Istorijski koreni bajke 1.Pretpostavke :

temeljno pitanje: Sta znaci temeljno istrazivati bajku? Odakle poceti?

-Prop kaze da se ne smemo ograniciti na uporedjivanje pojedinih bajki;treba otkriti istorijsku bazu na kojoj pocinje zivot carobne bajke.

nacelo : sa kakvim se pojavama (ne dogadjajima) istorijske proslosti ruska bajka podudara.

cilj: razjasniti izvore carobne bajke u istoriji-proucavanje geneze pojave nije isto sto i proucavanje istorije te pojave; proucavanje istorije nije odjednom, vec je to rad generacija.

Znacenje pretpostavki:kriticki osvrt na istoriju proucavanja bajke:

-nema puno pouzdanih rezultata jer autori polaze od pogresnih pretpostavki

-misli autora su uslovljene epohom i klasom u kojoj su ziveli

-npr.:mitologijska skola

-Polazi od pretpostavki da spoljna slicnost pojava svedoci o njihovoj istorijskoj vezi,npr.junak raste satima, a ne danima- brzi rast junaka se pripisuje rastu sunca na horizontu, medjutim sunce se pred nasim ocima ne uvecava vec smanjuje, dakle analogija nije isto sto i istorijska veza.

finska skola – oblici koji se cesce javljaju svojstveni su iskonskom obliku sizea, ali se najarhaicniji oblici javljaju vrlo retko i cesto ih potiskuju novi.

Carobna bajka (ruski naziv: волшебная сказка)

-iako su carobne bajke sastavni deo folklora, ipak nisu takav deo koji bi bio nedeljiv od celine; shvataju se kao celina. One su medjusobno srodne toliko da se sizei ne mogu razgraniciti jedan od drugog ( nijedan size ne moze se proucavati bez drugog, kao sto se nijedan motiv ne moze proucavati bez njegovog odnosa prema celini). Motiv se moze proucavati samo u sistemu sizea, a sizei samo u njihovim medjusobnim vezama.

-Prop polazi od pretpostavke da postoje neke bajke koje mozemo nazvati carobnim i njihovo ustrojstvo objasnjava u knjizi “Morfologija bajke”.

Kompozicija carobne bajke : 1. Nanosenje stete ili gubitka (otmica, proterivanje i dr.) ili zelja da se nesto poseduje (npr. car salje sina po zar – pticu1)2. Odlazak junaka iz kuce i susret sa darivaocem koji mu poklanja carobno sredstvo ili pomocnika uz ciju pomoc ce predmet potrage biti pronadjen3.Dvoboj sa protivnikom (najvazniji oblik- borba sa zmajem)4. Povratak5.PoteraCeste su komplikacije: junak se vraca kuci , braca ga bacaju u ponor. Zatim on opet dolazi, prolazi kroz teske zadatke, postaje car i zeni se.

Polazna tacka u Propovoj knjizi je cinjenica da bajka sadrzi tragove iscezlih oblika socijalnog zivota koji podlezu proucavanju. Poseban faktor takvog proucavanja je uporedjivanje bajke sa obredima, obicajima i mitovima.Istice da ljudi u bajci proizvode vrlo malo (zemjoradnja ima minimalnu ulogu a veliku strelci, lovci i sumske zivotinje).Tako dolazimo do prvog tacnog odredjenja pojma istorijske proslosti u odnosu na bajku : treba porediti bajku sa socijalnim institutima proslosti (tako vidimo da bajka sadrzi razlicite oblike braka nego danas: junak trazi nevestu daleko, a ne u svojoj blizini. Ovde se vidi pojava egzogamije: ocigledno se nevesta ne sme uzeti iz svoje sredine.)-Tako vidimo i da junak cesto postaje car tako sto ne nasledjuje presto svog oca , vec tasta kojeg ubija. Tu se namece pitanje kakve oblike nasledja vlasti odrazava bajka.

