1.ISTORIJA

Klub je nastao u pivnici „Cum Vildšic“ (Zum Wildschütz) 19. decembra 1909. godine,

kada je grupa studenata napustila crkvenu fudbalsku ekipu i novom timu dala ime po lokalnoj

pivari. Standardnu žuto-crnu kombinaciju Borusija je dobila 14. februara 1913., ali slavu će steći

tek posle Drugog svetskog rata.

Posle dve nemačke titule tokom 50-ih Borusija je bila ne samo jedan od

osnivača Bundeslige, nego i domaćin osnivačke skupštine. U novu ligu žuto-crni su ušli kao

šampioni, a postigli su i prvi gol u njenoj istoriji. Kup Nemačke prvi put im je pripao 1965., a

sledeće sezone Borusija je u Glazgovu pobedila Liverpul 2:1 i došla do prvog evropskog trofeja

(KPK).

Slede decenije krize, koja dostiže vrhunac 1978, porazom od imenjaka

iz Menhengladbaha od 12:0 (rekord Bundeslige). Novi trofej stiže tek 1989. u Kupu Nemačke

(na finale u Berlin išlo 40 hiljada navijača), što predstavlja uvod u zlatnu epohu.

Zahvaljujući treneru Otmaru Hicfeldu i velikim ulaganjima, kojima su mnogi nemački

igrači vraćeni iz Italije, Borusija je tokom 90-ih konstantno postao kandidat za titulu, a naslovi su

osvojeni 1995. i 1996. godine. Sledeća sezona u ligi je prošla loše, ali je Liga šampiona donela

slavu. Posle dvostruke pobede nad Mančester junajtedom u polufinalu, rival u završnom meču

bio je Juventus. Najcenjeniji tim epohe pobeđen je u Minhenu rezultatom 3:1, uz briljantni

gol Larsa Rikena.

Od tada u trofejnu salu stigla je samo još jedna domaća titula - 2003. godine (uz poraz u

finalu Kupa UEFA godinu dana ranije), a finansijska kriza u jednom trenutku zapretila je i

bankrotom. Ipak, klub sa prosekom od preko 77 hiljada gledalaca po meču u ligi (najviše u

Evropi) uspeo je da se i uz pomoć sponzora stabilizuje. Tokom narednih decenija kluba uživa

samo skroman uspeh igrajući u lokalnim ligama. Oni su imali susret sa stečajem 1929. godine

kada pokušavaju da povećaju bogatstvo kluba potpisivanjem sa plaćenim profesionalnim

1

fudbalerima nisu uspeli i napustili ekipu duboko u dugovima. Oni su samo opstali kroz

velikodušnost lokalnih pristalica koji pokriva manjak tima iz svog džepa.

Predsednik Borusija je smenjen kada je odbio da se pridruži nacističkoj partiji, kao i

nekoliko članova koji tajno koriste kancelarije kluba da proizvedu anti-nacističke pamflete

pogubljeni su u poslednjim danima rata. Klub je imao veći uspeh u novoosnovanom Gauliga

Vestfalija, ali će morati da sačeka do posle Drugog svetskog rata da napravi proboj. Bilo je to

vreme da Borusija razvije intenzivno rivalstvo sa Šalke 04. Kao i svaka druga organizacija u

Nemačkoj, Borusija je raspuštena od strane savezničkih okupacionih vlasti posle rata u pokušaju

da udaljenost institucija ove zemlje sa tzv nedavne nacističke prošlosti. Bio je pokušaj da se spoji

sa dva kluba – Verksportgemeinschaft Hoesch i Freier Sportverein 98 - kao Sportgemeinschaft

Borusija od 1898, ali je kao Ballspiel-Verein Borusija (BOR) su napravili svoj prvi nastup u

nacionalnom finale u 1949, gde su izgubili 2-3 u Manhajmu.

1.1 PRVA NACIONALNA TITULA

Prva Zapad, First Division lige u kojoj je bila Borusija, dominiraju Nemačkim fudbalom

kasnih pedesetih godina. U 1949 Borusija je stigla do finala u Štutgartu protiv VfR Manhajma,

koji su izgubili 2-3 nakon produžetaka. Klub je osvojio svoju prvu nacionalnu titulu 1956 sa 4-2

protiv Karlsruher SC. Godinu dana kasnije, Borusija je sa potpuno istim timom osvojila drugu

nacionalnu titulu. Nakon ovog uspeha tri Alfredos-a (Alfred Preißler Alfred Kelbassa i Alfred

Niepieklo) su legende u Dortmundu.Godine 1963 Borusija je osvojila treću nacionalnu titulu.

