istorija 8 prirucnik knjizni blok low res

8/18/2019 Istorija 8 Prirucnik Knjizni Blok Low Res

1/120

ЗА НАСТАВНИКЕ

УЗ УЏБЕНИК ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

МР ПРЕДРАГ М. ВАЈАГИЋ


2/120

ИСТОРИЈА

Друго издање

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова

у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе

издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

: мр Предраг М. Вајагић

: проф. др Дарко Гавриловић, ванредни професор, Факултет за европске правно-политичке студије,

Универзитет Сингидунум и Филозофски факултет, Универзитет у Бањалуци,

Слађана Симић, професор историје у ОШ „Филип Вишњић“ у Београду,

мр Михаел Антоловић, историчар, Педагошки факултет у Сомбору

: Војни музеј, Wikipedia

: Интерсистем картографија

: Владан Ђурић

: Милош Аризовић

:Штрикла

: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

Светозара Ћоровића /IV, Београд

тел. /-, факс /-

[email protected], www.klett.rs

: Гордана Кнежевић-Орлић

: Александар Рајковић

: др Мира Радојевић

: Оливера Славковић

: Култура, Бачки Петровац

: примерака

©

.ISBN 978-86-7762-236-7


3/120

3

УВОД

Поштоване колегинице и колеге,

Пред вама је Приручник за наставнике, који прати уџбеник Историја за осми разред издавачке

куће Klett, писан према новом наставном програму и прилагођен узрасту ученика и њиховом

претходно стеченом знању. Уџбеник је подељен на десет тематских целина. Свака од њих садржи

Кључне појмове, Наставне јединице са основним текстом, Ако желиш да знаш више и Провери

колико знаш. У свакој наставној јединици објашњени су непознати појмови, а постоје и подсетници

на претходно усвојена знања. Основни текст наставне јединице подељен је на мање одељке с

посебним и јасно издвојеним поднасловом.

Наставне јединице садрже усвојене кључне појмове из савремене историје. Језик којим је

уџбеник писан прилагођен је узрасту ученика осмог разреда. Уџбеник је подељен на више наставних

тема које пружају могућност наставницима да сами осмисле план рада. Наставну тематику опште

историје обрадио је мр Ненад Стошић, док је тематику националне историје обрадио мр Предраг М.

Вајагић.

Приручник пружа додатне информације које прате уџбеник, што би наставницима који га

користе требало да олакша свакодневну примену уџбеника у настави. Приручник је подељен на

седам целина које се односе на:

– циљеве, задатке и садржаје наставе историје;– кључне појмове из савремене наставе историје;

– методику савремене наставе историје;

– сценарије часова наставе историје;

– тестове;

– прилоге;

– литературу.

Такође, у прилогу је дат попис релевантне литературе у вези са општом и националном савременом

историјом, као и попис документарних и играних филмова који се могу користити у настави историје.

Планови, сценарији (припреме) часова наставе историје, као и тестови, представљају предлоге и

имају за циљ да вам дају идеје за осмишљавања часова историје.

Унапред захваљујем свима који укажу на пропусте или дају корисне савете и сугестије за

побољшање уџбеника.

Аутор


4/120

4

УВОД ..........................................................................................................................................................................3

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ .......................... ............................... .............................. ................ 6

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА ........................... ............................... ............................... ............................... .................. 11

ПЛАНОВИ РАДА ЗА ПРЕДМЕТ ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ .............................. ..21

Глобални (годишњи) план рада .................................................... .............................. ............................. 21

Оперативни план .........................................................................................................................................22

2. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ ИЗ САВРЕМЕНЕ ИСТОРИЈЕ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ ............................. ............................... ............32

ЛИСТА КЉУЧНИХ ЗНАЊА .............................. ............................... .............................. ............................... ........35

3. САВРЕМЕНА НАСТАВА ИСТОРИЈЕ

УПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ......................... .............................. .................46

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ФИЛМ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ............................. .............................. ............................... ...47

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ............................... .............................. ............................... ........................ 51

YOUTUBE У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ............................ .............................. ............................... ............................. 52

WIKIPEDIA У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ............................... .............................. ............................... ........................ 53

УПОТРЕБА ВЕБ-ПРЕТРАЖИВАЧА ROLLYО У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ .................. .............................. ...........55ПРОГРАМСКА АПЛИКАЦИЈА Microsoft Offi ce PowerPoint У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ .............................56

4. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАС

СЦЕНАРИО 1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА МЕТОДА ............................ ............................... .............................58

СЦЕНАРИО 2. МЕТОДА ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ ........................................................ ............................. 61

СЦЕНАРИО 3. ДЕМОНСТРАТИВНО-ИЛУСТРАТИВНИ МЕТОД ....................................... .............................68

СЦЕНАРИО 4. АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДА ............................. .............................. ............................... .........71

СЦЕНАРИО 5. МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМ ............................................... ............................... ..............73

СЦЕНАРИО 6. МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊА ............................ ............................... .............................. ..........78

5. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 1 ......................................................................................................................................................................82

ТЕСТ 2 ......................................................................................................................................................................86

ТЕСТ 3 ......................................................................................................................................................................90

ТЕСТ 4 .....................................................................................................................................................................94

