Život i kriza–efektipandemije · hrana, lekovi, pomoć oko kuće itd.) emocionalna/ psihološka...

KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE

April – maj 2020.

ŽIVOT I KRIZA – EFEKTI PANDEMIJE

Metodologija

CILJNA GRUPA UZORAK

MIX metodologija

(kombinovani telefonski, CATI,

i online, CAWI, pristup)

Regrutacija: nacionalno

reprezentativni kvotni uzorak

Trajanje upitnika: ~10 minuta

Urbana populacija Republike

Srbije

Starost: 16 – 74 godina

Kvote prema starosti, polu,

regionu

Veličina uzorka: 865

ispitanika

Pokrivenost: uzorak

predstavlja gradsko

stanovništvo Republike Srbije

po polu, starosti i regionima

Greška uzorkovanja: 3.3%

(bez uzimanja u obzir efekta

dizajna)

METODOLOGIJA

2

Život i kriza – ključni nalazi

KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA RAD I ZAPOŠLJAVANJE?

• Tokom vanrednog stanja u Srbiji se broj radno sposobnih građana koji rade od kuće izjednačio sa brojem onih koji sui dalje išli na svoja radna mesta (po oko 30%)

• Beograd je prednjačio kada je u pitanju rad od kuće sa 42% radno sposobnog stanovništva

• U vreme kada je rađena anketa (kraj aprila 2020.) oko 10% radno sposobnih građana, a među preduzetnicima ilivlasnicima/suvlasnicima firmi čak svaki četvrti je izgubio prihode ili posao

KAKO SMO SE INFORMISALI O PANDEMIJI?

• Gotovo polovinu informacija o korona virusu dobijali smo preko televizije, dok internet blisko sledi (40%)

KAKO SU GRAĐANI OCENJIVALI SITUACIJU PANDEMIJE?

• U proseku svaki drugi građanin imao je realističan doživljaj da je situacija uzrokovana pandemijom i vanrednimstanjem (bila) komplikovana, ali podnošljiva

• Oko 30% građana delilo je uglavnom blago optimističan stav da se situacija nije previše zakomplikovala i da će seživot uskoro vratiti u normalu

• Međutim, svaki peti građanin je doživljavao situaciju kao veoma komplikovanu i teško podnošljivu, čak ekstremnu inekontrolisanu

KO JE NAJZABRINUTIJI I NAJKRITIČNIJI U VEZI SA SITUACIJOM PANDEMIJE?

• Građani koji su izgubili primanja i posao, i koji osim brige i kritičnosti istovremeno u većoj meri pate od emocionalnihreakcija straha, doživljaja da njihov uobičajeni način života više ne postoji, i čak gubitka nade u bolje sutra

• Mlađi od 30 godina, koji su manje optimistični od ostalih3


KAKVA JE ULOGA GRAĐANA, BIZNISA I DRŽAVE U PREVAZILAŽENJU PANDEMIJE?

• U situaciji pandemije uloga samih građana u zaštiti svoga zdravlja i egzistencije dolazi na prvo mesto, dok uloga biznisa i globalnesaradnje na državnom nivou sledi

• 92% građana smatra da je odgovorno ponašanje ljudi neophodno kako bi se smanjio rizik od infekcije i za sebe i za druge

• Oko 7 od 10 građana se slaže da je potrebno ujedinjeno delovanje država, kao i solidarnost i društveno odgovorno ponašanjeprivatnih kompanija u prevazilaženju krize

• Radno sposobni građani do 54 godine starosti dele kritičniji stav u odnosu na starije, i manje veruju i u građansku i u među državnusolidarnost i zajedničko delovanje u pravcu suzbijanja pandemije i ekonomske krize

• Građani koji situaciju pandemije doživljavaju kao veoma komplikovanu i teško podnošljivu se takođe u manjoj meri zalažu zaindividualno odgovorno ponašanje u odnosu na ostale sugrađane; oni takođe manje veruju i manje se zalažu za solidarnost međudržavama u cilju prevladavanja pandemije

• Ovo implicira da ekonomsko i egzistencijalno iscrpljivanje građana vodi manjoj spremnosti na građansku odgovornost i solidarnost

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU?

• Usled neuobičajene kombinacije zdravstvene i socio-ekonomske ugroženosti, građani u najvećoj meri izražavaju potrebu zafinansijskom pomoći, čak 55%.