Obred i bajka :Bajka je sacuvala tragove obreda i obicaja; mnogi motivi mogu se genetski objasniti samo kroz uporedjivanje sa obredima. Tako se na primer, u bajci pripoveda da devojka zakopava kravlje kosti i zaliva ih vodom ; takav obred je stvarno postojao ; kosti zivotinja se nisu ni jele ni unistavale vec zakopavale.Obred i bajka se :1.Mogu potpuno poklapati (veoma retko; prethodan primer)2.Preosmisljavanje obreda : promena jednog elementa obreda ili nekoliko u bajci u drugi koji je razumljivji. Tako je preosmisljavanje povezano sa deformacijom, promenom oblika. Npr. u bajci se pripoveda da se junak zasiva u kozu krave ili konja da se izbavio

1 zar – ptica : mitoloska ptica u verovanju istocnih Slovena ; veruje se da je ptica preko dana sakrivena i spava a nocu izlece iz svog gnezda i osvetljava citave predele; pominje se u ruskim klasicnim narodnim bajkama i predanjima.

iz jame; poznat je i obicaj da se zasivaju pokojnici . Razlika: u bajci se zasiva ziv covek, u obredu mrtvac.3. Preobrazaj obreda – sacuvanost oblika kojima bajka daje suprotni smisao ili znacenje, tj. suprotno ih tumaci. Npr. obicaj da se ubijaju starci –junak postupa mudro ako ga spase, a ako u stvarnosti neko spase starca, biva ismejan , ukoren ili kaznjen. Takodje, devojka se prinosi kao zrtva reci od koje je zavisila plodnost. Cinilo se to na pocetku setve, i trebalo je doprineti rastu bilja. U bajci junak oslobadja devojku od cudovista; ove cinjenice pokazuju da size ponekad potice od negativnog odnosa prema postojecoj istorijskoj stvarnosti; size je putem suprotnosti u skladu sa stvarnoscu.

-Obred sluzi da se objasni odredjeni motiv u bajci

-Dogadja se da, iako bajka potice od obreda, ipak je obred potpuno nejasan, a bajka je sacuvala proslost toliko potpuno da obred ili neka druga pojava iz proslosti dobija svoje pravo objasnjenje samo kroz bajku. Drugim recima, ima slucajeva kada bajka postaje pojava koja objasnjava, odnosno izvor za proucavanje obreda.

Bajka i mit

Ako obred razmatramo kao jednu od pojava religije, tada ne mozemo zaobici njenu drugu pojavu, naime mit.-Prop tumaci mit kao pripovetku o bogovima i bozanskim bicima u ciju stvarnost narod veruje.-Takodje, istice da razlika mita i bajke nije u njihovom obliku, vec funkciji.-Socijalna funkcija mita nije uvek jednaka i zavisi od kulturnog stepena naroda. Ali, socijalno znacenje mita nije svuda jednako ( razlika izmedju antickih i polinezijskih mitova je svima jasna ). Prop razlikuje mitove naroda koji nisu dosli do drzavnosti, i mitove starih kulturnih drzava.-Mit i bajka se medjusobno mogu preklapati toliko da se u etnografiji i folkloristici takvi mitovi cesto nazivaju bajkama.- Za nas nisu najvredniji i najvazniji evropski i azijski materijali, nego americki ( delimicno okeanski i africki). Azijski narodi su na visem stupnju kulture nego narodi Amerike i Okeanije kada su ih zatekli Evropljani koji su poceli da skupljaju etnografsku i folklornu gradju. Sa druge strane, Azija je najstariji kulturni kontinent u kojem su se preseljavale bujice naroda, pa mi stoga imamo mesavinu azijskih materijala koje otezavaju istrazivanje mitova.-Nije vazno da proucimo vezu izmedju mita i podloge na kojoj je nastao.-Drugaciju pojavu predstavljaju mitovi grcko-rimske antike, Vavilona, Egipta, delimicno Indije i Kine, zato sto mitove ovih naroda ne poznajemo neposredno od njihovih tvoraca kakvi su bili narodni nizi slojevi drustva, vec ih poznajemo u tumacenju knjizevnosti.-Mitovi jesu originalno narodni, ali ih mi ne znamo u njihovom cistom obliku, i ne mozemo ih uporedjivati sa zapisima folklornih materijala iz usta naroda.-Za svoje istrazivanje, Prop uzima mitove pretklasnih naroda kao neposredne izvore, i mitove kulturnih naroda kao posredne da bi odredio poreklo bajke. Odakle polazi pretpostavka da je bajku potrebno uporedjivati ne samo sa mitovima pretklasnih naroda, nego i sa mitovima starih kulturnih drzava.