ТЕСТ 5 .....................................................................................................................................................................98

Садржај


5/120

55

6. ПРИЛОЗИ

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ ЗА НАСТАВНИКЕ ............................ ............................... ............................... ..............103

БИБЛИОГРАФИЈА О ОПШТОЈ САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ

МОНОГРАФИЈЕ, ТЕОРИЈСКА И ОПШТА ДЕЛА .......................................... .............................. ..............103

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ САВРЕМЕНОГ ДОБА...............................105

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918–1941...................................................106

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941–1945 ..................................................108

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1945–1990 ..................................................109

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА О РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990–1999 ..................................................... 110

СПИСАК ДОКУМЕНТАРНИХ И ИГРАНИХ ФИЛМОВА .................................................... ............................. 112Играни филмови .............................. .............................. ............................... ............................... .............. 112

Игране серије .............................. ............................... ............................... .............................. .................... 113

Документарни филмови .......................... ............................... ............................... ............................... ... 114

7. ЛИТЕРАТУРА

ЛИТЕРАТУРА.............................................. ............................... ................................ .............................. .............. 116


6/120

6

. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ

ИСТОРИЈЕСврха програма образовања у осмом разреду основне школе јесте развијање знања, вештина,

ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и

интересовања, развија своју личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе

и интересе, као и да активно и одговорно учествује у економском, друштвеном и културном животу,

те доприноси демократском, економском и културном развоју друштва. Из овога произлазе циљеви

и задаци наставе историје.

Циљ наставе историје јесте да осигура да сви ученици стекну основну језичку и научну писменост,

напредују у реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, оспособе се за решавање

проблема и задатака у новим и непознатим ситуацијама, изразе и образложе своје мишљење идискутују с другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

као и развијање историјске свести и хуманистичко образовање ученика. Настава историје треба да

допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, те

развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности како би се кроз различите садржаје и облике рада током

наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје, у пуној

мери реализовали;

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развојуљудског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену,

културну...).

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз

поштовање образовних стандарда за крај обавезног образовања.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до

краја XX века;

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до

краја XX века на српском и југословенском простору;

– стекну основна знања о историји европских и ваневропских држава у периоду од друге

половине XIX до краја XX века;

– разумеју најзначајније политичке идеје историјског периода од друге половине XIX до краја XX

века;

– стекну основна знања о знаменитим личностима периода од друге половине XIX до краја XX

века у општој и националној историји;

– упознају се с културним и научнотехнолошким достигнућима на српском, југословенском,

европском и ваневропском простору у периоду од друге половине XIX до краја XX века;

– разумеју да национална историја представља саставни део опште историје; – развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости и оспособе се да препознају

различита тумачења истих историјских догађаја;


7/120

7

– разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава у периоду од друге половине XIX

до краја XX века;

– овладају вештином коришћења историјских карата за период од друге половине XIX до краја

XX века;

– науче да повезују различите историјске садржаје (личности, догађаје, појаве и процесе) с

одговарајућом временском одредницом и историјским периодом;

– поседују свест о повезаности појава из прошлости с појавама из садашњости.

Према препоруци Комитета министара Савета Европе, настава историје у XXI веку треба да:

– има витално место у припреми одговорних и активних грађана, као и у развоју уважавања свих

врста различитости заснованог на схватању националног идентитета и принципа толеранције;

– буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима;

– игра главну улогу у унапређењу основних вредности као што су толеранција, узајамно

разумевање, људска права и демократија;

– буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског икултурног наслеђа, обогаћеног различитостима, чак и у оним аспектима који су конфликтни и

понекад драматични;

– буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих

људи у погледу њиховог активног учешћа у изградњи Европе, као и мирном развоју људског

друштва у глобалној перспективи и у духу међусобног разумевања и поверења;

– омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорну

анализу и тумачење информација кроз дијалог, трагање за историјским сведочанствима

и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно кад је реч о

контраверзним и осетљивим питањима;

– омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета

кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама, локалној,регионалној, националној, европској и глобалној;

– буде инструмент за спречавање злочина против човечности.1

Првенствени циљ наставе историје треба да буде развијање ученичког разумевања природе

предмета и метода историје. Ученик треба добро да овлада историјским чињеницама, њиховим

међусобним односима и схватањем историјског времена. Разрада ових циљева у непосредне и

оперативне препуштена је наставницима историје, при чему они сами бирају начин на који ће с

ученицима реализовати општи циљ. Овим путем наставници се наводе да боље промишљају своју

наставу, да јој не прилазе механички, већ да се замисле над њом, као и над начинима како да

реализују зацртане опште циљеве. 2

Значај периода који се изучава у осмом разреду основног образовања и васпитања захтева

посебну пажњу у избору наставних садржаја. У програму су обрађени најважнији догађаји, појаве

и процеси, као и знамените личности које су обележиле раздобље од седамдесетих година XIX до

краја XX века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза

назива наставних јединица. Оваква структура програма осмишљена је да би помогла наставнику

у планирању непосредног рада с ученицима, јер му олакшава одређивање обима и дубине обраде

појединих наставних садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику

активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

1 Препорука бр.15 о настави историје у Европи у XXI веку, Комитет министара Савета Европе, 2001.2 Ана Пешикан-Аврамовић, , Београд, 1996, стр. 77–78.


