ištvan pastor srbija i mađarska najbolji susedi14. septembar 2017. 5 četvrtak, 7. septembar...

novo

sads

ki

Novi Sad bull III godina bull br 135 bull četvrtak 14 9 2017 bull 19 dinara

Banatska magistrala i Fruškogorski koridor idu dalje

Fk VojVodina na raskršću ili u amBisu

Srbija i Mađarska

najbolji susedi

PredSednik SkuPštine VojVodine i SVM-a ištvan Pastor

2 14 SEPTEMBAR 2017

314 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacijansrs

4 14 SEPTEMBAR 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Srbija i MađarSka neMaju bolje SuSede jedna od druge

Intervju Predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-a Ištvan Pastorstr 1011

jerotiću uručena Velika poVelja brankoVog kola

Svečanost u karlovačkoj Bogosloviji str 13

kolekcionar Mecena i zadužbinar poSleratnih uMetnika

Galerija likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzićastr 1415

da hrana bude lek a lek hrana

U susret Noći istraživača Vanredni profesor Tehnološkog fakulteta dr Ljiljana Popovićstr 2627

VojVodina na raSkršću ili u aMbiSu

Iz mog ugla Jovan Tanurdžićstr 30

Moderne Saobraćajnice jedan od prioritetaBanatska magistrala i Fruškogorski koridor nisu mrtvo slovo na papiru str 67

Sadržaj

brod ploVi za MonteVideo

Put na SP u fudbalu perom novinara bdquoIlustrovanog vremenardquo iz 1930 godinestr 2425

514 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 7 septembar Besplatni kurs kineskog za osnovce

I ove jeseni u saradnji s Konfučijevim institutom Univerziteta u Novom Sadu osnovci od drugog do četvrog razreda mogu da besplatno uče kineski jezika na početnom nivou u Bi-bliotečkom ogranku bdquoAnica Savić Rebacrdquo Gradske biblioteke Predavanja su na engleskom jeziku subotom od 13 do 1430 sati i počinju u oktobru Biće formirana grupa s najviše 18 polaznika a prijave se primaju na broj 0216611-251 i 064883-43-70 i na imejl evropskiku-takgmailcom do 22 septembra

petak 8 septembar

Velika obnova Kameničkog parkaZa nekoliko dana počinje obnova Kameničkog parka najstarijeg i najvećeg u gradu Jedino preostalo jezero u njemu biće očišćeno a zatim će biti uređeni prilazni pu-tevi Radnici JKP bdquoGradsko zelenilordquo urediće i deo parka uz Dunav biće postavljena solarna rasveta info-table kućica za slepe miševe

utorak 12 septembarVučević Pobeda kulture dijaloga

Na apel gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića posle gotovo tri me-

seca učestalih istraživanja anketa fokus-grupa i javnih rasprava stručne i najšire javnosti doneseni su zaključci

o daljem razvoju Youth creative polisandash Bez obzira na različita viđenja sta-

vove pa i interese zajednički zaključci o daljem razvoju nekadašnjeg indu-

strijskog kompleksa bdquoPetar Drapšinrdquo potvrđuju da smo ove godine ostvarili možda i najvažniju pobedu za dalji ra-zvoj našeg grada u celini a to je poče-tak izgradnje kulture dijaloga ndash rekao

je Vučević

sreda 13 septembarBiblioteka MS

digitalizovala 12000 publikacija

Biblioteka Matice srpske digitalizovala je do sada 12000 publikacija i predsta-vila ih javnosti Odsad na dodir miša možete videti raritetne knjige leto-pise publikacije razglednice slike i

rukopise Među njima je i Matičin Apo-stol iz 13 veka najstariji digitalizovani

dokument

subota 9 septembarDario Kandela nastupio

na festivalu bdquoPiano CityrdquoUmetnički direktor festivala bdquoPia-

no Cityrdquo u Napulju svirao je u Atriju-mu Muzeja Vojvodine Na festivalu je nastupilo oko 60 pijanista iz regiona koji su održali preko 70 koncerata u

Novom Sadu bdquoPiano Cityrdquo zatvorila je Zlata Čočieva 10 septembra koncer-

tom u Sinagogi

nedelja 10 septembarSrećkovići najbolji na čenejskoj Pasuljijadi

Na 13 Been festivalu u pravljenju pasulja na salašu 137 pored Čeneja takmičilo se preko sto ekipa među kojima i sedam iz inostran-stva Veliki broj posetilaca uživao je u jelima pripremljenim po receptima pravih majstora kulinarstva Takmičarskog naboja nije nedo-stajalo a najukusniji pasulj skuvala je ekipa

Srećkovići Stvarno im se posrećilo

ponedeljak 11 septembarMirović Jačanjem industrijskih zona privlačimo investitorePredsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je indu-strijsku zonu Adaševci u Šidu pored auto-puta uz granicu s Hrvatskomndash Ovakvi kapaciteti privlače domaće i strane investi-tore a to će rezultirati povećanjem broja zaposlenih Ovo je jedanaesta industrijska poslovna zona u koju je Pokrajinska vlada uložila sredstva u proteklih godinu dana a tako ćemo nastaviti i dalje ndash rekao je Mirović

6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

Za partiju jedan (Paragovo ndash nov most na Dunavu) Skupština grada Novog Sada donela je plan detaljne

regulacije u toku je obrada zahteva za izdavanje lokacijskih uslova u Pokrajinskom sekretarijatu za

energetiku građevinarstvo i saobraćajAutor Eržebet Marjanov

Uoči nedavno usvo-jenog rebalansa po-krajinskog budžeta šef poslaničke gru-pe Srpske radikal-ne stranke Đurađ Jakšić u razgovo-

ru s novinarima pokrenuo je temu o daljoj sudbini Banatske magistrale i Fruškogorskog koridora jer kako je naveo nema saznanja dokle se stiglo s realizacijom tih velikih projekata oko kojih su se okupile Republika Pokrajina i lokalne samouprave

Poslanici jedinstveni Podse-timo Skupština Vojvodine je 12 apri-la ove godine donela Prostorni plan područja posebne namene mreže ko-ridora saobraćajne infrastrukture na osnovnom pravcu državnog puta pr-vog reda broj 24 SuboticandashZrenjaninndashKovin prostorni plan za Banatsku magistralu čija je izrada započeta sad već daleke 2009 godine Budu-ći da se radi o značajnom putnom pravcu za privredni razvoj Banata dokument su podržali svi poslanici nezavisno od toga da li pripadaju vla-dajućoj većini ili opoziciji

O daljoj sudbini Banatske magi-strale i Fruškogorskog koridora No-vosadski reporter pitao je nadležnog

pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića Kako nam je odmah rekao za deonicu Banatske magistrale Suboti-candashSenta u toku je izrada projektne dokumentacije

ndash Donošenjem prostornog plana za Banatsku magistralu stvorena je osnova za izdavanje neophodnih do-zvola i pristupanje izgradnji u onim delovima puta gde prostorni plan može direktno da se sprovede odno-sno tamo gde sadrži elemente detalj-ne regulacije poput deonice Suboti-candashSenta za koju je već u toku izrada projektne dokumentacije ndash navodi Galić

Razrada deonica Kaže i da je njegov sekretarijat radi stvaranja uslova za dalju razradu plana u delo-vima u kojima su predviđene obila-znice oko naselja pokrenuo inicijati-vu da se za narednu godinu obezbedi novac za idejne projekte i da se izrade planovi detaljne regulacije za priori-tetne deonice puta

ndash Pregled deonica i prioriteti do-stavljeni su Ministarstvu građevi-narstva saobraćaja i infrastrukture a pokrajinski sekretarijat će u zavi-snosti od visine sredstava u budžetu za sledeću godinu jedinicama lokal-

ukoliko nema osnovne preduslove a putna infrastruktura apsolutno to jeste U tom smislu bi Banatska ma-gistrala koja bi povezivala severni i južni deo Banata od Kneževca do Kovina i bila paralelna s trasom Ko-ridora 10 omogućila veći protok robe i ljudi ndash rekao je nedavno potpredsed-nik SNS-a Milenko Jovanov

Među važnim tačkama na Banat-skoj magistrali svakako je obilaznica oko Zrenjanina

ndash U republičkom budžetu predvi-đeno je 460 miliona dinara za na-stavak radova na ovom delu buduće saobraćajnice Najveći i najskuplji objekat je most preko Begeja i deo u okviru Gradnuličkog atara ndash rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić

Nakon javne prezentacije prostor-nog plana posebne namene za ko-ridor saobraćajnice na pravcu puta M-24 odnosno Banatske magistrale usvojene su primedbe kikindske lo-kalne samouprave za izgradnju obi-laznice kako putna infrastruktura u samom gradu ne bi bila preoptere-ćena Očekuje se da će se magistrala pozitivno odraziti na život Banaćana ravnomerniji razvoj cele teritorije i smanjenje migracije iz sela u gradove kao i druge delove Srbije

Vitalni pravci Poseban značaj ima i putni pravac rumunska grani-ca ndash Zrenjanin ndash Novi Sad ndash Ruma ndash granica sa BiH koji je važan zbog povezivanja Koridora 10 s Korido-rom 4 Fruškogorski koridor je deo tog putnog pravca koji počinje kod Kaćke petlje i spaja Srbiju sa BiH ali i s Hrvatskom i širim okruženjem Bu-duća brza saobraćajnica povezaće tri opštine ndash Novi Sad Irig i Rumu u ko-jima živi više od 370000 stanovnika

i posluje oko 30000 malih i srednjih preduzeća U perspektivi ovaj putni pravac povezaće Vojvodinu i zapadnu Srbiju ali i Koridor 10 i Koridor 11 s Koridorom 5c pravac BudimpeštandashOsijekndashSarajevondashMostarndashPloče

Planski osnov za realizaciju Fruš-kogorskog koridora jeste prostorni plan područja posebne namene in-frastrukturnog koridora državnog puta I reda broj 21 Novi Sad ndash Ruma ndash Šabac i državnog puta I reda broj 19 ŠabacndashLoznica Prostorni plan u najvećoj meri daje elemente za direk-tno sprovođenje na osnovu kojih je i urađeno idejno rešenje saobraćaj-nice Idejni projekat je podeljen u tri partije

Utvrđivanje opšteg intere-sa Za partiju jedan (Paragovo ndash nov most na Dunavu) Skupština grada Novog Sada je na sednici održanoj 26 maja donela plan detaljne regulacije Po podnetom zahtevu u objedinjenoj proceduri u toku je obrada zahteva za izdavanje lokacijskih uslova u Pokra-jinskom sekretarijatu za energetiku građevinarstvo i saobraćaj

Za partiju dva (Paragovo ndash početak obilaznice Rume) izdati su lokacij-ski uslovi a idejni projekat sa studi-jom opravdanosti prošao je stručnu kontrolu revizione komisije Sred-stva za eksproprijaciju obezbeđena su u budžetu Republike Srbije Nakon utvrđivanja opšteg interesa za ekspro-prijaciju postupak će sprovoditi jedi-nice lokalne samoprave Ruma i Irig Za partiju Paragovo ndash početak obila-znice Ruma Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine izdao je rešenje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje brze sa-obraćajnice I B reda 28 avgusta

ne samouprave finansirati planove detaljne regulacije za obilaznice oko naseljenih mesta čime bi se stvorio planski osnov za njihovu izgradnju ndash ističe naš sagovornik

S obzirom na to da jedinice lokal-ne samouprave nemaju velike budže-te sekretarijat će narednih godina raspisati konkurse za sufinansiranje izrade planova detaljne regulacije za obilaznice i na taj način će s opšti-nama i gradovima zajedno stvoriti plansku osnovu za izgradnju Banat-ske magistrale

ndash Naravno ne možemo očekivati da će za sve deonice planska i projek-tna dokumentacija biti izrađene već u sledećoj godini ali je potrebno do-godine krenuti u razradu za nekoli-ko deonica da bismo u naredne dve-tri godine imali celu trasu Banatske magistrale pokrivenu planovima de-taljne regulacije Time bi se stvorila osnova za izgradnju ndash kaže Galić

Smatra da Pokrajinska vlada na ovaj način pokazuje ozbiljnu name-ru da usvojeni plan za izgradnju Ba-natske magistrale ne ostane mrtvo slovo na papiru nego da se zajedno s jedinicama lokalne samouprave koje prema zakonu moraju biti nosi-oci izrade planova detaljne regulacije na svojoj teritoriji pristupi poslu da bi se stvorili uslovi za dalju plansku razradu pa potom i realizaciju

Oko Zrenjanina Banat je da-nas jedna od najnerazvijenijih regi-ja u državi pa je Banatska magistra-la važan ne samo saobraćajni nego i infrastrukturni projekat Svima je jasno da bez odgovarajuće saobraćaj-ne infrastrukture nema investicija privrednog razvoja pa ni novih rad-nih mesta

ndash Nijedan investitor neće dolaziti

Za partiju tri (nov most na Dunavu ndash Kaćka petlja) takođe je u toku izra-da urbanističkog plana paralelno s izradom idejnog projekta U toku je pribavljanje uslova nadležnih javnih preduzeća i ustanova i izrada nacrta plana Očekuje se završetak nacrta do kraja meseca