Genetika i istorija : -Svaku pojavu iz koje potice bajka razmatracemo kao proces ( kad se, na primer, utvrdjuje veza nekih motiva bajke i predstava o smrti, “smrt” ne shvatamo kao apstraktni pojam, nego kao proces predstava o smrti). -Dogadja se da je pojava od koje potice bajka vrlo jasna sama po sebi, ali je nije moguce razviti u proces ( takve su na primer, vrlo rane forme socijalnog zivora koje je sacuvala bajka, kao sto je to obred inicijacije).

2. Zaplet

-Zaplet u bajci sastoji se od :1. Napustanja doma : bajka pocinje najcesce recima “ U nekom carstvu, u nekoj drzavi”, da bi se radnja dalje kretala u sledecem pravcu – ziveo je seljak sa tri sina, ili car sa tri kceri ili tri brata – ukratko, bajka uvodi neku porodicu. Karakter porodice se moze razotkriti postupno, tek dok se budu razvijala zbivanja. Porodica uglavnom zivi spokojno, i mogla bi da zivi vrlo dugo kad se ne bi izbili mali, neprimetni dogadjaji koji neocekivano izazivaju katastrofu. -Desavanja najcesce pocinju kad neko od starijih odlazi od kuce (“ Kceri, kceri!... mi idemo na posao” ili “putuje on (trgovac) u strane zemlje”; trgovac putuje da bi trgovao , knez – odlazi u lov, car – u rat itd.) dok deca ili zena, ponekad trudna, ostaje sama, bez zastite. Time nastaje podloga za nevolju. -Nevoljni oblik odlaska je smrt roditelja; ovako pocinje mnogo bajki. Ista situacija moze nastati kad odlaze mladji ( devojka na polje, careva kci da se proseta u vrtu, itd.)2. Zabrane :a)povezane sa napustanjem doma : Odrasli znaju da na neki nacin deci preti opasnost, i stoga otac ili muz popracuje odlazak zabranama. Zabrana je u bajci prekrsena i time izazvana, ponekad munjevita, nesreca : neposlusne carice, koje su otisle u vrt da se prosetaju odnosi zmaj, neposlusnu decu zacara vestica, itd. Zajedno sa katastrofom, pojavljuje se zanimljivost i dogadjaji pocinju da se razvijaju.b)zabrana izlaska iz kuce :” Dugo ju je knez nagovarao, zapovedao, da ne napusta visoke odaje”-ova zabrana je najbolje izrazena u bajci-neposlusnost dovodi do nesrece -roditeljski strah je toliko dubok da roditelji ponekad zabranjuju deci izlazak, pa cak ih i zatvaraju u kule, “stupove”, podrume… c)zabrane caru-Ovde se vidi da je bajka sacuvala spomen o merama koje su se nekada stvarno primenjivale prema carskoj deci. Pravila da se nikad ne napusti dvorac su se pridrzavali ljudi u Japanu i Kini sve do 19.veka. Na mnogim mestima car je bio bice koje niko nije video, jer nije smeo da pokaze svoje lice suncu pa se zato nalazio u stalnoj tmini. Takodje, nije smeo ni da dotakne zemlju, pa je zato njegovo prebivaliste uvek podignuto nad zemljom – on zivi u kuli. Njegovo lice nije smeo da vidi nijedan covek , pa je zato prebivao u potpunoj samoci, a sa podanicima ili bliskim sebi je razgovarao kroz zavesu. Hrana mu se davala kroz maleni prozorcic.

