IVAN D. MIĆIĆ

VESELA FUKARA - MOJA MLADOST

1

Ne znam zašto, ali sam uvek voleo da idem na more. Uvek se rado sećam svih likova,

posebno ženskih, koje sam upoznao; bogami, po neku sam i cevčio. Voleo sam miris četinara,

zalazak sunca, morske talase; ja i ona u zagrljaju, strasni poljupci, uz zapljuskivanje talasa; prava

milina, a tek, noćno kupanje; ko' od majke rodjeni, uz mesečev vragolasti osmeh i po koju barku

koja prodje nezainteresovano pored nas; bežeći što dalje, kada nas primeti, da im ne bi poplašili

ribu, kad je mame jakim svetlom, uperenim u površinu mora. Zaboravio sam da Vam kažem da

sam voleo i da istražujem okolna mesta, gde sam bio lociran; uvek sam se trudio da upoznam

običaje, navike, poneku crkvicu, obično u nekoj zabiti i kršu gde vodi sto i više stepenika, ali na

kraju balade, isplati se vatati zjale okolo; naleti se na po koju dobru kapljicu prošeka ili na

ubudjali stari sir, koji bi mogao da stane, rame uz rame, sa svakim holandsko – danskim; ali,

jednog leta, dobijem razglednicu: Dragi moj, mili moj, jebo' tebe ćale tvoj... u potpisu: nečitko;

to je mogla da bude jedna od mnogo dragih, milih, veličanstveno dražesnih, sočnih kao

breskvica ili smokvica, suknjica; po lobanji mi se motaju likovi znanih i neznanih; pokušavam da

se prisetim likova, naravno, samo ženskih, ali ...lobanja, radi li radi; okrećem i obrćem ovu

jebenu razglednicu, pokušavam da se setim rukopisa, ali...

Uvek sam na ta putašestvija išao sa nekim drugom iz škole; šator, vreća za spavanje i

dušek, koji je preko dana služio da se brčkam u moru, a noću, da ne spavam na zemlji.

Ovaj moj drugar je voleo da puši “češke” cigare. Nikako da promeni, naviku, mislim;

nisam ni stigao da okrenem glavu na drugu stranu, prateći, kao radar, novopridošle suknjice, on

je već imao novu, iz moje kutije, pljugu, u zubima, kezeći se kao majmun, kada bih ga uhvatio,

na delu.

Pošto nismo bili punoletni, nismo mogli da idemo u kamp, jer nisu primali, bez lične

karte, kakva glupost, ali, mi smo se i ovako snalazili.

Rasprostirao sam šator uvek blizu plaže, u nekom parku, gde je bilo guste četinarske

šume; u slučaju kiše ili nevremena, velika stabla su štitila šator od olujnih naleta vetrova i kiše.

Svaka od ovih letovanja su imala neku svoju specifičnu, doživljenu avanturu, ali, ovo, o kojem

želim da Vam pričam, izdvajalo se po mnogo čemu...

Uvek smo išli, odnosno putovali na more, vozom; znalo se, dvanaest sati, vrlo naporne,

ali nama drage, vožnje; jer uvek se u kupeu nadje neko dobro društvo; a, ako je uz to, još, i

žensko - prava uživancija. Moj drugar nas je snabdeo sa dva ranca suhomesnatih proizvoda,

trapista i konzervi svih vrsta; tako da smo na moru samo kupovali hleb i mleko. Oladi

prodavnicu, koja je bila tik uz njegovu kuću, iz prostog razloga što nije dobio opkladu da će da

tuca prodavačicu, pre nego što krenemo na more; pa ko mu je kriv; ja sam uvek poštovao

suknje, bile one maljave, crnke, plave, ružne, debele, niske, visoke… 2

Sada sam se setio, počela predavanja na faksu, mi brucoši, još izvirujemo iz amfiteatra,

kao babuni, kad će jedan moj drugar, brucoš:

- Vidiš onu malu, ćopavu...?!

- Da...pa?!šta snjom?!...

- Ništa, samo da znaš, prvo ću nju da tucam.

- Pa nisi ti ratni zločinac; ne bih je tucao ni da sam u zatvoru i da mi obećavaju da će da me puste

na slobodu.

- To je na znanje ostalim suknjama,da će i one doći na red, kad tad, tokom studija – odgovorio

mi je.

Luda neka psihologija, ali, svi se mi manje više ne snebivamo, kada jedooki kaludjer

počne da peva, nema ti druge, odmah prioni na posao; samo neka meni daju njihovu leptiricu, ja

sam na sedmom nebu; ova, prodavačica, je sigurno čula, kada je rekao kako je maljava; kada

sam ja na to dodao: šta joj fali, nećeš ti da predeš, nego da tucaš, onda je on promenio

mišljenje; ona se zainatila; onda,on...sada ćeš ti da vidiš, šta ću ja da ti uradim...i, kevi je

napunio zamrzivač, nisu mogli da izjedu sve svinjarije čak do Nove godine; htela keva da ga

ubije, nije imala gde zimnicu da ostavi; pečene paprike,posebno, sezona im prošla.

Ovog rutavog majmuna sam ja kresnuo pre njega, ali, nećemo sada da se hvalimo. Uz ova

dva ranca svinjarija, poneo je malu kućnu vagu.

- Koji će ti moj, samo nam je još ona falila...?!

- Videćeš, upišaćeš se od smeha, šta sam zamislio - odgovorio mi je.

- Znači otpada alternativa kupovanja i nošenja punih gajbi hladnog piva i sokova po plaži, kada

nam ponestane love; sada ćemo da izigravamo kantaroše.

- Bolje i to nego da se vučemo sa gajbama,zar ne?! Bio je u pravu; zato sam čutao.

- Odmah je u vozu demonstrirao, kako ćemo da radimo. Ja sam išao za njim, dok je on išao od

kupea do kupea, cele kompozicije.

- Merenje, merenje - vikao je, koliko ga glas nosi; povećavajući za nijansu broj decibela u

odnosu na voz, da bi se bolje čuo; ja sam izigravao banku.

- Kolilko date - nikakvih problema nema, slobodno; svi su se stideli da nam daju neku siću; to

su uvek bile papirne novčanice; fora mu je bila dobra,zar ne?! Uz to, imao je i žvaku:

- Da vidite koliko imate kilograma, pre nego što odete na odmor; kad bi naleteo na suknje, koje

su bile same, mislim , bez prikolica, u vidu pantalona, mladje ili dobro držeće, nije mu

ponestajalo entuzijazma i ambicija; uz to još, ako smo išli u isti grad.

- Molim Vas, gospodjo, pa mi idemo, baš tamo; sladak mali ili mala; budji, budji!!!... ako je

bebica malo veća, posebno su one darežljive; ne znam zašto, ali pravilo broj jedan: uvek ih

3

startuj bez oklevanja, isplatiće se, valjda što su daleko od očiju i ušiju, pa žele da razbiju

monotoniju; brzo se hvataju na mlado meso; tako da smo obojica, ako je, naravno, bila dobro

držeća gospodja, avanzovali - na smenu, čuvajući decu na plaži; boli glava od haosa; ja sam

uvek voleo, velike,sise, koje gledaju u nebo;oh, Bože , kako sam se nasladjivao - moram priznati,

da mi je to ostala slabost do današnjih dana- šta da radim,priznajem; onda sam neumoran;

šljakam kao singerica... ali, ruku na srce, ni one ne posustaju; tako da sam posle svake šljake

bio iscedjen kao limun, ispunjavajući im sve želje; mašte im nikada nije nedostajalo; suknje su ti

pravi majstori svog zanata, samo ako ih pravilno usmeriš, i ,pustiš im na volju.

Još jedna,od alternativnih metoda zarade , koju smo uvek čuvali kao malu slatku tajnu,

bila je, igranje tenisa; posebno smo voleli da bijemo švabe;uz to, ako su došli, a u većini

slučajeva je bilo tako, sa ženom i decom; posebno ćerkama!... Puni love ko šiše; imali su uvek

mlade žene i , dobre, ali dobroćudne , ćerke!?.. .pa to je bio pravi raj; uvek bi se prikopčali uz

šljaku od terena, prvo naivno, skupljajući loptice, za pet do deset maraka; kada nisu imali, a u

većini slučajeva, nisu, partnera, mi smo uskakali, prethodno se već upoznajući preko ćerki, sa

mamama. Najbolja kombinacija je bila kada je švaba dovodio na more mladu ženu, a on hoće da

se pokaže da ima, ili, da održava kondiciju, zbog nje.

Tu sam uvek izvlačio deblji kraj, mislim na terenu... moj drugar nije umeo baš najbolje da

igra tenis...tako, da su moja zadržavanja po hotelskim sobama, uvek bila kraća u proseku za

jedan set, a lepo sam mu govorio, treniraj, treba će ti, kad tad. Kasnije mi je priznao da sam bio u

pravu, ali, šta ja imam od toga- samo štetu.

Dok je jedan od nas dvojice tukao švabe po šljunkovitom terenu, drugi se znojio, u

hladovini, zagrljaja, nezajažljivih švabica; tu je bilo love kao pleve; uz to se znalo da nas

pozovu uveče na večeru; to je bio pravi odmor - Las Vegas,brate, svega ima , samo sna nema;

kada se vratim sa odmora kući, spavam po osamnaest sati, ni belog dana ne vidim, po mesec

dana, ne izlazim iz kreveta; moji misle da se nisam, nedaj Bože, razboleo; samo ubacim nešto u

kljun, pa jovo nanovo; u horizontalu.

Bilo je i komičnih scena. Konverzaciju smo uglavnom imali na engelskom jeziku, jer

nismo znali, a i danas, ne znam švapski; drugi jezik, nam je bio, francuski; puna kapa, zar ne?!...

Pitam ja mladu mamu kako se zove, naravno na engleskom, dok moj drugar pleše sa

ćerkom; ta mala je imala divne, čvrste, grudi; uz to još, nije na plaži nosila gornji deo; svima je

zapadala za oko, ali, mi smo bili tu...

- Keva odgovori: Uth... kada je to čuo, moj drugar, počne da se smeje ko nenormalan; on

čuo, Ud; ćuti majmune; namigujem ja, bečim se, jebem ti majku, prekini, ukapiraće; pomisliće

da se njima smeješ, a tek smo prvo veče bili sa njima; bio je nekada stvarno nedokazan; umalo

4

da nam pokvari ,tako divnu, bogom danu, priliku; dok se švaba nalivao pivom, piju pivo ko

nezdravi, mi smo uz simpatično društvo, naizmenično, malo mamicu, pa posle ćerkicu, odvodili

u hotelsku sobu da nešto uzmu... i one, vole da cevče flašu... od kako me je moj jednooki

kaludjer, opomenuo, valjda sam bio iscrpljen, prvo pitona dobro nahranim, pa tek onda se

nalivam...

Sada, kada sam se dohvatio priče o suknjama, moram da Vam ispričam i ovo...

Ne znam zašto, ali još uvek je kod mene otvoren konkurs za tamnopute, svih nijansi, od

zagorele boje šećera do boje čokolade. Na moru sam se uvek nadao da ću da naletim na neku, ali,

šta će one na moru, da sunčaju zube..?!

Uvek sam voleo drugu polovinu avgusta u Beogradu. On je tada tih, dostojanstven;čist -

još se dzudze nisu vratile sa sela; Sve je odisalo na sreću,a ja oran, da otkačim još dva komada

,pa da steknem uslov, da upišem godinu. Sedim, uvek sam voleo to mesto, kod konja ,valjda što

sam redovno čuo Kralja kako mi šapuće, "rekao sam ti da mi dovedeš novoga konja, a ti došao,

magarčino jedna...", pred ispit sam naručivao dupli sok od žitarica, ustvari, nikada nisam ni

morao da naručujem - jer sam bio deo inventara, tako da je ljubazno osoblje od čistačice ,preko

kelnera, do šankerice, znalo šta ja konzumiram i u koje vreme. Nestrpljivo sam razgledao, sav u

panici, mada nemam običaj, kako masa prolazi i stalno nekud žuri, a da ih čovek priupita: -

gde si navro’ , narode...?! malo ko od njih bio znao odgovor; kad odjednom, kao grom iz vedra

neba, otuda od Francuske, pored pozorišta, ima tu jedan jebeni semafor, vidim, ma ne varam se,

protrljam oči, gazela, zagasite boje šećera; tanka u struku; dal' će preko... masa

cirkuliše,pridižem se sa stolice,sad mi konobar našo' da smeta...koliko još,do uslova...?! čujem

,kao kroz maglu...prati moj pogled, ispušta tacnu, ako... nije ni bitna, kad je sok stavio već na

sto...blene konobar, ja uz njega...ustajem; ona u treger majici ide prema meni; grudi joj gledaju u

nebo i govore mi "uzmi me ,uzmi, nećeš se pokajati"; cvetna suknjica pripijena uz kukove,

ispušta magične pokrete sambe ,ona zastaje, niko od prisutnih ne razume šta pita, ja preskačem

dva stola i , majke mu ga nabijem, ko je stavio tu jebenu malu ogradu, zaplićem se , zapravo

nisam je ni video...pored nje sam..ona ,umilnim glasom, poput slavuja, pita gde je ... Uh , pa to

je na Novom Beogradu, još pola sata do ispita, a ona mora da ide na Novi Beograd... Kako da

joj kažem, da sam sprečen; imam ispit…boli nju za moj ispit...seljačino...vrpoljim se ,

ostavljam piće na stolu i vrlo ljubazno je pratim do Zelenog venca. Otpratio sam je do vrata

šesnaestice, četvrta stanica, onda sidji, odmah ti je tu, čim sidješ to mesto, a ja sad imam

obaveza, moram, nisam rekao da imam ispit..

- Vrlo ste ljubazni..

5

- Da li mogu da vas vidim ovde na istom mestu, danas u. .. koliko Vi kažete sati.. ona me

gleda divnim krupnim tamnim očima, boje čokolade; sva je prirodna, usne punačke baš onakve,

kakve ja volim sa debljom donjom usnom - ovde u pet, jer važi,?! ona se smeška, valjda me

razume, u pet!?... bus, jebeni, kreće, otkad on sad pa žuri, obično se vuče ovaj jebeni gradski,

kao puž, a sad baš našo',da žuri...ne mogu ni da se dogovorim, sve u trku...u pet, jer ok...?! ona

mi, video sam to zasigurno, klima glavom...ja još jednom, derem se iz petnih žila, otud od Carice

Milice, jebeno zeleno..to mi daje šansu, od desetak sekundi dok se ne promeni; nikada, i slovima

nikada semafori ne rade u ovom gradu kako treba, a baš danas, sada, tog momenta, sve je

funkcionisalo kako treba ...ona gleda, ja još jednom pokazujem rukom u pet...ok.!!!.

ovdeeeeeeeee..., ukopan u mestu ... glupi pandur, me posmatra belo... pomislih u sebi, šta je

majmune, zar nikada nisi video pingvina...možda sam bio i papagaj...otkud znam...

Toliko je bila inspirativna da sam ubo' šest na opšte zadovoljstvo i profesora i moje,

naravno. Odleteo sam sa faksa kući; dva keca, nikada sporije nisu išla gore na Krst, ja sam sva

sreća tu, kod Kalenić pijace; izlećem, pravac kupatilo; ribam se, glancam, pevušim Santa Lucia

Iuntana, nije važno što ne znam reči, melodija je tu negde, blizu sam, zar je to sada i važno, ona

mi je samo pred očima, u lobanji. U četri sam već napustio gajbu. Kupio sam buket ruža.

Milovala me je svojim pogledom, kao ove ruže u ruci. Ne znam kako to priroda ume da bude

tako dostojanstveno čarobno lepa.

- Pet...?!unezvereno se izdižem, iz pravca Brankovog mosta, nema ni jednog jebenog

autobusa; dobro, ima ,taksi...taksi, samo lete; nijedan da stane, majke mu ga nabijem, a ima

mesta, koliko hoće; ovde baš, gde bus treba da stane, može tri autobusa komotno da stanu; opet

izvirujem, zevam, pola šest...od muke mi se pripišalo, tu dole ima toalet, ali, čik napusti zborno

mesto...i po cenu da se uneredim, moram da je dočekam; stoički podnosim sve, za rad... -

šest...svakome bi u tom tenutku bilo jasno, ali meni nije, budalo, napuštaj zborno mesto; -ispalila

te, nešto mi govori u sebi, neki dobronamerni andjeo, čuvar...ali ja...ko ovca...zar vi ne bi?!

Nije ona kriva, ja sam kriv, što sam joj dozvolio da se izgubi. Beograd je jebeno veliki

grad, sutra će biti metropola; boli njega,što ja nisam ništa tucao, boje čokolade.

Entuzijazam me nije napuštao. Volim to kod sebe što sam veliki optimista.

…

Na Viktorija stanici, dobijem adresu neke gajbe na Haj strit Kenzingtonu; samo što sam

došao u London; moram negde da se smestim. Levo, desno, kupujemo ja i moj ortak , jednu

kartu od deset penija, on ubacuje kartu da prodjemo , ja mu se prikopčavam, s ledja; tako

postrance, upadamo u podzemnu. Pitanje ?! Zašto su na izlazu iz tjuba , postavjeni skupljači

6

karata...?! Ranije ih nije bilo u podzemnim, odnosno izlaznim mestima podzemne železnice. Pa

zbog takvih kao što smo bili nas dvojica; oni kulturno kupuju karte po vrednosti odredišta gde

putuju, a mi?! Mi bi smo i Boga zajebali da možemo; što da kupujemo dve karte , kad nema

konduktera i kontrole u vozu; kupiš jednu i to najjeftiniju i vozi se brate, do mile volje, za samo,

naših, pedeset para.Veličina našeg pedesetoparca, starog sa dva rudara, je bila ista kao i veličina

deset penija. Dva dana, pre polaska u London, smo giljali po Begešu, zamenjujući pare u

pedesetoparce. Tako, kada smo stigli, svi automati, sa cigaretama do hladne ćuretine i/ili piva,

su bili naši. Lepo gde piše, ubaci četiri po deset penija, mi smo ubacivali četiri po pedeset para.

Dok moj drugar čuva stražu, ja brzopotezno ispraznim red sa cigaretama, vrlo jednostavno, zar

ne?

Kad smo kod Boga, znate onaj vic: Otišli amer, baćuška i Srbin kod Boga... Kaže Bog: -

slušaj ameru dosta tvog šerifovanja po zemlji, nemoj da me ljutiš, jer ako me nebudete poslušali

i ne prestanete da izigravate šerifa dole na zemlji, vidiš ovu kuglicu: samo uradim ovako, bacim

je i puf; nema vas, za vjeke vjekova; usro’ se amer... dodje do baćuške: - A vi, šta jedete govna

sa eksperimentima oko nuklearnih bombi, zar vam nije dovoljna opomena ona sranja što ste

napravili oko onih nuklearki u Černobilu; pa onda ona sranja oko eksperimentisanja sa biloškim

oružjem; šta ako se koja bakterija otrgne kontroli i izazovete, novu kugu i zarazu u svetu?!

Nego , jer vidiš ovu kuglicu...?! Ako ne prestanete sa tim sranjima, kao i sa amerima, bacim ovu

kuglicu i puf, nema vas više; izadje i baćuška ko popišan od Boga. Došao red na Srbina; a,ti?

ako ne prestanete da kradete , lažete i svadjate se, jer vidiš ovu kuglicu! isto će vas zadesiti, kao

i amere i baćuške...Pošli oni kući, kad će Srbin: slušajte Vas dvojica, ako ne prestanete da jedete

govna i nedate mi adekvatnu pomoć koju vam budem zatražio u perspektivi, jer vidite ovu

kuglicu...?!

Kod engleza sve je normalno i ono što nije, za nas sa kopna, ali, život ide dalje; mi se

ukrcavamo, ali ne znamo gde da sidjemo. Bučno i gromoglasno se raspitujemo; kad će jedan

umilni glas iza mene: - Ja baš idem u tom pravcu; okrećem se; njen magični izgled parališe sve

moje pokrete; u njenim divnim krupnim , boje kokosa, očima, čujem ritam tahitija; pogledom

milujem njeno izvajano telo; počinjem da se znojim, kad ono već Haj strit Kenzington. Tražim

njen broj telefona, mi smo iz Beograda; voleo bih da se vidimo; da nam pokaže grad; njeno se

telo privija uz moju ruku,tiho mi šapuće da će doći ovde u pola jedanaest. Šta da radim do pola

jedanaest,?! mislim u sebi, pratim je pogledom; njena duga kosa, savijena u banana frizuru, baš

onako kako ja volim, kao da mi šalje mirisne pozdrave, dok joj struk graciozno odnosi zadnji

trap, mameći me da ga ščepam od pozadi i da ga nepuštam, dok neriknem od zadovoljstva.

7

- Ovde se ,b’ate, izlazi tek od deset, uveče,nije ti ovo Beograd, pa da si kod sata u pola

sedam, seljačino...čujem , glas ovog mog, iza sebe.

- Koliko ima do pola jedanaest -pitam..

- Sad‘ će , odmah...za sedam sati -odgovara mi moj ortak..

Prilazi mi jedan jebeni beduin i daje mi parče papira;.zar se na nama vidi da smo

stranci...?!čitam: dodjite kod nas , za samo deset funti, najjeftinija škola učenja engleskog

jezika; u pauzi imamo pab i kockarnicu, na drugom spratu; možete da uzmete i poslovnu

pratnju, po izboru; imate pravo da birate, non stop, dvadeset četiri sata...

- U jebote, pa kad ovi spavaju?!...

Žurimo na Sauth Kenzington; tamo ima Hostel; funta i po ili dve, spavanje sa kontinental

brekfstom;

- Jer može samo spavanje, mi ćemo sami da se hranimo;

- Ne može - čujem promukao odgovor.

Mislim u sebi koji će mi moj kontinentalni doručak: mazalice, čaj, mleko, nes-kafa i četiri,

pet parčeta hleba iz tosta, madrs prajd; večito gladan do ručka; pa nismo ovde došli da se bavimo

askezom i da držimo dijetu.

- Nemoj da brineš,kupovaćemo čikn and čips, i fiš end čips i to ćemo zalivati lagerom i eto,

bićemo siti –čujem ovog iza mene.

Na Old Bromton stritu ga pitam koliko ima do pola jednaest; on mi iznervirano govori da

mislim prvo na smeštaj a posle, kada se smestimo,ima vremena za pičke.

- Nemoj da se brineš, nije to kao kod nas; ovde ima obojenih kao pleve; pogledaj oko

sebe i uživaj. Stvarno, mahinalno se okrećem oko sebe. Nigde belo jebeno lice, osim ove dve

naše njuške; sve to nešto obojeno, svim bojama; pa gde su ovi jebeni englezi?! Oni bi i dupe

prodali za funtu, a neće London; pametni englezi, neće valjda ko mi da se truju u ovom smogu,

nego brate nigerima i beduinima, prodaj sve što možeš i to za veliku lovu, ili još bolje, izdaj u

rentu, šta ćeš bolje; oni kulturno otišli van grada u prirodu; svakako, sve im je i ovako i onako

na dohvat ruke; čak i ne moraju da se kreću iz čiste prirode, ako je ima negde u bližoj ili daljoj

okolini engleske, tu su telefoni; samo okrenu broj i mogu da naruče; oh, zaboravio sam

kompjutere i internet; možeš da biraš i boju očiju, suknje; da ne pričamo o ostilim positnicama,

koje život znače. Sitnice su deo savršenstva , a savršenstvo nije sitnica,zar ne!?...

- Mnogo je dugačka ova ulica: - gde ti je ta Kranlej gardnes? Ako mi prodje vreme u

trčanju, jebaću ti sestru; pretim, uz vetar, ali, ajd ' sad. Raspremili smo se; uzeli sobu. On je

ostao da odmori ledja; meni se neda; moram da budem i ostanem budan; jer, ako legnem, sjebo'

sam se, proći će mi pola jedanaest. Preko puta u parku vidim ima jedan pab; naručujem lager;

8

onaj za šankom me pita hoću li beli ili crni, u malu ili veliku kriglu; zbunjeno ga gledam; ma daj,

samo da mi ne prodje pola jedanaest. Zaboravio sam da ove velike krigle mogu da budu mnogo

teške; posle treće, sam naumio da prestanem; ali, valjda procenat opojnog soka me mami, na još

jednu; počinjem da brinem kako da odem do Haj strit Kenzingtona; držim se još momački,

govorim sebi ,ovo je za dovidjenja i posle nje odlaziš; slušam slepo sebe, potrefio sam izlaz iz

paba; znam da je preko puta moja soba; zaboravio sam ključ; jebeni englezi zaključavaju, samo

nešto zaključavaju, kako da udjem?!...Nigde nikog nema, a ja ne mogu da potrefim zvono, ili ga

uopšte nema; obnevideo sam, a znam da je tu bilo; čekam, da neko naidje; odnosno ,da udje ili

izadje, pa ću ja već nekako da se prošvercujem; samo da se otvore ta jebena vrata.

Čujem da se neko bakće sa vratima; ne mogu da podignem glavu; sedim na stepeniku tik

uz vrata; moj drugar pošo' da me traži;- deset je sati, ajde, brzo... Vidi koliko sam se uneredio.

- Pa gde misliš ovakav..?! brzo pod tuš. Hladna voda me vraća u stvarnost; počinjem da

se ježim od zime; hladno mi je; čujem na tranzistoru onog peška i Kiki Di kako zavijaju Giv mi

maj hart; evo ti moj svevišnji jednooki kaludjer, pa joj ga stavi da ga coki. Stižem do Haj strit

Kenzingotona, uz malu pomoć prijatelja. U jedanaest sati, on kapira da me je ispalila; ja mu

neverujem.

-Ko će tebe, vidi našta ličiš, smlato jedna... ko bi reko' da si ti student..uostalom koji će njoj,

student... i to, bar da je neki lovator, nego... molim te, nemoj da me zasmejavaš..a, ja?!..što nisam

ništa kresno boje čokolade, šta ja da radim?; kako da utolim glad?!...

Volim, uvek, kada se Bog poigra i skupi oblake, Da malo Sveti ILIJA VEŽBA vožnju po

nebu ,ili ..još bolje, da Bog malo ubije dosadu gledajući kako se Ilija vozi i sve redom

pobedjuje u vožnji ... pomislićete, vidi budale, ko još voli kad ode na godišnji odmor da mu bude

loše vreme,evo razloga ...Te kišne pauze koristim u šetnji po okolnim brdima,istražujem i

izigravam vodiča,strankinjama...

Podjem tako jednog jutra u pratnji jedne mamice i jedne ćerkice, put šume Miškovice na

raskrsnici puteva izmedju Brinja i Krivog puta; obično se moj drugar ljuti, jer nema smisla za

arheologiju; uvek prigovara da mu se muda otegnu do mora, od silnog pešačenja; ali, ko njega

šta pa pita,kad sam ja vodja puta i organizator provoda. Samo što sam zašao sa mamicom iza

jedne krivine, ispreči se ispred mene spomenik žrtvama streljanim od okupatora i domaćih

izdajnika, crnokošuljaša...Kako da prevedem ono, ustaše, nema u rečniku. Jes da je okupator na

ovim prostorima bio 'talijan, nema veze, bio je saveznik švabama...a ,tu je švabica,zar ne!? mora

9

da plati, za nedužno streljane; presavijem je preko pola,da motri na okolinu, da neko ne naidje i

ja se prikopčam odpozadi; kad ne lezi vraže, taman sam se ustremio kao krvožedni lav, kad ono

krupnim slovima, ploča sa ispisanim imenima i prezimenima žrtava: Laza pa ispod Zorica R...

-Uh, jebo te...?! krvožednost lava se transformisala u fazu nezasitog pitona...

Setio sam se priče čika Sime R.....,velikog boema, avanturiste, džentlmen, Donžuana i

Kazanove, (ova dvojica bi se postidela, kada bi čula za uspehe koje je imao na planu žena i

njihovog broja), poliglote i finansijskog maga. Bio je dobar drugar mog pokojnog matorog.

Dušan ga je voleo, ne samo kao ispisnika, komunistu, već i zbog sličnog vidjenja stvarnosti a i

slično provedenog ratovanja, jer i jedan i drugi su proveli dosta vremena po fašističkim ,

okupatorskim, kazamatima; moj matori je bio ovde na rekreaciji, na Banjici, dok je čika Sima

bio u Italiji.

Kada bi se nešto sporečkali, posle treće rakije, moj matori bi znao da mu kaže: „to Vama

rankovićevcima nikada neće i ne može biti jasno...“ Na to bi mu čika Sima odgovarao:“ Da nije

bilo Vas jebenih ibeovaca, lako bi mi sa njima...“

Naravno, meni nije bilo baš sve to jasno, ali...

Laza mu je bio ujak, a Zorica sestra;(njih su stigli da uhvate); streljani su za odmazdu,

jer je učestvovao u diverzantskim akcijama, na tom području; onda je on postao još okrutniji;

domaći izdajnici su , poput kurvi, iskaljivali bes na nedužnom stanovništvu, nateravši ga i

sateravši u šumu, nadomak grada, paleći nemilosrdno skromne domove, nadasve, poštenog,

siromašnog, ali postojanog i hrabrog naroda sela Korenice, Vrboska, Stubice, Ritovca, Grabonja,

Lokvi, Župin dola, Brloga, Platiše , Drežica i tukli topovima iz Brinja; kakvo junaštvo, izdajnika

naroda i 'žabara?!

Pretila je opasnost da masakriraju ceo zbeg ; bili su uhapšeni i Mile Cikota, Rade Ružin ,

Rade Pavlov...

U pratnji psa Meda, jedinog vernog prijatelja, Sima je pošao na pregovore sa

domobranskim Majorem u Senj, odnosno, da potpiše ugovor da prestane granatiranje nedužnog

naroda i da prestanu ratne operacije.

Komandir žandarmerijske stanice, kasnije ozloglašeni ustaša Valarević, stacionirao se u

školi u Krivom putu; tu je radila čika Simina Violeta, prva i jedina ljubav, kao učiteljica; mučki

ga uhvati dok je išao na taj ugovoreni sastanak; uspeo je da se izvuče i pobegne.

Mnogi su iz te stanice saradjivali sa čika Simom; bili su preko dana žandari, a preko noći

patriote i naoružavali partizane; davali su im informacije: kada i koliko ljudi ima u postaji i

10

koliko municije i naoružanja ima; jedna tako uspešno izvedena akcija je bila dvadesetsedmog

jula četrdeset prve; to je izludjivalo musolinijeve žabare.

Bio je to jedini načina kako smo se naoružavali , govorio je čika Sima.

U džepu od sakoa uvek je nosio skripte o Oktobarskoj revoluciji, koje mu je dala

Violeta; u tim skriptama je bila i njena slika.

Sva njegova ljubav koja mu je davala snagu je bila u tom džepu sakoa; obe je preselio

u srce i dušu i nosio ih celog svog života.

Dok se njegov pas Medo lenjo izležavao na platou ispred hotela Velebit, Sima je

nestrpljivo čekao dvadesetak patriota i pristalica pokreta otpora da ih prebaci i sprovede u šumu,

u partizane; ali, ne lezi vraže, akcija je bila provaljena; tu je čika Sima uvek vrteo glavom boreći

se sam sa sobom; more čistih koincidencija; nikada nije prozborio ni jedno ime; samo bi mi

rekao, pogleda uprtog u daljinu: - malo njih je znalo za tu akciju; baš da se tu zadese Zoben i

Musa, zloglasni četnici; mučki ga sa ledja zaskoče; priveden je u stanicu,' talijanske komande

druge ratne armije.

Ubrzo zatim ga ubace u kamion, pun rodoljuba, koji je išao za Otočac, u

pratnji‚‘talijanskog oficira i četnikog poručnika Misirlića i , krvožednog, Muse. Dok se kamion

lenjo penjao na vrh Vratnika, izmedju Senja i Žute Lokve, izvede Simu Musa iz kamiona, da ga

strelja i razbije monotoniju putašestvija; ali, 'talijanski oficir nije dozvolio, rekreativne

aktivnosti .

Kamion je zanoćio na Orlovu, izmedju Brloga i Otočca, u postaji karabinjera; nisu imali

gde toliki broj ljudi da zatvore, pa su jedan deo strpali u konjušnicu; medju njima je bio i Sima;

žabarima se nigde nije žurilo; počela je, duga ,iscrpljujuća zima.

leto devedeset i neke, izmedju Senja i Žute Lokve

- trči ,brže, brže, majku ti jebem četničku...

- zašto, brate...i tvoj otac je Srbin...zar si zaboravio...šta ti to znači sada..

- ja sam ustaški bojovnik, član HDZ –a; njega sam zaboravio,odavno, od kako je napustio

moju lepu milu domovnicu...!

11

- Oterali ga brate, trebo' sam i ja, ka' i on; što si se tako ostrnavio;? jes,da je moj otac bio

Musa, al'to ne menja na stvari, platio je za svoja dela...- posrtajući po prašnjavom drumu, sa

dušom u grlu, obliven znojem i spečenom krvlju, umilnim glasom govorio je Musin sin.

- Nije to dovoljno...; sada ti moraš da platiš sa kamatom - odgovorio je D...,Simin sin!

- Zašto?!..ne razumem - do juče smo bili prijatelji i boravili smo po istim birtijama i igrali

balote... šta se to najedared promenilo,reci mi ?!

- Niš’ se nije promenil’!... pa nogom u rebra, trči, samo trči! što pre stigneš, pre ćeš sebi

prekratiti muke.

- A. što ćemo na tom vrhu, tamo samo ima, vrelog kamena...

- Na tom mestu je tvoj otac hteo da ubije mog...!

- Pa nije, nije ga ubio.

- To je bila njegova greška...sada bi tebi bila glava na bezbednom mestu, a ne na vrelom

kamenu...

Prašnjavo, krvlju umazano telo Musinog sina ležalo je na krivini, koja je vodila na vrh

Vratnika, sa dva metka u potiljku.

Simin sin, ustaški bojovnik, uprkos vrelini, koju je kamen ispuštao, hladnokrvno ,u znoju

lica svog, je vraćao pištolj u futrolu, koja mu je visila ispod znojavog pazuha. Samozadovoljan

osmeh mu je lebdeo na licu. Procedio je sebi u bradu, samo njemu znane reči:

- Još jedna rana više, da im se seme brže zatre...!

Eho tih metaka se lenjo prenosio s‘kamena na kamen, dok nije došao do čika Sime; sa

zakašnjenjem od šest godina, devedesetsedme.

Početak leta trideset i neke...

- Partija nalaže, draga moja; zove u pomoć; nama trebaju obučeni, mladi i hrabri kadrovi koji

će sutra smelo da vode ovaj napaćeni narod u revoluciju, koja će značiti zbacivanje vekovnih

lanaca terora užasa i ekploatacije, čoveka nad čovekom; gradićemo , novu svetlu budućnost,

samo treba biti strpljiv; ljubav može da pričeka, jer ona je večna i ona nadahnjuje na mnoga

odricanja, da se sutra živi sretno i u miru. Tako je čika Sima mislio i govorio svojoj devojci .

Bila je izuzetno lepa crnka, produhovljene lepote; crna duga gusta kovrdžava kosa sa izuzetno

lepim krupnim crnim očima, koje su isticale guste obrve; pune ,boje mesa ,usne, na bledom ,od

sunca ispijenom, licu,davale su kontrast koji samo priroda ume da napravi. Imala je bujne bele,

12

kao snežne pahulje, grudi; sve to ukomponovano na tankom struku uz devičansku dolinu

izmedju kukova,sa izvajanim butinama; prava mala oaza strasti.

U tim krupnim crnim očima su se skupjali oblaci tuge, koji su nemilosrdno ispuštali, niz

to bledo lice, bujice suza.

- To nije dostojno od jedne skojevke, da se tako ponaša. Ti si, moja ljubav i ti to najbolje

razumeš.

Ni strasni poljupci nisu uspeli da joj vrate nadu da će se on posle svega ipak vratiti.

- Moraš biti čvrsta i hrabra, vratiću se ja; nemoj ništa da brineš.

Kraj avgusta, četrdesetprve...

Kao da je juče to bilo; sećala se svake izgovorene reči,voljenog dragog joj čoveka, sada,

trčeći za kamionom; on je hrabro , dostojanstveno prkosio zloj sudbini, koja ga je ovoga puta

,vodila u nesigurnu budućnost. Ona se trčeći saplitala;gušila se u suzama, koje su joj, mešajući

se sa znojem, lepile kosu; prašnjavim rukama je pokušavala da je skloni sa očiju, da bi ga bolje

videla; ali, uzalud; samo je sav taj prizor razgaljivao izopačenost duha crnokošuljaša.

Dok su se ustaše razdragano cerekale, ‘talijanski oficir je nervozno udarao cigaretom o

tabakeru. Prizor koji se dešavao pred njim, vratio ga je na železničku stanicu u Trstu. Njegova

Izabela je tako trčala na peronu tuge, kada je njegova regimenta polazila na put. Kradom je

bacao pogled na tog gorštaka; na trenutak je uhvatio sebe kako mu se divi; kada bi video to

njegovo arogantno držanje, zavideo mu je; opet, taj mio lik, njegove Izabele, poput ove jadnice:-

Čemu sve ovo, dragi bože?!. Onda ta drsko, krvožedno, nasmejana lica, pored njega, vraćala su

ga u stvarnost.

Nije imala snage da prati brzinu kamiona, saplela se i pala je na prašnjavi drum; klečeći

na kolenima, kao da priziva Boga ,pogledom je pratila kamion sa Simom; on je već polako

počeo da zamiče za krivinu i da se gubi iz vidokruga u oblacima prašine; kada je Violeta videla

ispred , znojem , suzama i prašinom, uprljanog lica, ispruženu ruku, prihvatila je,da ustane;

otresajući prašinu nije ni videla da je ruka koju je prihvatila bila data uz osmeh na licu, od

oficira karabinjera . Gledao je mirno i pribrano n e sklanjajući zadivljeni pogled sa nje. Čak joj

je bio i zahvalan zbog prizora koji ga je vratio u prošlost. Na trenutak je bio sretan u svojim

mislima pored njegove Izabele; kada je osetio njenu ruku u svojoj, misli mu nisu donele više

strah i užas stvarnosti, nego snagu i volju.

Besno je okrenula glavu na drugu stranu. On je stigao da je uhvati za desnu mišicu.

- Franko M...,sa naklonom ,pokazujući bele zube!...

- Tako lepom licu ne pristaju suze i znoj, nego osmeh i sreća...

Dodjite do mene , kada budete mogli, da vidimo da li se može nešto učiniti za vašeg...

13

- Brata...odgovorila je besno i otrčala u pravcu oblaka prašine.

Već sutradan je pobedila ženska radoznalost; uspela je da prevari prelepu, gracioznu,

madonu; kada je kročila na široke stepenike, po crvenoj traci od tepiha, bio je to početak kraja

jedne ljubavi. Koji je to srećnik,da uživa u čarima ovog savršenstva prirode,pitali su se

,ljubomorno, sakrivajući svoje poglede, zaposleni u postaji. Kada je kurir odveo do kancelarije

komandira Franka M, svi su razočarano nastavili da idu svojim poslom; znali su,što ona u tom

trenutku nije, da je to bio kobac sa umilnim licem bezazlenog vrapčića , koje ispavši iz gnezda,

traži pomoć i zaštitu, plašeći se, svesno, opasnosti koja vreba iz visoke trave.

- Pravo je zadovoljstvo u ovom okruženju imati priliku da se uživa u društvu tako lepog tek

rascvalog pupoljka ruže. Mojim umornim očima, madam dajete zadovoljstvo koje malo koji

sretnik ima na ovoj zemaljskoj kugli; vaša lepota, pa ta gracioznost, razoružavaju sve pred

sobom, tako da, smatrajte iskreno, imate poslušnog roba pred vama.

- Vama je dobro poznato zbog čega sam ja ovde - odgovorila je hladno, dok je on pritrčavao da

joj prinese stolicu, koja je već bila dovoljno blizu njegovog stola. Kada je sela i prekrstila duge,

kao vajane, noge, uz crnu suknju , midi dužine, koja je, kada je sela, potpuno istakla linije tela,

Franko je za trenutak ostao bez daha.

- Verujte mi, za vas ću učiniti sve, čak i nemoguće; skinuću i zvezde sa neba,samo ako to

budete tražili.

- Ne tražim ništa nemoguće, samo želim da mi izbavite brata iz zatvora.

- Kako ste rekli da se zove...?!

- Nisam Vam rekla: Sima R....

Primetila je na trenutak da se trgao; tračak zebnje i straha mu je prepoznala u očima.

- Da li se nešto desilo, u medjuvremenu, pa želite da mi to kažete kasnije?!...

- Ne... ne...samo..vi naravno znate da je on jedan od kolovodja , svih diverzantskih akcija...vrlo

opasan i nadasve nedokazan čovek...Biće mu sudjeno i biće deportovan kao politički

zarobljenik u Italiju; mogu da se postaram da saznamo mesto i adresu gde će biti smešten i ništa

više preko toga; ne dovodite me u nezgodnu situaciju,već sam i ovako dovoljno u sukobu sam sa

sobom...i svaki vaš nagovor može biti fatalan po oboje : i mene i Vas; možemo biti streljani , ja

zbog izdaje a vi zbog saradnje sa partizanima; da li sam bio jasan?! Od trenutka kada sam vas

video, vi ste moj gospodar i molim Vas, bolje reći, preklinjem Vas, ne dozvolite, nemojte nas

ubijati, na pravdi Boga, budite razumni, vi to možete; ništa više od toga ne tražim od vas;

prekllinjem Vas; u ovom suludom vremenu, Vaša trezvenost i racionalnost koju imate, mogu biti

14

garant naše buduće sreće, jer ovo ludilo u kome smo ne može dugo i večno da traje; svako ludilo

ima kraj...! - Vi ste moja sudbina i nemojte me terati da je izneverim...

Ona je preko Franka mnogo živih glava izvukla iz kazamata izdajničkih poslušnika i

'talijanskih agenata. Išla je toliko daleko, da je imala blanko propusnice 'talijanskih vlasti i

mašinu za ugradnju slika i suvog žiga; ljudi koji su trebali da imaju, lažne, isprave znali su gde

treba da se obrate; ovladala je i tehnikom slikanja, jer joj je Franko nabavio mali foto-aparat i

malu labaratoriju za pravljenje slika; sve je to , išlo, Franku u korist. On je u medjuvremenu

saznao da Sima nije brat, nego momak i budući suprug Violete, tako da je bio veoma oprezan i

racionalno taktičan, u osvajanju poverenja i simpatija , Violete.

Izabelina slika je polako postajala sve bledja i bledja.

...

Toliko su se zbližili u ovom bespuću, karabinjerske postaje, sa vojnicima, 'talijanima, da

su prestali da ih zaključavaju i delili su i dobro i zlo suve i nadasve , te godine ,oštre zime; sve

dok nije u postaju došao Palermo S, novi komandir; poslat je sa zadatkom ,posle informacije

od ustaškog špijuna Stipe Jelića, koji je bio u konjušnici zajedno sa njima, da se planira

zauzimanje i bekstvo iz postaje u partizane, celokupnog ljudstva; nisu bili oprezni , tako da su

dva , istraga je tako utvrdila, ‚‘talijanska vojnika, bila streljana, zbog izdaje i gaženja časti

uniforme koju su nosili; istina je bila sledeća: svi su hteli zajedno sa zarobljenicima u partizane,

ali, neko je morao da bude kriv, ne mogu svi, zar ne?!

Reka, Gatcka, je jedina prkosila i odolevala naletima vetra, koji je, nemilosrdno, u

brišućem letu, sve terao ispred sebe;onda je nastao pakao za zatvorenike; po takvom vremenu su

ih terali da nose velike komade stena i da prave odbrambeni zid. Italijanski vojnici su dovedeni

do nekog stepena discipline, koja još nije bila na zavidnom nivou ni po volji novog komandira.

Taman što su završili postavjanje velikih komada stena prema južnoj strani, koja je bila

pitoma i moglo se sa te strane prići postaji, blagim usponom, jedne noći,odjeknula je jaka

eksplozija; kada se Sima okrenuo, na zidu konjišnice je bilo raskomadano telo stražara i velika

rupa, koju je obasjavala mesečina ; ona je zlokobno mamila, da se iskoristi, za,

planirano,osujećeno, bekstvo. Sima je pažljivo provirio preko ostatka omanjeg zida, prethodno

uzevši pušku koja je bila pored raskomadanog tela stražara. Svojim očima nije mogao da veruje;

to su bili partizani. Da li je to bila smišljena provokacija ili ne, u tom trenutku nije mogao da zna,

ali Simino oštro oko i iskustvo koje je imao ponevši ga sa španskog ratišta, govorili su mu da je

15

opreznost majka sigurnosti; pogledao je na stranu utvrdjenja gde su trebali da budu 'talijani;

mesečina mu je pomogla da razabere pedantno poredjane talijane sa dva puškomitraljeza, prema

štali i baraci u kojoj su bili zarobljenici; od partizana ni korova; onog što je video kako se šunja

i prikrada, bio je mamac, da oni pohrle; tako, da bi‘ talijani mogli mirne savesti da ih iskasape,

pod izgovorom:- pokušaj bekstva; ali se Sima nije dao prevariti. Mane, Jovo, Rade, i još

nekoliko drugova čekali su znak Sime; - nameštaljka drugovi, da se niko nije makao.

Nevericom su ga posmatrali; onda je Sima izvukao kaiš iz pantalona i počeo njime da

šiba Jelića; ovaj je, uplašen i sludjen, ne shvatajući novonastalu situaciju , počeo da beži

glavom bez obzira , kroz rupu na zidu, koja je bila pravi spas od Siminog kaiša; zaštektao je

mitraljez...

- Bog ti, mamine uši...promuca Mane...mogli smo i mi biti tamo...

Branio se kako je umeo i mogao, kada su ga odveli na sud; ali kako se odbraniti, kad ti

kadija tuži i kad ti kadija sudi; branio se da je neutralan, da je bio u Škaliću u partizanskom

zatvoru; da on nema nikakve veze sa diverzijama, koje mu se pripisuju, stalno mašući sa

parčetom papira koje je nosio uvek u džepu, nadajući se da će mu jednoga dana spasisti glavu,

na kojem je bio pozivan narod da se vrati i da zatraži zaštitu od bandita partizana; da je

italijanskom ofanzivom na Drežicu, pala bomba i da je provalila zid zatvora, te je tako utekao,

pod okriljem salvi granata i kiše metaka, neopaženo. Sve ga je tome naučio poznati Robin Hud

toga vremena neki Rolić, lokalni lopov, odlični poznavalac , zakona‘ talijanskih; on je pravio

sprdnju sa‘ talijanima i ceo plen od kradja, koji nije mogao sam da unovči ili proćerda, davao

narodu, na poklon; bio je vrlo omiljen; jednom, hvalio se u zatvoru, ukrao sam devet konja u

Škofji Loki i pravac put Trsta ...

-Pa koji ćeš moj u Italiju sa konjima...?!

- Jebeš im mater, jedu konjetinu, pa sam mislio, da je prodam; kad dodjoh na granicu, zasuše

me kišom metaka, naletim na patrolu njinu; pokušavali su da me pogode, ali kako?!, kad sam ja

lego' izmedju dva konja,da me ne bi videli; nego se zajebem , misleći da je opasnost prošla,

nastavim u istom pravcu; 'talijani dojavili, pa me čekala druga grupa i maznuše me u zamku...

Zbog nedoličnog i prkosnog ponašanja bio je bačen u samicu deset dana i tu zaradio

upalu pluća. Kad su ga izvadili iz samice, bacili ga u spavaonu gde je bilo pedeset zatvorenika,

medju njima i dva iz njegovog kraja, Pilja i Petar. Videvši ga u kakvom je stanju, prošvercovali

su litar rakije i sa tri glavice češnjaka su uspeli da ga izleče i stave ponovo na noge...

Kažu da je mnogo buncao pod visokom temperaturom, tako da je otkrio svoju vezu u

ustaškim redovima nekog Bevku Dragutina; sva sreća što su njih dvojica bili stalno uz njega,

16

inače bi svi nastradali; u zatvoru i zidovi imaju uši; stalno ponavljajući njegove reči da "u ovom

ratu neće niko pobediti, već će pobediti žuta rasa "a koja to, ne znam..."!!!

Jednog jutra su ih deportovali kamionima za Rijeku. Vikali su : -Via Roma, nikad doma.

Sima je bio osudjen na trideset godina; svi su ga tešili: -ćuti, ćuti, svi politički, kad‘ tad izadju

na slobodu, važno, da je živa glava. Na recepciji zatvora dobio je dvesta lira od Marijane Prpić;

premotavao je film po glavi odakle poznaje tu devojku ili ženu; nikako nije mogao da se seti, ni

lika ni imena. Zapravo, šta je bilo...?!

Franko je preko svojih veza stalno znao gde se nalazi Sima. U znak pažnje i sve veće

ljubavi koju je imao i nije krio prema Violeti, sve je preduzimao da je blagovremeno obaveštava

o svemu, prećutkujući da mu šalje pakete sa duvanom i ponekad preko svojih veza, odnosno,

poverljivih ljudi sa izmišljenim imenima, novac, da mu se nadje pri ruci, zlu ne trebalo, jer je

vrlo dobro znao da je lepše i sigurnije imati koju liru u džepu; veliki , jadni, Franko...

Kada su ih vezane, pešice, sprovodili do železničke stanice u Rijeci, slučajni prolaznicu

su ih pljuvali i vikali im : asasin; pljuvanje su još i mogli da podnesu.

Voz za Trst je bio postavljen na peronu sreće; bio je to teretni voz, sa vagonima de luks

kategorije, po dvadeset u jedan vagon za stoku; čak je bilo i slame, pa su mogli da se konforno

smeste i da im putovanje bude prijatno, uz očaravajući miris balege, koja se opojno širila, iz

ugla u ugao vagona. Posle Trsta, u kome su proveli tri sata, na peronu užasa, jer su bili nemi

svedoci , ukrcavanja i deportovanja jevreja u „zagrljaj toplih krajeva“ , Dahaa i Aušvica,gde su

ih koristili kao sirovinsku bazu u proizvodnji kozmetičkih preparata; naravno, ne sve, samo one

probrane, koji su imali tu sreću da izbegnu roštiljijadu, na švapski način.

U gradu gondola, renesanse i baroka, imali su tu čast da uživaju u tuširanju, doduše

nenamernom, od strane jednog neozbiljnog i nadasve nevaspitanog železničara; nije ni gledao

sadržinu vagona iz kojih se širio užasan smrad, pa je čovek uzeo šmrk i znajući da je u njemu

spakovana stoka, očistio patos svakog vagona; njegova savesnost kod putnika je izazvala

negodovanje; svakakog ima naroda, pa posle narodu možeš da ugodiš; nikada, nemoj ni da

pokušavaš, narodu da ugodiš, a kamoli da nešto, po tom pitanju ,uradiš.

Posle je voz leteo kao da je pomanito'. Parma, Padova, Piza; nije video krivi toranj, a

bio je tu nadomak, skoro na pragu, pa Livorno; tu je voz počeo da usporava; zaustavio se u

Volteri.

Bili su lepo dočekani i odmah smešteni u luksuzne apartmane gde je beton bio sa pet

strana a ulazilo se kroz rešetke koje su bile prikopčane na zupčanike; ako ste srećković i dobijete

samicu: to je bilo pravo uživanje, za osoblje; da stave čoveka u samicu, gde stoji non- stop

dvadesetčetiri sata; toliko je usko; pa posle toga ručak, boli glava: minestra, pola litre vode ,

17

malo kelja i pirinča; još samo da je bilo neka ženska pride, bio bi to pravi hotelski smeštaj, sa

pet zvezdica – umeli su musolinijevi momci da budu revnosni.