Za 20 minuta Najvažniji i naj-skuplji deo Fruškogorskog koridora biće tunel dugačak tri i po kilometra koji će biti probijen iza Paragova

ndash Tunel će imati dve cevi i četiri trake stazu za pešake Biće zastiće-na životna sredina na Fruškoj gori ali i rasterećen saobraćaj u Irigu kroz koji svaki dan prođe do 12000 vozila Fruškogorski koridor biće auto-put dug 37 kilometara kojim će se putovati svega 20 minuta Na taj način spojiće se dva velika auto-puta BeogradndashBudimpešta i Beo-gradndashZagreb

Galić podseća da je nakon više susreta i razgovora s kineskim kor-poracijama o izgradnji Fruškogor-skog koridora Pokrajinska vlada u aprilu donela zaključak da je neop-hodno nastaviti razgovore s kine-skom kompanijom bdquoČajna roud end bridž korporejšenrdquo o izgradnji sa-obraćajnice bilo u celosti bilo po etapama a na principu javno-pri-vatnog partnerstva s elementima koncesije ili kreditnog finansiranja u zavisnosti od toga koji bi model najbolje obezbedio efikasnu reali-zaciju projekta u interesu svih gra-đana Vojvodine i Srbije Zahvalju-jući tome memorandum o saradnji na projektima izgradnje puteva u Srbiji 12 maja ove godine potpisale su potpredsednica Vlade Srbije Zo-rana Mihajlović i navedena kineska kompanija

Moderne saobraćajnice jedan od prioriteta

Banatska Magistrala i FrUškogorski koridor nisU Mrtvo slovo na papirU

714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-

vati da će za sve deoni-ce planska i projektna dokumen-

tacija biti izrađene već 2018 godine ali je potreb-

no dogodi-ne krenuti u razradu za nekoli-

ko deonica da bismo

u naredne dve-tri go-dine ima-

li celu trasu Banatske

magistrale pokrivenu planovima detaljne re-

gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović zajedno s vlasnikom ita-lijanske kompanije bdquoKaminadardquo Aldom Kaminadom položio je u industrijskoj zoni Mali Bajmok u Subotici kamen temeljac za iz-

gradnju nove fabrike i potom obišao Veliku te-rasu na Palićkom jezeru gde započinju radovi na rekonstrukciji ovog objekta značajnog za razvoj turizma celog kraja

ndash Dobar odnos sa stranim investitorima pred-stavlja primer koji potvrđuje ukupnu sliku jed-ne nove Vojvodine Pre godinu dana u pokrajini je bilo nešto manje od 19 odsto nezaposlenih a danas ih je već manje od 13 odsto Rast prihoda od poreza na zarade i od poreza na dobit kom-panija omogućava investiranje u nove industrij-ske zone komunalnu i saobraćajnu infrastruk-turu u zdravstveni sistem čime se unapređuju i sve druge oblasti rada i života i Vojvodina će polako ali sigurno ponovo prednjačiti ndash rekao je Mirović

Predsednik Pokrajinske vlade najavio je da će Razvojna agencija Vojvodine formirana pre samo šest meseci već naredne nedelje pokre-nuti prvi javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava

ndash Očekujem da će time sve kompanije i do-maće i strane dobiti dodatni impuls za razvoj preduzetništva Zamisao je da po ubrzanom ritmu smanjujemo broj nezaposlenih da se po-većaju zarade u javnom sektoru To najavljuje republička vlada a što brže budemo išli na po-većanje broja kompanija koje investiraju sam odnos između ponude i tražnje uticaće na to da će kroz potražnju za većim brojem zaposlenih rasti i cena njihovog rada I već sada od vlasnika mnogih kompanija u Subotici posebno čujem da je sve teže doći do radnika koji su ranije bili plaćeni 30000ndash35000 dinara i da to praktič-no u Subotici nije moguće

To je konačni cilj ndash ne samo povećavanje bro-ja zaposlenih već i rast zarada u privatnom sek-toru koji će uvek biti veći od rasta zarada u javnom sektoru

ndash To će uticati na ukupno ozdravljenje ekono-mije Posao koji je republička Vlada sprovodila minulih godina sada polako daje rezultate koji su vidljivi u tkivu naše ekonomije posebno u Vojvodini ndash rekao je Mirović

Pogon bdquoKaminaderdquo je prva međunarodna fa-brika krovne grupe bdquoTim plastikrdquo koja se gradi van Italije

ndash Radimo to zahvaljujući svim institucijama srpske supersposobne države Za svega šest meseci od kupovine zemljišta počinje izgradnja ovog pogona visoke tehnologije za termopla-stičnu izradu kalupa putem injekcijskog ubriz-gavanja Ovo je prva faza investicije i podrazu-meva izgradnju hale od tri hiljade kvadratnih metara U narednih pet godina investicija će dostići vrednost pet miliona evra i zaposliti od 50 do 70 radnika ndash rekao je investitor Aldo Kaminada

Nakon obilaska Velike terase na Palićkom jezeru predsednik Pokrajinske vlade izjavio je da je to jedna od četiri glavne destinacije u Vojvodini gde će Pokrajinska vlada realizovati projekte koji doprinose povećanju njihove tu-rističke atraktivnosti

ndash Broj stranih turista u Vojvodini stalno se povećava dolaze čak iz Kine Irana i Izraela To je rastuća privredna grana koju treba podržati ndash kazao je Mirović

Inače za rekonstrukciju Velike terase i ure-đenje Velikog parka na Paliću iz pokrajinskog budžeta Gradu Subotici preko Uprave za kapi-talna ulaganja Vojvodine dodeljeno je 777 mi-liona dinara Velika terasa objekat izgrađen u stilu secesije početkom 20 veka i Veliki park jedini pejzažni park u Srbiji predstavljaju je-dinstvenu ambijentalnu celinu

Mirović Konačni cilj rast zarada

Ukusi Vojvodine u Limanskom parku

U Limanskom parku 30 septembra i 1 oktobra

biće održan gastronomski festival bdquoUkusi Vojvodinerdquo s preko sto tipičnih jelandash Tradicionalni i nezamenlji-vi nedeljni ručak s rinflajšom prelivenim sosovima što od mirođije što od višanja ili pa-radajza biće svakako central-ni događaj Dok čekate ni ma-nje ni više nego šest sati da se supa od petla ukrčka zaronite u supu od morke ili ako biste da probate nešto neobuzdano i divlje potražite supu od fa-zana Misteriju o tome u čemu je razlika između perkleta pa-prikaša i gulaša i koji je bolji moraćete da otkrijete sami Kad se zadovoljite slanim la-gano skliznite u slatko Tašči i valjušci će vam doći kao pra-vo osveženje Štrudle nabre-kle od nadeva od oraha maka ili rogača šufnudle meke kao oblak i rezanci s makom Sve što vam se dopadne moći ćete da kupite i pokloni-te dragim osobamandash Biće tu kulen sirevi proi-zvodi od mangulice domaće testenine i hladno ceđena ulja A kad vas obuzme žeđ obez-bedili smo vrhunska vina za-tim ljute ali i nežne rakije koje klize same i zanatska piva ndash kažu organizatori iz Inter-festa Muzički deo festivala otvori-će Veliki tamburaški orkestar RTV-a zatim svira tambu-raški orkestar Zorule gudač-ki kvartet Positano sastav iz Sombora koji će prezentovati muziku Frenka Sinatre dok će Aleksandar Dujin orkestra za-tvoriti manifestaciju Takođe pre podne će deca iz Rado-snog detinjstva izvoditi mu-zičke programe i koreografije

nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017

Skupština grada Novog Sada usvojila je izveštaj o izvršenju gradskog budžeta u prvih šest meseci ove godine

ndash Izgradnja Sentandrejskog bulevara odnosno izrada pro-

jekta prve faze njegove izgradnje jedan

je od prioritetnih projekata Grada za na-redni period Projekat će zajednički fi-nansirati Grad i Pokrajina a u toku su i razgovori s Putevima Srbije jer se radi o regionalnom putu Pored toga u planu je i uređenje Pozorišnog trga i Trga slobode kao i sređivanje Šafarikove ulice ndash najavio

je gradonačelnik Miloš VučevićKako je rekao predviđeno je i oko mi-

lijardu dinara za imovinskopravna pita-nja

ndash Koristićemo ih za Bulevar Jovana Du-čića i spajanje s Veternikom za Šafarikovu ulicu i buduću garažu i mnogo manjih lo-kacija kao što su proširenja grobnih polja Milijardu dinara ide i u putnu privredu koja radi cele godine Velike investicije u obra-zovanju tek treba da krenu Završni račun budžeta pokazaće koliko je ostvareno u ovoj godini

U gradskom budžetu porasli su prihodi od uređenja građevinskog zemljišta koji su za prvih šest meseci ove godine veći nego za celu 2016

ndash Prihod od poreza na zarade je na pla-niranom nivou a raste i prihod od poreza na prenos apsolutnih prava što govori da je povećan promet nekretnina u gradu Moralo bi bolje i brže da se radi na kapitalnim in-vesticijama Zato smo promenili tri načel-nika uprava a možda će ih biti još ndash rekao je Vučević

Na sednici Skupštine grada čulo se i da će nov zonsko-tarifni sistem GSP-a smanjiti razliku u ceni karte između grada i prigrad-skih naselja Najavljene su niže cene u svim zonama osim prve u kojoj će karte neznat-no poskupeti

ndash Još se ne zna da li će sa 55 dinara skočiti na 60 ili 65 to ćemo znati za mesec dana Međutim već se zna da se neće menjati cene pretplatnih karata za đake i cene povlašće-nih karata ndash izjavio je gradonačelnik

Regionalni sajam privrede u No-voj Pazovi pod motom bdquoDivan je privredni Sremrdquo biće održan 11 put petog i šestog oktobra Or-ganizatori sajma su PKS ndash Regio-

nalna privredna komora Sremskog upravnog okruga i Opština Stara Pazova uz podršku Privredne komore Vojvodine

ndash Regionalni sajam privrede u Novoj Pa-zovi spada u tradicionalni događaj koji sva-ke godine okuplja sve veći broj izlagača i posetilaca PKV i manifestacije poput ove mesto su okupljanja privrednika i mi ih po-državamo ndash rekao je predsednik PKV-a Boš-ko Vučurević

Domaćin sajma biće Kompleks sportsko-rekreativnih bazena u Novoj Pazovi Prisu-stvo je najavilo oko 150 izlagača i suizlaga-ča a ove godine će im se pridružiti i članice Ekonomske regije u slivu reke Save koje čine 17 komora iz Slovenije Hrvatske Federacije BiH Republike Srpske i Srbije

ndash Sajam će ponovo okupiti i uspostaviti saradnju među najuspešnijim domaćim pri-vrednicima i onima iz inostranstva što je njegov primarni cilj Kao privredno razvi-jena opština sa zadovoljstvom podržava-

mo napore privrednika da se izbore za svo-je mesto u trci s ekonomskim i aktuelnim tržišnim izazovima ndash istakao je predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović

Na sajmu će učestvovati izlagači metalne i plastične galanterije prehrambene indu-strije auto-industrije hemijske industrije IT opreme građevinarstva prerade drveta

mehanizacije poljoprivrede turizma ugo-stiteljstva tekstila obuće i kućne radinosti koji će prisustvovati stručnom predavanju o aktuelnim privrednim temama

Drugog dana biće održan Sajam zapošlja-vanja i 22 Forum komora ERUSRS-a I ove godine izlaganje na sajmu je besplatno kao i ulazak za posetioce

PKV uz bdquoDivan je privredni SremrdquoSajam metalne plaStične prehrambene it i hemijSke induStrije u novoj pazovi

Na sednici Skupštine grada najavljene nove investicije

Vučević Obnova Sentandrejskog mosta i centra grada

10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju

Srbiju i Mađarsku vezuje više od Dunava Naše veze sežu u daleku prošlost budući da su Srbi u Mađarskoj prisutni još od sedmog veka a da je Budim kroz istoriju bio zna-čajno sedište naše kulture

nauke i umetnosti Odnosi između Srbije i Mađarske danas su najbolji u celokupnoj našoj istoriji ne samo od uspostavljanja di-plomatskih odnosa već i pre i posle toga Hvala Mađarskoj na podršci hvala i našim građanima što su izneli reforme shvatili koliko je važno da Srbi i Mađari žive zajed-no da se poštuju i da vole jedni druge

To je deo iz govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je održao na obele-žavanju 320 godišnjice Senćanske bitke u ponedeljak 11 septembra kad se susreo s predsednikom Republike Mađarske Jano-šom Aderom Tom značajnom skupu pri-sustvovao je i predsednik Skupštine Vojvo-dine i Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor koji godinama daje znatan doprinos da se izgrade što čvršći privredni kulturni i politički odnosi između Srbije i Mađar-ske

Po vašoj oceni šta je poruka prote-klog događaja u Senti

ndash Kad smo se spremali za obeležavanje Dana opštine Sente osvrnuo sam se na 1992 godinu kad je Skupština opštine Sen-ta donela odluku da Dan opštine bude 11 septembar kao sećanje na Senćansku bit-ku Ona je veoma značajna za čitav region evropsku politiku i evropsku istoriju Odlu-ka da Dan opštine bude 11 septembar nosi veoma upečatljivu i snažnu poruku naro-čito ako se uzme u obzir da je doneta u jeku balkanskih ratnih ludila Danas se mora reći da je odluka bila veoma hrabra i mu-dra u vrednosnom smislu jer su se u tom ratu pre 320 godina okupile evropske hri-šćanske snage To je bila bitka u kojoj su se na istoj strani nalazili Srbi Mađari Nemci i svi koji su živeli na ovom prostoru U tom smislu sećanje na Senćansku bitku ima ve-oma upečatljivu poruku vrednosnog zna-čaja jer ukazuje na to da su koreni Evrope u suštini hrišćanski To u današnje vreme mnogi zaboravljaju ali mislim da će Evro-pa biti u korenima i u vrednosnom smislu hrišćanska ili je neće biti