2

1.2 ULAZAK U BUNDES LIGU

U 1962, DFB sastali su se u Dortmundu i glasali da se konačno uspostave profesionalne

fudbalske lige u Nemačkoj u avgustu 1963, pod nazivom Bundesliga. Borusija je zaslužila svoje

mesto među prvih šesnaest ekipa da igra u novoj ligi osvajanjem poslednjeg šampionata pre

Bundeslige. Prvi strelac Borusije u Bundesligi je bio Friedhelm Konietzka u prvom minutu koji

su na kraju izgubili 2-3 od Verdera.

Godine 1965 Dortmund je osvojio svoj prvi nemački kup. Imali su mešovite rezultate

sledeće godine kada su osvojili Kup pobednika kupova, ali je izgubila prvu poziciju na vrhu

Bundeslige pri gubitku četiri od poslednih pet utakmica i zauzimali su drugo mesto, tri boda iza

šampiona Minhen 1860. Sedamdesete su bile pune finansijskih problema i Borusija je ispala iz

Bundeslige 1972 godine i 1974 je otvoren stadion Vestfalenstadion, nazvan po svojoj domovini,

Vestfalija. Klub se vratio u Bundesligu 1976 godine, ali je nastavio da pati od finansijskih

problema i tokom osamdesetih godina. Borusija Dortmund je zamalo takođe ispala 1986 godine

ali je ostala u ligi pobedom u trećem odlučujućem meču plej-off utakmice protiv Fortuna Koln i

sezonu završila na 16. mesto.

Klub nije nije uživao bilo kakav značajan uspeh sve 1989 godine kada su osvojili

nemački kup.

1.3 ZLATNO DOBA BORUSIJE DORTMUND

Borusija je 1993 stigla do finala Kupa UEFA, kada su izgubili 1-6 ukupnim rezultatom

od Juventusa. Uprkos ovakvom rezultatu Borusija je bila u situaciji da kupi fudbalere koji će joj

donet mnogo uspeha devedesetih godina. Oni su osvojili Bundes ligu 1995 i 1996 - sa Matijas

Zamer-om koji je 1996 godine bio Evropski fudbaler godine.

3

Slika 1. Borusija Dortmund je 1997 godine osvojila titulu Lige Šampiona

1997 godine Dortmund igra finale UEFA Lige šampiona u Minhenu, protiv Juventusa za

koji je igrao Zinedin Zidan. Riedle je sa dva pogotka doveo Borusiju na korak od osvajanja Lige

Šampiona. U drugom poluvremenu, Alesandro Del Pjero je dao gol za Juve i tako smanji rezultat

na 2-1. Tada Lars Ricken daje šansu dvadeseto godišnjem lokalnom igraču Andreas-u Meler-u.

Samo šesnaest sekundi po ulasku na terenu, Meler je sa prvim dodirom lopte sa preko 20 metara

dap gol Juventusu. Borusija je podigla trofej lige šampiona ukupnom pobedom od 3-1.

Borusija je zatim postala svetski prvak pobedom od 2-0 nad šampionom Brazila

Kruzeirom.

Na prelazu u naredni milenijum, Borusija Dortmund je postao prvi i za sada jedini

nemački klub koji je prodao svoje akcije. Dve godine kasnije je Borusija je osvojila i treću titulu

u Bundesligi. Klub je imao veliki priliku da naredne sezone pretekne Bajer Leverkuzen, i

obezbedi titulu u poslednjem kolu prvenstva. U istoj sezoni, Borusija je izgubila finale Kupa

UEFA 2002 od holandskog Fejnorda.

Od tada finansijska situacija u Dortmundu je konstantno išla silaznom putanjom. Loše

finansijsko upravljanje dovelo je do velikih dugova i došlo je do prodaje tla Vestfalenstadion-a.

Situacija je još složenija zbog neuspeha da napreduju u Ligi šampiona 2003, kada je tim

4

eliminisan na penale u kvalifikacionim utakmicama sa Klub Brižom. Borusija je ponovo na ivici

bankrota 2005 godine kada je vrednost njihovih akcija pala više od 80% na Frankfurter

Vertpapierborse (Frankfurtskoj berzi). Odgovor na krizu je 20% smanjenje plata svim igračima.

Tim je pretrpeo mizeran start sezone 2005-06, ali je prvenstvo završio na sedmom mestu. Klub

nije uspeo da dobije mesto u Kupu UEFA zahvaljujući fer pleju. Klub je nedavno nagovestio da

je rukovodstvo kluba imalo veliku dobit, međutim, to je u velikoj meri zahvaljujući prodaji

Davida Odonkor-a Betisu i Tomaša Rosickog Arsenalu.

