P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 3 6 J U N 2 0 0 6 . G O D I N A X I V C E N A 5 0 D I N A R A

IZABRANO NOVO PREDSEDNI[TVO SDUS, PREDSEDNIK MILAN GUTOVI]

TEMA BROJA: FESTIVALI

2

Festivali

LUDUS 136Lu

KIJEVSKI MAJ”Travnevy” je originalni naslov, na

ukrajinskom jeziku, festivala koji se poosmi put doga|a u neodoljivom kijevskompozori{tu ”Suzirja”, {to bi zna~ilo ”Zve-zdara”.

Nastao kao festival pobratimljenihgradova, ”Kijevski maj” je to nadrastao.Danas, Elena Negresku, glavni menad`eri Oljeksij Ku`eljnij, direktor, smatrajusvoj festival humanisti~kim praznikom.”Festival slavi ljubav prema `ivotu iprema pozori{tu”, parola je iz katalo-ga.Ovde su, tokom osam godina prodefilo-vali i Ani @irardo, i Marsel Marso, imnogi drugi zna~ajni umetnici. Kijev,ina~e prelep grad, u maju je prosto~aroban. Cvetaju kestenovi, u bezbrojnimparkovima, a kesten je, simbol Kijeva.Ba{ zbog toga, Kijevljani su proglasilimaj mesec za praznik. Tada su svakulturna doga|anja - i Dan grada, iEvrosong /pro{log maja/, i takmi~enjeuli~nih bendova, pa i pozori{ni festivali,kao {to je ”Kijevski maj”.

Poslednjih godina, na ovom festivaluu~estvuje po neka srpska predstava: ”Umre`i”, Kru{eva~kog pozori{ta, ”Jasminna stramputici”, beogradskog TeatraSlavija, ”Zlatno runo”, Beogradskogdramskog...

Ove godine, pre nekoliko nedelja, naistom tom skupu, nas je predstavljalobeogradsko Narodno pozori{te, sa pred-stavom ”Kova~i”, Milo{a Nikoli}a, ure`iji Stefana Sabli}a. I ne samo to. U istovreme, vrlo preduzimljivi mladi ljudi, drDejan Ajda~i}, lektor na Katedri za srbis-tiku vrlo presti`nog Univerziteta [ev-~enko i na{ ambasador, Goran Aleksi}, uzpomo} Ministartva kulture Srbije, orga-nizovali su prevo|enje i objavljivanje”Novije srpske drame” na ukrajinskom

jeziku. U knjizi su se na{li: AleksandarPopovi}, Ljubomir Simovi}, Neboj{aRom~evi}, Du{an Kova~evi}, BiljanaSrbljanovi} i Milena Markovi}.

Na sceni avangardnog istra`iva~kogpozori{nog centra ”Les Kurbas”, upri-li~ena je teatarska promocija srpskedrame, pod naslovom ”Srpski kapri~o” iknjige drama. Ukrajinci su pripremiliodlomke iz Rom~evi}evog, Markovi}eve iSimovi}evog dela. Vrlo efektno i uspe{no.

Svake ve~eri, u toku nedelju dana,Kijevljani su mogli da vide, prevedene,snimljene pozori{ne predstave iz Srbije.Medijski javni servis Srbije, Redakcijaigranog programa, ustupila je desetsnimaka pozori{nih predstava po delimasavremenih srpskih pisaca. I to je bio punpogodak.

Na festivalu ”Kijevski maj”, osimna{ih, nastupili su jo{ i: Izraelci, [vajcar-ci, ^esi, Nemci, [ve|ani i Finci. Lepodru{tvo!

D. B.

Festivali su kao ljudi - menjaju se sapromenom okolnosti u kojima po-stoje.

I gradovi su kao festivali. Ili, kaoljudi. Od okolnosti zavisi njihov karakter.Neko bi pomislio da je o nekoj nastranostire~. Ali, nije.

Posle devet godina, pozori{ni festivalu Mladenovcu se nastavlja. U ono vreme,kada su ovde postojale vrlo kvalitetneSlobodarske pozori{ne sve~anosti, Mlade-novac je bio bitna kota na karti festivala.Uostalom, o tome postoje i svedo~anstva,knjiga o festivalu, najpre, a onda i mnogiu~esnici i laureati, koji se i danas saponosom i rado{}u se}aju u~e{}a na festi-valu u Mladenovcu.

U me|uvremenu, sve se promenilo.1997. godine prekinuta je tradicijapozori{nog festivala u Mladenovcu. Bezobzira na to {to su se takozvane dru-{tveno politi~ke okolnosti menjale, po-zori{te je hladno moglo da ostane rezoner,ogledalo, Pitija dru{tva koje se menjalo.Ali, nije. Ve} devet godina, dakle, ovdenema pozori{nog festivala i njegovo od-sustvo se itekako prime}uje.

Grupa entuzijasta / to jo{ uvek posto-ji!/, Mladenov~ana, Mladenov~ana urasejanju, prijatelja Mladenovca, odlu-~uje, ove, 2006., da nastavi pozori{nifestival.

Tranziciona su vremena. Jedna korpaproblema iz davnih devedesetih, samo jezamenjena drugom korpom problema:privreda stagnira, op{tinska kase je svepraznija, sve se neprestano menja, ni{tana bolje...U tim uslovima, odlu~ujemo dafestival ponese ideju TEATAR U JEDNOMAKTU, nadaju}i se da mu time ne}emoanticipirati sudbinu. Trebalo bi da traje,bez obzira na stalne promene, koje su,re~eno je...

Pozori{te koje }ete videti na ovom,prvom po redu izdanju, pod ovim na-slovom, a 23., od po~etka onog festivala,ni{ta se nije izmenilo. I to nije nikakvo~udo. Ako traje ve} nekih dve ipo hiljadegodina, pozori{tu vreme koje je proteklo,naravno, ne ~ini ni{ta. Sve ono {to su bilazna~ajna pitanja na koje se od pozori{tatra`i odgovor - ko smo, kuda idemo, za{tosmo tu - i dalje su zagonetke na koje }e,mislim, odgovoriti i ovogodi{nji, prvifestival TEATAR U JEDNOM AKTU, uMladenovcu.

Biraju}i, veoma ozbiljno i zapitano,predstave koje }u vam predlo`iti za okto-bar 2006., koji smatram veoma zna-~ajnim mesecom u kulturnoj istoriji Mla-denovca, htela sam, dragi sugra|ani, dapoka`em svu vanvremenost onoga {to suteme kvalitetnog pozori{nog ~ina: umet-nosti u ~oveku, njegovih se}anja na de-tinjstvo, humanosti u bezizlaznim vre-menima, la`ljivosti i prevaranciji zaradlak{eg `ivota, samo}i, odrastanju...

Smatram da, ovom prilikom, kadazapo~injemo novu fazu festivala, i kadabiramo predstave koje }e biti neka vrstaklju~a za ubudu}e, treba da se bavimoonim temama i idejama koje zaista po-meraju na{e iskustvo ka boljem razu-mevanju samih sebe i sveta oko nas.Suprotnost tome je `anr koji bih uvekizbegla: lake, bulevarske komedije,povr{nu zabavu, dnevnopoliti~ke, kratko-ro~ne teme, komercijalne ujdurme...

U tom smilu, dragi sugra|ani i lju-bitelji teatra, u godini u kojoj slavimojubileje dva na{a velika pisca, JovanaSterije Popovi}a i Bore Stankovi}a, kadase ponovo mladi dramski pisci bude na

ovom tlu, kada srpska drama uzle}e, asvetsko pozori{te polako napu{ta oneisplative `anrove koje govore o nasilju inastranostima, izabrala sam {est pred-stava iza ~ijeg kvaliteta stojim i koje isama, kao kriti~ar i teatrolog, radogledam. Nadam se da }e se svideti i publi-ci, za koju, na kraju, sve ovo i radimo. Jer,Mladenovac je, se}am se i sama, imaouvek vrlo kvalitetnu i posve}enu po-zori{nu publiku. I ne samo to. Kako imamprvo se}anje na svog oca, Mladenov-~anina, na ovoj istoj sceni, kako igraPastora u Cankarevom ”Kralju Betaj-nove”, i smatram to svojim motivom da sepozori{tem bavim, znam da i drugi Mla-denov~ani pamte, iz onih starih, naj-kvalitetnijih i ovih novih, napregnutihvremena, onaj zaneseni, plemeniti ama-terizam, koji je pozori{noj umetnostidarovao mnoge svetle trenutke.

Nadam se, kao Mladenov~anka, i kaopozori{ni ~ovek, da }e ponovno pokretanjepozori{nog festivala u Mladenovcu zapa-liti iskru u autenti~nom pozori{nom is-tra`ivanju u Mladenovcu, i da }e onarazgoreti vatru nekog novog pozori{takoje }e imati znak na{eg Grada. Jer, usvetu je osim nacionalnih, narodnih,napu{ten princip profesionalnih i amater-skih pozori{ta. Pozori{te, najzad, kvali-fikuje njegov kvalitet, a ne administracijakoja je uposlena u njemu. A za sredstvase ionako konkuri{e po projektima.

Zato imam nadu da }emo ve} mi, nakraju na{eg dvogodi{njeg mandata, anaslednici svakako, videti kako Mladeno-vac dobija svoje pozori{te, uz pozori{nusalu i infrastrukturu pozori{nog ~ina,koja je neophodna.