Da li to znači da bi sad svi trebalo da se okrenemo crkvi

ndash To ne znači da svi treba svakog dana da hrle u crkvu nego da po osnovnom ljud-skom stavu u ponašanju upravljanju druš-tvenim tokovima to ukorenjenje mora da ostane i da ojača Ta poruka je provejavala na obeležavanju godišnjice u svakom tre-nutku u svakom govoru i svakoj rečenici U ponedeljak je bila okrugla godišnjica 320 godina od Senćanske bitke bio je lep po-vod da na obeležavanju Dana opštine Sente budu prisutni predsednici države Srbije i Mađarske Mislim da je to veoma značajno jer živimo u vrlo složenim vremenima kada tkanje međusobnih veza na bazi poverenja poštovanja i uvažavanja može ojačati čitav

Po meni je bitno da su dve zemlje pokazale spremnost i sposobnost da urade ono što su uradili i Nemci i Francuzi

Srbija i Mađarska nemaju bolje susede

jedna od druge

Predsednik Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara

Ištvan Pastor

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11

region i obe države i njihove građane Tok obeležavanja godišnjice po meni je pokazao da ni Srbija nema boljeg suseda od Mađar-ske a mogu da kažem da ni Mađarska danas nema boljeg suseda od Srbije Mislim da je to izuzetno značajno pre svega za sve građane pogotovo za Mađare u Vojvodini

U Senti su se prvi put zvanično su-sreli predsednici Srbije i Mađarske koja su vaša zapažanja

ndash Mislim da možemo s velikim optimiz-mom gledati na to kako će se razvijati od-nosi između dve države Mislim da je to u najboljem redu što je potvrđeno i u Senti Predsednici su izgovarali veoma snažne re-čenice i to je vrlo dobro Vidim da oni ko-jima ništa ne valja sad pokušavaju i od tog događaja da naprave veoma neslanu šalu ali to treba njima da služi na čast Mislim da je to što je postignuto u odnosima između dveju država velika vrednost koju treba da sačuvamo

Nedavno ste u intervjuu za novo-sadski radio izjavili da je prema vašem saznanju međudržavna komisija sastav-ljena od istoričara Srba i Mađara završi-la istraživanje o stradanju stanovništva za vreme i posle Drugog svetskog rata na ovim prostorima i da bi o vremenu pre-zentovanja tih rezultata trebalo da se do-govore Vučić i Ader u Senti Da li je i o tome bilo reči

ndash Na tu temu sam ranije razgovarao s predsednikom Vučićem a posle toga i s predsednikom Aderom U Senti je bilo reči i o tome ali nije moje da te informacije izno-sim Mislim da kada bude došlo vreme onda će oni koji su se o tome dogovorili iznositi to u javnost Stoji da je pre sedam godina formirana ta akademska grupa istoričara i po mom saznanju oni su završili posao i re-zultati istraživanja spremni su za javnost

Sedam godina je prilično dug period da li to znači da je bila opstrukcije posla s bilo čije strane

ndash Sedam godina jeste dug period ali je i posao bio veoma veoma složen zato što je to bilo u suštini arhivsko istraživanje 40ndash50 dužnih metara registratora i dokumenata trebalo je pregledati To je veoma delikatan i složen istraživački posao i u tom smislu mi-slim da je normalno što je tako dugo trajao Osim toga ukoliko dobro znam a mislim da dobro znam dosta vremena i energije je uloženo i u pronalaženju živih svedoka koji su još mogli o tome da govore To je takođe urađeno i trebalo je u tehničkom i u sva-kom drugom pogledu sve to složiti Po meni bitno je da je posao završen i da su Srbija i Mađarska pokazale spremnost i sposobnost da urade ono što su uradili i Nemci i Fran-cuzi Ako ništa drugo to jeste civilizacijski učinak Ako smo spremni da se suočimo s bolnom stranicom zajedničke istorije onda očito u susedskim odnosima nije problem do nas Ako su Srbi bili spremni i sposobni da to učine s Mađarima onda verovatno na balkanskom prostoru nije Srbija problem u suočavanju sa zajedničkom istorijom na re-laciji između Srba i Hrvata Srba i Bošnjaka

Srba i Albanaca Ako smo uspeli da se izr-vemo sa svojom savešću i zajedničkom isto-rijom na liniji između Srba i Mađara onda su u suštini Mađari spremni da to učine i prema Rumunima Slovacima i Hrvatima i svima ostalima Ovaj civilizacijski učinak je daleko značajniji od raščišćavanja detalja i činjenica oko zajedničke istorije mada ni to nije za potcenjivanje zbog toga što se tim su-očavanjem praktično otklanjaju veoma zna-čajne prepreke za lečenje duša i rana

SVM se zalaže za proporcionalno za-pošljavanje manjina u državnim organi-ma u skladu s njihovom procentualnom zastupljenošću u stanovništvu Kakva su iskustva

ndash Mi smo nasledili stanje iz zadnjih 25 go-dina To stanje ni u kom slučaju nije zadovo-ljavajuće ni na nivou pokrajine ni na nivou lokalnih samouprava To je posledica deve-desetih godina kada su manjine govorim pre svega o Mađarima bile doživljavane kao faktor destabilizacije i kao nepouzdani gra-đani pa smo faktički bili istisnuti iz privred-nog života O tome mogu dugo da govorim jer sam to doživeo na svojoj koži kao jedan od zadnjih direktora jedne subotičke firme Na taj način smo bili istisnuti i iz državne uprave sudova tužilaštava policije carine iz kompletnog mehanizma upravljanja dr-žavom Pored toga ljudi su stalno odlazili Došli smo u situaciju koju smo nasledili kao posledicu tih 25 godina Ona nije dugoroč-no prihvatljiva jer smo podreprezentovani To kažem u množini jer ne mislim samo na Mađare nego i na sve ostale na Slovake Ru-mune Hrvate pri čemu je jasno da ta slika nije homogena nego je različita od sredine do sredine To je faktičko stanje koje danas imamo a pošto je posledica niza godina ne može se brzo promeniti Sad kad bi neko rekao dajte 100 ljudi spremnih da budu su-dije ili tužioci mi to ne bismo bili spremni da uradimo jer nemamo ljude To je jedna strana medalje Druga strana medalje je da je usledila korenita promena krucijalna pro-mena u posmatranju ovog problema

U kom smislu promenandash Za razliku od onog perioda o kojem sam

govorio i za razliku od onoga što danas vi-dim u Rumuniji Slovačkoj i Ukrajini kad je reč o Mađarima u Srbiji je nastala koreni-ta promena zbog toga što se danas u Srbi-ji manjinske zajednice ne doživljavaju kao faktor rizika nego kao ravnopravna i po-štovana zajednica sa svima ostalima Razli-ka postoji u oceni pojedinaca ali mislim da je to u redu jer ako je neko dobar onda je dobar bez obzira na to kome pripada ako nije dobar onda nije dobar ni za svoje Mi-slim da je to ogroman iskorak i o tome go-

vorim otvoreno na ovaj način iako nailazim na pljuvanje iz sopstvene zajednice jer neki koji ničemu pozitivnom nisu doprineli ne-maju drugo sredstvo nego da žive u devede-setim godinama i praktično iz tih šančeva ispaljuju svoje otrovne strele Ali to nikada nije rezultiralo pomakom stvari pa neće ni sada Mislim da treba da budemo racionalni i uporni Sad praktično postoji normativ-na podloga za menjanje ovih stvari i zato je bitno da što više naše dece studira da živi i radi ovde kako bismo mogli promeniti nasleđeno stanje na bazi zakonskih moguć-nosti To jeste dugoročan proces kao što je bio dugoročan i onaj proces koji je uzroko-vao nastanak faktičkog stanja o kojem sam govorio Tu nema drugog puta nego da se izgovaraju poštene rečenice

Dunavski biznis-forum namerava početkom oktobra da u Novom Sadu do-deli premijeru Mađarske Viktoru Orbanu nagradu bdquoDunavski cvetbdquo U pismu koje su mu poslali tim povodom naveli su da je nagrada dodeljena na predlog Skupšti-ne Vojvodine Šta možete o tome da ka-žete

ndash Skupština Vojvodine takvu odluku nije donela jer to nije u njenoj nadležnosti po-gotovo predsednik Skupštine nije dao ta-kav predlog jer mu to nije u nadležnosti niti ima takav običaj Radi se praktično o više puta organizovanoj manifestaciji Dunavski biznis-forum Znam da Dunavski biznis-fo-rum dodeljuje nagradu bdquoDunavski cvetbdquo ne-kih prethodnih godina bio sam i prisutan prilikom dodele tog priznanja Mislim da je to u suštini dobro jer privlači pažnju na nas gradi naše odnose s drugima mislim da je neminovna saradnja među podunavskim privrednicima i državama i mislim da je to interes svih nas Ali pošto se radi o civilnom poduhvatu što se tiče samog Biznis-foru-ma i dodele nagrade u tom delu država ne učestvuje pa bi bilo potpuno neprimereno da Skupština ili njen predsednik daju ideju koga nagraditi Nisam to nikada radio niti ću ubuduće raditi Oni koji upravljaju toko-vima Biznis-foruma verovatno procenjuju kome i šta dodeljuju Ja sam saznao za tu nameru ali u kreiranju nisam imao nika-kvog udela Od vas sam sad saznao da se praktično pozivaju na Skupštinu Vojvodine i mene kao argumentaciju za dodelu nagrade gospodinu Orbanu Ne mogu čak ni da oce-nim zašto se to radi verovatno da bi pismo koje su poslali premijeru dobilo na značaju i težini što mislim da nije korektno

Mislim da će Evropa biti u korenima i u vrednosnom smislu hrišćanska ili je neće biti

12 14 SEPTEMBAR 2017

1314 SEPTEMBAR 2017

U znak zahvalnosti za nepre-kinutu tridesetogodišnju saradnju akademiku Vla-deti Jerotiću u karlovač-koj Bogosloviji uručena je Velika povelja Brankovog kola

ndash Našim ljudima ne ide od ruke zahvalji-vanje treba najpre bogu zahvaliti što smo još živi Nagrade inače treba dodeljivati lju-dima u srednjem dobu za mlade je to do-sta opasno a ni suviše starima jer ne mogu da je dožive kako bi trebalo U hrišćanstvu ne postoji pojam ndash zasluge Koliko je ljudski očekivati zahvalnost nagradu ili priznanje toliko je u hrišćanstvu sve na bogu Zasluge su za ljude dobijamo ih i vraćamo na neki način recimo novom knjigom Ova povelja mi prvenstveno znači zbog samog Branka Radičevića a tu je svakako i Nenad Gru-jičić koji tako dobro brine o Kolu ndash rekao je Jerotić

Bez kontinuiteta Želim svima a na-ročito mladima da s vremenom stasaju u hrišćansku ličnost a ne individuu poručuje naš akademik

ndash Naime svi se rađamo kao individue a ne postajemo ličnosti Kontinuitet svakog od nas ali i cele nacije vrlo je važan Srbi nisu dobro prošli ne toliko krivicom nas samih koliko zbog geografije malih naroda Mi

kao i drugi narodi na Balkanu nismo imali kontinuitet za razliku od Engleza Francu-za Španaca Međutim nikad se ne zna šta donosi vreme Recimo značajni nemački fi-lozof Osvald Špengler na prelazu iz 19 u 20 vek rekao je da je došao trenutak da Sloveni budu među prvima Naravno mislio je na Ruse ali i na druge Slovene To veoma lepo zvuči kad kaže jedan Nemac ali ne znam da li će tako i biti ndash rekao je Jerotić nakon uru-čenja Velike povelje Brankovog kola

Bolest ide iz glave Zatim je govorio na temu bdquoO čudu i verirdquo

ndash Engleski fizičar Džozef Tompson je kra-jem 19 veka govorio da se nikad ne desi da sunce izađe i zađe a da se ne dogodi neko čudo Sve je čudo ndash priroda čovek životi-nje Naučnici i danas otkrivaju nove ribe ptice i sisare A tek kako je među biljkama Čudo je porođaj odrastanje sazrevanje

Narod kaže bez nevolje nema bogomolje ali nije to tako dobro

ndash Zahvaljuj se bogu kada si zdrav a to retko radimo Svako veče zahvali bogu ako nisi imao nikakve bolove Prošao ti je dobro dan možda si učinio nešto dobro drugima zahvali bogu a onda kada se razboliš na-ravno da ćeš se još više moliti A bolesti su većim delom produkt naše sopstvene lude glave od gripa do raka sve su bolesti psiho-somatske Na grupnim terapijama raka doj-

ke u Americi a zamislite i u Nišu polovina žena kaže ndash ja sam uzrok raka dojke