• Potrebu za ovom vrstom pomoći posebno izražavaju radno sposobne starosne kategorije do 54 godine starosti (između 60% i70%) i očekivano građani koji su ostali bez primanja ili posla (78%).

• Građani su u nešto većoj meri izrazili potrebe i za pomoći od strane telekomunikacionih kompanija i prehrambenih proizvođača (uproseku oko 45% građana), te za pomoći velikih trgovina prehrambenom robom (oko 40%).

• Najmanje potreba za finansijskom, ali i drugim vrstama pomoći pokazuju građani preko 55 godina starosti.

4

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU OD BANAKA?

• Da se ne naplaćuje provizija na bankomatima za klijente drugih banaka

• Odlaganje otplate kredita

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU OD TELEKOMUNIKACIONIH OPERATORA?

• Pružanje besplatnih onlajn usluga (filmovi, TV, Fejsbuk, Viber, i dr.)

• Besplatni dolazni i odlazni pozivi između svih operatora

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU OD PROIZVOĐAČA PREHRAMBENIH PROIZVODA?

• Besplatna isporuka

• Mogućnost naručivanja direktno od proizvođača putem interneta

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU OD VELIKIH TRGOVINA PREHRAMBENOM ROBOM?


• Brza obrada onlajn porudžbina

KAKVU VRSTU PODRŠKE GRAĐANI OČEKUJU OD VELIKIH TRGOVINA NEPREHRAMBENOM ROBOM I PROIZVOĐAČA KOZMETIKE/ PROIZVODA ZA LIČNU NEGU?


• Popusti na osnovne proizvode/ dodatni popusti

KOJE KLJUČNE POTREBE GRAĐANA SU BILE POGOĐENE PANDEMIJOM?

• Blizu polovine građana je u vreme vanrednog stanja najviše bilo uskraćeno za kontakte sa bliskim osobama, posebnomeđu mlađim i najstarijim starosnim skupinama (između 50% i 60%).


5

NALAZI ISTRAŽIVANJA

Svaki drugi radno sposobni građanin starosti 16 i više godina (izuzevši učenike i penzionere koji su izjavili da ne rade) je na neki način bio pogođen širenjem korona virusa. Dok je 29%

radno sposobnih građana posao obavljalo od kuće, 12% je bilo na plaćenom, 6% na neplaćenom odsustvu, a 4% je izgubilo posao. Sa druge strane, 29% građana je posao i dalje

obavljalo pod istim ili sličnim uslovima.

Beogradski region je prednjačio kada je u pitanju trend rada od kuće sa 42% radno sposobnog stanovništva. Vojvodina i Šumadija su bile gotovo izjednačene sa 26%, odnosno 28%, dok je

u Južnoj Srbiji od kuće radilo 19% građana.

Dok je svaki deseti radno sposobni građanin izgubio posao ili primanja u toku vanrednog stanja, među preduzetnicima i vlasnicima/ suvlasnicima privatnih firmi taj broj iznosi 25%.

Pandemija i zaposlenost

7

29%

29%

12%

6%

4%

21%

I dalje obavljam posao, kao i pre pandemije

I dalje obavljam posao, ali od kuće

Na plaćenom sam odsustvu

Na neplaćenom sam odsustvu

Izgubio/la sam posao tokom pandemije

Trenutno ne radim, kao i pre pandemije

11%4%6%

7%

42%

30%

21%

5%5%

13%

26%

30%

29%

2%5%

12%

28%

25%

25%

4%

7%

14%

19%

30%

Beograd Vojvodina

Šumadija i

Zapadna SrbijaIstočna i

Južna Srbija

1%

13%

40%

46%

7%

17%

41%

35%

25%

5%

33%

36%

Zaposlen-a u

državnoj firmi

Zaposlen-a u

privatnoj firmi

Preduzetnik, vlasnik/

suvlasnik u firmi

85%

15%

Trenutno nezaposlen-a/

domaćica

Usled širenja korona virusa na globalnom nivou, veliki broj ljudi je iskusio značajne promene u načinu na koji obavljaju svoj posao.

Koja od sledećih izjava najpreciznije opisuje Vašu situaciju?