Evo predstava koje predla`em zafestival TETAR U JEDNOM AKTU, koji }ese odr`ati od 2. do 8. oktobra 2006. uMladenovcu:

1. Volela bih da festival zapo~ne uslavu pozori{ta, predstavom koju njeniakteri vole da nazovu ”Ljubavnom izja-vom pozori{tu”. To je komedija ‘GRETA,STRANICA 89’, autora Luca Hibnera, ure`iji Borisa Lije{evi}a, u kojoj izvrsnoigraju Jasna \uri~i} i Boris Isakovi}. Ovapredstava, koja govori o pozori{tu, o oni-ma koji su ”od gra|e od koje se pravesnovi”, kako ka`e [ekspir, koji sanjaju tevoje snove pred na{im o~ima i imajusopstvenu nostalgiju na one koji su prenjih na sceni bili... Ovo je predstavaSrpskog narodnog pozori{ta u NovomSadu, a oboje protagonista su, na posled-njem Festivalu komedije u Jagodini dobili”]urane” za svoju umetnost.

”GRETA jeste komedija, i to vrhun-ska, ali je vi{e od toga istinski pozori{nikrik u koji su stale sve tuge, razo~aranja,muke, uzdasi, suze i ko zna {ta sve jo{komplikovanog, stresnog pozori{nog`ivota...”, ka`u o svojoj predstavi akteri.

2. Druga po redu predstava na na{emfestivalu, osim {to je vrhunska po kvali-tetu, ima dva zna~ajna zadatka: najpre,da pro{iri zna~enje pozori{nog `anra natakozvani neverbalni teatar, na onu vrstupozori{ta kojem nisu potrebne re~i da bise izrazilo. Drugi zadatak bi bio, daprimerom malog Slova~kog pozori{ta izBa~kog Petrovca poka`e kako jedan poobimu mali teatar, u malom gradu, mo`eda postane profesionalni i da dobijenajvi{e svetske nagrade. Ako ima pravuideju o tome koja je njegova pozori{namisija.

U pitanju je autorski projekat redite-lja i glumca Miroslava Benke, ‘HLEBA IIGARA’, Slova~kog pozori{ta iz Ba~kog

Petrovca. Ovo je pri~a o umetni~komfotografu i njegovim se}anjima na sop-stvene korene, rituale `ivota i smrti izdetinjstva, uz u`ivanje svih gledao~evih~ula u u~estvovanju u ovom pozori{nomprazniku.

Predstava je bila prikazana naBITEF-u i dobila, nedavno, Gran Pri name|unarodnom festivalu FADJR uTeheranu, u te{koj svetskoj konkurencijiod preko 200 ostvarenja.

3. Tre}e ve~eri festivala bi biloprikazano jo{ jedno pozori{no ~udo: pred-stava ‘HELVEROVA NO]’, Kamernogteatra 55 iz Sarajeva, autora IngmaraVilkvista, u re`iji Dina Mustafi}a. U pred-stavi igraju Mirjana Karanovi} i ErminBravo, maestralno. Predstava je najna-gra|ivaniji projekat Kamernog teatra 55u istoriji tog pozori{ta. Dobili su glavnenagrade u Kairu, Istanbulu, Rijeci...‘HELVEROVA NO]’ je predstava koja sene gleda ni lako, ni rado. Ali je obrazac izkojeg mladi glumci treba da se u~e svojojte{koj i nezahvalnoj umetnosti.

Jedna je od ”kristalnih” nacisti~kihno}i. Mladi Helver, de~ak sa ograni~enimsposobnostima, mladi nacista, vra}a se usirotinjski stan, gde ga ~eka njegova jedi-na prijateljica...Do kraja predstave,vide}emo svu strahotu Istorije, koja jenajsurovija prema slabima. Ali, i svuveli~inu Ljubavi i @rtve...

4. ^etvrta predstava na festivaluTEATAR U JEDNOM AKTU done}epublici relativnu relaksaciju. Imaju}u uvidu veliki jubilej, 200 godina od ro|enjaJovana Sterije Popovi}a i njegov genijalnitalenat da uka`e na groteskne manena{eg roda, predstava koju predla`em,‘LA@A I PARALA@A’, u re`iji DraganaJakovljevi}a i u produkciji Teatra JoakimVuji} iz Kragujevca je pravi primertuma~enja Sterijinog dela koje ostajeverno autorovoj ideji, a moderno u svomizvo|enju. Igrano na sasvim osobenna~in, ovo rano Sterijino delo je postalogroteska ovog, me{etarskog i la`ljivogdoba. Izvrsna re`ija, odli~ni glumci,zanimljiva postavka ~ine da sam ovoj‘LA@I I PARALA@I ‘ dala prednost predjo{ nekoliko, izvedenih u ovoj pozori{nojsezoni.

5. Pozori{na predstava ‘DVIJE’, Ate-ljea 212 bi bio moj izbor za ~etvrto ve~efestivala. Autorka je mlada Tena [tivi~i},koja se, u me|uvremenu, oglasila sa jo{nekoliko uspelih pozori{nih komada, odkojih je ”Nemre{ pobje} od nedjelje”nedavno odigran na maloj sceni istogpozori{ta. Autorka se bavi usamljeno{}umladog ~oveka, `ene, pre svega, u urba-nom okru`enju, koje, paradoksalno, nedaje povod ni priliku za kvalitetnu komu-nikaciju. Rediteljka je Snje`ana Banovi},a igraju zvezde Ateljea 212, Jelena \oki},Aleksandra Jankovi}, Stela ]etkovi} iSvetislav Gonci}.

”U su{tini, spisateljica pri tom ve{toizbegava da komad bude samo inventarkarakteristi~nih detalja, uspeva da onipoja~avaju `ivost i upe~atljivost likova, iopisanih doga|aja, i obrta u radnji, onoga{to je posebno u ljudskim sudbinama iuvek jeste pravi predmet prikazivanja usvakom iole ozbiljnom pozori{tu....”, ka`eu svojoj kritici za ovu predstavu NINovkriti~ar, Vladimir Stamenkovi}. ”Takav,kakav jeste, komad ‘DVIJE’ deluje ka-tarzi~no na beogradske gledaoce, jer imomogu}ava da u ogledalu stvarnosti pre-poznaju i sopstvenu situaciju, {to bi posti-zale i drame Biljane Srbljanovi} i MileneMarkovi}, kad bi bile prikazane predzagreba~kom publikom.”

6. Poslednje ve~eri u konkurenciji zanagradu festivala, predla`em kultnupredstavu Jugoslovenskog dramskog po-

zori{ta, ‘HADERSFILD’, autora Uglje{e[ajtinca, u re`iji Britanke, Aleks ^iz-holm. Ovaj komad je surov i bespo{tedan,tragikomi~an tekst o apatridima, o odla-sku, o odrastanju, o provinciji i metropoli,o la`nom pojmu normalnosti i onogdrugog. U predstavi, izme|u ostalih, igra-ju Goran [u{ljik, Vojin ]etkovi}, JosifTati} i Neboj{a Glogovac, koji je za ovuulogu dobio Sterijinu nagradu, a i daljeizaziva ovacije na otvorenoj sceni za nju.

To bi bila moja ovogodi{nja selekcijaza predstave u konkurenciji za festival-sku nagradu.

Kako je pozori{te umetnost kojazavisi od ljudi koji na sceni nastupaju, afestival je u oktobru mesecu, za nekolikomeseci, predvide}u mogu}nost da nekobude spre~en, vi{om silom, da nastupi nana{em festivalu. U tom slu~aju, dve pred-stave koje predla`em da nastupe nanjemu, koje bih, da festival ima vi{e

dana, svakako uvrstila, su ‘GOSPO\AMINISTARKA’, Narodnog pozori{ta izBanja Luke, u kojoj naslovnu ulogu igraSvetlana Bojkovi}, u re`iji Milice Kralj iGogoljeva ‘@ENIDBA’ Narodnog pozori{taiz Beograda, u re`iji Slavenka Saletovi}a,u kojoj igraju prvaci nacionalnog teatra,izuzetno dobro i efektno.

Za zatvaranje festivala TEATAR UJEDNOM AKTU, predla`em pozori{niprojekat koji ne bi mogao da do|e ukonkurenciju, zbog svog `anra, a izvodega izuzetni glumci. To je kabare ‘DA, TOSU BILI DANI’, u kojem glume, pevaju igovore poeziju izuzetni Neboj{a Dugali} iBoris Pingovi}, u sopstvenoj produkciji.

Nadam se, po{tovani sugra|ani, da}e ovaj izbor predstava biti podsticajan,zanimljiv i vredan va{e pa`lje.Dragana Bo{kovi}, teatrolog 13. jun 2006.

POZORI[NI FESTIVAL, MLADENOVAC,2. - 8. oktobar 2006. - zapisi selektora

TEATAR U JEDNOM AKTU

JJaassnnaa \\uurrii~~ii}} ii BBoorriiss IIssaakkoovvii}} uu pprreeddssttaavvii GGrreettaa ssttrraanniiccaa 8899

LLiiddiijjaa DDaanniilljjccuukk,, pprreeddssttaavvaa KKrriivviiccaa NNeebboojj{{eeRRoomm~~eevvii}}aa

LUDUS 1363

Razno

DUNAVSKA ODISEJA 2007.Pre {est godina, 2000. zapo~eli smo

razgovore, u Internacionalnom in-stitutu za mediteransko pozori{te

/IITM/ o izvesnom, zapravo neizvesnomprojektu u saradnji sa UNESKom, zvalismo ga ODISEJA. Prona|en je {kolskiratni brod ”Konstanca”, u rumunskoj luciBraila. Brod je bio nosa~ helikoptera, sakadetskom posadom. Na njemu smo orga-nizovali ODISEJU, mada se niko nijenadao da }e nam to i uspeti.