8/120

8


Пожељно је на овакав начин осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости,

чиме се код ученика постиже јаснија представа о томе шта од историјске и културне баштине њиховог

краја потиче из овог периода (учешће у балканским и светским ратовима, споменици знаменитим

личностима и учесницима ратова, значајне грађевине, установе културе и образовања...).

Савлађујући наставни програм историје, ученици осмог разреда, осим тога што стичу знања

о догађајима, појавама и процесима из прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални

развој. Учећи историју они се вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних

веза. Историја је наставни предмет изузетно погодан за подстицање развоја критичког мишљења,

то јест за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од

небитног. Због тога је посебно значајно којим ће се методичким поступком и приступом обрађивати

наставни садржаји.

Историја као наративни предмет у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења,

тумачења, аргументовање наставника и ученика главне активности, пружа велике могућности

за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји требада буду представљени као „прича” богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили

памћење ученика већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били предочени јасно,

детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о

томе шта се некада збило, већ би требало да помогне ученицима у стварању што јасније представе

не само о томе шта се тада десило већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле.

Програм се остварује уз примену метода интерактивне наставе.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима

тако и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали

ван ње користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника подстичу

развој историјског мишљења и критичке свести не само у фази утврђивања и систематизације

градива већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања, као позив на

размишљање и трагање за одговором „како је уистину било”, обезбеђују разумевање, а самим тим

и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код ученика. У зависности од циља који

наставник жели да оствари, питања могу имати различите функције као што су: усмеравање пажње

на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих

последица и др.

Поред тога што креира своја предавања, наставник осмишљава и планира на који начин

ће се ученици укључити у образовно-васпитни процес. Није битно да ли је ученичка активност

организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица илидомаћи задатак, већ колико и како „уводи” у прошле догађаје, то јест колико подстиче ученике да

се дистанцирају од садашњости и сопственог угла гледања. Да би схватио догађаје из прошлости,

ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих историјских

текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални

материјали, музејски експонати, илустрације, као и обиласци културно-историјских споменика и

посете установама културе). Коришћење историјских карата је изузетно важно јер оне омогућавају

ученицима да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао, а

и помажу им да на одређеном простору прате промене кроз време. Настава историје има утицаја и

на развијање језичке и говорне културе (беседништва), јер историјски садржаји богате и оплемењују

језички фонд ученика.

Наравно, потребно је прецизно објаснити све речи и појмове који су непознати или недовољно

познати ученицима. Где год је то могуће, пожељно је избегавати појмове високог нивоа апстрактности.

Будући да немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање, наставник ће позитивно


9/120

9

вредновати ученика када се добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања

или вешто користи аргументе у дискусији, чак и онда када је његово изражавање, посматрано по

броју речи, сиромашно.

У раду с ученицима неопходно је имати у виду интегративну функцију историје, која у образовномсистему, где су знања подељена по наставним предметима помаже ученицима да постигну целовито

схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова

живота човека кроз простор и време. Такође, пожељно је избегавати фрагментарно и изоловано

знање историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у

стицању других знања и вештина. У настави треба што више користити задатке који захтевају

примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација.

Постоји природна веза историје с другим обавезним и изборним наставним предметима

(географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот

у прошлости, верска настава, грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних

наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободнеактивности, излети и екскурзије...).

Програм се остварује уз уважавање образовних стандарда за крај обавезног образовања и нивоа

знања који су у њима дефинисани (основни, средњи и напредни ниво).

Циљеви прокламовани у званичним препорукама и наставним програмима историје често су

веома амбициозни. Од наставника историје очекује се да помогне ђаку у разумевању садашњости, да

побуди његово интересовање за прошлост, допринесе стварању осећања националног идентитета,

као и да припреми ђака за улогу коју ће имати као грађанин. Тај посао треба да се уради за два часа

недељно. Други, можда реалнији начин да се сагледа проблем јесте да се трага за одговором на

следеће питање: шта је то што ученици треба да науче на часовима историје а што бисмо желели дазадрже у памћењу пет или десет година по завршеном школовању?

Ово се питање често јављало у разговорима међу историчарима и стручњацима током протекле

деценије, а посебно откако су различите студије показале да многи ђаци касније у животу памте

веома мало од знања која су стекли на часовима историје. Главни закључци који произлазе из ових

дискусија јесу да је потребно да ђаци развију следеће:

– широк увид у цео век који је делом хронолошки, а делом тематски, при чему одређени

делови историјског знања могу да послуже као основ за стварање овог увида и да онда

можда и не буде важно ако се с временом ове „чињенице” забораве, јер касније у животу

ученици увек могу поново да потраже податке уколико им буду потребни; разумевањесила које су обликовале овај век: одређених правилности, динамике промене, повезаности

догађаја који су се одиграли на различитим местима или у различитим тренуцима, што је

део стицања увида, али такође захтева одређено разумевање примене концепата који су

кључни за историју (хронологија, узрок и последица, промена и континуитет, сведочанства,