Baza: BG (155), Voj. (171), Šumadija i Z. Srbija (154), Istočna i J. Srbija (142)Baza: Zaposlen-a u državnoj firmi (142), U privatnoj firmi (253),

Preduzetnik, vlasnik/ suvlasnik (57), Nezaposlen-a/ domaćica (155)Baza: Total (865 ispitanika); Višestruki izbor

Pandemija i informisanje

8

Za informacije o pandemiji COVID-19 generalno, kao i o situaciji u zemlji i lokalnoj sredini građani Srbije su se u najvećoj meri okretali televiziji. Gotovo polovina (46%) svih informacija o

pandemiji korona virusa stizalo je upravo preko malih ekrana. I dok je u Beogradu TV predstavljao jednu trećinu korišćenih izvora informisanja, Centralna Srbija i Vojvodina su prednjačile

sa oko 50% informacija koje su stizale sa ovog medija. Uticaj, odnosno udeo praćenja TV-a je bio veći i sa starošću, a građani stariji od 65 godina navodili su da čak 3/4 svih informacija o

COVID-19 do njih stiže preko malih ekrana.

Internet je sledio sa ukupno oko 40% svih informacija o pandemiji koje stižu sa ovog kanala. Glavni online izvori, sajtovi novina i medijskih kuća, društvene mreže i pretraživači poput

Google-a imali su sličan udeo od po oko 10% svih informacija. Sajtovi zvaničnih državnih organa, ali i naučni sajtovi su praćeni znatno manje (sa po 2-3% svih informacija u proseku).

Uticaj interneta najveći je u populaciji do 39 godina (53%), odnosno do 54 godine starosti (47%), kao i Beogradu (51%).

Baza: Total (865 ispitanika); Višestruki izbor

2%2%11%

51%

34%

2%2%9%

39%

48%

2%2%8%

33%

54%

1%2%10%

39%

47%

Beograd Vojvodina

Šumadija i

Zapadna SrbijaIstočna i

Južna Srbija

1%12%

53%

32%

1%8%

47%

42%

1%3%7%

31%

57%

16-39 40-54

55-64 65-74

Kako se informišete o korona virusu generalno ili o situaciji u vezi sa epidemijom u zemlji/gradu ili svetu? Unesite procenat za svaki izvor u zavisnosti od količine informacija koju dobijete o korona virusu iz njega

46%

40%

9%

2%2%

TV

Internet

Prijatelji i poznanici

Štampane novine i časopisi

Radio emisije 3%5%7%10%

75%

Baza: BG (207), Voj. (235), Šumadija i Z. Srbija (239), Istočna i J. Srbija (185) Baza: 16-39 (335), 40-54 (232), 55-64 (166), 65-74 (132)

Pandemija i percepcija situacije u zemlji

9

Dok je za 52% građana situacija uzrokovana epidemijom korona virusa i vanrednim stanjem bila komplikovana ali podnošljiva, blizu 30% građana imalo je optimističan stav ocenjujući

uglavnom da se situacija nije previše zakomplikovala i da će se život uskoro vratiti u normalu. Ipak, svaki peti građanin doživljavao je situaciju kao veoma tešku.

I dok zaposleni imaju optimističniji stav, građani koji su izgubili posao ili primanja u toku pandemije i vanrednog stanja su znatno pesimističniji – čak 2/5 ocenjuje situaciju kao teško

podnošljivu. Nešto veću kritičnost i manji optimizam pokazuju sugrađani do 29 godina starosti, posebno naspram sugrađana starijih od 65 godina.

Baza: U radnom odnosu (430 ispitanika), Izgubili posao/ na neplaćenom odsustvu (59 ispitanika); Jedan odgovor

Kako procenjujete trenutnu situaciju u zemlji?

3%

26%

14%6%

Situacija je normalna, ništa se nijepromenilo

Situacija se nije previšezakomplikovala, život će se

uskoro vratiti u normalu

Situacija se zakomplikovala, ali jepodnošljiva

Situacija se veomazakomplikovala i teško je

podnosim

Situacija je ekstremna inekontrolisana

OPTIMISTI REALISTI PESIMISTI

52%28% 20%

19%

29% 30% 31% 33%

56%50% 50%

54%48%

26%21% 20%

15%19%

16-29 30-39 40-54 55-64 65-74

Baza: Total (865 ispitanika); Jedan odgovor

Baza: Beograd (207 ispitanika), Vojovdina (235 ispitanika), C. Srbija (423 ispitanika); Jedan odgovor

29%

15%

54%

45%

17%

40%

U radnom odnosu Izgubili posao/ na neplaćenom odsustvu

Optimisti

Realisti

Pesimisti

Pandemija i emocije

10

Situacija pandemije i vanrednog stanja je (bila) okidač za zabrinutost, ali ne i paniku kod 53% građana, pri čemu se najveći broj njih (38%) plašio za kako sopstveno zdravlje i dobrobit, tako

i za zdravlje i dobrobit svojih bližnjih. Za 16% međutim nije postojao uobičajeni način života, 13% je izjavilo da pati od pojačane nervoze, čak 7% da ima napade panike, a isti broj nema

nade u bolje sutra.