- Vodji ili caru je pripisana magicna moc nad prirodom, kisom, ljudima, stokom, i od njegove uspesnosti zavisi blagostanje naroda. Stoga, pazljivo cuvanje cara znacilo je i magicno cuvanje blagostanja celog naroda.

Izolacija carske dece u bajci

-“Zapovedio je da se napravi visoki stup, na njega je otpremio carevica Ivana i lepu Jelenu, i opskrbio ih namirnicama za pet godina”.

-“Kralj ih je cuvao kao zenicu oka, uredio podzemne palate i tamo ih stavio, kao ptice u kavez, da ih ne odnesu snazni vetrovi, ni da ih sprzi jarko sunce”.

Ovde se vec javlja zabrana suncevog svetla; ovo nije samo prirodna teznja da se covek zastiti od sunca , vec taj strah ima i drugi karakter. Carska deca drzala su se u potpunoj tmini(“ I car je zapovedio da se pod zemljom urede sove u kojima ce ona ziveti, i dan i noc sa svetlom, i da ne vidi nijednog muskarca.”).U gruzinskim bajkama careva kci se naziva posebnom recju koja ima dva znacenja –“koju sunce nije videlo” i “koja sunca nije videla”.

-Sa zabranom svetla, povezana je i zabrana da se neko vidi. Oni koji su zatvoreni ne smeju nikog videti i niko ne sme videti njihova lica . -Tako se u ruskoj bajci, javlja nekoliko oblika zabrane :“ – Kod vas je domacine mesto siroko, a zasto mu je kula bez ijednog prozora i bez svetla, cemu ona sluzi?-Ah prijatelju, u toj kuli je zatocena careva kci. Nju su, kazu, dopremili ovamo otkad se rodila, i ne daju joj da vidi svetlo dana. Kad joj kuvarica donosi hranu, samo je pruza ali ne ulazi unutra. Tako ona zivi, uopste ne zna kakav je narod.-Zar domacine ne znaju kakva je ona , je li lepa , je li cista?-Bog samo zna je li lepa ili ne, je li cista ili ne. Kakva je, to ljudi ne znaju, a ona ne zna kakvi su ljudi. Nikada ne izlazi, nikada se ne pojavljuje medju ljudima.”

Vidimo da je bajka sacuvala sve oblike zabrana koje su nekad okruzivale carsku decu: 1.zabranu svetla2.zabranu pogleda3.zabranu hrane i doticanja zemlje4.zabranu kontakta sa ljudima

Takodje je zanimljiv nacin na koji se pruza hrana – kroz prozorcic. Carskoj deci se nekada i ostavljaju namirnice za pet godina. Verovalo se da ce im posebna vrsta hrane dati magicna svojstva.

Bajka je sacuvala jos jedan oblik zabrane – a to je zabrana da se reze kosa. Kosa se smatrala magicnim mestom gde se nalazi dusa ili magicna snaga. Izgubiti kosu znacilo je izgubiti snagu. Ova zabrana u bajci nije nigde iskazana direktno, ali je ipak duga kosa carice vrlo cesta crta. Ta kosa daje carevoj kceri posebnu privlacnost.

Zatocenje devojke

Izmedju obicaja da se izoluju carevi i carska deca i obicaja da se izoluju devojke postoji neosporna veza. Obe se temelje na jednakim predstavama i strahovima. Bajka izrazava i jedan i drugi oblik izolacije. -Careve kceri su se odvodile u sumu, a pri tome su ponekad nosile i slemove i skrivale svoje lice.-Posle zatocenja devojke uglavnom sledi brak, kako cemo videti u bajci. Cesto bozanstvo ili zmaj ne otima devojku nego je posecuje u tamnici. Tako na primer, u ruskoj bajci , devojka biva zatvorena u kuli i kroz pukotinu je vetar naduvao, tj. nacinio trudnom. -Zatocenje u kuli je ocigledno priprema za brak , i to ne za brak sa obicnim bicem nego sa bicem bozanskog reda , iz kojeg se radja bozanski sin ( u ruskoj bajci je to Ivan Vetar, u grckom mitu Perzej). Zatocenica nije buduca majka junaka, vec junakova buduca zena.-Zatocenje devojaka je starije od zatocenja careva; ono postoji vec kod najprimitivnijih naroda. Bajka cuva ta dva oblika; te dve forme poticu jedna od druge, medjusobno se asimiliraju.