примарни и секундарни извори, мноштво перспектива, осећај за период); могућност да се

век сагледа у различитим временским оквирима краткорочно, средњорочно и дугорочно;

прилику да исти догађај или збивање сагледају на упоредни начин, с различитих становишта

или димензија;

– разумевање чинилаца који су утицали на њихов сопствени живот и идентитет, што се заснива

на њиховом схватању да се историја не бави само ратовима, великим силама, дипломатијом

или економијом већ и променама у начину живота обичних људи, као и силама које су

произвеле те промене, попут науке, технологије, индустријализације, урбанизације;


10/120

10


– критичко мишљење неопходно за разумевање начина на који историчари, писци,

политичари, новинари и мас-медији уопште тумаче недавну прошлост, што подразумева

одређено разумевање процеса историјског истраживања: како одабране чињенице постају

сведочанства у стварању приказа, објашњења или тврдњи; такође је потребно разумевање

поступка на који мас-медији одабирају, тумаче и уређују информације пре него што их

пласирају;

– позитивне ставове и вредности као што су толеранција, поштовање различитости,

слободоумност, као и уверење да судови, мишљења и закључци треба да буду поткрепљени

рационалним сведочанствима; као и критичко мишљење, ове вредности и ставове треба

развити вежбањем, па онда и то има утицаја на одабир тема и садржаја и приступа који

наставници и ђаци усвоје у настави и учењу.3

3 Роберт Страдлинг, , Београд, 2003, стр. 20–21.


11/120

11

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА

Уџбеник је подељен на десет тематских целина, које обрађују период и историјске догађаје од

Берлинског конгреса 1878. године до прве деценије XXI века.

I. XIX XX

1.1. Европска цивилизација од 1878. до 1914. године–друштво, економија, наука и уметност

(Развој градова и урбаног начина живота, Нова индустријска револуција, Стварање светског

тржишта, Настанак великих компанија, Наука, Уметност)

1.2. Европска цивилизација од 1878. до 1914. године–идеологија, политика и светска доминација(Идеологије–либерализам, национализам, радикализам, социјализам, Политика, Светска

доминација Европе, Борба за колоније, Блоковска подела)

1.3. Балканско полуострво од 1878. до 1914. године

(Продори великих сила на Балкан, Промене у привреди и друштву, Политичка превирања на

Балкану, Уобличавање националних држава на Балкану–Грчка, Румунија, Бугарска, Албанија)

Циљ теме Ученик ће:

– Упознавање ученика с друштвенимпроменама које су наступиле почеткомXX века.

– Упознавање ученика са стањем европскецивилизације почетком XX века.

– Упознавање ученика са стањем народа идржава Балканског полуострва почеткомXX века и проблемима с којима су се онисуочавали.

– знати које су друштвене променеобележиле почетак XX века;

– знати схватања и вредности политичкихидеологија које настају крајем XIX века;

– бити у стању да на географској картипокаже колонијално царство ВеликеБританије;

– знати интересе великих сила наБалканском полуострву;

– уочити положај балканских државапрема интересима великих сила;

– бити у стању да на географској картипокаже границе држава на Балканскомполуострву после Берлинског конгреса.


12/120

12


II. ,

1878. 1914.

.. Србија од . до . године–владавина Милана Обреновића (Спољна политика, Оснивањеполитичких странака, Тимочка буна, Српско-бугарски рат, Устав из . године, Абдикацијакраља Милана)

.. Србија од . до . године–владавина Александра Обреновића (Намесништво, Државниудари из . и . године, Спољна политика, Ивањдански атентат, Женидба краљаАлександра, Унутрашња политика од . до . године, Мајски преврат)

.. Србија од . до . године (Устав из . године, Развој демократије, Завереничко питање,Спољна политика, Царински рат и Анексиона криза )

.. Модерна српска држава (Развој привреде и саобраћаја, Финансирање државе, Образовнисистем, Културне прилике)

.. Црна Гора од . до . године (Привреда и образовање, Државна управа и војска,Политички живот, Бомбашка афера, Проглашење краљевине, Спољна политика)

.. Срби у Хабзбуршкој монархији (Срби у јужној Угарској, Укидање народно-црквене аутономије,Срби у Хрватској и Славонији, Српска самостална странка и њена политичка борба, Срби уДалмацији, Српска странка у Приморју)

.. Срби у Босни и Херцеговини (Становништво и међунационални односи, Управа БењаминаКалаја, Покрет за црквено-школску аутономију, Анексија Босне и Херцеговине, Културниуспон)

.. Срби у Старој Србији (Становништво Старе Србије, Велике силе и Стара Србија, Црквенопитање, Српска акција, Српски народ и Младотурска револуција)

.. Балкански ратови (Стварање Балканског савеза, Први балкански рат, Лондонска конференција,Други балкански рат, Резултати балканских ратова)


– Упознавање ученика с развојем српске државеу периоду после Берлинског конгреса.

– Упознавање ученика с друштвеним,привредним и културним развојем српскедржаве на преласку из XIX у XX век.

– Упознавање ученика с развојем Црне Горе у

периоду после Берлинског конгреса. – Упознавање ученика с положајем ипроблемима српског народа у Аустроугарскоми Турском царству.