Od psihe sve počinje Za vreme epi-demije gripa zanimljiv je onaj koji ne oboli

ndash Naravno razlog je imuni sistem On je takođe deo naše psihičke psihosomatske organizacije Imuni sistem je u božjim ru-kama odnosno čovekovim Bog je dao čo-veku slobodnu volju a dešava se da imuni sistem popušta Medicina ga naziva psiho-neuroendokrino-imunološkim Pa nisu svi u zvaničnoj medicini religiozni a nazivaju ga ndash psiho I to govori da od psihe sve po-činje pa ide preko nervnog sistema Tu su i endorkine žlezde ndash štitnjača paraštitnjača polne žlezde i nadbubrežne žlezde A Indusi ih nazivaju čakre ndash rekao je Jerotić

Setimo se da se Hristos nije rodio u Indi-ji da bi od nje napravio hrišćansku zemlju nego se rodio u jevrejskom narodu

ndash I zbog toga nikako ne smemo biti an-tisemti Srbi to nikada nisu ni bili Jedna smo od retkih država u Evropi koja nije bila antisemitska Mi ne znamo božje planove s Jevrejima ili čak i znamo Naime apostol Pavle kaže da će Jevreji trajati do kraja sveta i veka i da će jedan deo preći u hrišćanstvo Jevreji su velika tajna i izazov To je pravi izazov neprestano izazivaju a stradaju nji-hova stradanja su ogromna

Njegoš je čudo Do velikih misli ne mo-ramo daleko setimo se šta kaže Njegoš

ndash Koliko puta se Njegoš u svojim delima pita šta je čovek Ko slabo živinče je je-danput kaže drugi put ndash ti si iskra nebom određena Čitajte Njegoša posebno mladi ne samo Gorski vijenac nego i Luču mikro-kozmu to je svetsko delo Verovaćete mi da sam se načitao u životu samo je Milton u Engleskoj u 17 veku pisao na sličan način Čitajte Njegoša uvek iznova uvek je aktue-lan ndash podseća akademik

Čudo i vera ipak idu jedno s drugimndash Vera je u svima nama prisutna ali i sum-

nja Imamo lakoverne ali imamo sumnju Nije dobro celog života biti skeptik ali je dobro sumnjati Vernici idu sve do apostola Pavla koji kaže bdquoNe govorim više ja nego Hristos u menirdquo Tako da ne sumnjajte u čuda sve je čudo što se dešava ali negujte veru da biste i sa sobom učinili čudo A uči-nićete čudo ako postanete ličnost ndash rekao je na kraju besede u karlovačkoj Bogosloviji Jerotić

SvečanoSt U karlovačkoj BogoSloviji

Ne sumnjajte u čuda sve je čudo što se dešava ali negujte veru da biste i sa sobom učinili čudo A učinićete čudo ako postanete ličnost

jerotiću uručena velika povelja Brankovog kolaAutor Petar joksović


Galerija likovne umetnosti poklon-zbirka rajka mamuzića

kolekcionar mecena i zadužbinar posleratnih umetnikaOsnovni fond zbirke čine dela 35 umetnika prve posleratne generacije s akcentom na umetnosti Zadarske Decembarske i Beogradske grupe i delimično Jedanaestorice

Galerija likovne umetnosti po-klon-zbirka Rajka Mamuzi-ća osnovana je 15 decembra 1972 godine na osnovu ugo-vora o poklonu kolekcionara Rajka Mamuzića Za javnost je otvorena 23 oktobra 1974

na današnjem Trgu galerija u vili porodice Radulović u Ulici Vase Stajića broj 1

Osnovni fond zbirke predstavlja jedin-stven pregled srpske umetnosti nastale u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata Njen karakter i razmere odredio je sam kolekcionar izborom i brojem umetnika a njenu umetničku vrednost potvrdili su naši najeminentniji istoričari umetnosti navodi o galeriji viši kustos Jovanka Stolić

Umetnici čija dela čine Osnovni fond zbirke imali su značajne uloge u našoj sa-vremenoj umetnosti Mnogi su bili profe-sori likovnih akademija a sedmoro članovi SANU Mladen Srbinović Nikola Janković Mića Popović Ljubica Sokić Milorad Bata Mihailović Petar Omčikus i Stojan Ćelić

Osnovni fond Stolićeva kaže da osnov-ni fond zbirke čine dela 35 umetnika prve posleratne generacije s akcentom na umet-nost Zadarske Decembarske i Beogradske grupe i delimično Jedanaestorice

U trenutku osnivanja Osnovni fond zbir-ke obuhvatao je 438 umetničkih dela slika skulptura crteža grafika i tapiserija Zahva-ljujući kasnijim poklonima kolekcionara ali i umetnika i njihovih porodica fond se po-punjavao U trenutku potpisivanja ugovora o poklonu Osnovni fond zbirke sadržao je 424 umetnička dela slike skulpture crteže grafike i tapiserije Pre otvaranja za javnost Osnovni fond zbirke obogaćen je delima još četvoro umetnika vajara Jovana Soldatovi-ća slikara Branka Filipovića Fila Ljubinke Jovanović i Ede Murtića što je evidentirano u zapisniku komisije za primopredaju fon-da Poklon-zbirke Rajka Mamuzića 18 ok-tobra 1974

Umetničkim delima pristiglim u galeriju posle smrti kolekcionara proširena je zbirka Osnovnog fonda Danas zajedno sadrže 933 umetnička dela

Osnovni fond zbirke Rajka Mamuzića na-stao je za nešto više od dve decenije Stvo-rio ga je odnegovan ukus i izgrađeni estet-ski kriterijumi kolekcionara kao i njegova potreba da ličnim angažovanjem doprinese afirmaciji naše savremene umetnosti navo-di Stolićeva

Slično mnogim kolekcionarima Rajko Mamuzić nije imao formalno umetničko obrazovanje Odrastao je u maloj sredini koja je negovala tradicionalne vrednosti i

u kojoj se stvaralaštvo najbolje poznavalo u njegovom narodnom obliku Ali slučaj je hteo da se Rajko Mamuzić još kao dečak zahvaljući starijem bratu Slavku upozna sa slikarom Savom Šumanovićem a kasnije i da često boravi u njegovom ateljeu Uticaji velikog umetnika kao i događaji koji su se nizali naizgled slučajno odredili su njegov životni put

Prepoznavanje vrednosti Probuđe-na ljubav prema slikarstvu Mamuzića nije napustila ni u teškim ratnim danima Posle rata Mamuzićevo angažovanje još je izra-zitije navodi Stolićeva detalje iz njegove biografije Na poslovima drugog sekretara Matice srpske i direktora Pokrajinskog zavo-da za zaštitu spomenika kulture 1949ndash1953 godine dao je znatan doprinos u očuvanju kulturnih dobara i sprečavanju posleratnog uništavanja fruškogorskih manastira

Za nastanak zbirke međutim presudan je bio Mamuzićev odlazak u Zemun gde se ponovo sreo s mladim umetnicima a potom i obnovio prijateljstvo s njima Nesumnjivo talentovanim još neafirmisanim umetnici-ma smeštenim u Umetničkoj koloniji na Sta-rom sajmištu Mamuzić je vrlo brzo postao neka vrsta pokrovitelja koji je bio svestan vrednosti njihovih umetničkih ostvarenja ali i teškoća na putu umetničke afirmacije Iako se u prvo vreme više bavio tumačenjem i popularizovanjem ove umetnosti perom i

pisanom rečju već 1954 godine Ma-muzić je došao i na ideju koju najviše podržava Lazar Vozarević da oformi zbirku koja bi svedočila o umetničkom usponu te generacije Uz mnogo truda i odricanja ali i svesrdnu pomoć umetni-ka za vrlo kratko vreme zbirka je bila sa-brana

Grad odvojio prostor Potvrdu da zbirka ima izuzetnu umetničku istorijsku i materijalnu vrednost i da bi njeno otva-ranje za javnost i uključivanje u umetnički život predstavljalo dragocen doprinos našoj kulturi dao je istoričar umetnosti dr Lazar Trifunović već 1972 godine navodi Stoli-ćeva u tekstu o galeriji

Naredne godine Grad je ustupio jednu od najstarijih porodičnih vila na Malom Lima-nu na uglu ulica Vase Stajića i Miroslava Antića kako bi zbirka bila smeštena u izlož-beni prostor

Tim stručnjaka s novosadskim arhitek-tom Savom Forkapićem na čelu zgradu je adaptirao i uspešno priveo novoj nameni ndash muzejskoj instituciji koju čine izložbeni prostor na tri nivoa depo kancelarije i pro-storije za ostale muzejske sadržaje Zajedno s Galerijom Matice srpske i Galerijom Pavla Beljanskog Galerija likovne umetnosti po-klon-zbirka Rajka Mamuzića postala je deo jedinstvene izložbene celine koja prezentu-je srpsku umetnost 18 i 19 veka umetnost

Autor marija magdalena idei trifunović

14 SEPTEMBAR 2017

prve polovine 20 veka kao i tada najsavre-mniju umetnost ndash umetnost prvog poslerat-nog perioda

Interesovanje odredilo karakter Kako kaže Stolićeva karakter Osnovnog fonda Zbirke određen je Mamuzićevim in-teresovanjem za stvaralaštvo prve poslerat-ne generacije umetnika odnosno za stvara-laštvo svojih prijatelja koji su pripadali toj generaciji U poređenju s drugim kolekci-

onarima npr s kolekci-onarom Pavlom

Beljanskim koji se u

u m e t -nosti izme-

đu dva svetska rata opredelio za naci-

onalno-kolorističko slikarstvo poetsko i osećajno Mamuzićevo sabiranje zbirke u programskom smislu nije imalo tako jasne stavove Uvodeći u zbirku dela svojih pri-jatelja cilj mu je pre svega bio da istakne ulogu ove generacije u kreiranju naše likov-ne scene Međutim pored osnovne namere zbirka je prezentovala i morfološku razu-đenost likovne scene u prvim posleratnim decenijama najkarakterističnije umetnič-ke stavove donekle hronologiju umetnič-kih dešavanja šeste decenije Tim plura-lizmom programskih opredeljenja koji su njeni dragoceni kvaliteti zbirka je u velikoj meri oslikala vreme u kojem je nastala oce-njuje Stolićeva

Dokaz za to su sabrane skoro u celini umetničke grupe Zadarska grupa čiji čla-novi predstavljaju jezgro grupe Jedanae-storica koja je i osnovana na inicijativu Milorada Bate Mihailovića Decembarska i Beogradska grupa

Manje socrealističkog arta Zani-mljivo je da se Rajko Mamuzić nerado opre-deljivao za socrealističku umetnost navodi u svojoj uvodnoj reči na sajtu galerije Sto-lićeva

Osim crteža Ksenije Divjak (Izgradnja mosta kod Maglaja Miner i Na pruzi) čija je tema posleratna izgradnja zemlje u zbir-ci nema drugih primera te umetnosti Kao čovek široke kulture kolekcionar se opre-delio za mladalačko i poletno slikarstvo Zadarske grupe odnosno slikarstvo gru-pe studenata Likovne akademije koji su u leto 1947 godine napustivši Akademiju i njen zvaničan program utočište pronašli u Zadaru U primorskom ambijentu i još uvek razrušenom gradu mladi umetnici su pronašli inspiraciju Dale- ko od budnog oka zagovornika socrealističke umetnosti pokušali su da pronađu vlastite likovne izraze i daju odgovore na pi-tanje o suštini umet-nosti

Autori slika skulptu-ra grafika crteža i tapiserija Osnov nog fonda zbir-ke pripa-dal i su samo jed-n o j u m e t -n i č k o j genera-ciji pr-voj po-sleratnoj za koju se Ma-m u z i ć opredelio u roman-tičarskom u ve r e nju da je baš ona sna-gom talen-ta i jedin-s t v e n o m originalno-šću digla n a š u z e -

mlju na isti nivo sa zemljama visokog li-kovnog dometa

Predstavljajući njihove najkarakteristični-je umetničke stavove i trudeći se da prikaže sve inovacije kojima su umetnici težili ko-lekcionar je uspeo da sabre zbirku rafinova-ne slojevite i refleksivne umetnosti koja je nezaobilazna u svakom proučavanju likov-ne umetnosti pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kod nas navodi Stolićeva

Popunjavanje fonda Period posle smrti kolekcionara zahvaljujući poklonima porodice umetnika ali i muzejskih institu-cija doneo je izvesne različitosti s obzirom na osnovne karakteristike Osnovnog fonda odnosno potrebu osnivanja proširene zbir-ke tog fonda koja se logično nadovezuje na Osnovni fond objasnila je Stolićeva

S istim ciljem je 2006 u procesu vansud-skog poravnanja između naslednice Rajka Mamuzića Ksenije Đurđević i Galerije stvo-rena i Studijska zbirka koja sadrži i dela onih umetnika koji su generacijski bliski autori-ma iz Osnovnog fonda zbirke i koji su zajed-no s njima imali značajne uloge u formiranju naše umetničke scene Sava i Mira Sandić Milan Stanojev Milan Ćirlić i drugi

