунђер

Наставни циљеви часа:

Образовни:

Обрађујући нову наставну јединицу, ученике треба постепено и

систематично упознавати са граматиком српског језика. Обновити знање

ученика из морфологије и проширити га новим, упознајући их са наставном

јединицом – акузативом. Ученике треба мотивисати да сами уочавају,

образлажу и закључују на основу примера.

Васпитни:

На основу стеченог знања ученике треба подстаћи да побољшају

говорну културу изражавања, као и интересовање за матерњи језик.

Развијањем интересовања за матерњи језик јавља се и већа жеља за стицањем

нових знања, као и социјализација личности. Свесна примена знања у

свакодневној комуникацији као допуна личном језичком осећању. Неговати

правилно изражавање, уз правилну употребу падежа.

Функционални:

Научити основне функције акузатива и његову практичну примену у језику.

Разликовати облике акузатива од других падежних облика када су истог

фонетског састава служећи се функцијама у реченици. Неговати правилно

изражавање, указујући ученицима колики значај падежи имају у српском

језику.

Литература:

I. за ученике:

1. Весна Ломпар, Граматика за пети разред основне школе, Klett, Београд, 2010

2. Наташа Станковић-Шошо и Весна Ломпар, Радна свеска за пети разред основне школе,

Klett, Београд, 2010

II. за професоре:

1. Николић, Милија, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

2. Станојчић Живојин / Поповић Љубомир, Граматика српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008

3. Весна Ломпар, Граматика за пети разред основне школе, Klett, Београд, 2010

4. Наташа Станковић-Шошо и Весна Ломпар, Радна свеска за пети разред основне

школе, Klett, Београд, 2010

Структура часа:

Уводни део: Уписивање часа, кратко подсећање на претходна знања и увод у нову наставну јединицу из морфологије – око 5 минута.

Главни део: Обрада акузатива и функица у оквиру којих се користи овај падеж, кроз вежбања и примере – око 30 минута.

Завршни део: Обнављање обрађене наставне јединице – око 10 минута.

Уводни део часа (5 минута)

(Улазим у учионицу, поздрављам ученике и представљам им се. Уписујем час и одсутне

ученике.

Пре него што почнем са обрадом нове наставне јединице, обнављам са ученицима већ

обрађено градиво.)

Наставник: Колико врста речи има у нашем језику и како их групишемо?

Ученик: Има 10 врста речи и деле се на променљиве и непроменљиве.

Наставник: Које су то непроменљиве врсте речи?

Ученик: То су: прилози, предлози, речце, везници и узвици.

Наставник: Одлично, а које су променљиве речи?

Ученик: То су: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи.

Наставник: По чему се разликују променљиве и непроменљиве речи?

Ученик: Разлика је у томе што се променљиве речи користе у различитим облицима а

непроменљиве увек у истом облику.

Наставник: Тако је. Како се назива промена речи по падежима и које то речи могу тако да

се мењају?

Ученик: Промена речи по падежима назива се деклинација, и тако мењамо именске речи.

Наставник: Браво. Ко ће да наброји именске речи?

Ученик: То су: именице, заменице, придеви и неки бројеви.

Наставник: Колико постоји падежа у српском језику и који су?

Ученик: У српском језику постоји седам падежа, и то су: номинатив, генитив, датив,

акузатив, вокатив, инструментал и локатив.

Наставник: Тачно. Сви они чине падежни систем српског језика. Како смо поделили

падеже?

Ученик: Падеже делимо на независне и зависне.

Наставник: Тачно. Који су независни падежи?

Ученик: То су номинатив и вокатив.

Наставник: Која питања постављамо за падеже које сте до сада учили?

Ученик: Номинатив: ко? или шта?

Генитив: од кога? од чега?

Датив: ка коме? или ка чему?

Вокатив: хеј!

Главни део часа (око 30 минута)

Наставник: Падеж који ћемо данас обрађивати је акузатив, четврти падеж.

(Окрећем се ка табли и записујем наслов лекције)

Рекли смо да се падежи деле на независне и зависне. Реците по чему се они разликују?

Ученик: Разликују се по томе што независни падежи стоје без предлога.