– Упознавање ученика с током и резултатимабалканских ратова.

– знати како се развијало грађанско друштво унезависној српској држави;

– знати каква је била спољна политика српскедржаве;

– знати како се развијала култура српског народа напреласку из XIX у XX век;

– знати како се српски народ ван матичне државеборио за остварење својих националних права;

– знати како се развијала црногорска држава и укаквим је односима била са српском државом;

– бити у стању да на географској карти покажепростор на ком је живео српски народ и државеу којима је живео у периоду после Берлинскогконгреса;

– уочити утицај великих европских сила на односеизмеђу балканских народа;

– знати ток ратних дешавања у балканским ратовима;

– бити у стању да на географској карти покажегранице држава после балканских ратова;

– знати какав су значај и улогу имале истакнутеличности у овом историјском периоду.


13/120

13

III. (1914-1918)

3.1. Свет у Великом рату 1914–1918.

(Велике силе и међународне кризе, Узроци и повод, Хронологија ратних дејстава 1914–1918,Крај рата)

3.2. Европско друштво у рату

(Промене у привреди, Промена начина живота, Покрети у уметности)

3.3. Револуција у Русији и крај царстава у Европи

(Фебруарска револуција, Октобарска револуција, Рушење Немачког и Аустроугарског

царства)


– Упознавање ученика с односима који сувладали између великих европских сила.

– Упознавање ученика са хронологијом ратнихдејстава у Првом светском рату.

– Упознавање ученика с променама у европскомдруштву које су изазване Првим светскимратом.

– Упознавање ученика са револуционарнимдешавањима у Европи.

– знати узроке и поводе који су довели до избијањаПрвог светског рата;

– знати фронтове и кључне битке Првог светскограта;

– бити у стању да на географској карти покажепростор захваћен ратним дејствима;

– уочити утицај ратних дешавања и њиховуповезаност с променама у европском друштву;

– знати узроке и последице Фебруарске иОктобарске револуције у Русији;

– знати узроке нестанка Немачког и Аустроугарског

царства.


14/120

14


IV.

4.1. Србија ратне 1914. године

(Објава рата, Мобилизација и ратни планови, Церска битка, Битка на Дрини, Колубарскабитка, Злочини над цивилним становништвом)

4.2. Војни слом и повлачење преко Албаније

(Затишје на фронту, Епидемија тифуса, Односи са савезницима, Офанзива Централних сила,

Слом војне одбране, Голгота Србије, Мојковачка битка, Српска војска на Крфу)

4.3. Српска војска на Солунском фронту

(Реорганизација српске војске, Кајмакчаланска битка, Пробој Солунског фронта, Ослобођење

Србије)

4.4. Живот у окупираној Србији

(Окупациона подела Србије, Бугарска окупациона управа, Аустроугарска окупациона управа,Топлички устанак, Српска влада на Крфу, Добровољачки покрет)

4.5. Стварање југословенске државе

(Југословенска идеја, Нишка декларација, Југословенски одбор, Крфска декларација, Мајска

декларација, Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, Силе Антанте и југословенско

питање, Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца)


– Упознати ученике с учешћем Краљевине

Србије у Првом светском рату. – Упознати ученике са животом у окупиранојСрбији.

– Упознати ученике с настанком југословенскедржаве.

– Развијати код ученика потребу за неговањемисторијске традиције везане за ослободилачкератове Краљевине Србије.

– знати повод за улазак Србије у рат с

Аустроугарском; – знати кључне битке српске војске током ратне 1914.године;

– знати како је текло повлачење српске војске прекоАлбаније и ратна дешавања на Солунском фронту;

– знати како су изведени пробој Солунског фронта иослобођење земље;

– уочити утицај ратних дешавања и њиховуповезаност с дешавањима у окупираној Србији;


– знати како је текао процес настанка југословенскедржаве, од декларација до проглашењаКраљевине СХС;

– бити у стању да на географској карти покажеисторијске покрајине које су се ујединиле у југословенску државу;

– имати развијен осећај поштовања премаспоменицима и тековинама ослободилачкихратова Краљевине Србије.


15/120

15

V.

5.1. Послератни свет

(Конференција мира у Паризу, Нова карта Европе, Друштво народа)

5.2. Европа и свет у кризи(Економска криза, Друштво у кризи, Опоравак, Уметност и наука)

5.3. Између демократије и диктатуре

(Искушења и прилагођавање демократије, Италија–рађање фашизма, Немачка–рађањеТрећег рајха, Милитаристички Јапан, Ширење диктатуре)

5.4. Настанак Совјетског Савеза

(Грађански рат, Од ратног комунизма до НЕП-а, Рађање СССР-а, Настанак совјетског модела–стаљинизам)

5.5. Међународни односи уочи Другог светског рата(Разбијање версајског система, Грађански рат у Шпанији, Свет ка новом рату, Од Минхена доДанцига)


– Упознати ученике с односима измеђуевропских држава после Првог светског рата.

– Упознати ученике с током велике економскекризе.

– Упознати ученике с новим политичкимидеологијама.

– Упознати ученике с развојем СССР-а.

– Упознати ученике са супротстављенимодносима између великих сила.