Danas Galerija likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzića funkcioniše kao

moderna ustanova muzejsko-galerijskog tipa sa oko 600 kvadratnih metara izlož-benog prostora smeštenog na tri etaže U galeriji se organizuju i do četiri te-matske odnosno autorske izložbe godiš-

nje Svi umetnički predmeti iz zbirke po-seduju kompletnu dokumentaciju s iscrpno obrađenim biobibliografskim jedinicama Za dokumentaciju kao i za naučnoistraži-vački rad zadužen je stručni kadar Galerija

likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzića

ima zapaženo mesto u kulturnom životu

grada i republike Izložbeni pro-

stor takođe se uspešno kori-sti i za razne kulturne sa-držaje




14 SEPTEMBAR 2017 17


Kej nove mladosti

Kej je oduvek bio mesto okupljanja mladih Ranije je bilo više omladi-ne koja se samo šetala od Varadin-skog mosta do početka Sunčanog keja S vremenom su se navike mladih promenile i večernji izlasci su se preselili u kafiće

Srednja generacija Novosađana seća se da je osamdesetih godina prošlog veka bilo nedopusti-vo da se tokom raspusta neko iz društva ne pojavi uveče na keju Nekako je posle tih osamdesetih kej pomalo zamro ali poslednje tri-četiri godine nova generacija otkrila je sve čari Dunava i najdužeg novosadskog šetališta Naravno omladina se ne sa-staje bilo gde na keju već isključivo kod spomenika Žrtvama racije Taj mali amfiteatar mladi smatraju idealnim mestom za druženje

Razlog što mladi izlaze baš na ovo mesto od ra-nog proleća do kasno u jesen dok ne počne kiša i zima prvenstveno leži u tome što nemaju para za kafiće bioskope i druga mesta za izlaske

ndash Volim da dolazim ovamo jer mi celo društvo izla-zi na kej i mada nema muzike tu je mnogo mladih ljudi i dobro se zabavljamo Često i ovde neko peva i svira gitaru i to nam je sasvim dovoljno Možemo lepo da pričamo celu noć jer nismo mogli ni da spa-vamo letos od vrućine a ovde kraj Dunava bilo je re-lativno prijatno ndash kaže 18-godišnji Dejan Simić

ndash Svako veče je drugačije mada izdaleka izgleda uvek isto Ovo leto sam upoznala pedesetak ljudi baš ovde sedeći i pričajući s vršnjacima ndash dodaje Je-lena K iz istog društva

Mladima je lepo iako su pod kontrolom policije koja se svako veče šeta kejom pa nema izgreda samo žamora Baš zbog toga stanari s keja žale se na celo-večernju buku kao i na higijenu ali Grad za to nije našao rešenje Mada su postavili i toalete i korpe za smeće rusvaj koji mladi ostave za sobom ujutro je i te kako vidljiv

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović Foto Andraš Otoš

1914 SEPTEMBAR 2017

Kompanija DDOR Novi Sad s tra-dicijom dugom sedam decenija sada kao deo grupacije Gruppo Assicurativo Unipol predstavila

je redizajnirani logo i nov vizuelni iden-titet kompanije Tim povodom na Petro-varadinskoj tvrđavi okupile su se mnoge zvanice iz sveta politike privrede kul-ture i umetnosti Između ostalih bili su Igor Mirović Vuk Radojević Mira Adanja

Polak Dragan Bjelogrlić Bila je to ujed-no prilika i za predstavljanje doprinosa DDOR Osiguranja kulturi Srbije kroz po-

dršku serijala Senke nad Balkanom koji će od oktobra biti premijerno emitovan na RTS-u

DDOR osiguranje predstavilo redizajnirani logo

Deo grupe Unipol Gruppo Finanziario SpA


Osnovna škola bdquoĐura Dani-čićrdquo slavi 60 godina posto-janja i ima 24 odeljenja i 613 učenika odnosno prosečno 25 đaka po odeljenju ndash kaže direktor Obrad Ostojić

ndash Mi smo među srednje ve-likim novosadskim školama prepoznajemo se po dobrom vladanju učenika Verovatno smo jedina škola u gradu koja već 16 godina nagra-đuje besplatnom ekskurzijom sve svoje učeni-ke koji se plasiraju na međuopštinska takmi-čenja Prošle školske godine bilo ih je ravno 70 i obišli smo Viminacijum Srebrno jezero i Požarevac gde smo posetili Galeriju Milene Pavlović Barili Takođe prošle godine sedmo-ro naših učenika plasiralo se među prva tri mesta na republičkim takmičenjima i dobilo gradske i pokrajinske novčane nagrade

Celodnevna dežurstva Školska zgrada je u slepoj i mirnoj Ulici Dušana Vasiljeva ali je u neposrednoj blizini vrlo prometna Marka Miljanova

ndash Tu su i dva autobuska stajališta Kvan-taš Iako su na tri mesta u Dušana Vasiljeva postavljeni ležeći policajci i vozila idu dosta sporo ipak deci neprekidno govorimo kako da se ponašaju u saobraćaju i kakve opasnosti vrebaju Pored toga one najmlađe od prvog do četvrtog razreda roditelji ili bake i deke uvedu u školsko dvorište Ovde radim od 1991 godi-ne poslednjih 16 sam direktor i nikad hvala bogu nije bilo incidenata u saobraćaju Koliko sad ima više vozila nego ranije dovoljno govo-ri podatak da ste do pre desetak godina mogli parkirati automobil u okolini škole a sad je to isključeno ndash ističe naš sagovornik

O bezbednosti u školi brine jedan ili dvoji-

ca čuvara u zavisnosti od potreba a plaća ih Savet roditelja

ndash Naš stalni čuvar je ovde već sedam-osam godina poznaju ga sva deca i roditelji i on njih Dežurstvo je od 730 sati pa dok se ne završi nastava Pored toga školsko pomoćno osoblje obavezno je da stoji na ulazu u zgradu njih dvoje su često na samom stepeništu S tog mesta prate šta se događa i na školskom dvo-rištu tokom celog dana otkako deca počnu da dolaze na nastavu dok ne odu kućama Uvek dežuraju i naše tri učiteljice i četvoro nastav-nika U našoj školi se zna i za vreme odmora i tokom cele nastave ndash ko nema čas obave-zan je da dežura Takođe imamo i školskog policajca koji radi i kod nas i u obližnjoj Sao-braćajnoj školi Obilazi obe škole ali u nepra-vilnim razmacima tako da se stiče utisak da je svakog časa ovde ili da može naići ndash objaš-njava Ostojić

I ljudi i tehnika Pored fizičke u OŠ bdquoĐura Daničićrdquo na delu je i elektronska za-štita

ndash Video-nadzor pokriva sve površine oko zgrade i priključen je direktno na Policijsku upravu Novi Sad i Informatiku I po hodnici-ma su postavljene kamere kao i posebni sen-zori koji noću ili u danima kad nema nikog u školi registruju svaki ulazak i odmah se ogla-šavaju bučnom sirenom koja se čuje do Riblje pijace Dešavalo se proteklih godina da je neko od našeg osoblja zaboravio da su senzori upa-ljeni pa je otključao ulazna vrata Sirena bi se odmah uključila i mogu vam reći da to zvuči strašno U roku od minut i po kod škole je već bila interventna ekipa iz agencije za privatno obezbeđenje

Ne dešava se često ali bilo je slučajeva kad

smo uz pomoć kamera mogli potpuno da re-konstruišemo fizičke sukobe na dvorištu na-pominje naš sagovornik

ndash Da bismo dobili snimak treba da uputimo zahtev Informatici Tad se tačno može videti ko je učestvovao u incidentu ko je koga gur-nuo ili je možda učenik trčao i sam pao De-šavalo se da roditelji tvrde da je njihovo dete gurnuto a snimak pokaže nešto sasvim dru-go Kamera u učionicama nema ali hodnici su pokriveni To nam dosta znači jer su zbog uskih hodnika velike gužve prilikom dolaska i odlaska s nastave kao i za vreme odmora Bude naravno gurkanja ali sve zabeleže ka-mere kao i dežurni nastavnici i učiteljice ndash na-vodi Ostojić

Bez mobilnih na nastavi Elektronsko nasilje je sve izraženije u novosadskim ško-lama pa tako i u OŠ bdquoĐura Daničićrdquo

ndash Mislim da sad gotovo svaki prvak već ima mobilni telefon Zbog toga imamo jasna pra-vila ndash telefon se ne sme koristiti za vreme časa A to retko ko krši možda poneko dete iz viših razreda Učenici su informatički vrlo pismeni mlađi vrlo brzo uče od starijih S druge strane nažalost dešavaju se i zloupo-trebe odnosno vršnjačko nasilje Interesan-tno im je da kad se posvađaju preko Fejsbu-ka i drugih društvenih mreža jedni drugima šalju uvredljive poruke Zatim se na osnovu simpatija okupe grupe koje podržavaju jednu ili drugu stranu Koliko god razredne stare-šine nastoje da odeljenje bude kompaktno ipak se više druže deca koja se bolje slažu ndash objašnjava naš sagovornik

Povodi za vršnjačko nasilje putem društve-nih mreža mogu biti vrlo različiti ali jedan je posebno interesantan

Nulta tolerancija na sukobeAutor Miloš Dukić Foto Anabela Otoš

VelikO istrAžiVANje NOVOsADskOg repOrterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

14 SEPTEMBAR 2017

ndash Prošle godine se osmakinja sukobljavala s dva druga i drugaricom iz istog odeljenja oko politke Jasno je da njihovi stavovi potiču iz porodice ali mišljenja su im bila žestoko suprotstavljena Pala su i međusobna optu-živanja ružne reči Sve se saznalo kad nam je baka devojčice koja je bila sama u tom su-kobu donela listing razmenjivanih poruka i uvreda Čak je otišla i u maloletničku policiju i prijavila slučaj Tog trenutka sukob je preki-nut Među tom decom nije bilo fizičkog nasi-lja ali je uvek dobro da se na vreme reaguje i na elektronsko

Sve opasnosti na društvenim mreža-ma Obično se smatra da devojčice prednjače u uvredama preko društvenih mreža među-tim direktor OŠ bdquoĐura Daničićrdquo to ne može da potvrdi

ndash Ne znam da li je tako i kod nas međutim zapažamo nešto još važnije ndash svake godine se sve mlađa deca upuštaju u elektronsko nasi-lje Drugim rečima spušta se dobna grani-ca kad započinju sa zlobnim komentarima uvredama Sad smo u rad s predavačima kako iz policije tako i iz Ministarstva prosve-te uključili učenike četvrtih i petih razreda na čosovima ovoj temi posvećujemo mnogo pažnje upućujemo roditelje na sve opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama I to ne samo zbog vršnjačkog nasilja nego i zbog upuštanja u razgovor s nepoznatim osobama Deci objašnjavamo kako da štite svoje podat-ke da brinu o bezbednosti da komuniciraju samo s osobama koje poznaju i u stvarnom životu kao i da ne idu na sastanke s nepo-znatima Srećom dosad nije bilo problema zbog toga ali ipak nastavljamo da na tome ustrajno radimo

Pre nekoliko dana u Plavoj sali Skupštine grada Novog Sada održan je sastanak Aktiva direktora novosadskih škola kaže naš sago-vornik

ndash Između ostalog predstavljen je program bezbednosti u saobraćaju Predviđeno je da program traje najmanje četiri godine a važi za učenike od prvog do četvrtog razreda U 80 radnih dana tokom ove školske godine đaci svake škole će u autobusima Gradskog sobraćajnog preduzeća Novi Sad proći obuku o ponašanju u javnom saobraćaju Predavanja su prilagođena uzrastu i biće u hali Novosad-skog sajma koristiće se i maketa raskrsnice a ispred će biti parkiran autobus za izvođenje praktične nastave Na kraju časa dobiće bro-šure koje treba da daju roditeljima

Tim za vanredne situacije Tim za pre-venciju nasilja određuje se na početku svake školske godine ističe Ostojić

ndash Suština je da se odmah reaguje na bilo kakav vid nasilja Događaj se analizira i daju se preporuke ndash pojačan rad s učenicima jača zaštita Imamo i tim za vanredne situacije koji reaguje u neželjenim situacijama recimo kad detetu jako pozli ili se povredi za vreme nastave odnosno na dvorištu U tim slučaje-vima propisana su pravila postupanja nikako ne smemo dozvoliti da učenik sam ode kući

Ako ne interveniše hitna pomoć pozivaju se roditelji a ako oni ne mogu doći dete kući vodi razredni starešina odnosno učitelj ili na-stavnik na čijem času se događaj zbio Tako-đe odmah se obaveštava uprava škole i pravi zabeleška

Na sastanku Aktiva direktora odlučeno je i da u školama važi nulta tolerancija na su-kobe

ndash Odsad sve mora da se prijavi čak i naj-manji incident ndash čak i kad učenik malo gurne druga To je način da se spreče ozbiljnije stva-ri Mislim da je to veoma dobro korak dalje u unapređenju bezbednosti u našim školama Prva takva značajna mera bila je upravo uvo-đenje timova za prevenciju nasilja i donela je odlične rezultate Pored toga odlično sarađu-jemo s maloletničkom policijom a i deca su u

međuvremenu postala svesnija da će za pre-stupe odgovarati Zbog svega toga poslednjih godina na prste ruke mogu da nabrojim ozbilj-nije incidente ndash rekao nam je na kraju direktor OŠ bdquoĐura Daničićrdquo


U Dnevnom boravku održa-vaju se psihološke radioni-ce u kojima učestvuju svi korisnici boravka a vodi ih stručni saradnik psiholog Jelka Lagundžin Radioni-ce ovog tipa su zatvorene

za ostale saradnike Dnevnog boravka odr-žavaju se jednom sedmično i sprovode se kao projekat koji podržava Grad Novi Sad