Наставник: У следећим примерима подвући ћете именице и одредити на која питања се

добијају ови облици. (Записујем на таблу примере а ученици одгроварају на питања,

коментаришу и закључују)

Марко пише писмо.

Наставник: Које именице си издвојио?

Ученик: Подвукао сам иненице ''Марко'' и ''писмо''.

Наставник: (Подвлачим на табли именице које је ченик прочитао и постављам питање)

Коју службу у реченици врши именица ''Марко''?

Ученик: Именица ''Марко'' је у служби субјекта у реченици.

Наставник: У ком је падежном облику?

Ученик: Она је у номинативу.

Наставник: Коју службу у реченици врши именица ''писмо''.

Ученик: Именица ''писмо'' је у служби објекта.

Наставник: Тачно, акузатив је најчешће у служби објекта. Да ли је употребљен неки

предлог у реченици?

Ученик: Није употребљен предлог.

Наставник: Постоје ли предлози у следећим примерима?

Милош кроз прозор гледа како пада снег.

Имам карте за биоскоп.

Пред празник ћу видети баку.

Испричао је причу кроз смех.

Ученик: Има предлога у свим осталим реченицама.

Наставник: Ко ће да прочита предлоге? ( прозивам ученике да прочитају предлоге у

реченицама)

Ученик: Предлози су: ''кроз, за, пред.''

Наставник: (Записујем те предлоге на таблу и дописујем још неке: у, на, о, над, под...)

Рекли смо да независни падежи стоје без предлога. Шта уочавамо код акузатива?

Ученик: Уочавамо да може да стоји и са и без предлога.

Наставник: Одлично запажање. Ови предлози су нам неки од показатеља да је дата

именица у акузативу. Дакле, какав је падеж акузатив?

Ученик: Акузатив је завистан падеж.

Наставник: Погледајте сада другу реченицу и издвојте именице.

Ученик: У реченици ''Милош кроз прозор гледа како пада снег'' именице су: ''Милош,

прозор и снег''.

Наставник: Коју службу у реченици врши прва именица коју си издвојио?

Ученик: Именица ''Милош'' врши службу субјекта у реченици.

Наставник: У ком се падежу налази именица ''Милош''?

Ученик: Налази се у номинативу једнине.

Наставник: Које питање постављате када желите да добијете облик у номинативу?

Ученик: Постављам питање ''Ко?'' или ''Шта?''

Наставник: У ком се падежном облику налази именица ''прозор'' ?

Ученик: Именица ''прозор'' је у акузативу једнине.

Наставник: У праву си, али сада објасни како си дошао до тога? Шта нас све упућује да

се именица налази у акзативу?

Ученик: Прво то што одговара на питање шта видим? – видим прозор. Поред тога има и

предлог ''кроз''.

Наставник: Покушај да одредиш које значење у реченици има облик „кроз прозор“? Које

питање постављаш да би добио одговор Марко кроз прозор гледа како пада снег?

Ученик: Постављам питање ''где?'' или ''одакле Марко гледа?''

Наставник: Које је значење именице ''прозор'' у реченици и зашто?

Ученик: Значење места, зато што нам говори где се врши радња.

Наставник: Шта то значи коју службу врши у реченици?

Ученик: У реченици врши службу прилошке одредбе за место.

Наставник: Одлично запажање. (Записујем на табли да акузатив може имати и значење

места, односно вршити у реченици функцију прилошке одредбе за место.)

Наставник: Које сте именице издвојили у трећој реченици ''Имам карте за биоскоп''?

Ученик: Именице су ''карте и биоскоп''.

Наставник: Шта запажамо код именице ''карте''?

Ученик: Запажамо то да је она у множини.

Наставник: Тако је. А знате ли коју службу у реченици она врши?

Ученик: Врши службу објекта.

Наставник: Шта смо рекли за именице које су у служби објекта – у ком су падежном

облику?

Ученик: У акузативу.

Наставник: Како би реченица гласила у једнини?

Ученик: Гласила би ''Имам карту за биоскоп.''

Наставник: Како ћемо знати да облик ''биоскоп'' није у номинативу? Шта он то има што

номинатив нема?

Ученик: Има предлог и зато знамо да није у номинативу.