Kroz tim je prošlo tri trenera i postavljen je Tomas Dol 13. marta 2007, nakon pada na

samo jedan bod iznad zone ispadanja. Kristof Mecelder je takođe napustio Borusiju Dortmund.

U sezoni 2007-08, klub je izgubio mečeve od mnogo manjih klubova u Bundesligi. Ova

sezona je bila jedna od najgorih u 20 godina. Ipak, oni su stigli do finala nemačkog kupa protiv

Bajerna Minhena, gde su izgubili 2-1 u produžecima. Konačno se Borusija Dortmund

kvalifikovala za Kup UEFA jer su stigli do finala kupa. U sezoni 2009-2010, klub se

kvalifikovao za UEFA Ligu Evrope i osvojio je peto mesto u Bundesligi. Klub je propustio

priliku da se plasira u Ligu šampiona jer nije pobedio jednu od dve poslednje utakmice protiv

Volfsburga i Frajburga, osmog i četrnaestog tima u Bundesligi. Ipak, Dortmund je pokazao

tokom sezone obnovljenu harizmu pod vođstvom trenera Jirgen Klopp-a. U sezoni 2010-11,

Dortmund ulazi sa podmlađenom ekipom sa ciljem poboljšanja svog položaja u nemačkom

fudbalu. Trenutni najbolji strelac ekipe je Lukas Barios, a takođe su tu i igrači Sebastijan Kel,

Dede, Nuri Sahin i Shinji Kagava.

Dana 4. decembra 2010, Borusija Dortmund je postala nezvanični Herbstmeister (Jesenji

šampion) tri utakmice do kraja jesenjeg dela prvenstva.

5

2.TROFEJI

Šampion bundeslige (6): 1956, 1957, 1963, 1995, 1996, 2002

Kup Nemačke (2): 1965, 1989

Interkontinentalni kup (1): 1997

Prvak Evrope (1): 1997

UEFA kup  (1): (1966)

3.B TIM

Borusijin B tim se u sezoni 2009/10 nije uspio izboriti za opstanak u trećoj ligi i kao

osamnaestoplasirani tim će se u sezoni 2010/11 boriti u regionalnoj ligi zapad. Trener B tima je

bivši igrač prvog tima Teo Šnajder.

4.SPONZORI

1974–1976: Grad Dortmund

1976–1978: „Samson“ Tabak, cigarete

1978–1980: „Prestolith“ (Motip Dupli GmbH), lakovi i boje

1980–1983: „UHU“, lepilo

1983–1986: „Artic“, sladoled

1986–1997: „Continentale“, osiguranje

1997–1999: „s.Oliver“, tekstil

1999–2005: „E.ON“, energija

od 2006: Evonik Industries AG, industrija

6

5.NAVIJAČI BORUSIJE DORTMUND (MILIONERI)

Borusija iz Dortmunda ima najvernije navijače u Nemačkoj. Pred novu sezonu

Bundeslige prodato je više od 51 hiljade pretplatnih karata. Na drugom mestu Šalke, tek

na trećem Bajern.

Navijači Bundesligaša Borusije iz Dortmunda još jednom su pokazali da su među

najvernijim navijačima na svetu. Pred početak novog izdanja Bundeslige, "milioneri" su prodali

51,200 pretplatnih karata.

Slika 2. Navijači Borusije Dortmund su najverniji i najbolji navijači u državi

7

Zahvaljujući vernosti navijača, Borusija je oborila rekord, koji je i sama držala, 50,675

pretplatnih karata od prošle sezone. Na drugom mestu je Šalke (42 hiljade), a tek na trećem

branilac titule i najveći klub u Nemačkoj, Bajern iz Minhena (37,600).

6.STADION BORUSIJE DORTMUND (SIGNAL IDUNA PARK)

Signal Iduna Park je sportski stadion u Dortmundu. Uefa je ovom stadionu dodelila pet

zvezdica i proglasila ga za najbolji stadion Nemačke. Domaćin stadiona je fudbalski klub

Borusija Dortmund, član Bundeslige. Stadion je izgrađen za svetsko prvenstvo u fudbalu 1974.,

gde je bio jedan od deset stadiona domaćina prvenstva.

Sradion Vestfalen (po imenu pokrajine u kojoj se Dortmund nalazi) izgrađen je u sklopu

priprema za svetsko prvenstvo 1974. godine, koje je održana u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.