Kod Sime su primenjivali i sistem posebnog tretmana kupanja; spuste ga u vodu duboku

do visine brade i vežu ga za betonski stub, koji je bio postavljen na sredini prostorije, čitaj:

bazena; društvo na kupanju su mu bili pacovi, izmedju petnaestak do dvadeset santimetara

dužine,da mu be bude dosadno; kuriozitet je bilo i specijalno pranje kose: na svakih sedam do

deset sekundi mu je na glavu slata po jedna kap vode, da može lepo kosu da opere, pravo

uživanje, skoro dovodi čoveka do ludila; od bespomoćnosti i duša boli .

Jednom prilikom imao je i društvo na bazenu. Bio je to momak svojih tridesetak godina,

sav u masnicama i modricama; zvao se Pepe. Sima je živnuo , misleći da će preko ovog momka

moći da uspostavi saradnju sa drugovima van ovih prokletih zidina. Medjutim, tokom razgovora,

zaključio je da Pepe nije pripadao komunističkom pokretu. On je bio jedan od vodja Mafije.

-Zašto su te uhapsili, ako nisi komunista?!- znatiželjno upita ga Sima. Ovo je politički kazamat.

- Ja sam omraženiji protivnik Musolinija nego ti, prijatelju kao komunista – odgovori mu Pepe.

Prilikom jedne posete Musolinija Siciliji, sa broda u Palermu, je pristigla i velika grupa

,naoružanih do zuba, telohranitelja, bez koje se nije kretao na put. Na doku ga je dočekao Kapo

di kapo, Gospodin K. Videvši tu bolumentu oko Musolinija, nonšalantno mu je rekao:

Gospodine Musolini, kada ste samnom u društvu, obezbedjenje Vam nije potrebno!

To je toliko povredilo sujetu ovog brabončića, da je po zemlji više jurio i hapsio članove Mafije,

nego Komuniste.

Jedno vreme je Franko bio organizovao hranu dostojnu 'talijanske kuhinje u hotelskim

uslovima, koji nisu bili prilagodjeni, mestu u kome je boravio Sima. Preko jednog stražara je

dobijao sardine u ulju i prženi bob; Sima je zdušno, delio hranu sa svojim novim cimerom ,

mafijozom; to zadovoljstvo je kratko trajalo jer je stražar brzo provaljen; više nikada nije video

tog čuvara; bio je prekomandovan ili streljan, takva su bila vremena.

Vreme je počelo da bledi sećanja na, njemu drage i mile, likove; jedino osveženje za

njegovu dušu mu je dolazilo u pola noći, kada je mogao na miru, da se posveti maštanju na

Violetu; ona ga je osvežavala i okrepljivala .

Do sobe trideset i pet, se muka namučio, ali, vredelo je. Tu su sve bili njegovi: Omašić

Marijo iz Šibenika, Srak Mateo iz okoline Rijeke, Sošić Ivan , inače mašionovodja za vladavine

Ante Pavelića, koji je voleo da vozi lokomotive sa celim kompozicijama u provalije, naravno,

iskakajući pre nego se surva kompozicija. Volić Dragutin je bio stariji čovek sa iskustvom

ratnika na istočnom bojištu, prvog svetskog rata; bio je iz Grobnika kod Sušaka; jedini medju

njima je bio Antonio, kriminalac; pušač bez duvana. Imali su i intezivnu negu od strane

18

gospodina Gostina, inače veterinara iz Ogulina; taj je bio pun lira, jer ih je podizao u ime svih

zatvorenika kojima su slate, na blagajni; nikada i nikome nije dao ni jednu pristiglu liru.

Onda se Sima okuražio, jednoga dana, kada je bila zvanična poseta zatvorskim ćelijama,

obrativši se drugu, Gospodinu Vintiljano, Upravniku kazamata; od tada su dobijali kao

sledovanje deset debelih cigareta; izvolte, trujte se , kada ste sludjeni, ko vam je kriv...!!!

Osmog avgusta četr’estreće, je bilo slavlje širom Italije. Osim u zatvoru , gde je bio

smešten Sima. Došla je Nemačka delegacija da pozdravi zatvorenike; postrojila ih i svakog

drugog, streljala; preostale, onako iscrpljene i nikakve, je preuzeo Crveni krst i popisao.

Put za obećanu zemlju sreće išao je ovako: Livorno, Parma, Padova; tu im je neki

‘talijan dao jedan papir na kome je bilo ispisano ime ulice gde su dobili besplatnu hranu i piće i

hiljadu lira pomoći, na putu za Veneciju. Tu su se presvukli i doterali, i napokon,Trst. Ovde su se

podelili u dve grupe: jedna, koja je išla prema Rijeci, a, druga, koja je išla prema Zagrebu; obe

maršrute su bile jako rizične iz razloga što je na našim prostorima još besneo rat; domaći

izdajnici su bili u panici.

Sima se prošvercovao u grupu za Rijeku; računao je da prvo mora da vidi Violetu.

Komandant Tršćanskih partizana mu je dao naredjenje da mora da se vrati u Veneciju, po još

jednu grupu, ali njegova tvrdoglavost je pobedila. Angažovali su dva 'talijana, jer se Sima

izgovarao da ne zna baš najbolje put, u slučaju neke opasnosti, mada je znao vrlo dobro , da je

mafija i saveznici očistila skoro sve oko Venecije, ali, bila je jača njegova žedj za rodnom

grudom, tamo je bila dolina njegove mladosti, dolina i oaza ljubavi. Violeta, njegove mladosti…

Dobili su i punu košaru pinčica; nešto, poput kifli sa šunkom; posle bogovskog ždranja,

kada su olizali i košaru, niotkuda se pojavila ponovo Prpić Marija; slatki mali šeširić, na smedjoj

paž frizuri uz sivi mantil zakopčan do grla, odavao je vrlo ozbiljnu ženu svojih četrdesetak

godina. Na sva njegova pitanja, jednostavno je odgovarala ćutanjem; samo je iz džepa od mantila

u jednom trenutku izvadila cedulju na kojoj je pisalo da parobrod ide za Senj u četvrtak.

-Kako?!..moram, .ne mogu, da ostavim ..imam pedeset ljudi..ne mogu...nema niko od

njih ni jednu ispravu, svi su bez dokumenata, kao i ja...još da ih ostavim...tolike godine su

preživeli, a sada da ih prepustim na milost i nemilost sudbini...ne..i sto puta ne..ne mogu!...

Tu je organizovao pribavljanje legitimacija kao, internirci - povratnici...sve je bilo

gotovo u roku od četrdeset osam sati, tako da su se odmah, dali na put. Svuda, gde su prolazili ,

nailazili su na oduševljeni prijem od strane meštana; iz Sušaka peške za Crkvenicu; sva

policijska redarstva su bila prazna tako da su imali dosta komoditeta za spavanje,gde ih je 'vatala

noć. Napokon se približio Novom Vinodolu; ostalo ih je još samo trojica, Petar, Marjan i On...

Srce je počelo da igra, knedla u grlu da guši, a suza u oku, radosnica, da titra.

19

Kada se izljubio i oprostio od svojih vernih prijatelja, ostalo je još sedam kilometara, do

doline sreće i oaze zadovoljstva.

Po prašnjavom drumu je video da nešto skakuće i leluja, levo desno; crna kola su mu se

približavala; gle sreće, idu u njegovom pravcu, prema njegovom selu. Kola su stala i putnik je

vrtoglavom brzinom bio u njima. Kada se prašina i sreća slegla, za trenutak je primetio sliku na

dohvat njegove ruke, njemu mio drag lik, u malom okviru blizu volana; kao da je poznaje. Grlo

mu se steglo. Sav očaj i strah su mu oduzeli telo, više ništa nije osećao.

Razdragani vozač mu je nešto pričao, kako mora da svrati na čašicu razgovora i na bar,

slatko i vodu, ako baš mnogo žuri i nema vremena da ostane na ručku.

Oblak prašine koje su kočnice napravile dok je izlazio, nisu dozvolile da vidi njemu

tako drago dvorište i prag kuće napravljene od kamena, koji je toliko puta poljubio. Svežina

koju je kuća skrivala umalo ga nije ošamutila. Iz sobe je izašao njemu tri godine sanjani lik, sa

podignutom kosom , tako da je do izražaja došao dug beli vrat, sa njemu dragim naušnicama,

koje joj je poklonio, kada se vratio iz Španije. Nije mogao da izusti ni reč,samo su mu oči bile

natopljene suzama. Ona se, videvši ga, zagrcnula i tacna sa čašom vode i slatka se razletela po

zemljanom podu.

-Baš sam nespretna - čuo je taj ,milozvučni glas, koji je poput noža razdirao njegovu

dušu.

Franku je bilo jasno da mu ništa nije jasno; jer po držanju gosta, sve je bilo u najboljem

redu. Dok su njih dvojica razgovarali na 'talijanskom, Violeta se već bila vratila sa punom

teglom slatka od borovnica i čašom hladne vode iz bunara, u čijem je kopanju i on učestvovao.

Zahvalio se na vožnji i gostoprimstvu; otišao je u nezaborav, neokrećući se i

nesvraćajući više nikada na tu stranu brda.

Kada je Franko dobio papire za njega i njegovu ženu, otplovio je za Italiju.

Sima više nikada nije video Violetu, ali je ona uvek bila tu, uz njega, u njegovom srcu i

duši.

Ovde je duboko uzdahnuo kao da traži malo čistog, svežeg vazduha, iz one kamene

kuće; imao sam utisak da je i tu svežinu tog popodneva izneo iz nje sa sobom, u nezaborav.

..

Kada sam dolaziio u S, uvek sam voleo da odem i da obidjem čika Simu. To mi je bio i

neki dug prema mom matorom, koga više nije bilo medju živima. Svaka moja poseta, ovoga puta

i poslednja, na njegovom izboranom licu na trenutak je odisala srećom minulih dana; odmah

20

potom, kao da sam primetio da mu je zaigralo levo oko i kao da mu vidim suze u očima. Sa

neveštim pokretima ruku pokušavao je da me zagrli. Sve je presahlo; ostala je samo senka od

čoveka; drhtavi kostur, koji vegetira – šta ti je čovek?!

Ja sam, naravno, uvek dolaziio u neko nevreme; mada sam se uvek trudio, što to činim i

danas, da se uredno najavim onome koga želim da posetim, jer poštujem svačije vreme i njegovu

privatnost.

Usledilo je klasično pitanje, od njegove domaćice: - Kakvu kafu piješ, sladju ili gorču?!

- U poslednje vreme mi prija da sipam mleko u kafu – odgovorio sam. Bio sam poslužen

bez reči. Dok smo se nas dvojica nemo gledali, svaki okupiran svojim mislima, Simina domaćica

je nešto radila u kuhinji.

– Kako zdravlje, čika Simo?! Upitah ga, ne znajući , šta da kažem, zatečen prizorom koji

vidim. Ušetala je iz kuhinje teatralno noseći veliki beli ovalni tanjir; po obodima ovalnog tanjira

je bilo pršuta, kulena,stišnjene šunke, barenih jaja i kiselih krastavčića; dok je središnji deo bi

popunjen sirom i kajmakom, uz prinete tri kašike na salveti;

U gluposti svojoj, ja sam mislio da je ovo brdo svinjarija na tanjiru bilo pripremljeno za

mene.

- Niste trebali, ja sam došao samo da vidim čika Simu.

Ne stigavši ni kafu da dodirnem, neko je na ulaznim vratima negodovao, ulazeći:

- Kako si opet mogla da ostaviš vrata ne zaključana?! Sto puta sam ti rekao, da je u

podrumu stecište narkomana.- Oh, pa vi imate goste?!

Nevešta trećerazredna gluma, komšije od prekoputa, mislio sam da je svojstvena samo u

ovom narodnom pozorištu u našem malom gradu. Dok je brižni komšija, bekeljeći se, pružao

ruku i znatiželjno me gledao, krajičkom oka sam posmatrao čika Simu. Mirno je sedeo kao da

niko nije ušao. Onda je je lagano, drhtavom rukom, pokušao da ubode parče sira.

Ova njegova, poslednja, sadašnja žena, Janja, bila je dobrodušna i vredna domaćica. Bila

je mladja skoro dvadesetpet godina od čika Sime. Život je nije mazio. Brzo je posle udaje, sa

bebom u naručju, ostala prepuštena ulici, jer su joj muža uhapsili zbog kradje. Da nesreća ne ide

sama Janjinom mužu je pripisan i metak u ledjima stražara.Tako da je bio osudjen na

dugogodišnju robiju.

Sima se našao kao spasonosno rešenje; bolje je reći, njegova visoka penzija. Dobrodržeći

gospodin sa manirima dzentlmena brzo je osvojio napaćenu ranjenu dušu žene sa ulice.

Boluje od Parkinsonove bolesti. Vreme, taj bahati surovi div, čini svoje i nemilosrdno

ostavlja vidne tragove i ožiljke; sedeo sam nemo posmatrajući tu gromadu, kako se

transformisala u senku.

21

Moj, pokojni otac, Dušan je uvek voleo da kaže: - ko izmisli to jebeno vremena?! – To

je bila: -Vesela fukara, moja mladost...

Drhtava ruka je tražila mesto gde bi trebala da budu usta; parče sira se otkotrljalo, tamo

negde, ispod stola; lagano je odložio viljušku; kao da čovek mora da jede...?!

Janja je hitro prinela tanjirić pred komšiju. – Spremila sam malo da mezneš!

- Nisi trebala – odgovori komšija, hitro dograbivši viljušku.

Pogled mu je zaiskrio; nisam znao da li je još tu, pored mene, ili je to bila žal što ga vidim

tako nemoćnog.

Voleo me je kao svog sina, jedinca; eho ispaljenih metaka je došao do njega; na

balkanskoj vetrometiti, nad tužnom sudbinom naroda, kad ga duhovni evnusi vode, i kamen je

plakao, a kako ne bi čovek.

- Sve je porazbijao po kući; čupao je kosu i ridao kao malo dete – pričala je njegova Janja.

- Na njegov visok pritisak, litru rakije je popio;- stvarno, šta ćeš da popiješ?! Taman sam

pomislio da izustim: ne, hvala, ne pijem!- pogledajući je sam ustanovio da je pitanje upućeno

komšiji.-Bacao se i tresao po podu, kao prut; nisam znala šta da radim s’njim;proklinjao je dan

kada je sreo zlo seme i tu kučku; hitna ga je odnela na „C“ odeljenje; tamo sam ga zatekla ,

sutradan, vezanog; gledao je u mene kao da me ne vidi i ne čuje; samoinicijativno sam ga dovela

kući; sada je dobar, kakav je bio. Da nije bilo komšije, ne znam šta bih sama jadna mogla da

uradim. On ga je dovezao. Onda je vešto napravila pauzu uzevši maramicu iz džepa kecelje da

bude pri ruci, jer je napravila grimasu na licu, kao da će da zaplače; samo su falile suze.

Tu je komšija pokušao da mi objasni: - uvek se ražalosti jadna, kada počne da priča, o tome –

stavljajući punu viljušku parčića pršute u usta.

Kada je napustio Violetinu kuću otišao je pravo preko brda u zagrljaj svojima. Sestra

Nevenka, jedina peživela, je od sreće plakala, dok je otac, ne časeći ni trena, niotkuda dovukao i

zaklao junca; pola mesa je dao partizanima a sa drugom polovinom je častio sve u selu.

Sima se odmah prijavio u diviziju. Traženi su iskusni kadrovi zbog borbe protiv Pete

kolone...

- Dobio sam naredjenje da se javim u Delnice i da tamo reorganizujem kadrove i očistim

okolinu od ustaša. Maja, četrdesetčetvrte, formirana je OZNA: Odred zaštite naroda, sa

specijalni zadacima do četrdesetsedme. Na njenom čelu, u Hrvatskoj, je bio Ivan Krajačić –

Stevo.

- U to vreme, nisam znao da je bio, majku mu jebem ustašku, kurvin sin. Prodana duša.

(Rezident, šef obveštajaca, NKVD –a, kasnije KGB –a) rodjen 1906, politički radnik; mlad

22

prišao radničkom pokretu; početkkom 1936 otišao na školovanje u tadašnji SSSR ali iz

Praga otišao za Španiju, gde je kao i većina naših komunista učestovala u bici kod Teruela

1936. God.; postao kapetan Španske republikanske armije, u kojoj ostaje kao i većina

jugoslovenskih komunista do 1939. Godine. Posle oslobodjenja bio ministar unutrašnjih

poslova u Vladi NRH i predsednik Sabora SRH)

Bila su to smutna vremena. Jaka kontraobaveštajna služba je delovala iz Zagreba; na čelu

jedne od tih naših, partizanskih, grupa bio je , provereni kadar , Josip Kopinič sa suprugom

Stelom. Jedini pošteni Slovenci, od svih Slovenaca.

Tu je moj matori skočio kao oprljen:- Tu si potpuno u pravu.Sve što su radili posle rata, sa

ove vremenske distance govori, da nam nikada nisu bili prijatelji. - Šta je sve srpski opanak

učinio za njih?! Sve su zaboravili, majku im jebem. Cela Šumadija je bila preplavljena

(Kragujevac, Kraljevo, Čačak,Gornji Milanovac sa okolnim selima) Slovencima koje su fašisti

deportovali, ko‘ stoku. Srpski opanak je smogao snage i hiljade porodica je bilo zbrinuto po

srpskim kućama; da nam oni tako vrate, danas, svu zahvalnost, večito nam zabijajući nož u

ledja.Od Kardelja, preko Ribičića, Smolea do Janše. Sve su radili u korist štete srpskog opanka,

polupismeni, maliciozni lakeji.

- Što si tako čudan Dušane, šta možeš drugo da očekuješ, od onih koji se večito germanima

uvlače u guzicu – smirivao bi ga čika Sima.

Zapravo to je bio obaveštajni centar Kominterne, za ceo Balkan i šire: Bugarsku, Grčku,

Nemačku, Čehoslovačku, Majdarsku, Austriju, i Švajcarsku. . Održavao sam svakodnevno vezu

sa centrom. Marko mi je lično dojavio i naložio da se javim, mom ratnom drugu iz Španije,

Josipu, jer su mu bili potrebni provereni kadrovi.(Marko – Aleksandar Ranković) Jednom

prilikom sam dobio pismo sa potpisom Valdes.

Kada bi počinjao da priča, često bi malo zastajao ,imao sam utisak kao da proverava

po ko zna koji put, ukočenog pogleda, da li su svi likovi i dogadjaji poredjani po redu.

- Prvo me je zbunio potpis, jer mi se do tada javljao i potpisivao kao Vazduh, a onda i

sadržaj poruke. Hrvatski komunisti na čelu sa Andrijom Hebrangom su tesno saradjivali sa

ustašama. (Josip je prvi poslao depešu u Moskvu – postoji i filmski zapis ulaska nacista u

Zagreb - kako „Hrvati mašu i sa cvećem dočekuju naciste u Zagrebu“.) Molio me je da nikome

ne govorim o tome , nego da hitno dodjem u Zagreb po ostale informacije od značaja čišćenja

terena od Hebrangovih ljudi. Onda se nisam ničega plašio, jer sam mislio da radim za narod i

partiju. Nisam ni u snu sanjao da je Andrija Hebrang Stevin čovek i da ovaj vuče sve konce.

23

- Kada sam došao u Zagreb odneo sam buket ruža Steli. Ona mi je rekla da me Josip

čeka kod Zrinjevca. Tu je uvek gužva zbog blizine stanice. Dao mi je more podataka i imena,

pozivajući se na proverene informacije, njegovog glavnog čoveka Teodora.(Teodor

Maksimović, sekretar danskog konzulata u Zagrebu, zapravo je bio Tibor Vaško,referent za

antikomunističku delatnost u ustaškoj policiji za vreme drugog svetskog rata)

– Nisam bio ni svestan, kolika je bila sprega izmedju Hebranga, Bakarića i Krajačića. Ni

slutio nisam da im je kuća bila pokrivena Krajačićevim ljudima. Stevo me je posle povratka u

Delnice zadirkivao kako biram sa kim ću da se vidim u Zagrebu a da na njega, kao starog

prijatelja, sam zaboravio; uz to, „ako nisam hteo i da biram kome ću se javiti kada dodjem u

Zagreb, po službenoj dužnosti sam prvo trebao njemu da se javim, jer mi je on načelnik, a ne da

on to saznaje iz treće ruke“. Bio je mnogo, izmedju ostalog,sposoban ali i sujetan čovek.- Znaš

na šta to liči kada se polupismena lambara dočepa vlasti?!

- Bar da je bio polupismen?! – ni pola jada, na to će moj matori. Radio je šta je hteo,

čisteći svoje okruženje od Srba.

- Pa kad je mogao da spakuje i Marku na Brionskom plenumu še‘setšeste, šta te to onda

čudi?!- potvrdjivao je moj matori.

Njegovi saradnici su bili, visoki ustaški oficiri NDH: Franjo Pirc, načelnik Štaba

komande NDH , Matija Petrović, zrakoplovni bojnik, Ivan Cvenček, komandant aerodroma

Borongaj, Ljudevit Gerl, domobranski satnik, Srećko Brana, ustaški satnik, Ivan Knežević,

domobranski bojnik, Nikola Obuljan, pukovnik VZ NDH, Vlado Galić, komandant Pavelićeve

telesne garde i komandant grada Zagreba, Frane Biočić, bojnik, Miha Marki, mornarički oficir,

Demetar Varda, potporučnik, profesorka Anita Drobnić, Jože Kropar, Ljudevit Šinko, Franjo

Balon, Emilio Žeželić, Zvonimir Hećimović, Josip Horvat, Nenad Stefanović, zamenik

Operativnog odeljenja GŠ NDH.Svima je podelio partizanske penzije, u znak zahvalnosti što su

stotine hiljada Jevreja, Srba i Cigana poslali na put bez povratka, u Jasenovac. ( Njegovi potonji

kadrovi, osamdesetih, i naslednici širenja NDH – azije su bili: Fabijan Trga, Budimir Lončar i

Josip Vrhovec.)

Moja grupa od devet prekaljenih boraca, očistila je okolinu i same Delnice za pet dana.

Krupne ribe su mi izmakle.

Relja, Rade i Petar, udarna trojka moje grupe, vraćajući se sa uspešno obavljenog

zadatka naletela je na ustašku zasedu; dok sam ja, po ko zna koji put, umornim očima čitao

depešu da se hitno premeštam u Zagreb.

Kada stvari posmatram sa ove vremenske distance, nisam siguran više, ko je zapravo

namestio sačekušu mojim prekaljenim borcima.

24

- Što si naivan?! Ko je u ono vreme mogao da se tako bahato ponaša, no‘ Steva!? Davao

je komunjarske zadatke, proverenim, hrabrim, prekaljenim borcima, koji su verovali da rade za

narod i partiju. Takva je bila ideologija. Naredjenja su poslušno izvršavali a potom bili

likvidirani na nekoj od zadatih akcija. Ustaše nikada nisu imale muda da budu vojska. Uvek su

bili uzdupići i egzekutori švabama.

Relja je bio otresit hrabar ličanin, kome su ujkinci sve streljali i kuću mu zapalili; tako da

je zatekao samo zgarište, posle rata.Rade i Petar su bili sličnih sudbina. Završetak rata

ih je zatekao bez igde ičega. Osim trofejnih bereta koje su ponosno nosili, nisu imali ništa.

Smatrao sam, moju prekomandu u Zagreb, kao nagradu za uspešno obavljenu akciju

čišćenja terena.

- Nije to bila nagrada, nego su sklanjali budalu da im ne smeta i ne kvari planove –

prokomentarisao je moj otac.

- Lako je danas, biti pametan, Dušane, sa ove vremenske distance – a onda?! Šta sam ja znao?!

Strogo vojnički sam se javio drugu Stevi.

- No, dobro, sedi, sedi; zar nas dvojica da smo tako zvanični?! – kroz osmeh mi se obraćao Brk.

To je Stevi bilo konspirativno ime.

U tom trenutku mu je zazvonio telefon. – Poslaću kola po tebe – čuo sam kako šapuće u

slušalicu. Primetio sam da mu je lice izgubilo onaj prijateljski osmeh, pretvarajući se u

pepeljastu siktavu zmiju. Zalupio je slušalicu, nervozno zapisujući nešto na parčetu papira.

Pogledao me je ispod oka, hladno rekavši kroz zube: – Idi, javi se Marjanu. Skočio sam ko‘

oparen. Salutirao sam i izašao iz kancelarije, postupivši po naredjenju.

U Povjereništvu Ozne Zagreb, načelnik je bio Marijan Cvetković, obućarski radnik iz

Siska. Uredno sam se javio. Primio me je vrlo srdačno. Usput mi je dao rešenje za godišnji

odmor; da se malo odmorim i adaptiram na Zagreb.

Pri izlazu iz zgrade, Sima se susreo sa Stevinim vozačem na stepenicama koji je bio u

pratnji jedne skladno gradjene plavuše. Njegovu pažnju je privukla tesno pripijena crnina koja je

ocrtavala velike grudi i lepo izvajane noge na uskom struku. Mali šeširić i uska tašnica su

dopunjavale ovaj sklad prirode.

- Druže Komandante, dovezo sam, po naredjenju , drugaricu Šteficu – salutirajući raportira

vozač.

- Kada je vozač zatvotrio vrata za sobom ona je hitro prišla i poljubila Stevu u obraz. Njemu se

otrgao osmeh na smrknutom licu. Nije čekala da je ponudi da sedne. Brzo se smestila na stolicu i

prekrstila noge;bila je svesna da pleni i razoružava svojom lepotom.

- Koliko puta moram da ti ponovim, da moraš da vodiš računa o svom ponašanju?!

25

- Šta sam sad opet pogrešno uradila? – brzo tražeći maramicu, praveći grimasu na licu, kao da

hoće da zaplače. Ti ništa ne vodiš računa o meni.! Samo znaš da me kritikuješ i grdiš!

- Mislim ja, itekako, mnogo na tebe – odgovori siktavo Stevo.

- U subotu ćeš na plesu da pridješ ovom sa slike. Vodi računa šta radiš, jer to ti je budući muž.

- Kada je video zadovoljan osmeh na njenom licu, procedio je kroz zube: - pa posle reci, da ne

brinem ja o tebi.

- Šta će biti sa nama?!

- Kao do sada. Sve po starom, nezasita moja golubice. Sve po starom. Sada idi i pamet u

glavu.

Onom tvom bivšem, reci da se spremi; ide van Zagreba u jednu akciju.

- Počeo je mnogo da pije; plašim se, da ne napravi neku glupost!

- Ništa se ti ne brini, sve je pod kontrolom – odgovorio je odsečno Steva. Kada bude odigrao

svoju ulogu, brzo ćemo ga se rešiti, budi bez brige.

Kulturno zabavni život je tada bio na nivou subotnjeg organizovanja večeri sa plesom, gde

je svirala prvo vojna muzika, a kasnije je repertoar ,proširivan; postepeno se i odeća gostiju u

uniformamai u kojima su dolazili na ples, polako menjala i počeli su da oblače pantalone i

košulje. Malo je ko od njih imao odela.

Igranka se u Zagrebu održavala u Maksimirskoj ulici. Ples kada dame biraju, i Sima se

obreo u naručju jedne crnomanjaste, lepo gradjene, sa plavim očima, žene; muž joj se izgubio u

vihoru rata, u vidu lastinog repa, kada su došli partizani, jer je bio crnokošuljaš; sudbina je tako

htela; ostala je, udovica, tako je ona govorila.

Sima, mlad, zgodan, talasasta, crna, lepo začešljana kosa, sa epoletama; bio je odlična

meta a i prilika...- tepala mu je od prve večeri, simpatično, Simek, ah, dragi Simek. On je izgubio

glavu posle trećeg plesa, osećajuči snagu nabreklih dojki;sve se odvijalo munjevitom brzinom.

Bio je već u njenom stanu kod železničke stanice na Zrinjevcu. U ono vreme su trebale garancije

i odobrenja za sklapanje braka; drž, nedaj, sve je bilo gotovo za tili čas. Zbog posla je morao da

bude stalno po terenima, ali je uvek bio rado vidjen gost na svim sedeljkama na koje je išla

Štefica Š...

Uselili su se u stan prema Gupčevoj zvezdi, Medvešćak.

- Ah, mili dragec, tak‘ sam očarana; ovaj stan je kao iz bajke. Kasnije mu je Bela rekao da je

stan pripadao jednoj jevrejskoj porodici, koja je odvedena na rekreaciju , najveće stratište Srba,

Jevreja i Cigana, zloglasni logor Jasenovac.

26

- Komanda garnizona je dala stan na njegovo ime. Sve je bilo po protokolu. Kumovi, jedan

jevrejin, potpukovnik Bela, i brica Ljudevit L, sa njene strane. Ona je , ubrzo zatim , rodila sina,

kome je Sima dao ime ...D. Tako je postao i zvanično otac.

Josipa je retko vidjao. Samo mu je jednom prilikom ukazao na bricu Ljudevita L, kao

ustaškog jataka.

Rezignirano je toga dana došao kući. Štefi je videla po njegovom namrgodjenom licu da

nešto ne štima. Kada joj je rekao razlog svog neraspoloženja, uhvatila je panika. Počela je da

sikće:

- Nek‘ si‘ on gleda svoja posla – tak‘ ti njemu kaži. Ja vrlo dobro znam s’kim se družim.

Besno je odreagovala Stefi. Lično ću prosedovati kod druga Steve. Simu je, u to vreme, žalostilo

ponašanje njegove Štefi. Stvarno ljubav može da bude slepa. On je neizmerno voleo, kod žena,

tu čarobnu dolinu medjunožja. Onda bi, u gluposti svojoj sve zaboravljao.

- Svaka iole vešto planirana akcija je bila unapred osudjivana na propast; ili su ,ustaše bile

vidovite ili su informacije negde curele; nije pomogao ni radio lokator, koji su nabavili; ni

modernizovane udarne grupe, koje su bile vrlo, do tada, operativne. Nešto je stalno išlo

naopako, od Simine svadbe.

- Naopako je bilo još kada su bacali cveće pri ulasku švaba u Zagreb. Još i danas se sećam

kada smo došli pred Zagreb da ga oslobadjamo – čuo sam kako britko govori moj otac.

- Milutine, Bogati nejebem, šta čekamo?! – Znali smo po informacijama koje smo dobijali sa

terena, da se svi plaše da padnu u ruke partizana.(Milutin Morača je bio Komandant i ratni drug

mog oca), dok se iz pravca Zagreba vijorio gusti dim. Mislili smo da sve gori. Oni,ustaški

kurvini sinovi, zapalili gume, na troje kola, na ulazu u grad.

- Poslao sam izvidnicu, po naredjenju Vrhovnog Štaba – odgovorio mi jeMilutin, i sam

svestan situacije. Dok smo Beograd oslobadjali, kuću po kuću,ulicu po ulicu, nemilosrdno rušeći

i paleći sve pred sobom, u Zagreb smo ušli i oslobodili ga bez ijednog ispaljenog metka.

Informacije su govorile da je vidjen i bivši suprug Šteficin, Jože Drago; okoreli ustaša,

koji je vešto sve vreme izbegavao zamke koje su mu postavljane; ili je bio prepreden ili dobro

obavešten.

- Bela, pamet u glavu ti ćeš biti vodja grupe- nervozno se šetajući iz ugla u ugao svoje

kancelarije govorio mu je Steva. Najzad je dolijao, majku mu jebem, koja ga okoti. Bela je

pedantno izveo akciju, smatrajući, lakoverno da služi partiji i narodu. Uhvati ga na spavanju,

27

kada se bude vratio iz akcije. Odvukli su Simu do kola. Uspeo sam da izustim: - Kume, šta se

ovo dešava?!

- Zar ti, krv ti jebem.?! Pa pendrekom po glavi. Od siline udarca samo sam izgubio tlo pod

nogama. Kada sam se probudio bio sam sav mokar. Ni jedan deo tela nisam osećao. Kada su me

tukli ‚talijani i ustaše, to sam i nekako mogao da podnesem. Ali, kada te biju tvoji, iz rodjene

kože želiš da pobegneš. Lično ga je Bela sproveo u Stevinu kancelariju.Revnost koju je

ispoljavao već poslovično pedantan jevrejin, naišao je na odobravanje i pohvale od strane Steve:

- Vrlo dobro, druže potpukovniče!

- Služim narodu, salutirajući , odgovori Bela.

- - Jedva sam se držao na nogama.

- Steva me je ščepao za kosu i taman kada sam pomislio da sam gotov, siktavim glasom me

upita, cereći se: - Reci mi , molim te, ko nauči Štefi da zabija nokte u ledja, dok svršava.!?

Ispočetka su ga teretilil i sumnjičili da je saradjivao sa domaćim izdajicama; znali su da

to nemože dugo da pije vodu. Jer je Sima bio stari prekaljeni kadar. Uz to, Josip je brzo

obavestio Marka o nemilom dogadjaju. Marko je lično zvao Stevu na telefon. Ovaj mu je

rezignirano odgovorio da ako on insistira u odnosu na prikupljene činjenice, neka to ide na

njegovu savest.(Možda je to bila inicijalna kapisla kasnijih nameštaljki na Brionskom plenumu

kada su Marka skinuli.) Svakojake gluposti su se radile, ali gde ,da udare na Simu; junačinu,

poštenjačinu i prekaljenog komunistu. Jedina mana mu je bila, što je bio Srbin. To je bila

otežavajuća okolnost.

Štefi je bila vragolasta i nadasve dobro obučeni špijun NDH-azije. U Siminom stanu

nadjena je radio stanica i dosta kompromitujućeg ustaškog materijala; tako da je Sima bio vešto

korišćen kao dobar paravan za ustaško leglo. Drago se baškario u lepo opremljenom konfornom

stanu, dok je Sima pokušavao da hvata ustaše po okolini.

Simek je bio izveden pred vojni sud i oslobodjen svih tačaka optužnice; samo što mu je

oduzet čin pukovnika i bio je izbačen iz službe. Gde ćeš veće sramote za jednog

komunistu,španskog borca, nego kad ga etiketiraju, i to njegovi saborci. Štefi je imala neki

prećutni dogovor sa Stevom; nije bila ni maltretirana ni zatvarana. Nju niko nije dirao. Drago se

više nije javljao. Po jednoj verziji, koju je čika Sima čuo, pojeo ga je mrak; po drugoj, zbog

uspešno obavljenog zadatka, bio je nagradjen tako što mu je omogućeno da ode za Australiju.

Josip mu je naložio da hitno napusti Zagreb i da se javi Marku. On ga je poslao kod mog

matorog.

28

Tako se obreo preko noći u grad S... Dušan ga je sačekao na stanici. Sa drvenim koferom

u ruci , u kome je je bilo dve košulje i skripta Oktobarske revolucije sa požutelom slikom jedne

zgodne crnke.

Dao sam uredniku radio stanice sinopsis pod radnim naslovom Nokturno nad gradom S

za Gospodju O...ne vredi..moram,tera me neki vrag, da Vam to ispričiam od početka...

Još kao srednjoškolci ,pod uticajem dece cveća i roka u svim njegovim evolutivnim

oblicima, rasli smo u bezbrižnosti godina koje smo imali...Voleo sam da skupljam ploče i to

orginale..kojih nije bilo na našem tržištu , u to vreme ...Utrkivali smo se ko će pre da dobije long

plejku ,kao što smo se trudili da budemo prvi u prisvajanju mladih suknjica...nije bilo bitno

odakle su...važan je bio broj...zlatnih medalja...kod suknica sa sela je to išlo daleko lakše i

prirodnije, nego sa ovim našim iz grda ili iz okoline grada... Tu negde u mojoj blizini,dve ulice

od moje zgrade, rasla je i išla samnom u školu jedna komšinka,sva nekako klrhka,nežna,sama

kost i koža,sa, ne znam da li je bio okvir veći ili dioptrija njenih naočara...zvao sam je

žabac..dobro, nisam je samo ja tako zvao...svi su je u školi i na ulici tako zvali...stvrno je imala

velike krupne oči,možda od te velike dioptrije i velika usta puna zuba..stvarno je izgledala kao

žabac...Za razliku od nas, ona je marljivo sakupljala petice u školil,valjda iz te svoje ružnoće

razvijala joj se potreba da nekako prekarati vreme i povlačeći se u sebe,učila je šta je uostalom

mogla drugo i da radi ,kada je uvek bila sama...svi su se nekako sklanjali i distancirali od nje..a

ona..ona,možda je ispočetka i patila zbog toga..kasnije joj je to valjda postalo ssasvim normalno i

prirodno da bude sama..i..tako,sasvim slučajno,obrei smo se u kupeo voza koji je vodio u dolinu

sreće, obasjanu suncem..privukla me je njena smirenost ...sve je nekako radila kao nausporenom

filmu, bez preterane žurbe i nervoze u pokretima koje smo svi imali,kao da smo svi bili na

nekim federima...valjda je to bilo tada u trendu, da se stalno nešto mlataramo i kreveljimo,

gestikuliramo,sve radi, samo nemoj da budeš miran,smeran i spokojan, ko' mantijaš...Sela je

preko puta mene...Pogled mi se zaustavio u njenim divnim krupnim crnim očima..nije bilo

cvikera na njenoj asketski bledoj lobanji..kontrast koji sam video na tom bledom licu sa divnim

punim usnama ispunjenih biserno bellim zubima,učinio je da se zagrcnem...Pogledi su nam se

sjedinili u trenu, nesvesno stvarajući fluid ,koji će nas ,večno vezati...da li je to sudbina prokletih

duša ili je to sudbina čovekova da večito traga za srećom..

Imam jednog drugara, studirao je kao i ja,sto godina,večiti student,čitaj : inventar, na

fakultetu, koji stanuje kod Karadjordjevog parka u O..ulici..Ja sam bio u blizini samo se predje

Berjuzova i odmah tu na ćošku kod Kalenić pijace je Lenjingradska..preko puta pošte...Bili smo

večito gladni i stalni inventar u kafani,preko puta Karadjordjevog parka, kod Orača..tu smo se

29

uvek osećali kao kod kuće,možda i zato što nikada nismo ništa morali da naručujemo, jer osoblje

od konobara preko šankerice do kuvarice,svi su znali našu postavu...i uvek je sveža klopa sa

neograničenim količinama panje dolazila za naš sto,uz, naravno to se podrazumevalo , kada je

bila ispitna kampanja, povećane i pojačane porcije... jednostavno, bili smo im simpatični..a št o i

da ne?!,kada nas je mladost krasila a gde je mladost tu je uvek i sreća i zdrav odnos prema

životu,zar ne...?! bar smo tako mi mislili...nema većeg bola od sećanja na sretan život u bedi...

Taj moj drugar je bio vrlo situiran i mao je ,sve...Da bi ga smirili, matorci su ga na

brzaka oženili sa ,isto tako, devojkom,iz vrlo ugledne porodice...Brak je trajao dvadeset jedan

dan i tri sata i petnaest minuta...kao deset godina,pakla..ona je bila jedna u majke i

oca,mezimica..Posle svadbenog putašestvija po Veneciji,vratii su se, on sa sedam kilograma

manje a ona sa trideset dve kutije šešira, sedam kofera italijanskih krpica i četrnaest kutija raznih

cipelica i sandalica..ne..to ga nije izbaciloo iz koloseka..ne nikako..on je sve to stoički

izdržavao...izgiravao je priplodnog bika i to mu je odgovaralo,jer ona je bila sočna u krevetu kao

breskvica...uz to nezajažljiva..on to,još,bar tada, nije znao ...kulminacija je bila ,kada je on

uredno i brižno,istovario i platio taksi,osvrćući se na ulici sa brdom stvari , gde mu se izgubila

nevesta...ona je već bila na šestom spratu, njihovog novog stana,izdajući direktive sa prozora da

se prvo unesu kutije sa šeširima, koji su im kupili roditelji, u ulici M. G...da im deca budu tu,

pred očima... njemu je pukla roletna...kada je nju video na prozoru....počeo je da šutira sve pred

sobom...i taštu i tasta,bar su mu tako rekli, jer se ništa ne seća...

Kakva je korist čoveku ako dobije svet a izgubi sopstvenu dušu?! Od tada se više nije

ženio,a na svakom prstu je imao po dve suknje..Beograd je u tom pogledu vrlo zahvalan

grad...Vidiš, Zardi,ona na Konjarniku ima ono što ona na Zvezdari nikada neće moći da ima..a

opet, ta sa Zvezdare me obara sa nogu..uvek mi je vreme provedeno sa njom sladje nego sa

onom iz Triše Kaclerovića na Voždovcu..ali, pak ta iz Triše ima tako mio i drag pogled ,kao ona

sa Čubure..ne..ne mogu da ti opišem dimenzije one sa Karaburme..a tek ona preko puta Ce-

zea..haos, brate..haos...pa..šta ja tu mogu..hajde, reci mi...zapravo, kada bolje razmislim,pa ,mi

stvarno večito lutamo i tragamo za nečim što nikada nećemo i ne možemo naći...nektare i

cvetove proleća...oaze mira u kojima ćemo moći da živimo bez stresa i prevara ...da li to

prokletstvo datira od kada nam je duša isterana i prognana iz raja... ?! Kao lahor što se gubi,

mora da je neka opsena u tome ,neka prevara ,zato što ne možemo primetiti ono što se dogadja..a

mi smo akteri i sastavni deo tih dogadjaja...Gde se krije ta varalica, što nas nagoni na sve to...da

idemo, žurimo,jurimo i na kraju galopiramo u prostoru i vremenu koji, treba da , život znači,ili

se bar tako zove...ili...ne!..to ne može biti...kao da neko igra partiju šaha i vuče poteze dok to mi

mirno posmatramo...i...izigravamo figure tih partija... a ,vreme,taj jedini nemi svedok, se stalno

30

obnavlja i ponavllja...a mi defilujemo,kao pokidani film na projektoru...čas nas ima ,čas nas

nema...

Osećam, da sam počeo da Vas gnjavim...zar ne...?!ili...

Voleo sam svog oca...samo ime mu je to govorilo,bio je panja od čoveka...a voleo je da

ga ispitujemo, naročito je voleo da mi priča i to vrlo slikovito pojedinosti iz rata i poratnog

perioda u kojima je direktono učestvovao...- Dobro reci mi, gde si tvoju babu našao..jer preko

oglasa...On bi se slatko nasmejao..izvadio jednu cigaretu bez filtera i ako je ne bi odmah

zapalio..to je

značilo,da će priča poduže trajati...

- Bilo je to četres'treće..taman sam dobio novu uniformu..engleska kratka bluza,ko' da je bila

šivena po mojim merama..ja mlad, crna gusta kovrdžava kosa,nisam onda nosio brčiće,cokule

glanc nove,presijavale su se na suncu..dok sam ja u hladovini ,letnje žege,pored bunara

tražio,malo mira i odmora..kad odjedared,kao grom iz vedra neba..ja protljam oči,kad spazim na

bunaru tri mlade skojevke hoće da zahvate vodu..ja kao pravi,brzo se nadjem priruci..da ne

upadnu u bunar..samo mi još to treba...neznam koja je bila lepša od koje...ali, tvoja majka se

nekako izdvajala,po svojoj lepoti...i čednosti..

- Ja sam ti drugarice iz sela R ,to ti je ,tamo gde je bog okrenuo ledja, na padini planine Jelice

,kod grada I...i ako ostanem živ, kad se završi sve ovo , ja bih bio slobodan da dodjem po tebe...a

odakle si ti...

- Ona je rekla da je sa severa iz okoline grada S..i da je ovde..jer traži brata..pošao sa Ličkom

,pre tri godine, ni traga ni glasa od njega nema, pa je pošla da ga nadje i daga vidi...ti su ti bili

odabrani i pravi..gde su ti prolazili tu više trava nije nicala..švabe i ustaše su bežale glavom bez

obzira,pri samom pomenu..njihove jedinice..sve su to bili pravi prekaljeni komunisti i borci,vični

oružju...prava je milina bilo ih videti..jednom smo kod Travnika jebali Princ Eugen diviziju

zajedno...sedam puta smo se borili oko jedne lakat kote,koja je kontrolisala tu celu oblast...a

fricevi,bila je to elitna jedinica..bili su vešti i hrabri bor ci,kapa dole..nisu ko ove naše izdajničke

jajare,opališ metak a oni glavom bez obzira..ovi su bili postojani, disciplinovani i nadasve

hrabri...bila je prava mililna imati te i takve za protivnika..jes da su bili fašisti, majke im ga

nabijem,al' dostojni protivnici..sve dok nam nisu pritekli te gromade iz Ličke..jebali smo ih

dubke...- na komandu , juriš drugovi,sedmi put smo osvojili vrlo dobro branjenu kotu...

- Kasnije smo ja i tvoj Ujak o tome razglabali do u detalj...a nismo ni znali ,kad smo dejstvovali

, da će mo biti budući rod...

Ispričam joj da su oni otišli pravcem prema Uni...i da ona meni adresu...koju sam naravno

izgubio, kada smo osvajali Beograd,četresčetvrte..jebale nas švabe,z a svaki ćošak ,za svaku

31

ulicu...sve dok nisu baćuške donele svoje kaćuše,potom je sve bilo lako...u žaru borbe, sam bio

pogodjen u levu cevanicu...i Milutin je naredio da me odmah odnesu u pozadinu... sa Milutinom

sam ratovao od četres prve...bili smo ko braća...Četri puta sam mu spaso' život a on meni

jednom,posle rata ,četres'osme, i za to mu hvala za sva vremena,gde čuo i nečuo ...

Povukli su,posle oslobadjanja Beograda..nas,prekaljene stare borce i za nas je rat bio

završen..trebalo je pušku zameniti sa klupom...-Ko će drugovi izgradjivati našu novu državu, ako

ne vi , prekaljeni odabrani i nadasve patriote ovog naroda..tako su nam govorili..i pravac

Banjica...preteča ,buduće vojne akademije...nastavni kadar je bio sav iz Rusije,sve njini

oficiri,vrlo obrazovani iz svojih oblasti... ne lezi vraže, nije prošlo ni dve godine stiže novo

naredjenje...moramo svi ,kao elitni borci i sada školovani kadar na usavršavanje u Rusiju..uh,

jebo te bog..Kaže meni Milorad...slušaj Dušane,ovo mi ne miriše na dobro...nego,hajde nas

dvojica, da gledamo kako umemo i znamo da ne idemo u Rusiju, jebi ti to..ništa se ne zna..Bio je

pametan i uvek veran i odan , ko da mi je bio brat...pravi vizionar,inače bi me zemlja odavno

pojela i gledo bi ljubičice odozdo kako rastu...jer su svi oni, koji su iz klase otišli, ili se nisu

vratili ili su brzo završili,kao destruktivan elemenat,to im je prišivano,ili ih je bolest poojela..svi

kažu da je to bilo zaopaljenje pluća..ali, to se lečilo još pre rata, zar ne..ko zna šta im je

radjeno..možda su bili ozračeni, evo tek se sada otkriva, da su pravili kojekakve simulirane

atomske napade u okviru hladnog rata...ništa se još tačno ne zna...sve se još drži kao strogo

čuvana tajna..

Počeli smo da se pravimo da smo neuredni i da puštamo brade...onda smo bežali preko

ograde ugrad..bez dozvola, sve smo to namerno radili,kako bi skrenuli pažnju na sebe da nismo

odabran i proveren kadar..ispočetka su nam tolerisali,misleći da je to samo prolazni hir...Onda

smo počeli da odbijamo naredjenja pretpostavljenih i to je rezultiralo da nas po hitnom

postupku,pozovu na raport kod komandanta i imali smo pravo izbora ili da se skinemo ili da nas

izbace iz škole i pošalju na zadatke i da služimo u nekom garnizonu...

Mene su šiknuli na bugarsku granicu, majku im jebem,dvaes jedan dan sam bio u rovu ,

kad si se rodio, nisam mogo'da dodjem da te vidim... a Milorada..on je bio pametniji, pa se

skinuo...Zaavršio je Pravni fakultet, i eno ga,mogu da ga za karu uhvate i dan danas im je trn u

oku...jebe im dandalo, pa ih rastače, a ne mogu mu ništa niti smeju da nešto preduzmu protivu

njega..jer znaju ko je on...a on vrlo dobro zna ko su oni bili i šta su sada..jajare...

U kasarni garnizona upoznam M..navro da se ženi..pa bog... a ovi mu nedaju odsustvo,

jer smrdljivi bugari jebu otud preko granice..ubili nam tri vojnika na straži..ne bi oni grdni,nisu

oni imali muda, nego su bili pod čizmom baćuški...oni su diktirali... odakle ti je žena..a on će na

to..jebem li ga... iz nekog sela blizu grada S...pretrnuo sam ..da neće moju devojku .što sam je ja

32

bezecovo ..kako ti se zove ta tvoja... M..kada je izgovorio ,njeno ime kao da me je sunce

ogrejalo..laknulo mi je oko srca..-šta ti je,?! Ništa, ništa..samo...pa mu ja ispričam da sam i kako

sam i gde upoznao i video tvoju majku..i neka pita, da li je živa i ako jeste...neka mi se javi..jer

ja držim reč,ako se nije udala...!!! Petnaest dana mi je bilo ko petnaest godina..nikakvog glasa

od ove njegove,a mi u rovu..ko zainat,jebena kiša nam počela i kosti da kvasi...a bugari, majke

im ga nabijem, ne prestaju da jedu govna..grdni...naredio im ruja da se ukopavaju..lepo vidimo

kako sve živo evakuišu,pripremaju se kao za rat..čisto hladnoratovsko foliranje...a ovaj naš kao

reko' im istorijsko njet...mršenje muda..a mi ko ovce...Ideologija,ili ti lažna svest, nužna ili

napredna,ti je jako jebena stvar i sa njom se ne završava niti eksploatacija niti alijenacija...-

Barba,ajmo,reko' komandant da mu se javimo u kasarnu..?! Ko da me je sunce ogrejalo...iskočio

sam iz rova onako nikakav i pravo u džip...po raskvašenom ,na momente izrovanom i

blatnjavom, punom baruština i rupa, putu,leteli smo u kasarnu... Uleteli smo onako nikakvi u

kancelariju komandanta.. Kada nas je video smučio mu se život...mi smo bili aveti a ne oficiri..-

Našta to ličite..marš napolje..kada se upristojite,onda da ste došli...Namignuo nam je pre nego što

nam je otvorio vrata...zajedno smo ratovali,od četresoprve,samo što je on bio drugi vod..R..je bio

postojan i vrlo hrabar čovek..zajebo ga principojelan stav koji je imao,prema baćuški..nije imo'

ko da ga spase..na raportu, kada su ga priupitalil da li je za Ruse ili nije..On se izjasniio da je za

Ruse..pa kako drugovi da budem protivu njih kad smo zajedno Beograd oslobadjali, uz to mi je

jedan baćuška spasao život kod Balkanske... On nije imao Milorada...

Kad su mene upitali da li sam za Ruse ili nisam, ja sam počeo isto kao R..da jedem

govna..pa kako mogu da budem protiv njih,kada smo zajedno..Kad će na to moj ratni drug ,šta to

mlatiš pijana budalo..još se nisi otreznio od noćas..marš napolje,pa nogom u zadnjicu..marš,kad

se otrezniš da si došo', jer jasno...?!vidim ja da nešto smrdi,pa onako sav jadan i nikakav, ne

mogu da saberem dva i dva, jer ne znaš šta se kuva i rovari, i to sve preko noći..- Pijano

odgovorim, razumem..i isteturam ,na čist vazduh..inače bih i ja zaglavio na Golom otoku...i ko

zna..mrak bi me pojeo...