Čak polovina građana koji su situaciju pandemije i vanrednog stanja doživeli kao veoma tešku (što je u značajnoj meri povezano sa ne samo zdravstvenom već i ekonomskom

egzistencijalnom krizom koju proživljavaju) se plaši za svoju i dobrobit svojih bližnjih, čak trećina ima doživljaj da njihov uobičajeni način života više ne postoji, sličan broj pati od pojačane

nervoze, a gotovo svaki četvrti je izgubio nadu u bolje sutra.


Koje izjave najtačnije opisuju Vaša osećanja povodom pandemije virusa COVID-19?

Baza: Optimisti (245 ispitanika), Realisti (446 ispitanika), Pesimisti (174 ispitanika); Višestruki izbor

7%

7%

13%

16%

38%

38%

53%

11%

Nemam nadu u bolje sutra

Ponekad imam napade panike

Veoma sam nervozan, mnogo više negoinače

Moj uobičajeni život više ne postoji

Plašim se za svoju i dobrobit svojih bližnjih(emocionalnu, finansijsku, kvalitet života,

itd.)

Plašim se za svoje zdravlje i zdravlje svojihbližnjih

Zabrinut sam, ali ne paničim

Nemam nikakvih posebnih osećanja, sve jekao i obično

23%

15%

33%

33%

51%

40%

46%

8%

4%

7%

10%

15%

37%

41%

61%

9%

1%

2%

6%

5%

29%

29%

43%

16%

Nemam nadu u bolje sutra

Ponekad imam napade panike

Veoma sam nervozan, mnogo više negoinače

Moj uobičajeni život više ne postoji

Plašim se za svoju i dobrobit svojih bližnjih(emocionalnu, finansijsku, kvalitet života,

itd.)

Plašim se za svoje zdravlje i zdravlje svojihbližnjih

Zabrinut sam, ali ne paničim

Nemam nikakvih posebnih osećanja, sve jekao i obično

Optimisti Realisti Pesimisti

Pandemija i uloga građana, države i biznisa

11

Na stepen odgovornog shvatanja pandemije ukazuje prosečna ocena 4,7 na skali slaganja od 1 (uopšte se ne slažem) do 5 (apsolutno se slažem) sa stavom da se ljudi moraju ponašati

odgovorno kako bi smanjili rizik od infekcije za sebe i druge (92% građana se slaže sa ovim stavom). Građani Srbije se uglavnom slažu i da obični ljudi moraju da rade zajedno i pomažu

jedni drugima (prosečna ocena na skali slaganja od 4,3), te da je potrebno ujedinjeno delovanje država i solidarnost i društveno odgovorno ponašanje privatnih kompanija (prosečna ocena

4,1, oko 70% građana se slaže sa ovim stavovima).

Iako napor koji moraju učiniti građani i dalje dolazi na prvo mesto, sugrađani koji su situaciju pandemije i vanrednog stanja doživeli kao veoma tešku se nešto manje zalažu za individualno

odgovorno ponašanje u odnosu na ostale sugrađane (prosečna ocena 4,5). Koliko su ovi sugrađani u osetljivoj socio-ekonomskoj situaciji svedoči i nalaz da oni manje veruju i manje se

zalažu za solidarnost među državama u cilju prevladavanja pandemije.

Baza: Optimisti (245 ispitanika), Realisti (446 ispitanika), Pesimisti (174 ispitanika); Jedan odgovor

Koristeći skalu od 1 (apsolutno se ne slažem) do 5 (apsolutno se slažem), ocenite koliko se slažete sa sledećim izjavama?