Psihološka radionica počinje vežbama re-laksacije kako bi korisnici bili što smireniji i što svesniji sebe i svoga tela posle čega međusobno razgovaraju potom sledi tema radionice koja može biti lična ili pak opšte mesto u njihovom životu

Zašto je važno uspostaviti iskreni kontakt s korisnicima

ndash I njih tište isti problemi kao i sve osta-le ljude ali oni nisu sposobni da se sami s njima suoče i reše ih Važno je i zbog toga što oni na psihološkim radionicama izraža-vaju svoje potrebe To su njihove stvarne i istinske potrebe One su potpuno iste kao i

naše apsolutno nema razlike Od onih naj-osnovnijih do viših životnih Izražena je i samoaktuelizacija Imali smo pauzu dok nov ciklus projekta nije bio odobren i često su pitali kada će ih opet imati Imaju potrebu da se ispričaju da izbace sve ono što je ne-gativno i što ih tišti a zauzvrat da dobiju podršku koja im je takođe neophodna bilo od vršnjaka bilo od mene

Šta je najvažnije učiniti da bi kori-snici potpuno sarađivali

ndash Za početak je najbitnije uspostaviti po-verenje jer oni bez te sigurnosti ne mogu da se otvore Mislim da sam stekla njihovo poverenje i da je krenuo proces mada smo psihološke radionice imali i ranije Na nji-ma smo radili prepoznavanje emocija kako bismo razgraničili šta je šta Konkretno re-cimo da je ljutnja drugačija od besa da se strah razlikuje od nemira Kada su se upo-znali s tim osećanjima i kada su razdvojili pojedina značenja mogli su sami da priča-ju i definišu svoje tegobe Još uvek to nije dovoljno formirano i ne verujem da će ikad

sve nijanse potpuno usvojiti biće i dalje me-šanja osećanja ali zahvaljujući tome što je uspostavljeno poverenje u tom krugu mogu da kažu šta ih tišti Korisnici pričaju i iznose emocije koje ne pominju ni svojim prijate-ljima rođacima ni roditeljima Zato mislim da je psihološka radionica pravo mesto da se otvore i rasterete Imali smo i radioni-ce plakanja Zato što njima zapravo iz ra-znih razloga nije dozvoljeno da zaplaču na raznim mestima Te radionice su im omo-gućile da tugu iskažu potpuno i da se isto tako olakšaju kroz suze da izbace iz sebe sve što osećaju

Na koji način se stiče njihovo pove-renje

ndash Slušajući ih i to istinski i podržavajući ih Potrebno je i vreme Konkretno ja sam četiri godine sticala njihovo poverenje

Oni su svi odrasli i njihovi problemi su sazreli Da li ih iznose kao deca ili kao zreli ljudi

ndash Osećaju kao odrasli ali nemaju dovoljni kapacitet da problem definišu shodno svo-jim godinama i interpretiraju ga kao deca tj na dečji način Ali njihova osećanja i misli jesu kao kod starijih osoba

Da li nekad zaplačundash Da i onda ih pustimo da se isplaču Ne-

kad je to prava erupcija suza ali posle sledi olakšanje

Budući da su psihološke radionice zatvorenog tipa da li sve što korisnici ispričaju ostaje između vas i njih ili su konsultacije ipak potrebne

ndash Kada su u pitanju ozbiljniji problemi na-ravno da se konsultujem sa saradnicima Ali svakodnevne priče ostaju među nama po-put svađe s nekim prijateljom što rešavamo zajednički kao grupa i ne širimo priču

Da li se ikad dogodilo da neko od korisnika zloupotrebi nečiju iskrenost u svađi ili prepirci

ndash To je vrlo interesantno pošto taj krug poverenja koji je uspostavljen na psihološ-kim radionicama njima mnogo znači i svesni su da je taj krug zatvoren čak i potenciramo da krug bude zatvoren stolicama kako ni vi-zuelno ne bi izlazilo ništa van njega Nikada nisu izneli ono o čemu smo pričali i tu su svi veoma dosledni To se nije događalo ni u nastupu besa

Da li konsultacije podrazumevaju razgovor i s njihovim roditeljima

ndash Da naravno da i roditeljima skrećem pa-žnju Bilo bi dobro da se roditelji više uključe u psihološke radionice koje smo pokušali da organizujemo s njima ali nisu bili zainte-resovani

Koliko u deljenju saveta učestvuju sami korisnici

ndash Koncepcija radionica je takva da bude međusobne odnosno grupne podrške s tim da ja njih podstičem da jedni drugima daju savete Čak u poslednje vreme radimo uvod-nu vežbu gde korisnici svoje drugare koji sede naspram njih posmatraju kao osobe koje rade nešto u životu a ne doživljavaju radionicu kao nešto gde smo svi samo pri-sutni s istim zadatkom Na taj način posti-

Na psihološkim radionicama nastojimo da saznamo u čemu je suština nezadovoljstva korisnika jer oni najčešće ne znaju zašto su nezadovoljni i kako to da objasne

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

PsIholog sTrUčnI saradnIk Jelka lagUndžIn

svi ljudi imaju iste potrebe i probleme

2314 SEPTEMBAR 2017

žemo efekat istinske podrške Koje životne situacije najčešće vide

kao svoje problemendash Kod njih je vrlo teško definisati problem

Znaju da nešto nije u redu ali ne znaju šta nije u redu Koncentrišemo se mnogo na to da saznamo šta je suština njihovog nezado-voljstva koji ih problem u suštini tišti Naj-češće je to zato što ne znaju da ga definišu iznesu i objasne Potpuno su svesni da nešto nije u redu ali nema fokusiranja na bit pro-blema Često to za nas nije nikakav problem a za njih jeste Najčešće se radi o nezado-voljenim životnim potrebama od osnovnih egzistencijalnih do želje da zarađuju da se osamostale da budu s nekim bliski Neo-stvarene želje ih frustriraju i zbog njih ose-ćaju nezadovoljstvo

Koja osećanja im najviše nedostaju pa o njima pričaju

ndash Dominiraju nezadovoljstvo strah i stid Strah je osnovno njihovo osećanje i iz njega izlaze i bes i ljutnja i ljubomora Suštinski veoma su zabrinuti i to najčešće za svoje roditelje jer su stari i za to šta će biti s nji-ma kad njih više ne bude Taj strah se javlja i kod roditelja i korisnike to zaista pogađa jer čuju njihove priče i interpretiraju ih na svoj način koji je uži jer nemaju mogućno-sti za dalju realizaciju svojih misli i rešenja problema Vrlo su svesni činjenica i znaju šta se dešava oko njih i osećaju nemoć čak pre bespomoćnost da ne mogu ništa da urade da promene situaciju Posmatraju sa strane sve vide svoje roditelje i to primaju

Zašto osećaju stid Da li je previše zabrana u njihovom životu ili se osećaju drugačije

ndash Ne osećaju da su drugačiji ali zbog stal-nih zabrana i sputavanja osećaju da im je uskraćeno nešto

Na koji način iskazuju ljubav kao jed-no od najjačih osećanja

ndash Kod njih se oseti ljubav Rade to i reči-ma i delom I kada nekoga vole to istinski pokazuju i osećaju

Govore li o srećindash Njima treba vrlo malo da budu srećni

Nama su neke beznačajne stvari neprimet-ne a njima su važne

Kako se suočavaju s problemima koji su deo njihovog života a nije reč o ose-ćanjima nego recimo o želji za osamo-staljivanjem

ndash Pričamo o tome i oni osećaju da im je potrebno osamostaljivanje Jednostavno nemaju mogućnosti da to ostvare Oni koji imaju izraženu potrebu manje-više su sve-sni toga da ne mogu da se odvoje od poro-dice Imamo primer jednog korisnika koji je prilično samostalan ali ga majka oblači a on želi da i to čini sam To ga frustrira pa se na psihološkim radionicama žali da ne želi da ga mama oblači jer smatra da je odrastao čovek Sugeriše mu se da to kaže majci Isto tako imamo jednu devojku koja je sposobna i želi da sama napravi hranu ali ni njena majka joj to ne dozvoljava I ona taj svoj problem deli s nama na radionici

U boravku imate jedan par Kako lju-

bav funkcioniše među njimandash To je dosta komplikovan odnos Lepo

je da oni provode vreme skupa da se šetaju zajedno ali pošto su im osećanja pomeša-na i ne znaju da ih definišu i razjasne da je jedno prijateljstvo a drugo ljubav odnosi se mogu zakomplikovati Najčešće se javlja ljubomora Drugim rečima moja preporu-ka je da se ne stvaraju ljubavne veze i par-tnerski odnosi u Dnevnom boravku mada mi ne možemo da utičemo na takav razvoj situacije i osećanja

Šta im je najneophodnijendash Njima treba prvenstveno da ih neko sa-

sluša i da im pruži podršku Dovoljno je da im kažemo da će sve to biti u redu da će proći šta god da je u pitanju i da znaju da će uvek neko biti tu za njih

Da li razmišljaju o rađanju decendash Naravno Brak bi svi želeli I to je jedna

od tih potreba za bliskošću istina potreba

za seksom im je jača I ona nije zadovoljena pa se javlja frustracija To se javlja periodič-no i kad osete potrebu slobodni su da pitaju bilo šta o odnosima između suprotnih polo-va Objašnjavam im da je u redu da osećaju nagon i da mogu da se rasterete primera radi mogu da pogledaju filmove za odrasle i da se isprazne jer to nije ništa strašno na-protiv sasvim je normalno

Koji im savet najčešće dajetendash Najupečatljivije je to što im kažem da je

dozvoljeno da osećaju to što osećaju Kada je u pitanju bes neophodno je da budu sve-sni da je dozvoljen osećati ga da bes nije zabranjen i da zbog toga nisu loši Kod njih bes nikada nije bezrazložan uvek je istinski i dubok Uvek postoji razlog za takvo pona-šanje a razlog može nama biti banalan ali ne i njima Na kraju svake radionice trudim se da završimo sve teme i da veseli nastavi-mo druženje

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

24

historia magistra vitae est

14 SEPTEMBAR 2017

Brod plovi za MontevideoVećinom krupni dobro

razVijeni naši mladići činili su sVojom pojaVom

snažan utisak stoga je naša ekipa na brodu

i među oficirima kao i među mornarima i

putnicima bila glaVni predmet pažnje i

razgoVora

Nakon prvobitnih problema s mor-skom bolešću život na brodu bdquoFloridardquo postepeno se nor-malizovao pisao je novinar časopisa

bdquoIlustrovano vremerdquo iz Beograda u broju od 4 jula 1930 godine ali nje-govo ime nažalost nije zabeleženo

ndash Lica naših saputnika i njihov go-vor postajali su nam sve poznatiji Verovatno i mi njima Mi smo pre-dominirali Svuda se na brodu čulo bdquole Jugoslavrdquo Većinom krupni do-bro razvijeni naši mladići činili su svojom pojavom snažan utisak Stoga je naša ekipa na brodu i među ofici-rima kao i među mornarima i put-nicima bila glavni predmet pažnje i razgovora Prepričavao se cilj našeg putovanja pričalo se o mladoj Kra-ljevini Jugoslaviji a Francuzi ratnici rado su se tom prilikom sećali starih uspomena iz Velikog rata i nama ih

prepričavali Dugo je na bdquoFloridirdquo sve trajalo pod utiskom snažnih mladića iz Jugoslavije ndash piše izveštač bdquoIlustro-vanog vremenardquo

bdquoFloridardquo u talasima Poslednja stanica u Evropi na putu za Montevi-deo našoj fudbalskoj ekspediciji koja je krenula na Svetsko prvenstvo u Uru-gvaju bila je Almerija malo špansko pristanište između Kartahene i Gi-braltara

ndash U Almeriji smo pristali 22 juna ali se nismo iskrcali Predata je pošta i ubrzo smo pošli dalje Tek što smo odmakli od Almerije naišli smo na či-tav čopor delfina bilo ih je tridesetak Uzalud su bacali kroz talase svoja glat-ka tela brod ih je uprkos svemu i nji-hovom naprezanju sve više ostavljao u daljini dok smo im svi mi na ogradi želeli da uspeju i da nam se približe More je vrlo mirno i prosto s neveri-com posmatramo njegovu zagonetno glatku fizionomijupriredio Miloš Dukić

Put na Svetsko prvenstvo u fudbalu perom novinara bdquoIlustrovanog

vremenardquo iz 1930 godine

2514 SEPTEMBAR 2017

Gibraltar smo prošli noću između 22 i 23 juna

ndash Tek što smo zaplovili u otvore-ni okean naše podozrivo gledanje u glatku površinu vode našlo je svoje puno opravdanje Naš brod bdquoFloridardquo počela je iz temelja da se ljulja Naša lica dobila su odmah nekako bledožut izgled Kroz glavu je prolazilo kao da je neko zavijao mozak Brzo je nestalo raspoloženje svi su se uozbiljili Tr-pezarija je poluprazna nikome se ne jede Držimo se ipak još svi prisebni i niko od naših još nije povraćao Taj maler desio se samo ruskom studen-tu koji nam se u trpezariji smejao što smo promenili boju i fizionomiju Ali dok se digao sa stola on je poleteo na ogradu i mi smo dobili punu satisfak-ciju Sutradan stvar već nije izgledala tako strašno i samo su dvojica-trojica putnika još osećali neprijatnost