Topla voda i miris čistog rublja su nas povratili u život..Obrijani i utegnuti smo otišli kod

KOmandanta...uz put nam je kurir dao poštu za našu jedinicu..Preturili smo džak za tili čas.. i on

i ja smo imali po pismo u ruci..oba su bial mirišljava i ispisana toliko željenim rukopisom da smo

se obojica, zaboravili i počeli smo da skačemo ko opareni po hodniku kasarne...nismo ni znali

sadržinu pisama, ali ona i nije bila u tom trenutku bitna, mi smo bili sretni što smo živi i mladi uz

to i... zaljubljeni...iz zanosa letargičnog sna nas je probudio komandantov poziv...-Jeste li vas

dvojica na pijaci ili u kasarni..?! Sramežljivo smo ušli u kancelariju,dok je moj ratni drugar

kipteo od besa...-Šta vas je spopalo..ko da ste deca...?!Reči opravdanj a nisu imale efekta, zato

33

smo ćutali..nije istresao gaće na nama..video je da smo se vratili u život..onako obrijani i

doterani,bili smo njegovog kova..razumeo je sve...i dan danas mi ga je žao..što ga je pojeo

mrak...ali,takva su bila vremena...Onda su morale da se pišu molbe da nam se odobri da se

ženimo..posle svih tih peripetija i gluposti..bili smo srećno oženjeni i ...i,on je ubrzo zatim dobio

prekomandu u grad Ć,a ja sam ostao još sedam godina da jedem govna sa bugarima na njihovoj

granici...

Imam jednog jebenog rodjaka koji se stalno nešto žali, tuži,parniči..i tako...dodjem ja

jednog leta u grad S, na odmor ,da vidm matorce,kad će on..-moram nešto da te zamolim..imam

jedan veoma važan i hitan sudar, hvala mu gde čuo i nečuo, a imam, zakazano kod advokata u

pola šest..zapravo treba da odnesem pola love ,jer nisam do sada ništa platio..pa te molim,idi i

odnesi...i meni, dok se nisam ni okrenuo,tras lovu u ruke..i video sam mu ledja uz,gromoglasno

,kroz smeh,hvala...-Čekaj, stani, gde je kancelarija...-kod crkve...odgovorio je gurajući biciklo' na

kapiju...

Otišao sam da dam ,taj jebeni, novac advokatu...što mi ga je uvalio..ni

krivom ni dužnom,hoće to mene...već mi je prešlo u naviku, pa se nisam baš mnogo ni

koprcao...jednostavno, ljudi imaju neku slobodu ili ,ko' bi ga znao,poverenja,da te ništa ne pitaju,

već jenostavno...uradi i ...svršena stvar...

Uvek sam voleo letnje žege u gradu S,ispod velikih krošnji hrastova...Kao da su se

poigravale sa ružičastim sjajem sunčanih zraka... Lenjo sam otvorio vrata na kancelariji...Znoj

mi je probijao treger majicu, iako sam bio u šorcu i sandalama....Hladan talas ustajalog vazduha

pomešan sa vonjom koju je širila negde sakrivena budj,uz osvežavajući miris parfema,me je

oborio sa nogu...u polu osvetljenoj prostoriji ,sa policama do vrha plafona punih izbledelih

prašnjavih papira,ugledao sam te divne krupne oči,oči moje mladosti i lepote...taj fluid,nedirnuta

oaza beskrajnog bogatstva što može samo beskrajno velika duša da nosi i krije u dubinama

čoveka,ponovo mi je paralisala dušu...taj nedirnuti pupoljak još se nije razvio i nije ispustio svoje

očaravajuće prolećne mirise ...iako je postala i majka i žena,tudja žena,kako to jadno zvuči, žena

nekog, tamo ,kastriranog fosila....Ona je prosto naprosto, o Frojde o Jangu,pa vi ste pravi

vidovnjaci...preskočila evolutivne faze devojčice i devojke i strasne boginje žene i odmah uletela

da bude majka i da razvija materinski nagon ,kao tigrica,na uštrb svoga bogatstva koje je nosila u

sebi... Razdragani osmeh na tim punim, punih belih bisernih zuba ,usnama ,me je dotukao...U

tim krupnim očima se skrivala i tinjala još po koja iskra svetlosti koja je polako počela da se

gasi,u umornom,polumrtvom, pogledu,koja se poput ribe na suvom koprcala za još jedan očajni

34

udah vazduha... Gospodja O, je diplomirala na Pravnom fakultetu ,udala se za nekog fosila,isto

glupog pravnika, i, kasnije je, završila i položila sve ispite i postala, svoj čovek; otvorila je

advokatsku kancelariju...Uvek je Roksa ili žabac bila vredna i marljiva..u svakom pogledu...

Kao pre ..opet smo bili u kupeu koji je vodio u oazu sreće...Bio sam zatečen...ona je

podošla..nije više bila suvonjavi žabac..razvila se..valjda u trudnoći...nisu nam bile potrebne reči,

da bismo izrazili obostrano zadovoljstvo što se vidimo,posle toliko godina...rekao sam joj da ću

napustiti sve i doći,da živim ponovo ovde, pored nje..o bože, kako sam bio slep..a ona je

bila,sreća je bila na dohvat ruke...ti mili nepresušni nektari i cvetovi proleća su bili tu na dohvat

ruke, a ja konj,slepac pored očiju, to nisam umeo niti mogao da vidim...dal' je to sudba zločesta i

zla, ili sudbina mladosti koja nema vremena da se zaustavi i vidi stvarnost oko sebe...

Opet sam načinio grešku...poput lajavog krelca, sam joj kazao sve..da je volim i da je

tražim,a da nisam ni znao da je to ona...zbunio sam je, verovatno..tu preplašenu,mladu, jadnu,

napaćenu, košutu sam uspeo svojim rečima da uplašim i prepadnem...ona nije više imala snage

da se bori za život..preklinjao sam je..molim te, vrati se u život, nemoj zbog mene..ja nisam

bitan..ti se vrati u život zbog sebe..sebi trebaš..otvori oči,molim te, preklinjeme te, probudi se

...Vrtela je sumnjičavo svojom lepom glavom,slatko se mršteći..-Kasno je ,kasno..Nikad, ne reci

nikad,molim te i nikad nije kasno..nikad..Moj pokojni deda je plastio u devedeset osam godina i

da nije pao sa kola i povredio kičmu ko zna koliko bi živeo..zato nikad ,nikada nije kasno..molim

te,probudi se ... Nije ona bila kriva što sam ja bio neoprezan i glup..hteo sam da joj kažem sve za

tili čas,što sam nosio duboko u svojoj duši svih ovih godina..katastrofa od gluposti..to može

samo svetleći lumen i gluperda ovoga veka,da napravi takvu kardinalnu grešku... Fosil sa kojim

je živela je uspeo da ubije u njoj i poslednji damar života..načinivši od nje frustriranu

kreaturu,bez razuma...sve frustracije u životu dolaze iz kreveta odnosno seksa..Frojd je bio u

pravu..tek sada to mogu da sagledam i vidim u pravom svetlu..Fosil joj je prišao sa pogrešne

strane,važno ga je staviti ,a ona?! ...ne znajući za lepotu ljubavi i seksa, mislila je da to tako

mora i treba da bude...potiskivala je sva svoja bogatstva koja je imala u sebi i seks joj je prešao u

radnu obavezu..čitala je novine ili krečila je plafon dok se fosil praznio..kakva tragedija...radna

obaveza je prerasla u kućnu moru...prestala je više da bilo šta oseća osim sto kila, na sebi, tereta i

da joj neko pritiska pluća da ne može da normalno diše..konformističko okruženje je pretvorilo u

mašinu za pravljenje novca...o ničemu drugom nije više umela da razmišlja... evo, sada sam

zaboravio šta sam hteo još da Vam kažem..u šolji nemam ni za jedan srk kafe..a šta ću, kad je

volim...!

Ja sam veoma sebičan čovek...andjele moj..ja ovo ne govorim zbog tebe nego zbog sebe..jer

kada tebe budem vratio u život,odnosno, kada se budeš probudila i shvatila značaj mojih reči, da

35

naučiš da sebe staviš i svoje ja u prvi plan,onda ćeš meni samo da učiniš jednu veliku uslugu...ja

ću napokon, posle ne znam koliko godina moći da uživam u oazi zvanoj sreća,punoj nektara i

mirisa proleća,bez stresa i prevara...moći ću da se posvetim poslovima koje samo budem ja želeo

da radim...probudiću u tebi potpunu ženu, nisi ni svesna koliko si pravi mali rudnik prepun

bogatstva...još jedna vrlo važna stvar je što imaš i u lobanji pameti dovoljno za nas oboje...to

samo treba pravilno usmeriti,andjele moj... preskočila si, ne svojom greškom, faze u

evolutivnom razvoju sebe, kao žene..ponavljanje je ozbiljnost egzistencije,a večnost je istinsko

ponavljanje... nemam snage da se nosim sa situaciojm...kroz suze mi je odgovorila moja

košuta... - najlakše je ,andjele moj, prevariti, i pobeći od, samoga sebe...posledice su

nesagledive...ako samu sebe ne uspeš da pronadješ..uostalom, ja u ovoj priči nisam uopšte bitan,

marginalac sam, ako ti ne shvatiš da si potrebna samoj sebi...ostaviću te izvesno vreme da

razmisliš...Vrati se, molim te, potrebna si mi više nego što možeš da pretpostaviš....

Ja i Milutin smo otišli u partizane,odmah po izbijanju ustanka..nismo se mnogo

dvoumili,jer smo od ranije znali za postojanje partijske ćelije i tesno smo bili povezani sa

njima...ne znam, šta se desilo, ali..svi smo bili pohvatani u krugu fabrike...bilaje klasična

nameštaljka..eto, ni do dan danas nisam uspeo da saznam ko je bio krtica u našim

redovima..Pohvatali su nas kao zečeve i deportovali u Banjicu...Tri puta su me zlotvorski

pretukli,tako da nisam mogao po nedelju dana da stojim na nogama..- Priznaj ti si

komunist..urlao je švabo, mamu mu jebem... a ja sam se pravio da ne razumem šta mi to

priča...pa bi ga to još više razjarilo,pa opet batine, dok ne padnem u nesvest...pa kofa hladne

vode,tek toliko da me povrate u život, pa onda opet batinanje, do iznemoglosti...imam ovde na

ledjima uspomenu za vjeke vjekova i sećanje na logor,ova crna fleka ispod desne plećke..

jednom su me samo tukli u to mesto,ispod plećke...tri puta su me izvodili na streljanje...to je

pravo kidanje i mučenje...kada sam bio deveti,oladio sam se..možda se švabo zabrojo'...Tu je

uvek palio cigaretu...

Zima četresdruge je bila strašna...Moj pokojni otac je uspeo preko jedne naše rodjake što

se spandjala sa upravnikom fabrike da izdejstvuje da me puste kao pogrešno uhapšenog i dobio

sam aušvajs kartu..ona mi je pomogla da organizujem ekipu proverenih skojevaca i da pomoći

nje udjemo u fabriku i da je dignemo u vazduh....bolje da je nismo dirali..streljali su naših

stodvaes duša iz okruženja....kao odmazdu...ubrzo zatim smo bili prebačeni u Bosnu...

Moj pokojni Radosav me je našo' i dono' mi litar ljute i par vunenih čarapa...kako me je

tada srce drmalo,al' ni danas mi nije jasno kako je uspeo da nas pronadje...po onoj

vukojebini...stari solunac, matori lisac...srpski opanak je žilava i neuništiva kategorija....

36

- Komandant je sazvao mali radni sastanak..ne konsultujući nikoga iz Štaba, na svoju ruku je

odneo odluku koja ga je koštala glave...Ni danas mi nije jasno ko nam je to krojio kapu...-

Moramo da se razdvojimo..bolnica, žene i deca idu sa Markom i operativnim delom...Dušan sa

svojima forsira drinu i pokušava da odvuče sve snage na sebe,kako bi Marko prošao sa

bolnicom...ona nam je drugovi najvažnija, ni jedan ranjenik ne sme da bude izgubljen...žene i

decu što više uključiti u evakuaciju bolnice...Tu sam mu video suze...Prekaljeni stari španski

borac, M,laka mu bila zemlja, mi se obratio...Dušane, šta da ti kažem,reči su suvišne..sećaš li se

Španije..isto..sve je ..kao i pre..ja ,ti Marko...ne zaboravi..uvek ćeš, ma šta se bude desilo biti moj

provereni stari i nadasve poštovan i cenjen saborac...računam na tebe kao na sebe samoga...

- Nije isto, M...tamo smo prolivali krv i ginuli za ideale..ovde i za ideale i za slobodu našeg

naroda..tu me je čvrsto zagrlio..bio je to poslednje naše vidjenje... Marko se pravio da ništa ne

vidi..-Prvi put posle mnogo godina osećam strah, drugovi, dragi prijatelji..ježimse pri pomisli šta

ide sa mnom...hajde M, da zamenimo uloge ja I Dušan...Tamo mu je porodica..biće mu

lakše,kad je sa njima...M,se nije dao zbuniti... _nećemo više o tome..bilo bi mu tež

- eda ih gleda kako se muče ..ovako...Sećaš li se dušane onog španskog borca što je sebi pucao

u ruku kad smo iši za tenkovima u juriš?! Pitao sam ga posle ,zašto si pucaosebi u

ruku....odgovorio mi je iz ...Iz straha,prijatelju...iz straha...plakao je kao malo dete...sada mi je

jasno...šta je time mislio da kaže...strah je veoma opasna stvar...Ja sam se kuražio mada i meni

nije bilo sve jedno..._glavu gore drugovi mi ćemo ih naučiti pameti..bili smo mi i u gorim

situacijama nego što je ova..zar ne...!? znao sam vrlo dobro da su nam muda u procepu...nek

samo jedan od nas dvoje zataji ,ode Marko i bolnica i sve sa njima dovraga...ako ih

nanjuše......Sećaš li se M..one noći kod grada..imali smo avione za vratom..noć se pretvorila u

dan..Franko sipa li sipa..kao kiša od ,samo ova je bila olovna i puna svetlosti...bomba stiže

bombu..preživeli smo..opstali..tako ćemo i sada..prebrodićemo i ovu prepreku...švabe ćemo

nadmudriti... Čuvajte se drugovi...čuvajte se dragi prijatelji..ja nemam nikoga osim vas dvojice..

Srećno drugovi..smrt fašizmu sloboda narodu... Onda sma otišao da se pozdravim sa Darom i

mojim prvim sinom..Momčilom...Čvrsto sam je zagrlio..nije me ništa pitala..znala je...pročitala

je u mom zagrljaju da je to,zagrljaj očajnika spremnog na najgore..._procedio sam kroz zube da

se čuvaju i da mi čuva mog malog sina,koji se ,grčevito držao za nju...Ako naidju švabe, nemoj

plakati...ovaj narod nevoli kukavice, ovaj narod je hrabrost...u tome je naša snaga i zato ćemo

mi pobediti..kad dodje sloboda vodiću te na sve strane sveta... i u London i u Pariz....Dara je

plakala..ne..nikada nije plakala iz straha..znala je ..uvek je znala..po meni...Čuvaj samo

njega...još samo ovaj put,da prebrodimo ovu zimu i ovaj obruč..pa ćemo onda...okrenuo sam se

i otišao ...sa suzama u očima...Čuo sam Marka kako hrabri svoje drugove u jedinici..._ hajdemo

37

junaci,hajdemo sokolovi moji,narod vas gleda...Iz grupe se čulo,neko je viknuo..Za koga..iz grla

se prolomilo za narod...to je bilo jače, sine, i od sto tenkova i hiljadu granata..taj moral... sa

pesmom na usnama kolona je polako počela da pravi zmijoliku liniju u snegu i polako i lagano je

odlazila , u...istoriju...Od jednog preživelog sam čuo da su ih pronašle štuke i

meseršmitovi...majku im jebem., švapsku..Dara u naručju sa mojim sinom i Marko nisu stigli do

šume...brži je bio rafal...bili su masakrirani...

- Nisi mi nikada pričao da si bio oženje i da sam imao brata...matori švaleru...Dara je bila

Violeta moje mladosti...upoznali smo se u Španiji..ona je bila iz vrlo imućne porodice..Imala je

atelje u Parizu na Mon martru... Vodila me je u Mulen ruž..to su biil dani...

- Nisi mi nakada o tome pričao..

- Bio si mali a i vremena za priču je bilo malo..uostalom, kako bi ti razumeo da sam ti ranije

pričao o stvarima koje su zahtevale dodatna objašnjenja... Kako da ti objasnim da je bila vrlo

obrazovana i imala veliko srce ...spremna je bila u svakom trenutku da bilo kome pomogne ,

naravno u granicama njenih moći imogućnosti..sećam se jednom, sedimo na uglu njene ulice,

mala kafanica sa tri stola, negde oko pola pet, sve je mirisalo na ratni vihor..a jesen je počela da

miluje okolno drveće, vetrić ćarlija, na mali mostić pun ,razdraganog šarma, piske i vriske,

dece..mi gledamo u ružičastim zracima ,obrise naših likova..sreća je tu..za sva vremena,uvukla

nam se u duše..i to je večnost..neprolazna večnost...može ona da bude mrtva po hiljadu puta..i

ovaj jebeni bog može mi je uzeti milion puta,ali on neće nikada moći da mi je uzme iz moje

duše..ko ga jebe..da li to razumeš..ona je večito sastavni deo mene.. moje duše... i svakim danom

kada god vidim ružičasti sjaj sunca ikada se ujutru diže i kada se uveče gasi i zalazi,ona je tu u

meni u mojim mislima,u mom životu...može sunce hiljadu puta novim svetlom da zasja,ali ona

će svakim tim njegovim zrakom da bude tu..tu se bog zajebo..ako je misliio da će moći da me

zajebe...ne..nikada..po sto puta mu jebem majku majčinu..da ima prozore na kući stalno bi mu ih

razbijao..samo da ga dovatim ovim rukama...

- Ovde mi je jedna misao zagolicala maštu... Jedna osnovna kritika trebala bi da počne na

nivou postavki o strukturi bitka,prirodi istorije i takodje o osnovnom odnosu izmedju čoveka i

prirode ..i,ili, Boga.. da li postoji materijalni svet nezavisno od naše svesti?!...ma koliko bili

sigurni u postojanje materijalnog sveta ono se ne može dokazati - jer je dokazivanje misaona

radnja...zato, treba brižljivo razlikovati objektivne zakone same stvarnosti i naučne zakone koje

smo u saznanju utvrdili...

- dobro pusti sad filosofiranje..nego ,šta si tražio u Parizu..

- Partijski zadatak..tako sam i upoznao Daru..bila je moja veza...rodjena je u Ns...

- Ti sve nešto sa severa,matori liscu...svi su te putevi vodili na sever...

38

- ja bih to rekao da je to sudbina...kao što svakim danom sunce novim svetlom sja, čovek je

vezan za sudbinu,ma kakva ona bila...život ima neki svoj stil,neki oblik u kojem će naći svoj

odgovarajući izraz,ali život je tesno sazdan od sudbine..ona mu diktira sve...

Mnogo je volela da čita..smetalo joj je što je zovem literarna ovca..bila je fantastično

obrazovana,razumela je glas prirode...sa njom si mogao da pričaš o čemu si god poželeo..stalno

me je tukla u tenisu...tamo na domak Bulonjske šume, na terenima,doduše od šljake,učila me je

prvo kako se drži reket..pa me je onda preslišavala,govoreći mi u šali,polako gorštače moj, nije

to sekira.. a ja sam joj odgovarao na francuskom sa srpskim akcentom : Je me verrai, je me

lirai,quw j'aie eu tant d'esprit?! jer tako literarna ovca može da bleji..a bila je ponosna na svoje

obrazovanje... Bila mi je jako draga dok se ljutila..

- Zaboravio si da mi kažeš šta se desila sa M?!...- Reko' sam ti...! Preki sud i za tili čas ga je

pojeo mrak...streljan je..zbog neposlušnosti i donošenja odluka na svoju ruku...Prišili su mu

masakr nad Markovom grupom i bolnicom.. kao da je nekome bilo stalo da stare prekaljene

kadrove u što većem broju pobije i uništi...Kao što je bila čistka omladine na Sremskom

frontu...Neiskusne mlade ljude nagoniti na juriš u brisanom prostoru, bez i jednog brežuljčića, a

preko ...Dunav prkosno izdigo jedno brdašce kod Bezdana...taj masakr se mogao

izbeći...ali,svesno, planski sve je to neko lepo smislio i ostvario...naravno, lako je biti pametan sa

ove vremenske distance...mora se imanentno proučavati sistem... zašto istorija zapadnih

društava već osamdeset godina ne pokazuje napredovanje svesti radničke klase,već naprotiv

jačanje privremenih ideologija...odgovor je jednostavan..uljuljkivati ga u saznanju da ima

standard u odnosu na okruženje i ispirati mu lobanju sa demokratijom nad demokratijama...kroz

strogo kontrolisano doziranje stvarnosti ,reformizam, koji prihvata neograničeno ,kao normalno,

postojanje društva podeljenog na klase i druga kao polaritet,sa kojim se plaši ,daleko

bilo,nazvaćemo ga staljinizam,da bi ga svi mogli da apsorbuju u pravom smislu,. mada je tih

"izama" bilo i u drugim imenima vladajućih diktatora koji su uspešno pothranjivani i finansirani

od tog istog reformizma,odnosno zapada,i naravno obilato , favorizovani,kao

pandam...podredjivanja neposrednih interesa radničkih klasa kapitalističkih zemalja neposrednim

interesima etatističkih formacija proleterskog karaktera....kakva maliciozna ironija sistema

vladajuće piramide...ovde terba prizvati u pomoć epistemologiju..ako pri odredjenim

obaveštajnim službama postoje odeljenja,čitaj odseci za proučavanje,infiltriranje i favorizovanje

odredjenih sistema vrednosti,utiče se kroz društveni i aktivni karakter svakog svesnog života,

jedinstva misli i akcija kao i jedinstva subjekta i objekta,paraleno sa tim favorizovanje ili

uticanje na razne oblike psihičkog života, kao što su razum, afektivnost , volja... šta je to nego

39

strogo kontrolisana demokratija nad demokratijama...u strahu živih leži koren svake političke

kontrole a u strahu od mrtvih koren svake religiozne kontrole...svako radjanje znači i neminovno

umiranje...što je masa nepismenija ,lakša je za manipulaciju.. Još su grčki filosofi bili svi

rodjeni dijalektičari,dijalektičari od prirode,a Aristotel ,najuniverzalnija glava medju njima,dao

je sve najbitnije oblike dijalektičkog mišljenja...smrt nije nešto što se dogadja

odjedanput,trenutno, nego je veoma dugotrajan proces,a isto tako, svako organsko biće u svakom

trenutku jeste isto i nije isto ..Anaksagora je prvi kazao da razum upravlja svetom...hej, koji je to

bio jebeni vek..kad je čovek umeo tako nešto da kaže, a da vredi i danas više nego u njihovo

vreme..da,da..samo razum...pa onda učenje Heraklita,da večito posmatranje prirode,ili istorije

čovečanstva ,ili naše vlastite duhovne delatnosti... to su sve slike beskrajnog spleta odnosa i

uzajamnih uticaja gde ništa ne ostaje ono što je bilo,onde, gde je bilo i onakvo kakvo je bilo,

nego se sve kreće ,menja,postaje i prestaje...ali, ovakva naivna posmatranja sveta su preteče

budućih istina...sve jeste i u isto vreme nije, jer sve teče,stalno se menja,stalno postaje i

prestaje....Kako je Heraklit aktuelan i danas...zar ne...?! a ovi slepci dijalektički materijalizam

proganjaju iz škola...- Prevazidjena teorija,matori....Voleo sam da mu kontriram,jer sam sa time

dobijao lavinu kristalno jasnih misli i mišljenja iz rudnika blaga,koji se tu gomilala godinama...-

Ti kažeš d a je sve smišljena i dobro organizovana akcija za destruktivno delovanje sa ciljem

opstajanja odredjene klase vlasti koja zagovara tezu odredjene društveno ekonomske formacije,

a zar ti nisi plaćen od tvoje vrhuške na vlasti da razmišljaš onako kako oni to žele..?!

- Trudio sam se ,uvek i na svakom mestu da budem dobar drug i prijatelj i otac...ali,...negde

sam pogrešio..

- Prošla su tvoja vremena matori,parolašenje u stilu"napred naši" je prošlo...zar to ne

vidiš...sam si čoveče,sam..vaspitavao si me u ime prošlosti..zar se ne osećaš prevarenim i

izigranim čoveče..kako to ne vidiš...zar ne možeš da vidiš od drveća šumu...dobro, ako si slep...u

redu..priroda te operisala,ali...zar to ne osećaš...poput kojota lutaš po ulicama, prizivaš

uspomene potucajući se po kući,gde su ti prijatelji..gde ti je život...

- i bolje što nemam prijatelje..svi bi se razočarali kada bi videli kakvog sina imam...Moja Dara

bi se stidela..veruj mi..ali meni majka nije Dara..nego...

- Ako je ona nešto sveto i uzvišeno biće koje ne znam,ali koje osećam iz tvojih priča,nemoj je

mešati sa stvarnim svetom...sa smećem i govnima..nego,dodji i pridruži mi se da popi jemo po

jednu u slavu i čast tvojih prošlih vremena...

- Ali, samo po jednu...znao sam da posle prve dolazi ,druga...onda je uvek bio na visini,gde

duvaju hladni vetrovi i gde je vrlo teško opstajati i udisati tu svežinu misli i osećanja,a da se ne

prehladiš i ne razboliš... žal za prošlim vremenima i za propalim idealima i idejama neke

40

demokratije nad demokratijama polako skida sa sebe mistični magleni veo i pokazuje sav prljav

veš dobro zamišljenog sistema...koji je iskarikiran i upropašćen uz pomoć dva prsta...a danas na

marginama društva i satanizovan,praktično sateran u mišju rupu...a leve demokratije se šire,kao

požari posle suše,bauk leve demokratije polako osvaja sve pore i strukutre društva sveta...

Onda bi se zagledao u čašu i gledao bi njeno dno par trenutaka..tišina koja se čula okolo nas

najavljivala je... orakulske izreke... - Svako pitanje treba rešavati aksiomatski,po prostim

osnovnim oblicima ,kao da se radi o prostim principima matematike...ako želiš dokazati realnost

nekog rezultata mišljenja iz identičnosti mišljenja i bića, to je upravo i bila jedna od najludjih

grozničavih fantazija jednog Hegela...uzmi princip kauzaliteta,uzročnost i uzročna veza, odnos

izmedju uzroka i posledice..što će reći, svaka promena mora imati i svoj uzrok...Od bića Hegel

prelazi na suštinu,na dijalektiku...tu on raspravlja o odredbama refleksije,njihovim unutrašnjim

suprotnostima,kao što su pozitivno i negativno,onda prelazi na kauzalitet ili odnos izmedju

uzroka i posledice i završava sa nužnošću... Osnovni oblici svakog bića jesu prostor i vreme i

biće izvan vremena isto je takva krupna besmislica kao i biće izvan prostora...vreme po sebi ne

sastoji se iz realnih delova, nego ga naš razum proizvoljno deli...kako reče Spinoza svako

ograničavanje ili odredjivanje ujedno je i negiranje...omnis determinatio est negatio...večnost u

vremenu,beskonačnost u prostoru sastoji se upravo u tome što ni s koje strane nemaju

kraja...beskonačnost koja ima kraj a nema početak nije ni više ni manje beskonačna od

beskonačnosti koja ima početak a nema kraja...beskonačnost jeste protivrečnost i puna je

protivrečnosti.Protivrečnost je već to što beskonačnost treba da se4 sastoji iz samih konačnosti,

pa ipak je tako. Ograničenost materijlnog sveta vodi isto onako u protivrečnost kao i njegova

neograničenost i svaki pokušaj da se uklone te protivrečnosti vodi, u nove i još gore

protivrečnosti.Upravo zato što je protivrečnost ,beskonačnost i jeste beskonačan proces koji se

razvija u vremenu i prostoru bez kraja. Ukidanje protivrečnosti značilo bi kraj beskonačnosti....-

Šta ćemo da radimo sa tvojom jebenom revolucijom?!...vidiš gde nas ona odvede...iz strogo

centralističkog etatizma u jebenu anarhiju sistema nad narodom...

- NIje voleo kada sam mu kontrirao da su se njegovi ideali sunovratili...Pametan čovek

pravi jednom grešku..dva puta istu grešku pravi budala...medjutim, čitav život biti u zabludi i

praviti iste greške..to može,samo...Uz to vi ste došli na vlast,kao izveli ste političku revoluciju,

pljačkajući i konfiskujući imovinu ljudi,kao fašisti za vreme drugog svetskog rata...kakva je

suštinska razlika..kada su postupci bili isti ...pljačkali ste, otimali, odvodili u logore,ubijali svoje

Hoćeš da kažeš..revolucija koja teče..oh,kako to jadno zvuči...Znao sam ,da ako nastavim da mu

kontriram,brzo ćemo završiti razgovor..zato sam uvek imao aduta u rukavu...voleo je mnogo

Daru...- Ma pusti to..ispričaj mi ono,kada ste ti i ona bili na Dunavu...

41

- To je bilo u Vidinu,tridesetih...ona me je pokrivala na zadatku...Taj grad je bio izabran za

mesto konspirativnog sastanka jer je bio stecište predratne aristokratije...Ja se nadam da je i

danas ostao onaj veliki trg,pa onda mozaici u pločnicima sa vrlo interesantnom ornamentikom

koja je bila ugradjenja na fasadama kuća i zgrada...sve su ulice izlazile na Dunav... Grad je bio

na tromedji država , i ličio mi je na svetionik ka kome su preferirali ljudi sa puno duha iz viših

slojeva društva...Posebna atrakcija je bio parobnrod koji je išao čak do Sent Petersburga...

Vragolasti Dunav tu dobija ,valjda od umora, jer tu se , u blizini ,završava njegova

dostojanstvena odiseja , pitomost i mudrost ,kao da je sunce sišlo snebeskog plavetnila,u zagrljaj

noći koja polako dolazi i teče...Tu završavaju sva njegova proleća i leta i rugobna zima razvejava

lepotu koju lepota Dunava ljubomorno skriva... Kao slabašni starac,odaje počast njegovoj moći

i sjaju, i pokorno se sudbini priklanja,kao nemoćno sunce što se noći klanja...Tu večno vreme

zastaje u prkosu svome,potamne lepote i zgode,proždire divne krajolike prirode i dostojanstveno

ih odnosi u nedrima svojim, stapajući se i večno ljubeći nebo... političke neistimišljenike,ubijali

Boga u ime boga...kakav apsurd i ironija života..sve isto,u ime viših interesa..!!!

Revolucija je to momak, revolucija..da li to nešto znači tvojoj smrdljivoj jebenoj

generaciji...Ona se transformisala,pa to je sasvim normalno..evoluirala ..prerasla samu sebe, ..to i

jeste smisao i cilj..da povede društvo u nove više oblike življenja...

Parobrod je posebna priča za sebe,posebno u noćnim časovima...kada se upale sve svetiljke

na njemu...liči na svetlucavu zvezdu koja nemirno poskakuje po površini vode,tiho puštajući da

se sa njega šire milozvučni tonovi kamernog orkestra koji je smešten na njegovoj palubi...

Dara je volela da izadje iz kabine posle večere prepuštajući se vragolastom milovanju povetarca

koji je mrsio njenu dugu crnu kosu...ja sam ljubomorno sklanjao pramenove koji su sakrivali

njene krupne crne oči...

NIšta nije ukazivalo da smo bili u opasnosti...PO redu vožnje brod je polako počeo da se

udaljava od obale... Večera je protekla u najboljem redu u običajenoj gužvi i trci posluge...Sva je

sreća što je Dara bila romantična duša... Dva crna automobila su se pojavila na obali Dunava u

tačno odredjenom trenutku i to na njima dobro znanom mestu, jer je tu Dunav vrlo vragolasto

napravio da brodovi moraju vrlo pažljjivo da se približavaju obali,kako bi obišli veliku adu na

njegovoj sredini... Čudni signali iz farova automobila su Dari skrenuli pažnju da se trgne i

povuče u senku, gde je mrak bio veći...opreznost joj nikada nije manjkala...pametnica

moja...Brod se zaustavio...Upala su četvorica u kožnim mantilima,pokazujući slike sa našim

likovima kapetanu broda,koji ih je vrlo revnosno odveo u pravcu naše kabine...bili smo

proglašeni i osumnjčeni kao veoma opasni razbojnici ...naravno sve je to bila vešto izmišljena

igra,kako bi se prikrio pravi motiv našeg hapšenja..neko je propevao od bugarskih

42

komunista...ništa nam drugo nije preostalo,nego da se spustimo pomoću kanapa koji je bio tu a

služio za vezivanje broda u Dunav... On nas je razdragano primio u svoje hladno naručje...tri

sata smo bili u vodi,dok se brod nije napokon smilovao i polako otplovio u noć,vukući za njim i

nas dvoje onako promrzle,ostavljajući zbunjenim murijaše i posadu broda..gde smo se izgubili

...Kada smo uronili u mrak i bezbednost ,pomogao sam Dari da izadjemo nonšalantno ponovo

gore na palubu...onako mokri i prozebli bili smo vrlo smešni i upadljivi,tako da sam odmah

,ostavivši Daru iza čamca za spasavanje,otišao do kabine da proverim da li je bezbedno da se

sakrijemo ponovo u nju...nikoga nije bilo,tako da sam odmah pozvao Daru da dodje..presvukli

smo se i ne čekajući sledeću sačekušu,zamolili kapetana uz bogatu napojnicu da nas iskrca u

prvom većem gradu..više se nesećam imena,tog stajališta...

Fakultet koji sam upisao je bio ,po mnogima,na raskrsnici puteva; zbog toga je proglašen

džovanskim fakultetom,jer ,svaki onaj koji je slabo poznavao grad nije se usudjivao dalje da ide

od zgrade na kojoj je pisalo fakultet..i..važno da piše da je fakultet...odmah su predavali

dokumenta i upisivali se...ruku, na srce, bilo je i onih, koji su imali afiniteta i znali su, pogotovo

stari beogradjani,šta pruža upis na njega...a, i delovao je impozantno..jedanaest stepenika,koja su

vodila na vrata, užasa i pakla,sama su po sebi izmamljivala kod novo pridošlih brucoša

strahopoštovanje...pošto su predavanja bila fakultativna nisam se baš uvek trudio da budem deo

folklora mase koja je jurila iz amfiteatra u amfiteatar...i tako na pauzi izmedju dva

predavanja,spazih ispred sebe jednu vrlo zgodnu devojčicu kratko podšišane ,muške

frizure,kose...naravno, ne znajući, startovao sam na prvu...ispostavilo se da je

beogradjanka...pazi sad ovo, pravi raritet...medju ovim djovankama... -Pa šta ti radiš

ovde?!..iznenadjeno sam je upitao.....

- Isto što i ti...odgovorila mi je...

- Ja sam se ovde upisao da bih našao tebe..odgovorio sam ...

- Divni beli zubi govorili su da sam na pravom putu...imala je divan osmeh...- Da li možemo da

se nadjemo večeras u sedam,kod Kasina... - To mi odgovara,odgovorila je moja mala

princeza...Primetio sam da ispod kristalno bele košulje krije pravo malo blago u vidu dve

poveće, kruškastog oblika, lopte koje su me ,pri prvom pogledu toliko inspirisale, da sam odmah

dobio želju i da uživam u njima...

- Dogovoreno onda u ..sedam... Pobegao sam sa bojišta,plašeći se da se slučajno ne

predomilsi...Zujao sam,posle obilatog ručka kod Tri kostura, po gradu,ipak igrajući na kartu da

nema razloga da ne dodje...Bio sam parkiran pola sata ranije na mestu gde smo trebali da se

nadjemo...Kada je bus stao,iz njega je izašla devojka koja je dosta podsećala na A...,kojoj sam

43

zakazao sastanak..Duga midi suknja pripijena uz telo,sa tri dugmeta iznad šlica kod leve

noge,visoka tanka štikla i kratka bundica od vizona na beloj košulji ,na kojoj su bila otkopčana

dva dugmeta.dovoljno da vas baci u nesvest pri pomisli,šta takva bujnost može da vam

podari...da mi se nije osmehnula,milsio bih da nisam ovoj devojci zakazao sastanak...-Gde misliš

da idemo večeras, kad si ovako obučen...osmeh se pretvorio u grimasu...užasa..Ja sam bio u

teksas kombinaciji, jakna i pantalone, i kulminacija svega, i u patikama, koje nisam skidao od

ranog jutra...- Izvini nisam imao vremena,da se presvučem..sada ćemo to odmah da

regulišemo...mangupski sam podigao ruku...to volim kod naših taksista...kad ti trebaju nigde ih

nema...petnaestominutno bespomoćno držanje ruke u vazduhu,počelo je da me dovodi do

očaja...rečima nisam uspevao da se vadim...napokon,moja upornost je urodila plodom..Molim

vas, kod Kalenić pijace, u Lenjingradsku...brzinom munje sam se presvukao...i teksas

kombinaciju zamenio sam sa Bosovim odelom...morao sam da nabacim i ja perje...Na pitanje

taksiste, gde ćemo nisam, uspeo da dam odgovor jer je moja mala princeza ko ' iz topa

odgovorila ,jer je imala već pripremljen odgovor...

- U hotel J...u salu koju smo iz milošte zvali daščara...to je bilo najotmenije mesto u gradu...tu

su dolazili samo oni koji su imali suviše para i suviše malo mozga u lobanjama...da bi bili

vidjeni i da bi se pričalo da su bili vidjeni...ali,nisam se dao zbuniti...moji studentski džepovi su

mogli da izdrže jedan Vaterlo...za ostale dane u mesecu ćemo videti...snaći ćemo se već

nekako...

- Ah, da..zaboravio sam da vam kažem...taksista me je odrao...nije isključivao taksimetar,dok je

bio na čekanju...progatao sam i tu žvaku..kada sam mu davao novac,pročitao me je uz pogled

koji je mangupski govorio...-kad hoćeš da mazne ovakvu koku,red je i da rikneš,zar ne?!...nisam

ti ja kriv...?!

- Osmehom sam mu odgovorio da cenim i poštujem njegovo ćutanje...pri polasku mi je dobacio

da mogu u svakom trenutku da računam na njega... to je ostavilo utisak na moju malu princezu...

- Zar se vi poznajete...?! upitala je...- Sa kim?!...-Pa sa taksistom...- ah, da..da..ja već duži

period koristim njegove usluge..nonšalantno sam odgovorio,mada sam ovog tipa video prvi put

u životu...

- Video sam po njoj da joj se svideo odgovor...

- Ulazak u salu je bio više nego pompezan..ugladjeni i uštirkani konobari su se na svakom

koraku servilno klanjali,pokazujući svoje bele zube,dok smo se približavali stolu zakoji smo

hteli da sednemo... Nisam stigao ni da dodirnem jelovnik koji je ležerno stajao na stolu,konobar

je već zapisivao narudžbinu moje male princeze...- Da li želite nešto uz tatarski biftek da

popijete..?! ja sam nemo klimoglavio uz široki kez na licu, koji je trebalo da bude osmeh,pitajući

44

se u sebi, na šta liči ta porudžbina...nisam stagao ni da srknem martini, kad' eto ti knobra sa

kolicima...počeo je vrlo vešto da mulja nešto ispred nas...bilo je nekulturno da buljim šta radi ,pa

sam diskretno jedno oko zabacio na tu stranu, praveći se da ne primećujem kakve akrobatske

varijacije izvodi,uz plamen bljuvača vatre...Prva greška ,nikada nemojte da naručujete nešto što

neznate našta to liči..i druga, greška nikada konobaru nemojte u ekskluzivnom lokalu da kažete

dosta, kada sipa...em, sam riknuo lovu, em, sam ostao gladan, em sam se šlogirao kada je moja

beogradjanka zatražila da je odvedem,već se bližila ponoć, na voćnu salatu, u poslastičarnicu

hotela M... Već sam počeo da snivam divne snove buljeći halapljivo u divne bele grudi moje

rasipnice, kad ... Na moje pitanje,hoćemo li da sačekamo trolu ili...

- Pa narvno, taksi...pa zar ne znaš ,da saobraćaj ne funkcioniše posle ponoći,redovno..a i,moj

toaleta,moraš priznati, ne pristaje da se vozi trolom...klimoglavio sam kao slon...samo da je

dovučem do moje gajbe...sve ostalo će biti muzika... U taksiju mi je moja draga izdala direktivu

da se ide na Voždovac,tamo je stanovala... Uz ,bilo mi je lepo, i ,laki poljubac ,u moj

preneraženi i bledi obraščić, za laku noć,moja princeza se izgubila u vidu magle... Zaboravio

sam da je pitam, a i nije bila neka šteta,što nisam ,jer mi je ostavila pravu pustoš u džepu, kada

ćemo se opet videti...

U blizini moje zgrade na samom uglu prema izlasku na Berjuzovu ulicu, bila je jedna

cvećara sa mnogo lepog cveća...Nisam odoleo iskušenju pa sam pokupio jednu korpu punu ruža i

odneo ,znam da pogadjate kome,?!,na Voždovac, majci moje drage princeze...Keva je bila prava

rapsodija u plavom...stara beogradjanka,sa manirima vojvotkinje i sa po pola kile' zlata na

svakoj ruci...kada me je ugledala sa prepunom korpom cveća,uz, nekontrolisani uzdah, oh!,mili

moj mladi gospodine!!!, razduševila se ko' kuče... počeo sam da vodim u trci za zlatnu

medalju...neosvojiva tvrdjava,od srca moje male princeze, je polako počela da se osvaja kao kod

samih trojanaca...bio sam primljen kao mali princ...ja sam znao da izaberem odličan termin

posete, kada moja slatka princeza nije bila kod kuće..imali smo na faksu vrlo važno

predavanje,koje,znao sam, neće hteti da propusti...služavka je igrala oko mene kao da je vežbala

za baletsku predstavu čitajući me kao crtani roman..video sam joj u očima da se pitala gde sam

maznuo toliko cveće,ali bila je perverzna,video sam to po njenim nervoznim pokretima, i mislila

je da sam ga pokupio sa groblja... naravno da ne isključujem mogućnost da se poslužim i tom

njenom idejom ali, ovoga puta, keve mi, nije bilo tako...šta sam ja kriv što prodavačica ima malu

cvećaru i izloži cveće na sve strane...Moj odlazak je kulminirao pozivom na nedeljni

ručak...vau..trljao sam ruke usput , poskakujući čas sa leve na desnu nogu, od sreće, i obrnuto...

Naravno, nisam se princezi pojavljivao na oči puna tri dana...da me ne bi škartirala...

45

Toga jutra sam se istuširao tri puta i za svaki slučaj obrijao dva puta...nabacio sam na

facu ležerni osmeh dendija i uz prijatan miris mog omiljenog old spajsa otišao da prikačim

dugo očekivanu zlatnu medalju...morate se složiti da sam se i trudio, da je sasvim normalno ,i da

je dobijem...

Ispružio sam se za buket cveća, ovoga puta,sasvim legalno nabavljenog,nije bilo iz

cvećare,ali upola cene, ispred ulaza pored stepenica na Zelenjaku...to mi je bilo usput..rekao sam

bakuti,da ga pažljivo umota u ukrasni papir koji sam maznuo u knjižari baš tik uz Zeleni

venac...Naravno, pogadjate, u drakstoru sam kupio najveću čokoladu sa rižom, onu od pola

metra,da efekat bude što veći..i nju sam upakovao u celofanski papir, za svaki slučaj što mi je

preteko od buketa...

U strogo kontrolisanom vremenu pet minuta od zakazanog ,lično mi je Gospodja mama u

liku pozlaćene mumije otvorila vrata...Mirisi koje je ispuštala ova okićena jelka uticali su da sam

zaboravio da joj odmah na vratima uručim cveće...no,to i nije bio tako loš gaf...ostavio je utisak

na Gospodju Mumiju...poljubio sam joj ruku u z kratki naklon..mišica mi je ojačala u bicepsu od

podizanja pola kile' zlata u visini lakta...Razočarani osmeh na licu moje male princeze kada je

videla da nemam ništa u rukama osim pišljivog buketa cveća,skrenuo mi je pažnju da moram

biti malo efektniji i živahniji u ponašanju...ispružio sam buket prema kućnoj pomoćnici,

naglasivši da cveće vapi za vodom...Gospodja Mumija se blago nasmešila mojoj dosetki,dok se

glavna domaćica samo kiselo okrenula oko svoje ose stavljajući mi do znanja da sam i mogao da

se potrošim i kupim pravo cveće,ovoga puta u cvećari...a ne na raskrsnici puteva prolaza prema

Vavilonu...

Pitate se gde je matorac od Mumije..imao sam sreće on je bio u tom trenutku na nekom

jebenom simpozijumu u Beču ..bio je ...jebeni kardiolog... matori jarac mi je prvom prilikom

stavio do znanja da mi sa našim usranim džovanskim fakultetom možemo da se obrišemo,je smo

za ovu jadnu napaćenu zemlju toliko mnogo uradili gluposti da za narednih petstotina godina

nemoramo ništa više da radimo,jer nam preostaje samo da kusamo kašu koju smo zakuvali od

mase gluposti koju smo uspešno sproveli preko političkih dekreta naših vrlih komunjara.. Iz

petnih žila sams e trudio da mu stavim do znanja da mi nismo jebeni ,mada smo to i bili, ni

pitani, kada se nešto sprovodilo u delo,ali..nije mi ništa pomagalo,da ga razuverim...Tu je

Gospodja Mumija odigrala vrlo važnu ulogu..- Ostavi mladog Gospodina na miru...ti nezajažljivi

matori jarče..poslednje reči je dostojanstveno tiho izgovorila,tako da od prisutnih niko nije

mogao da ih čuje...osim moje malenkosti...naravno ni ja je nisam čuo,tako sam složio facu...kao

nezainteresovano sam blenuo u komplet knjiga koje nisam baš najbolje uspevao da pročitam jer

su pisale na nekom stranskom jeziku...u tamno plavom povezu...Matori jarac je dostojanstveno

46

odložio lulu koja je ispuštala smrdljive dimne signale,diskretno pogledao kućnu pomoćnicu,koja

je istog trena donela sako ,... i lagano išetao u svoj radni kabinet...

Video sam ovalni tanjir i na njemu nešto tamno braon boje...ličilo mi je na pile..ali ,malo

,podgojeno..zapravo to je bila pekinška patka...pa gde ima da se kupi ova patka..pomislih u

sebi..da nije matorac poslao to čudo iz Beča...ali..svoju radoznalost nisam hteo da

eksponiram...Pa onda je usledilo iznenadjenje u obliku jastoga prelivenog kantonškim sosom od

rakova......beli prženi pirinač ,čini mi se da sam prepoznao pečurke sitno iseckane,kao dodatak..a

za kraj pržene knedle i pikantna rebarca..oh, Bože...a za finale sladoled od zelenog čaja...

Ove je sve fazone matori pokupio kada je bio u jednoj stručnoj delegaciji koja je išla na

daleki istok,u stručnu i ,nadasve, radnu posetu ...naravno ,to sam ja tako mislio...

Kroz razgovor sam ustvrdio da smo bili i suprotnih političkih shvatanja...njeni su bili

belogardejci..dok se moj jadničak,propali i izigrani narodni heroj, trudio da ovom napaćenom

narodu donese slobodu kao crveni ,oni su mrsili muda u okolini Odese i uljuljkivali se u talasima

Crnog mora i čekali kraj ujdurme i klanice zvane drugi svetski rat...

Ašoka je dragi moj mladi Gospodine živeo u vremenu izmedju dvestatritdesetčetvrte i

stodvedeset osme godine,naravno pre Hrista...bio je kralj dinastije Maurija..on je bio veoma

naprednih shvatanja.. Jednako vredan je bio i dostojan da se ne zaboravi, Pataliputri,koji je

podigao osamdesetččetiri hiljade monolita,stubova, koji su do dan danas sačuvani i nije ih pojeo

zub vremena... Zaboravio sam da vam kažem da je Gospodja Mumija bila zaljubljenik u

KInesku i Indijsku kulturu...uopšte, volela je Istok... i sve što je dolazilo iz njega...- Dobrota i

mudrost Istoka širi krila i zapljuskuje obale prljave i neobrazovane Evrope... Klimoglavio sam

,u nadi da će bakuta prstati da me bombarduje sa tim sranjima...od podataka..ko da mene

interesuje koje su dinastije ili Kraljevi tamo negde u nekoj jebenoj nedodjiji vladali i mrsili

muda..mene je interesovala smo moja mala princeza i kako da je tucam...

Kod serviranja sladoleda,Gospodja mama je izgovorila dugo očekivena reči..ja ću se

povući ,dragi moji...nadam se da nećete zameriti.. Draga moja ,nadam se da ćeš mladog

Gospodina dostojno preuzeti kao prava domaćica...Oh,Bože..kako mi je bakuta bila draga...Kada

je pošla iz salona,ustao sam i blago je pooljubio u ruku uz veliko hvala na divno provedenom

vremenu u njenom društvu... Moja mala princeza me je odvukla u svoje odaje...pored dve

velilke sobe imala je i mali toalet i posebno kupatilo...a sve to u sklopu velikog stana...bila je

toliko dobra domaćica da sam zaboravio da idem kući celu noć...moja mala princeza je bila

neumorni i neiscrpni izvor strasti...

47

Nisam gledao na sat,kada sam se tiho poput indijanca ušunjavao u stan da ne probudim

nekog od ukućana,kada ,kao zainat,u tom trenutku je iz sobe izašla ,nevenčana sluškinja mog

matorog... - Zar se bludnik setio da ima svoj dom...?! skrnaviš i ponižavaš časno delo svoga

oca,kako te nije sramota...Pomislih u sebi ono "revolucija koja teče" i kako to jadno zvuči

fiksanim mozgovima..ali ne, i zdravoj generaciji koja se ne povodi za kojekakvim budalaštinama

sa zapada...pa sam uz osmeh hteo da umaknem u svoju sobu...Ne lezi vraže,to je ovu ludiju

pomamilo,pa se okuražila i počela da viče,ko' da je dobila glavnu ulogu u nekoj trećerazrednoj

predstavi... Zaboravio sam da vam kažem,ona je bila bogomoljka,i posle ,izvesnog

perioda,možda je bilo prošlo više od tri godine,po smrti moje majke,Dušan je doveo...nije mogao

da me prepusti onako nejakog i malog tudjim rukama, morao je da ima neku suknju koja će

brinuti o meni..ona, to jest,ova suknja je bila jedino adekvatno alternativno rešenje,koje se

zadržalo sve do današnjih dana sa nama u kući...Moram, ne vredi...da vam ispričam sve iz

početka...