– знати одлуке Конференције мира у Паризу;

– знати принципе по којима је деловало Друштвонарода;

– бити у стању да на географској карти покаже

границе европских држава после Првог светскограта;

– знати узроке и последице велике економске кризе;

– уочити утицај економске кризе и њену повезаностс променама у друштву;

– знати основе идеологија фашизма, нацизма,стаљинизма и милитаризма;

– знати ток развоја СССР-а и противречности које сусе том приликом јављале;

– знати хронологију проблема у међународнимодносима између два светска рата;

– уочити утицај политичких идеологија фашизмаи нацизма и њихову повезаност са узроцимаизбијања Другог светског рата.


16/120

16


VI.

6.1. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1919–1929)

(Краљевина СХС према суседним државама, Становништво, Економске прилике,Конституисање државе, Вишестраначки парламентаризам, Криза парламентаризма)

6.2. Краљевина Југославија (1929–1941)

(Шестојануарска диктатура, Окртоисани устав, Спољна политика краља АлександраКарађорђевића, Марсељски атентат, Намесништво кнеза Павла Карађорђевића, Влада

Милана Стојадиновића, Стварање Бановине Хрватске)

6.3. Друштво Краљевине Југославије(Свакодневни живот, Образовање, Култура, Наука, Књижевност, Уметност, Верске прилике)


– Упознати ученике са основним обележјимаКраљевине СХС.

– Упознати ученике с диктатуром краљаАлександра Првог Карађорђевића.

– Упознати ученике с проблемима ипротивречностима југословенске краљевине.

– Упознати ученике с друштвеним кретањима у југословенској краљевини.

– бити у стању да на географској карти покажегранице Краљевине СХС;

– знати националну и економску структуруКраљевине СХС;

– уочити утицај кризе парламентаризма и његовуповезаност са стабилношћу државе;

– знати узроке и последице увођењаШестојануарске диктатуре;

– знати основну оријентацију у спољној политицикраља Александра Првог Карађорђевића;

– знати како је решено ,,хрватско питање“ уКраљевини Југославији;

– уочити утицај фашизма и нацизма наспољнополитички положај Краљевине Југославије;

– знати ток друштвених кретања и представникекултуре и науке у Краљевини Југославији.


17/120

17

VII. 1939–1945.

.. Године тријумфа сила Осовине (–)

(Инвазија на Пољску и пад Француске –, Битка за Британију, Рат у северној Африци и

на Балкану, Прерастање европског у светски рат, Рат на Пацифику)

.. Победа савезника над фашизмом –.

(Конференција у Казабланки и искрцавање у Африци, Капитулација Италије, Искрцавање

у Нормандији и совјетска офанзива на истоку, Капитулација Немачке и крај рата у Европи,

Капитулација Јапана и крај рата на Пацифику)

.. Карактеристике и последице Другог светског рата

(Нацистички нови поредак у окупираној Европи, Људске и материјалне жртве, Геноцид,

Кажњавање ратних злочина, Изградња мира)


– Упознати ученике с хронологијом ратнихдешавања у Другом светском рату.

– Упознати ученике с карактеристикама ипоследицама Другог светског рата.

– Упознати ученике с односима уантифашистичкој коалицији из којих јепроистекло послератно мировно уређење.

– знати узроке и поводе који су довели до избијањаДругог светског рата;

– знати фронтове и кључне битке Другог светскограта;


– уочити размере разарања и број жртава у Другомсветском рату;

– знати последице спровођења политике геноцида ихолокауста;

– уочити утицај односа савезника уантихитлеровској коалицији и њихову повезаностс послератним развојем међународних односа усвету.


18/120

18


VIII.

8.1. Априлски рат и последице пораза

(Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, Војни пуч и влада Душана Симовића,Априлски рат, Краљ и влада у избеглиштву, Окупаторска подела Југославије)

8.2. Отпор, устанак и грађански рат

(Антиокупаторске снаге грађанства, Комунисти и револуционарна перспектива, Устанак

против окупатора, Супарнички покрети отпора у Југославији, Грађански рат, Слом устанка)

8.3. Југословенско ратиште (1942–1943)

(Партизански покрет током 1942. године, Равногорски покрет и Краљевска влада, Битке на

Неретви и Сутјесци, АВНОЈ и стварање југословенске федерације)

8.4. Крај рата у Југославији (1944–1945)

(Савезници и рат у Југославији, Међународно признање нове Југославије, Борбе заослобођење Србије, Завршне борбе за ослобођење земље, Слом равногорског покрета)

8.5. Последице рата у Југославији (Људски и материјални губици, Геноцид над Србима у НДХ,

Злочини у Србији, Ратна свакодневица, Оцена рата у Југославији)


– Упознати ученике с околностима под којима је Краљевина Југославија приступила Тројномпакту, као и с последицама које су проистеклеиз тог чина.

– Упознати ученике с политичком идеологијом ициљевима равногорског покрета отпора.

– Упознати ученике с политичком идеологијом ициљевима партизанског покрета отпора.

– Упознати ученике са узроцима избијањаграђанског рата у српском народу.

– Упознати ученике с хронологијом ратнихдешавања током Другог светског рата напростору Југославије.

– Упознати ученике са стварањем нове југословенске државе и борбом за њено

међународно признање.