-strah je u bajci cesto neodredjen i vezuje se za bica koja mogu oteti carsku decu(dovoljno je da careva kci izadje iz svog zatvora u setnju da udahne svez vazduh, pa da se iznenada pojavi zmaj i odnese je ).-deca se stite od otmice

Motivacija zatocenja : 1. Car je ili obdaren natprirodnim sposobnostima ili je otelotvorenje bozanstva-zato se veruje da kontrolose prirodne pojave – njemu se pripisuje odgovornost za lose vreme, slab rod, itd.-zato je potrebno posebno paziti na cara2. Opasnosti koje okruzuju coveka mogu biti pogubne -strah od nevidljivih sila koje okruzuju coveka

Bajka koristi motiv zatocenja i njegovog krsenja u svojstvu umetnicke pripreme i motivacije za otmicu carske dece

-Samo zatocenje u bajci se nikad ne motivira.Njegova motivacija ocevim gnevom je netipicna za bajku i oznacava prelaz u novelisticki zanr.

Nevolja i suprotstavljanje

Nevolja-Posle zabrane, stupa nevolja, koja se nekad moze pojaviti i na pocetku bajke

-Bilo koja nevolja je forma zapleta; iz nevolje i otpora nastaje size. -Posle zatocenja obicno sledi otmica. Osnovni , glavni otmicar devojaka je zmaj, koji se pojavljuje dva puta : munjevito odnosi devojku i nestaje. Junak ga trazi , susrece i medju njima nastaje borba.-Bajka moze da pocne i time sto car obecava ruku svoje kceri onome ko se na krilatom konju popne do njenog prozora-Obicno se na kraju bajke nevolja preokrece u srecu – oteta careva kci se srecno vraca sa mladozenjom

Opremanje junaka na put

Kompozicija bajke izgradjuje se na prostornom premestanju junaka. Na putu junaka mogu cekati najneobicniji dozivljaji .-Bajka preskace momenat kretanja; kretanje nikad nije opisano podrobno, uvek se spominje u dve tri reci.-Prva etapa puta od roditeljskog doma do kolibe izrazava se takvim recima: “Putovao je neko vreme, daleko – nedaleko”. Put je ovde samo u kompoziciji.-Druga etapa je putovanje od sumske kolibe do drugog carstva; ono je udaljeno velikim prostorom ali se taj prostor moze savladati u trenu. Junak kroz njega prelece. -Prostor u bajci ima dvostruku ulogu: kao nezaobilazni kompozicijski element koji postoji, i kao da ga uopste nema.

Junak se pre odlaska oprema stvarima koje sluze da odvuku paznju : to su suseni hleb, novac, ladja sa pijanom posadom , sator, konj i toljagu. -Toljaga ne sluzi kao oruzje, junak se nikada ne sluzi toljagom koju je uzeo iz doma-Obuca, stap (koji isto ne sluzi kao oruzje) i hleb su bili predmeti kojima su se nekada opremali umrli za dugi put u zagrobni svet. Oni su se stavljali sa mrtvacem u grob ili spaljivali sa njim .

3.Tajanstvena suma

-Iz nevolje koja sledi junak se izbavlja time sto dobija carobno sredstvo.-Carobno sredstvo mu daruje novo lice koje se uvodi u radnju, tj. darivalac.-Klasican oblik darivaoca je vestica(to je uglavnom starica, ali se nekad u ulozi vestice moze naci i zivotinja poput medveda, ili starac).

Tipovi vestica :1.Vestica – darivateljica -njoj dolazi junak koga ispituje,od nje junak dobija darove (npr.konja)2.Vestica –otmicarka-pokusava da otme decu i da ih ispece, posle cega sledi beg i spas3.Vestica-ratnica-dolazi u kolibu ka junacima

-ceo tok odvijanja bajke (posebno pocetak – odlazak u zemlju mrtvih) pokazuje da vestica moze imati vezu sa carstvom mrtvih.