Dušan je voleo,posle maratonskih partija bridža,koje je igrao sa svojim prijateljima, da

prošeta po jutarnjoj izmaglici pored dunava...Spuštao se Kalamegdanskom stazom...bilo je oko

tri izjutra.. uvek je sa sobom nosio beretu,za ne daje Bože,nikada se nezna na koga i na šta se

može nabasati...ratni trofej,koji je dobio na poklon od Dare...Iz maglica i tišina koje su dolazile

sa Dunava pričinjavale su mu ugodjaj koji mu je osvežavao dušu... Nije prešao ni deo doka uz

koji su bili privezani brodovi ,kad mu se učinilo da uz šum valova čuje i jecaje koji su talasi

donosili na svojim krilima u želji da pomiluju Dunavsku obalu... Tihi, gorki, jecaji su ga vratili

u stvarnost..Naprežući se da vidi kroz oblake izmaglice odakle dopiru,Dušan je zastao i već je

bio ,poput pantera,spreman da brzo reaguje...sve je mirisalo na tragediju...spazio je ženu do pola

u zagrljaju Dunava,koji je nestašno milovao njeno telo,i kao da je video da ona nešto čvrsto drži

u svom zagrljaju... stigao je u trenutku kada je ona ispuštala zavežljaj iz ruku prepuštajući ga

talasima Dunava...Dušan je instiktivno reagovao...zgrabio zavežljaj i ovu spodobu zakosu i hitro

ih izvukao na Dunavsku obalu...Kao da mu je i Dunav bio saveznik u tom trenu...za trenutak je

zastao da bi olakšao Dušanu da što lakše izadje sa teretom iz njega...Bila je to devojka,žena,

svojih dvadesetpet godina sa zavežljajem iz koga se čuo dečiji plač...Dušan je skinuo svoj sako i

iz mokrog zavežljaja izvukao žensku bebu,koja je ,odamh zaćutala osetivši toplinu zagrljaja

njegovih ruku...Devojka je drhtala od zime...Reči su bile suvišne...Odmah je stepenicama poveo

prema izlazi ka Vencu...tu je uvek bilo taksista...Brzo je bio u svom stanu, kod Kalenić

pijace...Dao joj je suve haljine i skuvao je čaj...Iz frižidera je izvadio mleko i dao joj je da

nahrani bebu...Odveo je u sobu i ...ostala je sa nama do danas...Kada se probudio tog jutra bio je

prijatno iznenadjen...kuća je blistala,dok se sa šporeta ,posle dužeg vremena širio opojni miris

48

domaće kafe... Prvi put je pristojno seo za sto i doručkovao,a da nije morao da razmišlja ko će da

opere sudove posle jela... Bila je iz sela S,koje se nalaziilo na pola puta od Ns prema Z...Seoski

djilkoš je presreo ,kada se naveče vraćala iz njive..bila je dosta izazovnog izgleda..otimala se

grešnica i odupirala koliko joj je snaga dozvoljavala..ali ,posle nekoliko šamara njeno ,i onako

slabo odupiranje je prestalo i prepustila se zloj kobi koja ju je snašla...dugo je skrivala ,koliko je

to bilo moguće, svoju sramotu...jedina uteha joj je bila Sveta Marija, majka Božja, u dugim

noćima očaja i tihih jecaja,kada ju je umor savladavao, izmedju molbi Bogu i želja da joj neko

pomogne.. Bog je ostao gluv i nem,po običaju, na sve njene molbe...tako da se jedne noći

iskrala iz kuće i ...uputila se na put bez povratka..da ne bi još više povredila i osramotila

svoje...jer je poticala iz paorske veoma časne i nadasve poštene i radne porodice...nije imala srca

a ni obraza da im priredi tako neko iznenadjenje a i sramotu koja bi snašla svu njenu porodicu,

jer selo je bilo malo i svi su se znali,tako da bruka i blam ne bi mimoišli njenu kuću...uz to bi se

i seoske alapače nasladjivale i pakosno smejurile, kada god bi glavu promolila van svog

dvorišta...da bi sve poštedela svega toga, odlučila se na jedini, po njoj, ispravni korak.. Zagrljaj

Dunava je bio jedini njen izlaz i uteha... Godinu i nešto više meseci nije izlazila iz stana na

svetlosti velegrada...Dušan je revnosno sve donosio i dobavljao šta god bi njegova novopečena

sluškinja rekla da treba za kuću ali i za decu i za nju...Molio je da se spremi i da ako želi mogu

da izadju i prošetaju..odbijala je..sve do jedne noći, o svetom Iliji...Dušan se taman spremao da

legne ,posle napornog sredjivanja istorijske gradje, jer je , u to vreme, želeo da napiše roman o

Golom otoku....kad je čuo da se neko tiho ušunjava u njegovu sobu...okrenuo se, i.. na sebi nije

imala ništa...duga crna kosa je nevešto prikrivala njene raskošne obline,dok su joj crne krupne

oči stidljivo ljubile tepih ispred nje..kada je Dušan prihvatio u zagrlljaj i odneo u krevet,na mestu

na kom je stajala,ostale su patrice,kao nemi svedok jedne velike divne zahvalnosti za veliku

ljubav koju je doživela u kući moga oca...

- Toliko se molilm za sve vas, da vas Bog preobrati,a Vi...

- Jebo' te Bog...

- Iju..bezobrazniče jedan..tako ti svojoj majci..

- Ne spominji mi majku...majku ti jebem...ti si u ovoj kući plaćena služavka...umeo sam vraški

da budem goropadan..

- Gde će ti duša..vraže jedan...

- Gde i tvoja...u...govna...tu sam se obično histerično smejao praveći se da sam još oholiji i

okrutniji nego što sam u stvari i bio... U tim trenucima naše svadje koja je,vremenom ,prerastala

okvire pristojnosti i poštovanja sa moje strane,osobe koja je, po pravilu ,morala da ima bar

trunku poštovanja sa moje strane jer me je ta osoba spodigla i odgajila kao svoje dete,ja sam bio

49

jedno nezahvalno kopile,možda je tome doprinosilo i ravnodušno ponašanje mog Dušana ,koji

,uopšte nije reagovao kada bi se ja svadjao sa njom...čak sam u njegovom ćutanju ,osećao neku

vrstu podrške,da nastavim da je maltretiram i omalovažavam do besvesti...

- Čuo sam iza sebe lagano otvaranje vrata... Nisam morao da se okrećem da vidim da mi je

Dušan bio iza ledja...Kada ga je ugledala prestala je da me gleda...Onda se ustremila prema

Dušanu...-Ponašanje i uvrede..samo za to znam..od kada sam sa tobom ...ceo život si

odsutan..nema te i onda kada si fizički tu... ni pred oltar me nisi,sve ove godine udostojio da

odvedeš...Sve je to izgovarala kroz suze...šta sam je ,uopšte u tvom životu..stalnom sam u senci i

u drugom planu...stalno negde na periferiji tvog života..a,šta sam sve doživela i preživela sa

tobom...samo mi je Bog svedok...da li ja to moram celog života da ispaštam greh iz mladosti..ja

to nisam htela...hilljadu i jedan put sam to Bogu rekla...snaga me izdaje..ne mogu više da

ponavljam..ti znaš koliko sam j a dobra i poštena duša..

- Koja je othranila kopile..moliš se Bogu ,a ovamo živiš u bludu i razvratu..kako to?! objasni

mi,kako to...?! kao iz topa sam izgovorio...Dušan je ćutao pogleda uprtog preko naših o je u

prostoru i vremenu koje je živelo sa Darom..

- Ti si djavo u ljudskom obliku..demon...histerično je izgovorila ,brzo napuštajući bojno polje

,polumračnog hodnika, koji je vodio u njenu sobu...

- Idi i klekni pred tvoj krst i ne ustaj dok ne iskajaš sve svoje grehe..još bolje, dok ti Bog neda

voljno...otpratio sam je rečima kroz smeh do njenih vrata...Znažno je zalupila vrata sobe za

sobom...Od siline treska Dušan se izgleda probudio...- Da li mogu da te zamolim nešto...?! pitao

me je tiho...

- Zavisi šta Dušane?!..odgovorio sam ...Da porazgovaramo kao dva dobra druga,kao dve

muškarčine..ti znaš da si mi sve u životu..jedini svetao trenutak..jedina radost...godine su učinile

svoje...grešio sam -ali,gde god sam bio ,bio si samnom, ili u mojim mislima..sve što sam

zaradjivao čuvao sam za tebe..davao za tebe,za tvoje školovanje..za tvoje prohteve..istina nismo

bili mnogo zajedno..nisam imao mnogo vremena..

Dok su druga deca imala roditelje...ja...sam ih imao ,na slikama...i...ponekad ...u mislima...

Isprièaæu ti samo jedan detalj,koji mi se urezao u seæanje...i ostao tako tu negde u lobanji..da me

podseæa da sam imao oca...koji laže...

Sećaš se, kada sam išao za London...Ti si bio...Dogovorili smo se da se nadjemo na

aerodrumu...Svi su roditelji došli da isprate svoju decu,i ti si ..obećao... da ćeš da dodješ..svi su

imali nekog ko im je mahao dok su ulazili u avion na jebenom Surčinskom aerodromu..samo

sam ja zverao na sve strane ,i tražio tebe, da te vidim kako mi mašeš...ali, tebi je bio važniji

jebeni sastanak sa delegacijom veterana...

50

- nisi u pravu.. moraš poštovati obaveze i... dobro ,znam, ..šta želiš da kažeš...

- Iznad svega je porodica..jebena porodica ,Dušane...tako si uvek govorio...

- Porodica može da razume i oprosti,ali poslovni sastanci to ne umeju...i njih se ne tiče ništa,

privatno...

Svi, jebeni, mamini i tatini sinovi su koketirali u zagrljajima svojih najbližih, samo sam

ja nevešto skrivao svoje oči od znatiželjnih pogleda ...Uostalom, bilo pa prošlo,zar ne?!

- zašto onda to spominješ kada ti nije važno...?! Ja ne želim da se pravdam ali, da nisam bio

sprečen ja bih sigurno došao na vreme...

Iluzorno je bilo raspravljati se vise, zato sam hitro zgrabio jaknu, koja je bila jedini

svedok našeg razgovora. Znao sam da će toga dana, jebeni tupoglavi, urednik jednih žutih novina

objaviti moje kolumne. Nervozno sam prelistavao listove dok me je muka hvatala za muda.

Napokon, moje kolumne su počele da se pojavljuju od jedanaeste strane – zato nam novine i liče

jedne na druge, ni zadnjicu ne možeš sa njima da obrišeš, kada imaš ovako dobre urednike.

Nervozno sam prelistavao novine, tražeći moj rukopis... Ovi novokomponovani, u ime

demokratije, gore cenzurišu rukopise no komunjare svojevremeno... Svuda, kriza, kriza, kriza...

pazi ovaj naslov, pa ovo je van pameti: uskoro jednocifrena inflacija, hvali se ovaj u liku

guvernera... Bože, da l' ima nešto opakije od ljudske gluposti?! Ovamo gas poskupljuje trideset

posto, šećer otišao na evro i dvadesetpet, struja otišla petnaest posto: a oni uzvikuju komunjarske

parole, samo im fale Tihi i Prle, čujem da ih pripremaju (to će biti premijerna stodvadesetpeta

repriza) na nacionalnoj televiziji... Sigurno žele da podsete narod da je imalo dana, kada se

živelo lošije, nego danas...

Odoh da im napišem Političku ekonomiju Srbije. Moram prvo da zapišem, da ne bih

zaboravio: - sutra mi je termin da overim karton na Zavodu za zapošljavanje...

51

POLITIČKA EKONOMIJA SRBIJE Uvod Izazovi zemlje Srbije (koja je vekovima) u tranziciji

I. S t r a t e g i j a

1. Procesi upravljanja

II. P o l i t i k a

1. Karakteristike politike

1.1. Monetarna politika

1.2. Inflacija i štednja

1.3. Politika privrednog razvoja

1.3.1. Politika raspodele

1.3.2. Radna snaga i politika obrazovanja

1.3.3. Zapošljavanje

III. Politička ekonomija kreiranja ekonomske politike

1. Transformacija industrijske strukture

2. Kreiranje ekonomske politike 3. Poslovna etika

IV. D o d a t a k

1. Država – od mita do filo(s)zofije

2. Misija i odmazda inteligencije – svet(a) (igra) intelektualaca

52

U v o d

Danas je, 09. mart 2010, počeo na Kopaoniku naš “Davos”. Dok normalna Srbija grca u dugovima (predstoji nam seljenje grčkog scenarija na naše ulice gradova i sela), koja smatra ovu ekonomsku krizu kao pogubni cunami, koja će ovu jadno devastiranu, bud-zašto prodatu, na staklenim nogama, privredu, odvući u ambis, kod “naših” iz vlade na čelu sa premijerom Cvetkovićem i čudesno odvažnim stručnjacima prepunim entuzijazma i akumulisanog znanja i veštine sa prebogatim životnim iskustvom i dugogodišnjim pregalačkim radom u privredi, raznoraznih, a posebno Dinkića i Djelića, šifrovanih škola mišljenja da je ova “kriza dobrodošla” i/ili, još lepši biser, “odavno za nama”, “što će rezultirati čak i povećanjem plata na jesen” (izvinjavam se: ne kaže se koje?!). Nejaki Uroš, što kroz mucanje, što kroz štucanje, jer ga “uvati gorušica”(od onog duplog na prazan stomak) za mikrofonom prilikom otvaranja “Davosa”, poče da pominje neka dva posto rasta proizvodnje (opet se izvinjavam: ne znam na koji se to period odnosi i na koju proizvodnju, uzmimo za hipotezu bruto društvenog proizvoda, slika prisutnih sa “Davosa” na “nacionalnom dnevniku”, (grdjem i očajnijem no za vreme vladavine diktature Miloševića), rečitija je bila od svih reči: “onaj što sedi u fotelji guvernera”, lepo je čovek svima stavio do znanja zašto su se svi oni okupili na Kopaoniku! U lepo skrojenom pastelno išaranom džemperu, poskakivao je na stolici sav zblanut i očajan što mu nedaju preko reda reč, da istrtlja što ima (“da će intervenisati, (čitaj: (zlo)upotrebiti sve devizne rezerve, samo da održi plivajući kurs dinara, na tržištu ponude i potražnje) , pa da sa skijama pod pazuh, ode u prirodu i da se prepusti čarolijama (ne)dirnute prirode našeg skijaškog bisera, naravno, o trošku države. Izazovi zemlje (koja je vekovima) u tranziciji

Recesija koja (je trajala), traje (i trajaće), poprimila je danas (kada se kursadžijama prividja da je nema i/ili je prošla) obeležja depresije. Stopa rasta realnog bruto društvenog proizvoda (posebno devedesetih godina) imala je stalnu tendenciju pada. (O)smišljena politika, od produktivnih četiri sata rada (sa kojom smo se izrazito ponosili) “da me nemože niko toliko malo platiti koliko ja mogu malo da radim”, danas je, preko “plaćenih (tromesečnih do trogodišnjih) odmora” dovela nas u poziciju, da smo dotakli “dno dna”. U isto vreme javni dug je rastao, ( u daljem tekstu će te imati i pokazatelje) dovedeći establišment (doduše: polupismen partijski kadar) u tešku, skoro, bezizlaznu situaciju: sa jedne strane (jer niko nema snage a ni petlje) da smanji javne rashode, a drugi je, sprečavanje raspada finansijskog sistema ponudom

53

nekih mera za spašavanje devastirane privrede od bankrotstva (jer se samo favorizuje zelenaški bankarski kartel) kao i svesno onemogućavanje korporacija da investiraju u srpsku privredu.

Nije važno što je više od tri četvrtine privatizacije obavljeno pranjem novca, nije ni bitno što neki novinari (ne oni što su prošli pored Medecinskog fakulteta i misle da su stručnjaci za ekologiju), pišu da sledi stečaj osam hiljada firmi, iz kojih će na hiljade i hiljade ljudi ostati bez posla, uz ovu milijardu koja se nalazi na zavodu za zapošljavanje, u zemlji gde ozbiljnih, bilo stranih i/ili domaćih, investicija nema (ni na vidiku), gde “vlada” razmatra da pokrije “rupe” budžeta tako što će se prodati i “zlatne koke”: Telekom, deo elektroprivrede, pa i nemamo više ništa vredno!? Zemlja u kojoj ministar ekonomije nezna da nabroji sve resore za koje je zadužen, ministarka finansija sa nevericom prihvata tezu da “ima gladnih i žednih”, zemlja u kojoj se osnivaju i niču agencije1, kao pečurke posle kiše, čiji je zadatak, pored nesuvislog zapošljavanja ljudi i jačanja birokratskog aparata, “zemlja u kojoj je vlada odlučila da štedi i ima preko trideset hiljada viška zaposlenih”, neznaju šta je njihov zadatak i zbog čega su osnovane.

Nema niko od cenjenih kursista da se prizove pameti u vladajućoj koaliciji, da treba detaljno proučavati političku ekonomiju, jer samo tu leže pravilni odgovori za ovonastalu situaciju u koju su Srbiju gurnuli, ovi nezajažljivi tupoglavci, gladni vlasti.

Mali je broj ekonomista koji su se bavili makro-ekonomskim problemima. Bauk velikih korporacija, korporatokratizam, (ne)dozvoljava i/ili dozirano dozvoljava

reforme medjunarodnog monetarnog i finansijskog sistema i medjunarodnih monetarnih i finansijskih institucija, Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda, novog svetskog poretka, nazvane globalizacija, “divljačkog kapitalizma”, sa fondovima koji, pomoću ekonomskih ubica, (raznoraznih teledirigovanih šifrovanih kadrova) preraspodeljuju nacionalni dohodak u korist krupnog korporatokratskog kapitala, gde su (siromašne), male, zemlje, bogate jedino rudnim blagom, unapred osudjene da u monetarističkoj borbi protiv (nametnute puzeće) inflacije, cedeći i pijući krv (siromašnog) stanovništva, koji je obično na nivou “lumpenproletarijata”, visokim kamatnim stopama, velikom nezaposlenošću i malom i/ili opadajućom stopom rasta, padaju u ekonomsko ropstvo, gde Domaklov mač, svakog trena može da napravi haos.

Naši šifrovani krištomanski stručnjaci novim merama vlade, “metodom isecanja od slučaja do slučaja”, pokušavaju da gase požar tako što sipaju benzin da bi ga što brže ugasili. Svakodnevica visoke stope nezaposlenosti i sve veće armije koja se stvara iz devastirane privrede, “usporenog rasta” (daj bože da ga ima), neadekvatne strukture privrede kao i izmenjene strukture radne snage, sa skromnim obrazovanjem, (jer je stupidoidna politika otpuštanja prvo zakačila ljude od struke sa višegodišnjim radnim stažom (u naponu snage starosne dobi od 45 – 55 godina starosti) , i na njihova radna mesta dovedena (ne)obučena mlada radna snaga, koju

1 Samo agencija za privredne registre (dva puta transformisana?!) je registrovana za : privredna društva, finansijski lizing, udruženja, stečajne mase, preduzetnici, založno pravo, strana udruženja, mere i podsticaji regionalnog razvoja, finansijski izveštaji i bonitet, javna glasila, turizam, komore – polupismen kadar i/ili totalno nepismen je najbolja preporuka „šifrovanim stručnjacima“ da sa dubokom studioznošću rade ovaj posao. Zato nam sve ovako i ide – u svetlu budućnost propasti... 54

zanima samo visok lični dohodak i jedna operacija (faza) rada, migracija stanovništva i (beo)gradske prenaseljenosti, uz nepovoljni spoljnotrgovinski i platni bilans (koji je sve veći i veći), dosipa benzin tako što daje povoljne potrošačke kredite2, penzionerima i srećnicima (prezaduženim, jer su im zarade, male ) koji imaju posao. 3 Da bar imamo neku proizvodnju bele tehnike,(imali smo fabrike koje je NATO uništio u bombardovanju) i/ili “razuman” nivo cena koji prati turističke usluge naših prekrasnih planinskih predela, i/ili stalnu tendenciju zapošljavanja armije nezaposlenih uz prisutne domaće i/ili strane investicije, i/ili državne javne radove. Od svega toga ništa. Imamo “uspešno” završenu privatizaciju, gde svakodnevno saznajemo da je “vlasnik” kupovinom oprao izvesne količine novca, zatvara i/ili bud zašto “krčmi” imovinu da bi izmirio svoje obaveze prema zaposlenima koje nije plaćao po godinu i više dana – dok svi u lancu od agencije za privatizaciju do Vlade i resornih ministara, peru ruke jer slučajevi nisu u njihovoj nadležnosti. Doduše, svi se ministri

2 Zaduženost stanovništva, (koje je u sve većem broju nezaposleno(trenutno oko milion nezaposlenih), kod banaka je sve veće. Dug po zaposlenom krajem decembra 2005. godine bio je 710 evra, dok je u aprilu 2006. godine dostigao 840 evra, odnosno više od 3,5 prosečnih neto plata. Prećutni kartel vodećih banaka u Srbiji kontroliše najveći deo tržišta bankarskih usluga. (Pogledajte bilo koju glavnu ulicu u bilo kome gradu u Srbiji: banka do banke, čovek bi pomislio, da ovde teče med i mleko, privreda cveta itd. da se ne ponavljem, kad ono, nema nigde u okruženju da je referentna kamata toliko visoka i da je ona projektovana da zaštiti visoke bankarske kamate – u prevodu, kamate neće usled konkurencije, kartela banaka, padati; ko je lud da se odriče visokih dobiti koje banke ostvaruju u Srbiji, kao nigde u regionu, ali sve zahvaljujući politici Narodne banke na čelu sa guvernerom (koliko čujem,( završio je posao), u ostavci... ne gospodo, nesme ostavka da se prihvati, dok se ne vrate silna devizna sredstva koja su prodata, plus da mu se naplati porez na kupovinu kuće koji nije platio, jer je prijavio znatno niži iznos (380.000 evra) od realne vrednosti kupljenog placa i kuće na Dedinju. (danas, početak aprila 2010 , prihvaćena je „ostavka“ od strane UO NBS, i hvale se „višnji“ da im je odobrena prva tranša kredita MMF-a (od 200 miliona evra) za popunu deviznih rezervi (?!) Predlog 2: da se oporezuje po progresivnoj stopi od 25% svaka banka na izdate kredite gradjanima plus 10%, ako nema donetih investicija u vrednosti 10% kapitala svih otvorenih filijala na teritoriji Srbije; Predlog 3: prećutno bankarski kartel, uz blagoslov guvernera, da se kamatne marže, koje su najviše u Srbiji u odnosu na region i da su u aprilu 2006. godine bile veće i do 12 procentnih poena, dok su u regionu bile u novembru 6,7 procentnih poena a u Evropskoj uniji ona je bila niža (i nesme se povećavati) za četiri do pet puta od one u Srbiji, oporezuju 80% od ostvarenih prihoda po tom osnovu. Predlog 4: prosečnu kamatu na kratkoročne kredite koja je bila u decembru 2005. godine 25,2%, dok je u aprilu 2006. godine iznosila 31% , oporezovati sa 80% od ostvarenih prihoda po tom osnovu plus uključiti i iznose revolving kredita u osnovicu za oporezivanje. Predlog 5: i/ili sve prihode bankarskih kartelaostvarenih po osnovu kreditnih zaduženja gradjana u Srbiji preračunati na važeće kamatne stope Evropske unije i tu ostvarenu razliku prebaciti u budžet; Predlog 6: uredbe Narodne banke Srbije o (igranju) povećanju i/ili smanjenju obaveznih rezervi banaka, za taj iznos,odnosno procentualno povećanje i/ili smanjenje plus 5% oporezovati , pored NBS-a, i sve banke, na prijavljene vrednosti umanjene za procenat plasiranih investicija na teritoriji Srbije. Predlog 7: sve emisije štednih zapisa NBS koje su plasirane sa kamatom (od 24% ) na godišnjem nivou, u zadnjih deset godina oporezovati sa 80%, pored onih koji su kupili te zapise uključujući i NBS, koji je plasirao štedne zapise. Banka preko koje su plasirani zapisi da plati 90% od ukupno plasirane vrednosti zapisa. Ukoliko se štedni zapisi naplaćuju pre roka njihovog dospeća, diskontovane cene (pri čemu se diskont vrši po kamatnoj stopi koja važi i za kupovinu zapisa na taj dan, oporezovati isto. Predlog 8: sva sredstva nenamenski potrošena iz Fonda za razvoj Republike Srbije, oporezovati 100% plus oduzimanje imovine dobijene u vrednosti sredstava; svaka dokapitalizacija da se oporezuje 100% od vrednosti dokapitalizacije osim u slučaju ako se imovina može povratiti sa oporezovanom kamatom plus ostvarena dobit iz nenamenski plasiranih sredstava i dokapitalizacije; Predlog 9: da se uloženi kapital (štedni ulozi) u osnivanje takozvane“ bankarske štedionice“ (koja je kupljena od strane jedne banke iz Grčke) i radila po Srbiji u prostorijama bivšeg SDK oporezuje po progresivnoj stopi u vrednosti kapitala svake poslovne jedinice (uključujući i vrednost objekta u kome su radili) plus ostvarena dividenda plus prodate akcije prilikom prodaje istih vlasniku iz Grčke- naravno tako dobijena sredstva uložiti u kapitalne investicije, od grada do grada u kome su filijale radile. 55

hvale kako njihova ministarstva uspešno se bore sa novonastupajućim i/ili izmišljenim krizama. Ovo više nije samo problem “opšte domaće politike”, koja se sprovodi, već ozbiljan ekonomski problem, problem političke ekonomije.

Ne znam šta to beše proširena društvena reprodukcija4, agregatna efektivna tražnja, rast društvenog-bruto proizvoda, zaposlenosti, nemanje inflacije, stabilizacija, investicije (bilo koje: domaće i/ili strane ), štednja, akumulacija i potrošnja, raspodela nacionalnog dohotka, privredni razvoj (kako to lepo zveči), pa onda vlada ima stabilizacionu ekonomsku politiku i planira, na odredjene vremenske periode, i na kraju balade, neko je odgovoran za postavljene ciljeve i/ili parametre razvoja. Ne, ja nisam jeo bunike – posle projektovanog argentinskog tanga, ovaj narod je zaslužio, reforme, promene (ali, ne zlikovca Slobodana Miloševića, samo na rečima), i ne, promene, uvodjenja demokratije preko žuto-šifrovanih-liberalno-narkomanskih-penzionerskih-socio-demokrata- hvala, nepijemo ništa!

Makro-ekonomska politika kroz efektivnu tražnju, funkciju potrošnje, principe multiplikatora i akceleracije, produkcione mogućnosti na bazi ekonomskih zavisnosti, umesto nametanja “psihološke” sklonosti potrošnji i štednji (ako se ima šta) – ali, u devastiranoj privredi, punoj krimogenog opranog novca, bez jasnih smernica i ciljeva, bez vizije i strategije – to je šargarepa na dugome štapu.

Primena zakonitosti makro-ekonomske politike mora od strane vlade (ne pijanih lambara u svatovima nejakog Uroša5), da ima uporište i htenja, znanja i volje da sprovodi stabilizacionu ekonomsku politiku i da ima viziju, strategiju planiranja.

Ima nekih tupoglavaca koji zagovaraju paradigmu automatskog delovanja tržišnih zakonitosti6, koja će navodno da izvuče privredu iz krize. Država mora da interveniše i stimuliše ekspanziju monetarno-kreditne i fiskalne politike ako želi da se suprotstavi depresiji i obrnuto, restriktivnom fiskalnom i kontrakcionom monetarno-kreditnom politikom da suzbija inflaciju tražnje (u uslovima pune zaposlenosti). Avaj, bez sveobuhvatne objektivne ekonomske analize stanja posmatranih parametara ekonomskih veličina: ukupne štednje, potrošnje, investicija, društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, zaposlenosti, da privredu izvuku iz krize i nezaposlenosti, odnosno da spreče inflaciju i recesiju.

4 U skorije vreme nećemo ni znati iz razloga što od lokalne samouprave do resornih ministarstava imamo sledeće činjenično stanje: na lokalu u dva mandata dosmanlijske vlasti načelnik za privredu zapadno-bačkog okruga je bio postavljen po profesiji glumac; trenutno na toj funkciji je žena koja je po obrazovanju završila medecinu; 5 Potrebno je preispitati njegovu ulogu i rad još iz perioda kada je bio direktor agencije za privatizaciju, jer je u tom periodu naneta velika šteta srpskoj privredi jer su firme prodavane „bud’zašto“ uz velike količine „opranog „ kapitala. 6 Nametnut je čak i plivajući kurs dinara, „koji se navodno hrabro drži“ na talasima ponude i tražnje. Intervenisanje na tržištu i (ne)kontrolisano trošenje deviznih rezervi (za ovo, (ne samo „guverner“) neko treba da odgovara i to krivično), da vidimo ko je i u kom trenutku i koliko kupio na tržištu deviza i u koje svrhe ih je potrošio. Predlog broj 1, za uredbu vlade: Za svaku razliku u kursu dinara od projektovane vrednosti, na medju-bankarskom tržištu plus provizija plus otkupljena količina deviza, obračunati porez na ukupnu vrednost od 10% i plus na ostvarenu dobit od te transakcije 20%, pa ćemo na taj način lepo popuniti budžet a na drugoj rasteretiti privredu smanjenjem poreza i doprinosa fiskalne politike (preko nje i zaposlene) smanjenjem za tu stopu priliva budžetskih sredstava. Ako su sredstva (a znamo da jesu) izneta iz zemlje i „investirana“ u raznorazne kupovine (od trgovačkih lanaca do nekretnina, hacijendi i jahti), svaki taj evro dodatno oporezovati sa 50%, ako se ne vrati trodupla investicija u devastiranu privredu Srbije plus 20% poreza za učesnike u toj transakciji kupovine. 56

Biznis planovi se prave na tri papira, učesnici, (odnosno polaznici kurseva pravljenja bisnis planova) budući preduzetnici su polupismen svet, koji “akumulira” znanje od “juče” za budući prosperitetan razvoj male i srednje razvijene “inkubatorske i/ili klasterske” privrede, koje edukuju (polu)pismeni krištomanski kadrovi zavoda za zapošljavanje.7 Uz to se “profilišu novi kadrovi”, kojima je ukapan prihod odmah i dobit, (dodatni prekvalifikacioni ubrzani ritmovi obuke budućih knjigovodja (pa se to i medijski potkrepi, da bi se uzelo što više novca na “brzaka”, uz prekvalifikaciju i edukaciju romske populacije, uz enormno visoke apanaže kroz donacije “raznoraznih belosvetskih i pro-evropskih foruma”. U tom i takvom šićardžijskom miljeu, svi siti i ovce na broju; kriminal cveta, “murija i pravosudje” zadovoljno trljaju ruke, jer su u svim tokovima korupcije, pa po sistemu “kadija te tuži, kadija ti sudi”, tu je i dodatni izvor prihoda, za njih, od “sive ekonomije” (čitaj: kriminala). Manja kazna zatvora više se plaća. Važno je da se nešto dešava. Ako znamo da se na fakultetima uči knjigovdstvo po četiri semestra,(novokomponovani dobijaju “sertifikate” za manje od četiri nedelje) izrada planova , analiza troškova, biznis planova su veoma važne, tako da se bez njih ne može objektivno sagledati i donositi pravovaljana odluka, posebno je značajna, menadžerskoj strukturi za donošenje adekvatne kako, mikro- ekonomske politike, tako makro-ekonomske politike, inprovizacije kod nas (ne)sme biti. Avaj, uvaljivanje novog svetskog poretka stvara, (uz novokomponovane lidere na politikantskoj sceni Srbije, sa bogatim iskustvom u privredi od dva petka radnog staža), preko globalizacije, novi medjunarodni ekonomski poredak kao i novi monetarni i finansijski sistem i institucije u svetu kreiranjem bretonvudskih institucija, na ovakav način, to može samo kod nas!!! – u zemlji koja nema, i/ili ne poštuje, zakone, gde cveta korupcija i gde cveta neznanje. I. S t r a t e g i j a 1. Procesi strategijskog upravljanja

Neko će se upitati: “kakve ima veze strategija sa makro-ekonomijom”?!, ali, avaj, u izučavanju političke ekonomije donošenja odluka, posebno kod nas, gde je uvek sitno-sopstvenički šićardžijski interes rukovodne komunjarske strukture gledao da setom političkih odluka preliva iz šupljeg u prazno, u svoju korist, van zdravo-razumske pameti uključivanja ekonomije, zvanično proklamovanih ciljeva (ne u stilu zlikovca Slobodana Miloševića: reforme, reforme, reforme, samo na rečima) kao i njihovim vremenskim horizontom.8

7 Koliko su kvalitetne i stručne post-socijalističke korumpirane tvorevine zavoda i/ili agencija, neznaju niti imaju stvaran podatak o broju nezaposlenih a da ne govorimo o kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih. Te „crne rupe“ koštaju više ovo društvo i troše poput nezajažljivih krištomana velika sredstva. Primer: za edukaciju (to je sada popularno i moderno, jer EU tako želi) romske populacije (devet roma) za tri nedelje edukativne nastave potrošeno 450.000 dinara. 8 Za ove na vlasti, predlog sa pokrićem: postoje medjusobne veze kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih ciljeva. Kratkoročni ciljevi obično su predvidjeni za pripremu privrede za odredjene očekivane uslove i zaštitu od neželjenih posledica, prilikom zadovoljavanja odnosno sprovodjenja srednjoročnih ciljeva. Srednjoročni ciljevi su postulati 57

Strategijsko reagovanje (prilagodjavanje programa razvoja privrede zemlje zahtevima i potrebama koje diktira globalizacija sa svojim zahtevima tržišta) kroz strategijsko planiranje, kao i koncept strategijskog upravljanja, da se smanji (ako je potrebno i eliminiše potpuno) rezistencija promenama koje vode produbljivanju jaza izmedju resursa i zahteva sredine, sve u cilju prosperitetnog razvoja društva, odnosno zemlje kao celine. Strategija uključuje u sebe strategijsku analizu i strategijski izbor ( misija i ciljevi), strategijsko formulisanje, implementaciju i kontrolu Strategija razvoja kroz medjuodnos strategijskog i operativnog upravljanja mora težiti promenama, koja kroz strategijsku aktivnost potrebnim operativnim akcijama kreira prosperitetan razvoj privrede u budućnosti. Brz rast nacionalne privrede obično je uzrokovan brzim razvojem industrije, koji mora pratiti i rast produktivnosti u poljoprivredi. Neprimerena agrarna politika, smanjuje broj mladih u seoskim oblastima, izaziva nesigurnost i (jer mi imamo izuzetne uslove za uspešan razvoj, što u brdsko-planinskim predelima što u bogatstvu obradivih površina) umnogome utiče na rast cena hrane. Odgovarajuća strategija promene industrijske strukture (proizvodnje) kroz pozajmljivanje i unapredjivanje tehnologije, kroz forsiranje i pospešivanje visoke stope akumulacije privatnog kapitala9. Treba staviti akcenat na politiku oslanjanja na sopstvene snage i resurse inkorporirane u korporativne sisteme. Na taj način stvarati preduslove otvorene privrede uz pospešivanje razvoja poljoprivrede, forsiranje domaće štednje uz smanjenje uzimanja stranih kredita, dinamizirati razvoj industrije potrošnih dobara (jer za to je potreban manji obim kapitala a obrt je brži a profit (ako je produktivnost na zavidnom nivou) veći, smanjiti uvoz na mimimum (strogo pratiti strukturu i količinu), kao i pospešivanje (a već postoje resursi) razvoja industrije kapitalnih roba s ograničenjem uvoza kapitalnih dobara (odnosno njeno regirozno praćenje). Mora postojati strategijska vizija kao i ciljevi koji se žele ostvariti kako unutar zemlje tako i na medjunarodnom planu.

Strogo se moraju definisati prioritetni ciljevi za sva tri perioda (operativni,srednjoročni, dugoročni) kao i za svaki od njih, da se podeli po etapama aktivnosti koje treba preduzeti, aktivno uključujući i motivisati privredu, uz permanentno podizanje proizvodnih pogona, koji su inkorporirani i rade za velike sisteme.

Ova nakaradna i stupidoidna politika dovodjenja investitora (slučaj i primer “Zastave” gde država (čitaj: šifrovani) iz budžeta, učestvuje u formiranju preduzeća sa odredjenim kapitalom, samo pospešuje organizovani krimogeni milje razvoja sive ekonomije odredjene

nacionalne privrede izvedeni iz dugoročnih ciljeva, sagledavajući položaj domaće i medjunarodne situacije, koja će postojati, odnosno se reflektovati, u privredi u bliskoj budućnosti, naravno, uz obavezno imenovanje (imenom i prezimenom) ko je zadužen za sprovodjenje zadatih ciljeva uz rigorozno kažnjavanje i konfiskovanje imovine, ako se zadati ciljevi ne realizuju. Neizbežno je da ciljevi imaju veće ili manje političke implikacije, ali važno je da su politički ciljevi pravilno postavljeni i usmereni na zaštitu i prosperitet nacionalne privrede, u odnosu na faze razvoja i medjunarodno okruženje. 9 Zbog toga zagovaram tezu donošenja uredbi (zakona) o ponovnoj (pre)raspodeli kapitala. Mišljenja sam da se ne povećavaju poreske stope (neka ostanu na istom nivou, dok se deficit ne svede na nulu) samo treba uvesti oporezivanje dohotka i čistog dohotka, kao i dobiti; prethodno, uvesti sve privredne subjekte u svoje „grane proizvodne delatnosti“ i raspodela dohotka i čistog dohotka, odnosno dobiti na kraju, biti oporezovana po propisanim stopama „akumulacija grane“: nemože biti isto oporezovana neka tekstilna fabrika kao fabrika za proizvodnju alkohola i/ili kafe. 58

grupe ljudi, čiji je interes brzo i enormno visoko uzimanje profita), na štetu privrede i regiona, bez jasno definisanih ciljeva, strategije dugoročnog prosperitetnog razvoja regiona, uključujući mala i srednja preduzeća, samo je politički marketing – koji je kratkoga daha, a niko nije odgovoran niti će snositi posledice, projekata koji su unapred osudjeni na propast iz razloga što nema adekvatnog kvalitetnog, konjukturnog, proizvoda a ni tržišta. (Osnovni postulat uspešne privrede leži u otvaranju novih pogona i/ili inkorporiranju resursa( postojećih) malih i srednjih preduzeća – od koje će lokalno stanovništvo, zajednica, samo društvo imati velike koristi.) Pitanje: ko subvencioniše proizvodnju u EU?! Naravno, država, ali ekološku, čistu koja ne zagadjuje – ide se dotle da se dozvoljavaju i besplatna parkiranja u samom centru grada, uz besplatne registracije vozila; mi “masnoj guski podmazujemo krila” formiranjem “zajedničkih” firmi, tako da u što kraćem roku, za odredjenu grupu, ostvarimo što veći profit; jer proizvodnja “zastavinog vozila, punta”, uz “subvencionisanu cenu”, kroz vrlo niske lične dohotke (u odnosu na lične dohotke radnika za isti posao u Italiji) – takva industrijska organizacija utiče na tržišnu moć odredjenih poslovnih grupa, omogućujući velikim korporativnim sistemima monopolski položaj, koji vrlo pogubno, igra ključnu ulogu u oblikovanju politika vlade. Grupe specifičnog interesnog miljea imamo u svim granama privrede: farmaceutske industrije, elektroprivrede, ptt-a (da ne nabrajam više), koje, bez rigorozne kontrole, uz “šaku evra” mogu da odrade svaki zamišljeni posao.

Ižvakane banana teze: “do prosperiteta izvozom” je protivrečna iz razloga: da vidimo našu strukturu izvoza i po kojim cenama se izvozi. Iole normalna vlada ne bi dozvolila da se izvoze,(uz selektivnu deobu dozvola) poljoprivredni proizvodi, posebno: kukuruz, pšenica (gde nije uključen genetski inženjering, jer svi naši proizvodi su prirodni), vodeći računa o pospešivanju proizvodne strukture nacionalne privrede kao i o njenom dugoročnom stabilnom razvoju, inkorporirajući je sa svim svojim karakteristikama u medjunarodne korporativne proizvodne tokove, jer je globalizacija neminovnost koja se desila davno, a mi toga nismo ni svesni. Svedoci smo (nažalost svake godine pred žetvu) da nemamo strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje. (Neko će reći da sam neobavešten: da postoji napisana strategija (održivog razvoja) “telektualnih nivoa” raznoraznih Djelića i kompanije samo je treba “inplementirati i naravno sprovesti u život”, ali da ja to ne razumem.) Pristajem na opasku, da budem “talentovano glup”, ali, avaj, od toga koristi nema nikako poljoprivreda kao grana, majka za sve i od koje su svi otimali i na njen račun se bogatili, baš iz razloga, nemanja jasno definisane strategije razvoja poljoprivrede, u kojoj će država (kao svuda u svetu) da štiti interese svoga proizvodjača poljoprivrednih proizvoda: preko (garantovanih) cena, subvencija, intelektualne (kreativne) pomoći u savremenoj (agrarnoj, stočarskoj) proizvodnji itd., kroz jasna zaduženja i obaveze regiona10 sa precizno definisanim oblicima poljoprivredne proizvodnje i

10 Nikako regionalizacija tvorevine „Ujedinjeni regioni Srbije“ (sa još jednom novododatom funkcijom) za predsednika je izabran „(idejni) duhovni evnuh“ „koji ima maštu“, devastiranja srpske privrede, Mladjan Dinkić. Podeliti „ingeniozno“ Srbiju (po merilima i kriterijumima EU) „ko šaku zobi“, kako bi se regioni, (po novom zvali), Južni i Istočni , ne sagledavajući „ ekonomske parametre“ naše stvarnosti tih područja, samo još više produbljujući „jaz (doline) siromašnih i gladnih“ sa „beogradskim pašalukom“. Bez jasne vizije, strategije razvoja, (ali ne samo na 59

nosiocima realizacije tih projekata, koji su odgovorni da se ona realizuje, uz rigorozne sankcije ako se ne realizuje.

Pristup strategijskom planiranju je neminovnost koja je trebala još juče da bude gotova – jasno i temeljno doneta, sa obavezujućim zadacima i ciljevima, sve sagledavajući kroz vrednosni sistem: prvo je bitno poći od finansijske konstrukcije, uz rigoroznu operativnu kontrolu, funkcionalni fokus godišnjeg budžeta; sam proces planiranja bez vizije zasnovane na predvidjanju budućnosti više godina unapred, uz statičku alokaciju faktora proizvodnje (koristeći se analizom i striktno ekonomskim parametrima) uz obaveznu projekciju rasta proizvodnje; sagledavanje strategijskog razmišljanja kroz prizmu dinamičke alokacije faktora proizvodnje, kao i procesa strategijske alternative dinamičkog okruženja, uz adekvatno reagovanje na tržište i konkurenciju, kroz diversifikaciju proizvodnje uz strategijsko upravljanje kreiranja budućnosti, kreativnih strategijskih prednosti fleksibilnih planskih procesa, sa rigoroznim kaznama u neizvršenju zadatih ciljeva.

Odavno je politika bila ispred ekonomske politike na ovim našim prostorima brdovitog balkana. Tako da je proces donošenja odluka veoma bitan kao i sam proces primene donetih odluka, jer kod nas je vrlo često taj proces donošenja i sprovodjenja odluka bivao modifikovan.

Svedoci smo da donošenje odluka o važnim politikama u svakoj tržišnoj privredi ima nekoliko važnih učesnika: rukovodnu strukturu čine: “grupe specifičnog interesa”, koji propagiraju sklerotični konformizam,(od samozvanih sindikalaca, preko (nazovi) (ne)vladinih (belosvetskih) organizacija do “samozvanih privrednika”) koje su sposobne da naruše alokaciju resursa i uspore privredni rast: (svedoci smo devastiranja privrede kroz smanjenje efikasnosti, blokiranja inovacija, sprečavanja ulaska (proizvoda) na tržište), podrška cenama (preko pravljenja (veštačke) nestabilnosti kursa dinara, koje povećavaju cenu robe preko graničnog društvenog troška (uz enormno visoku zaračunatu maržu), korišćenjem takozvanih poreskih rupa koji omogućava da se kapital koncentriše na takve aktivnosti u kojima granični društveni proizvod može biti neuobičajeno nizak (primer: velike broj firmi sa (ne)sedištem11 u zemlji, koje imaju duplo knjigovodstvo (oporezivi deo kapitala firme koji je zvanično (vrednosno prijavljen) u funkciji (njega čini oko 20% vrednosti kapitala i kapital u sivoj zoni (koga čini 80% kapitala) koji nije unet u vrednost firmi (ali paralelno (po potrebi) ulazi u realne tokove, preko “pranja” kapitala, posebno kada su velike investicije u pitanju i/ili ostvarivanje velikog profita (u kratkom vremenskom periodu): kao što su na primer: “igre na sreću” kupovinom odredjenog proizvoda (jer se “gubi” kontrola u masi prodatih proizvoda, preko velikog broja dobavljača); (više) partijsko osvajanje vlasti (bez komunikacije, kontrole i saradnje unutar koalicije) pogubno je i štetno za državu; (To se očigledno manifestuje već duži niz godina – posebno je bilo pogubno za sve narode na Balkanu, uvodjenjem “nacionalne demokratije”, gde je većinski deo stanovništva na odredjenoj teritoriji sprovodio “svoju samosvesnu demokratiju”, u odnosu na druge manjiske

papiru), uz primenu strogo definisanih zakona sa jasno definisanim ciljevima (naravno toga nigde nema (o Ustavu i da ne govorimo)), nema nam pomaka, samo politički marketing koji održava i štiti postojeći status quo. 11 Takozvani zakon kumulativnog procesa bogatstva i moći firme, kroz omogućeno od strane zakona države (vlade) da sele svoja sedišta u „poreske (bezbedne) rajeve“, takozvane off shore destinacije (poput Kipra, na primer); 60

narode – ne obazirući se na ekonomski interes regiona i/ili područja, teritorije, rukovodeći se samo političkom stupidoidnošću (i željom “rukovodne oligarhije” da u tom mešateljstvu zarade što veći profit) a ne političkom ekonomijom prosperitetnog razvoja; kao poslednji kamen spoticanja leži u birokratizovanoj vlasti resornih ministarstava na čelu sa premijerom. ( izabrana rukovodna struktura (ma koje “ partijske boje” bila izabrana na (nekim) demokratskim izborima, nesme sebi da daje pravo, “titoističkom oligarhijskom lakrdijaškom rasipništvu (stupidoidno polupismenih) partijskih kadrova”.(Nikada do danas, nisam čuo i/ili video, da naš budžet ima suficit – to je u domenu naučne fantastike.) Umesto da je težnja i cilj: prosperitetni razvoj nacionalne ekonomije, kroz internalizaciju unutrašnjih (nacionalnih) troškova, inkorporirane u “svetsku” privredu, avaj, “rukovodna oligarhija” gleda (sitno-sopstveničke) svoje interese (u što kraćem vremenskom periodu (dok su na vlasti) ostvariti (prigrabiti) što veći profit). Igranje na kartu etničkih razlika, “kao i njihovog prevazilaženja”, preko regionalnih jazova u dohocima, prouzrokujući i/ili (stupidoidnom politikom) pospešujući ekonomske nejednakosti u mnogome dovodi do velikih migracija stanovništva, na jednoj strani uz enormni teret na fiskalnu politiku, jer vlada mora da troši veliki deo budžetskih sredstava za održavanje unutrašnje bezbednosti kao i za projekte socijalne pomoći. Stvara se prostor profiterima, (uz pomoć korupcije i mita) da u tom gambitu još više zarade, a društvo (u ovako devastiranoj privredi) doživi kolaps.

Danas smo svedoci da je medjunarodna pokretljivost kapitala ograničena, u većini zemalja, posebno kod nas, iz razloga garancija bezbednosti vlasnika kapitala. Strani kapital je, sa jedne strane, veoma moćna sila gigantskih monopolističkih korporacija, dok sa druge strane imate “deklarativne zakone” koje vlada (ne)moćno nudi kroz garancije tom i takvom kapitalu (čak na devedeset i devet godina) jer je pod patronatom “grupa specifičnog interesa” kojima je cilj i/ili namera: (ne)mešanje u odredjene “profitabilne” industrije u kojima je angažovan njihov kapital i/ili inkorporiranje u oligopolističke aranžmane, čak i po cenu njihovog potkopavanja i/ili miniranja, stvarajući klimu “viših nacionalnih interesa”. Medjunarodna kretanja kapitala u obliku finansijskog ulaganja sagledavana kroz prizmu političke ekonomije u mnogome doprinosi prosperitetnom razvoju domaće privrede kao i da pospešuje industrijsku organizaciju, ako je zasnovana na zdravim osnovama,(ako nije u sukobu druge grupe specifičnog interesa) mada ona može da izazove dosta problema kako kod dužnika tako i kod kreditora. To sa druge strane, sa aspekta fiskalne politike, stvara, domino efekat, teret servisiranja duga, čak se i privatni zajmovi moraju smatrati nacionalnim zajmovima (jer dug i kamate plaćaju u devizama) povećava troškove i fiskalni deficit (što je glavni uzrok inflacije).

Svedoci smo danas da je Kantova ideja o medjunarodnoj državi doživela svoje rodjenje i egzistenciju u evropskoj uniji. Medjutim, primena i sprovodjenje tog modela sa uvodjenjem civilnih službenika u centralnim i lokalnim kancelarijama (samoupravama) vlade, pokazuje jedan zaista veliki problem: Kantova divno zamišljena ideja , medjunarodne države, gde se sagledava i vodi računa o svakom delu (tj. ravnomernom razvoju) te teritorije, “engleska bolest” putem manipulacija i kontrole, (kako tarifa i uvoza), projektovanih budžeta ( budžetskih rashoda uz nezasitu birokratsku javnu potrošnju), stupidoidnu kadrovsku politiku (poslušnika interesnih

61

(partijskih) grupa), preko odbrane (od tih i takvih ideja) privatnog sektora (regiona) na tu politiku, u mnogome razjeda jedinstvo medjunarodnog koncepta. Jasna vizija, svake vlade, mora imati svoj važan političkih akreditiv (njene pouzdanosti i efikasnosti) neku vrstu dugoročnog ( na primer: petogodišnjeg) plana, koga se svi relevantni faktori(vladajuće srukture) moraju pridržavati, ali, avaj, kod nas u Srbiji, to pravilo ne važi. Njen godišnji (projektovani) budžet bi trebalo da bude konsistentan sa srednjoročnim planom, uz striktno prisustvo javnosti, tako da iznosi iz budžeta budu strogo namenski korišćeni i da su proklamovani rezultati realizovani. Svedoci smo, javašluka, neodgovornosti, prekomerne javne potrošnje (na svim nivoima “vlasti), uz rebalanse budžeta, koje “koalicija” sprovodi kroz parlament, bez ikakve zdravorazumske političke ekonomije prosperitetnog razvoja cele zemlje.

Umesto da donošenje odluka u privredi, uz striktno praćenje i analizu tržišnih tokova (koje su veoma važne), kao i istraživanje strategije industrijskog (regionalnog) razvoja pospešuje, ostaje samo deklarativno slovo na papiru (politički marketing, dok traju izbori), politička ekonomija donošenja odluka ekonomskog razvoja se zaboravlja. II. P o l i t i k a12 1. Karakteristike politike

Ako prihvatimo paradigmu da je politika holistički, sinergetski i globalni koncept kao strategija jer anticipira optimalnu integraciju u davanju stabilnosti i konzistentnosti da bi se obezbedila jedinstvenost akcija u osvajanju prosperitetne budućnosti.

Svedoci smo, nažalost, svih ovih posle-ratnih godina, (od 1945 na ovamo) da je “politika”, ma šta to za nekoga značilo, uvek bila primarna u odnosu na političku ekonomiju političkog odlučivanja. Analiza ekonomskih situacija kao i preporučivanje mera (ekonomske) politike za vodjenje i/ili suzbijanje i/ili eliminisanje, nekih pojava u državi stavljani su u drugi plan u odnosu na interese političke oligarhije.

Politika, posebno, poslovna politika (zasnovana jedino na parametrima političke ekonomije), svoje odlučivanje (formulisanje ciljeva i izbor načina da se oni ostvare) je prva funkcija, za kojom onda slede, planiranje, organizovanje, koordiniranje, nadzor i kontrola.