Cenkanje i pogađanje U uto-rak 24 juna rano izjutra stigli smo na Kanarska ostrva

ndash Glavno pristanište je Las Palmas Veliko brdovito ostrvo s pitoresknim prostranim gradom koji se širio levo i desno na samoj obali obasjanoj jutar-njim suncem davalo je svežu i šarenu sliku Trgovci svilenih šalova i pižama i vunenih radova s Tenerifea osetili su nas na brodu i onako još u sumrak na-stalo je cenkanje i pogađanje Naši su sve novce ostavljali za povratak dok su Argentinci i Španci robu kupovali upola ponuđene cene

Dok smo se udaljavali prema pučini dugo se još videla impozantna crkva u Las Palmasu

ndash Od tog momenta morali smo da se pomirimo da deset dana nećemo videti kopno jer toliko traje put preko Atlantskog okeana od Kanarskih ostr-va do Rio de Žaneira Srećom mor-ska bolest nas je ostavila iako smo se i dalje ljuljali bez prestanka Ali sada više niko na to nije obraćao pažnju naprotiv utisak je bio bogovski Eto šta je moć navike

Siromah Hristifor Kolombo Počela je i brodska zabava radio je bioskop iako su filmovi istina pra-stari

ndash Daje se Manon Lesko ali ipak vre-me prolazi Niže se dan za danom Igramo šah ubacujemo žeton gvoz-denoj žabi u usta kartamo poker slu-šamo gramofon i radio-vesti ali sve ipak postaje posle izvesnog vremena dosadno Zabave su nam leteće ribi-ce kojih je masa na okeanu Vidimo i pokoji ajkulin rep i to nas najviše iz-bacuje iz monotonije Inače zvono za obed koje najpre u trećoj klasi izazove radosnu dečju graju a ima ih više nego kod nas na Paliluli znači najveću pro-menu na okeanu koju uopšte imamo

Deset dana gledamo samo nebo i vodu piše izveštač bdquoIlustrovanog vremenardquo

ndash Već smo odigrali sve moguće i ne-moguće vrste gimnastike i igara ot-pevali sve moguće i nemoguće pesme i raspredali svakakve kombinacije za predstojeće utakmice na Prvenstvu sveta Pobeđivali smo i gubili u na-šim glavama osvajali medalju a kopna još ni na vidiku Siromah Hristifor Ko-lombo kako je tek njemu bilo Pomi-njali smo njegovu sudbinu osećajući neku vrstu utehe kao da i mi posle pet i po vekova pronalazimo Ameriku

Pozdravi na francuskom In-teresantan pozdrav na okeanu pri-mili smo radiom s italijanskog broda bdquoKonte Verderdquo Radiogram je glasio na španskom

ndash bdquoFloridardquo jugoslovenskoj ekipi želimo srećan put rumunska ekipa

To su naši Balkanci i stari prijatelji prolazili brodom na kom su bile još i francuska i belgijska ekipa setili se da na okeanu imaju još nekog svog i po-zdravili nas Otpozdravili smo im na francuskom

ndash bdquoKonte Verderdquo rumunskoj ekipi zdravo vama Francuzima i Belgijan-cima jugoslovenska ekipa

I potom je opet pošlo sve po sta-rom

Buzdovan na gredi Ali na ekva-toru 1 jula bilo je ipak vrlo veselo

ndash U podne je bilo krštenje neofita

to jest onih koji prvi put prelaze po-lutar Zbog toga je bazen u prvoj kla-si bio pun Jugoslovena Uz egzotičnu muziku mornari koji su se specijalno maskirali za ovu svečanost jedan po jedan su nasapunjani prethodno veli-kom četkom prebacivani preko ogra-de u bazen Tamo su ih drugi dočeki-vali uz urnebesnu dreku Cela prva i druga klasa s kapetanom Blanom na čelu bogato se zabavljala ovim kršte-njem koji su naši mangupi još dopu-njavali grotesknom borbom na gredi Vuneno jastuče u vidu ogromne okla-gije služilo je kao buzdovan i kako bi se ko ukazao na gredi buzdovanom bi ga mlatnuli Pa ako ne bi pao u vodu postao bi šampion na gredi

Najimpozantniju figuru u bazenu činio je naš savezni kapiten Boško Si-monović koji je komandovao kršte-njem i borbom

ndash Jedini stranci u bazenu bili su pe-togodišnja Ivona ćerkica našeg saput-nika argentinskog inženjera Bilisa iz Buenos Ajresa i njeno belo psetan-ce Panam koje je igralo inače veliku ulogu na našem brodu Grešni Panam nije znao da su mu Tirke i Moša spre-mili strašan kolač Panam je trebalo i da bude žrtva okeanskih talasa ali mu se sudbina smilovala jer su Tirke i Te-ofilo preko Panama stekli poznanstvo Ivonine starije sestre i sve je prošlo u najboljem redu

Svetla Rio de Žaneira Uveče posle krštenja bio je veliki bal u salo-nu prve klase

ndash Elegantni salon bleštao je u sve-tlosti dok su gospoda u smokinzima i dame u večernim toaletama sledo-vali taktu muzike do duboko u noć Već 2 jula bili smo prema Parnambu-ku i vest da plovimo uz brazilijansku obalu učinila je svoje Teofil i Tošić su opet forsirali klavir u baru druge klase i kolo za kolom se ređalo uz div-ljenje naših saputnika Uprkos kiši i oblačnom vremenu oko ekvatora sve je opet bilo veselo a 3 jula uveče Jak-šić je ugledao prvu kulu svetilju kod brazilijanskog mesta Abrolosa (znači otvaraj oči) Tu je nedavno na grebe-nu potopljena italijanska lađa bdquoPrin-cipesa Mafaldardquo

Uveče smo se divili grotesknim fi-gurama brazilijanskih ostrva na koji-ma je rasla samo banana

ndash Ostrva su po svom obliku izgleda-la kao prave vulkanske erupcije A što smo bliže bili obali sve je bilo hlad-nije i kod kule Kabo Frio (hladni vrh) direkt smo se osećali da smo napustili zonu žarkog pojasa U daljini daleko bleštao je Rio de Žaneiro glavni grad Brazilije koji ćemo sutra izjutra pose-titi u grupi ndash završio je prvi izveštaj novinar bdquoIlustrovanog vremenardquo iz Južne Amerike

U podne je bilo

krštenje neofita

onih koji prvi put prelaze polutar

zbog toga je bazen u prvoj klasi

bio pun Jugoslove-

na


Razvoj nauke usko je povezan s razvojem privrede i međusobno se moraju podsticati

INTERVJU

kao nosači (ugljeni hidrati lipidi) prednost proteina je u tome što su potpuno zdravstveno bezbedni imaju visoku nutritivnu vrednost većina je lako svarljiva u gastro-intestinalnom traktu najčešće su lako i potpuno rastvorljivi i ne do-prinose povećanju glikemijskog in-deksa

Šta se dobija vezivanjem bio-aktivnih jedinjenja za proteinske nosače

ndash Olakšani su primena i skladište-nje koncentrovanje i standardizaci-ja bioaktivnih jedinjenja u gotovoj formulaciji Tako dobijamo praška-ste aktivne komponente koje po-seduju čitav niz povoljnih osobina za ljudsko zdravlje i njihovim jed-nostavnim dodavanjem mogu biti kreirani obogaćeni prehrambeni proizvodi kao što su napici peciva jogurt testenina Pokušavamo da praktično primenimo ono što je davno Hipokrat rekao ndash vaša hrana treba da bude vaš lek a vaši lekovi hrana

Kako počinje proces razvoja funkcionalnog proizvoda

ndash Ispitujemo pogodne izvore bi-oaktivnih jedinjenja koji treba da budu lako dostupni i jeftini Foku-sirani smo na sekundarne proizvo-de na otpad iz industrije prerade voća i povrća takozvani trop (lju-ske semenke pokožica) kao izvo-re bioaktivnih jedinjenja Dosadašnja istraživanja su pokazala da su tropo-vi jabuka cvekle bobičastog voća i višanja bogati polifenolnim jedinje-njima Takođe neka bioaktivna je-dinjenja su i obojena (antocijani be-talaini karotenoidi) pa mogu da se koriste istovremeno i kao prirodne boje

Koliko su značajna vaša ispi-tivanja

ndash Bavimo se veoma popularnom temom što dokazuje broj naučnih radova iz ove oblasti u svetskim na-učnim časopisima Naša istraživanja mogu pružiti mogućnost iskorišće-nja industrijskog otpada i rešavanja ekološkog problema koji nastaje zbog njihovog nagomilavanja

Šta vam donose naučni pro-jekti

ndash Omogućavaju nam da obezbe-dimo materijalne troškove za naša istraživanja Naravno to može uvek više i bolje ali u poređenju sa stranim institucijama ne zaostajemo mnogo Bavimo se nacionalnim projektima ali se nadamo da ćemo se uključiti i na međunarodne koji će nam obez-bediti više materijalnih sredstava za nastavak naših istraživanja

Kakvi su uslovi za istraživački rad na vašem fakultetu

U istraživačkoj grupi za bioaktivnu hra-nu Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu su vanredni profesor dr Ljiljana Popović vanredni

profesor dr Vesna Tumbas Šaponjac docent dr Jelena Vulić te istraživači pripravnici Jelena Čakarević i Vanja Šeregelj

Koji je cilj vaših istraživanjandash Želimo da osmislimo način da

hrana postane još zdravija da bude funkcionalna Naime funkcionalna hrana može biti bilo modifikovana hrana bilo komponenta u hrani koja ima pozitivno fiziološko delovanje na ljudsko zdravlje i doprinosi sma-njenju rizika od pojave bolesti Pored osnovne nutritivne vrednosti sadrži sastojke koji poboljšavaju specifič-

ne funkcije organizma Ove osobine omogućavaju upravo biološki aktivna jedinjenja Dugoročno funkcional-na hrana svojim karakteristikama i uravnoteženim odnosom hranjlivih materija i bioaktivnih jedinjenja po-maže u prevenciji razvoja bolesti

Na čemu još raditendash Bavimo se inkapsulacijom ek-

strakata različitih biljaka naročito iz sekundarnih proizvoda industri-je prerade voća i povrća bogatih biološki aktivnim jedinjenjima na proteinske nosače U poređenju s drugim jedinjenjima koji se koriste

Bavimo se inkapsulacijom ekstrakata različitih biljaka naročito iz sekundarnih proizvoda industrije prerade voća i povrća bogatih biološki aktivnim jedinjenjima na proteinske nosačeAutor Miloš Dukić

Da hrana bude lek a lek hrana

U sUsret Noći istraživačavanredni profesor tehnološkog fakulteta dr Ljiljana Popović

2714 SEPTEMBAR 2017

Kako vreme promiče ono što je Lubarda stvorio i iza sebe ostavio očigledno je sve živ-lje i impresivnije jednom reči ndash predodređeno na več-nost ndash rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Miro-

vić tokom svečanog otvaranja izložbe u čast slikara Petra Lubarde u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

ndash Ova izložba prevazilazi okvire običnog kulturnog događaja i pored umetničke pose-duje i vrednost koja za-služuje posebnu pažnju a to je prijateljstvo izme-đu dva umetnika Petra Lubarde i Pavla Beljan-skog neraskidivo veza-no istim strastima ndash lju-bavlju prema umetnosti i željom da vide i upo-znaju svet i izvan granica prostora na kojem su ponikli i tako prošire i obogate i sopstvene i naše vidike ndash rekao je Mirović

Upravnica muzeja bdquoSpomen-zbirka Pavla Be-ljanskogrdquo dr Jasna Jovanov istakla je da ciklus izložbe u čast 110 godina od rođenja velikog umetnika Lubarde takođe znači i uvod u obe-ležavanje 60 godina postojanja vredne zbirke Pavla Beljanskog poklona Autonomnoj Pokra-jini Vojvodini koja predstavlja najvredniju ko-lekciju srpske likovne umetnosti prve polovine 20 veka

Otvaranju izložbe prisustvovali su i di-rektor Kuće legata Filip Brusić Renaud zatim autorke izložbe Milana Kvas i Dina Pavić potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof dr Zoran Milošević kao i zamenik sekretara za kulturu javno infor-misanje i odnose s verskim zajednicama dr Nebojša Kuzmanović

Izložba Petar Lubarda 1907ndash1974ndash2017 predstavlja deo zajed-ničkog projekta Spo-men-zbirke Pavla Be-ljanskog i Kuće legata iz Beograda povodom obeležavanja 110 godi-na od rođenja umetnika Postavka obuhvata dela iz dva legata ali i sli-ke iz Umetničke zbirke SANU (Beograd) Na-

rodnog muzeja u Smederevskoj Palanci Mu-zeja srpske pravoslavne crkve Muzeja grada Beograda Galerije Matice srpske iz sombor-ske Galerije bdquoMilan Konjovićrdquo i iz privatne ko-lekcije Biće prikazana i bogata arhivska građa na dokumentarnim panoima postavke među kojima su i dokumenti koji se na ovoj izložbi prvi put predstavljaju publici Postavka obu-hvata i taktilni segment u vidu grafičkog dija-grama umetničkog dela Petra Lubarde

Izložba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo traje do 5 novembra