– Упознати ученике с епилогом и размерамастрадања српског народа током Другогсветског рата.

– Развијати код ученика потребу занеговањем историјске традиције везане заантифашистичку борбу српског народа уДругом светском рата.

– знати које су снаге биле носиоци антифашистичкеборбе у Југославији;

– уочити разлике између два антифашистичка

покрета отпора и њихову повезаност са избијањемграђанског рата;

– знати кључне битке на југословенском ратиштутоком Другог светског рата;

– знати ток настанка нове југословенске државетоком Другог светског рата;

– уочити утицај савезника на ратна дешавањаи њихову повезаност с епилогом рата на југословенском простору;

– уочити односе који су владали између југословенских народа током ратних дешавања;

– знати размере страдања српког народа и загеноцид којем је током рата био изложен;

– имати развијен осећај поштовања премаспоменицима и тековинама антифашистичкеборбе српског народа у Другом светском рату.


19/120

19

IX.

9.1. Послератни свет и његове супротности

(Нова карта Европе, Уједињење нације, Хладни рат и блоковска подела, Деколонизација инова ратна жаришта, Кубанска криза, Криза на Блиском истоку, Крај хладног рата)

9.2. Друштвено-економски развој света (1945–2000)

(Економија, Економска криза и опоравак, Наука и технологија–Трећа индустријска револуција,

Друштво, Побуна 1968. године, Проблеми савременог света)

9.3. Од подељене до уједињене Европе (1945–2000)

(Настанак и развој Европске уније, Иза гвоздене завесе–развој Источне Европе, Пропаст

социјализма у Централној и Источној Европи, Ка уједињеној Европи у XXI веку)


– Упознати ученике с међународним односима усвету после Другог светског рата.

– Упознати ученике с процесом деколонизације.

– Упознати ученике с напретком људскогдруштва и проблемима с којима се сусреће.

– Упознати ученике с хронологијом настанкаЕвропске уније.

– знати за главне токове у међународним односимау другој половини XX века;

– знати за основне принципе деловања УН;

– бити у стању да на географској карти покажеблоковску поделу;

– знати ток техничко-технолошке револуције ипротивречности које она са собом доноси;

– уочити утицај техничко-технолошке револуције иповезати га с променама у људском друштву;

– знати основне принципе на којима почиваЕвропска унија;

– знати основне карактеристике социјализма каодржавног уређења;

– уочити узроке пропасти социјалистичког државногуређења и повезати их с променама у Европи;

– бити у стању да на географској карти покажеземље чланице Европске уније.


20/120

20


X.

10.1. Федеративна Народна Република Југославија 1945–1963.

(Проглашење републике, Обнова привреде и индустријализација, Спољна политикаФНРЈ, Самоуправљање–нова концепција државног развоја)

10.2. Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1964–1991.

(Уставне промене, Сукоби унутар партије и друштва, Национално питање, Смрт Јосипа Броза)

10.3. Друштво социјалистичке Југославије

(Кретање становништва, Образовање и наука, Средства масовне комуникације, Култура и

уметност, Популарна култура и спорт)

10.4. Распад Југославије

(Крај социјалистичког друштвеног система, Разбијање и распад Југославије, Велике силе и

интернационализација сукоба, Последице распада југословенске државе)

10.5. Србија и обнова државности

(Положај Србије у југословенској федерацији, Демонстрације на Косову 1981. године,

Антибирократска револуција, Савезна Република Југославија, Агресија НАТО-а, Србија на

почетку XXI века)


– Упознати ученике с обновом и развојемсоцијалистичке Југославије после Другог

светског рата. – Упознати ученике с карактеристикама спољнеполитике Југославије за време власти ЈосипаБроза.

– Упознати ученике с променама у унутрашњемуређењу државе.

– Упознати ученике с националним питањем ињеговим решењем.

– Упознати ученике с коренима кризе ипочетком распада СФРЈ.

– Упознати ученике са узроцима и последицама

грађанског рата на просторима бивше СФРЈ. – Упознати ученике с друштвеним кретањима икултуром социјалистичке Југославије.

– Упознати ученике с процесом обноведржавности Србије.

– знати основне карактеристике државног уређењана којем је изграђена социјалистичка Југославија;

– уочити узроке сукоба са СССР-ом и повезати га споследицама промене спољне политике;

– уочити улогу Јосипа Броза Тита и целокупностунутрашњих дешавања у Југославији;

– знати да на географској карти покаже југословенске републике–државе;

– знати ток друштвених кретања и представникекултуре, науке и спорта у социјалистичкојЈугославији;

– знати хронологију грађанског рата на територијибивше Југославије;

– уочити последице грађанског рата и повезати гас положајем српског народа на територији бившеЈугославије;

– знати узроке и последице НАТО агресије на СРЈ;

– знати хронологију обнове српске државности.


21/120

21

ПЛАНОВИ РАДА ЗА ПРЕДМЕТ

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕДОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Правовремено, рационално и свеобухватно планирање рада предуслов је успеха. Основни циљеви

и захтеви наставе историје и садржаји помоћу којих се они остварују дати су у наставном програму.