Dortmund je organizaciju dobio kada je odustao Keln, a stadion je izgrađen za 32 miliona

maraka, polovinu prvobitne planirane cene. Kapacitet od 54 hiljade gledalaca (17 sedenje, 37

stajanje) zadovoljio je potrebe svetskog prvenstva (četiri meča), ali i kluba, koji je prolazio kroz

jedine četiri drugoligaške sezone u posleratnoj istoriji. Po povratku u Bundeesligu navijači su

mogli da se pohvale jednim od najlepših stadiona u ligi, koji je imao 80% pokrivenih mesta,

neobično mnogo za to vreme.

Slika 3. Stadion Borusije Dortmund ( Signal Iduna Park )

8

Promene su stigle sa novim propisima UEFA, na početku 90-ih. Kapacitet je najpre pao

na 42.500, ali su dograđene bočne tribine do starog kapaciteta, a dograđivanje je nastavljeno, pa

južna tribina sada prima 25 hiljada ljudi, najviše od svih tribina za stajanje u Evropi.

Konstantni razvoj doneo je popunjavanje uglova, koji su tri decenije delili tribine, pa sada

Signal Iduna Park ima 67 hiljada mesta za sedenje (u međunarodnim utakmicama) i čak 82.932

kada je dozvoljeno stajanje.

Od 2005. do 2017. Borusija će otplaćivati rate, čime će ponovo postati vlasnik stadiona,

prodatog početkom ovog veka. Da bi se izvukao iz krize. Klub je u decembru 2005. prihvatio da

promeni ime stadiona pa će se do 2011. zvati Signal Iduna Park, po osiguravajućem društvu koje

je sponzor.

Od 1.decembra 2005. se zove stadion Signal Iduna Park po imenu nemačke osiguravajuće

kuće Signal Iduna, koje ima sedište u Dortmundu. Ranije se zvao stadion Vestfalije. Signal

Iduna, ima pravo za ime stadiona do kraja fudbalske sezone bundeslige 2010/2011.

Sredinom decembra 2006. godine, Savezna železnica Nemačke menja ime njene

železničke stanice Westfalenhalle u Signal Iduna Park.

9

7.IGRA Č KI KADAR U SEZONI 2010 - 2011

Golmani Odbrana Vezni red Napad

1Roman Vajdenfeler

20Mičel Lengrak

41Johanes Foher

2 Lase Sobijeh

4Neven Subotić

15 Mats Humels

17 Dede

25Patrik Ovomojela

26 Lukaš Pišček

27Felipe Santana

29Marsel Šmelcer

44 Mark Hornšu

5Sebastijan Kel

6Florijan Kringe

8 Nuri Šahin

14Markus Feulner

16Jakub Blažikovski

22 Sven Bender

30Tamaš Hajnal

31 Mario Gece

36Jasin Octekin

7Robert Levandovski

9Nelson Valdez

10Mohamed Zidan

11Dimitar Rangelov

13Damjen Le Talek

18 Lukas Barios

19Kevin Groskrojc

23Šindži Kagava

28Danijel Ginček

39Marko Stiperman

8.ZAKLJUČAK

10

Tema ovog seminarskog je bila istorija kluba Borusija Dortmund, koji je jedan od

najvećih klubova u Nemačkoj, za koji je nastupao čuveni Andreas Muller i koji je jedan od

najboljih strelaca Evrope. Velika mi je čast zato što sam radio seminarski o klubu koji je inače

moj omiljeni klub, koji ima najvernije navijače u Nemačkoj i nadam se da sam uz pomoć svojih

emocija i unutrašnjih osećanja a takođe i uz pomoć interneta doprineo dodatnom kvalitetu ovog

rada. Klub je imao velikih oscilacija u svojoj dugogodišnjoj istoriji, ali uvek je nalazio način da

svoju tradiciju očuva kao jedan od najboljih nemačkih klubova. Ove sezone klub je na prvom

mestu Bindeslige i završio je jesenji deo prvenstva sa čak 10 bodova više od drugoplasiranog

Mainza, s toga je najveći konkurent za osvajanje titule Bundes lige. Za klub sada ne nastupaja

mnoga zvučna imena ali je kolektiv duh ekipe koji ih vodi ka tituli. Najbolji strelac i igrač ove

sezone je paragvajski internacionalac Lucas Barioss, a takođe srce odbrane Borusije Dortmund je

i naš reprezentativac Neven Subotić za koga su zainteresovani mnogi evropski velikani.

LITERATURA

11

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Borussia_Dortmund

2. http://www.borussiadortmund.azplayers.com/history.html

3. http://www.oleole.com/germany/bundesliga/borussiadortmund/

history/thi2w.html

12