Наставник: Тако је. Шта можемо да закључимо из ових неколико примера, на која

питања добијамо акузатив?

Ученик: Акузатив добијамо на питања Кога? или Шта? Видим.

Наставник: (Записујем на табли питања за акузатив) Вратимо се сада на пример ''Имам

карте за биоскоп'', које питање постављамо да бисмо добили такав одговор?

Ученик: Добијамо га на питање ''за где имам карте?''

Наставник: Дакле, какво значење има у реченици и зашто?

Ученик: Има значење места зато што нам говори где се врши радња.

Наставник: Тачно, с обзиром да има значење места, коју службу у реченици врши?

Ученик: Врши службу прилошке одредбе за место.

Наставник: Следећа реченица гласи: ''Пред празник ћу видети баку'' Издвојте именице.

Ученик: Именице су ''празник и баку''.

Наставник: Шта означава синтагма ''пред празник''? На које питање је добијамо?

Ученик: Добијамо је на питање ''Када?'' а означава време одвијања радње.

Наставник: Шта то значи, коју службу има у реченици?

Ученик: Има службу прилошке одредбе за време.

Наставник: Тачно. У ком се падежном облику налазе именице ''празник и баку''?

Ученик: Именице ''празник и баку'' налазе се у акузативу једнине.

Наставник: На која питања одговарају?

Ученик: На питања ''Кога?'' или ''Шта?'' Видим.

Наставник: На шта се односи питање ''Кога видим?'' А на шта питање ''Шта видим?''

Ученик: Питање ''Кога видим?'' односи се на баку, односно на жива бића, а питање ''Шта

видим?'' односи се на празник у овом случају, односно на предмете и појаве.

Наставник: Како би та два облика гласила у номинативу једнине?

Ученик: ''Прозор и бака''.

Наставник: Да закључимо: Акузатив у реченици може бити и у служби прилошке

одредбе за време.(записујем то на табли)

Наставник: Које именице сте издвојили у примеру ''Испричао је причу кроз смех''

Ученик: Издвојио сам именице ''причу и смех''.

Наставник: У ком су падежном облику те две именице?

Ученик: Те две именице су у акузативу.

Наставник: Како би гласиле у номинативу?

Ученик: Гласиле би ''прича и смех''.

Наставник: Како ћемо одредити функцију у овој реченици. Постављамо једно питање.

Које?

Ученик: Постављамо питање: ''Како је испричао причу?''

Наставник: Тако је. Шта закључујемо, која функција у реченици је заступљена?

Ученик: Функција прилошке одредбе за начин.

Наставник: Тако је акузатив у реченици може имати и функцију прилошке одредбе за

начин. (Записујем то на таблу).

Наставник: Сигурно сте приметили да неки облици именица могу да изгледају исто али

да су у различитом падежу. На пример номинатив и акузатив jеднине именице “лето”

гласе исто али се на основу различитих функција у реченици може се одредити у ком је

падежу употребљена. Записаћете две реченице које ћу вам издиктирати и закључити коју

службу врши именица ''лето'' и првој реченици а коју у другој?

Лето је најлепше годишње доба – (номинатив)

Ја много волим лето – (акузатив)

Ученик: У првој реченици је у функцији субјекта, а у другој је у функцији објекта.

Наставник: Дакле у којој је реченици именица ''лето'' упортебљена у акузативу а у којој у

номинативу?

Ученик: У првој реченици именица ''лето'' налази се у номинативу, а у другој у

акузативу.

Наставник: Тачно, како ћемо дефинисти ову појаву?

Ученик: Када именица означава нешто неживо има исти облик у акузативу и

номинативу.

Наставник: Запишите у свеске следеће реченице, размислите и реците како бисте их

допунили?

Видим свог _______ у даљини (брата)

Добила сам писмо од _______из Америке (брата)

Ученик: Обе речанице допуњујемо истим обликом ''брата''.

Наставник: Браво. Дакле какав закључак можемо извући из овог примера?

Ученик: Закључујемо да генитив и акузатив такође деле облик, под условом да именица

означава нешто живо.