2003. godine, isti brod je, sa veselompozori{nom dru`inom na palubi, oplovioistu rutu: Korzika, Francuska, [panija,Maroko, Tunis, Malta, Sicilija, Sardenja,Italija, Slovenija, Hrvatska, Srbija,Albanija, Gr~ka, Turska, Rumunija....UPrvoj ODISEJI, predstava je bila pod istimnaslovom, ”Odiseji”. Re`irala je Rumun-ka, Katalina Buzojanu. U drugoj ODISE-JI, na brodu se igrao multimedijalniprojekat, ”Memorija mora”, u re`ijikapetana plovidbe, Ri{ara Martena,reditelja, glumca, vlasnika KompanijeRi{ar Marten iz Marseja, i glasovitogpozori{ta ”Turski”, u kojem je, po tradici-ji, sedi{te ODISEJE.

Ove, 2006., agilni Vir`il Oga{anu,slavni rumunski pozori{ni glumac, pred-lo`io je novu ODISEJU - po podunavskimzemljama! Nastala je konsternacija!Mnogi ~lanovi / 24 mediteranske zemlje~ine IITM/ su upitno digli obrve, napo~etku svih @oakin Benite, iz Portugali-je, koji je istim gestom propratio i medi-teransku ODISEJU. A na samom krajutog reda - na{ Pepe, direktor IITMa, HozeMonleon, koji uvek ima pravo obja{njenjei za neobja{njive stvari!

”Dunavska ODISEJA je legitimninastavak dve prethodne ODISEJE”, za-po~eo je svoj vatreni, strasni, mediteran-ski pledoaje Ri{ar Marten. Muk. ”Dveumetni~ke, humanisti~ke, avanture...Koje su dale novu scenu savremenoj po-zori{noj kreaciji... Brod mira nastavljasvoju plovidbu!”

Na pomen ”broda o kojem sanjajupesnici”, svi u~esnici ODISEJE / VladanBrkovi}, na{ glumac, u~estvovao je una{e ime/ su se trgli. Ona ideja, koja jezapalila Mediteran, u~inila je svoje.Pravo obja{|njenje je, ipak, dao Mon-leon:” Dunavom, sever Evrope dolazi do

mediteranskog peska!”, izbacio je parolui dobio aplauz.

Od tog trena, maja ove godine, DU-NAVSKA ODISEJA je po~ela da seostvaruje. Dogodi}e se septembra 2007.,na brodu koji, opet, daje Rumunija, ali,ovoga puta, to nije ratni brod. To }e bitituristi~ka la|a za krstarenje, sa mnogokabina, visokog luksuza. Nas dve stotine}e biti u~esnika - glumaca, performera,peva~a, pesnika, filozofa, politi~ara! Jer,na brodu }e biti permanentni forum, kaoi u svakoj luci, gde brod mira pristane.

Luke DUNAVSKE ODISEJE su sle-de}e: Gurgiu, Ruse, Turn Severin /Ru-munija/, Beograd /Srbija/, Budimpe{ta/Ma|arska/, Bratislava /Slova~ka/, Be~/Austrija/.

Brod je dug 120 metara, ima 92kabine, dve restoranske sale, dva salonavisokog konfora, prostor za 180 gledala-ca, za na{e forume...

Dunav, simbol Evrope, spoji}e Sever iJug. Opet. Do slede}e ODISEJE.

Dragana Bo{kovi}

[ESTO BIJENALE SCENSKOG DIZAJNAUorganizaciji Centra za scensku

umetnost i tehnologiju ”JUSTAT” iMuzeja primenjene umetnosti, od

7. do 30. septembra u Beogradu bi}eodr`ano 6. Bijenale scenskog dizajna.Program ove najzna~ajnije manifestacijeu na{oj zemlji posve}en dizajnu i te-hnologiji u scenskim umetnostima odr-`a}e se u Muzeju primenjene umetnosti,Hali 3 Beogradskog sajma, galeriji”Ozon”, Domu omladine, Muzeju Ju-goslovenske kinoteke i drugim prostori-ma u gradu.

Na Bijenalu se mogu prijaviti radovirealizovani u toku 2004, 2005. i 2006.godine, a konkurs je bio otvoren do 15.juna. Pravo u~e{}a imaju svi autori iproducenti iz SCG, kao i oni umetnici kojisu svoje projekte realizovali u inostran-stvu. Tako|e, za nagrade Bijenala mogukonkurisati i stvaraoci iz inostranstva

koji su u~estvovali u doma}im produkci-jama.

Od ove godine, u okviru programaBijenala, bi}e pokrenuta nova me|una-rodna sajamska manifestacija ”Bi ekspo -Me|unarodni sajam scenske umetnosti itehnologije” koji }e biti odr`an od 15. do18. septembra u Hali 3 Beogradskog saj-ma. Ovaj doga|aj predstavlja}e nezavis-nu autohtonu izlo`bu u okviru Bijenalakoja }e imati za cilj da na jednom mestuposetiocima predstavi sve mogu}nosti ipotencijale izvo|a~ke umetnosti i produk-cije.

Organizatori Bijenala raspisa}e ijavni anonimni konkurs na temu Beogra-da kao urbane scene, koji }e biti otvorenza studente svih {kola i nivoa obrazova-nja.

Najve}i uspeh ovogodi{njeg Bijenala,prema oceni prof. Radivoja Dinulovi}a, jeu~e{}e na{e zemlje na Pra{kom kvadrije-

nalu, najuglednijoj svetskoj izlo`bi po-zori{ne scenografije, kostimografije iarhitekture. Prof. Dinulovi} kao komesarprezentacije SCG u Pragu, pojasnio je da}e tema nastupa na{e zemlje biti odnosizme|u grada, arhitekture i scenskihdoga|aja u Beogradu. Za nacionalnupostavku na Pra{kom kvadrijenalu za-du`en je prof. Branko Pavi}. Njegovomkoncepcijom transformacije i izgradnjebeogradskih scenskih objekata u posled-njih pet godina, na{a zemlja }e ambi-ciozno nastupiti na Pra{kom kvadrije-nalu na kojem do sada nismo postiglineke zna~ajnije uspehe.

A kao svojevrsni dar Beogradu,Pozori{ni institut u Pragu pripremio jeposeban program kojim }e sve~ano bitiotvoreno ovogodi{nje 6. Bijenale scen-skog dizajna.

Isidora Masnikovi}

Savez dramskih umetnika Srbijeraspisuje

JJ AA VV NN II PP OO ZZ II VV --KK OO NN KK UU RR SSza predlaganje

kandidata za dodelu Nagrade M I L O [ @ U T I ]

Nagrada se dodeljuje za najboljegluma~ko ostvarenje na scenama

profesionalnih pozori{ta Srbije i Crne Gore,u predstavama premijerno izvedenim uperiodu od 30. juna 2005. do 30. juna

2006. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga,velika ili mala, tragala~ka i da se mo`e

ozna~iti kao putokaz u razvitku glume, kaoi da je glumac, stariji ili mla|i, osvedo~io

svoju posve}enost umetnosti glume iodgovornost prema misiji pozori{ta.

Predlaga~i kandidata mogu bitiprofesionalna pozori{ta, dramski umetnici,

pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke

ustanove i udru`enja.

Predloge sa pisanim obrazlo`enjemposlati na adresu:

Savez dramskih umetnika Srbije,Beograd,

Studentski trg 13/VI,

ili e-mailom, na adresu:sdus@net.yu,

najkasnije do15. septembra 2006. godine.

GGoorraann AAlleekkssii}},, DDrraaggaannaa BBoo{{kkoovvii}},, IIrriinnaa VVoolliicckkaa,, rreeddiitteelljj

4

Festivali pozori{ta za decu

LUDUS 136Lu

Ovogodi{nji festival ‘TIBA’, ~etvrti poredu, reflektovao je heterogenostformi i sadr`aja u okvirima evrop-

ske pozori{ne produkcije za decu i mlade.Na programu, i u konkurenciji za neko-liko nagrada o kojima su odlu~ivala dva`irija, na{lo se devet predstava, me-|usobno dakle, vrlo razli~itih, i po sa-dr`ajima koje tretiraju, i po na~inima nakoje ih scenski prezentuju: od vrloozbiljno konceptualizovanih, umetni~kivrednih (”U senci Hamleta” stokholm-skog Dramatena, ”Slon i Krokodil” dan-skog teatra Corona la Balance, ”Oka-menjeni princ” beogradskog Malog po-zori{ta ”Du{ko Radovi}”), preko manjeili vi{e zanimljivih, osavremenjenihinterpretacija klasi~nih narativa za decu(”Pepeljuga” beogradskog pozori{tanceta”Pu`”, ”Ba{ ~elik” Dje~ijeg pozori{taRepublike Srpske), savr{enih mejnstrimpredstava za decu (”Ivica i Marica”Dje~jeg Kazali{ta iz Osijeka), produkcijekoja i nije posebno prilago|ena deci imladima (”Pri~e zapadnih Slovena”pozori{ta Theatre of Generations izSankt Petersburga), do umetni~ki sasvimbezvrednih spektakala (”Mala sirena”irske trupe Big Telly Theatre).