Obred inicijacije

Bajka je sacuvala ne samo tragove predstava o smrti, vec i tragove nekad siroko rasprostranjenog obreda nekada povezanog sa tim predstavama, tj. obreda inicijacije omladine na pocetku polne zrelosti.Sta je inicijacija? To je jedan od instituta svojstvenih rodovskom uredjenju. Taj obred se izvrsavao na pocetku polne zrelosti i njime se mladic uvodio u rodovsku zajednicu, postao njen ravnopravni clan i sticao pravo da stupi u brak. Ovo je socijalna funkcija obreda. -Pretpostavljalo se da decak za vreme obreda umire i zatim uskrsne kao novi covek(tzv.privremena smrt). Radnje kojima se prizivala smrt i uskrsnuce prikazivale su gutanje, prozdiranje decaka od strane cudovisnih zivotinja. Nakon sto ga je progutala takva zivotinja, decak biva ispljunut iz zeluca. - Da bi se takav obred obavio, nekad su se bavile specijalne kuce u obliku zivotinje; a obred se uvek obavljao u dubini sume ili grmlja i bio je pracen telesnim mucenjima i povredama (rezanjem prsta, izbijanjem zuba itd.). Drugi oblik privremene smrti sastojao se u tome da je decak bio spaljen, pecen i iznova vracen u zivot. Uskrsnuli decak je dobijao novo ime a na kozu se stavljao zig i druge oznake da je prosao kroz obred. - Neofit koji je polazio u navodnu smrt je bio potpuno uveren da je umro i uskrsnuo.

Suma -Junak ili junakinja dospevaju u sumu gde pocinju njegovi dozivljaji.Suma je : tamna, neprohodna, tajanstvena i nikada poblize opisana.-obred inicijacije se uvek izvodio u sumi, sto omogucava da se obred izvede tajno (veza obreda inicijacije i sume je veoma cvrsta).-U bajci, suma ima ulogu retardirajuce prepreke.-Suma okruzava drugo carstvo, put u drugi svet vodi kroz sumu ( u americkim mitovima, postoji size o coveku koji je trazio svoju umrlu zenu u sumi i shvata da je u svetu mrtvaca).-Dakle, suma u bajci izrazava sa jedne strane, secanje na sumu kao na mesto gde se obavljao obred, a sa druge strane ulaz u carstvo mrtvih.

Koliba

-Neobicnost sume se ogleda u njenim stanovnicima i tajanstvenoj kolibi (neke bajke kazuju da se ta koliba sama vrti, tj. okrece oko svoje ose – to je takozvana koliba na kokosijim nogama koja se vrti bez prestanka). Da bi se koliba okrenula, neophodno je da junak zna da izgovori pravu rec.-U svim slucajevima, junak nije mrtvac nego zivi covek ili vrac koji zeli prodreti u svet mrtvih.

-Koliba koja stoji na granici dvaju svetova u obredu ima oblik zivotinje, a u mitu cesto nema nikakve kolibe nego postoji samo zivotinja ili koliba ima jasno izrazene zoomorfne crte (sto objasnjava “kokosje noge”)-U ranijim stadijumima koliba je cuvala ulaz u carstvo mrtvih i junak je ili izgovarao magicnu rec koja mu otvara ulaz u drugo carstvo, ili donosi darove.-Ona se nalazila u dubini sume, na neprohodnom i tajnom mestu, a njena vrata su najcesce imala zivotinjski oblik. Takodje, bila je ogradjena drvenom ogradom.