Baza: Total (865 ispitanika); Jedan odgovor

4.74.3

4.1 4.13.8 3.8

3.0

4.0

5.0

Ljudi se moraju ponašatiodgovorno kako bi smanjili rizik od

infekcije za sebe i za druge

Obični ljudi moraju da radezajedno i pomažu jedni drugima

Privatne kompanije moraju dadoprinesu borbi protiv pandemije i

krize

Samo ako sve države delujuujedinjeno moći će da se pobedi

pandemija i ekonomska kriza

Vlada bi trebalo da pomognedrugim državama, ali ne na svoju

štetu

Vlada bi trebalo da pruža pomoćsamo svojim građanima i privredi

4.74.4 4.2

4.23.8

3.8

4.8

4.44.0

4.2 3.9

3.8

4.54.2

4.03.7

3.4

3.9

3.0

4.0

5.0

Ljudi se moraju ponašatiodgovorno kako bi smanjili rizik od

infekcije za sebe i za druge

Obični ljudi moraju da radezajedno i pomažu jedni drugima

Privatne kompanije moraju dadoprinesu borbi protiv pandemije i

krize

Samo ako sve države delujuujedinjeno moći će da se pobedi

pandemija i ekonomska kriza

Vlada bi trebalo da pomognedrugim državama, ali ne na svoju

štetu

Vlada bi trebalo da pruža pomoćsamo svojim građanima i privredi


Pandemija i uloga građana, države i biznisa

12

Sa starošću raste opredeljenje za građansku i među državnu solidarnost i ujedinjeno zalaganje na suzbijanju pandemije i ekonomske krize.

Radno sposobni građani do 54 godine su kritičniji i manje solidarnog stava od građana starijih od 55 godina.

Baza: 16-39 (335 ispitanika), 40-54 (232 ispitanika), 55-64 (166 ispitanika), 65-74 (132 ispitanika); Jedan odgovor

4.2 4.24.3 4.5

4.5

3.0

4.0

5.0

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

3.9 3.94.0 4.3

4.4

3.0

4.0

5.0

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

3.6 3.53.6 4.0

4.3

3.0

4.0

5.0

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Obični ljudi moraju da rade zajedno i pomažu jedni drugima

Samo ako sve države deluju ujedinjeno moći će da se pobedi pandemija i ekonomska kriza

Vlada bi trebalo da pomogne drugim državama, ali ne na svoju štetu

Koristeći skalu od 1 (apsolutno se ne slažem) do 5 (apsolutno se slažem), ocenite koliko se slažete sa sledećim izjavama?

Pandemija i pomoć

13

U proseku 40% građana Srbije izjavilo je da im u situaciji krize nije potrebna nikakva pomoć. Međutim, više od polovine je izrazilo potrebu za finansijskom pomoći (55%).

Potrebe za ostalim vrstama podrške su manje. Tako je 16% građana u preplavljenosti informacijama želeo i želi tačne informacije i uputstva kako da se zaštite od infekcije, a isti broj ističe

da bi im trebao i neki vid emocionalne ili psihološke podrške (15%). Svaki deseti građanin u vreme vanrednog stanja imao je potrebu za nekom vrstom fizičke pomoći usled zatvorenosti u

kući, te nedostatka opcija da se nabave hrana, lekovi, i sl.

Dok 3 od 5 građana Srbije koji su za vreme pandemije i vanrednog stanja bili u radnom odnosu izražava potrebu za finansijskom pomoći, taj broj dostiže blizu 80% među sugrađanima koji

su u ovom periodu izgubili primanja ili posao.

Sa druge strane, čak četvrtina sugrađana koji su krizu doživeli kao veoma tešku ima potrebu za emocionalnom podrškom, a svaki peti imao je potrebu za fizičkom pomoći usled

zatvorenosti u kući.


Koji tip pomoći je trenutno Vama potreban?

Baza: U radnom odnosu (430), Izgubili posao/ na neplaćenom odsustvu (59) Baza: Optimisti (245), Realisti (446), Pesimisti (174)

10%

15%

16%

55%

40%

Fizička (zatvorenost u kući,nedostatak opcija da se nabavihrana, lekovi, pomoć oko kuće

itd.)

Emocionalna/ Psihološka (npr.da naučim kako da se nosim sa

anksioznošću, strahom,razdražljivošću)

Informativna (npr. informacijekako da se ponašam kako bi

smanjio/la verovatnoćuinfekcije)

Finansijska (odloženo plaćanjekredita, naknade za

nezaposlene, socijalna davanja,itd.)

Nije mi potrebna pomoć

13%

18%

11%

78%

15%

10%

14%

19%

61%

40%


itd.)








21%

24%

19%

62%

24%

8%

13%

17%

54%

43%

7%

10%

11%

52%

45%


itd.)