”Slon i krokodil” reditelja Markavan der Veldena, bazirana na slikovniciholandskog pisca i ilustratora MaksaVelthuijsa, izvo|a~ki je izuzetno preciznapredstava, sa elementima tragikomedije.Protagonisti su Slon (igra ga SorenMoller Pedersen) i Krokodil (Pio Simon-sen), kom{ije koje svoj odnos zapo~injubu~nim sva|ama, pakostima, mr`njom,koje }e se tokom radnje predstave trans-formisati u duboko, iskreno i dirljivoprijateljstvo. Predstava je realizovana savrlo malo re~i (uklju~en je narator kojipubliku uvodi u radnju, njegova pri~a seemituje preko zvu~nika), i definisana jenjihovom spretnom, fizi~ki nagla{enomigrom (treba napomenuti da Pio Simon-sen nije {kolovan glumac, ve} da jeklovn). Pojedini scenografski i kostimo-grafski detalji su duhovito ostvareni (npr.fotografije njihovih ~lanova porodice),muzika se `ivo izvodi (krokodil je violin-ista, dok je slon bubnjar), {to sve zajednoovu predstavu ~ini konceptualno ~istom iumetni~ki zna~ajnom.

Mark van der Velden je re`irao ipredstavu ”Okamenjeni princ”, sa srp-skim glumcima, na Ve~ernjoj sceni Ma-

log pozori{ta ”Du{ko Radovi}”, koja jetako|e prikazana na ~etvrtom festivalu‘TIBA’. Nastala na osnovu romanaElgarda Jonsona (dramatizacija HeningaMankela, adaptacija Igora Bojovi}a),predstava se bavi problemom odrastanjade~aka koji je svoju mladost proveo uinstituciji za le~enje psihi~kih bolesnika,uzrokovano krizom identiteta sa kojomse suo~io tokom detinjstva (majka jenapustila oca i njega, zajedno sa trojenjegove bra}e). Veldenov ”Okamenjeniprinc” je bitan zbog koncepta prostora (iizvo|a~i i publika sede na sceni, publikaokru`uje izvo|a~e), zatim zbog slo-bodnog, fleksibilnog pristupa u obliko-vanju likova (sve likove superiorno igra-ju dva glumca, Goran Jevti} i Ivan To-mi}), kao i zbog dru{tvene relevantnosti(predstava direktno i aktivno komunici-ra sa problemima mladih, {to je va`noper se, imaju}i u vidu da je na{a po-zori{na praksa, posebno u domenu teatraza decu i mlade, dominantno eskapi-sti~ka, odnosno retko pretenduje na to dase suo~i sa realno{}u).

”U senci Hamleta”, prema tekstuIrene Kraus, napisanom na osnovu [ek-spirove tragedije, jedna je od umetni~kinajozbiljnijih predstava koje su izvedenena festivalu. Igrana u zgradi Narodnogpozori{ta, na tri razli~ita prostora, pred-stava koju je na sceni stokholmkog”Dramatena” re`irala Agneta Ehren-svard, mogla bi da poslu`i kao recept zauspe{nu interpretaciju [ekspira u do-menu teatra za mlade. Esencija tra-gi~nog sveta ovog elizabetanskog pisca jenesporno zadr`ana, dok je sa drugestrane kontekst odvijanja radnje osavre-menjen, u velikoj meri pribli`en mladimljudima.

Koncept prostora predstave je zaistafunkcionalan i specifi~an; igra je po~elau holu pozori{ta (ispred scene ”Ra{aPlaovi}”), koji je predstavljao aerodrom,gde je radnja inicirana saop{tavanjemvesti Hamletu da mu je otac umro, nakon~ega se protagonista onesvestio. Zatim suse izvo|a~i, pra}eni publikom, popeli naprvi sprat, u jednu malu, tesnu, klaus-trofobi~nu sobu, gde su gledaoci biliprinu|eni da se ekstremno zguraju, da bimogli da prate Hamletovo ispraznoblejanje u televiziju, a onda i vrlo dra-mati~nu raspravu sa majkom, koja seokon~ala Hamletovom fizi~~om mani-

festacijom besa. Potom su se izvo|a~i ipublika preselili na jednu ad hoc monti-ranu scenu, vrlo malu, gde se odigraoostatak predstave. Izrazita kamernostprostora je stvorila jedan nagla{en ose}ajsku~enosti, efektne klaustrofobije. Sce-nografija, kao i kostimografija, je jednos-tavna, crna, elegantno minimalisti~ka, aceo ansambl ”Dramatena” je izuzetnoemotivno, psiholo{ki realisti~no obliko-vao likove [ekspirove tragedije (Hamleta,Ofeliju, Gertrudu, Laerta...). U predstavise upotrebljavaju i lutke, projektuju sesenke, {to sve stvara jedno markantnobogatstvo izraza. Predstava ”U senciHamleta” je u velikoj meri utemeljena usavremenoj popularnoj kulturi, ~ime semladoj publici posebno pribli`ava smisaotragedije: Hamlet, npr. slu{a pank mu-ziku, {to }e biti efektno ironi~no isko-ri{}eno kada se emituje pesma ”God Savethe Queen” grupe Sex Pistols, Ofelija pevajednu pesmu Madone, koje tematskireferira, tako|e ironi~no, na odnos saHamletom, porodica na televiziji gledavesti koje se odnose na savremene,evropske politi~ke probleme (npr. proble-mi sa valutom), itd.

”Alisa” beogradskog pozori{ta”Bo{ko Buha”, nastala po motivima delaLuisa Kerola, u re`iji Marije Milenkovi},va`na je zbog inovativnog pristupa ustvaranju pozori{ta za decu i mlade, uokvirima srpske produkcije. Iakodramatur{ki donekle konfuzna, predsta-va je vrlo zanimljiva zbog vizuelne iauditivne poeti~nosti, kombinovanjaelemenata pozori{ta senki i koreodrame,koji upe~atljivo manifestuju Alisinuusamljenost, strah, konfuziju, neza-{ti}enost, i potragu za sigurno{}u. Pred-stava je verbalno sasvim svedena,simboli~na, asocijativna, {to je sve ~iniumetni~ki vrednom i progresivnom ukontekstu na{e produkcije pozori{ta zamlade.

”Mala sirena” irske trupe Big TellyTheatre Company, nastala prema bajciHansa Kristijana Andersena, iako jeizazvala definitivno najve}e interesova-nje na festivalu, prevashodno zbog ambi-jentalnog koncepta (predstava se izvodilana bazenu ”Ta{majdan”), pokazala sekao najlo{ija predstava (posmatrano izugla pozori{ta kao umetni~ke prakse).Andersenova bajka je sasvim banalizo-vana i obesmi{ljena, njeni va`ni poetski,simboli~ki, filozofski, metafizi~ki aspektisu sasvim zanemareni, odnosno, od njesu ostali samo fragmenti fabule, pri-

kazani u za~u|uju}e amaterskoj, nepris-tojno transparentnoj formi, zbog ~egapredstava u celini deluje kao jednoturisti~ko pozori{te, neprijatno jeftinazabava. Poznata pri~a o Maloj sireni kojase prilikom svog prvog izlaska na kopnozaljubljuje u princa, predstavljena je uzspektakularno svetlo i muziku, izrazitopovr{nu glumu, koja vi{e odgovara ne-kakvoj paradi, ili sletu, no pristojnojpozori{noj predstavi. Pri tome ni tehnikaplivanja izvo|a~a nije nimalo zavidna(ako se izvo|enje ve} dominantno bazirana plivanju, logi~no bi bilo da su upodelu uklju~eni profesionalni umetni~kipliva~i, posebno zato {to gluma~ko ume}eovde o~igledno nije prioritet). Ipak, usmislu vrednovanja programa celogFestivala, nesporno je opravdano (idobro) da se i ovakav umetni~ki bez-vredan {ou prika`e publici, jer se na tajna~in stvara generalno bogat repertoar,~ime se daje veoma dobar uvid u raz-novrsnost pozori{ne produkcije za decu imlade.

U toku ovogodi{njeg festivala ‘TIBA’odr`ana je javna diskusija u vidu inter-nacionalnog sastanka ASSITEJ-a (Svets-ka mre`a profesionalnih pozori{ta zadecu i mlade), sa temom ”Pozori{te zadecu i mlade - be`anje od realnosti i/ili

suo~avanje sa realno{}u?”, za koju seispostavilo da je bitna skoro samo u na{ojsredini. U~esnici razgovora iz Danske i[vedske su objasnili da se kod njihuop{te ne postavlja pitanje da li pozori{teza mlade treba da konfrontira publiku sarealno{}u, odnosno, kod njih se pod-razumeva da se autori direktno i ozbiljnobave problemima odrastanja mladih usavremenom dru{tvu, eksplicitno ihizla`u}i stvarnosti, {to je u na{oj tea-tarskoj praksi definitivno re|i slu~aj(ipak, situacija polako po~inje da semenja, zahvaljuju}i npr. recentnijimpredstavama pozori{ta ”Du{ko Radovi}”,ili festivalima ove vrste). Ta ~injenicatreba neprestano da bude na umu na{impozori{nim autorima, za {ta se, izme|uostalog zala`e i pomenuti ASSITEJ, nje-gov srpski centar, koji je ove godine, prviput u okviru festivala ‘TIBA’, dodelionagradu za zna~ajno umetni~ko dostig-nu}e (predstavama ”Slon i krokodil” i”Alisa”), sa ciljem da se na{oj javnostiskrene pa`nja na relevantnost pozori-{nog stvarala{tva za decu i mlade, koje jenesporno, u velikoj meri, ovde margina-lizovano.