Наставник: Сада ћу вам поделити папире са вежбама. Прочитајте пажљиво први задатак

и размислите мало о њему.

Задатак 1. Одредите падеже за подвучене именице:

Била жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као

биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно. Из

почетка у радости није марила што је толишно дете родила, али после дође јој на

жао гледајући другу децу која су се с њезиним родила где нарастоше на женидбу и

удадбу, а њезино остало као биберово зрно. Онда окрене у плач и јаук сваки дан.

Биберче, народна приповетка

Жена -

Дете -

Зрно -

Жељи -

Женидбу -

Плач -

Јаук -

Дан -

Задатак 2. Подвуците именице у акузативу:

а. Био једном један цар и имао три сина

б. Вино пије Краљевићу Марко

са старицом Јевросимом мајком.

Задатак 3. Ставите у одговарајући облик именицу у загради

а. Добио сам поклон од __________ (мама) за нову годину

б. Купили смо карте за ____________ ( биоскоп)

в. Брод је упловио у ______________ (лука)

г. Не гоји се прасе уочи __________ (Божић)

Задатак 4. Одреди у ком су падежу подвучене именице у реченици:

а. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу.

жаба - _________________

ногу- _________________

б. Тиха вода брег рони.

вода _________________

брег _________________

Задатак 5. Одреди облике акузатива једнине и множине задатих именица:

Задатак 6. Одреди облике генитива једнине и датива множине задатих именица:

номинатив једнине акузатив једнине акузатив множине

кућа

јунак

душа

бик

глава

номинатив једнине Генитив једнине Датив множине

кућа

јунак

душа

бик

глава

Завршни део часа (око 10 минута)

Наставник: Сада ћемо укратко поновити шта смо радили на овом часу.

Какав је акузатив падеж? И која је његова основна функција у реченици?

Ученик: Акузатив је завистан падеж, и он најчешће има функцију објекта.

Наставник: Које још функције може имати акзатив?

Ученик: Може имати функције прилошких одредби за време, место и начин.

Наставник: На која питања добијамо акузатив?

Ученик: Акузатив добијамо на питања „кога?“ или „шта?“.

Наставник: Напоменули смо да акузатив може у реченици да стоји са и без предлога.

Реците ми уз које предлоге може да стоји акузатив.

Ученик: То су предлози: у, на, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред.

Питам ученике има ли неких нејасноћа или питања.

Вежбе








Жена -

Дете -

Зрно -

Жељи -

Женидбу -

Плач -

Јаук -

Дан -






а. Добио сам поклон од __________ (мама) за нову годину.

б. Купили смо карте за ____________ (биоскоп)

в. Брод је упловио у ______________ (лука)

г. Не гоји се прасе уочи __________ (Божић)



жаба - _________________

ногу- _________________


вода _________________

брег _________________



кућа

јунак

душа

бик

глава



кућа

јунак

душа

бик

глава

Контролни лист








Жена - номинатив

Дете - акузатив

Зрно - акузатив

Жељи - акузатив

Женидбу - акузатив

Плач – акузатив

Јаук - акузатив

Дан – акузатив






а. Добио сам поклон од __________ (мама) за нову годину .........маме

б. Купили смо карте за ____________ ( биоскоп) ..........биоскоп

в. Брод је упловио у ______________ (лука) ..........луку

г. Не гоји се прасе уочи __________ (Божић) ..........Божића



жаба - _________________ ....... номинатив

ногу- _________________ ......... акузатив


вода _________________ .......... номинатив

брег _________________ ........... акузатив



кућа кућу куће

јунак јунака јунаке

душа душу душе

бик бика бикове

глава главу главе



кућа куће кућама

јунак јунака јунацима

душа душа душама

бик бика биковима

глава глава главама

Изглед табле

Служба објекта

Служба прилошке одредбе:

за место

за време

за начин

питања:

КОГА ВИДИМ?

ШТА ВИДИМ?

Предлози:

кроз, за, пред, у, на, о, по, уз,

низ, над, под...

Акузатив

Марко пише писмо.

Милош кроз прозор гледа како пада снег.

Имам карте за биоскоп.

Пред празник ћу видети баку.

Испричао је причу кроз смех.

ispravljena priprema

Documents