Posto se koliba okrece ka junaku, on ulazi u nju i isprva nikog ne vidi, ali cuje reci : “fuj, fuj, fuj!”Posle usklika “fuj, fuj , fuj” sledi ispiticvanje o cilju puta :”Nesto trazis ili od necega bezis?” Ocekujemo da ce junak pricati o svom cilju ali je njegov odgovor krajnje neocekivan – on najpre zahteva jelo. “ U onim slucajevima kad carevic ulazi u kolibu a vestice jos nema, on nalazi sto i gosti se bez nje. Dakle, tipicna crta vestice je da ugoscuje, hrani junaka. Zahtevajuci jelo, junak pokazuje da se on te hrane ne boji, da na nju ima pravo, da je “stvaran”, realan. Zato se vestica smiruje kad on trazi jelo.

Kostana noga – povezana je sa ljudskim likom vestice, odnosno sa njenom antropomorfizacijom. Prelazni stupanj od zivotinje prema coveku cini covek sa zivotinjskom nogom; takvu nogu vestica nema nikada ali takve noge imaju fauni, Pan i sarolika povorka razlicitih duhova. Oni su isto tako sacuvali zivotinjske noge kao sto ih je sacuvala koliba, ali je uz to vestica toliko cvrsto povezana sa slikom smrti da tu zivotinjsku nogu zamenjuje kostana noga. Ona je povezana sa tim da vestica nikada ne hoda, ona leti ili lezi.

Vesticina slepoca – iako nikada nije utvrdjeno, moze se pretpostaviti da je vestica slepa, jer u nekim bajkama prepoznaje junaka po mirisu. Stvarnu slepocu bica koja su slicna vestici vidimo u bajkama lovackih naroda.

Vestica kao gospodarica sume : vestica vlada zivotinjama,a buduci da celi zivot lovca zavisi od zivotinje, ona zadrzava vlast i nad zivotom i smrcu coveka. Ona vlada nad zivotinjama, sto je u vezi sa zavisnoscu coveka od sumskih, lovnih zivotinja kojima on pripisuje svoju rodovsku zajednicu.-lik vestice potice od totemskog pretka po zenskoj liniji. Zatim ce rodonacelnistvo preci na muskarca. -kao predak, vestica je povezana sa ognjistem, koje se kao znak muskog roda prenosi na vesticiji lik. Zbog toga joj se pripisuju razni atributi zenskog znacaja koji nisu toliko povezani sa ognjistem koliko sa kuhinjom (npr.metla).

Vesticini zadaci

U zenskim bajkama vestice postavljaju teske zadatke, dok se muskarcu oni postavljaju mnogo redje. Junak je izdrzao iskusenja, upoznao magiju otvaranja vrata, znao je magicne reci za okretanje kolibe, nije se uplasio hrane, pa mu vestica samo daje svog

carobnog konja da savlada prepreke. Njegovo junastvo sadrzano je u njegovoj magicnoj snazi. -Sav taj sistem iskusavanja odrazava najstarije predstave o tome da se moze ponuditi izlazak u drugi svet kao sto se magicno moze izazvati kisa ili primorati zivotinja da se krene na lovca. Stvar nije u vrlini i cistoci, vec u snazi.-Sve ove predstave o vrilnama usle su takodje u bajku i sacuvale se u njoj poticuci od ranih predstava o vrlinama koje su se vezivale za kult predaka. Iskusenje snom

Zabrana sna vezana je za motiv gusala (ovo je svojstveno najvise ruskom materijalu). Vesticin zadatak da se ne zaspi vezuje se za nalog da se pronadju gusle – samosvirke (“ Darovacu ti gusle, samo pod jednim uslovom- kada pocnem pocnem gusle ugadjati, da niko ne zaspi”.). Kod drugih naroda motiv sna se ne vezuje za motiv gusala, ali se uvek vezuje za motiv vestice.San pokazuje da je covek ziv. Zivi ljudi prepoznaju se po tome sto mirisu, zevaju, spavaju, smeju se. Cuvar koji cuva carstvo mrtvih od zivih prepoznaje po tome zive.