Ana Tasi}

IV TEATARSKA INTERNACIONALNA BEOGRADSKA AVANTURA (TIBA)Me|unarodni festival pozori{ta za decu imlade (4-9. jun 2006.)

DODELJENE NAGRADE NA IV TIBA FESTIVALUGrand Prix”Okamenjenom princu”

IV Teatarska internacionalna beo-gradska avantura - TIBA dobila je svojepobednike. Najboljom predstavom u celi-ni progla{ena je predstava dansko-srp-ske koprodukcije, ”Okamenjeni princ”Pozori{ta ”Du{ko Radovi},” po romanuEdgarda Jonsona u re`iji i scenskojadaptaciji Marka van der Veldena.

Jednoglasnu odluku da nagraduGrand Prix festivala ponese ova predsta-va doneo je `iri u ~ijem sastavu su bili:Dr TüLin Saglam, iz Turske, MichèleDhallu iz Francuske i Milena Bogavac izSrbije.

Svoju odluku `iri je obrazlo`io re-~ima: ”Kombinuju}i tematski i formalnouzbudljiv tekstualni predlo`ak sa vrhun-skim gluma~kim izrazom mladih snagabeogradskog pozori{ta, reditelj je kreiraozaokru`eno, precizno scensko ostvarenjekoje predstavlja pravi primer savre-menog pozori{ta za mlade.”

Specijalnom nagradom za novepozori{ne tendencije nagra|ena je pred-stava ”Alisa” po motivima pri~e Luisa

Kerola, u re`iji Marije Milenkovi} i pro-dukciji Pozori{ta ”Bo{ko Buha”. Ocenju-ju}i predstavu kao hrabar, pionirskipoku{aj da se de~ijem pozori{tu pristupina druga~iji na~in kojim se doprinosiizgra|ivanju ukusa i pozori{ne kulturekod novih generacija, `iri se slo`io daova predstava ne potcenjuje inteligencijui smisao za lepo kod mla|e publike. Ono{to predstavu ”Alisa” ~ini posebnom jemoderna dramaturgija, ali i sofisticiranivizuelni elementi, ples, scenski pokret,muzika, svetla, boje.

Pored Grand Prix i Specijalne na-grade, `iri ovogodi{njeg TIBA festivaladodelio je i Specijalnu pohvalu predstavi”Slon i krokodil” danskog pozori{ta ”Co-rona La Balance,” u re`iji Marka van derVeldena. Po mi{ljenju `irija, ‘Slon i kro-kodil’ je topla, jednostavna, virtuoznoodglumljena, ali i odsvirana predstavakoja najmla|u publiku pleni smislom zahumor, a da pri tom ne gubi ni{ta odpou~nosti. Svoje sna`ne poruke prenosina neposredan, `ivopisan i dubokoteatralan na~in.

M.J.

@iri za dodelu nagrade ASSITEJ-a,u ~ijem sastavu su bili, Diana Kr`ani}Tepavac, Ana Tasi} i Stevan Bodro`a,izdao je sop{tenje povodom dodelenagrade za zna~ajno umetni~ko do-stignu}e u kome se ka`e:

Ovogodi{nja teatatrska interna-cionalna beogradska avantura ponudilaje bogatstvo formi, sadr`aja i razli~itihpristupa u shvatanju pozori{ta za decu imlade i time u potpunosti opravdala svojeime te uistinu bila prava avantura za svenas pa je pred `iri postavila komplikovanzadatak da donese odluku o dodeli PrveASSITEJ nagrade za zna~ajno umet-ni~ko dostignu}e.

Slo`enost ovog zadatka iskazana je utome {to je gotovo svaka predstava naovogodi{njoj TIBI u scenskom izrazu itematsko `anrovskom identitetu doseglanajvi{e nivoe umetni~ke zaokru`enosti.Dodatnu komplikovanost ~ini to {to supredstave namenjene publici razli~itoguzrasta, {to podrazumeva druga~ije pro-

bleme sa kojima su se predstave suo-~avale i razre{avale ih kao i raznovrsnekriterijume za vrednovanje predstava.Zato je `iri jednoglasno odlu~io da ovunagradu podele dve predstave:

‘Slon i Krokodil’ pozori{ta CoronaLa Balance iz Danske i ‘Alisa’ Pozori{ta‘Bo{ko Buha’ iz Beograda.

Predstava ‘Slon i Krokodil’ posedujejedinstvenu gluma~ku virtuoznosti,preciznost i plemenitu jednostavnost kojapleni publiku svake dobi; od dece naj-mla|eg uzrasta do zrelih ljudi i na filo-zofski i duboko human na~in nudi mo-dele razre{avanja konfliktnih situacija.

‘Alisa’ je predstava koja u kontekstusavremene srpske pozori{ne produkcijeza decu i mlade istra`uje neuobi~ajenescenske forme posebno u oblasti vizu-elnog i poetskog izraza i time pomeragranice u umetni~kom stvarala{tvuu na{oj sredini.

SAOP[TENJE @IRIJA ASSITEJ-A AAlliissaa

UU sseennccii HHaammlleettaa

OOkkaammeennjjeennii pprriinncc

LUDUS 1365

Festivali pozori{ta za decu

Zmajeve de~je igre, 49. put ovog junazavr{ene su vatrometom, uprkoski{i, zahvaljuju}i kojoj su, opet,

potrajale i koji dan du`e od planiranih{est (od 6. do 11. juna).

Pod motom ”Pesmo moja, zamiri{isvetom”, boje dece ove godine je, izme|uostalih programa, ”branilo” i nekolikopredstava. [idsko pozori{te ”BranislavNu{i}” izvelo je ”Pepeljugu”, Gradskopozori{te iz Rume ”Nesre}nu Kafinu”,

sremskokameni~ki vrti} ”Svitac” - ”Pri-~u o raku kroja~u”, O[ ”\ura Dani~i}”iz Novog Sada ”Pubertetlije”, dok suPan~evci poru~ili ”Sa~uvajmo planetuza budu}nost”.

Zmajevu radost zbrajali su i uglje-vi~ki ”Cvr~ak” sa svojom ”Zavrzla-mom”, Budvanski dramski studio sa”Sasvim obi~nom pri~om o bolestima” iNovosadska {kola glume i scenskogpokreta projektom ”Dete je ~ovek u odeludeteta”.

S.M.

PESMO MOJA, ZAMIRI[I SVETOMZmajeve de~je igre

Na 13. Me|unarodnom festivalupozori{ta za decu u Suboticiokupilo se veselo dru{tvo iz: [pa-

nije, Francuske, Izraela, Italije, Turske,Kine i Amerike, a bili su i ”stari” gosti fe-stivala, teatri iz Belorusije, Rusije, Ma-|arske, Poljske, Slova~ke, ^e{ke, Bugar-ske i BiH. Njima su se na festivalupridru`ila na{a pozori{ta iz Zemuna, Ni-{a, Novog Sada i grada doma}ina, Subo-tice.

Iako je 24 predstava izvedeno na 23jezika bez prevoda, nai{le su na odli~anprijem. Govor scene je dovoljan za ra-zumevanje, a deca odli~no procenjuju iotvoreno pozdravljaju kvalitetna ostva-renja.

Me|u gostima festivala bili su Tatja-na Savinkova, reditelj i umetni~ki ru-kovodilac ‘Teatra na Nevi’ iz SanktPeterburga, Hartmund Topt, pozori{nikriti~ar iz Berlina, Viktor Klim~uk,reditelj i umetni~ki direktor Lutkarskog

pozori{ta ‘Lalka’ iz Belorusije, IlkoVatanas, profesor iz Bugarske.

@iri, u ~ijem sastavu su bili dr Hen-rik Jurkovski, mr Eva Farka{ova, LukoPaljetak, mr Edi Majaron i dr Sini{a Je-lu{i} dodelio je Grand Prix nagradu zanajbolju predstavu Estonskom dr`avnomlutkarskom pozori{tu iz Talina za pred-stavu ”Mali vilenjak”.

Ruslana Kuda{ova je dobila Na-gradu za najbolju re`iju u predstavi”Pri~a o konju” Lutkarskog pozori{taBrest iz Belorusije.

Gluma~ke nagrade dobili su: LauraKibel iz Italije za gluma~ko-animatorskomajstorstvo u predstavi ”Idi tamo kudate noge vode”, Tvrtko Juri} iz Za-greba~kog kazali{ta lutaka za lik Papa-gena u predstavi ”^arobna frula”, MartaUri za lik Gerde u ”Sne`noj kraljici”Pozori{ta ”Maska” iz @e{ova (Poljska),Bo`ena Bijeli} za lik Pamine u predstavi”^arobna frula” Dje~jeg pozori{ta izBanjaluke (BIH), Svetlana Mihajlovi} i

PUSTIMO DECU NEK’ RASTU

SCENSKA UMETNOST NA SAJMUUvremenu preorijentacije ka

tr`i{noj ekonomiji i scenska umet-nost je dobila svoj sajam: Prvi

balkanski sajam scenskih umetnosti(1ST BALKAN PERFORMING ARTSMARKET - BPAM)! Na inicijativu i uorganizaciji Gr~ke organizacije za kultu-ru (Hellenic Culture Organization), kojadeluje pri Ministarstvu kulture Gr~ke,sajam je odr`an u Solunu, od 1. do 4.juna. Na njemu su u~estvovali umetnicii institucije kulture 12 zemalja Balkana.