Izgubili posao/ na neplaćenom odsustvu

U radnom odnosu


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

16-29 30-39 40-54 55-64 65-74

Finansijska (odloženo plaćanje kredita, naknade za nezaposlene,

socijalna davanja, itd.)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

16-29 30-39 40-54 55-64 65-74

Informativna (npr. informacije kako da se ponašam kako bi (što je

moguće više) smanjio-la verovatnoću infekcije

Pandemija i pomoć

14

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

16-29 30-39 40-54 55-64 65-74

Emocionalna/ Psihološka (npr. da naučim kako da se nosim sa

anksioznošću, strahom, razdražljivošću)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

16-29 30-39 40-54 55-64 65-74


Građanima radno aktivne starosne dobi (16-54 godine) je u najvećoj meri potrebna finansijska pomoc.

Informativnu podršku očekuju sugrađani do 64 godine starosti.

Mlađim sugrađani do 39 godina starosti potrebna je neka vrsta emocionalne podrške.

Sugrađani preko 55 godina starosti u najmanjoj meri izražavaju potrebu za bilo kojom vrstom pomoći.

Baza: 16-39 (335 ispitanika), 40-54 (232 ispitanika), 55-64 (166 ispitanika), 65-74 (132 ispitanika); Višestruki izbor

Koji tip pomoći je trenutno Vama potreban?

45%

20%

17%

12%

12%

11%

3%

9.0%


Da se ne naplaćuje provizija na bankomatima za klijente drugihbanaka

Odlaganje otplate kredita

Beskamatne rate tokom trajanja krize

Onlajn transferi i plaćanja između svih banaka i kreditnih organizacija bez provizija

Mogućnost jednokratnog zajma od banke do 50 000 rsd uz beskamatnu otplatu u roku od 6 meseci (uz dobru kreditnu ist.)

Drugo

Ne mogu da odgovorim/ Ne znam

Pandemija i potrebe za finansijskom pomoći

15

Svakom petom građaninu bi značilo da se na bankomatima drugih banaka ne naplaćuje provizija, a 17% građana izražava potrebu odlaganja otplate kredita.

Građanima radno aktivne starosti (16-54) bi u najvećoj meri značilo da se na bankomatima drugih banaka ne naplaćuje provizija, dok bi odlaganje otplate kredita najviše značilo građanima

od 30 do 54 godine starosti.

Najmanje potreba za finansijskom pomoći i pomoći bankarskih i sl. ustanova pokazuju građani preko 55 godina starosti.


Kakva Vam je podrška sada potrebna od banaka i finansijskih organizacija?

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Odlaganje otplate kredita

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Da se ne naplaćuje provizija na bankomatima za klijente drugih

banaka


Pandemija i potrebe za pomoći proizvođača prehrambenih proizvoda i telekomunikacionih operatora

16

Građani su u nešto većoj meri izrazili potrebe i za pomoći od strane telekomunikacionih kompanija i prehrambenih proizvođača (oko 45% građana). Dok bi blizu četvrtine starijih od 16

godina želelo da im u vremenu fizičkog distanciranja i kućne izolacije telekomunikacioni operatori omoguće besplatno korišćenje izvesnih onlajn usluga, kao što su filmovi, TV, Viber itd.,

približnom broju bi značila besplatna isporuka prehrambenih namirnica, a 18% bi želelo mogućnost direktnog naručivanja proizvoda od proizvođača hrane putem interneta.

Građanima radno aktivne starosne dobi (16-54) bi u većoj meri značile besplatna isporuka i mogućnost naručivanja prehrambenih proizvoda direktno od proizvođača putem interneta, kao i

pružanje besplatnih online usluga telekomunikacionih operatora (filmovi, TV, FB, Viber, i td.). Svim starosnim grupama podjednako bi značili besplatni dolazni i odlazni pozivi između telco

operatora na našem tržištu.

Najmanje potrebe za pomoći telekomunikacionih operatora i proizvođača prehrambenih proizvoda/ hrane pokazuju građani preko 55 godina starosti.


Kakva podrška Vam je potrebna od proizvođača prehrambenih proizvoda/ hrane?

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Mogućnost naručivanja direktno od proizvođača

putem interneta

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Besplatna isporuka

53%

23%

18%

16%

9%

3%

5%


Pružanje besplatnih onlajn usluga (filmovi, TV, Fejsbuk,…

Besplatni dolazni i odlazni pozivi između svih operatora

Mogućnost obavljanja poziva i sa neizmirenim računom

Besplatni pozivi za dostavu namirnica ili lekova…

Drugo


56%

22%

18%

12%

10%

6%

1%


Besplatna isporuka

Mogućnost online naručivanja direktno od proizvođača

Besplatni paket osn. namirnica iznad odr. iznosa

Isporuka sledećeg dana (nakon narudžbe)

Drugo


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Besplatni dolazni i odlazni pozivi između svih

operatora

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Pružanje besplatnih onlajn usluga (filmovi, TV, Fejsbuk, Viber, i dr.)