Kada se kod nas sagleda ko učestvuje u kreiranju, odnosno donošenju odluka, kao i njenoj primeni, koju su “demokrate” pozajmile od “komunjara”, ta i takva, blago rečeno, “neparticipativna hegemonija” i/ili “zatvorena hegemonija ( šifrovanih tupoglavaca), zapravo nije ništa drugo no diktatorsko donošenje odluka, koji su u interesu (komunjarski sindrom)

12 Ako podjemo od definicije da je „politika planska odluka kojom se preciziraju stavovi, načela, principi ili kriterijumi, kojima se usmeravaju odlučivanje i akcije veštine upravljanja državom (ili nekom organizacijom), kao pažljivo usmeravanje pravca akcije u ostvarenju ciljeva (podrazumeva se dobronamernih, od opšteg interesa za radnika, narod i/ili društvo), posebno odluka o strategijama, programima i planovima (koje kod nas nema ko da napravi, realizuje, sprovodi i bude odgovoran za to). 62

malog broja “novokomponovanih profitera”;( “nosača kovčega”). “Poliarhija”13, donošenje političkih odluka kod nas , gde niko nikoga(u okviru vladajuće koalicije) ne čuje i igraju se “gluvih telefona”, prouzrokovala je ovakvo stanje u našem društvu – “demokratija” koja vodi računa samo o svojim “tajkunima” koji je finansiraju, uz perfidno pominjanje: “slobodnim metodama donošenja “liberalnih” odluka “tržišnih snaga” (koje sami kreiraju, po potrebi) radi maksimiziranja profita. “Demokrate”, da ste to što niste, i da vodite ovu zemlju u prosperitet, ne bismo imali, “stranku Topalovića”, jer bi vlada vodila računa o svojim penzionerima, zaštitom, pre svega standarda bivših radnih ljudi; brige o njihovom zdravstvenom i rekreativnom standardu. Ne bi morali da “obilaze” kontejnere, jer kada plate dažbine (vodu, struju, grejanje), od penzija im ne ostane ništa. Da se vodi pravovaljana socijalna politika, ne bismo imali, nezadovoljne radnike na ulicama, koji brinu što im poslodavci14 nisu plaćali poreze i doprinose, pa sada ne mogu da idu u penziju – dok svi, sa druge strane, puna usta pohvale, za resornog ministra, koji neradi ništa. Centri za socijalnu pomoć, već odavno slove kao bastioni korupcije: ukoliko imaš da podmitiš, dobijaćeš redovnu socijalnu apanažu, pa bio i na odsluženju zatvorske kazne, i/ili, ako ti treba stan iz fonda: bićeš na listi sa maksimalnim brojem poena (uz adekvatnu cenu u evrima), i/ili, ako ti treba, objekat (kuća, zgrada, imanje) neke stare iznemogle osobe, za trista evrića može da se pokrene postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti uz pravovaljano mišljenje neuropsihijatra. Primera je na pretek, od “(ne)namernih” stečajnih postupaka do privatizacije (čitaj: kradje i devastiranja zdravih i jakih firmi, bud-zašto za “siću” kupljenih) uz uništavanje “zdravih” (četiri) banaka , posebno Beogradske, (koja je imala: što kožnih garnitura, što slika, što “ lokacija umivenih u mermer” na najprometnijim mestima u Beogradu) čiji je poslovni prostor pretočen u “Nacionalnu štedionicu”, čiji su prvi ulagači (na čelu: uz pomoć “šifrovanih”), kada je prodata (zna se kome i za koliko novaca), zaradili veliki novac15.

Industrijska politika, koju mi nemamo, može biti definisana kao politika vlade projektovana da utiče na ponašanje i aktivnosti privatnih poslovnih krugova, kroz prevazilaženje tržišnih mena i/ili mana. Takodje je vrlo bitna kontrola razmene sa inostranstvom kao i ograničenje izvoza/uvoza kapitala, šta se i kome prodaje i /ili kupuje. Prirodna bogatstva jedne zemlje se ne prodaju kao ni objekti od strateškog značaja za zemlju. Treba u prvom redu zaštititi i oporaviti proizvodnju primarnih sirovina: razna mineralna bogatstva (ugalj, voda, struja);

13 Vladanje mnogih (strankadžija) u jednoj državi (gde svako vuče na svoju stranu za svoje sitnosopstveničke interese brzog bogaćenja uz „blagoslov“ korumpiranih stubova društva (pravosudja, školstva, zdravstva, banaka i milicije); jedan „novokomponovani biznismen“, koji je počeo sa odžačarskom radnjom, mi je prigovorio: čudi me Vaš stav – ili ste mnogo nesposobni ili ne znate „ šta je to prvobitna akumulacija kapitala“?! 14 Predlog za popunu budžetskog deficit: Svaki poslodavac i/ili „rukovodna oligarhija“, koja nije redovno uplaćivala poreze i doprinose radnicima na ime ličnih dohodaka, naplatiti iz konfiskovanja imovine tih istih poslodavaca – u slučaju da nemaju imovinu(pokretnu i/ili nepokretnu) na svoje ime, oduzeti od rodbine. 15 Predlog za popunu budžeta: svi oni koji su bili štediše „Nacionalne štedionice“, da im se na ime uloga obračuna i da bankarska kamata do trenutka prodaje, a da se razlika, izmedju uloga plus kamata i dobijene zarade od akcija, uplati u budžet, stim da se i kupcu naloži da investira u Srbiju trodupli iznos kapitala za koji je kupljena „Nacionalna štedionica“ a da se akterima oko kupoprodaje, konfiskuje imovina koju imaju, uz zabranu obavljanja bilo kakvih poslova iz te branše; 63

država tu mora vrlo rigorozno da deluje, uredbama i zakonima, pospešujući proizvodnju, jer, kvalifikovanu radnu snagu (obrazovane kadrove) ima. Uništena je jedna Fabrika Vagona Kraljevo koja je zapošljavala 4.000 radnika; uništen je jedan Magnohrom u Kraljevu koji je proizvodio, izmedju ostalog, najkvalitetnije bojlere u Evropskoj uniji; danas imate na tržištu bojlere iz drugih „bivših“ republika; uništena je jedna „Petoljetka“ iz Trstenika, čija je hidraulika korišćena u Boingu; uništen je jedan „14 oktobar“ iz Kruševca, uništen je: ovako bih mogao do sutra da nabrajam, ovim „novokomponovanim šifrovanim krištomanima“. Jednom rečju, uništena je teška industrija, koja je paralelno sa sobom povukla u propast i mala i srednja preduzeća koja su radila za tu industriju. Srbija je od Karadjordja do danas bila poznata po proizvodnji kvalitetnog oružja, od teškog do lakog naoružanja: (naši tenkovi su u „pustunjskoj oluji“ pokazali zavidne performanse, dok je pesak „jeo“ američke tigrove. Uništen je jedan profitabilni „Kristal“ u Zaječaru; jedan EI Niš: sve to govori, da su tamo ostale hiljade i hiljade „pismenih“, kvalitetnih visokokvalifikovanih radnika, koji bi za tili čas ovu devastiranu privredu od strane DOS-manlija, vratili na zdrave noge, uz prestruktuiranje resursa, projektovanu strategiju razvoja, sa jasnim vizijama za prosperitetan razvoj cele Srbije. Ukupne investicije u osnovna sredstva16 mil.din

Godina Ukupno Srbija Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija

1980 15.657 9.952 4.097 1.375 1985 11.161 7.586 2.686 889 1990 8.779 6.610 1.754 415 1995 2.762 2.099 528 135 2000 2.040 1.629 411 - 2005 2.456 2.007 449 -

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

1980. 1985. 1990. 1995. 2000. 2005.

Centralna Srbija Vojvodina

16Izvor: Dva veka razvoja Srbije, statistički pregled, Bgd. 2008. god. str. 110 64

Uzmimo hipotezu da su ulaganja u osnovna sredstva 2010. godine , (kako vole da se „frljaju“ novokomponovani šifrovani krištomani, utrostručena, uz hiljadu evra besplatnih akcija), (kako imam smisla za humor!!!) postavlja se pitanje odakle armija nezaposlenih od milion radnika, sa tendencijom povećanja tog broja?!. Društveni proizvod Republike Srbije u mil.din

godina ukupno Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija

1980 44.724 27.446 14.433 2.845 1985 46.397 27.804 15.275 3.318 1990 43.544 27.766 13.515 2.262 1995 20.852 13.257 6.371 1.224 2000 19.582 13.169 6.413 -

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

1980. 1985. 1990. 1995. 2000.

Centralna Srbija Vojvodina

Slaba privreda koja ima skromnu produktivnost rada (kao i sama struktura proizvodnje) uz potcenjen izvoz (kao i sama struktura izvoza) u mnogome šalju jasnu sliku našeg lošeg položaja, odnosno održivosti privrednog razvoja. Uzmimo hipotezu (ako su podaci centra za novu politiku tačni) da je naš izvoz hiljadu dolara po stanovniku i da učestvuje sa svega 18% u ukupnom bruto društvenom proizvodu (BDP) a znamo da je za dugoročno održivi razvoj potrebno da učestvuje sa 5o%, onda je smešno (i neosnovano) imati jak i stabilan dinar u ovako (namerno) devastiranoj privredi. Zaključak sledi sam po sebi. Targetiranje inflacije kao strategije neće biti štetno po realnu ekonomiju jer promoviše i realan privredni rast. Ovde je vrlo bitno na kom se indeksu cena zasnivaju zvanični ciljevi inflacije kao i opcija modifikovanja 65

„šokova ponude; (danas što je aktuelno i najavljuje se posle nove godine u delu fiskalne politike (stupidoidnog povećanja stope poreza na računare) povećanje poreza na dodatu vrednost (tu bih uveo više različitih stopa, granski porez srazmerno stopi akumulativnosti odnosno visini prihoda, jer sve strukture kapitala privrede nisu iste). Mora se strogo voditi računa i o projekciji predvidjanja budućeg, praćenih periodičnim merama predostrožnosti, vremenske konzistentnosti (u monetarnoj politici) kako bi se sprečila inflacija. Strategija targetiranja inflacije u mnogome ima kontrolu nad operativnim odlukama, tako da NBS mora biti i odgovorna za ostvarivanje postavljenih ciljeva (politike koju je odobrila vlada). Sprovodjenje takvog targentiranja podrazumeva targetiranje deviznog kursa kao i da prilagodi svoju monetarnu politiku da bi mogla da rešava pitanja u domaćoj privredi (ukoliko postoji stabilan odnos izmedju monetarnog agregata i ciljne inflacije).

Deklarativno izjašnjavanje da ste za demokratske slobode i stepene kontrole, mora biti nužno korelisana sa nivoom per capita dohotka, jer samo na taj način, možete sagledati, istinsku nameru, jer nijedan proces društvenog i političkog razvoja nije tako jasan kao privredni razvoj, jer nema prihvatljivog indikatora koji se može porediti sa per capita dohotkom kao indeksom privrednog razvoja.

Medjutim, „političkih bisera“ kroz izjave „kojekude“ (raznoraznih) ministara (od trgovine pa preko ekonomije do finansija) o ciljevima ekonomske politike ( u stilu „ko u klin ko u ploču“ plus premijer) samo jasno govore da naša vlada nema osnovne ciljeve ekonomske politike, odnosno, jedinstvenu strategiju razvoja niti jedinstvenu viziju i ciljeve za prevazilaženje recesije, odnosno, jačanja privrednog rasta uz maksimalnu likvidnost i konkurentnost privrede kroz uzpostavljanje makro-ekonomske stabilnosti naše Republike Srbije.

Što se tiče voda: priroda je Srbiju obdarila kako bogatim izvorima pijaće, čiste i mineralne, tako i vodo-plovnim rekama, čija razgranata mreža je tako bogata, da malo koja zemlja može da se pohvali plus prirodni brdsko planinski predeli koji mogu da služe u razvoju turizma; plus, plansko ulaganje u mini hidro- (i na vetar) centrale.

Pogubna i nakaradna „politika dugova17“ koje „vlade“ Srbije permanentno sprovode, tj. stalnog zaduživanja da bi se pokrili (nepovoljni) bilansi plaćanja, kao i „dodatna“ pomoć privredi (koja im je potrebna svakih šest meseci), jer nema permanentne strategije razvoja privrede (koja izmedju ostalog podrazumeva permanentno prestruktuiranje postojećih resursa) isključivo proizvodnih kapaciteta (jer samo oni (maksimiziraju profit) stvaraju dodatnu vrednost, dovela nas je do permanentne recesije18 na svim nivoima društva, koja se kao bumerang vraća i uništava sve što je na zdravim osnovama izgradjeno – jer devastirana privreda

17 Dugovi privrede(prema izvorima centra za novu politiku) su 19,4 milijarde evra, gradjani duguju 4,8 a država 11,5 milijardi evra. Rashodi za plate u javnom sektoru plus (skandalozna politika prema penzionerima) penzije, kroz sve veći deficit, jasno ukazuju na alarmantnost situacije, odnosno kolapsa privrede da nemože da izdrži taj i takav pritisak, odnosno, da je opterećenje privrede iznad realnih mogućnosti; ako tome dodamo nerealne cene javnih usluga (jer se drže ispod realnog nivoa) prete, kao pritajeni ubica trenutak za egzekuciju, da inflatorni udar bude udvostručen, već narušenom standardu naroda. 18 Upotrebljavam blaži izraz da bih izrazio pad privredne aktivnosti, mada smo mi već duži niz godina u depresiji: jer svi ekonomski parametri jasno i nedvosmisleno pokazuju oštriji sunovrat (pad) privredne aktivnosti u Srbiji 66

uništava i zdrav razum društva, favorizujući bolesni moralni kodeks merila vrednosti društva. Hteli mi to sebi da priznamo ili ne, mi živimo u medjuzavisnom svetu, tako da se nepovoljna kretanja u jednom delu sveta obavezno uslovljavaju i/ili izazivaju nevolje i u drugim delovima sveta, „jer korporatokratija mora da namiri svoj deo kolača“ odnosno planiranog profita. Servisiranje dugova, koje je izuzetno skupo, u većini (slučajeva) zemalja (u razvoju), jasno se može videti preko iznosa kamata koje su platile te zemlje i njihovog deficita u bilansu plaćanja i/ili preko podatka koliki je dug u odnosu na bruto društveni proizvod. Mora se zaustaviti višegodišnji drastičan pad udela industrije u bruto domaćem proizvodu (za osam godina: (od 2000 do 2008. godine) i njeno učešće u BDP-u je smanjeno sa 26,4% na 19,4% (sa tendencijom daljeg pada) jer nema nagoveštaja zaustavljanja, s obzirom da srpska industrija nema proizvode za svetsko tržište (kao i problem da mnoga preduzeća svoju robu (zbog slabog kvaliteta, bolest zvana nekonkurentnost srpske privrede) i jednostrano „liberalizovanog“ uvoza) ne mogu da prodaju ni na domaćem tržištu. (U „normalnim“ zemljama, neko bi snosio konsekvence za tako nakaradnu politiku svesnog devastiranja privrede), a ne da još sedi u vladi i permanentno radi na njenom uništavanju).

Protekla decenija nije donela pozitivne efekte koji su trebali (da su bili pošteni i sa jasnom vizijom i ciljevima strategije i politike razvoja sprovedeni od strane establišmenta) da se dogode u privredi kroz privatizaciju, odnosno, reindustrijalizaciju i razvoj proizvodnje. 2. Monetarna politika19

Ako podjemo od Kejnsove teorije preferencije likvidnosti, „ gde odbacuje da je brzina opticaja konstanta“ i gde je razvio teoriju tražnje novca u kojoj se naglašava važnost kamatnih stopa, njegova tražnja novca podrazumeva tri motiva: transakcioni motiv, motiv predostrožnosti i spekulativni motiv.

Sagledavanje značaja, na kraju, monetarne politike mora početi analizom količine agregatne proizvodnje, ukupne tražnje proizvoda (kao zbir četiri vrste potrošnje: individualne, planirane investicione, javne i neto izvoza) plus vladina fiskalna politika (potrošnja i porezi) kao i varijacije monetarne politike (novčane mase i kamatne stope) u ekonomiji, to je poput gradnje kuće, od temelja pa do krova - nikako obrnuto: kuća se negradi od krova prema temelju kako nam poručuju naši krištomanski stručnjaci. Svaka promena od navedenih faktora jasno je obazložena „unakrsnim dijagramom“, kada se promeni odredjena ekonomska varijabla. Stoga nećemo objašnjavati već objašnjeno.

Akutan problem srpske privrede je monetarna politika: kontrola kamatnih stopa ili novčane mase a sa druge strane: fiskalna politika, kontrola javne potrošnje i poreza. Establišment može vrlo lako, koristeći se parametrima uticaja fiskalne i monetarne politike (pod jednim

19 Proučavanje i uticaj/ uloga novca na ekonomiju tj. novčane mase u odredjivanju nivoa cena i ukupne zproizvodnje roba i usluga (agregatne proizvodnje) u ekonomiji. 67

uslovom: ako ima dobre volje i poštene namere) izvući ekonomiju iz recesije, ako primeni neku od mnogobrojnih politika: promena novčane mase, javne potrošnje ili poreza. Pomeranje krive agregatne tražnje preko povećanja/smanjenja faktora (novčane mase, javne potrošnje, poreza, neto izvoza, optimizam (potrošnja) potrošača kao i optimizam poslovnih organizacija (njihove investicije20), kroz željenu stopu rasta, kako bi smanjile fluktuacije agregatne tražnje koje mogu da dovedu do fluktuacija proizvodnje. Predvidjanje budućnosti na osnovu ekonomske analize preko uzroka fluktuacije agregatne proizvodnje (odnosno projektovanih poslovnih ciklusa) ne utiču samo na pomeranje agregatne tražnje već utiču i na pomeranje agregatne ponude, odnosno troškova proizvodnje: aktivnosti tržišta rada, očekivana (projektovana) inflacija, povećanja realnih nadnica, kao i promena troškova proizvodnje (cene energenata- negativan šok ponude).

Kvantitativan zadatak monetarne politike mora da vodi računa o rastu neto domaće aktive banaka, odnosno njihove pasivne strane konsolidovanog bilansa svih banaka kao zbir ukupnih depozita i neto devizne pasive banaka iz odnosa sa inostranstvom. Stoga neto domaća aktiva21 NBS se opredeljuje kao neposredni zadatak monetarne politike i postaje monetarno sidro. (kontrola ovog agregata bi obuhvatila i deo neregularnih tokova emisije primarnog novca koji su sadržani u „ostaloj neto aktivi“.)

Zbog dalekosežnih posledica na ekonomsku aktivnost bitna je multiplikacija depozita kao i proces formiranja novčane mase. Visinu (stopu obaveznih rezervi) i nivo rezervi, depozita banaka ( kao i viška depozita), NBS mora samostalno da odredjuje kao i da je drži. Svedoci smo da svakodnevno slušamo da je NBS intervenisala na tržištu i da je prodala devizna sredstva da bi kupila ili domaći depozitni novac ili gotovinu izraženu u domaćoj valuti: rezultat je isti po pitanju monetarne baze. Ako znamo da (kao i većina drugih tržišta) devizno tržište nije nezavisno od vladinih intervencija, dovodi do smanjenja deviznih rezervi, smanjenja novčane mase i apresijacije domaće valute. Tu je bitno i stalno praćenje i evidentiranje svih novčanih priliva i plaćanja (privatni sektor i vlada) i sa druge strane stranih zemalja (tzv. platni bilans). Kao i praćenje medjunarodnih transakcija koje obuhvataju robe i usluge (proizvedene u toku jedne godine) tzv. tekući bilans.

Stoga smatram da je uloga NBS veoma značajna (ja bih joj pripisao, kao nezavisnoj javnoj instituciji (koja je (naravno) u vlasništvu države Srbije) meritornu ulogu u praćenju privredne aktivnosti (jer bi se kod nje slivali podaci o svim privrednim aktivnostima svih privrednih subjekata) i da po potrebi interveniše: u povećanju i/ili smanjenju obima novca i

20 Svedoci smo danas (decembar 2010. godine) uz fanfare i doboše, kao i obavezno prisustvo premijera, da javno preduzeće investira 40 mil. evra za poboljšanje usluga kao i radnog ambijenta zaposlenih dok sa druge strane imamo vladu/državu koja grca u dugovima i ima preko milion nezaposlenih radnika, svaka proizvodna investicija koja bi zaposlila sto novih radnika bila bi „opravdana“ (proizvodna) investicija. Neko će reći, kako je to direktno mešanje u poslovnu politiku jedne firme! Naravno, slažem se, da to nije javni servis pružanja usluga gradjana Srbije i da je taj novac (odnosno) dobit ostvarena u državi Srbiji i da bi bilo mnogo produktivnije i pametnije prestruktuirati kapital gde će se zaposliti bar sto novih radnika(odnosno pospešiti strategiju razvoja srpske privrede: za nabavku realnih trajn ih dobara ili proizvodnih dobara koje nazivamo „opremom“ kao i za nabavku roba, sirovina, potrošnih materijala, kao i (istovremeno) plaćanja usluga osoblja i drugih lica). 21 Za potrebe monetarnog sidra bitna je neto domaća aktiva koja treba da bude strogo praćena preko pasivne strane bilansa NBS kao zbira primarnog novca (gotov novac u opticaju,depoziti kao i dinarski depoziti banaka kod NBS-a) i neto devizne pasive NBS-a. 68

kredita u vreme kada je i kako to potrebno – naravno, da (ma koja) vlada to mora da sprovodi i poštuje, uz rigorozno kažnjavanje onih koji se ogluše o uredbe NBS-a, odnosno sprovodjenje monetarno-kreditne politike koja je u službi borbe protiv recesije, (nezaposlenosti i inflacije), a ne da služi raznoraznim (kao danas) „interesnim grupama“ u maksimiziranju profita, jer nije nadležna da prati (operativan) rad privrednih društava, jer je to u domenu pravne regulative (ugovora i/ili zakona o obligacionim donosima), i/ili (polu)pismenih (sumnjivih) agencija. Naime, od kreditnih uslova (teško dobijanje kredita i/ili „skupi“ krediti (jer imamo (najviše) kamatne stope u regionu i/ili EU, koje treba platiti da bi se dobio zajam) utiče destimulativno na ukupne investicije, odnosno: danas NBS, svojim (ne)angažovanjem stimulativno utiče na ostvarivanje profita bankarskog kartela, dok im ministarstva za finansije i ekonomiju idu na ruku, (kao podstrekači) ostvarivanja zacrtanih ciljeva: devastiranja privrede. Stoga, NBS mora (dobiti novu ulogu i ingerencije) kroz (sveobuhvatnu) analizu (ekspanzione) monetarne politike kao i multiplikatora ekspanzije dohotka22 može (blagovremeno) delovati u pravcu otklanjanja recesije, depresije i nezaposlenosti (tzv. deflacionog „gepa“23) kao i kontrakcionom monetarnom politikom može delovati u pravcu otklanjanja inflacije zbog preterane tražnje (tj. inflacionog „gepa“24) i obezbedjenja pune zaposlenosti bez inflacije (tj. opšteg rasta cena). To podrazumeva jedan koherentan program koji će promovisati ekonomsku stabilnost jer monetarna politika mora biti u koordinaciji s fiskalnom politikom odnosno, upravljanjem javnom potrošnjom i porezima. Politika upravljanja opštom javnom potrošnjom i porezima (zajednička potrošnja za obrazovanje, nauku, kulturu, zdravstveno i penziono osiguranje) budžetska politika (budžetskih rashoda), mora biti u službi, tj. pod patronatom ekonomske politike, odnosno protiv privrednog zastoja, nezaposlenosti i inflacije. Nesme se dozvoliti (kao što smo svedoci kod nas, već dugi niz godina) da se monetarna i fiskalna politika stavi pod (prividnu) kontrolu političara, odnosno „interesnih grupa“, i da te dve politike funkcionišu u suprotnom smeru.

Pravovaljanom fiskalnom politikom,25(pravilnom budžetskom politikom) pod kojom smatram opštu investicionu i ostalu društvenu (javnu) potrošnju, javno finansiranje (izgradnju

22 Upotrebom mehanizma post kejnsijanske analize dohotka (tj. determinisanosti nacionalnog dohotka) 23 Ekspanziona monetarna politika treba da stimuliše privatno investiranje; ako ona ne bude uspešna, pristupa se ekspanzionoj fiskalnoj politici koja bi trebala da otkloni deflacioni „gep“ i podigne privredu na na nivo pune zaposlenosti. 24 Kada cene rastu a tražnja za radnom snagom je veća nego što je postojeća ponuda, uvodjenjem kontrakcione monetarne politike (politike ograničavanja kredita) eliminiše se „gep“; ako ne bude otklonjen pribegava se kontrakcionoj fiskalnoj politici, koja treba da uspostavi ravnotežu pune zaposlenosti bez inflacije. 25 Nije dovoljno voditi računa samo o ukupnom obimu oporezivanja, već i o strukturi predloženog poreskog smanjenja ili povećanja. Ingenioznom fiskalnom politikom možemo sprečiti „eroziju morala“ u svim porama i strukturama društva. Primer prvi: svedoci smo „cirkusijade na estradi“: to se jednostavno rešava; nema niko ništa protiv dekoltiranih ili obnaženih devojčica, koje hoće preko noći da postanu zvezde, kroz raznorazne nazovi „narodne grandomanske ljubičaste forme“; može, zašto da ne, ali to se oporezuje, takva prizemnost i kič sa 500% poreza, uz nemogućnost organizacije emitovanja takvih“ parada“ ako vlasnici takvih projekata nemaju minimum fakultetsko obrazovanje ; primer drugi: stalno imamo bombardovanje na kioscima „vulgarnih“ naslova žute štampe; te je ova uhvaćena da je pijana, ovoj se videle gaćice, itd. Može, zašto da ne?!, sloboda demokratskog izražavanja na delu, ali te novine će biti oporezovane sa 500% poreza i cena će im biti 1.500 dinara- pa ko želi da čita, nek izvoli. Primer treći: „dabogda ti ne otišo na njen prag“ i/ili „otišo si, sarmu prob’o nisi“, može, ali takav CD će koštati 5000 dinara. Primera (kiča i šunda) je na pretek, nemam nameru da ja nešto propagiram i morališem – ali se mora postaviti jasna linija „sa one strane dobra i zla“; tu treba voditi računa o izboru i obrazovanju kadrova , posebno resora za obrazovanje i kulturu (koja se“ žgadija“ postavlja u ministarske fotelje, nije nikakvo čudo gde 69

puteva26 i škola, uredjivanja i zaštita priobalnih prirodnih oaza za razvoj turizma, angažovanje mladih (neka vrsta radnih akcija27), u kojoj država (odnosno vlada) se pojavljuje kao neposredni organizator proizvodne (funkcije) delatnosti, kao investitor, vrši direktnu proizvodnu funkciju a na drugoj strani država (vlada) se pojavljuje kao veliki kupac i potrošač, i tako direktno utiče na nivo investicija, tj. na nivo investicione potrošnje. Tako da javni društveni izdaci proizvode multiplikatorski efekat na obim proizvodnje, tj. nacionalni dohodak, odnosno na zaposlenost. Ovaj lanac nove potrošnje stupa u dejstvo, jer izvršioci javnih investicionih radova (i drugi u lancu) koji su primili dohodak za svoj rad, troše deo dohotka (shodno njihovoj graničnoj sklonosti potrošnji odnosno štednji), stvarajući na taj način dohodak drugim ljudima; primarna potrošnja dovodi do dugog niza sekundarne potrošnje, što daje podstreka širenju proizvodnje i zaposlenosti, odnosno sukcesivnih lančanih reakcija (zaposlenosti i proizvodnje). Sa druge strane pospešivanjem smanjenja poreza, dovodi do povećanja raspoloživog dohotka, koji dovodi do veće potrošnje, koja stimuliše proizvodnju odnosno povećava nivo privredne aktivnosti. Medjutim, kod nas u državi (vladi) pored javašluka u organizaciji proizvodnje (budžetskih rashoda) (javnih radova) imamo još veću cirkusijadu u javnim (gde je država vlasnik) preduzećima, uz to mislim i na preobiman državni aparat kao i (preobiman) broj članova parlamenta – sve su to budžetski rashodi – smanjenjem izdvajanja (odnosno štednjom u javnim preduzećima28 i smanjenjem broja članova parlamenta u mnogome bi se doprinelo efikasnosti poslovanja sa jedne strane a sa druge bi se obezbedila značajna sredstva koja bi mogla „pametnije“ da se potroše.

nam ide školstvo, zdravstvo, kultura, nauka, da ne nabrajam više). Treba uvesti skale (odnosno strukturu) oporezivanja, koja će štititi standard odredjenih staleških struktura (posebno penzionera, djaka i studenata kao i odredjene nivoe zarada). Porez nikako nesme biti harač, odnosno porez( njegova visina), posebno, na imovinu, nesme biti opterećenje, odnosno mora zavisiti od prihoda gradjana. 26 Tu ne mislim na javašluk i korupciju koja vlada kod nas, na obezbedjivanje (stranih) izvora finansiranja za 200 kilometara puteva, a izgradi se 2o kilometara: i svi siti i ovce na broju, krištomanija ide dalje! Primer drugi: Izvodjači radova, odnosno vlasnici firmi, koje su dobile „poslove na „javno“ raspisanom tenderu, (uzgred budi rečeno koji su prošli pored osnovne škole i jedva završili osam razreda) imaju bolju i opremljeniju (savremeniju) opremu od domaćih firmi koje se decenijama bave izgradnjom putne mreže! Primer treći:“javno“ nadmetanje za prevoz putnika u javnom saobraćaju: učesnici na tenderu koji su izgubili trku za dobijanjem „linija“ ponude dobijaju od ljudi koji su dobili „linije“ na tenderu: naravno, ta usluga „košta“ nekoliko hiljada evra – sprega bahatosti i kriminala na delu: sa jedne strane „lokalne“ vlasti a sa druge nosioca privredne aktivnosti. (primera je na pretek: sprega vlast – (polu)pismeni preduzetnici.) 27 Bolje je „uzalud raditi nego uzalud sedeti“. 28 Javna preduzeća moraju biti servisne stanice i na dobrobit gradjanima pružanjem efikasnih (namenskih) usluga a ne izrabljivači i paraziti koji su večito gladni profita (odredjenih stranki na vlasti koje svoje članove i simpatizere upošljavaju u njima) odnosno enormno visokih ličnih primanja, sa skupim (mnogočlanim) upravnim odborima – drastičnim smanjenjem broja članova u upravnim odborima, kao i proveravanje u koliko upravnih odbora je (krištoman – strankadžija) je delegiran od svoje stranke – u mnogome se pojeftinjuje „cena“ usluga tog javnog preduzeća; naravno uz ekonomski opravdane lične (ne krištomanske) dohotke. Drugo, broj članova parlamenta svesti na 50 članova ukupno(u parlamentu),i to: (svaka parlamentarna opcija daje odredjen broj eksperata za odredjenu oblast koja se raspravlja i koja je na dnevnom redu u parlamentu a nikako sistem (gubljenja vremena i multipliciranja troškova (političkog marketinga) struje i TV- prenosa, tipa raznoraznih Čedomira Jovanovića da sve znaju (od fiskalne politike do donošenja ustava kao i razvojne politike (posebno sandžaka i Kosova i Metohije), a nemaju dva petka radnog staža u privredi , kao i broj ministara, svesti na 10 resora; s obzirom na broj stanovnika i budžetski deficit – ostvarila bi se značajna ušteda sredstava poreskih obveznika, koja bi mogla da posluže u mnogo pametnije svrhe – a ne, kao što smo svedoci, na rasipničko ponašanje i dobijanja apanaža preko uposlenih penzionera stranke Topalovića i njemu sličnih. 70

NBS bi morala da ima lidersku ulogu koju bi svi morali da poštuju: odnosno da se ekonomska politika pita, a ne “politika interesnih grupa”. 3. Inflacija29 i štednja

Od komunjarskog perioda do današnjih dana scenario pljačkanja je bio uvek isti: osiromašenje siromašnih dok se samo „novo-isti” izabrani na vlasti, povlašćeni, bogate, bez ikakve kontrole. Vešto smišljene devalvacije dinara (što prećutne što zvanične30) prelile su znatna sredstva u džepove onih koji su “blagovremeno” saznavali za te mahinacije; uzimanje velikih (ne)namenskih kredita sa odredjenim “niskim” kamatnim stopama, koje obični smrtnici nisu mogli dobiti, uz državni blagoslov, velikih inflatornih udara, preko šticovanja kursa marke, koji su te kredite pretvarali u smešne iznose za vraćanje; enormna prisvajanja društvenog

29 Ovde se nećemo praviti pametni i nećemo govoriti o “inflaciji tražnje” tj. slučajevima kada je kriva privredne aktivnosti na nivou pune zaposlenosti, i gde “tražnja” nastavlja da raste jer je privreda dostigla svoj mogući maksimum, inflacija koju vuče tražnja, odnosno nepokrivene tražnje; onda imamo slučaj “inflacije” kada privreda nije dostigla najvišu tačku svoje aktivnosti , odnosno nije postigla nivo pune zaposlenosti raspoloživih faktora proizvodnje (usled ograničenog delovanja tržišnog mehanizma u domenu kupovne moći i nivoa cena koji se autonomno podižu pod pritiskom “raznoraznih politika” (od instruiranih sindikata do (manipulacija) interesnih grupa), stvarajući tako (u monopolsko- korporativnom miljeu)“ troškovnu inflaciju” koju “guraju” lični dohoci i “ostali” troškovi proizvodnje; jer još je Marx to lepo uočio da “zakon progresivnog padanja (profita) profitne stope, ili relativnog opadanja prisvojenog viška rada u poredjenju s masom opredmećenog rada koju živi rad pokreće, ni na koji način ne isključuje porast apsolutne mase rada koju pokreće i eksploatiše društveni kapital, a stoga i apsolutne mase viška rada koji on prisvaja; isto tako se isključuje da kapitali koji stoje pod komandom pojedinačnih kapitalista komanduju rastućom masom rada, pa dakle i viška rada, a ovo poslednje čak i onda kad Za otklanjanje i onemogućavanje monopolskih situacija, država (vlada) mora svojim uredbama da sprovodi politiku cena (rigoroznu anti-.monopolsku politiku) uz selektivnu poresku politiku oporezivanja dohotka i čistog dohotka( po grupacijama) kao i politiku raspodele dohotka i ličnih dohodaka(tu treba napraviti stimulativnu i selektivnu stopu oporezivanja raznih grupacija procesa proizvodnje, kao i nivoa cena (preko poreza na promet) naravno štiteći položaj grana koje proizvode robu široke potrošnje (naročito prehrambena) kao i investiciona dobra namenjena takvoj proizvodnji, uz zaštitu (socijalnih programa za majke I decu) porodice . Svedoci smo monopolskih i oligopolskih, namerno izazvanim strukturalnim neuskladjenostima i svesno izazvanim poremećajima na našem tržištu (od mleka, ulja, šećera) deficitarnosti pojedinih proizvoda (sve zbog šake profita “interesnih grupa i korumpiranih pojedinaca u vladi i/ili pored vlade u raznoraznim agencijama, koje, navodno, treba da vode računa o pomenutim problemima. Svedoci smo i preterane zavisnosti kao i nepovoljne strukture uvoza kao i svesno nametanje (stvaranja veštačkih grupacija) za izvozom sa odredjenim regionima, u koje izvozimo (bud zašto) naše( nezagadjene) proizvode. Stoga je vrlo bitna jedna rigorozna kontrola (od strane države/vlade) u domenu monopolske, strukturalne, uvozne, administrativne, energenata, sirovina, reprodukcionog materijala i robe egzistencijalnog karaktera (naročito prehrambenih proizvoda) sve u cilju zaštite pre svega interesa naših gradjana i privrede u celini. Primera ima na pretek, posle privatizacija: imamo ne samo “armije nezaposlenih” koja se svesno i planski regrutuje (na taj način se stvara “socijalna bomba”, svesno uništavanje “životnih” resursa, kao na primer, nema više Somboleda,( koji je imao lepezu izuzetno kvalitetnih proizvoda od mleka, preko sira do sladoleda) nema više, mogao bih da nabrajam – ko je kriv?! Korumpirana vlast koja je izvršila privatizaciju, bez strategije i vizije, zaštite interesa svojih gradjana. Predlog: Svi akteri koji su učestvovali u privatizacijama (a zna se sve taksativno) od ministara do rukovodioca i činovnika agencija, oporezovati za vrednost objekata koji su prodati, plus za one objekte koji nerade u dvostrukoj vrednosti procenjenog kapitala, uz naravno oduzimanje stečene imovine – tako dobijena sredstva plasirati u obnavljanje procesa proizvodnje odnosno kupovinu moderne tehnologije i upošljavanje kapaciteta. 30 1.08.1965: 100 din.= 1 din.; 1.01.1990: 10000 din.= 1 din.; 1.07.1992: 10 din.= 1 din.; 1.10.1993: 1.000.000 din.= 1 din.; 1.01. 1994: 1.000.000.000 din.= 1 din.; 24.01. 1994: 13.000.000 din. = 1 din.; 26. 01.1994: (izvršena korekcija dinara od 24.01.1994. god.) 12.000.000 din = 1 novi din.; 1971-76: 1$ = 17. din; 1977-79: 1$ = 19 din; 1980-82: 1$ = 41,8 din.; 1983: 1$ = 63,4 din.; 1984: 1$ = 124,8 din.; 1985: 1$ = 185,7 din.; 1986: 1$ = 264,53 din.; 2000: 1$ = 63,1 din.; 2001: 1$ = 67,6 din.; 2002: 1$ = 58,9 din.; 2003: 1$ = 54,6 din.; 2004: 1$ = 57,9 din.; 2005: 1$ = 72,2 din.; 2006: 1$ = 59,9. din.; 2007: 1$ = 53,7 din.; 2008: 1$ = 62,9 din.; 2009: 1$ = 66,728 din.; 2010: 1$ = 81,112 din.; 71

bogatstva bez ikakve kontrole, sve legalno i sve po zakonu: sprega korupcije i vlasti na delu, dužnika i kreditora. ( Poznati su slučajevi štampanja velikog broja čekova (odredjenom broju povlašćenih ljudi pred inflatorne udare, snažnim kolebanjima realne vrednosti novca , plus prisvajanja, kradje, deviznih računa štediša, plus, (ne)ažurno vodjenje priliva deviznih penzija gradjana iz inostranstva (Pojedinci su pribavili veliku materijalnu korist, u proseku svaki od njih je uzeo vrednosti dva do tri trosobna stana uz blagoslov države tako što su uslovno osudjeni na odredjene vremenske kazne zatvora); i/ili, četvrtkom podizanje “keša”, velikih količina novca (dinara), za plate radnika, koje su završavale na ulici tako što su za njih kupovane marke, pa su ponedeljkom, stizali(dinari)(pred kraj radnog vremena) u fabričke hale za isplatu ličnih dohodaka radnika (u proseku: petnaest do dvadeset posto razlike izmedju nominalne i realne vrednosti); “svi siti i ovce na broju”.

Ne postoji efikasnije sredstvo za podrivanje postojeće društvene osnove od obezvredjivanja novca.31 Uslovno rečeno, novac kao novac, 32ta vrsta (bez)vrednog papira, služi kao neko merilo vrednosti, da se njime može nešto nabaviti. Promena vrednosti novca je od pamtiveka koristila, “raznoraznim profiterima” na tržištu (ma koje vrste ono bilo), menjajući utvrdjene standard vrednosti, na ime “svojih prava i usluga”, multiplikuju svoja ulaganja, utičući preko nivoa cena i/ili plasiranja kapitala. Promene nivoa cena, izražene u novcu, nejednako se reflektuju na različite klase, kapital-vrednost i/ili vrednost kapitala, prestruktuirajući “društveno” bogatstvo. Nije dobro, sa jedne strane, (ne)kontrolisano štampanje novca,(na taj način “kupujući socijalni mir”) izazvano , neprestanim trčanjem za inflacijom, u odnosu na (“strukturu”) roba koje se za taj novac mogu kupiti, (svedoci smo argentinskog tanga srpske privrede za vreme zlikovačke vlade Slobodana Miloševića),niti sa druge, koje su primenjivale “raznorazne” druge vlade padajući u zamku p(b)auka, kontrole finansijskih tokova, misleći na taj način da “uspore” “tango” inflacije, doživljavale su deflaciju. Taj tanani ples, na oštrici Damaklovog mača, utiče na preraspodelu “društvenog” bogatstva, prouzrokujući zaostajanje i/ili hiperprodukciju proizvodnje, pri čemu je šteta, u oba slučaja, nemerljiva.

Ekonomija poznaje tri funkcije novca: kao sredstvo razmene, obračunsko sredstvo i kao sredstvo očuvanja vrednosti (ali ne i jedino).

31 NBS (skoro) svakodnevnim intervencijama na tržištu, kupovinama i prodajama domaće valute,(dospećima i/ili plasiranjem hartija od vrednosti) dovodi do promena deviznog kursa, dovodi do nesigurnosti kako gradjana tako i (poštenih) privrednika, odnosno šalje lošu sliku o sigurnosti plasmana novih investicija na naše tržište. S jedne strane povećanje novčane mase uslovljava viši nivo cena u dužem roku, koji pak uslovljava niži očekivani budući devizni kurs – i u toj trci za što većim profitom nepostoji izlaz iz začaranog kruga „interesnih grupa“ za maksimiziranjem, (odnosno održavanje postojeće klime- status quo-a, stalnog devastiranja privrede), profita. 2000: 1 evro = 58,6 din.; 2001: 1 evro = 59,7 din.; 2002: 1 evro = 61,5 din.; 2003: 1 evro = 68,3 din.; 2004: 1 evro = 78,8 din.; 2005: 1 evro = 85,5 din.; 2006: 1 evro = 79 din.; 2007: 1 evro = 79,2 din.; 2008: 1 evro = 88,6 din.; 2009: 1 evro = 95,9. din; 2010: 1 evro = 107,2 din.; 32 Novac nije samo gotovina: današnja plaćanja mogu se vršiti čekovima, depozitima (transakcioni, po vidjenju); štedni depoziti koji mogu brzo da se konvertuju u gotovinu: sve je to novac! Ekonomisti prave razliku izmedju novca u gotovini, depozita po vidjenju i ostalih ( vrednosnih papira) oblika koji se koriste za obavljanje kupovine (plaćanje dobara ili usluga) i otplate dugova. 72

Kao sredstvo razmene, najjasnije je to objasnio Marx u Kapitalu (trenutno nije popularno njega spominjati, ali možete to isto da vidite kod Adama Smita, ako Vam se to više svidja.) Obračunsko sredstvo: služi kao modus smanjenja transakcionih troškova u privredi.

Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti (to mogu biti i: akcije, obveznice, nakit) je najlikvidnija vrsta imovine (mada smo svedoci da nije najpodobnije kao sredstvo očuvanja vrednosti) koja nema transakcione troškove prilikom razmene. (Ovde će mi neko reći da nisam u pravu, jer kada oni nešto plaćaju “banka” brže bolje zaračunava neku proviziju: prilikom priliva i/ili odliva sredstava sa računa- nećemo više o razvoju platnog sistema koji se vremenom razvijao). Vrednost novca je uslovljena nivoom cena: dvostruko povećanje cena smanjuje njegovu vrednost i/ili pad cena za toliko procenata povećava vrednost novca. Mi smo u vreme zlikovačke diktature Slobodana Miloševića i njegove klike imali scenarijo “argentinskog tanga”, hiperinflaciju. Jedini način finansiranja deficita je štampanje više novca, pa su veliki budžetski deficiti zapravo uzrok visokih stopa inflacije,čak i pod uslovom da postoji tržište kapitala da bi se emitovale državne obveznice, ono nema dovoljno kapaciteta da upravlja količinom obveznica koje bi vlada želela da proda tako da pribegava štampanju novca da bi finansirala deficit. Cene važnijih prehrambenih proizvoda din. god pšenica Kukuruz pasulju Pšenično

brašno

hleb govedina svinjetina ovčetina Vino

1980 5,88 5,05 35,38 11,42 11,42 79,00 106,00 71,00 23,88

1985 37,12 35,05 262,00 68,00 74,00 674,00 680,00 713,00 188,00

1990 2,32 2,47 32,45 5,04 10,19 54,96 68,42 87,31 21,94

1995 0,89 0,70 4,41 0,84 1,08 11,57 12,29 14,40 3,66

2000 3,89 4,57 76,91 9,85 7,45 116,62 118,75 190,06 45,61

2005 7,51 6,46 119,90 24,34 45,85 386,13 357,32 440,95 122,98

2007 12,67 16,70 151,53 33,21 51,97 405,98 305,12 519,24 133,9933

I n d e k s i cena

Godina cene

na malo troškovi života

cene proizvodjača ind. Proizv.

cene proizvodjača polj. Proizv.

cene u trgovini na veliko

cene ugostiteljskih usluga

1980 130,0 130,2 128,0 136,0 141,0 124,0

1985 174,4 171,0 183,5 155,8 186,7 183,3

1990 691,2 678,2 570,2 561,0 572,1 626,2 1995 174,8 179,0 157,2 188,6 163,2 169,0

2000 170,0 179,6 202,6 255,3 212,1 205,9

2005 116,5 116,2 114,2 115,6 110,6 119,2

33 Ibid str.118 73

Pod uslovom da nam je jasno, da agregatni nivo cena se sporo uskladjuje tokom

vremena, tako da ekspanzivna monetarna politika koja smanjuje kratkoročnu nominalnu kamatnu stopu istovremeno smanjuje i kratkoročnu realnu kamatnu stopu. Niže realne kamatne stope dovode do povećanja fiksnih poslovnih investicija, ulaganja u stambene objekte, investicija u zalihe i potrošnje trajnih dobara, a sva ta povećanja dovode do povećanja agregatne proizvodnje. Mi smo svedoci (danas) da nam je tržište preplavljeno proizvodima iz “inostranstva”34,odnosno da nemamo (a imali smo je) svoju proizvodnju, dok nam je monetarna politika u službi “bankarskog kartela” koji ostvaruje izuzetno visoku dobit.

Ušli smo u knjigu rekorda sa stopom inflacije (stopa promene nivoa cena u posmatranom periodu) koju neminovno prati rast novčane mase u istom period. Uzročno posledična veza postoji u sprovodjenju fiskalne i monetarne politike, permanentnog očuvanja budžetskog deficita jer su (nezajažljivi) vladini troškovi uvek veći od prihoda, tako da su primorane, štapom i šargarepom, da deficit pokrivaju pozajmicama, od strane interesnih grupa i/ili pojedinaca koje država/vlada mora da sprovodi, jer su direktno dovedene na vlast kako bi sprovodili politiku omogućavanja bogaćenja bogatih. Svedoci ste da Vas je svesno vodjena “ nakaradna politika” na finansijskom tržištu direktno osiromašila kao i da se (za visoku stopu inflacije) pojela (istopila) vrednost vaše imovine, prvenstveno preko fluktuacije deviznog kursa, ponašanja poslovnih organizacija kao i (ne)efikasnosti privrede.

Polovinom decembra,(svake godine) kada “naši gastbajteri” počnu da dolaze, počinje i tzv. “smirivanje” deviznog kursa. To “veštačko” smirivanje samo je odraz spekulativnih obrazaca “kvalifikovane mreže ” kako bi im što više dinara ostalo odnosno zaradili u transakcijama, koje će plasirati krajem januara i na taj način još više oslabiti dinar, uz dvostruku zaradu razlike u vrednosti evro/dinar. (Da bi zaštitila interese gradjana NBS bi morala da naplati porez izmedju predjašnje vrednosti i sadašnje vrednosti dinara i tako smanji spekulativni profit (samo u tromesečnom periodi (novembar-decembar) ti prihodi bi budžetu dobro došli).

Pošto smo pregrmeli avgustovsko povećanje cena, čeka nas “novogodišnje otrežnjenje”, sa novim talasom povećanja cena u januaru, javnih usluga: koji poput “domino efekta”, jer se aludira na disparitet cena(posebno struje, gasa, nafte) u odnosu na okruženje, odnosno, cene u EU, što se reflektuje i na “projektovanu” inflaciju, odnosno, opet ulazimo u ciklično “vrzino kolo”, osmišljeno povećanje rasta evra, odnosno, pada dinara, uz “dozirano” hapšenje “šištavaca” u sferi nekog segmenta “krimogenog miljea”35, dok karavani prodju. I tako 34 Sve države u okruženju imaju slogan „kupujmo domaće proizvode“ 35 “Oštetili državu za 1,5 miliona evra! Policija je juče uhapsila tri osobe iz Agencije za privatizaciju i pet osoba iz preduzeća (pa se navodi ime preduzeća); pa onda „ uspeli su uz pomoć zaposlenih u agenciji da ustupe pravo korišćenja dva hektara zemljišta u novobeogradskom bloku 51 na Bežanijskoj kosi kompaniji (toj i toj) bez saglasnosti funkcionera(trebali su da se učipe funkcionerima pa ih ne bi uhvatili)!!!? Agencije; pa onda, „nadoknade koja je trebalo da iznosi dva miliona evra koliko je iznosila realna cena, zemljište ustupili za svega 485.000 evra, koliko je (pa ime firme) isplatio (pa ime firme) na ime pomenute nadoknade prema Zakonu o eksploataciji“!!! (Ako znamo da je G. premijer regrutovan kao dokazani kadar Agencije, hapšenje samo tri zaposlena, uz poslovično-korumpiranu (ne) efikasnost pravosudnih organa(proces će trajati minimum tri godine, pa će četvrte da zaborave zapravo šta je svrha njihovog okupljanja), u mnogome će okuražiti i ostale da nastave sa nesmanjenim apetitima da devastiraju privredu)! 74

godinama… Igranka bez prestanka: osiromašenje siromašnih, bogaćenje bogatih. Igra zablude i istine, stvara metaistinu istinitiju od (prividnih) istina. Izvoz, uvoz i saldo trgovinskog bilansa mil.USD ($) Godina izvoz uvoz saldo trg.bilansa pokrivenost

uvoza/izvozom% 1980 3.219 4.921 - 1.702 65 1985 3.702 4.109 - 407 90 1990 5.453 7.044 - 1.591 77*

(1991. G. raspad SFRJ) 1995 1.441 2.523 - 1.062 58 2000 1.558 3.330 - 1.772 47 2005 4.482 10.461 - 5.979 43

(21.05.2006. g. raspad

Srbije i CG) 2007 8.825 18.350 - 9.525 48 Srbija

Fleksibilan devizni kurs utiče na neto izvoz i agregatnu proizvodnju, odnosno da je uticaj monetarne politike veoma značajan na domaću privredu. Ovakav “plivajući” devizni kurs, zbog kursne nestabilnosti “skupo je koštao” privredu Srbije (samo u jednom mesecu firme su zbog kursne nestabilnosti izgubile skoro trista miliona evra). Sa druge strane fiksni devizni režim ohrabruje i pospešuje “eksterno” zaduživanje ukoliko nije kombinovan sa opreznom fiskalnom politikom ( a znamo da nam je fiskalna politika katastrofalna), što bi pretilo “bržem” trošenju deviznih rezervi. Stoga treba promeniti kompoentencije NBS-e sa validnom ulogom “monetarnog odbora” u odnosu na političko donošenje odluka vlade koje kreiraju razne “interesne grupe”, kao deo podrške stabilnosti deviznog kursa, zemlje Srbije koja se suočava sa problemom kredibiliteta na medjunarodnom finansijskom tržištu. Veoma je bitna kontrola tokova kapitala, kako uvoza, (besmisleno je govoriti u ovako devastiranoj privredi) o izvozu kapitala, uz pooštravanje fiskalne politike (s obzirom na problem koji imamo visokog fiskalnog deficit) treba uvesti elemente i moduse fiskalne politike koja će biti u službi zaštite standarda gradjana.

Svedoci smo danas permanentnog urušavanja privrede u Srbiji ukupne proizvodnje 36, stvaranja dohotka. Politika i raspodela dohotka, mora imati strogo jasno definisane zakone (uredbe), inkorporirana u mere anti-inflacione politike sa jasnom i nedvosmislenom monetarno-kreditnom politikom kao i (selektivnom) fiskalnom politikom, sve za rad zaštite i očuvanja

36 To je tržišna vrednost svih gotovih dobara i usluga proizvedenih u zemlji tokom jedne godine (bruto domaći proizvod (BDP) 75

(standarda) svojih gradjana. Srbija ima produkcionih resursa, potencijala, (zemlju, radnu snagu, kapitalnih dobara i tehničkog obrazovanja, u proizvodnji različitih roba, kako u proizvodnji kapitalnih tako i potrošačkih dobara.

Kako izaći iz krize?! “Akumulacija, akumulacija, akumulacija(u isto vreme to znači: štednja, štednja, štednja): vikao je “proterani” životopisac razgoličujući i razobličujući esencijalne postulate kapitala; ja bih tome dodao: realokacija i prestruktuiranje novčanih sredstava, naravno kroz jasno definisane strategije razvoja: Investicije, investicije, investicije – to znači: neproizvodna i/ili proizvodna ulaganja koja će donositi dobit, upošljavanjem lokalnog stanovništva, gde se investicija realizuje. To je znala i moja “pokojna tašta”- reći će običan smrtnik, i/ili “novokomponovani grand Mardok”, koji misli da dovede Betovena u opštinu i napravi “rijaliti šou”!