Osnovna ideja ove manifestacije jebila promovisanje kulturne saradnje iz-me|u zemalja u regionu, razmena isku-stava i da se prika`e presek aktuelnihumetni~kih tendencija. ”Ovakav vid pla-siranja umetni~kih proizvoda, u velikombroju evropskih zemalja odavno je postaopraksa.” rekla je tim povodom, AnjaSu{a, umetni~ki direktor Malog pozori{ta‘Du{ko Radovi}’.

U~esnici su imali svoje {tandove,obezbe|enih 30 minuta za scenska iz-vo|enja i priliku da na me|unarodnojkonferenciji, na temu komuniciranjastvaralaca, govore o sopstvenim prob-lemima predstavljanja na svetskomtr`i{tu.

Na sajmu je bilo vi{e od 170 u~esni-ka iz oblasti pozori{ta, savremene igre imuzike koje su se predstavile na komer-cijalnom, odnosno, izlo`benom {tandu.

Srbiju je predstavilo 16 umetni~kihgrupa i 6 institucija kulture.

Zajedno su predstavljeni:- Bitef teatar (sa koreodramom

‘Senke’ u re`iji i koreografiji IvaneA{kovi} i Borisa ^ak{irana);

- Jugokoncert (nastup Guda~kogkvarteteta ‘Rubikon’, u`ivo);

- Malo pozori{te ‘Du{ko Radovi}’ (na”showcase”-u su izveli odlomak pred-stave ‘Okamenjeni princ’);

- Pozori{te ‘Bo{ko Buha’ (”show-case” sa predstavom ‘Alisa’ u re`iji Mari-je Milenkovi});

- Pozori{te lutaka ‘Pinokio’ (deolutkarske predstave za odrasle, ‘Ivice’Dragoslava Todorovi}a) i

- Pozori{te ‘Pu`’ Samostalno su nastupili Narodno

pozori{te, Madlenianum, Nju moment,Kolarac i veliki broja horova i kulturno-umetni~kih dru{tava.

O u~e{}u na ovom sajmu, na konfer-enciji za novinare, odr`anoj po povratkuiz Gr~ke, Anja Su{a je rekla: ”Akcenatna{eg gostovanja nije bio na prodajipredstava, ve} prvenstveno na pravljenjukontakata i razmeni informacija, {to jesvaka ustanova sa na{eg zajedni~kog{tanda uspela da ostvari, jer smo dobilizanimljive koprodukcijske ponude. Isto-vremeno, ovakav vid prezentovanja zna-~io je i direktan plasman na{eg rada na

me|unarodno tr`i{te, budu}i da su pro{lenedelje Solun posetli direktori i mena-d`eri ustanova kulture iz ~itavog sveta, ainteresovanje koje su pokazali nije biloni{ta manje od interesovanja na{ih suse-da.”

Na sajmu je bilo vi{e stotina direkto-ra festivala i drugih predstavnika kul-turne industrije iz SAD, Velike Britanije,Nema~ke, Italije, [panije, Holandije,Danske, Irske, [vajcarske, [vedske i saKipra, ukupno 3.000 u~esnika. Pred-stavnici kulturne industrije iz Evropeslo`ili su se da je Balkan za njih gotovonepoznata teritorija i da je sajam bioodli~na prilika za upoznavanje sakulturnom scenom tog regiona.

Sajam se zavr{io sa zaklju~kom oneophodnosti stvaranja kulturnih mre`a,adresara umetnika, grupa i institucija,kako bi se pospe{ila kulturna razmena,uklju~uju}i razmenu ideja u okviruregiona i {ire. Predlo`eno je i da se sajamodr`ava bijenalno.

U~e{}e na Prvom balkanskom sajmuscenskih umetnosti podr`ano je od straneSekretarijata za kulturu Skup{tine gra-da Beograda i Ministarstva za kulturuRepublike Srbije, a pokrovitelj putovanjau Gr~ku bilo je saobra}ajno preduze}e‘Lasta’.

M.J.

Stanislava Mirosavljevi} za lik Babe upredstavi ”Carev zato~nik” Pozori{talutaka iz Ni{a.

Nagradu za vrhunsku kolektivnuanimaciju dobili su Ansambl Lutkarskogpozori{ta ”@ang`ou” iz Kine i Pozori{te”Pas lutalica” iz Sankt Peterburga (Rusi-ja), dok je Lari D`. Hant (SAD) dobitniknagrade za ostvarenje vi{e likova u pred-stavi ”Animan”.

Nagrada za najbolju scenografijudodeljena je Svili Veli~kovoj za predstave”Mala sirena” Pozori{ta mladih iz NovogSada i ”^arobna frula” Dje~jeg pozori{taiz Banjaluke, dok je nagrada za najboljumuziku dodeljena Sergeju U{akovu zamuziku u predstavi ”Ru`no pa~e”Pozori{ta ”Pas lutalica” iz Sankt Peters-burga.

Najbolje estetsko i tehnolo{ko re{enjelutaka uradila je Larisa Mikini - Probo-

diak u predstavi ”Sne`na kraljica”Pozori{ta ”Maska” iz @e{ova, a specijal-nu nagradu za originalnost i fantazijudobila je predstava ”^arobna frula”Dje~jeg pozori{ta iz Banjaluke.

Festivalskom himnom pod imenom”Pustite decu nek’ rastu” deca su namne{to vrlo jasno poru~ila...

M.J.

Banjalu~ko Dje~ije pozori{te Repub-like Srpske u posljednjoj decenijibilje`i zna~ajne umjetni~ke i estet-

ske domete, naro~ito u drevnoj tehniciteatra sjena, kakav je Bjelo{evi}ev ‘Tu-`ni princ’, u inscenaciji Biserke Kolevskei vizuelnoj kreaciji sjena Svile Veli~koveiz Sofije, kao i njihove zajedni~ke kreaci-je Mocartove ‘^arobne frule’ kao totalnivuzuelni teatar, nevi|ene ljepote u sin-kretizmu slike i zvuka, kao ~udesanspektakl audiovizuelne sinteze, jesuantologijske predstave u metamorfozamalutkarskog pozori{ta na ju`nosloven-skom prostoru zapadnog Balkana i nje-govog evropskog konteksta.

U godini kada banjalu~ki teatar zadjecu obilje`ava svoju pedesetogodi{njicu(1955 - 2005), dakle, svoju umjetni~ku,estetsku, profesionalnu zrelost, treba re}ida je u tome najve}a zasluga uglednogknji`evnika, upravnika i umjetni~koganimatora Predraga Bjelo{evi}a, koji nanajbolji mogu}i na~in upravlja, osmi-{ljava i ostvaruje vrijedne umjetni~kepredstave s izabranim dramaturzima,rediteljima, kreatorima lutaka, sceno-grafima i kostimografima, kompozitori-ma, u relativno skromnim scenskimuslovima, s dobrom organizacijom i pro-dukcijom, s njegovanom i vaspitanomdje~ijom publikom. Svoje umjetni~ke do-mete ovaj poletni i posve}eni teatar jepostigao upravo zahvaljuju}i darovitomansamblu vrsnih glumaca animatora,koji su se uporedo sa svojim profesional-nim i umjetni~kim zadacima posve}ivalistudijama glume i dramskih umjetnostina nedavno otvorenoj Akademiji umjet-nosti u Banja Luci. Dr Branko Gavella je

s pravom govorio da bez {kole nemateatra.

Rukovode}i teatrom, uporedo, kao~ovijek knji`evnosti i poezije, PredragBjelo{evi} je sticao temeljna znanja izdramskih umjetnosti, pozori{ne tehnike iestetike svojim magistarskim studijamana Sofijskom univerzitetu, na Katedri zalutkarstvo Teatarskog instituta ”KrstoSarafov”,kod uglednog mentora prof.Nikoline Georgieve, zaslu`ne rediteljkebugarskog i evropskog modernog lut-karstva.

Vra}aju}i se iz Sofije, ali i ~estihgostovanja i stru~nih susretanja u beo-gradskim pozori{nim krugovima, kao ina festivalima pozori{ta za djecu u Su-botici i Kotoru, gdje su upravo ovjen~anenajve}im umetni~kim nagradama i priz-nanjima predstave ‘Tu`ni princ’ i‘^arobna frula’, Bjelo{evi} i Banjalu~kidje~iji teatar su krenuli na svoje ev-ropske magistralne puteve i mnoge po-zori{ne festivale uz umjetni~ke, estetske ieti~ke savjete vrsnog poznavaoca istvaraoca Ranka Risojevi}a, knji`evnikai kulturnog podvi`nika, li~nosti golemogdramskog znanja i umijenja, kao du-gogodi{njeg umjetni~kog savjetnika. Na-ravno, njima se pridru`uju i drugidramski stvaraoci iz Banja Luke, kao igostuju}i umjetnici i teatrolozi. Ovdjetreba posebno ista}i veliku dru{tvenu ikulturnu brigu za ovaj podmla|eniteatar gradona~elnika grada Banja Lukei Skup{tine grada, koji su poma`u}idjelatnost i razvoj teatra na najboljina~in vra}ali djeci njihova ljudska pra-va, pravo na umjetnost, radost, igru ivaspitanje, u najte`im godinama na{eg

OD TU@NOG PRINCA DO ^AROBNE FRULE: VRHUNSKI ESTESKI DOMETI`ivota, ”godinama koje su pojeli skakav-ci”, da ne ka`em a`daje...