Ova izložba prevazilazi okvi-re običnog kulturnog doga-đaja jer ima i vrednost koja zaslužuje posebnu pažnju a

to je prijateljstvo između dva umetnikaIgor Mirović

Događaj godine u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

Otvorena izložba Petar Lubarda 1907ndash1974ndash2017

ndash Strane institucije uglavnom su bolje opremljene Međutim naši re-zultati ne zaostaju što je svakako rezultat velikog entuzijazma i truda istraživača Ovo potvrđuje i činjeni-ca da je Univerzitet u Novom Sadu uspeo da postigne 105ndash150 mesto na Šangajskoj listi najboljih univerziteta u svetu i to baš iz oblasti tehnologi-je hrane Takođe Tehnološki fakul-tet je na Univerzitetu u Novom Sadu na prvom mestu po broju objavljenih naučnih radova prema broju zaposle-nih istraživača

Zašto mladi naučnici odlaze na Zapad

ndash Razlozi su individualni Svakako je jedan od razloga i mali broj rad-nih mesta na univerzitetima koji ne može da zadovolji sve veći broj mla-dih ljudi koji su visokoobrazovani i žele da se bave naukom

Šta je najvažnije za naučni us-peh

ndash Želja talenat i ljubav prema na-uci Svakako ukoliko uslovi nisu za-dovoljavajući potrebna je veća upor-nost i intuicija S godinama dolaze i znanje i iskustvo

Kako da sprečimo odliv moz-gova i čak privučemo mlade nauč-nike u Srbiju

ndash Pre svega treba omogućiti mla-dim ljudima da rade da imaju siguran posao Verujemo da je razvoj nauke usko povezan s razvojem privrede i da se međusobno moraju podsticati Dakle potrebe privrede moraju da prate naučna istraživanja pa bi se i priliv mozgova mogao desiti ukoli-ko se neka oblast i privredna grana znatnije razviju

Koliko Noć istraživača i Festi-val nauke mogu približiti mladima ovu oblast

ndash Mnogo I to kroz primere iz sva-kodnevice ne mora biti ništa ap-straktno Budućim istraživačima poručujemo da je poziv naučnika je-dan od retkih koji pruža mogućnost ličnog usavršavanja i napredovanja ceo radni vek

Koje su vam naučne i poslov-ne ambicije

ndash Cilj nam je da nastavimo da se bavimo naukom da pratimo tren-dove u svetskoj nauci i da doprine-semo na neki način i razvoju naše privrede i konačno dobrobiti ovog društva Želimo da se uključimo u međunarodne naučne projekte jer smatramo da je za bavljenje naukom od presudnog značaja razmena isku-stva i multidisciplinarna saradnja Nadamo se da ćemo se i za deset godina baviti HOT naukom i da će naše laboratorije i naš tim biti još veći i bogatiji mladim ljudima i no-vim iskustvima


2914 SEPTEMBAR 2017

Prvotimci Vojvodine NS seme završavaju dvonedeljne pripreme u Bugarskoj pred

skorašnji početak Superlige u kojoj brane titulu

ndash Radimo po planu a odigrali smo i ne-koliko prijateljskih mečeva Doduše nisu to bile klasične utakmice nego kako mi to zovemo dril Sa Steauom smo igrali 2 2 i 1 4 dobili smo Ploešti sa 2 1 dok je s doma-ćinom Dobrudžom bilo 3 3 Rezultat nije bio u prvom planu ovo su pripreme cilj je da svi igraju da steknu iskustvo i da dobiju

šansu da se pokažu Imamo nekoliko mla-đih to su praktično kadeti i oni su takođe igrali ndash ističe trener Nedžad Osmankač

Kako navodi stariji rade žestoko a mlađi ih adekvatno prate

ndash Jedini mali problem ima Vučićević s le-đima pa smo ga štedeli Tako su na korekciji igrali čak i Kujundžić i Simić pošto nemamo mnogo izmena na toj poziciji Perić i Mehić su bili na prijemu a dizači su se smenjivali Ovde je sve na najvišem nivou imamo od-lične uslove za rad i želimo da zahvalimo

sportskim prijateljima iz Odbojkaškog kluba Dobrudža ndash ističe trener crveno-belih

Kako je najavljeno s domaćinom će odi-grati još dve prijateljske utakmice zatim još jednu s Pazarčikom za koji igra bivši igrač Vojvodine Stefanović a zatim ih čeka povratak u Novi Sad Nakon sedam dana sledi put u Grčku da bi uvertira za novu sezonu kao i obično bio Memorijal Žarka Petrovića Pre samog početka Superlige Srbije Vojvodina će odigrati još i meč za Superkup s Novim Pazarom

Voša iz Bugarske na Žarkov memorijal

Nakon dve pobede nad grčkim Dukasom u SC Slana bara rukometaši Vojvodine plasirali su se u drugo kolo Kupa EHF U prvoj utakmici bilo je čak 20 golova razlike ndash 33 13 pa je razumljivo što su u drugoj crveno-beli bili uopšteniji i slavili samo sa 26 24 iako su na po-

luvremenu gubili sa šest golova razlikeU narednoj rundi Vojvodinu međutim očekuje znatno teži posao

Utakmicu za prolaz u treće kolo kvalifikacije igraće u oktobru s više-strukim prvakom Švajcarske Fadi Vinterturom Osnovani su u Cirihu 1938 godine dok se još igrao veliki rukomet Sedište im je u Vinter-turu devet puta su osvajali nacionalnu titulu a Kup Švajcarske četi-ri Prvu utakmicu Voša će igrati u Vinterturu 7 oktobra verovatno u 1730 sati dok je revanš sedam dana kasnije u Novom Sadu

Švajcarcima će se suprotstaviti tim koji je od prošle sezone do-sta izmenjen Otišli su Orbović Arsenić Pešić i Vučković ali su stigle dobre zamene Svakako najveću pažnju privukao je nekadaš-nji reprezentativac i igrač Bundeslige srednjak Nenad Vučković Povratnik je i levi bek Božidar Nadoveza došao je i desni bek Du-šan Trifković koji se već nametnuo u pripremnom periodu kao i pivotmen Zrenjaninac Igor Čagalj koji je prošle sezone igrao za slovenački Maribor Valja pomenuti i desno krilo Luku Radovića kao i mladog kružnog napadača Nemanju Ratkovića koji je došao iz Kaća

U međuvremenu Vojvodina je nakon godinu dana pauze odi-grala i prve tri utakmice u regionalnoj SEHA Gasprom ligi koje je nažalost sve izgubila

Crveno-beli u drugom kolu kvalifikacija za Kup EHF

Rukometaši na putu za EvropuAutor Miloš Dukić


SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Sutra je nov dan ali da li u novosadskom fudbalskom čedu postoje bolji dani ili samo nova obećanja pitaju se brojni poklonici fudbala u Srpskoj Atini Vojvodina je na raskršću tu dileme nemam

ili je u ndash ambisu Bar kada je reč o poslovanju i plasmanu na fudbalskoj karti Srbije

Više i ne pamtim imena trenera pa i igra-ča naravno i predsednika Bar kada govo-rimo o poslednje tri-četiri godine Od vre-mena predsednikovanja Bate Butorovića ređali su se čelnici s mandatom od godi-nu-dve pa i nekoliko meseci Nije išlo iako je bilo pobeda i u evropskim kvalifikacijama Ipak treneri su prolazili još gore neki na klupi nekoliko utakmica a oni dugovečniji ndash i do godine Vanić je bio poslednji ako ne računam aktuelnog Vladimira Buača koji samo odmenjuje šefove Batak je rekorder s četiri utakmice na klupi

Neki će pitati da li je to normalno a drugi vele da je to sve posledica ukupnog stanja u klubu koji pominjemo po tradiciji govori-mo o Vojvodini nekada o Vujketu i Tozi o Kosanu i Ljupku i titulama Sve su to lepa sećanja a sada je klub omiljen u Novom Sadu ali i širom regiona u dubokoj krizi Ljudi kažu sve čine ljudi Slažem se da je to tačno a posebno kada pričamo o rukovod-stvu od čijeg delanja zavise i igrači i treneri i poslovanje

Uglavnom se konstatuje stanje plače nad praznom kasom nad dugovanjima i pomi-nju krivci Uglavnom oni predsednici koji su otišli

Pre neki dan s predstavnicima veterana popularne Voše razgovarao je i gradona-čelnik Miloš Vučević bar tako sam čuo u kuloarima ali u medijima nije bilo ni reči o tome Zatim je održana Skupština kluba a izbori za predsednika kluba najavljeni su za naredne dane Moja saznanja vele da će na čelu kluba biti jedan od uglednih novosad-

skih privrednika Videćemo koliko znamo s njim bi rukovodstvo kluba trebalo da sači-njavaju neka imena već viđena u fudbalskom centru Vujadin Boškov Grupa takozvanih otpisanih ali ne u pejorativnom smislu Radi se saznajem o proverenim imenima uspešnim u poslovanjima svojih firmi rekao bih marljivom i proverenom kadru Videću sačekajmo i taj dan izbora

Da li će sutra svanuti ili se bar razvedri-ti nebo nad novosadskim superligašem ili će opet biti malo sutra Nije mi namera da prognoziram ali imam pravo na nadu U bolje dane

Samo jedna opaska kako se radilo i mislilo u Voši Ove sedmice su se igrale utakmice Evrolige šampiona I u tom terminu zakaza-na je bila i prvenstvena utakmica s Mačvom na Karađorđu Ili uprava u odlasku dala je saglasnost za odlazak po četvorci juniora u Čukarički i Crvenu zvezdu Pa gde to ima

Nadam se da će novoizabrani bar tu gledati interese FK Vojvodina

Ovoga puta neću se baviti strukom Voj-vodina je imala izuzetno uspešnu školu rad s mladima Otišli su i stručnjaci i omladin-ci Dobro bi došao i jedan mudri i dokazani direktor na čelu kluba Ko je to

Znamo ga svi u Novom Sadu Neki ćute drugi neće da mu ime spomenu Uloga klupskog menadžera veoma je bitna kazu-ju nam to primeri u najvećim evropskim klubovima A ponoviću po ko zna koji put ime ser Aleksa Fergusona u našim uslovi-ma se kaže ndash Milorad Kosanović Zaslužio je priliku u svom gradu Ne na lepe oči već shodno svom iskustvu u fotelji menadžera U tandemu s dobro izabranim predsedni-kom i njegovim saradnicima to je svetlost na kraju tunela

Bar tako posmatram iz mog ugla ove dane novog izbora u fudbalskoj Vojvodini

Vojvodina na raskršću ili u ambisu

Kao novi predsednik pominje se jedan od uglednih novosadskih privrednika

3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

2 14 SEPTEMBAR 2017

314 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ


digitalizacijansrs

4 14 SEPTEMBAR 2017

Impresum


surlazorangmailcom


Tehnički urednik

Jelena mihajlović




FoTo-rePorTer


lekTor

Biljana rac


direkTor




officelokalmediars






wwwnsreporterrs

















Sadržaj



514 SEPTEMBAR 2017



petak 8 septembar








je Vučević





dokument





tom u Sinagogi





6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

































714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

314 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ


digitalizacijansrs

4 14 SEPTEMBAR 2017

Impresum


surlazorangmailcom


Tehnički urednik

Jelena mihajlović




FoTo-rePorTer


lekTor

Biljana rac


direkTor




officelokalmediars






wwwnsreporterrs

















Sadržaj



514 SEPTEMBAR 2017



petak 8 septembar








je Vučević





dokument





tom u Sinagogi





6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

































714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

4 14 SEPTEMBAR 2017

Impresum


surlazorangmailcom


Tehnički urednik

Jelena mihajlović




FoTo-rePorTer


lekTor

Biljana rac


direkTor




officelokalmediars






wwwnsreporterrs

















Sadržaj



514 SEPTEMBAR 2017



petak 8 septembar








je Vučević





dokument





tom u Sinagogi





6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

































714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

514 SEPTEMBAR 2017



petak 8 septembar








je Vučević





dokument





tom u Sinagogi





6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

































714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

6

aktuelno

14 SEPTEMBAR 2017

































714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

714 SEPTEMBAR 2017




















Ne može-mo očeki-




ko deonica da bismo




gulacijeVladimir

Galić

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

8 14 SEPTEMBAR 2017

















nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

nsreporterrs

914 SEPTEMBAR 2017
























10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

10 29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017

intervju










jedna od druge


Ištvan Pastor


29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

29 JUN 201714 SEPTEMBAR 2017 11


















1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32


1314 SEPTEMBAR 2017










































14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32





















14 SEPTEMBAR 2017




























Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32




Kej nove mladosti








1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

1914 SEPTEMBAR 2017

























21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32



















21


59dinara

DIJETA SA HLEBOM


97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO




BUDŽET

Savet



Slatka romantika






14 SEPTEMBAR 2017








































2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32





























2314 SEPTEMBAR 2017


























50dinara

Specijalna izdanja


9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama


24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

24


14 SEPTEMBAR 2017






razgoVora









2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

2514 SEPTEMBAR 2017

























U podne je bilo

krštenje neofita



bio pun Jugoslove-

na



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32



INTERVJU





















2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

2714 SEPTEMBAR 2017

























2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32


2914 SEPTEMBAR 2017


















SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32


SPORT

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić
















3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

3114 SEPTEMBAR 2017

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

ISSN 2406-2022

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

ištvan pastor srbija i mađarska najbolji susedi14. septembar 2017. 5 četvrtak, 7. septembar...

Documents