Deca koja su isterana i odvodjena u sumu

Uzrast u kome se deca podvrgavaju obredu inicijacije je razlicit, ali uvek neposredno pre ulaska u polnu zrelost.Oblici polaska su razliciti :1. kada roditelji odvode decu u sumu (inicijator odvodjenja je bio otac dok je majkama bio zabranjen odlazak, jer je mesto na kome se vrsio obred zenama bilo zabranjeno).2. pri insceniranoj otmici dece, majci se govorilo da je decu oteo duh i doveo ih u sumu-bica koja su ih odnosila bila su maskirana u zivotinje ili ptice, a strah od tih bica sluzio je kao odgojno sredstvo (tako je u antici, postojalo bice koje se zvalo Lamija, a otimalo je decu)3. Samostalan odlazak dece u sumu-u bajci moze da se desi sledece : otac moze da sklopi pogodbu pri rodjenju deteta usled koje dete postaje potcinjeno tajanstvenom sumskom ili vodenom bicu.-takodje, dete moze da napusti oca kad stupi “rok” (odnosno, kad nastupi zrelost).-nekada se i junak sprema na put svome krsnom kumu (obred krstenja i obred inicijacije su u istorijskoj vezi).

Bezumlje : Momenat bezumlja (blad, udarci, bol) je bio momenat “useljenja” duha, tj. momenat postizanja odredjenih sposobnosti. U bajci postoji bezumlje, ali se javlja vrlo retko.U jednoj vjatskoj bajci momenat bezumlja je razvijeniji :”Ako ih slusas tri sata a da ne izgubis razum – ode glava... Vojnik nije mogao slusati ni cetvrt sata i izgubio je razum: znaci, poludeo je”.

Privremena smrt : mimicka predstava smrti u uskrsavanje neofita.-glavni deo ceremonije sastojao se od usmrcivanja i uskrsavanja neofita koji na taj nacin dobija magicnu snagu.-smrt poprima oblike prostornog pomicanja (kaze se da je neofit umro i otisao u svet duhova).

Jedan od oblika privremene smrti bio je seciranje coveka ili njegovo rasecanje na komade.Motiv rasecanja i ozivljavanja je vrlo popularan u bajci; rasecanje, komadanje ljudskog tela igra veliku ulogu u mnogo religija i mitova, pa tako i u bajci.Osim tri osnovna oblika ( u kuci razbojnika, u bajkama o neuspelom lecenju, rasecanje careve kceri) postoji mnogo pojedinacnih slucajeva u kojima je rasecanje epizoda.

Isto tako, spaljivanje, kuvanje, pecenje neofita se moze naci na najranijim nama poznatim stupnjevima obreda inicijacije. Ove radnje vode ka blagodati, tj. sposobnostima koje su potrebne punopravnom clanu rodovskog drustva.Ne postoji nikakva borba protiv spaljivanja; lako je opaziti neminovnost toga sto se zbiva, osudjenost duse. Bajka je, uporedo sa sacuvanim arhaicnim oblicima spaljivanja koje je dovodilo do sticanja sposobnosti nuznih lovcu i vodji, sacuvala sasvim suprotno shvatanje spaljivanja kao uzasa koji je srecom izbegnut.

Rezanje prsta se takodje javlja u bajci, kao jedna od vrsta sakacenja koju bajka u potpunosti sacuvala. Posle obrezivanja, reze se mali prst leve ruke.

Ostrouman nauk Prop takodje pominje bajku “Ostrouman nauk” u kojoj se junak vraca sa neobicnim majstorstvom, znanjem ili vestinom. Ovde nije rec o poznavanju zamisljenog sveta prirode, nego o uticaju na njega. U bajci dolazi ucitelj koji je starac, carobnjak, sumski duh, odnosno mudrac. On je u drugom carstvu,ponekad i drugom gradu i poducava razne jezike i zanate. Junak uci kako da se pretvori u zivotinju ili uci jezik ptica. Obred inicijacije je bio skola; u inicijaciji mladica se uvode mitske predstave, obredi, rituali i postupci plemena.

Caroban dar

Junak u bajci dobija caroban dar i pomocu njega postize svoj cilj. Taj dar je ili neki predmet (prsten, marama, kugla, itd.) ili zivotinja (uglavnom konj).Magicne sposobnosti junaka zavisile su od sticanja pomocnika, koji je bio vezan sa totemskim plemenom.