Kakva podrška Vam je potrebna od mobilnih operatora?


Pandemija i potrebe za pomoći velikih trgovina prehrambenom robom

17

Oko 40% građana izjavljuje da im je potrebna pomoć velikih trgovaca prehrambenom robom, i to najviše u vidu besplatne isporuke (22%) i brze obrade internet porudžbina (17%).

Besplatna isporuka i brza obrada online porudžbina bi u najvećoj meri značila građanima radno aktivne starosne dobi (16-54).

Najmanje potrebe za pomoći velikih trgovina prehrambenom robom pokazuju građani preko 55 godina starosti.


Kakva podrška Vam je potrebna od velikih trgovina prehrambenom robom?

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Brza obrada onlajn porudžbina

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Besplatna isporuka

61%

22%

17%

13%

11%

2%


Besplatna isporuka


Pružanje besplatnog paketa osnovnihnamirnica

Isporuka sledećeg dana (nakon narudžbe)

Drugo


Pandemija i potrebe za pomoći velikih trgovina neprehrambenom robom i proizvođača kozmetike/proizvoda za ličnu negu

18

Građanima je u manjoj meri u odnosu na ostale industrijske grane potrebna pomoć proizvođača neprehrambene robe i kozmetičkih i proizvoda za negu (oko 30%). I za ove kategorije

proizvoda građanima bi značile besplatne isporuke i popusti.

Besplatna isporuka bi u većoj meri značila potrošačima do 39 godina starosti, dok su popusti na neprehrambenu robu relevantni za potrošače do 54 godine starosti, a za kozmetičke i

proizvode za ličnu negu potrošačima do 64 godine starosti.

Najmanje potrebe za pomoći velikih trgovina neprehrambenom robom i proizvođača kozmetike/proizvoda za ličnu negu pokazuju građani preko 40 godina starosti (blizu 70%), a posebno

građani preko 55 godina starosti (između 80% i 90%).

Kakva podrška Vam je potrebna od velikih trgovina neprehrambenom robom (npr. prodavaca nameštaja, odeće i slično)?

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Dodatni popusti

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Besplatna isporuka

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74


0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Besplatna isporuka

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Popust na osnovne proizvode

69%

18%

15%

10%

7%

1%


Besplatna isporuka

Dodatni popusti


Besplatne onlajn konsultacije sa stručnim licima

Drugo

69%

18%

17%

11%

5%

0%


Popust na osnovne proizvode

Besplatna isporuka


Besplatne onlajn konsultacije sa stručnim licima

Drugo

Kakva podrška Vam je potrebna od proizvođača kozmetike/proizvoda za ličnu negu?

Baza: 16-39 (335 ispitanika), 40-54 (232 ispitanika), 55-64 (166 ispitanika), 65-74 (132 ispitanika); Višestruki izborBaza: Total (865 ispitanika); Višestruki izbor

Pandemija i spremnost na pomoć drugima

19

Iako je 47% građana Srbije izjavilo da nije (bilo) u mogućnosti da pruži neku vrstu pomoći svojim sugrađanima tokom COVID-19 pandemije i vanrednog stanja, svaki treći je spreman da

volonterski pomogne osobama koje nisu u mogućnosti da odu u kupovinu, a svaki peti bi povremeno izdvajao novac kojim bi kupovao proizvode komšijama u penziji.

Koliko su građani Srbije finansijski osetljivi u ovom periodu, vidi se po tome što se generalno ne bi odrekli dela svoje plate kako firma ne bi prestala sa radom: samo 1 od 10 je naveo da bi

iz ovog razloga pristao na smanjenje plate. Slično je i sa odricanjem od plate zarad čuvanja posla manje kvalifikovanih radnika u firmi.


Kakav vid podrške ste spremni da lično pružite drugim ljudima u trenutnoj situaciji?