Prvo, silna izdvajanja “povodom” nazovi “socijalnih programa” – gde najveću korist imaju oni koji rasporedjuju ta sredstva: po sistemu, “pola pije pola šarcu daje”, naravno, složićete se: 80% se prisvaja za svoju interesnu grupu a 20% se izdvaja (uz politički marketing obojenih i šifrovanih medija) za: saniranje i zbrinjavanje od šteta načinjenih od elementarnih nepogoda (svedoci smo obilnih poplava dva puta godišnje (proleće, jesen) na istim mestima; isplata nezaposlenima; otvaranja i finansiranja “javnih kuhinja” (tupoglavci lokalnih samouprava se još hvale, kako su uspeli da realizuju tako “značajnu akciju”); otvaranje “sigurnih kuća” za smeštaj nezaštićenih žena i dece kao i “svratišta” za mlade (da pojedu i popiju nešto, kao i da se okupaju, malo druže, pa da nastave da “džonjaju i gluvare” a propo, video sam jedan vrlo ingeniozan grafit: “dole droga, dajte nam ćevape”!; takva jalova “(ne)briga” društva samo stvara još veće antagonizme, još veće osiromašenje siromašnih i bogaćenje bogatih, praveći jaz, sve veći i sve dublji, u društvu. Zato su svi nosioci ovih programa, na čelu sa ministarstvom za socijalnu politiku (i/ili kako se već vabe) preko centara za socijalnu pomoć: bastioni korupcije i mita! “Interesnim grupama demokratskog pluralizma” odgovara da budu akteri i nosioci humanitarnih programa: angažujući “ambasadore bez granica” u likovima trenutno popularnih glumica i sportista.

Preusmeravanjem te novčane mase sredstava u proizvodno/neporizvodne objekte, društvo u celini je na dobitku.

Drugo, onaj deo štednje koji danas propada zbog (ne)postojanja odgovarajućih ( i/ili skupih) kredita, odnosno preusmeriti sva ta sredstva u investicije za unapredjivanje kapitala, naravno preko stimulativnih uredbi Vlade i njene “spremnosti” da stimuliše preduzetnike da investiraju. (To podrazumeva da NBS (ne)menja referentnu kamatnu stopu svakog petka, štiteći interese bankarskog kapitala , tobož štiteći se od inflacije, nego uz što niže kamatne stope, realizuje ekonomski postulat koji anulira koren svih zala37: ukupne investicije moraju biti

37 Kada investicije zaostaju, suočavamo se sa krizom i ogromnom nezaposlenošću, kao što je danas slučaj. 76

jednake ukupnoj štednji. Svaka neravnoteža izmedju ovih dvaju parametara, mora biti dvostruko oporezovana. 38

Treće, (smešno ali istinito), u ovako devastiranoj privredi, gde svaka lokalna sredina vapi za kapitalnom investicijom, država, odnosno Vlada, omogućava (još idu i slikaju se sa tajkunčićima) odliv kapitala u druge “države”.

Ova tri izvora predstavljaju realnu osnovu za pokretanjem poslovnih aktivnosti, naravno, uz dovodjenje stranog kapitala i inkorporiranje u korporativne diversifikovane procese proizvodnje. (Opet ću ovde ponoviti i podsetiti, šta rade “šifrovani”: “protežirajući samo odredjene interesne grupe sa odredjenih prostora” (slučaj Kragujevca) i/ili otvaranje “novih” proizvodnih pogona na lokacijama koje nemaju “znanja i/ili kvalifikovane radne snage”, dok na drugim lokacijama postoje kapaciteti i kvalifikovana radna snaga koju treba (uz duplo manje (uloženog) kapitala, animirati i pokrenuti (dokaz: slučaj uništene proizvodnje bojlera u fabrici “Magnohrom” u Kraljevu, usled jalove prodaje kojoj je kumovala država (vlada) putem agencije za privatizaciju). Tako je omogućeno “drugim stranim firmama” da sa svojim proizvodnim programima osvoje srpsko tržište. (Politika “šifrovanih”: uništi i devastiraj domaće – (a za šaku dolara) dovedi strane proizvode.)

Predlog broj 1: (za povećanje stope zaposlenosti,sa jedne strane , kao i smanjenja budžetskog deficit (sa druge strane): S obzirom da su sve privatizacije izazvale nezadovoljstvo zaposlenih i odradjene su u korist “interesnih grupa” sa sumnjivim poreklom kapitala, država može jednostavno da dokapitalizuje 50% od vrednosti (jer su sve firme prodate po nerealnim vrednostima, vrlo jeftino) svake po na osob sprovedene prodaje. Tako dobijen novac 35% uložiti u dokapitalizovanu firmu (kroz modernizaciju i/ili proširenje proizvodnje) a 10% vrednosti u infrastrukturu regiona iz kojeg je firma, a 5% u budžet, plus, porez od realizacije prihoda, prodate firme, na teret vlasnika.

Predlog broj dva: one firme koje su ugašene (a osnovna sredstva prodata od stra ne onih koji su kupili firmu/preduzeće i/ili nerade (iz ko zna kojih razloga) plus one firme u kojima se vodi stečajni postupak: konfiskovati vrednost tih firmi od privatne imovine onih koji su je kupili i/ili uništili (posle kupoprodaje), plus porez na ukupnu vrednost pokretanja proizvodnje, koja ide u budžet.

Tako bi se stopa nezaposlenosti svela u realne okvire, sa sadašnjih prosečnih 19% na razumnih društveno, opravdano, prihvatljivih, izmedju 4%- 5%(sa primenom švedskog modela socijalne pomoći). Stoga treba uposliti radnu snagu nezaposlenih upošljavajući nezaposlene proizvodne kapacitete širom Srbije, gde država39 mora da odigra lidersku ulogu, stimulišući

38 Naravno, bankarskom kartelu odgovara ovaj haos na finansijskom tržištu: sa jedne strane korumpirani činovnici (uz blagoslov (polu)pismenih ministara, sprovodeći „vladine programe“ „deflatorne politike“ dozirano (zaustavljaju razvoj) uz prećutnu podršku skupih bankarskih kredita u sprezi i sa blagoslovom i „uredbama“ NBS-a. 39 Stupidoidna izjava predsednika stranke( na sastanku sa četrdeset predsednika nerazvijenih opština) koji je u fotelji predsednika Republike Srbije, da „država mora da brine samo o infrastrukturi“ u mnogome govori da se još uvek nalazimo u mrklom mraku u pogledu znanja; dok se kursadžiji sa njegove desne strane prividja izlaz da predsednici opština pronadju i pošalju jedan stručan kadar sa znanjem engleskog jezika – i stvar je rešena: sutra neće biti nerazvijene opštine, jer će ovaj sa engleskim jezikom da pronadje, uz pomoć kursadžija,“ sajtove sa fondovima i 77

investitore (nikako metodama selektivnosti koju kreira politika šifrovanih krištomana) uz pomoć svoje “finansijske injekcije” (davanja odredjenih pogodnosti kroz formu oporezivanja, olakšica pri uvozu savremenije tehnologije, itd. ) plasiranjem i zaštitom (garancijama) kapitala.

Ciklična kretanja cena, sezonskih ili nekih drugih kretanja (energenata (nafte, struje), žitarica, ruda) uslovljena političkim manipulacijama, interesnih grupa, radi maksimiziranja profita, uvek dovodi do (rapidnog skoka cena koje “domino efektom” ) kolebanja cena, (a posebno, siromašnih i zemalja u razvoju) stvarajući na taj način “jaz” izmedju unutrašnjih i spoljnih cena. Stoga bi država /vlada morala da ima strogo namenski izdvojena sredstva iz budžeta, mimo budžetskih rezervi za (ne)planirane vis major slučajeve, kao i dobro osmišljenu strategiju i viziju strateških rezervi, kako bi mogla da ublaži i/ili amortizuje “inflatorne udare” spoljnih ekonomija. Netreba čekati da se predupredi prethodni talas (cunamija), nego treba sačekati spreman budući rast cena, jer kada jednom uzme zamah, kretanje cena ima kumulativni karakter, svaki pojedini pokret izaziva sledeći pokret u istom smeru. Uvoz roba iz zemalja (koje su ovladale i/ili imaju monopol usled prirodnih karakteristika) čije cene su daleko niže od proizvodnje domaćih roba: u tom slučaju država mora svojim merama (uredbama) da štiti svoju proizvodnju tako što neće dozvoliti uvozniku da ostvari ekstra dobit, nego će oporezivanjem dela razlike u ceni(izmedju uveženog i cene domaćeg proizvoda) kao i propisivanjem visine marže, preduprediti, stabilnost nivoa unutrašnjih cena, inflatorni talas. Utvrdjivanjem standarda vrednosti, kao agregatnog nivoa cena, po mom mišljenju mora da bude odgovorna NBS: koju svi moraju da poštuju: od političara, preko tajkuna do “interesnih grupa”. (Ne)pristrasna uloga, koju bih pripisao NBS, sa prilivom validnih podataka koje bi bili obavezni da joj dostave svi privredni subjekti u zemlji (kao u vreme koju je imala SDK), naravno uz neprestano praćenje “zbivanja na svetskoj pijaci”, na kretanje cena mogu imati uticaja: obim (kao i struktura) proizvodnje, nivoi zaposlenosti, efektivna tražnja (posebno “strukture” bankarskih kredita), visina kamatnih stopa (posebno na investicije svih vrsta), plasiranje i obim novih emisija hartija od vrednosti, obrta gotovine u prometu (posebno strukture plaćanja, stimulisati i/ili destimulisati, putem oporezivanja, povremeno, rokove naplate potraživanja, posebno velikih korporativnih sistema, kao i uvesti uredbu da se taj rok skrati (na 15 dana), posebno prema srednjim i malim firmama), permanentno praćenje strukture uvoza, (kao i regulative ko šta sme da uvozi) kao i strukture izvoza i po kojim cenama. Svedoci smo danas da uz odredjenu apanažu pojedincima/firmama, agencije izdaju dozvole za izvoz, naprimer žitarica. Uredbom se može dozvoliti izvoz na svetsko tržište ali je izvoznik dužan da za tu izvezenu količinu žitarica, kojom je moglo u zemlji da se dobije odredjena količina finalnog proizvoda u mesu i/ili mesnim preradjevinama, plati vrednost na ime štete koja je pričinjena tim izvozom.

Naravno, sve to uz set zakona o stabilnosti deviznog kursa dinara (ne ova cirkusijada odredjenih interesnih grupa, smanjenje platnog deficit kroz nepovoljni spoljnotrgovinski bilans,

poslovnim partnerima koji su spremni da investiraju kapital“ i stvar je rešena. „Klanjam se pred vami(a) presvetla gluposti“!. 78

raspuštanje i/ili onemogućavanje velikih poslovnih konglomerata (od farmakološke mafije do investicione (svi mogu da se bave investiranjem) i infrastrukturne mafije uz spregu bankarskog kartela), donošenjem (i strogom i rigoroznom kontrolom) antitrustovnih zakona (neko će reći: pa, mi to već imamo?!) da, slažem se ja, ali to neko mora da sprovodi u delo, pa naravno, država/vlada, ko bi drugi, preko odredjenih institucija (od agencija, sudova do namenski formiranih komisija.), kontrolom uvoza (uvodjenjem dozvola i sertifikata), kao i osnivanjem specijalnih poluvladinih banaka (za razvoj, uvozno-izvozne banke, finansijskih korporacija za srednja i mala preduzeća, kao i za obnovu i razvoj (ne ovog tipa koje mi imamo preko raznoraznih (korumpiranih) agencija za mala i srednja preduzeća i agencija za obnovu i razvoj (primer kao dokaz: nekoliko polupismenih sedi po agencijama regiona i nudi svoje private usluge (posle radnog vremena) od pravljenja biznis planova do dobijanja i finansiranja kreditnih linija “novopečenim” preduzetnicima – uz obilatu kradju “projektnih ideja”. (dokaz: jedna farma ćuraka (uradjen biznis plan) se izgubila u jednoj agenciji pri vladi AP Vojvodine!). 4. Politika privrednog razvoja

Prvo se moramo osloboditi političkih donošenja odluka odnosno rešiti se problema raznoraznih mešetara, šifrovano- krištomanskih politikanata kroz otvaranje raznoraznih marketinških fondova za razvoj u “Pržogrncima i na Staroj planini” , tipa Čedomira Dinkića, pa prionuti na posao (prvo treba zaustaviti sunovrat srpske privrede) prosperitetnog razvoja srpske privrede kao i ravnomernog (regionalnog) razvoja i (pre)raspodele dohotka.

Dinamizam faktora okruženja relativizira projektovanje ukupne ekonomske politike, tako da srpska vlada40 mora pažljivo da projektuje svoj program koristeći se i oslanjajući se na postojeće nosioce privrednih aktivnosti, kako bi očuvala vitalnost, adaptirala veličinu i konfiguraciju prema novim izazovima kao i pretnjama koje proizilaze iz okruženja odnosno upravljajući se politikom na makro planu: da kontroliše poslovne cikluse u tržišnoj privredi.

Uspostavljanje novih odnosa sa okruženjem, kao i novih područja delatnosti uz primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja (svedoci smo da su nam sankcije pregazile efikasnost postojećih kapaciteta), odnosno razvijanje konkurentske strategije kao i pospešivanje (kroz razne vidove subvencionisanja od strane države (nikako krištomanskog tipa šifrovanih) preduzetne strategije koja podrazumeva znatno odgovorniju ulogu svih subjekata u privrednom razvoju, od

40 Neko će reći: „Da li ti znaš da je po nalogu EU donet i usvojen u Skupštini Zakon o kontroli državne pomoći“?! (08.07.09). Doduše i ja sam zagovornik „pomoći države“ ali ne na ovaj „selektivan šifrovano krištomanski“ način tipa „Zastave“. Juče je (30.12.2010) „kupljen socijalni mir“ i nesretni radnici Zastave su napustili prostorije opštine. Mir je kupljen ne od privatnih para šifrovanih nego iz budžetskih sredstava (da onog budžeta koji je u deficitu,“ ali, živeće ovaj narod, dok nedigne kuku i motiku“! Elem, zakon je usvojen pod patronatom EU odnosno reč je o metodologiji koji reguliše pravila kako Svetske trgovinske organizacije, kao i EU, gde se državne subvencije proglašavaju nedozvoljenim načinom narušavanja konkurencije. Drugim rečima država nesme da daje i/ili favorizuje firme koje primaju subvencije na račun onih koje ne uživaju „milost države“. Svedoci smo šta radi „šifrovani krištoman“ u liku i delu „duhovnog evnuha“. Da je zakon vrlo rigorozan i eksplicitan u svetu, govore činjenice i podaci da se vode „žestoki sporovi“ izmedju SAD i Kine kao i EU pred organima STO, kao i dobijenii „spor“ SAD protiv EU i Erbasa, vredan nekoliko milijardi evra. 79

resornog ministra do preduzetnika, sa strogo profilisanim zadacima, odnosno stepenom odgovornosti, u odredjenom vremenskom periodu. Projektovana ukupna ekonomska politika mora biti sveobuhvatna u odredjenom vremenskom projektovanom period (na premer: pet do sedam godina) vlada objavljuje srednjoročni plan privrede i nudi smernice za makrofiskalnu i monetarnu politiku, uz projektovane stope rasta, s (malom) (i/ili projektovanom) stopom inflacije uključujući niz realnih problema današnjice: energetsku krizu, inflaciju, recesiju, raznorazne udare cena odnosno tržišne trendove (od nepokretnosti do cena sirovina na berzi) na zaštitu ljudske okoline (odnosno globalnog otopljavanja), značajno afirmišući preduzetni model ponašanja.

Afirmisanje spontanih akcija oživljavanja privrednog rasta i razvoja, separatno, bez logistike, nesme biti sam sebi cilj: maksimiziranje profita kao i političkog marketinga (slučaj Zastave automobila41), to je razvoj “kratkog daha”, nego projekcija usaglašavanja i veličine kao i studioznog odabira asortimana kao i organizacione strukture privrednog subjekta u cilju njegovog osposobljavanja da što efikasnije obavlja svoju ne samo ekonomsku misiju u projektovanom vremenskom periodu nego i sveobuhvatnu društvenu misiju u prosperitetnom razvoju svoga okruženja.

Projektovana i ostvarena akumulacija kroz process ostvarene stope rasta mora biti osnova kao i podsticaj na planu jačanja diversifikacija aktivnosti koja dovodi do toga da privredna delatnost postaje široka, heterogena i složena, tako da se granice optimalne organizacije privredjivanja proširuju na nove dimenzije , kroz povećanje obima proizvodnje datog proizvoda kod koje su troškovi po jedinici najniži (a koja se koristi u pojedine svrhe teorije cena i proizvodnje). Strogo prateći tehničko-tehnološke predispozicije kroz strukturu tržišta, razvijajući kooperaciju, specijalizaciju, raspoloživost izvora finansiranja kroz pospešivanje razvoja upravljanja (kao i stroge kontrole i odgovornosti) u privredi (putem horizontalne i vertikalne linije upravljanja). Otuda je dugoročno predvidjanje tržišnih, tehnoloških i društvenih trendova nužna pretpostavka za utvrdjivanje i realizaciju razvoja, na što dužem vremenskom i što širem prostornom horizontu, industrijske politike.

41Navodi se podatak da će preko, sukcesivno, četrdeset firmi iz Srbije postati dobavljači Fijat-a, u narednim godinama(ako znamo da se u „ punto“ ugradjuje preko hiljadu delova, „žalosna“ je ova politika razvoja uz ove troškove od strane države Srbije, koju spočitavaju šifrovani krištomani) . Sa druge strane „radnici fabrike „alfa romeo“ iz Arezeja kraj Milana protestovalo je protiv odluke da 232 radnika iz te fabrike budu premeštena u Torino“ i da „zatvaranje italijanskih fabrika bi predstavljalo pravu katastrofu“ tvrdi Djovani Čentrele sekretar Generalne unije za rad. Postoje dva otvorena pitanja: šta će biti sa radnicima onih spomenutih četrdeset dobavljača(ako dobiju (ispoštuju proceduru kvaliteta) sertifikate) ako Fijat zatvori svoje pogone kao što je US Steel ugasio svoje peći zbog naleta recesije (odnosno sprečavanja proizvodnje gubitaka) jer konkurencija na tržištu automobila je izuzetno žestoka; sa druge strane: realokacija proizvodnih postrojenja Fijat-a po Brazilu, Poljskoj, Srbiji, gde je izuzetno jeftina radna snaga (zbog nedostatka konzistentne politike razvoja uz stupidoidno trošenje budžetskih sredstava) kao i zatvaranje pogona u Termini Imereze na Siciliji u mnogome govori o nezajažljivosti korporatokratizma. Naravno ide im na ruku „organizovani haos“ koji vlada u zemlji Srbiji od politike vlade preko „teledirigovanih unija sindikata“ do korumpiranog pravosudnog sistema. Zato je bitna industrijska politika odnosno politika raspodele – strogo profilisani setovi zakona raspodele kao i zaštite radnika države Srbije. 80

Zato industrijska politika, treba i mora da se posmatra, kao politika ponude, kao razvojna politika koja proizilazi iz dugoročnih planova, strategije rasta preko investicione politike odnosno programa koji tangiraju razvoj, obezbedjuju efikasnost i konzistentnost odlučivanja o razvojnim projektima prateći i podržavajući privatni sektor kroz uspon srpske privrede na svetskom tržištu razvijajući nove industrije odnosno prestruktuiranje proizvodnih aktivnosti u skladu s promenama u strukturi tražnje potrošača. Industrijska politika mora da razvija izvoznu (konkurentsku) industriju kao i da pomogne industrijama koje opadaju (svedoci smo nekonkurentnosti srpske privrede) da se prestrukturišu kao i da pomogne (u razvoju) malim i srednjim preduzećima da poboljšavaju svoje tehnologije kao i strukturu upravljanja kako bi preživele ili i dalje rasle, odnosno izdržale turbulentnosti tržišta. (Životni vek proizvoda odredjen je strukturom delatnosti i stadijumom u razvoju grane , kao i sagledavanje odnosa medju proizvodima kao i njihove pozicije na buduće tokove (kako ponude i tražnje, odnosno proizvodnje, naravno bez “sufliranja” i uplitanja države, kao i buduće tokove priliva finansijskih sredstava od njihove prodaje, odnosno stvaranja “perspektivnog proizvoda”. Favorizovanje prodaje “punta” kao primer pokazuje kako netreba država da se ponaša, odnosno da radi u korist svoje štete, jer je to politika “kratkoga daha” i “uzaludnog” trošenja budžetskih sredstava, bez obzira na privid, da je “proizvod” momentalno “tržišni lider” (uz subfinansiranje sniženja cena).

Razvojna industrijska politika treba da odgovori prema anticipiranim promenama u okruženju, uskladi ciljeve i mogućnosti razvoja, kao i da obezbedi jedinstvo rasta i razvoja svih delova Srbije kroz uvažavanje osnovnih vrednosti i razvojnih ciljeva društva koje podrazumevaju identifikovanje izvora rasta odnosno adekvatnih strategija rasta, kroz koordinaciju ili usaglašavanje interesa industrija, kroz kretanja proizvodne efikasnosti, promena u strukturi delatnosti kao i variranja strateških inputa.

Prateći ciklus života, kako u prostornom tako i u vremenskom periodu, preko početne stope rasta, obavezne akumulacije resursa i ekspanzije u datom području, zatim period rasta na bazi koncentrične diversifikacije (favorizujući horizontalnu i/ili vertikalnu diversifikaciju na bazi know-how) vladina industrijska politika mora da vrši (pored stalne rigorozne kontrole i odgovornosti) konsolidaciju za dalji rast koji usledjuje obično na bazi konglomeratske diversifikacije (koji nemaju veze ni po tehnološkoj ni tržišnoj nameni), dovoljno brzo da bi preživele i počele da osvajaju tržišta s tehnologijama koje napreduju.

Iz tih razloga neophodno je da država/vlada neprestano bude prisutna u kreiranju i praćenju industrijske politike jer su eksterne pretnje prosperitetnog razvoja faktor koji može usporiti dalju stopu rasta na odredjenom području; stoga vlada mora brzo i efikasno da reaguje, usled: stagnacije ili opadanja tržišnih potreba, intenziteta konkurencije kroz prednosti postojećih privrednih subjekata (preko savremenijih patenata, povoljnijih pristupa tržištu (kako nabavke sirovina i materijala tako i posedovanjem ili povoljnijem pristupu nekim neelastičnim kanalima distribucije), prednosti u dobijanju kredita, postojanja i sprovodjenja zakonskih (antimonopolskih) ograničenja, destimulativnih mera ekonomske politike zemlje – sve u cilju eliminisanja odnosno zaštite sprovodjenja prosperitetne industrijske politike.

81

4.1. Politika raspodele kao i sveobuhvatna (ujednačena) politika regionalnog razvoja

Preko projektovane pravovaljanje politike industrijskog razvoja mora se posebno voditi, kroz set zakona (uredbi) o raspodeli dohotka odnosno njegovoj pravilnoj primeni u sprovodjenju pravaca metoda i tempa rasta(ujedno i rešavanje pitanja armije nezaposlenih) finansijskih subjekata privredjivanja42: u projekte koji direktno doprinose dohotku (dohodovno orijentisani projekti) ili u razvoj društvenog standarda, infrastrukture, zaštita okoline i slično (nedohodovni projekti). Stroga (namenska) raspodela dohotka mora biti kreirana i da se bazira na analizi raspoloživosti finansijskih sredstava, kroz praćenje ukupne rentabilnosti, studija izvodljivosti kao i na bazi sučeljavanja (i/ili promene) parametara analize rezultata poslovanja, sve u cilju pospešivanja likvnidnosti i solventnosti43 celokupne privrede. Kao što znamo, izvori finansiranja mogu biti akumulirana dobit, dugoročni i kratkoročni krediti, sredstva po osnovu zajedničkog ulaganja, zatim strogo namenski fondovi, amortizacija (sve to uz praćenje i dvostruko subfinansiranje od strane države) kao i omogućavanje tj. stvaranje olakšica za oslobadjanjem sredstava po osnovu ulaganja (u zalihe materijala, gotovih proizvoda). Otuda je relevantno da se utvrdi: proporcija raspodele odnosno izvora koja će ići na rentabilne projekte, buduće investicione šanse koje dohodovna raspodela može stvoriti kao i uticaja na strukturu troškova (odnosno njegovog minimiziranja) u posmatranom periodu razvoja.

Zbog dinamičnosti tržišta kapitala, jer se radi o području koje je bremenito problemima, država/vlada mora vrlo suptilno da koordinira tokovima (kako unutrašnjim finansijskim tokovima tako i funkcionisanja eksternog) finansijskog tržišta kao i blagovremenog

42 Interpretaciju sadržine i načina upotrebe finansijske analize (ne samo gotovine) možete detaljnije videti u radu profesora dr. Krasulje – Ekonomski fakultet Bgd. 43 Maksimiziranjem finansijskih ciljeva kao što su: rentabilnost, likvidnost, solventnost kao i poželjni koeficijenti odnosa pozajmljenih i sopstvenih izvora, strogo moraju biti praćeni i koordinirani od strane NBS-e da bi se izbegli mogući konflikti. Rentabilnost može da bude u konfliktu sa likvidnošću u smislu da ako firma, preferirajući likvidnost (odnos tekuće aktive prema tekućoj pasivi), smanjuje investicionu aktivnost, ono istovremeno gubi šanse za ostvarivanje veće dobiti i obrnuto, ako prekomerno investira, to može da ima negativan uticaj na likvidnost firme. Zato je ovde vrlo bitna uloga odnosno kompentencije NBS-e iz razloga celovitog sagledavanja parametara ekonomske opravdanosti investicione aktivnosti kao i njene dozirane realizacije (kao i preusmeravanja u profitabilnije proizvodne programe). Drugo, preferiranje povoljnijeg odnosa pozajmljenih i sopstvenih izvora pogoršava solventnost (odnos ukupne pasive prema mogućnosti unovčavanja aktive) tj. sposobnost firme da blagovremeno izvrši svoje finansijske obaveze. Stoga je dobro imati kontrolu(odnos dugovanja prema investicijama, rok vraćanja investicija, kao i željeni obim sopstvene imovine) od strane NBS-e, jer prekomerno zaduživanje može da bude u konfliktu sa rentabilnošću jer može da poskupi troškove kapitala. Stroga kontrola parametara usaglašavanja finansijskih potreba i strukture finansijskih izvora mora biti bazirana na strategiji rasta i razvoja koju sprovodi država/vlada pod budnim okom NBS-e. (Ovde mi je prigovoreno da mnogo dajem značaja ulozi NBS-e kao i da centralizujem (a ujedno i jačam) ulogu države/vlade. Naravno, da mi nije namera da glorifikujem i propagiram centralistički način upravljanja (ja koji sam godinama bio zagovorik teze „odumiranja države“) ali na ovom stepenu devastiranja privrede, kao i prisutne snage monopola i kartela, velikog stepena korupcije i neefikasnosti (odnosno korumpiranosti) pravnog sistema kome je u mnogome“ kumovala“ ova (dosmanlijska) demokratska vlast“ samo se može suprotstaviti jedna dobro organizovana država sa „probranim“ stručnim kadrom u resorima vlade koja će znati da iskoreni prisutno zlo. Što se tiče NBS-e, ono mi služi kao sinonim za centralnu instituciju (možemo je nazvati bilo kojim imenom) koja vodi ekonomsku politiku države Srbije i nezavisna je i neprikosnovena institucija u sprovodjenju sveobuhvatnog ekonomskog prosperiteta zemlje Srbije.) 82

restruktuiranja koja relativiziraju finansijski položaj i postojeću finansijsku strukturu. Uskladjivanje namera i izvora od strane vlade/države može uključivati smanjivanje aktive u cilju poboljšanja zdravlja i vrednosti firme i time sprečavanja pada akcija, prodaju dela firme u cilju pribavljanja gotovine (nikako kao u slučaju JAT-a, i/ili još gore, prodaje vitalnih objekata od strateške važnosti po bezbednosni sistem zemlje), formiranje novih pogona uz zadržavanje dela vlasništva nad njima (diversificiranih proizvodnih programa) i/ili restruktuiranje postojećih pogona uz ekonomsku opravdanost postojanja odnosno poboljšanja pozicije na tržištu kapitala, selektivan otkup akcija od strane menadžmenta i/ili zaposlenih, kao i od strane odredjenih interesnih grupa (i time njihovog (istiskivanja) povlačenja sa tržišta), selektivnim ukidanjem povlašćenih statusa (javnih preduzeća), poslovni otkup sopstvenih akcija i/ili otkup putem razmene i slično, sve u cilju strategijskog rasudjivanja po pojedinim funkcionalnim područjima. Sektorski lideri prema poslovnim prihodima u 2008. godini Sektor Kompanija Poslovni prihod (u mlrd din Energetika NIS 304,79 Telekomunikacije i PTT Telekom 105,36 Informacione tehnologije CT Computers 18,12 Poljoprivreda Delta Agrar 16,95 Hrana i piće Sojaprotein 21,14 Proizvodnja duvana DIN Fabrika duvana 16,85 Transport Železnice Srbije 23,85

Trgovina na veliko i posredovanje Velefarm 22,79 Trgovina na malo Delta Maxi 59,38 Farmaceutska Hemofarm 21,47 Veledrogerije Velefarm 22,79 Primenjena hemija Sintelon 31,12

Hemija HIP Petrohemija 29,93 Drvna i papirna industrija Tetra Pak Production 11,79

Prodaja motornih vozila Mercedes Benz 11,83 Ostale mašine i uredjaji Kolubara Metal 5,06 Metalska industrija US Steel Serbia 85,94 Gradjevinarstvo Putevi Srbije 31,27

Mediji Multikom Group 7,16 Konglomerati Delta M 138,3344

Prvo, niko nema prava (a ni obaveze, ali može, niko mu nebrani) da se bavi obradom bilansa uspeha i/ili stanja osim NBS-e (tako početi zakon (uredbu) po kojoj će se vršiti

44 Namerno sam uzeo pregled poslovanja iz 2008. godine iz razloga enormne zaduženosti preko 40% u 2009. godini (u 2008. godini 30% u odnosu na 2007. godinu). Od 59.000 odobrenih kredita od marta do novembra 2008. godine ukupne vrednosti 1,33 milijarde evra čak 1,07 milijardi evra bi je „novac za preživljavanje“. Pritisak nelikvidnosti blokirao je preko 63.000 firmi dok je njihov dug skočio na 74,2 odsto kome su najviše kumovali veliki trgovinski lanci kao i država, koji su najveći dužnici i generatori nelikvidnosti privrede. 83

propisana raspodela po granama proizvodnje/usluga, i to: progresivna stopa poreza na dohodak, odnosno čist dohodak, srazmerno utvrdjenim nivoima prihoda u svakoj grani proizvodnje. Nemože se istim procentom oporezovati metalna industrija (odnosno grupacija: taksativno navesti šta u nju spada), grupacija saobraćajnih sredstava, grupacija prerade drveta, itd. sa strogo utvrdjenim nivoima stopa oporezivanja, jer ni nivoi organskog sastava kapitala nisu ista, kao i obaveznim stopama raspodele po fondovima (od rezervnog fonda, poslovnog do fonda zajedničke potrošnje sa strogo definisanim namenskim trošenjem sredstava) naravno uz subvencionisanje (stimulisanje ulaganja) od strane države.Uvodjenje oslobadjajuće stope i/ili stope umanjenja plaćanja poreza u slučajevima velikih investicionih ulaganja kao i zaštita životne sredine u okruženju sa profilisanom socijalnom politikom uz sadejstvo države (sa programima i projektima u službi socijalnog blagostanja svih ljudi) u regionu gde privredni subjekti rade. U svakoj grupaciji mora postojati više nivoa oporezivanja srazmerno visini ostvarenih prihoda kao i propisanim nivoima isplate ličnih dohodaka/zarada radnika uz progresivne stope oporezivanja nivoa zarada kao i njihovog načina sticanja (državni praznici, prekovremeni rad, brigadni učinak itd. bolovanja (razna po godinama starosti) (posebno po kvalifikacionoj strukturi plus ostvareni rezultati poslovanja) u odnosu na izdvojena sredstva u fondove odnosno razvoj regiona. Na taj način će NBS imati punu kontrolu novčane mase u opticaju kao i mogućnosti “intervenisanja” u one sektore/grupacije koje odudaraju od poslovne politike zemlje Srbije.

Uvesti progresivno oporezivanje (i takozvanog bivšeg) čistog dohotka, koji bi se odredjivao posle oduzimanja ukupnih troškova (koji bi isto bili pod stalnom evidencijom NBS-e iz razloga njegove visine, kao i odredjivanjem njihove visine zavisno od grupacije do grupacije, naravno, prekomerne troškove od propisanih progresivno oporezovati ) od ukupnih prihoda.

Raspodela ostatka čistog dohotka, posle oporezivanja, bi išla na propisane stope koje bi odredjivale visinu fondova.

Prva dobit, odnosno bruto dobit bi se raspodeljivala po strukturi kapitala uz propisane uslove raspodele dobiti po vlasničkoj strukturi uz obaveznu proviziju kao i propisano oporezivanje.

Druga dobit, po odbitku amortizacije, bi bila isto oporezovana uz oslobadjajuće stope pod uslovom njihovog usmeravanja u regionalni i/ili ekološki razvoj.

Obavezan kriterijum u sagledavanju poslovne aktivnosti bi bio neto dug, odnosno zaduženost kompanija koje bi bile dodatno oporezovane zbog trošenja deviznih sredstava (bilo da imaju sopstvena devizna sredstva u njihovom vlasništvu(stopa oporezivanja bi bila niža) ili deviznih sredstava koje bi im NBS obezbedila na tržištu(stopa oporezivanja viša)) da plate ino- obaveze. Uz to bi se svaka firma koja se odluči da investira kapital van granica Srbije dodatno oporezovala uz uslove koje sam naveo ranije, kao i da to ne bi mogla da uradi iz razloga ako svoja dugovanja u zemlji nije izmirila u propisanim rokovima (uveo bih sistem naplate potraživanja u roku od petnaest dana od dana primitka fakture uz progresivno oporezivanje svakog dana kašnjenja naplate potraživanja. Na taj način bi se zaštitila mala i srednja preduzeća,

84

odnosno njihova likvidnost, od velikih korporativnih sistema a sa druge strane, onemogućio bi se monopolski položaj velikih sistema, odnosno korišćenje tudjeg kapitala u obrtu, kao sopstvenog.

Politika raspodele, koju (svaka iole ozbiljna) vlada/država, mora da ima, je bitna i u pogledu stepena uskladjenosti regionalnog privrednog razvoja. Otuda sa makro stanovišta kriterijumi efikasnosti raspodele, odnosno ulaganja, imaju svoju i društveno- političku i ekonomsku komponentu (težinu), jer su zastupljeni svi strateški faktori paralelnog razvoja (kako političkih: razvoja (lokalne samouprave) demokratskog pluralizma u regionu, socijalnih: preraspodele sredstava u cilju podizanja zaposlenosti i standarda stanovništva regiona, ekonomski: efikasnosti ulaganja i iskorišćavanja resursa kao i pune zaposlenosti) što se sve vraća kao bumerang, prosperitetnog (privrednog na prvom mestu) razvoja cele države Srbije, kao i uskladjivanja nivoa (prosečnog) rasta ličnih dohodaka, kako grana proizvodnje tako i regiona. (Ovde nemislim na regionalizaciju regionalizacije tipa šifrovanih krištomana bez pokrića odnosno strategije razvoja.)

Regionalna politika razvoja, osmišljena i inkorporirana u strategiju razvoja vlade/države, raspodele dohotka mora biti sveobuhvatna u smislu zastupljenosti (raspoloživosti postojećih resursa) svih grana od (pravedne) raspodele nacionalnog zemljišta do projekcije i usmeravanja regionalnog razmeštaja industrijskih delatnosti i stanovništva.

Nesme se strategija razvoja (napaćene zemlje) Srbije bazirati kroz pomoć EU za ujednačavanje razvoja regiona, kao i očekivanja da će se to jednoga dana desiti, a kad?! – verovatno, kada se bude “baba očešljala”. Na papiru piše das u to “statistički regioni” (pod uslovima i (medjunarodnim) standardima koje je propisala EU) a “zagovornici” misle da će na “mala vrata” poput Euleksa na otudjenu teritoriju Kosova i Metohije , uvesti, one prave: sa samoupravama, administracijom i (razvojnim!) budžetom (sa planovima regionalnog razvoja). Sve je to lepo da nije osmišljena velika administracija (za planiranje i sprovodjenje regionalnog razvoja): pored ministarstva šifrovanih, predvidjeno je postojanje još i: nacionalnog saveta za regionalni razvoj, pa regionalni saveti, pa (neminovnost) nacionalna agencija za regionalni razvoj, pa regionalne agencije, pa oblasne agencije, pa Fond za razvoj – dok će pare padati sa neba, jer EU je, pretpostavljam, na kraju tunela – a mi smo u tunelu već više od tri decenije, pa možemo da sačekamo još jednu deceniju, dok se ne prizovemo pameti! Naravno, u daljem tekstu Zakona o regionalnom razvoju (važno je da je donet, a to što nije usklanjen sa Ustavom i (ne)“dorečenim” ostalim Zakonima (odnosno setom normativnih akata, nije od neke krucijalne važnosti za šifrovane) u odeljku o merama i podsticajima, “sve je u oblacima” (nema ni mera niti podsticaja, niti ko ima prava na njih, sve “presipanje iz šupljeg u prazno”, kao onih vaših, besplatnih, hiljadu evrića ( što ćete dobiti (malo)sutra).

Metodologija, strategija stepena razvijenosti, bar nekih parametara, nije data ni u naznakama (već je sve to prepušteno (pretpostavljam) vladi i resornom ministarstvu – odmah u startu, od toga nema ništa!

Sve mora da se zasniva na zdravim osnovama – prvi je postulat ekonomije.

85

(Nesme se od Beograda praviti (preko noći) metropola a sutra (bez projektovane strategije razvoja i vizije) megapolisa, bez strategije (sveobuhvatnog) prostornog planiranja(naglašenog ublažavanja koncentracije industrije kao i multipolarno disperzovano korišćenje zemljišta) , ali pod jednim uslovom, sa stručno profilisanim obrazovanim kadrovima, nikako tipa raznoraznih Dulića i strankadžija Topalovića , jer to vodi u još veću propast, haos, opadanja razvoja urbanizovanog društva.

Naravno, to podrazumeva donošenje strategije razvoja(vlade/države), preko planova obnove devastirane privrede (od strane šifrovanih krištomana), projekcije razvoja sa periodičnim praćenjem odnosno nosiocima politike razvoja sa strogom i rigoroznom kontrolom (uz obavezno angažovanje samo “pismenih ljudi”(nikako strankadžijevskih kadrova) koji će biti resorno odgovorni) u sprovodjenju politike razvoja: privrednih planova iz kojih će proizilaziti planovi razvoja kao i nosioci odnosno regionalna politika: kroz povećanja proizvodnje hrane, obnova i/ili izgradnja infrastrukture i stanovanja, razvoja resursa, kontrola inflacije, korekcija regionalnih jazova i prihoda, realokacija (usled ekonomske opravdanosti) industrijskih kapaciteta kao i ispravljanja regionalnih razlika, sprečavanje prebrze (ne)planske urbanizacije, razvoja novih industrijskih centara, uvozu, prevazilaženju problema zagadjenja uz edukovane kadrove iz oblasti ekologije (nikako tipa raznoraznih Dulića), preorijentacija na svenacionalno, izgradnja i/ili modernizacija transportne i komunikacione mreže (nikako brze pruge tipa Mire Marković i kompanije krištomanske sa višom ugostiteljskom školom), razvoja harmonične egzistencije prirode i ljudi, dekoncentracija funkcija (nikako tipa šifrovanih preko fondova za razvoj gde je u pitanju samo politički marketing), i slično, što će biti na dobrobiti celovitog i sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije. 4.2. Politika obrazovanja i radna snaga – ulaganja u ljudski kapital

Da li je potrebno apostrofirati značaj politike radne snage i obrazovanja kao postulate poboljšanja ljudskog faktora u privrednom razvoju odnosno politiku obrazovanja, nauke i tehnoloogije. (Tu nemislim na ovaj stil “janičarskog obrazovanja” naše dece koja se već godinama u nazad sprovodi odnosno da se stipendiraju i odvode naši kadrovi u beli svet. Permanentna stupidoidna politika resornih ministarstava za nauku, sport i omladinu (preko Djelića, raznoraznih (čitaj: ministarka sporta) stratega za odbranu VJ i njima sličnih) kao i (ne)zvaničnih (raznoraznih) fondacija samo su mamac za odvodjenje naše inteligancije odnosno (ne)posrednog devastiranja naše privrede a i društva u celini.45

45 Nikada nesmemo smetnuti sa uma priču Milivoja Jugina, kada je dobio kartu za počasnu ložu (prvi red, prvo sedište), prilikom lansiranja prvog APOL-a; „u jednom trenutku došlo je do komešanja i iz bezbedonosnih razloga svi koji su bili u počasnoj loži su evakuisani“, osim, naravno Milivoja Jugina; „meni srpski inat, a ujedno i čast i pažnja koja mi je ukazana, jer mi se to desilo prvi put u životu, da dobijem počasno mesto, nisam ustuknuo, niti napustio moje sedište“; na opasku novinara „kako onaj gospodin( Milivoje Jugin) sme i može da sedi, a mi ostali 86

Paralelno sa devastiranjem privrede, odnosno privrednih potencijala, devastirano je i sveukupno obrazovanje. To se pospešivalo favorizovanjem “američkog sna” preko raznoraznih obojenih medija i popularisanjem stupidoidne ideologije preko tri sprovedena kursa, stvaranja prostora (ne)kulturnim i prizemnim obrascima (popularisanja) “uspeha preko noći”. Da počnemo redom.

Stvarnost je sledeća: svedoci smo da od naručenih štrajkova “prosvetara” iz devedesetih, promocije krimogenog miljea do današnjih dana uz pokroviteljstvo i saučestvovanje i uz patronat policije, pravosudja i vlasti (vlade i/ili države), sve je to uticalo na obezbredjivanje i marginalizovanje stepena obrazovanja u društvu odnosno devalviranja moralinih/etičkih principa bogaćenja i dovodjenja na scenu popularnosti: ne birajući sredstva niti principe za postizanje (enormnog) bogatstva. Roditelji su (ne)moćni, zapravo kumuju ovakoj psihologiji ulice, iz razloga što ih je ekonomska kriza naterala da što manje vremena provode u krugu porodice i pozabave se vaspitanjem dece, ostavljajući decu na milost i nemilost ulice, medija i stupidoidnih profesora (jer su pametni, ambiciozni, školovani kreativni pedagozi, pobegli iz institucija obrazovanja prosto i prvenstveno iz materijalnih razloga) koji su ostali (čast i čest pojedincima) (jer su neobrazovani i/ili poluobrazovani i/ili nemaju gde drugde) da produbljuju štetu koju je društvo odnosno resorno ministarstvo stvorilo (što kroz set stupidoidnih zakona, što preko raznoraznih reformi (od šuvarovskih do bolonjiskih) koje samo idu u prilog uništenja i devastiranja našeg obrazovnog sistema (od osnovne, preko srednje do fakulteta). Produžena tranzicija u mnogome je kumovala i omogućavanje otvaranja raznoraznih privatnih marići-karići-megafabusovkih tezgi za uzimanje novca kroz devalvaciju “praga” elementarnog fondusa znanja koje treba da proistekne od uzimanja diploma. (Kada danas pogledam ko nam sve uči decu, počev od “pijanih ludača” koje predaju muzičko obrazovanje (bez stručnih kvalifikacija, bar minimuma srednjeg muzičkog obrazovanja) pa do onih koji su bili i/ili trebalo da budu “sive eminencije”, “bastioni obrazovanja”, (profesora), koji nemaju motivacija a ni interesa (jer su na ivici egzistencije) onda nam i nije čudo, što je društvo izmanipulisano da digne ruke od obrazovanja jer to pogoduje raznoraznim interesnim grupama za “jeftinim sticanjem profita” i dobijanjem statusa privilegovanih i nedodirljivih bastiona korupcije. Kada sam nedavno bio u jednoj gimnaziji (koja je slovila za jednu od najjačih u Vojvodini), prvo sam na stepeništu osetio “smrad”, neko će reći, specifičan miris beluga luka, koji se širio iz direktorove kancelarije, koji me je dopratio do zbornice u kojoj su četiri ili pet (od dima nisam baš najbolje uspeo da razaznam) dekoltiranih mini suknjica histerično se smejući komentarisalo “sinićnu farmu i upad

smo bili prinudjeni da se sklonimo“!?, jedan od članova obezbedjenja mu je odgovorio: da nije gospodina koji je omogućio njemu prvo mesto u prvom redu, Vaš Apolo nebi mogao da poleti! Primer drugi: danas, (kao i hiljade drugih primera od Nikole Tesle i Mihajla Pupina do današnjih dana) projekat „A 350“ srpski inženjeri u vazduhoplovnoj industriji izrade „Erbasovih“ aviona, treba pitati silnu bolumentu od resornih ministara preko vlade do diplomata (samo ih nemamo još na Mesecu i Marsu), pa je šifrovani tome pridodao i bolumentu „golobradih ekonomskih stručnjaka“ da rade pri ambasadama, „ gde su srpska preduzeća koja bi mogla da proizvode delove za „Erbasove“ avione, ako se zna da je „A 350 XWB“ buduća (od 2013. godine) nova porodica aviona srednje veličine, napravljena od takozvanih kompozitnih materijala, u kojima će biti konfornija , udobnija i jeftinija putovanja“?!. 87

trubača” kratak fol(k) koncert: kompletan užas – da li od tih i takvih očekivati obrazovanje mladih?!

Svedoci smo javašluka, korupcije, nerada, neobrazovanosti od strane profesora. Sa druge strane (još uvek naša zlatna deca) pokušavaju da uzmu stvar u svoje ruke, jer društvo nije spremno niti sposobno da rehabilituje školstvo, da preventivno deluju tako što će nekom nazovi “nastavniku” da izbuše gume i/ili prebroje rebra. Naravno, (to nije rešenje niti opravdanje) ali, deca nisu kriva!!! Krivo je društvo što je dozvolilo raznoraznim tupoglavcima da nam edukuju decu na čelu sa raznoraznim tupoglavcima u foteljama resornog ministarstva, jer u školstvu su brze zarade, uz malo muke.

Svaka čast našoj deci koja osvajaju visoka mesta (jer su naša deca prirodno talentovana tako da uz minimalne uslove podsticaja) daju maksimalne rezultate na raznoraznim belosvetskim olimpijadama znanja.

Nesme se dozvoliti stihijsko, neplanirano obrazovanje kadrova bez uključivanja strategije obrazovanja od strane vlade/države uz potrebe privrede, sve to uz prateći razvoj nauke i modernizacije koja mora biti sinhronizovana u strategiju obrazovanja kadrova.

Ljudski faktor ima najznačajniju ulogu u racionalnom odvijanju procesa rada, kao nosioca fizičkih i duhovnih sposobnosti koje on pokreće kada god proizvodi upotrebne vrednosti ma koje vrste. Efikasno korišćenje sredstava za proizvodnju u procesima rada zahteva, ne samo odredjen obim ljudskog rada, nego i odredjen kvalifikacioni nivo tako da ekonomski razvoj, neminmovno uslovljen progresom nauke i tehnike mnogostruko utiče na afirmaciju obrazovanja u poslovanju kao i u poslovnom svetu. Brza ekspanzija naučno-tehničkih dostignuća primorava čoveka da postaje neminovan supstitut tehničkim podsistemima. Stoga je strategija obrazovanja vrlo kompleksna višedimenzionalna oblast našeg društva, pogotovo sutrašnjeg prosperitetnog razvoja privrede, da kreiranje kadrova se ne svodi samo na puko obrazovanje, primanje i otpuštanje radnika. Strategija upravljanja kadrovima mora se bazirati na razumevanju medjuzavisnosti poslovne strategije razvoja privrede (društva) kroz procenu sadašnjih i budućih potreba (profila) za kadrovima, identifikovanje kao i permanentno ulaganje u kadrovske resurse, privlačenje i selekciju kadrova, kao i njihovu pripremu i usmeravanje, rasporedjivanje i unapredjivanje putem neprestanog usavršavanja doškolovavanja i permanentnog obrazovanja. Dinamizam obrazovanja je ulaganje u budućnost stvaranja kadrovskih resursa koja su inicijator rasta i promena u društvu.

Od presudnog je značaja razvojna politika vlade/države odnosno strategija rasta (pravca, metoda i tempa rasta) kao i realizacije poslovnih planova po vremenu izvršavanja kao i pravovaljana i svrsishodna socijalna politika.

Koliko je obrazovanje značajno za neke vlade/države pokazuje i njihovo izdvajanje za obrazovanje: Javna potrošnja za obrazovanje, procenat od nacionalne finansijske potrošnje46

46 Izvor: Japanski statistički godišnjak, 1997. 88

Japan SAD V.Britanija Francuska Nemačka Italija 1980-90 7,8 1,9 2,7 7,5 0,7 8,2 1990-95 7,2 1,8 4,2 7,0 0,8 8,7

Mora se voditi računa o efikasnosti obrazovnog sistema (koji mora stalno da evoluira, odnosno da bude u toku sa zahtevima vremena, odnosno sa zahtevima društva u pogledu raznih vrsta i nivoa obrazovanja radi, sa jedne strane, zadovoljavanja želja za obrazovanjem i, sa druge, stalnim rastućim (zahtevnim) potrebama privrede. Školski sistem mora da odgovori na društvene potrebe koje su neminovne i prisutne, i koje se menjaju tokom vremena, gde je vrlo značajno i uočljivo kod studiranja (tu mislim i na postdiplomske studije). 4.3. Z a p o š l j a v a n j e Privredni rast kao i uskladjena raspodela (prihoda) , zdrava socijalna politika, politika regionalnog razvoja, kao i politika: zapošljavanja radne snage i obrazovanja, moraju biti strogo profilisane47 kao i resorno podeljene sa strogim vremenskim ciljevima.

(Ne)provereni podaci broja nezaposlenih lica danas govori u prilog tezi svesnog dezavuisanja javnosti iz razloga “kupovine” “socijalnog mira”. Uzmimo hipotezu da je danas jedan milion nezaposlenih. Druga činjenica koja treba da zabrinjava (ali nema koga od ove dosmanlijske vlasti “šifrovanih krištomana”) jeste podatak da oko tristahiljada ljudi radi na “crno” bez plaćenih poreza i doprinosa (mnogi se neslažu sa ovom mojom pretpostavkom, kažu da je mnogo veći broj). Treći podatak, koji je vrlo alarmantan leži u činjenici da su lični dohoci, ovih sretnika što rade, vrlo, vrlo niski, kao i da se kreću od dvanaest do trideset hiljada dinara. Ovi upućeniji, dežurni “demokratski” analitičari, ćeme demantovati sa zvanično objavljenim podacima, da je prosečna zarada oko tridesetpethiljada dinara: Gospodo, Vi ste u pravu! Samo tu leži krava u grmu a ne zec! Znamo kako se izračunava prosečna zarada; drugi podatak: znamo da u toj prosečnoj zaradi imamo raspone isplaćenih ličnih dohodaka, po principu, “ti jedeš meso, narod jede kupus, u proseku: sarma” i, svi siti i ovce na broju!