Peta decenija mukotrpnog i dra-mati~nog `ivota Banjalu~kog teatra zadjecu obilje`ena je stvaranjem Me|unar-odnog festivala pozori{ta za djecu, koji jejo{ vi{e i jo{ svestranije unaprijediodramsko i lutkarsko scensko stvarala{tvoza djecu. Banja Luka je tako postalasvojevrsni multikulturalni i multina-cionalni pozori{ni centar u ovom dijeluEvrope. Susreti i sretanja s boljim inajboljim ~ine nas jo{ boljim. Tuesteti~ku, umjetni~ku i eti~ku maksimuimao je kreator ovog pozori{nog svakogo-di{njeg okupljanja kao osnovno po-zori{no na~elo.

Tokom obilje`avanja pedesetogodi-{njeg jubileja uprili~en je me|unarodni

Nau~ni simpozijum posve}en temiSAVREMENOG LUTKARSTVA DANAS.Esteti~ka saop{tenja uglednih teatrologa,nau~nika i umjetnika bi}e objavljena uZborniku radova, s nau~nom aparatur-om. I ovo je jo{ jedan dokaz valjanoganimatorskog pozori{nog djela PredragaBjelo{evi}a, jo{ jedno umjetni~ko `ivotnodjelo u nastajanju - WORK IN PRO-GRESS. Naravno, Pe|a nije jedan i jediniu tom zna~ajnom umjetni~kom i kul-turnom poduhvatu. ^injenica da je onPRVI ME\U JEDNAKIMA - PRIMUSINTER PARES, vidljivim i nevidljivimanimatorima ~udesne umjetnosti za koju}e @il Romen negdje re}i: ”Onoga danakada marionete - lutke - budu zauzelemjesto me|u nama koje zaslu`uju, ljudikoji su ih potpuno zaboravili bi}e zapa-

njeni, kada vide {ta su one u stanju daurade.”

[ta jo{ re}i o banjalu~kim ~arob-njacima teatra za djecu i njihovom ‘Tu-`nom princu’ i ‘^arobnoj fruli’ nego li dasu to predstave za antologiju savremenoglutkarstva danas u Evropi i svijetu. Imaosam privilegiju da to raspoznam inagradim estetskim sudovima i umjet-ni~kim priznanjima na internacionalnimfestivalima ~iji sam bio stru~ni sudija.Istorija banjalu~kog teatra }e u ovim iovakvim predstavama imati svoje najbo-lje stranice, a umjetnost pozori{ta zadjecu i savremeno lutkarstvo svoj punismisao u sistemu dramskih reprezenta-tivnih umjetnosti.

dr Radoslav Lazi},teatrolog

KKiinneesskkaa pprreeddssttaavvaa uu SSuubboottiiccii

Suboti~ki me|unarodni lutkarski festival

6

Festivali i teatri

LUDUS 136Lu

Od 14. do 19. maja u Kragujevcu je poosmi put odr`an Me|unarodnilutkaski festival na kome su izve-

dene predstave iz [angaja, Osijeka, Kra-gujevca, Zemuna, Zrenjanina, Sofije,Ni{a, Plovdiva, Skopja, Novog Sada,U`goroda... Festival je organizovan vrlozanimljivo i uspe{no. Organizuje gaKragujeva~ko Pozori{te za decu na ~elusa direktorom Zoranom \ori}em (ina~eosniva~em i Pozori{ta za decu i ”Zlatneiskre”), koji za potrebe festivala anga`ujenekoliko honorarnih organizatora, po{tocelo DP ima jedva pet zaposlenih.

Festival redovno otvara predstavapobednica sa prethodnog, pro{logodi{njegfestivala, {to je dobro iz vi{e razloga.Prvo, publika ima jo{ jednu {ansu da vidipobedni~ku predstavu, a drugo, `iri iu~esnici (pogotovo oni koji nemajuiskustvo) mogu lako da uspostave kriteri-jume i vrednosni sistem festivala.

Svaka predstava u konkurenciji igrase dva puta za redom, od 10 i od 12, ili od

16 i od 18 ~asova, dok se predstave izvankonkurencije (a to su obi~no ne-lutkarskeigrane predstave za decu, pozori{tadoma}ina) igraju samo jednom, nazatvaranju.

Kragujeva~ka pozori{na publikao~igledno voli ovaj festival, po{to su svaizvo|enja dupkom puna. Igra se na sceniteatra ”Joakim Vuji}” i na sceni Kraguje-va~kog Pozori{ta za decu, koja se nalaziu Domu sindikata (zavisno od tehni~kihzahteva konkretne predstave). Saradnjaime|u dva kragujeva~ka teatra je, daklevrlo dobra i kolegijalna. Gosti, ako `ele,imaju mogu}nost da ostanu tokom traja-nja celog festivala, dakle da pogledaju svekonkurentske projekte i da se upoznajusa izvo|a~ima iz drugih delova sveta, {toje obi~aj davno zaboravljen na skoro svimostalim festivalima. U ovim vremenima”ubrzanja” ~vrsto se ukorenila neprijatnanavika da teatri dolaze na festivale,odigraju svoje i odlaze, a da pri tome nevide ni ko je igrao pre ni ko posle njih, a

kamoli da prate ~itav festival, mada jejedna od va`nih funkcija festivala upravome|usobno upoznavanje i uspostavljanjesaradnje me|u u~esnicima. Jer, ako nevidimo {ta rade drugi, ne mo`emo ta~noproceniti ni {ta smo sami uradili i kolikinam je domet. Na taj na~in svako za sebeponovo otkriva toplu vodu. Tek ako vidi-mo kakvi su drugi, shvati}emo kakvi smosami. U Kragujevcu se o ovome vodira~una, {to je za svaku pohvalu, kao {toje odli~no i da se predstave izvode po dvaputa te svaku mo`e da vidi skoro 1000mali{ana. ^itav festival ima preko 10 000gledalaca, {to je svakako zavidna cifrakoja potpuno opravdava sredstva ulo`enau ovu kulturnu manifestaciju. Osim toga,po zakonu velikih brojeva ~ak ni prihodod ulaznica nije zanemarljiv, premda sukarte vi{estruko jeftinije nego u Beo-gradu, npr.

Neke atraktivnije predstave sa festi-vala gostuju i po mestima u okolini Kra-gujevca. Pod atraktivnije misli se na onekoje ekskluzivno dolaze iz daleka, kao {toje ove godine bila [angajskapredstava ”Prole}ni koncert”

D. K.

OSMA ”ZLATNA ISKRA”

SalaOvaj mali teatar, koji za sada ima

samo 5 zaposlenih, (direktor, administra-tivac, dva tehni~ka lica i jedna glumica)zami{ljen je i organizovan vrlo ”tranzi-ciono”. Radi u Domu sindikata, koji nekijo{ uvek zovu Dom samoupravlja~a, gdeima 1,5 kancelariju i 1. prostoriju zafundus i garderobu.

Zgrada u kojoj rade jo{ mnoge drugeinstitucije i lokali (po{ta, kafanica-kladionica itd.itd.) se nalazi u centrugrada i ima odli~an prilaz sa svih strana.Ne ba{ uslovnu i prili~no zapu{tenu salu,koja je svojevremeno napravljena ve-rovatno za konferencije ili sli~ne dosadnemanifestacije, pozori{te, po unapred do-govorenom rasporedu, deli sa mnogima.Ako se u rasporedu desi gre{ka mo`e vamse lako dogoditi da vam na probu u|e 400uniformisanih policajaca na primer, koji-ma je tu zakazan neki seminar ili ve}tako ne{to... Pa, ~ik nemoj da prekine{probu, ako si junak! Salu izgleda koriste,za svoje potrebe, i razne politi~ke partije,sindikati... ({to je kompatibilno sa polici-jom, dok sa pozori{tem za decu ba{ inije...) i ko zna ko sve jo{... Gre{ke urasporedu, sre}om, doga|aju se retko. Ali,s obzirom na broj i raznorodnost korisni-ka sale nije sasvim jasno ko je najdirekt-nije odgovoran za njeno odr`avanje,~i{}enje i eventualnu rekonstrukciju, kojabi joj vrlo, vrlo prijala. Postoji pri~a da jesvojevremeno Pozori{te za decu imalo{ansu da od sponzora i donatora pribaviozbiljan novac za sanaciju sale, ali im

ista nije odobrena iz straha da posle togane ”prisvoje salu”. Tako je sala ostalatakva kakva je... Scena je plitka i prili~nouska, a ima dva nivoa, izme|u kojih jevisinska razlika oko 50 cm, dakle oko 3stepenika. Ovo diktira ne smo izgled(obavezno minimalnog) dekora nego ina~in igre, dok ovde napravljenu pred-stavu inhibira prilikom gostovanja nanormalnoj sceni. Proscenijum je znatno{iri, ali tako|e plitak. Tehni~ki je slaboopremljena, ima svega nekoliko reflekto-ra, svi iz sale, stropni, na kojima se vrlote{ko menjaju sijalice. Me|u plafonskimsijalicama u sali radi svaka prestupna.