47%

9%

10%

20%

33%

Nisam u mogućnosti da pružim pomoćdrugima zbog različitih okolnosti

Pristao/la bih na smanjenje zarade kakomanje kvalifikovani radnici u firmi ne bi dobili

otkaz

Pristao/la bih na smanjenje zarade kako firmau kojoj radim ne bi propala

Povremeno bih o svom trošku kupovao-laproizvode komšijama u penziji

Volontiranje/ besplatna pomoć ljudima koji nemogu samostalno otići u kupovinu

Pandemija i klučne potrebe

20

Da je kriza uticala na najbazičnije aspekte života građana Srbije ukazuju najčešći planovi i želje po normalizaciji stanja koji se za gotovo polovinu građana odnose na kontakt sa bliskim

osobama (45%), slede odlazak na odmor ili putovanje (33%), i boravak van kuće ili šetnja (18%).

I dok su pandemija i vanredno stanje najviše uticali na kontakte sa bliskim osobama i boravak van kuće i šetnju kod mlađih i najstarijih sugrađana, potreba za odmorom i promenom sredine

najizraženija je kod radno aktivnog stanovništva od 30 do 54 godine starosti.

Šta planirate ili biste želeli da uradite posle pandemije korona virusa? Navedite 3 stvari koje su za Vas najznačajnije.

7%

7%

8%

8%

9%

9%

10%

11%

13%

18%

33%

45%

Da odem u kupovinu/ na pijacu/ u razgledanje izloga

Da budem slobodan/ da se slobodno krećem/ bez ograničenja

Da završim/ nastavim studije, stručno usavršavanje, strani jezik,obuku vožnje

Da nađem posao

Da odem u prirodu, na pecanje i sl.

Da se vratim sportu/ treninzima

Da nastavim normalan život

Da izađem (kafić, kafana, i sl.)

Da se vratim na posao/ radim

Da šetam ili da jednostavno izađem/ boravim van kuće

Da odem na odmor/ putovanje

Da se vidim sa bliskim osobama (porodica/ prijatelji/ devojka/dečko)

0%

20%

40%

60%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Da se vidim sa bližnjima

0%

20%

40%

60%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Da odem na odmor/ putovanje

0%

20%

40%

60%

16 - 29 30 - 39 40 - 54 55 - 64 65 - 74

Da šetam ili da jednostavno izađem/ boravim van kuće

Baza: Total (865 ispitanika); Višestruki izbor Baza: 16-39 (335 ispitanika), 40-54 (232 ispitanika), 55-64 (166 ispitanika), 65-74 (132 ispitanika); Višestruki izbor

Pandemija i posledice

21

I dok 40% građana pretpostavlja da posle ovoga svet neće biti isti, da u situaciji pandemije ipak ne postoje samo negativne, već i pozitivne stvari i da će se čovečanstvo brzo izboriti sa

pandemijom smatra blizu 30% građana, a optimističan stav da će svet iz ovoga izaći jači deli svaki peti građanin.

Dok gotovo polovina sugrađana koji su krizu doživeli kao veoma tešku očekuje krupne promene na globalnom nivou kao posledice pandemije, oko 40% optimističnih smatra da u ovoj

situacijih ima i pozitivnih stvari, te da će se čovečanstvo brzo izboriti sa pandemijom.

Koje izjave najtačnije opisuju Vaša osećanja povodom pandemije virusa COVID-19?

Baza: Optimisti (245 ispitanika), Realisti (446 ispitanika), Pesimisti (174 ispitanika); Višestruki izbor

9%

10%

17%

47%

18%

26%

31%

42%

27%

44%

36%

32%

Čini mi se da će svet iz ovoga izaći jači

Pretpostavljam da će se ljudi brzo izboritisa pandemijom

U ovoj situaciji ne postoje samonegativne, već i pozitivne stvari

Pretpostavljam da posle ovoga svetneće biti isti


19%

28%

29%

40%

Čini mi se da će svet iz ovoga izaći jači

Pretpostavljam da će se ljudi brzo izboritisa pandemijom

U ovoj situaciji ne postoje samonegativne, već i pozitivne stvari

Pretpostavljam da posle ovoga svet nećebiti isti


Balkanska 29a/II

11000 Beograd

Srbija

tel: +381 11 3390846

+381 11 3390847

fax: +381 11 2681963

[email protected]

www.masmi.com

www.masmi.rs

HVALA NA PAŽNJI

Kontakti

Olivera Despotović Cvetković, Managing Director, [email protected]

Snežana Ilić, Head of Qualitative Research & Insight, [email protected]

Marija Trkulja, Senior Research & Insight Manager, [email protected]

http://www.masmi.com/

http://www.masmi.rs/

mailto:[email protected]



Život i kriza–efektipandemije · hrana, lekovi, pomoć oko kuće itd.) emocionalna/ psihološka...

Documents