47 Nisam mislio da bude profilisana u smislu, kako to rade danas „šifrovani krištomani“; sa evidencije zavoda za zapošljavanje „skidaju“ (i brišu sa evidencije) nezaposlena lica tako što im ponude kurs u trajanju od dva dana: „Kako započeti privatan biznis“?! Uz to tri (polu)pismena radnika službe objašnjavaju (budućim preduzetnicima: konobarima, frizerkama, zidarima) u prvom delu, šta je to preduzetništvo; šta je rekao Draker po tom pitanju (jer predavačica nije čula za Meri Parker Polet, Maršala i druge (nemam vremena da nabrajam); u drugom delu, druga predavačica objašnjava zakonsku regulativu za osnivanje preduzeća i/ ili agencija i/ili radnji uz opasku da na slajdovima mogu videti e-mail adrese i brojeve telefona agencija i fondova za regionalni i republički razvoj gde traže novčana sredstva za razvoj svoga biznisa; a u trećem delu, (eureka): predavačica stavlja do znanja da ako želite da dobijete sredstva od zavoda za zapošljavanje (kao bastiona korupcije i mita) morate da napravite „biznis plan“: na tri parčeta papira uz opasku, da je vrlo bitno da napravite SWOT analizu; kao šlag na tortu dolazi i cilj kompletne napravljene cirkusijade od predavanja u rečenici:“ s’obzirom da je ovo vrlo kompleksna materija, i da vam od dobro napravljenog „biznis plana“ (na tri papira) zavisi da li ćete dobiti zagarantovanu pomoć od 160.000 dinara, dodjite kod mene da vam pomognem da ga uradite; „zapišite broj telefona“;“ uzimam deset posto po dobijanju sredstava“! 89

Ovde se moram pozvati na Kejnza. Njegova analiza mehanizama ponude i tražnje za novcem uvodi fazu stope inflacije. Naravno, mi neznamo šta je to inflacija (mada smo po njenoj visini u svetu ušli u Ginisovu knjigu rekorda) u kojoj raste brzina opticaja novca koja putem domino efekta utiče na skok cena i na pad deviznog kursa. Delovanje jedinične elastičnosti tražnje za novcem narod izbegava tako što na vreme konvertuje svoje dinarske viškove jer ima iskustva da “vlada” trajno sprovodi inflacionu praksu i da, kao i sve ostale životne pogodnosti, korišćenje novca se plaća: poput putarine ili poreza na promet, pardon, pedeve-a! Mi smo imali tu čast i zadovoljstvo (za vreme zlikovačke vlade Slobodana Miloševića) da je takva politika “podgrejavanja inflacije” se vratila kao boomerang, jer je novac u svojoj poslednjoj fazi (čak i u sitnim svakodnevnim transakcijama) postao beskoristan, ostavljajući poreski sistem potpuno u ruševinama – odnosno doživeli smo državni kolaps, uz radjanje “nove društvene elite” koja je blagovremeno iznela devize na Kipar, “gde mu se gubi

Na ovom mestu moram da spomenem dva indikativna primera, koji odslikavaju “paralelne, “sive”, zone” “privrednih aktivnosti” - koji je van domašaja poreskih organa. Prvi primer: kada je “armija” viška (ne)zaposlenih dobila otpremnine, odmah je otišla i konvertovala dinare za evro. Količine evra koje su date za dinare donošene su za nekoliko minuta u menjačnice bez “prikazanog priliva i odliva ”- “brzinom munje” “momci” koji su donosili devize i odnosili dinare su nestajali iz “menjačnica”! Drugi primer: kada je jednom “privredniku” bila potrebna “kratkoročna devizna pozajmica” obratio se za pomoć jednom “direktoru” filijale (preduzetničke) banke! Naravno, količina deviza koja mu je bila potrebna nije mogla da bude isplaćena, jer filijala je imala nekoliko hiljada evra u sefu! Elem, rečeno je ovom “privredniku” da dodje “posle dnevnika” u filijalu: naravno, dobio je petstopedesethiljada evra, koje je izneo iz zemlje da kupi “brod” u “kešu”. Ova dva primera slikovito govore o našoj stvarnosti!

Makro-ekonomska politika u sklopu ekonomske politike stabilnog privrednog razvoja, preko “vladinih mera” (neke ozbiljne vlade) striktnog sprovodjenja monetarne i fiskalne politike, u kojoj monetarna politika mora da ima ključnu ulogu a ne da služi potrebama premošćavanja deficita javnih rashoda; ona mora da “radi” na stabilizovanju deviznog i robnog tržišta, u kojoj zaposlenost i zapošljavanje su u kauzalnoj vezi sa inflacijom. Faktori koji generišu rast cena zavise od obima kupovnih fondova, (stvaranja tenzija) psihološkog faktora (primer: šećer, ulje, brašno) kao i obim proizvodnje koji odredjuje obim ponude. Ovo su knjiške “floskule” koje mnogo znače u jednoj “zdravoj” privredi. Ako tome pridodamo, faktore, povećanja produktivnosti, kao i očuvanje konkurentnih sposobnosti (u cilju povećanja deviznog priliva kao i automatskog smanjivanja zaduženosti), kako vole ovi naši “politikanti da opserviraju”: privreda mora biti otvorena prema spoljnjem svetu (već su nam “šifrovani krištomani” napravili velike štete jednostranog ukidanja carina) odnosno da se usvaja liberalna politika za medjunarodnu trgovinu, direktna strana ulaganja i medjunarodne finansije.

90

(Ne)kontrolisano „pranje“ novca, bolje reći, „dozirano“ dovodi do „kauzalne veze“ povećavanja novčane mase48 koja utiče na rast faktorskih cena (kursa, plate i kamate) kao i cena roba i usluga.

Paralelni bauk pogrešno vodjene ekonomske politike i/ili manipulativne “dogovorne ekonomije” interesnih grupa (pojedinaca i/ili (dela) društva) radi bržeg “prelivanja” “dobiti” i/ili profita u svoje džepove stvara klimu “oporavka” i “ekonomske stabilizacije” tako što paralelno sa “urušavanjem” jakih privrednih subjekata stvara klimu “viška zaposlenih” dok sa druge strane “dozirano” preko “tržišnih udara” utiče na “deficitarnost” pojedinih roba “dozvoljavajući” nametanje klime rasta cena, kao i cena energenata, cena “javnih usluga”, što primorava proizvodjače da koriguju svoje cene odnosno dovodi do rasta cena proizvodnje, tako da predvidjena inflacija u tekućem periodu je posledica zasnovana na ostvarenoj inflaciji u prethodnom periodu. (Za one koji vole da računaju ekonometrija dokazuje da se rast cena “preliva” (iz prethodnog meseca) u rasponu od 30% na cene u tekućem mesecu.)

Stoga je bitno da monetarno-ekonomska politika bude selektivna u domenu onih privrednih grana koja generiraju različite vidove troškovne inflacije, koje predstavljaju “uska grla” naše privrede, čijom bi se proizvodnjom umanjio troškovni inflacioni pritisak (gde imamo komparativne prednosti) odnosno sigurne perspektive za izvoz, u domenu sirovina i prehrambene industrijske proizvodnje (npr. kao što je naša poljoprivreda49). Na taj način bi se ova milijonska armija nezaposlenih, kroz sveobuhvatnu ekspanzivnu ekonomsku politiku,( politiku društvenog finansiranja50, investicione potrošnje, uz strana ulaganja kapitala) povećanja proizvodnje kao i (selektivnih) pokretanja (zapostavljene) proizvodnje imalo vrlo brzo (multiplikatorski) efekat, sa jedne strane oživljavanja tj. povećanja privredne aktivnosti, brzog upošljavanja armije nezaposlenih dok bi sa druge strane došlo do ublažavanja odnosno otklanjanja inflacije.

To podrazumeva, već (gore) pomenutu, selektivnu poresku (podsticajnu) politiku (zapošljavanja51) putem “granskog oporezivanja”, “stimulisanja” investicionih ulaganja, smanjenja, odnosno olakšica, poreza i doprinosa (ne samo na lične dohotke nego i (strukturne grane) delove stanovništva sa odredjenom (propisanom visinom, po kvalifikacionoj strukturi)

48 Direktan uticaj stope rasta novčane mase na stopu rasta cena ima koeficijent elastičnosti 0, 8, što znači da jednoprocentni rast novčane mase utiče direktno na rast cena sa 0,8%. Indirektan uticaj, preko povećanja brzine opticaja, ima koeficijent elastičnosti 0,3. Tako da je jednoprocentni rast novčane mase prouzrokuje ukupan efekat na rast cena od 1,1%. 49 Ponovo namećem ovo pitanje (jer sam u više navrata o tome pisao) iz razloga krucijalne važnosti, jer treba preispitati „odakle duvaju vetrovi zakonske regulative“ (korupcija na delu)! da pojedinci imaju hiljade hektara zemlje, kao i da primaju „velike količine novca u vidu“ subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, dok sa druge strane ostavljaju hiljade hektara nieobradjene, jer im je omogućeno da uvoze „genetski modifikovane“ sumnjivog kvaliteta poljoprivredne proizvode (do pet puta jeftinije) i plasiraju na našem tržištu, ostvarujući visoke profite samo na ime (omogućene) razlike u ceni. 50 Ovde mislim na sredstva koja već“ imamo“ nerazumno rasuta, samo ih treba „akumulirati“ kao i „preusmeriti“ u investicione kapitalne projekte koji će donositi dobit. (Nikakvo subvencionisanje tipa „šifrovanih krištomana“ na štetu urušavanja srpske privrede.) 51 Nikako tipa „šifrovanih krištomana“ dok sa druge strane troše i po deset hiljada evra za jedno radno mesto stranih investicija, dok su srpske proizvodne resurse (već sam o tome govorio i pisao: bojlere, električne šporete, frižidere) uništili. 91

kupovnom moći, i na taj način generirati, preko novčane mase, različite vidove (troškovne) inflacije.

Fiskalna politika mora da bude uskladjena (i da podrži) restriktivnu monetarnu politiku u cilju (smanjivanja) eliminisanja fiskalnog deficit kako bi eliminisala monetizaciju viškova rashoda u budžet(u)ima kao i smanjivanju ukupnih rashoda.

Neujednačen regionalni razvoj doveo je do velikih razlika u nivou (ne)zaposlenosti po regionima (ne šifrovanih krištomana) posebno obrazovane i kvalifikovane kadrove, žena i omladine, kao i njihovog seljenja. (Imamo veliki problem “beogradizacije”, o kome sam već govorio.) Uz to nesme se zaboraviti i armija (“privremeno”) zaposlenih u inostranstvu koja predstavlja izuzetno veliki investicioni inpuls, kroz osmišljenu (prosperitetnu) ekonomsku politiku razvoja, koja će stimulisati uvodjenje modernih tehnologija proizvodnje orijentisanih na izvoz, koja će paralelno stimulisati i ostale sektore privrede ka racionalnoj ravnoteži kako kapitalnih (radno intenzivnih modernih tehnoloških proizvodnji) tako i razvijanju zajedničke investicione potrošnje, odnosno podizanja društvenog standard: podizanja kompleksa mega marketa, gradsko-prigradskih sportskih i rekreativnih centara, domova kultura, dečijih vrtića, zdravstvenih centara, kao i prateće infrastrukturne mreže (elektrifikacije, vodovoda, puteva, koridora), kao i (jer nam je to priroda omogućila) razvoja turizma, meliracionih radova (regulisanja vodotokova da nas neplave reke svake sezone), izgradnje (čišćenja) kanala (kako za navodnjavanje) lokalnog i regionalnog karaktera, pošumljavanja – sve to zahteva dodatnu armiju zapošljavanja.

Zagovaranje (i podsticanje) razvoja svih vidova male privrede kao i razvoja malih i srednjih preduzeća (ne u stilu “šifrovanih krištomana) zasnovanu na realnim zdravim osnovama, oslobodjenu bremena stupidoidnih nameta fiskalne politike, inkorporiranu u grane proizvodnje sredstava za proizvodnju, kako njene disperzije tako i osvajanja veće diversifikacije proizvodnih programa. Na taj način stvarati zdrave osnove stabinosti privrednog poslovanja jer se to reflektuje na porodicu odnosno stabilnost društva kao i regiona u kome se realizuje proizvodnja, odnosno stopa nezaposlenosti se smanjuje.

Ovde treba napomenuti strogo rukovodjenje “bankarskim kartelom” u službi NBJ odnosno politike prosperitetnog privrednog razvoja zemlje Srbije, kroz formu namenskog izdvajanja odredjenog dela sredstava banaka za kreditiranje investicionih projekata (povećanog efekta u oblasti zapošljavanja) (kao što sma već pominjao i u kom obimu, ako banka želi da egzistira na teritoriji države Srbije).

Obavezno nametnuti (doneti uredbu) prijem (uz fiskalne olakšice kao i subvencije) pripravnika kao i godišnjeg dodatnog zapošljavanja nezaposlenih, posebno obrazovanih i kvalifikovanih radnika (prvenstveno proizvodne organizacije čiji su programi izvozno orijentisani), kao i u drugim oblastima društvenog života . 92

III Politička ekonomija kreiranja ekonomske politike 1. Transformacija industrijske strukture

Slušam, ove sa dva petka staža, što vole vlast i ministarske fotelje da zapravo krize nije ni bilo kod nas; pa onda: “ prošla je”, kao Mirine brze pruge; pa onda, dobar je bio onaj Mirin slogan, zagovaraju bezvizni režim, da narod (čitaj lumpenproletarijat “više bez škole (to bolje) uz sirovu golu radnu snagu, izvezemo u Nemačku, Francusku i još po neku zemlju Evropske unije, a uvezemo i napravimo “čajna-taun” kvartove, da budu pored “naših” birača, i stvar rešena – mi smo doživotno na vlasti, a posle nas, potop.

Usporavanje srpske privrede (srpske industrije52) traje već, više od četiri na privreda izdvajala; uslovno rečeno, tako je, ali?! Srpska privreda je bila nosilac investicionih usporavalo rast i razvoj srpske privrede.

Pre svega, prvo, mora se napraviti strategija razvoja, od strane vlade (vladajuće koalicije i/ili strategija razvoja koja se mora permanentno sprovoditi bez obzira ko sledeći preuzima vlast). Pod strategijom razvoja podrazumevam: jasno definisanu industrijsku politiku koja mora biti projektovana uz striktno pridržavanje ekonomskih parametara, svakog posmatranog regiona(jer treba poštovati specifičnosti regiona, kao npr. ovde ima obrazovanih profila za to i to; ovde ima preradjivačkih kapaciteta, jer uspeva to i to i tid.), sa jasno definisanim stopama rasta industrijske proizvodnje (regiona gde je privreda siromašna resursima i/ili bogata resursima, kao i mogućnosti povezivanja sa drugim nacionalnim privredama i/ili regionalnim tržištima) kao i jasno odgovornim ljudima za sprovodjenje tako definisane politike regionalnog razvoja (ne stupidoidna regionalizacija šifrovanih tupoglavaca, poput karići-marići potpisivanja sporazuma kao vida političkog marketinga, a kada se kamere ugase, odmah katance i lance na kapije fabrika) , uz rigorozno kažnjavanje i oduzimanje imovine za neispunjenje zadatih ciljeva (ako oni nisu nosioci imovine, konfiskovati imovinu od uže i/ili šire familije). Odrediti resorno ministarstvo za medjunarodnu trgovinu i industriju, koja će biti nosilac svih aktivnosti vezanih i za druga resorna ministarstva: poput kontrole razmene s inostranstvom i ograničenja uvoza i/ili (još gore) izvoza (svedoci smo nemoći države da spreči raznorazne tajkunčiće da kupuju kojekude za basnoslavne svote novca raznorazne lance trgovine i/ili investiranje u “druge (banana) države” kapitala( klasični primeri pranja novca, ali svi siti i krištomani na broju) .

52 Kako ovo smešno zvuči (statistika): Индекс индустријске производње у 2002. години већи је за 1,7% у односу на претходну годину, док су залихе индустријских производа повећане за 2,7%. Сектор Вађења руда и камена бележи раст од 1,0%, настао растом у области Вађење и брикетирање угља (1,9%), Вађење руда метала (12,8%) и Вађење руда неметала и камена (10,0%). У сектору Прерађивачке индустрије забележен је раст од 2,7%, а најзначајнији утицај су имале следеће области: Производња кокса и деривата нафте (30,7%), Производња дуванских производа (19,1%), Производња моторних возила и приколица (14,1%), Производња електричних машина и апарата (10,4%) и Производња прехрамбених производа и пића (7,8%). Пад индустријске производње у сектору Производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде од 1,7% резултат је пада у производњи електричне енергије у зимском periodu. (podaci ne uključuju proizvodnju sa teritorije Kosova i Metohije, koja nam je oteta od strane SAD i Velike Britanije sprovedena u delo preko EU na čelu sa H. Solanom) 93

Može, ali pod jednim uslovom: da se dvostruka vrednost investicije uloži u Srbiju, odnosno privredu Srbije, a da se iznos investicije oporezuje 100%.

Preduslovi su sledeći: država tj. vlada mora doneti jasno definisane zakone/uredbe za pospešivanje visoke stope akumulacije privatnog kapitala (uz obavezno jemstvo države53). Propisati striktnu akumulaciju tj. raspodelu kapitala na sredstva rezervi kao vrste fondova, koje će država udvostručavati u praćenju razvoja firmi. Svedoci smo rasipničkog ponašanja infrastrukturnog kapitala (koliko je pojedeno i potrošeno inostranih zajmova a šta se uradilo, nažalost niko nije odgovarao i/ili se vodi po neki postupak, iz čisto marketinškog političkog razloga da se “vlasi ne sete” (slučaj Jocića, Šarančića i drugih neimenovanih krištomana) i/ili da bi se skrenula pažnja javnosti, dok karavani ne prodju. Razvoj priobalnih regiona kroz koje protiču naše reke – od turističkih destinacija do industrijskih zona i/ili luka, favorizujući plovnost rečnog saobraćaja. Nedozvoliti odliv mozgova iz zemlje. Svaki naš akademski gradjanin mora ostati u zemlji, tako da mu država omogući standard kao u EU i/ili SAD i/ili bezuslovno vraćanje posle specijalizacije odnosno završenog doškolovavanja. Stalno i plansko obrazovanje kvalifikovane radne snage kroz sistem organizovanog školovanja odnosno plansko profilisanje kadrova (nikakvo marići trendovanje ili fabusovanje,sistema udješ-izadješ (ako imaš novaca) diploma).

Brz rast nacionalne privrede mora pratiti i rast produktivnosti u poljoprivredi54. (Nesme država sebi da dozvoli tu raskoš da subvencioniše raznorazne “viktori grupe”, “mk i/ili šljk grupe” samozvanih “careva i kraljeva” odredjene “prosperitetne interesne grupe” vezane za korumpirani establišment. Stupidoidno proglašavanje plodnih oranica “industrijskim zonama” samo dovodi do urušavanja bogatstva naroda, kao i obavezno stimulisanje ostanka i/ili povratka mladih na selo, sa jasno definisanom strategijom razvoja preko otvaranja regionalnih zadružnih komora, uz obavezno garantovanje cena kao i otkupa poljoprivrednih proizvoda. Otkup, ne preko posrednika i mešetara, već organizovanih zadruga koje će biti sa ulogom razvojnih centara u kojima su osnovane, strogo pod patronatom i kontrolom države, dok se ne steknu preduslovi prosperitetnog razvoja oblasti u kojoj deluju zadruge, sa strogo profilisanim stručnim kadrovima koji će pomagati neposrednim proizvodjačima na maksimiziranju proizvodnje (svaki region u Srbiji ima svoje profilisane grane poljoprivredne proizvodnje u kojima može da ostvari maksimalnu proizvodne rezultate (sušenog i/ili svežeg, voća, povrća(kao i njihove prerade),

53 Nesme se dozvoliti (javašluk rukovodnoj vrhuški na čelu sa premijerom) gde je prodato, 2003. godine, 70% kapitala „Putnika“ „Uniworld“-u iz SAD, vlasništvo Serbe Illicha. Garancija od 2,2 miliona dolara plus investirano 4,4 miliona dolara koje su ugovorene – gde naša agencija za privatizaciju naplaćuje garanciju i ne priznaje ulaganja iz samo njoj znanih razloga. Ceo slučaj odlazi na medjunarodnu arbitražu . Spor se naravno gubi (raznorazni Djelići, Dinkići, Dragutinovići, Cvetkovići samo čine medvedju uslugu privredi Srbije) i OPIC koji je osigurao ulaganje „Uniworld“-a donosi odluku da „uvodi restrikciju svoje aktivnosti u Srbiji“ i da je od tada „ neprihvatljiv nivo rizika finansiranje i osiguranje“ bilo kojeg projekta koji je u vezi sa Agencijom za privatizaciju u Srbiji. 54 kako statistika može da bude interesantna (manipulativna) laž; mi stalno nešto ili minimalno (pro)padamo ili minimalno rastemo: Процењује се (podaci su iz 2001. i 2002. godine) да је пољопривредна производња остварила пад од 1,8%. Биљна производња мања је за 5,8% него у претходној години (пшеница за 11,5%, кукуруз за 5,5%,сунцокрет за 12%, кромпир за 9,6%, пасуљ за 6,5%). Повећана је производња шећерне репе за 16,1%, као и производња дувана за 8,5%. Производња већине најзначајнијих култура већа је од десетогодишњег просека (кукуруз за 12,0%, шећерна репа за 6,4%, дуван за 55,0%, кромпир за 19,4%, пасуљ за 5,0%). Присутан је изразити пад производње воћа (28,5%) 94

tova(svih vrsta životinja), žitarica, mlečnih proizvoda, suvomesnatih proizvoda itd.) To podrazumeva i osmišljen proizvodni program prerade, skladištenja (hladnjače) kao i marketing i plasiranje na svetsku pijacu, pod patronatom države, odnosno zadružnih komora. Tako će uloga zadruga da poprimi i ulogu razvojnog faktora zapošljavanja i ostanka mladih na selu, uz garanciju poboljšanja životnog standard ljudi koji žive u tom području. Ako podjemo od pretpostavke da se u Srbiji godišnje proizvede oko deset miliona tona hrane (uzmimo hipotetičnu vrednost da je to oko četiri milijarde evra) a znamo da je naša poljoprivredna proizvodnja bez genetski modifikovanih proizvoda, samo da joj se vrati jedna milijarda evra, (mada bih ja srazmerno veličini ostvarenih prihoda zadruge u oblasti na kojoj deluje, propisivao progresivnu stopu (pre)raspodele dohotka (kao i čistog dohotka) akumulacije, koja bi mogla da, ne udvostruči, nego, da utrostruči proizvodnju hrane kao i njenu vrednost. Politika (nametnuta, naravno, od raznoraznih interesnih grupa (koje su bile ili su na vlasti) povezanih i/ili u sprezi sa korumpiranim vladajućim establišmentom) prodajom bud zašto primarnih proizvoda, koji ne pokrivaju (u velikom broju slučajeva) ni troškove proizvodnje (rudarske i poljoprivredne proizvode), gde se svesno stvara finansijski jaz (problem) jer primarni proizvodjač (poljoprivrednik) neće raspolagati kupovnom moći za nabavku industrijskih proizvoda tako da se taj začarani krug širi geometrijskom progresijom; na drugoj strani, smanjivanje proizvodnje odredjenog primarnog proizvoda (kao i stvaranje klime veštačke nestašice, već vidjeni scenariji naše prakse, dovodi do (uslovljavanja) skoka cena, odredjene interesne grupe, da bi ona mogla ili da “interventno nabavi” ili da “slomi” otpor vlade da zaradi “ekstra profit”, preko viših cena. Primer drugi: mi smo sve veća (iz godine u godinu) i veća zemlja dužnik što direktno utiče na smanjivanje životnog standarda stanovništva; nemešanje države, putem donošenja striktnih zakona i/ili uredbi, o zaštiti interesa radno-sposobnog stanovništva, odnosno društva u celini, da preduzetnici na ime prodaje svojih proizvoda dobiju iznos jednak onome koji su izdali na ime troškova, budući da novac koji preduzetnici plaćaju za proizvodnju i/ili usluge, predstavljaju dohodak stanovništva, koje, sa svoje strane, taj isti dohodak vraća preduzetnicima kupujući njihove proizvode; snižavanjem ukupnih rashoda smanjuje se kupovna moć radnika (stanovništva) koji su potencijalni kupci;55 jasno definisanim zakonima regulisana materija raspodele dohotka (kapitala), naravno, uz zaštitu tog istog kapitala, odnosno vlasničke strukture; visina “nadnica” mora biti definisana i isplaćena srazmerno uloženom radu (svake kvalifikacione strukture) kao i definisana raspodela dobiti (bilo koje opcije vlasničke strukture kapitala): to bi u mnogome doprinelo, slabljenjem moći (polu)pismenih sindikata (zavisno-nezavisnih od interesnih grupa i/ili pojedinaca) za stvaranjem haosa i nerada, kao i mogućnost države da strogo vodi računa o nivoima mase sredstava na

55 Nikako da pobegnemo od „onoga koji je proteran“ , što je tvrdio da je „kapitalizam najorganizovaniji oblik kriminala“! Ukupni troškovi proizvodnje (posmatrano sa druge strane: isto što i ukupne zarade čitave zajednice) po odredjenoj srazmeri se dele na troškove proizvodnje potrošnih dobara i troškove proizvodnje kapitalnih dobara. Dohodak stanovništva (što je u osnovi isto što i ukupne zarade čitave zajednice, takodje se po odredjenoj srazmeri dele na rashode za kupovinu potrošnih dobara i na štednju. Ukoliko je prva srazmera veća od druge, proizvodjači potrošnih dobara su na gubitku i, obrnuto! Sve se vrti oko profita!!!( „Kao svako dobro na ovome svetu, ima i ovaj unosni metod svoje zlo“ - Kapital, 511 str. 24 Takozvana prvobitna akumulacija Bigz ) 95

tržištu kapitala, uz striktnu zaštitu sprovodjenja socijalne politike, prevashodno zaštite penzionera, kao i zaštite dece i porodice, odnosno društva u celini.

Stimulisanje (od strane države) uvoza moderne, kao i unapredjenje, tehnologije, tehnološkog znanja, kao i podsticanje industrijske modernizacije, uz obavezno praćenje i blagovremene promene industrijske strukture. Preispitati svaki odlazak mladog školovanog čoveka iz zemlje.

Potrebno je stimulisati i razvijati poslovnu etiku kao i grupnu lojalnost zaposlenih. Na taj način će se napokon ugasiti i/ili uništiti tekovina komunjarskog prosperitetnog destruktivnog lobija formiranog u asocijacijama zvanim sindikati, koji bez kompasa vrdolame, i nesluže interesima radnika i društvu u celini. Mora se razvijati duh zajedništva poslodavaca i zaposlenih, opet pod patronatom države, kao pripadnicima i članovima iste zajednice i/ili društva (regiona na kome se nalaze) pre nego antagonističkim predstavnicima kapitala i rada. Svedoci smo privatizacija koje su obavljene samo iz razloga devestiranja privrede i/ili regiona. Kupljene fabrike su krčmljene sa ciljem da se uništi proizvodnja koja je mogla da bude konkurent vlasničkoj oligarhiji koje poseduju na drugom kraju zemlje. Svedoci smo uništavanja raznih profitabilnih linija u kojoj je radilo mnogo radnika, danas na zavodima za zapošljavanje, uz nejasnu perspektivu, jer služe kao breme društva i privrede. Ko je odgovoran? Naravno korumpirana demokratska vlast, koja nije bila dorasla da izvrši tansparentu transformaciju kapitala, a da ne uprlja ruke.

Zdrava i vitalna privreda zahteva finansijski sistem koji će imati pozitivnu podršku države i banaka. To jasno znači da komercijalne banke su u službi privrede podstičući industrijski prosperitet na čijoj se teritoriji regiona nalaze, a ne kao kod nas, uz blagoslov korumpirane države i NBS dozvoljava mešetarenje i enormno bogaćenje bankarskog kartela, uz svesrdno pranje novca, kroz visoke kamate na bilo kakve usluge: od kratkoročnih kredita, preko lizinga do dugoročnih kredita, vezanih za devizni kurs, u kome im obilato pomaže institucija bez kompasa, jasne strategije i vizije šta je njen zadatak i cilj, u liku i delu Narodne banke Srbije. Resorno Ministarstvo finansija nema nameru a ni vremena da kontroliše banke na našim prostorima, tako da su one zaštićene kao beli orlovi u SAD, pa čak idu toliko daleko, da “u svoje elitne stručne kadrove” upošljavaju i mesare. Uzmite bilo koju glavnu ulicu u bilo kojem većem gradu u Srbiji: ništa neradi od privrede ili nekoliko pekara i preduzetnika a deset do jedanaest filijala banaka načičkano jedna pored druge. Kompletan užas bahatosti i korumpiranosti kartela. (Za one koji žele da se dublje pozabave ovom temom, jer ja sam pristalica strategije i uloge koju moraju da imaju banke, sledeći princip “više od zajma” što je po meni prava mera i cilj obostrane egzistencije komercijalnih banaka (koje mogu da daju pozajmice u iznosu koji je veći od sakupljenog iznosa depozita, naravno sve to uz dozvolu NBS (a ne napamet smanjivati garantovane rezerve i depozite56), posebno u privredama u razvoju koje mislim da bi trebala da bude naša u Srbiji. (Videti Teoriju ekonomskog razvoja o kojoj je raspravljao J. Šumpeter).

56 Poslovanje bankarskog kartela mora biti pod budnim okom NBS-a inkorporirano u razvoj srpske privrede. Informacije moraju biti transparentne, inicirane i grupisane poslovne aktivnosti banaka od strane NBS-a, naravno 96

Strogo i rigorozno praćenje (od strane NBS-a) platnog bilansa, posebno neto priliva od kapitalnih transakcija, bilans kapitala (transakcija zvaničnih rezervi): kvartalni izveštaji o transakcijama koji pokazuje koliko je kapitala uloženo, a koliko je dobijeno u poslu. Stanje tekućeg bilansa je pokazatelj a ujedno i indikator onoga što se dešava s tražnjom za uvozom i izvozom (koju kontrolišu kod nas odredjene interesne grupe povezane sa establišmentom) koja drastično utiče na devizni kurs.(deficit u platnom bilansu, preko stalnog pada vrednosti dinara, poskupljuje stranu robu za domaće potrošače a to stimuliše inflaciju što koristi “interesna grupa” za maksimiziranjem profita. Svedoci smo da je Evropski monetarni fond svojom (kombinacijom fiksnog i fleksibilnog sistema deviznog kursa) medjunarodnom finansijkom politikom doživeo krizu deviznog kursa u septembru 1992. godine jer je doživela “spekulativni napad” na valutu, kako bi se izazvale značajne promene u deviznom kursu (masovna prodaja slabe valute i/ili kupovina jake valute). (Stoga smatram ulogu NBS-e vrlo značajnom kroz praćenje i usaglašavanje sa monetarnim sistemom, odnosno da svoj devizni kurs (koriguje plasiranjem hartija od vrednosti u odnosu na tržišne fluktuacije) kako bi sačuvala i pospešivala rast (izvoz) trgovine kao i celokupni ekonomski rast privrede, koji bi doprineo stabilnosti uslova privredjivanja same privrede, odnosno društva u celini a ne da kupuje svoju sopstvenu valutu na deviznom tržištu da se odriče dela sopstvenih deviznih rezervi , jer stalna depresijacija dinara dovodi do potpune finansijske krize (spekulativnih udara bankarskog kartela) koja privredi donosi veliku štetu kao“tekila efekat”).

Zbog toga je potrebna kontrola kapitala, posebno u Srbiji, u našoj privredi koja je u zoni sive ekonomije, jer je procenat veoma visok udela spekulativnog kapitala tj. pranja novca uz blagoslov establišmenta. Vrlo je značajno i prikupljanje podataka i informacija, posebno (još juče) danas gde je trgovina otvorena kao i sprečavanje prekomernih apetita bankarskog kartela preko ograničavanje brzine rasta kredita koje odobravaju plus stvaranja finansijske nestabilnosti kroz visoke kamate. Nesme se dozvoliti širenje dezavuisanja javnosti od strane (danas već bivšeg guvernera NBS-e) po raznoraznim “otvorenim seminarima” gde se štampaju podaci na nekoliko parčića hartije na kojima piše (što je još žalosnije na engleskom jeziku) “da su srpske banke bile u stanju da se uspešno nose sa efektima ekonomske krize”, pa još jedan od bisera “da nema potrebe za vladinom intervencijom/podrškom (verovatno misli na” bankarski kartel”) kao ni podrške niti intervencije NBS-e, bankama u Srbiji, jer su sve banke likvidne” (kako nebi bile kada se silina krize prevalila preko visokih kamata na nejaka pleća osiromašenog naroda), jer je “stress test Vienna Initiative” and FSAP su pokazali da nema potrebe za vanrednim dokapitalizacijama” (kraj citata, odnosno presvetle gluposti, pa se čovek pita: - za koga ste Vi radili “g.bane Jelašiću”- odgovor je kristalno jasan, jer ste se udomili u jednoj banci u Vienni) – neka nam to bude poslednja “svetla” opomena naše gluposti. Pa onda još jedan biser iz kuhinje “odbeglog” a nesankcionisanog guvernera (za štetu koju je sprovodio (ne samo on) i napravio srpskoj privredi): “ da je štednja fizičkih lica porasla u 2009. godini za 1,2 bn EUR (increased by

kroz strategiju razvoja privrede kao i tendenciju povećavanja broja akcionarskih društava stimulisanih i garantovanih uslova od strane države. 97

1.2bn in 2009) kao i dodatnih 300mn tokom prvih pet meseci ove 2010. godine). Niko da se prizove pameti pa na ovom instruktivnom seminaru da priupita: - da vidimo ko su ti i strukturu tih koji u ovako devastiranoj privredi (mislim na fizička lica) su u mogućnosti da štede – a narod je na ivici gladi. Kao i podatak “da je i kreditiranje skromno povećano u poslednjih godinu dana (pa onda su nacrtana četiri stubića prvi je označen sa Q1 2009 a iznad tog stubića piše 13,6, pa sledi Q2 sa 14,6, pa Q3 sa 15,6, pa Q4 15,8, i onda napokon EUREKA: Q1 2010 sa 16,0 sa strukturom (treasuries and Repo 15,7%; private individuals 27,7% dok corporate 56,5%! Od drveća nemogu da vide (i zaključe) da je to šuma.! Jer “eksperti” devastiranja srpske privrede su podelili narodu hiljadu evra u besplatnim akcijama! “jer kriza i njeni efekti ne utiču suštinski na sve uključene strane, odnosno: banks, borrowers (zajmoprimače), depositors, state and resources available from abroad (raspoloživih sredstava iz inostranstva), ali, znao sam da ima neko ali!, struktura odnosno valutni sastav stambenih kredita se promenio – pa dal’ je to moguće!!!? da švajcarski guverner neda apresijaciju franka (sram ga bilo)!!!. (Ovde netreba biti mnogo pametan pa videti, kada je neko uzeo (namenski) kredit (vezan deviznom klauzulo) za kupovinu stana pre pet godina sa ratom, u dinarskoj protivvrednosti od (hipoteza) 100 evra, (kada je evro bio n dinara i sadašnje (2010. godine) kada je evro n na kvadrat dinara: kakva je njegova kupovna sposobnost?! – nikakva! Kako država mora da reaguje: jednostavno! Sve kredite sa deviznom klauzulom pretvoriti u dinarske kredite plus oporezovati banke za razliku rasta vrednosti evra – na taj način država dobija dvostruku korist, sa jedne strane povećava se kupovna moć dužnika a sa druge država puni budžet.

Treba stalno voditi računa o koordinaciji monetarnih politika zemalja G5 (tzv. Plaza sporazum gde su se ministri dogovorili da intervenišu na deviznom tržištu da bi smanjili vrednost dolara). Svedoci smo danas kada je centralna banka SAD pod pritiskom da ne dozvoli apresijaciju svoje valute (takva strategija ima veliki nedostatak): niža cena uvezene robe (iz Kine) i viša cena izvezene robe ugrožava domaće proizvodjače i (preti) povećanju stope nezaposlenosti svoje privrede.

Prizivanje i uloga MMF-a, koji se “bori protiv finansijske nestabilnosti” takozvani “medjunarodni kreditor (davljenika) krajnje instance” je kontraverzna.

Sve ovo nabrojano do sada, što može omogućiti i dovesti do brzog i prosperitetnog razvoja, bez jasne i nedvosmislene održive političke stabilnosti, nema značaja. Medjunarodni odnosi moraju biti održavani na obostrano zadovoljstvo prijateljskih odnosa sa svim relevantnim faktorima svake prosperitetne države, posebno u regionu, ne prvocirajući niti voditi politiku besmisla “nebeskog naroda” koja je bila zagovarana u vreme zlikovca srpskog opanka, Slobodana Miloševića. 2. Kreiranje ekonomske politike

Svedoci smo danas, zalaganja š(l)ifrovanih krištomana, ekonomskih ubica srpske privrede, da se kod nas sprovede po hitnom postupku regionalizacija, zbog (navodno) lakšeg

98

statističkog pristupa u snimanju teritorije. Imali smo slučaj, pred kraj Drugog Svetskog rata, teritorijalnu podeljenost “ondašnje Jugoslavije” po Republikama. Kada je Moša Pijade pitao, kakve su to granice Republika i ko ih je povukao, posebno apostrofirajući (ne)tačnost povučenih granica kod Republike Hrvatske, jer je njoj priključena Baranja, koja je (uvek) bila u sastavu Vojvodine, odnosno Srbije, rečeno mu je: da su to fiktivne granice zbog lakšeg posmatranja i pregleda privrednog rasta. Znamo šta se kasnije desilo. Scenario, je isti, samo su drugi “duhovni evnusi” na sceni.

Uzmimo hipotezu da je ovo, tj. šta: regionalizacija, od strane “duhovnog evnuha”(to je onaj koji Vam je obećao 1000 evra besplatnih akcija, i ne radi u stilu onog sa “dva mladeža i tri padeža”) hoda po Srbiji i na svakom ćošku (uz medijsku pompu) potpisuje sa lokalnim (istomišljenicima: čitaj tupoglavcima) vlastima “sporazume o ujedinjenju”, zasnovana i u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi (koja je doneta u Strzburu 1987. godine), odnosno s Deklaracijom Skupštine evropskih regija (doneta u Bazelu 1996. godine), gde decidno piše da je region “ organ javnog prava ustanovljen na niovu neposredno ispod nivoa države, s političkom samoupravom” (član 1.)

Uzmimo hipotezu da je to časna i poštena želja EU (koja je sve sprovela što je naumila kod nas uz pomoć kursadžijskih krištomanskih stručnjaka i “štapa i šargarepe”) da njeno političko delovanje je igra slučajnosti koja se neprestano suočava s problemom greške u opažanju, greške u dijagnozi, greške u predvidjanju, kao i greške u ponašanju.

Sistem kantonizacije (tipa Švajcarske, Nemačke, Španije, V. Britanije), izmedju regiona i države, znači podelu vlasti izmedju različitih nivoa i njihovo medjusobno ograničavanje: princip političke decentralizacije, dok sa druge strane, znači podelu vlasti, odnosno pretpostavci nadležnosti u korist regiona tj. do primarnog oblika lokalne zajednice, sve to regulisano normativnim aktima (ma kako želeli da se zovu, ti papiri.) Decentralizacija i demokratizacija vlasti na delu. ( Šta sada ja najednom to pričam, kada sam do sada zagovarao tezu: “Država mora”, “ establišment mora”, itd. (o tome ćemo nešto kasnije).

Jednom uveden stepen decentralizacije i/ili liberalnih odluka, bez jasno definisanih zakonskih regulativa, od Ustava do Uredbi regiona, bez jasnih strategija i politika razvoja sa jasnim zadacima i odgovornim licima uz rigorozno kažnjavanje i konfiskovanje imovine ako se planovi razvoja neostvare , samo je (a to smo već hiljadu puta doživeli) zeleno svetlo pojedincima i/ili interesnim grupama da obezbede posebne privilegije, izigravajući “velike maršale”. Koliko je to pogubno, posebno u našoj društvenoj svesti i/ili stvarnosti, ne treba spominjati.

Prvo, Država (vlada) mora da zna šta hoće i sa čim raspolaže. Onaj ko sastavlja Vladu, mora da ima na umu dve “sitnice”: prva je, da zna šta hoće, u smislu jasno definisane strategije razvoja (svoje države) a ne sprovodjenja zadatih scenarija devastiranja privrede, samim tim i Društva; i druga, da članovi vlade, odnosno resorni ministri, moraju (uz odgovarajuće fakultetsko obrazovanje – ne “kursiste sa belosvetskim diplomama”) da imaju najmanje pedeset godina starosti, uz bogato radno iskustvo u našoj privredi, jer svaka (a posebno naša) nacionalna

99

ekonomija ima odredjenu strukturu57, koja se (ne) može menjati preko noći. Svedoci smo tendencioznog i planskog urušavanja naše privrede uz blagoslov države (vlade) već dugi niz godina, od zlikovca Slobodana Miloševića (i njegovih trabanta) do šifrovanih krištomana.

Struktura nacionalne ekonomije je kod nas počela da se urušava, brzinom munje, početkom 1980. godine – kada su “kapom i šakom” velike firme (holding kompanije, radi održavanja socijalnog mira) dobijale enormno visoke kredite (naravno, uz odgovarajuću hipoteku (po dva tri puta data ista hipoteka pogona i/ili hale), za različite vrste kredita). Prividan socijalni mir je bio kupljen delom relativno stabilnim udeom (ne)rada javnog sektora, uključujući vladina (državna) preduzeća, u odnosu na privatni sektor (kome se jednim okom pratilo poslovanje i pospešivala (ubrzano) siva ekonomija) kako bi, u što kraćem roku, velika armija (ne)zaposlenih radnika bila na plaćenim odsustvima sa 60% plaćenim ličnim dohotkom, uz blagoslov vlade da se “siva ekonomija” legalizuje” – uz enormno visoke profite (ali samo odredjenih struktura na vlasti). Priznata neefikasnost javnih preduzeća, uz rukovodne (strankadžijske) krištomanske buzdovane, unazadila je srpsku privredu – legalizovala lopovluk, kao privrednu granu, gde se samo sposobni (nepismeni i /ili polupismeni sa “višom” ugostiteljskom i/ili “trendovskom-marići-fabusovskim” kursadžijskim (udješ-izadješ) diplomama) kadrovi na ceni. (Važna je ovde analiza i procena efekata i efikasnosti ekonomske politike,(koje treba staviti ispred političkih mera ili instrumenata) koja je vodjena i koja se vodi i dalje.)

57 Pod strukturom podrazumevam: pre svega, industrijsku proizvodnju (odnos lake i teške industrije, svakako i kvalifikac ionu strukturu stanovništva tog regiona gde se ta industrija nalazi; prateću savremenu poljoprivrednu proizvodnju – nikako poljoprivredu, kao poštapalicu preživljavanja radno zaposlenog stanovništva industrijske proizvodnje i/ili poljoprivredu kao „kravu muzaru“, (prehrambene industrije) industrijske proizvodnje; donete uredbe i (privredni) zakoni (i propisi) koji će biti nosioci garanta date strukture privrede uz uvodjenje platnih razreda po kvalifikacionoj strukturi uz minimalnu zaradu, koja nesme biti manja od kupovine „ prosečne korpe“ za četvoročlanu porodicu ; uredbe države o strukturi, nosiocima i trgovinskom odnosu prema stranim zemljama; (svedoci smo, da uz odredjenu svotu evra možete isposlovati dozvole za uvoz i/ili izvoz „svega i svačega“ : primer prvi: dok je bostan naših zemljoradnika, na našim pijacama bio en dinara u pojedinim supermarketima je bio tri puta jeftiniji (iz uvoza) ovde nećemo da govorimo o kvalitetu uvezenih proizvoda, jer je nadaleko poznata činjenica, da uz odredjenu svotu evra možete da dobijete deklaraciju kvaliteta kakvu hoćete; primer drugi: uništena je proizvodnja veštačkih djubriva i/ili dozirano radi, da bi ti isti koji treba da pospešuju proizvodnju veštačkih djubriva, iznašli jeftiniju varijantu enormno visokih profita, uvozom „veštačkih djubriva“, sumnjivog kvaliteta, koji (ne) „odgovara“ slanosti naših njiva; (nema strategije zaštite naše proizvodnje, a samim tim ni brige o društvu); primer drugi: proizvodnja semenske robe, bez ikakve kontrole na tržištu imate prodaju uvezene semenske robe, a nadaleko je poznato da naši instituti mogu da proizvedu i proizvode najkvalitetniju i najzdraviju (nema kloniranja) semensku robu jer naša „pamet“ zna koje seme je potrebno kom regionu naše zemlje; predlog prvi: za popunu budžetskog deficita: oporezovati svaki uvoz i/ili izvoz izmedju nabavne i prodajne cene ostvaren na( našem i/ili stranom) tržištu, bilo kojih proizvoda, uz 25% od dobiti koju je ostvarila ta firma koja je uvezla/izvezla tu robu, unazad pet godina, plus, investiranje u našu privredu nivoa plaćenog poreza po tom osnovu; tu mislim i na („raznorazne sa dobijenim dozvolama“) agencije, firme, društva, uz (korupcijsku) saglasnost vlade, za distribuciju i prodaju, gasa, struje, „usluga“ javnog sektora; svedoci smo jagme i borbe „vladajuće strukture“ za fotelje javnih (državnih) preduzeća: najjasniji je primer JAT-a, „crne rupe“, naše privrede; uz javašluk, koji godinama vlada unutar JAT-a, od (javnih) nabavki kašičica do enormno (po pravilniku) visokih ličnih dohodaka (pojedinih) zaposlenih, do poslednjeg „bisera“ predloga vladajuće koalicije da se otpišu dugovanja JAT-a, kako bi ona bila što atraktivnija za potencijalne, („strateške partnere“), investitore; (može gospodo, ali pod jednim uslovom,( naravno, sve dati u budžet): da se oduzmu sva primanja rukovodne strukture unazad deset godina, veća od pet prosečnih ličnih dohodaka u privredi Srbije; svaka investicija koja je realizovana, (kao na primer: vip salon sa kožnom garniturom), da se njena vrednost oduzme od privatnog vlasništva rukovodne oligarhije u tom periodu, plus 25% te vrednosti (isto od oduzimanja imovine) da se investira u zastarelu tehniku ; 100

Mora se raditi na promeni institucionalnih okvira, ali zasnovanom na striktnom sprovodjenju, po zakonu i/ili ako zakoni nisu dorečeni, menjati ih u hodu, bez da neka “interesna” sfera i/ili grupa, profitira. Svedoci smo “jadnog” kursa dinara (čije smo posledice svi osetili na svojim ledjima). Doneti “jasno profilisane i definisane” zakone (kao i podzakonska akta) o ulaganjima u inostranstvu, kao i u našoj zemlji uz strogo profilisanje karaktera “bankarskih aktivnosti”, kako”naših” tako i “stranih” banaka (nije bitno čiji je i odakle, kapital). Država mora da interveniše merama: profilisanom“liberalizacijom” tržišta, (koja je pogubna, (bez kontrole) posebno u ovako devastiranoj privredi, kao što je naša), “ograničenjem” uvoza zaštititi našu proizvodnju odnosno privredu, institucionalnim promenama, donošenjem i sprovodjenjem mera na polju trgovinske politike( nesme “marža” da bude veća od 20% - sve preko toga rigorozno oporezovati), oporezivanja, subvencijama, politike dozvola, industrijske i monetarne politike su u vezi uzročno – posledične promene i/ili promenama u propisima, kao i u samom društvu. To podrazumeva demokratski pluralizam, bez manipulacije i sa tenzijama narastajućeg agresivnog regionalizma (koji nesuvislo “brane i podržavaju” instruirani raznorazni Čedomiri), kao oblika egoističkog partikularizma i skučenog provincijalizma, koje su jednako pogubne, kao i njihov zagovornik u liku i delu “šifrovanog duhovnog evnuha” upropastitelja srpske privrede.

Sa druge strane kruta i neracionalna centralizacija kao i preterana urbanizacija, bez jasno definisane strategije razvoja i ujednačavanja privrednog rasta, sa približno istim životnim standardom u svakom delu zemlje, razvijajući multikulturalnost i multietičnost, odnosno specifičnosti svake lokalne zajednice, a ne na štetu razvoja regiona, razvijati druge oblasti ili gradove : - šta se dogadja sa Beogradom?!-58) Treba napraviti društveni okvir za efikasnu konkurentnost privrede na tržištu (naravno: niko drugi nego vlada) kroz sprečavanje negativnih uticaja raznoraznih monopola ili oligopola, sve na štetu naše privrede; imamo ne mali broj slučajeva da se naša pamet visoko ceni i poštuje izvan granica Srbije: u informacionim tehnologijama (pospešivanja od strane vlade razvoja malih i srednjih preduzeća u našoj privredi, inkorporiranih u veće korporacije); stimulisanjem pravila vodjenja trgovine i ulaganja: decidno maksimizirati visinu marže kao i broj dana naplate potraživanja: svaka marža, bilo da je roba iz uvoza ili naše proizvodnje, nesme imati maržu veću od 20%; stim da se razlika u visini cene proizvoda, kao i visina marže oporezuju i do 100%, ako uvoz guši plasma domaćeg proizvoda; pored sprečavanja zagadjenja životne okoline mora se voditi računa o stabilizaciji cena (posebno zemlje, hrane, zaštite potrošača) kao i zadovoljavanje društvenih potreba (zaštite životnog standard): kao što su stanovanje, javne usluge, medicinska

58 Niko da se prizove pameti pa da kaže: dosta je bilo! Migracija zbog posla ili željada se Beograd napravi da je metropola – on to nikada neće biti sa ovako nakaradnom politikom razvoja: bez jasne strategije i vizije industrijskih kapaciteta i jasno profilisanih standarda života. Na drugoj strani imamo čitave regione napuštene – stotine napuštenih sela, nezaposlenost caruje i cveta – nema malih i srednjih preduzeća inkorporiranih u korporativni sistem nekog diversificiranog programa, jer nigde nema brige i politike vlade o permanentnom regionalnom razvoju zemlje. Umesto da koristimo resurs naše poljoprivrede, jer smo najčistiji u čitavoj EU pa i šire, da razvijamo (kroz stimulisanje ostanka mladih na selu) ekološku poljoprivrednu proizvodnju , preko voćarstva do tova stoke, mi sve to prepuštamo stihiji političkog marketinga i mešetarenju prekupaca. 101

zaštita; prevazilaženje nedostatka deficitarnih faktora za proizvodnju, kao što je energija (svesna i planska strategija stvaranja kapaciteta (skladišta, rezervoara za gas i naftu) za nesmetan rad i obavljanje funkcija svih proizvodno-uslužnih objekata kao i stvaranja alternativnih izvora energije (solarne i putem vetra); naša zemlja je bogata i rudama, posebno su velika nalazišta uglja: to je još jedan vid upošljavanja armije nezaposlenih, obnavljanjem vadjenja rude, savremenom tehnologijom – sve u harmoniji sa prirodom. Treba bežati od zamke investiranja u atomsku energiju – ma koliko to apsurdno zvučalo sa ove vremenske distance i sa ovim stepenom tehnološkog razvoja. Naravno, treba se suprotstavljati gradjenjem takvih kapaciteta u susednim (banana) državama59 – strogo vodeći računa da se ne zagadjuju reke koje protiču kroz Srbiju. Na taj način se štiti, pored zaštite prirode, i zdravlje naroda.

Svedoci smo danas da ekonomska nauka i ekonomisti moraju biti nosioci kreiranja ekonomske politike, svega onoga što se deklarativno dotiču politike u svojim političkim ciljevima, kao što su: privredni rast, puna zaposlenost, stabilnost cena, preraspodela dohotka i bogatstvo naroda (društva).

Strategija monetarne politike na prvom mestu. To jednostavno znači: mora se voditi računa o odgovarajućem nivou cena, odnosno kontrolisati u zadatim okvirima stopu inflacije, devizni kurs ili novčanu masu. Neko će reći da je za to potrebna odredjena “vremenska konzistentnost”. Naravno, zato se pravi strategija razvoja da bi se dosledno sprovela monetarna politika. Stopa rasta novčane mase se mora kontrolisati i nedozvoliti oscilacije. Automatski se inflacija brže zaustavlja kada se monetarno targetiranje drži pod kontrolom i nedozvoljavaju indikatorima, raznoraznih kuhinja, politički skrojene “naduvane” ekonomije da se razvija, jer ona se vraća kao bumerang.