Предуслов за успешно планирање рада у настави историје јесте висока стручна и методичка

оспособљеност наставника. Она се стиче перманентним и упорним радом наставника на свом

стручном и методичком усавршавању и повезана је с планирањем рада. Планирање се обавља

етапно, при чему прву етапу чини годишње планирање, другу полугодишње планирање, трећутематско планирање и четврту планирање наставног часа.

Годишње планирање, које се назива и глобално, остварује се уочи почетка школске године и

своди се на поделу наставног градива на два дела, за прво и друго полугодиште. Приликом глобалног

планирања потребно је темељно проучити наставни програм. Наставно градиво се рашчлањује на

више заокружених целина, то јест на наставне теме. Наставна тема обухвата неколико међусобно

тесно повезаних наставних часова. Свакој наставној теми додељује се онолико часова колико јој

одговара с обзиром на њен обим и сложеност, при чему се мора обезбедити известан број часова за

целовитија понављања која обухватају наставне теме опште и националне историје у истом периоду.

Годишње планирање се завршава одлучивањем које ће наставне теме бити обрађене у првом, а које

у другом полугодишту.4

Глобални (годишњи) план рада

, ,

I Свет у другој половини XIX и почетком XX

века3 1 -

II Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и

Османском царству од 1878. до 1914. године9 5 1

III Први светски рат (1914-1918) 3 1 -IV Србија и Црна Гора у Првом светском рату 5 2 1

V Свет између Првог и Другог светског рата 5 2 -

VI Југословенска краљевина 3 1 1

VII Други светски рат 3 1 -

VIII Југославија у Другом светском рату 5 3 1

IX Свет после Другог светског рата 3 1 -

X Југославија после Другог светског рата 5 2 1

Укупно: 44 19 5

4 Стипан Јукић, Живојин Лазаревић, Весна Вучковић, – , Јагодина, 1998, стр. 559–560.


22/120

22


У глобалном плану потребно је навести следеће елементе:

1. иновације чије се увођење и примена предвиђа (број часова),

2. важнија наставна средстава која ће бити набављена или израђена,

3. контролни задаци и тестови (по месецима),

4. корелација с другим предметима,

5. излети, посете, екскурзије.

Оперативни план

Оперативни план је далеко детаљнији и садржи наставне јединице и њихов садржај за сваку

наставну јединицу. Задатак му је да се наставне теме које су планиране глобалним планом рашчлане

на наставне јединице и да се одреде рокови за реализацију наставних обавеза. Овим планом се

одређују основне контуре начина обраде наставног градива. Њиме се указује на све елементе којису потребни да би се са успехом пришло одговарајућој наставној јединици.

Према садржају наставних тема и јединица у уџбенику дат је пример оперативног плана. Граница

између првог и другог полугодишта није одређена због разлика које постоје у школским календарима

за територије Србије и Војводине. Часови систематизације планирани су на крају наставних тема

које обрађују националну историју, а повезане су с претходном наставном темом опште историје.

Ови часови намењени су оцењивању ученика путем тестова или контролних радова.


23/120

23

: XIX

XX

.

. .

1. 1. 1.

Европска

цивилизација

од 1878. до 1914.

друштво,

економија, наука и

уметност

ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-

ТЕКСТУАЛНАУЏБЕНИК

1. 2. 2.

Европска

цивилизација

од 1878. до 1914.

идеологија,

политика и светска

доминација


ТЕКСТУАЛНА

УЏБЕНИК

КАРТА

2. 3. 3.

Балканско

полуострво

од 1878. до 1914.



УЏБЕНИК

КАРТА

2. 4. 4.

Свет у другој

половини XIX и

почетком XX века

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГ УЏБЕНИК


24/120

24


: ,

1878. 1914.

.

. .

3. 5. 1.

Србија

од1878. до 1889.

владавина

Милана

Обреновића



УЏБЕНИК

КАРТА

3. 6. 2.

Србијаод 1889. до 1903.

владавина

Александра

Обреновића



УЏБЕНИК

КАРТА

4. 7. 3.

Мајски преврат

– крај династије

Обреновић

ТВ филм

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИАУДИО-

ВИЗУЕЛНА

ТВ

ВИДЕО/

ДВД

4. 8. 4.Србија

од 1878. до 1903.УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГ

УЏБЕНИК

КАРТА

5. 9. 5.

Србијаод 1903. до 1914.

владавина

Петра Првог

Карађорђевића



УЏБЕНИК

КАРТА

5. 10. 6.Модерна српска

државаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК

КАРТА

6 11. 7.Србија почетком XX

векаУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГ

УЏБЕНИК

КАРТА

6. 12. 8. Црна Гораод 1878. до 1914. ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА УЏБЕНИККАРТА

7. 13. 9.

Срби у Хабзбуршкој

монархији

од 1878. до 1914.



УЏБЕНИК

КАРТА

7. 14. 10.

Срби у Босни и

Херцеговни

од 1878. до 1914.



УЏБЕНИК

КАРТА


25/120

25

: ,

1878. 1914. (наставак)

.

. .

8. 15. 11.

Црна Гора и Срби

у Хабзбуршкој

монархији

од 1878. до 1914.

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈА

istorija 8 prirucnik knjizni blok low res

Documents