Inflacija se nemože preko noći suzbiti niti kontrolisati, potrebno je vreme. Zato je potrebna strategija koja podrazumeva predvidjanje ponašanja i kreiranja akcija radi suzbijanja turbulentnosti u privredi, odnosno da smanji padove proizvodnje. (nažalost, mi nismo u situaciji da imamo strahove, da bi nam preterano niska inflacija mogla negativno da utiče na realnu ekonomsku aktivnost. Mi te strahove nemamo, negativna inflacija u kojoj nivo cena zapravo pada, (to se u normalnim zemljama prepoznaje kao deflacija) jer ona može na duži rok (ako se nevodi računa o smanjenju pada proizvodnje smanjivanjem srednjoročnih ciljeva) da promoviše finansijsku nestabilnost i da podstakne ekonomsku kontrakciju.

Jedan od oblika oporezivanja koji nužno smanjuje blagostanje i životni standard društva leži u projektovanju progresivne inflacije. Ukupna vrednost valute60 nam je pala na polovinu i/ili 59 Nikada netreba zaboraviti zagovornike izgradnje nuklearki kod Erduta na Dunavu (projekti uradjeni još 1989. godine). Ma koliko, danas, je tehnologija modernija i savršenija, ona je pretnja, ne samo čovečanstvu i njegovoj egzistenciji na zemlji, nego je problem atomske energije mnogo kompleksniji i može izazvati (ko zna kakve posledice) probleme u našem sunčanom sistemu. 60 Kvantitativna teorija novca kroz obim gotovine potreban društvu zavisi od postojećeg nivoa cena. Ukoliko potrošnja i proizvodnja materijalnih dobara ostane nepromenjena, dok cene i javna potrošnja se udvostruče, za obavljanje nužnih transakcija biće potrebno dvostruko više novca. To znači da ukupna stvarna vrednost (emisije papirnog novca, vrednosnih papira od strane NBS-e sa „privilegovanom kupovinom“) ostaje nepromenjena, zajednica „raspolaže“ konstantnim stvarnim bogatstvom. Primer: pretpostavimo da se u opticaju nalazi 9 miliona i da je njihova vrednost 36 miliona evra. S obzirom na prispeće dospelih obaveza vlada izdaje 3 miliona novčanica (količina novca poraste na 12 miliona odnosno još uvek vredi 36 miliona evra); u prvoj fazi svaka novčanica je 102

(već dve trećine) svoje ranije veličine, (što već predstavlja strahoviti pad životnog standard i primorava vladu da proporcionalno povećava količinu novčanica u dodatnoj emisiji (i na taj način prisvoji “interesnoj grupi” veliki deo raspoloživog viška sredstava).

Šta nam valja činiti?! Strategija razvoja mora ići u pravcu razvoja nacionalne politike privrednog razvoja: Prvo, mi moramo da se odreknemo stupidoidnog odnosa prema političarima koji nam serviraju politiku razvoja, da će nas “duhovni evnusi “ svojim angažovanjem odvesti u “prosperitetnu svetlu budućnost” - samo treba da izvozimo!!! “veliki izvoz i velike investicije” – a, šta da radimo dotle? Dotle treba da jedemo “korjenje”! (završen citat). Sve dok se nebudemo ponašali domaćinski, dok nebudemo smanjili apetite i bahatost krištomana u rasipničkoj javnoj potrošnji – obuzdali apetite visokih ličnih dohodaka za (ne)rad javnih službi: počev od proizvodnje energenata (od NIS-a, Srbijagasa do električne energije sprovesti preraspodelu sredstava i na taj način preraspodeliti i amortizovati talase inflacije) do (pre)glomaznog establišmenta. Drugo, mi možemo (već smo to iskusili desetinama godina unazad) da neograničeno održavamo pseudoravnotežu, koju zagovaraju naši “duhovni evnusi” u liku i delu šifrovanih krištomana “podgrejavajući” krizu trgovine i milion nezaposlenih, jer je “srpski opanak žilava i neuništiva kategorija”, ali treba se okrenuti budućnosti za rad boljeg života naše dece. Treće, kada se steknu realni uslovi unapredjenja, domaće proizvodnje, (kroz povećanje produktivnosti), životnog standarda, i (samim tim) da ne izvozimo u bescenje, (naše sirovine i poluproizvode odnosno da promenimo strukturu izvoza) sa jedne strane, kao i restruktuiranjem kapitala i raspodelom dohotka sa druge strane, nema nam dugog izlaza iz agonije koju pospešuje siva ekonomija u našoj privredi.

Niko nema tapiju niti je bogom dan da vodi Srbiju u “prosperitetnu” propast. Nepotizam, korupcija, nezajažljivost – krištomanske odlike moraju biti rigorozno sankcionisane, odnosno, mora da proradi pravna država u svim porama i svim strukturama našeg društva. Četiri stuba demokratije moraju biti polazna osnova našeg budućeg razvoja. Ne u smislu zlikovačke politike Slobodana Miloševića “Srbija se saginjati neće”- takva Srbija mora biti pandam drugoj Srbiji, jer država Srbija ima snage, znanja i resursa za jedan prosperitetan razvoj. Samo treba malo dobre volje i videti ko nam vodi politiku (za rad kojih i čijih interesa) u stilu raznoraznih Čedomira Jovanovića (koji sve znaju), posebno monetarnu politiku koja nam se najavljuje iz programa budžeta za 2011. godinu, a odražava sliku ranijih godina -“blagostanje užasa gladnih i nezaposlenih”.

Ovde se postavlja pitanje dokle će javnost trpeti takvu nakaradnu politiku?! Usmeravanje odlučivanja i (smišljene sporadične) akcije, projektovani stavovi, načela, principi ili kriterijumi,

vredela 4 a u drugoj fazi 3 evra. Prvobitnih 9 miliona, koji je vredeo 36 miliona sada vredi u rukama društva 27 miliona evra a dodatna vladina emisija od 3 miliona vredi 9 miliona evra. Na volšeban način je zaradjeno 9 miliona evra (lako i uspešno). Društvo ima (poučeno iskustvom iz ranijih godina) odbrambeni mehanizam (ali do još jednog šišanja dolazi preko „kontrolisane“ prodaje putem menjačnica (nivo i količinu iz sive ekonomije dinara/deviza je lako oprati ) – kojih ima više nego pekara i niču kao“ pečurke posle kiše“, jer priliv/odliv ima svoju cenu) menja svoje navike korišćenja novca – pretvara ga u evro. To vrzino kolo samo još više produbljuje jaz: osiromašenje siromašnih, bogaćenje bogatih. Budući da je pad stvarne vrednosti novca u odnosu na evro(odnosno se odražava i na devizni kurs, koji pogoduje „interesnim grupama“ povezanim sa establišmentom (npr.:uvoznicima). 103

“sve za rad prosperitetne propasti”, u mnogome doprinose da željene posledice dovedu do nezainteresovanosti, ravnodušnosti i pesimizma da ništa nemože da se popravi i/ili nešto novo izgradi, bez dojučerašnjih aktera naše propasti. Budući da javnost bolje prihvata pojedinačne nego uopštene razloge, uzroci krize (koje nema i/ili je prošla kao Mirine brze pruge), se pripisuju industrijskim razmiricama i tržišnim turbulencijama, visokim porezima, bilo čemu, za koju su krivi “oni tamo” a ne naša stupidoidna rukovodna (na svim nivoima) korumpirana vlast, koja sprovodi ovakvu politiku. Sa druge strane, pomenuta politika se mora prikriti od pogleda javnosti. Posledice nenamenskog trošenja: sredstava iz budžeta, skupih kredita, nelogičnih subvencija, nameštenih tendera – iza scene se odigravaju krupne stvari. Ogromni gubici društvenog dohotka, kroz prelivanje u private džepove, ostavljaju za sobom velike društvene (ne)popravljive haose, koji se “sporadično i dozirano” projektuju i realizuju, posle osude “demokratske javnosti”, kako bi se zadržao status quo, i “svi siti i ovce na broju”. Da li sam nešto zaboravio?! Moraću da priupitam ove što piskaraju “nedeljne utiske” , mamine lepotančiće, pa svi ko’ jedan u glas sprovode politiku karaoka, “jer je Srbija na putu izlaska iz ekonomske krize, mada se to još ne vidi”. Pa u gluposti svojoj nastavljaju, ki’ papagajčići, “pred narodom je još jedna teška godina, a to se jasno vidi. Noge su olovne, pluća bez vazduha, pogled je zamagljen.” Pa onda, pazi sad ovu duboku misao duhovnog evnuha, čitača misli velikog vodje,( koji se neljuti, kada su prepevali u novom aranžmanu, neki novi klinci, pesmu posvećenu “zlikovcu Sadamu”:” spasi Srbiju i ubi se, Slobodane, Slobodane”!, jer to je iz miljea “navijačke grupe” i “državni organi treba da rade svoj posao”): “Tadić61 učestalo pominje rekonstrukciju vlade!”62 (tu se završavaju nedeljni utisci: nažalost, sa jasnim ciljem “igra zablude i istine” ili “zabluda zanemarivanja zablude”.(Nemam nameru da lamentiram nad sudbinom onih koji pristaju da učestvuju u ovoj groteski!)

“Praktični ljudi koji uobražavaju da su potpuno po strani od bilo kakvih intelektualnih uticaja, obično su robovi nekog pokojnog ekonomiste. Ludaci na visokim položajima, koji čuju glasove koje niko ne čuje, kao da destilišu svoju ludost od nekog akademskog piskarala od pre nekoliko godina. Uveren sam da je značaj stečenih ekonomskih pozicija jako preuveličan u poredjenju s postepenim prodiranjem ideja. Istina, ne trenutno ali medju onima koji su navršili dvadeset i pet ili trideset godina, na koje nove teorije vrše neki uticaj, tako da nije verovatno da će ideje koje državni službenici, političari, pa čak i propagandisti primenjuju na tekuća zbivanja, biti i najnovije. Medjutim, pre ili posle, pokazaće se da bilo dobro bilo zlo zavisi od ideja, a ne od stečenih ekonomskih pozicija”.63

61 Nov biser je proistekao iz „rokenrol kuhinje“ u vidu slogana (nije važno što je narod gladan i izviruje iz kontejnera): „Cela zemlja protiv droga“ valjda podržavajući (u najavi) novog koalicionog partnera!!! Novosadjanke su me pre nekoliko godina vodile da vidim jedan bilbord na ulasku u Novi Sad. Na njemu je krupnim slovima pisalo: Širimo dalje (vispreni novosadjani su dopisali: n a r k o m a n i j u!), dok nam deca poručuju grafitima: dole droga, dajte nam ćevape!!! 62 „Errare humanum est“: budžet (za 2011. godinu) će danas biti na skupštini (23.12.2010. godine) – po (ne)zvaničnim izjavama svi ministri su (ne)zadovoljni raspoloživim sredstvima za svoje resore!!! (toliko o rekonstrukciji vlade) – tragikomedija se nastavlja... umesto: error hesternus sit tibi doctor hodiernus! 63 Dž.M. Kejnz (John Maynard Keynes) : Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, prevod R. Dodić, Kultura, Bgd., 1956, str. 404. 104

Paradoks naše stvarnosti leži u prezaduženosti, spoljnog duga, Srbije. Ovde bi valjalo podsetiti šta obavezuje članice EU: sve države mogu imati dudžetski deficit od najviše 3%, a javni dug od maksimalno 60% BDP-a. To su pravilo prekršile, pored Grčke, Portugal (84,6%), Španija i V. Britanija (preko 66%) učešća javnog duga u BDP-u (izvor: magazine “Ekonomist” Global Debt Clock oktobar 2010.godine).

Bitna je struktura zaduženosti, dužina otplate kao i pod kojim uslovima se uzimaju ti krediti. Samo na ime otplate kamata, u oktobru 2010. godine, moramo izdvojiti 230 miliona evra. Mi smo se najviše zaduživali kod EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) i kod EIB (Evropska investiciona banka), uz to (što je spoljni dug u poslednje dve godine znatno porastao sa 65,2% na 78,1% BDP-a) i permanentna (ne)stabilnost domaće valute.

Neko će reći: pa to nije ništa, Japan ima javni dug od 200% BDP-a. Svako takvo poredjenje je neumesno. Istina je da je statistika najveća (manipulativna) laž na svetu, ali, ako se pogleda struktura proizvodnje Japana, životni standard prosečnog japanca, visina prosečne zarade (prosečnog) japanca, da ne nabrajam više, ove šifrovane krištomanske stručnjake, odmah treba sa svih funkcija smeniti, naravno i preispitati način sticanja imovine.

Nedavna kriza medjunarodne zaduženosti bila je uzrokovana da je isuviše kredita potrošeno tokom veoma kratkog perioda uz rizik od neplaćanja se tako povećao zato što su odredjene visoke kamatne stope kao premija na rizik. Drugi deo problema leži u nedostatku učestvovanja u informacijama , što je rezultiralo da su strane banke duplirale zajmove, nesvesne uključenosti drugih banaka, odnosno više kontrolisanog pozajmljivanja i pažljiviji monitoring. Spoljni dug četiri glavnih dužnika (u mlrd USD)64 Zemlje 1980 1981 1982 Brazil 65 78 87 Meksiko 53 71 85 Koreja 25 33 39 Argentina 28 32 38 Jugoslavija 19,2 20,0 20,1

“Domino efekat” koji jasno govori o (ne)postojećoj krizi, koja je uredno podgrejavana i vodjena (i na našim prostorima) jer glad za profitom je neutoljiva , slikovito dočaravaju, zajmovi iznad sopstvenih proračuna rizika o kreditima banaka USA, koji jasno ukazuju na ozbiljnost situacije, a na osnovu podataka iz publikacije American Bankers. Nemogućnost vraćanja zajma, svedoci smo danas 2010. godine, banke u SAD je doveo do kraha, “domino efekat”, dužnička kriza, je na sceni.

64 Izvori: UN, ECE, Time, CIA, Morgan itd. 105

Zajmovna izloženost američkih banaka65 Zemlje/banke Ukupno

zajmova a % bez Sektora b

% kapitala c % sredstava d

Meksiko: Bank ofAmerica 2.500 56 55 2,50 Citicorp 3.270 * 68 2,52 Manu.Hanover 1.730 67 70 2,70 Morgan Guar. 1.082 * 40 1,86 Brazil: Bank ofAmerica 2.300 70 50 1,85 Citicorp 4.360 * 67 3,35 Manu.Hanover 2.014 52 81 3,14 Morgan Guar. 2.688 * 62 2,88 Argentina: Bank ofAmerica - - - - Citicorp 1.090 - 23 0,84 Manu.Hanover 1.230 71 50 1,92 Morgan Guar. 759 - 28 1,30 Venecuela: Bank ofAmerica 2.000 49 44 1,64 Citicorp 1.090 * 23 0,84 Manu.Hanover - - - - Morgan Guar. 543 * 20 0,93 Države/vlade SAD, Engleske, Nemačke kao i parlament EU, pokušavaju (što otpisivanjem dugova, što finansijskim injekcijama) da spreče sunovrat svojih privreda.

3. Poslovna etika

Da li si ti normalan?! Kakve veze ima etika i politička ekonomija, a posebno: etika i makro ekonomija! Da možda ne uvodiš neku novu discipline u nov društveno-ekonomski poredak (formaciju) koju su izmislili Srbi, u “korporativni korumpirani: globalni korporatokratizam” !?

U zemlji, u kojoj je namerno, devastirana privreda, svuda je zavladala erozija morala. Od ugovora koji se “nakaradno” sklapaju, bahatost sve više caruje a “morala” nigde nema. Zakamuflirana kupovina firmi, preko sekretarica i/ili geštetnerki: ima pojedinaca koji imaju po dvadesetak firmi.

Davno smo “zaboravili i proterali” Kanta i Hegela iz škola. Da ne spominjem utemeljivače političke ekonomije (od Petija, Stjuarta do Adama Smita i Davida Rikarda. “Istraživanje principa političke ekonomije” (Stjuart) i “Bogatstvo naroda” (Smit) čine temelj za

65 Izvor: 1982. godišnji izveštaji, Los Angeles Times, 16. Mart 1983., American Bankers; Napomena: * nisu objavljeni; a: obuhvata zajmove, akcepte i obezbedjenje ulaganja; b: Zajmovi agencijama vlada; c: ukupna izloženost kreditu kao procenat kapitala holding kompanije; d: ukupna izloženost kreditu kao procenat sredstava holding kompanije. 106

nastajanje gradjanskog društva, gde Hegel to više puta naglašava u Filo(z)(s)ofiji prava. Ali, avaj, šta to više koga interesuje! U Sistemu morala Hegel iznosi paradigme koje je Marks postavio u objašnjenju “fetiškog karaktera robe”: da je rad centralna tačka ljudskog delanja, kao i da iz njega (tj. rada) sve i proističe !

U Fenomenologiji duha u odeljku A.: Samostalnost i nesamostalnost samosvesti; gospodarenje i robovanje samo potvrdjuje gore pomenute paradigme.

Od politike, preko privrede, pa, do sporta tanka je linija koja spaja i razdvaja, bahatost novokomponovane (nabedjene) elite. Raznorazni “dži šklj marići kompani end group”, proizvedeni (preko noći) milijarderi, naše “prvobitne akumulacije kapitala”, sa tri razreda “sjeničkih/megafabusovskih diploma” i/ili “tronedeljnih kurseva sa “Harvarda i Jela”, caruje uz blagoslov korumpirane državotvorne političke oligarhije, sprovodeći i kreirajući novokomponovanu (ne)kulturu, utemeljujući nove kodekse časti i morala. Veruju da su postali “više prirode” koje žele da budu oblikovane, mimo obrazovanja i kulture, jer njih ne dotiču zakoni i moral. Smisao njihovih vrtova i dvoraca leži u tezi da je “blagoslov rada” apoteoza samih robova, nesposobnih za dokolicu.

Kako kaže Niče: “ Slabost životinje iz stada radja sasvim sličan moral kao slabost dekadenta: oni se razumeju, oni se udružuju (velike dekadentne religije uvek računaju na potporu stada). Životinja iz stada je lišena svega bolesnog, ona ne ume sebe da ocenjuje; ali pošto je nesposobna sebe da vodi, potreban joj je “pastir” – to shvataju sveštenici… Država nije dovoljno intimna ni poverljiva; njoj ne polazi za rukom da “rukovodi savešću”. Kako sveštenik postiže da životinju iz stada načini bolesnom?”

Prošlo je više od desetak dana, kako sam čuo tri “nebulozna” bisera, a da ni jedan od “virtuelnih” i/ili stvarnih medija to nije prokomentarisao, ili smo već svikli na “ovakav način života” da postojeća “kultura morala”66 prolazi mimo nas i mi je posmatramo sa ravnodušnošću, kao da se to tiče nekog drugog a ne nas.

Prvi biser nam je doleteo preko velike “crne rupe”, našeg i/ili, bolje reći, njihovog, privrednog miljea, zvanog JAT. Kaza gospodin, te osta živ, povodom prozivke o stručnim kadrovima i kadriranju – “sve sam krišto do krišta” - da njegov čovek je “kadar nad kadrovima”, jer on zna za leverage (leverejdž)… Nije morao ni da prodje pored Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dovoljno je što on zna “koliko vredi njegov čovek” na mestu, žile kucavice, svakog sistema. Da je , profesor dr Dragan Krasulja, živ, da ga priupitam što nas je mrcvario i davio, “da znamo okosnicu dejstva rizika koji čine fiksni troškovi poslovanja koji ostaju “kruti” odnosno neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu aktivnosti”. “Jer izloženost preduzeća riziku privredjivanja pretpostavlja, svakako, neophodnost iznalaženja adekvatnih metoda za njegovo merenje i kvantitativno izražavanje. Analogno tome, može se govoriti o poslovnom, finansijskom i kombinovanom leverage-u; poslovni leverage procenjuje efekte privredjivanja sa fiksnim troškovima poslovanja; finansijski leverage kvantificira dodatni rizik zbog fiksnih

66 Olimpijska svita sa pekinške olimpijade (koja je skoknula do Šangaja i obišla kineski zid), kao i ona „bratija“ što je popunila avion za prijateljski meč sa jednom nama bliskom afričkom državom , da u šest mesečnih rata vrati svoje troškove koje je svaki pojedinac napravio, kao i da se ta sredstva uplate u budžet. 107

finansijskih rashoda, dok kombinovani leverage održava efekte totalnog rizika, odnosno složeno dejstvo poslovnog i finansijskog leverage-a na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Pomenuti dotični gospodin je verovatno kadar i/ili su, kadrovi iz istog lonca “šifrovane kuhinje uništača srpske privrede” te ne bi ni vredelo da ja počnem da se bavim i crtanjem, jer tu ide obavezno i dijagram, (izvinite vas dvoje stručnjaka: ja ne psujem), grafikon rentabilnosti, koja slikovito dočarava donju granicu rentabilnosti.

Zato nam je JAT na “zdravim nogama”, jer “krištomanija zna za leverage”, a tek kada bi znali: za racio likvidnosti, pokazatelje aktivnosti (koeficijente obrta: ima ih osam: kupaca, zaliha, dobavljača, ukupnih obrtnih sredstava, neto obrtnih sredstava, fiksnih sredstava, poslovnih sredstava i sopstevenih sredstava), pa onda pokazatelji finansijske strukture, pa rentabilnosti, pa metode planiranja, pa finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima, planiranje i ocena efektivnosti investicija, pa izvore finansiranja i cene kapitala, pa … o Bože, šta ja to gluvima pričam, pa oni sede u foteljama – šta će to stručnjaku, koji ima dvestadvadesethiljada dinara platu – pa on sve zna ko’ radio!...

Drugi biser, nam dolete od našeg i/ili vašeg “stratega odbrane Vojske Jugoslavije” (zato se grdna i raspala zbog takvih “šifrovanih demokratskih stratega”), kad izreče misao “da je privatno čula, ali zvanično kao Ministar sporta nije” da ima “organizovanih grupa huligana” u našem sportu. Naravno, da ja u gluposti svojoj, ne znam da ta pojava, (mislim na “huliganstvo i mafijaštvo u najvećoj sporednoj stvari na svetu”,) nema nikakve veze sa resornim ministarstvom i dotičnim “šifrovanim stručnjakom” za “strategiju odbrane Vojske Jugoslavije”; kako to “gordo” zvuči! Doduše, ako sport, sam po sebi, priprema efekte spektakla, kao “sentimentalne masovne proizvodnje” i kao priliku , naravno preko posrednika, “za ulaganje svih ljudskih osećanja”, divljanja ( i/ili divljenja) pravi od ljudi prave fanatike. Sport sa druge strane odslikava i pravo stanje društva i/ili rečito govori o kompenzacijskoj funkciji, kao nadoknadi za ogoljenu stvarnost života, kao deo i područje odredjenog ideološkog sistema, materijalno ovaploćenje ideoloških pročišćenja, kroz ritual zadržavanja i pražnjenja agresivnosti, koja predstavlja instituciju koja igra ulogu čepa i oduška (našeg i/ili ) vašeg društva. Ali, kakve to veze ima sa resornim ministarstvom – neka “psi laju, a karavani neka prolaze”, na štetu našeg naroda, a na ćar šačice šićardžija-mafijaša. Zato nam je takav minister i Bogom dan, “da bi smo mogli sve da devastiramo i devalviramo”. “Sportska nacija” (kako mi sebe (u gluposti svojoj) volimo da nazivamo izdvaja za sport pedesetak i kusur milijardi evra (ne da bi se dotična, “stručnjak za strategiju odbrane VJ”, ministarka priključila fudbalskoj reprezentaciji i aktivno učestvovala u kreiranju “strategije odbrane naše propasti” na svetskom prvenstvu u dalekoj nam bratskoj ( budućoj članici nesvrstanog pokreta) Africi. “Jadnici” je teško pala “vremenska razlika” (što joj neko nije nacrtao gde ide) dok nam Nataše Janjić (dvanaest zlatnih medalja sa svetskih prvenstava i dve zlatne olimpijske) uzimaju druga državljanstva jer država Srbija neće da im kupi i/ili pripremi adekvatne objekte i/ili rekvizite za pripreme i/ili takmičenja, uz adekvatne stipendije , kao i da plati adektvatnu ishranu.

108

Treći biser, nad biserima, dolete u izjavi (ne, niste pogodili!, nije od “zimzelenog šifrovanog kadra” koji treba da se bavi zdravstvom!,) da “francuski, pa taj i taj, donosi šesto (uz šengen belu vizu) stipendija za naše mlade (ne buduće šifrovane stručnjake), koji žele da odu u Francusku da se usavršavaju”. Zlobnici bi rekli, da li se vi to sećate “seobe Srba” u gastarbajterskim kolonama šesetčetvrte-pete, jer ovde nije bilo mesta za armiju gladnih nezaposlenih, časnih i poštenih gradjana ove zemlje koju, oni, tamo nazivaju “raj za siromašne” gde “sunce tamo bolje greje”. Nakaradnom demokratskom socijalnom politikom, bez strategije razvoja privrede, sa dvostrukim aršinima, bezidejne inhabilne i destruktivne rukovodne oligarhije, na svim nivoima vlasti, nećemo daleko stići. Pred Drugi Svetski rat, pogledajte pokazatelje, gde je Srbija bila i sa koliko stanovnika, a gde je bila, na primer jedna Engleska – gde su oni sada, a gde smo mi – zato, molim Vas mlade, koji će te danas i/ili sutra uzeti fakultetsku diplomu “ostajte ovde, jer sunce tudjeg neba neće Vas grijant, kako ovo grije; grki su tamo zalogaji hleba- a samo moramo, prethodno, da oteramo ove “šifrovane demokratske stručnjake”…

Kao šlag na tortu, dodje nama “biser nad biserima” od “bebinog čeda”, što nije izlazio iz Šilerove u Zemunu. O kome nadahnuto i “čorba peva” za malo belog praha… Ali, avaj, kada imamo rigorozne finansijske (ne)korumpirane (ne)stručne ljude, pa im možeš podmetnuti rog za sveću, može (polu)pismeni da se šegači i da priziva transparentnu finansijsku kontrolu – kada sve rade na crno… Uzmite samo, koliko košta jedan bilbord, putašestvije jednog iznajmljenog autobusa, džipova, pratilja (muško-ženskih) i da ne nabrajam više… , jer, živeće ovaj narod – ali kada se bude prizvao pameti!

Početak kraja, već vidjenih scenarija, još iz komunjarskog perioda do današnjih umišljenih sprovodnika (žalosne) demokratije: prozivka raznoraznih o njihovoj imovinskoj karti?! Kada su dolazili na funkciju imali su samo “pederušu” oko struka. Kada odlaze sa funkcija “teški” su po desetak miliona evra. Svi siti i ovce na broju: od finansijske policije, preko poreske do (uspešno sprovedene reforme) pravosudne (svi čekaju da ih neko pozove da rade) – niko, ama baš niko, (osim nekoliko) novinara koji nemaju druga posla “nego zabadaju nos u tudje dvorište” – kako to gordo zvuči, pa sve odzvanja od erozije morala.

D o d a t a k Država – od mita do filo(s)(z)ofije

U nekoliko navrata sam već napomenuo da sam ja jedan od pristalica i/ili zagovornika ideje, o odumiranju države, ili, (ali ne kao ove novokomponovane dosmanlije (šifrovani krištomani) što pokušavaju da nametnu „ideju“67, da bi lakše manipulisali i/ili vršljali po Srbiji i

67 Nadam se da znate onaj vic, kada su se političari igrali godišnjih doba? Jedan vikne: „Proleće“! – oni se svi popnu na drvo! Opet se ovaj oglasi, za par minuta: „Jesen“! – oni svi skoče sa drveta, osim dva šifrovana krištomana! Pita ih ovaj što vodi kurs: „Šta je sa vami dvoje, zar ’će mi vi da upropastite igru što ste gi’ čuknuti u lobanju pa neznajete da u jesen lišće opada!? Kad će ovo dvoje u jedan glasić: „Mi smo zimzeleni“!!! 109

opstali na vlasti) deetatizacije države. - Tomaza Kampanele (Grad (Država Sunca) i Momasa Mora (Utopija). Medjutim, ovde, u više navrata, insistiram da država mora ovo i/ili država mora ono. Sva ta kontradiktornost leži u činjenici, nažalost, da društvena svest je daleko od nadgradnje društva. Nisam jasan?! Uzmimo primer države Kuvajt! Ona ima najveći BDP po glavi stanovnika u svetu. Društvena svest, odnosno, vrednosni postulati su daleko od bogatstva te države (odnosno tog naroda).

Evolucija „moderne“ ideologije (liberalizma, konzervatizma, marksizma) države uz „nametanje paradigmi“, poput XIV teze o Foerbahu „da su filozofi svet različito tumačili a želja im je bila da ga promene“ u mnogome je štetila razvoju društvene svesti odnosno društvene nadgradnje. (Objašnjenje o postulatima i principima, kao i ulogu inteligencije (pod uticajem „ideologije obrazovanja“ „datog vremena“ „moderne“ političke teorije (od napuštanja „negativnog stava“ do shvatanja države kao nosioca (zaštitnika) stubova demokratije, odnosno, opšteg dobra i garanta „sloboda“ (ma koje vrste one bile), razmatraću u delu o „ulozi inteligencije“.)

Zagovaranje teze liberalizma: potpuna sloboda, favorizovanje zajednice koju zagovaraju konzervativci do proteranog (plagijata) marksizma o jednakosti: svi se svesrdno zalažu (sa manje i/ili više „uspeha“) da omalovaže državu tobož sa ciljem ostvarivanja većih sloboda: demokratije.

Kantova „država“ dobila je svoj smisao u „liku i delu“ Evropske unije! „Nacionalna država“ će sutra u demokratskom svetu biti „smešna tvorevna“ dva tri stupidoidna diktatora, dok će decentralizacija i regionalizacija, na lokalnom nivou, u ime što većih individualnih sloboda čoveka kao pojedinca (grupe, društva), inkorporirana (na globalnom nivou) kao deo medjunarodne zajednice „gradjanina sveta“, kosmopolite i protivnika „granica“ države, davati sveobuhvatne garancije dostojne življenja čoveka kao čoveka na pijedastalu demokratije.

Obavezujuća pravila, odumiranja mita nacionalne države, u opštem trendu globalne integracije, preko prenosa ovlašćenja odlučivanja nadnacionalnih institucija, koja su obavezujuća za sve države članice, sa jedne strane, kao i pridavanja sve većeg značaja (prenosa državnih funkcija) lokalnom nivou, odnosno deetatizaciji političkog sistema, u mnogome doprinosi ravnomernom kako regionalnom razvoju (standardu ljudi) tako i visokim stepenom demokratije. (pod jednim uslovom: da je to potkrepljeno zakonom, jasnom strategijom razvoja, nadgradnjom društva i rigoroznom odgovornošću pojedinca za realizaciju postavljenih ciljeva/zadataka).

Šta se dešava sa napaćenom zemljom Srbijom?! Interesne grupe u svim sferama i porama društva imaju svoj „šićardžijski lobi“! Od komunjarskih vremena, odnosno, samoproklamovane elite, preko zlikovačke oligarhije Miloševićevih nezajažljivih tajkunčića do dosmanlijske (nasledjene) korumpirane vlasti uz očuvanje krimogenog miljea, „prvobitne akumulacije kapitala“ tajkunčića koji su postali konvertiti i zagovornici (čitaj:finansijeri) „demokratske vlasti“. To su osnovni razlozi mog insistiranja i zagovaranja teze da nam je potrebna prvo da se desi država, sa svim svojim atributima. Država koja garantuje granice, država koja ima i

110

poštuje zakone, država koja garantuje slobode. (To bar mi svi znamo šta to treba da znači koji smo svedoci (sa istorijskim iskustvom) eksperimenata s marksizmom i zagovaranjem (čitaj: manipulisanjem) socijalističkom antidržavnom političkom tiranijom. Stoga, ovi novokomponovani politički diletanti i amateri, satrapi (raznoraznih) mondijalističkih ideologija, sve za rad i u ime (neoliberalne) demokratije , anatemišu državu, sedeći u njenim institucijama, ponašajući se destruktivno, jer su svi zajedno, sa strategijom partija i lidera, nosioci ideje igre i zabluda. Propagirajući jednakost i humanizam, ljubitelji gradjanskog, demokratskog, društva, sa manirima moralne inkvizicije, uz jaku podršku“ javnih“ ličnosti i medija kao i (ne)vladinih organizacija, protežirajući nametnute zablude „klasne borbe“ kao i odredjenih interesa raznih (devijantnih) grupa, stvaraju (plišane, jogurt) revolucije sve sa ciljem igre zabluda, kako bi odredjene interesne grupe profitirale.

Svedoci smo da zabluda i obmana partija (čitaj: lidera) kroz propagiranje demokratije zapravo: donosi novi oblik tiranije.

Zato nam je potrebna država. Demokratski mitovi: o slobodama, bratstvu medju ljudima, jednakosti su zapravo socijalistički, komunistički, anarhistički mitovi. Mit sam po sebi se pretvara u obmanu kada postane mit o spasenju: samo treba verovati u njega, jer on će doći (sutra) i njegov je dolazak već pred vratima i on će, poput magičnog štapića, doneti rešenja, popraviti nepopravljivo, uništiti sva zla ovoga sveta i izbaviti nas iz materijalne bede – garantujući nam slobodu i stabilnost življenja. Zato nam je potrebna država: da demistifikuje, da nas odbrani od napasti i zla, izvore koji plasiraju mitove preko lidera, raznoraznih interesnih grupa šićardžija. Ograničavanje demokratskog pluralizma (ideja, mišljenja, informacija, izraza), stvaranjem oligopola i širenja demokratske konkurencije radijskih i televizijskih programa pod nadzorom demokratije, samo izopačava smisao i cilj demokratije. Delovanje prevlasti, koja se nameće preko neke ideje, evoluira u dogmu, novu demokratsku ideju, kao naprimer: povećanje proizvodnje i (automatski) zaposlenosti i /ili stabilizacija toka ukupne potražnje: kao izdaci potrošača, privatne investicije, izdaci za fiskalne operacije države, teži poboljšanju na štetu nečega o čemu se može raspravljati, jer se ne može svaki put nešto ponovo dovoditi u pitanje, jer se osim razgovora ništa neradi u pravcu razrešenja problema.

Stoga je razumljiva grčevita borba za vlast. Monopol je vrlo opasna tvorevina a posebno destruktivna i degradirajuća za društvo ako se kroz igru istina i zabluda trudi da sačuva političku vlast anatemišući i/ili eliminišući (uništavajući) konkurenciju stvarajući atmosferu obmana i laži. Čim smo podložni diktaturi demokratije političkog monopolizma koja upravlja našim slobodama kao i nametanjem demokratskog mišljenja kroz svete istine šta je dobro a šta loše po nas (odnosno društvo) bez da čuje glas naroda u mnogome šteti razvoju demokratije odnosno demokratskog pluralizma: srlja u diktaturu, vodi društvo u propast. Totalitarna demokratija uvodjenja “gradjanskih sloboda” vidjenih iz iskrivljenih uglova, koje nam nameće totalitarna ideologija demokratskog zapada, kao npr.: poštovanja istopolnih brakova, kao i organizovanja “parada srama” neopirući se da se jasno demistifikuje i objasni da je takva “sloboda” zapravo vrsta (zarazne) bolesti i da je treba lečiti u mnogome zapravo govori o

111

“demokratiji laži i zabluda” koje se protežiraju na štetu celog čovečanstva – dok odredjene interesne grupe profitiraju.

Ne tako davno, u bliskoj prošlosti, imali smo zagovaranje teze pluralističke demokratije: “nebeskog naroda”, “ozloglašene neprijatelje srpskog naroda koji se samo može odbraniti ako srpski narod uzme oružje u ruke”, stvaranje klime jednodušnosti i jednoumlja naroda, političke religioznosti (čitaj: infatilnosti), u kojima država nema svoje istine: odnosno da pravi uslove za prizivanjem zabluda i laži, koje nam se serviraju i/ili servisiraju iz raznoraznih centara moći, nije ništa drugo, no želja da se doživotno ostane na vlasti šireći totalitarizam i diktaturu odredjene interesne grupe. Velike količine novca iznete iz zemlje koje demokratska dosmanlijska vlast nije mogla (niti imala želje) da ga vrati u zemlju u mnogome govori o stanju svesti bolesne inteligencije. Uvodjenje svojih istina i zabluda demokratije kroz sve pore i strukture društva preko nevladinih organizacija (dosmanlijske) demokrate zapravo žele da kroz politiku i državne poslove uvećaju institucionalni nered sa željom da naruše ugled i funkcionalnost države simuliranjem “demokratskih sloboda” sačinjenog od tradicionalnih strateških pojmova sa vrednosno negativnim predznakom sve sa ciljem šićardžijskog odnosa. Fiktivna dogadjanja, odnosno izmanipulisana dešavanja naroda, u mnogome liče na dogovornu ekonomiju zaštite interesa – izopačavanja Revolucija. Sama struktura Revolucija u mnogome odslikava obmanjivanje naroda jer ona sama po sebi izopačava trijumf reakcije onog trenutka kada se osvoji država odnosno vlast – prokletstvo koje vodi u propast.

Država nesme da garantuje slobodu narodu, država mora da se bori da narod bude oslobodjen svake vrste manipulacije i eksploatisanja; država nesme da se bori protiv korupcije, mita, raznoraznih maršala (čitaj: diktatora i/ili diktature) naše demokratije: država mora da uništava svaku pomisao na pojavu bilo kakve devijantne opcije društva kao i nosilaca rukovodnih struktura.

Mi smo svedoci (dugogodišnjeg nametnutog eksperimenta razvoja i izgradnje socijalističke misli) manipulacije informacijama, nametnute destruktivne strukture organizacije informacija kao modusa kreiranja organizacije (bezklasnog) društva, “u kome će potocima teći med i mleko” i u kome će se pojedinac osećati kao “Adam u Edenskom vrtu”, sve ćemu biti na dohvat ruke i svaka potreba zadovoljena. Čovek samo, u gluposti svojoj, mora da poštuje sistem i da kliče (ko gavran na žici) socijalizmu ili još bolje, komunizmu. Nije to bila bezazlena igra zablude, odredjene rukovodne interesne grupe, nego destruktivna ideološka psihologija zaglupljivanja u kojoj je manipulacija nad informacijama uništavala svaku inteligentnu misao (pojedinca, grupe) društva (u ime dobrobiti opštenarodnog interesa i partije koja ga vodi kroz scile i haribde) na tom prosperitetnom putu - u provaliju ropstva.

Sa druge strane, floskula i dogma istinite obmane i zablude socijalističke ideologije, ležala je u činjenici oslobadjanja čoveka od kapitalističkog imperijalizma, gde su favorizovani (ekstremni) primeri pritajenog (i stvarnog) rasizma uništavanja “političkih sloboda” kao i nametanja “demokratskih sloboda” i “političkih istomišljenika” i u drugim delovima sveta. U

112

toj manipulativnoj “koalicionoj sprezi” dve (prividno) antagonističke ideologije i/ili interesne grupe zapravo su imale zajednički cilj – opstati i ostati na vlasti. Poslednjih godina (počelo je od osamdesetih) smo postali taoci nametanja ideje “demokratskog

pluralizma” EU, koji se posle nekoliko referenduma (istorijsko NE 2005. godine Irske) pretvara u fašistički totalitarizam/centralizam korumpirane briselsne birokratije: deklarativne borbe: zaštite ljudskih sloboda i prava, političkog pluralizma, kapitalističkog izrabljivanja (nemilosrdne eksploatacije čoveka od čoveka), uništavanja režima rasističke vladavine i drskosti (aparhejda) kroz prividno silaženje sa vlasti i prepuštajući je obojenom čoveku (koga su nastavili (valjda iz milošte) da zovu niger), demaskiranja manipulacije informacijama, zagovaranja “demokratske” tolerancije prema svim devijantnim oblicima življenja (društva) kao i nakardnim (zlikovačkim68) grupama koje imaju svoju ideologiju slobode (poput nacizma i fašizma) . Dvostruki aršini licemerstva liberalnog demokratskog uredjenja koju propagira EU nije ništa drugo nego proizvod dvostruke logike izvora pritisaka “favorizovanja” slobodne konkurencije i ekonomskih podsticaja” Struktura partije nametnula se društvu i modifikuje ga kroz organizaciono ponašanje

struktuirane grupe69 (formalne i neformalne) u kojoj svaki član ima odredjeni položaj i odredjenu (on misli:misionarsku) ulogu u vezi sa zadacima kao i sa ostalim članovima grupe kao i njihove funkcije u realizaciji ciljeva koji su uskladjeni kroz horizontalno-vertikalnu komunikaciju.

Ništa dobroga nikada nije donela simbioza partije i države kao i uspostavljanja, bolje reći nametanja, svoje političke istine koja ima želju da kontroliše i/ili upravlja državom odnosno društvom. Samo prekrajanje države novom demokratijom autoriteta (sa pozicija hijerarhije

68 Ilustrativan primer je floskula američke demokratije u borbi protiv terorizma. Svedoci smo (da ne navodim primere iz drugih zemalja) uloge američke demokratije , kroz lik i delo Holbruka, u samoproglašenju (i otcepljenju) Republike Kosova i Metohije, vekovno suverene teritorije države republike Srbije. Preko noći, -teroristička organizacija OVK-a (ili samoproglašena UČK-a), koja je ubijala sve koji su joj se suprotavljali u nesmetanoj nameri šverca droge, žena, dece i oružja, je proglašena oslobodilačkom vojskom Kosova i Metohije protiv srpskog hegemonizma. „Američka demokratija“ je videla da ima koristi od šverca narkotika koji se pravi po selima Kosova i Metohije kao i regrutovanja žena i dece po javnim kućama Londona, Pariza, Rima – odnosno licemerne „zapadne demokratije“! 69 Sprovodjenje transparentne tranzicije našeg društva leži u činjenici da su korupcija i mito u svim sferama društva, od okruga/regiona do „beogradskog pašaluka“ i Republike države Srbije, krimogenog miljea. Sama kupovina zgrade CK-a na Ušću (za tričavih deset miliona maraka)(tu zdrav razum treba da postavi pitanje: - gde je zaradjen taj novac i kako je zaradjen?!, kada znamo kako smo živeli u doba zlikovačke vlade Slobodana Miloševića) uz „prilog grada Beograda“ od nekoliko ari placa, oštetilo je društvo za oko 65 miliona evra! Drugi primer: prodaja, odnosno kupovina, Sartid-a 31.03.2003. godine od strane US STEEL-a za 23 miliona dolara uz otpis dugova u iznosu od 500 miliona dolara. Kuriozitet leži i u činjenici postavljanja stečajnog upravnika, koji je bez i jednog dana radnog iskustva postavljen na to mesto, po kumovskoj liniji sa Nemanjom Kolesarom, u to vreme, šefom kabineta premijera. Prodaja je izvršena mimo tendera. Sam Goran Pitić je juna 2004. godine (pored afere sa šećerom (koja je zataškana) u jednom časopisu izjavio da je: „cela priča oko SARTID-a vodjena iz Kabineta Premijera“. (Neka se javi onaj ko je uzeo proviziju od šest miliona evra)!. Svedoci, očevici, tragedije urušavanja Sartid-a, tvrde da je proizvodnja smanjena za 61% (posmatrani period jul 2000 – jul 2001. godine) kada je DOSmanlijska vlast preuzela kompaniju. Samo je vrednost kapitalne opreme bila veća od jedne milijarde dolara, tako da se procenjuje da je Sartid vredeo više stotina miliona dolara. (To potvrdjuje procena koncerna FestAlpine, koja je bila zainteresovana za kupovinu, da Sartid vredi 430 miliona dolara. U isto vreme dve revizorske kuće: Ekonomski institut iz Beograda i srpski Deloitte & Touche procenjuju da Sartid vredi 57,6 miliona dolara. (Neko spominje veliku prisnost D. Djunić i A. Vlahovića, ako se zna da je (samo procesuiran i hapšen kao deo stečajne mafije) Kljajević bio direktor odgovorne institucije, onda je sve kristalno jasno, sprega političke korupcije i kriminala). (Srbi su majstori da stvari zataškaju- primer: afera Janušević – Kolesar). Ovako bih mogao da nabrajam, nabrajam, nabrajam: dok „psi laju, karavani prolaze“)! 113

funkcija i/ili vlasti) nasuprot zdravorazumskom prosperitetnom umu dovodi u pitanje vrednosne pojmove sa negativnim predznakom urušavanja tog društva.

Mrtvi i reakcionarni marksizam, kao i svaki drugi oblik nametanja “svoje paradigme” samo izaziva kontrareakciju zdravom razumu koji se kreira i budi na onom stepenu društvene svesti kada nametnuti sistem počinje da stvara pukotine jer je ogrezao u korupciji i javašluku dok se euforija o nametnutom mitu ne demaskira, kao što je na zamišljenu ideju kao “bogatu kulturnu riznicu modernog čovečanstva” smo uz pomoć dva prsta teledirigovanih “šifrovanih krištomana” uništili.

Sumrak na horizontu civilizacije u mnogome pothranjuju interesne grupe stvarajući tenziju samoubilačkog sindroma nesvesni reakcije akumulirane tenzije “bede i straha” da uvek evoluira na višem nivou i kreira nova radjanja, koja su mnogo samosvesnija i modernija u odnosu na nametnuti sindrom.

Stoga nametnuti (problem) principa državnih integracija, suprotno tezi i ideji Kanta, kroz nametanje političkog diskursa kreira (obmane i zablude) i remeti društvene integracije, počinje (a već je u punom zamahu) da sam sebe urušava svojim centralističkim nametanjem “modernog” političkog diskursa u kojima interteritorijalizovane države (u EU) počinju da poseduju iracionalnu komponentu identifikacije. Od 01.12.2009. godine Lisabonski ugovor je ozvaničio centralizam kao “demokratsko” donošenje odluka: preko 70% odluka doneto je na zatvorenim sednicama. Mada je stopa nezaposlenosti veća od 10% u EU, briselska korumpirana birokratija deli pomoć i subvencije po svojim aršinima, terajući države da se poput “banana” država snishodljivo ponašaju u realizaciji svoje propasti favorizujući politiku centralističkog nametanja pravila igre.

Sve su to razlozi koji nameću tezu opstanka i egzistencije države, samo pod jednim fundamentalnim uslovom, da stubovi demokratije počivaju na zdravim osnovama sa jasno definisanim Ustavom i zakonima koji će štititi i zaštititi razvoj društvene svesti i društvene nadgradnje na demokratskim principima u kojima nema nedodirljivih povlašćenih članova/pojedinaca-grupa-organizacija/ društva.

Misija i odmazda inteligencije – svet(a) (igra) intelektualaca Prisećajući se bremena prošlosti, ideoloških opredeljanja, njihove jednostranosti,

učestalih konfrontiranja istoka i zapada izmedju “demokratija” “same po sebi” do neoliberalizma (kao pandama konzervativizmu) nemaju opravdanja u količini zabluda i obmana koje su čovečanstvo doveli na ivicu ponora. Uloga novih tirana u svakom sistemu je imala dvostruku ulogu: sa jedne strane da glorifikuje i stvara mit (kao deo ideološke borbe) o političkom savršenstvu postojećeg, dok su sa druge “zarobljavali um” svojim kritičkim pristupima kao vrednosnim postulatima nametnute paradigme. Zagovornici “nove demokratije”

114

(ljudskih prava i sloboda) “ma šta to podrazumevalo” maltretiraju nas na javnoj sceni iz dana u dan svojom “nepristrasnošću”, idejama prosperitetnog razvoja da će (malo)sutra biti bolje neshvatajući da su direktni krivci sahrane “demokratskog” sistema i institucija države (u tekućem procesu globalizacije) kao neminovnosti (ponavljanja istorije) bajkovite iluzije očovečenja čoveka, dok nosioci sistema vlasti su ogrezli u korupciji i kriminalu.

Intelektualci, kao dežurni kritičari, kao potencijalni novi tirani, dok su u “nemilosti

države” na marginama društva, “država” ime je proizvod svih ovozemaljskih zala; sutra, postaju konvertiti, kada dodju na vlast, država je neminovnost zadovoljenja hedonističkih (probudjenih) poriva i strasti kao i sredstvo (bogom danog) samoodržanja na vlasti. Majka mudrosti, istorija, nam je svedok, da je to tako na ovim našim prostorima “brdovitog Balkana”, a bogami i šire. Obrazovana “novoformirana” (državna) društvena elita, kroz prizmu svojih analitičara svrsishodno i permanentno objašnjava da nas “nove demokrate”“vode u svetlu budućnost” tunela da se opravdaju svi postupci koegzistencije korupcije i kriminala.

Savremena naučna misao, kreirana i formirana negde “tamo” gde je naša inteligencija pobegla od “sumanute demokratije” prosperitetnog razvoja u mnogome odslikava stvarnost svih prohujalih vemena.

Sprega, intelektualac – vlast, ma koje boje ona bila, leve i/ili desne opcije demokratije, stoji kao štit izmedju naroda i vlasti, propagirajući i pravdajući postupke vladajuće strukture, zapravo štiteći svoje dostignute i/ili ostvarene pozicije. (Kada ste čuli da se oglasila Akademija Nauka Srbije?! Primer drugi: - Zašto se neki zalažu za osnivanje i/ili/otvaranje i/ili postojanje Regionalne Akademije Nauka!?) Sve u korist štete naroda za sprovodjenje demokratije kao “ideološkog opravdanja” i kreiranja “mitološke obmane”. Mi smo svedoci, nad kojima je sprovedena tortura “komunističke demokratije”, da je ideologija (propagiranja i nametanja) demokratije najreakcionarniji pravovaljani okvir za zaglupljivanje naroda putem “vudu intelektualaca”. Takva “intelektualna misao” velikih intelektualaca (filozofa, pisaca – da ne nabrajam više) koji propagiraju i tumače “demokratsku misao” sloboda: zabluda i obmana društva (neki to iz neznanja i/ili naivnosti- ali to se svodi na isto) sprečavaju i obmanjuju narod manipulativnom targetiranom strategijom opstanka na vlasti.

Sa druge strane imamo i drugu krajnost: (koja isto služi nosiocima vlasti) tragediju modernih ideja, samarićana i asketa, večitih lutanja i traganja za zavetnim istinama izgubljenog kovčega “riznice blagostanja očovečenog čoveka” u sutrašnjoj “tragi-komičnoj demokratiji”- jer čoveku nema spasa, on sam sebi je najveći protivnik. Ta opčinjenost tragedijom ljudske (ko)egzistencije u mnogome se podgrejava propagiranjem “one tamo” demokratije jer cilj zablude leži u želji od oslobodjenja od “neke diktature” ovde i sada. Otuda to vekovno vraćanje “genijalnosti mrtvaca” kao i kreiranje fetiša i mita od “lika i dela” preminulog jer duhovni evnusi neznaju ništa drugo no da se klanjaju, podilaze i budu poltroni zarobljene svesti – moralne nakaze ljudskog roda. “Demokratska, ideja, sloboda” lako degeneriše i apstrahuje istine stvarajući zablude i obmane kreirajući mitska obeležja svojih nametnutih (kulturnih) vednosnih

115

stavova očuvanja postojećeg. Stoga je neophodno demistifikovati ideološke obrasce koji pokušavaju da nametnu kult: istine, religije, mita kao spletu gluposti, praznoverja i obmana. Da ne bi sam upao u zamku, koji kritikujući ulogu i misiju intelektualaca, kao “vrhovni vudu

poglavar” koji “opisuje, sudi i osudjuje”, moja je samo (iskonska) želja da je istina i pravda za

kojom tragam, istina koja će osvestiti osvešćene u borbi protiv zabluda, obmana, manipulacija,

protiv svih zala koja služe otudjenju čoveka i koja nedozvoljavaju očovečenje čoveka, koje mu

je, samim svojim postojanjem, Prirodom dato.

116