Shodno kupovnoj mo}i Kragujev~anacene karata u ovom teatru su sasvimsimboli~ne. Oko 50 dinara, kao sladoled.

Repertoari produkcija

Produkcija pozori{ta osmi{ljena je nanajbolji mogu}i na~in i potpuno jeuskla|ena sa potrebama Kragujevca,odnosno kragujeva~ke dece. Po{to ”pokri-va” {irok dobni dijapazon pozori{te pro-izvodi jednu lutkarsku (za manju decu) ijednu igranu (za manju i ve}u decu)predstavu godi{nje. Premijere se uvekplaniraju za takozvane {piceve sezone(mart/oktobar) i izlaze na vreme, bezodlaganja. Nakon premijere reprize seigraju udarno, oko tridesetak ili ~etrdese-tak komada, u prvim narednim meseci-ma, dok predstavu ne vidi sva, ili skorosva raspolo`iva publika, koja dolazi orga-

nizovano. Zatim se delomi~no ”zale|uju”da bi se, po potrebi, igrale povremeno nagostovanjima, festivalima ili u slobodnojprodaji, dakle subotom. Za gostovanjaPozori{te ima svoj ~uveni stari ljubi~astikombi. Sujeverje o nepodobnosti ljubi-~aste boje za teatar za Kragujev~ane neva`i! Oni su svojim ljubi~astim kombijemprokrstarili pola Evrope. U Kinu (gde jegostovanje ve} utana~eno) sigurno }eipak i}i avionom - neke druge boje.

Autori (pisci, reditelji, kostimografi,scenografi, muzi~ki saradnici, dizajnerilutaka itd.) predstava su uvek gosti, po-nekad iz Bugarske (za lutkarske pred-stave), iz Beograda ili iz Teatra ”JoakimVuji}” za igrane. Autori na pripremipredstave rade prose~no oko mesec dana.Ovo je jako dobro jer se na taj na~in dobi-jaju raznorodne predstave, sa razli~itimrelevantnim estetikama, i ne ulazi se umanir ili {ablon u kakav ulaze neki drugiteatri za decu koji koriste stalno isteautore i reditelje.

Umetnici i izvo|a~iZa razliku od nekih pozori{ta iz ta-

kozvane unutra{njosti koja imaju stalnozaposlene glumce, ali bez gluma~kih{kola, u kragujeva~kom Pozori{tu zadecu igraju isklju~ivo {kolovani glumci -koji tamo nisu zaposleni. Jedinu svojustalno anga`ovanu glumicu pozori{tesada stipendira na Akademiji za lutkar-stvo u Sofiji gde }e ona uskoro diplomi-rati. Osim u~estvovanja u skoro svimpredstavama ona obavlja i mnoge drugeposlove u teatru, asistira gostuju}im

PREDSTAVLJAMO VAM KRAGUJEVA^KO POZORI[TE ZA DECU

@iri ”Zlatne iskre” dodeljuje desetak nagrada u raznim kategorijama,sastoji se od tri ~lana i menja se svake godine. Ovogodi{nji `iri: LjubivojeR{umovi}, knji`evnik, Predrag Bjelo{evi}, profesor re`ije lutkarstva i [ramoGabor, reditelj iz Pe~uja, podelio je nagrade ovako:

Specijalnu diplomu ZA UKUPAN SCENSKI UTISAK predstavi ”^arobnoKenzovo oru`je” zemunskog Pozori{ta ”Pinokio”. Tako|e, Dragi{a Kosara,dobio je GLUMA^KU NAGRADU za ulogu pripoveda~a i ostale uloge koje igrau ovoj predstavi.

Specijalnu diplomu za KOLEKTIVNU GLUMA^KU IGRU predstavi”Pepeljuga” Pozori{ta za decu Kragujevac.

Predstava ”Carev Zato~nik” Ni{kog lutkarskog pozori{ta, ve} obilno nag-ra|ivana na drugim frestivalima i ovde je dobila dve nagrade. ZA MUZIKU -Nenad Milosavljevi} - Galija i ZA KREACIJU LUTAKA - Erika Janovi}.

GLUMA^KU NAGRADU osvojio je i Aleksandar Dragar za ulogu Brdimirau Zrenjaninskoj predstavi ”^arobna svirala vilenjaka Milana”.

SPECIJALNU ZLATNU PLAKETU osvojilo je [angajsko pozori{te iz Kineza predstavu ”Prole}ni koncert”.

Predstava ”Sama u ku}i” Prestoni~kog lutkarskog pozori{ta iz Sofije mo`ese smatrati pravim pobednikom osmog festivaa ”Zlatna iskra”. Osvojila jeNAGRADU ZA RE@IJU - Biserka Kolevska, GLUMA^KU NAGRADU - Javor Gi-gov, NAGRADU ZA SCENOGRAFIJU I UKUPAN SCENSKI UTISAK - SvilaVeli~kova i NAGRADU ZA NAJBOLJU PREDSTAVU. Dakle, osvojila je ~etiriklju~ne od ukupno desetak nagrada. Ve} nekoliko puta se desilo da pozori{ta izBugarske odnesu najpresti`nije nagrade na ovom festivalu, {to delujeza~u|uju}e samo onima koji nisu videli predstave. Onima koji su gledali jasnoje da je bugarski lutkarski teatar u celini pravo malo teatarsko ~udo.

rediteljima, vodi namenske programe,u~estvuje u organizovanju itd. Ostaliglumci koji nose repertoar ovog teatraanga`ovani su po projektu za skromanhonorar. Ve}inu njih ~ine nezaposlenidiplomci Pri{tinske akademije, Beograd-ske Akademije lepih umetnosti i BKakademije. Ponekad gostuju i glumci izteatra Joakim Vuji}, tako|e mladi i obra-zovani, koji rado igraju za decu. Oni do-du{e nisu lutkari, ali su {kolovani glum-ci, sa fakultetom, pa po svemu odgovara-ju Pozori{tu za decu, koje kao {to smonapomenuli ima i repertoarsku linijuigranih predstava. Osim toga oni su i ulutkarstvu ve} stekli iskustvo igraju}i uovom teatru. Ve} vi{e od godinu danaPozori{te za decu poku{ava da zaposli jo{troje mladih glumaca, koji u ovomtrenutku imaju po pet-{est naslova i noserepertoar teatra, ali se tome odupirunadle`ne strukture vlasti, a shodnoop{tem republi~kom trendu da se glumcivi{e ne zapo{ljavaju. Trend, (za koji se nezna precizno ko ga je smislio, a svi se”vade jedni na druge”) ne da nije dobar,nego je pogibeljan, pogotovo za kraguje-va~ku situaciju. Retki su gradovi u Srbi-ji koji imaju toliko i takvih mladihglumaca na dispoziciji, ali ne smeju da ihzaposle. U ve}ini mesta gde nedostajuglumci, a takvih mesta ima mnogo o~emu je LUDUS ve} pisao, glumacazapravo i nema, nego bi se morali pozvatiodnekud (naj~e{}e iz Beograda), {tozna~i da ih pre svega treba animirati, daim valja obezbediti i sme{taj itd. Kragu-jeva~ki mladi glumci su ve} u Kragu-jevcu, tu `ive i rade (honorarno) i za-posliti ih (makar po ugovoru na 4 godine)

potpuno bi odgovaralo ne samo pozori{tui glumcima nego i op{te proklamovanomtrendu da se mladi i {kolovani ljudizadr`avaju u zavi~aju, gde im valjaobezbediti posao i egzistenciju. Ovajproklamovani trend, za razliku od gore-pomenutog (o nezapo{ljavanju glumaca)- uop{te se ne uva`ava. Nije jasno za{tomladi, talentovani i obrazovani ljudi nemogu da dobiju posao u pozori{tu u komeve} rade i u gradu gde su ro|eni i `ive!?!Zar ne bi bilo normalno da se ”trendovi”i ”proklamacije” ipak profiltriraju i pri-lagode konkretnoj ”situaciji na terenu”?!Jasno je da nije lako dovesti glumce izBeograda u Pirot, gde su plate tanke,posao velik i raznorodan, mogu}nosti za{iru afirmaciju male, a sme{taj u zajed-ni~kom iznajmljenom stanu. Mada ni uovom slu~aju nismo sigurni da jenemogu}e na}i mlade glumce koji bi nato pristali, bar na neki ograni~en period,2-4 godine, npr. Kao {to bi neki rado oti{lii u Vr{ac (gde nedostaje 6 glumaca) kadbi im to stvarno, ozbiljno bilo ponu|eno.Ali potpuno je sigurno da bi troje mladihglumaca o kojima se radi u kragu-jeva~kom Pozori{tu za decu rado ostali usvom gradu, u svom teatru, bez postav-ljanja posebnih uslova. Posebna jepogodnost {to bi pozori{te anga`ovalo dveglumice i jednog glumca, dok svi ostalitra`e (ako uop{te, ako stvarno tra`e!)uglavnom mu{karce. Nadamo se da }eova mala neprijatna zavrzlama bitire{ena na najbolji mogu}i na~in i da }enadle`ne strukture imati razumevanjaza potrebe Pozori{ta za decu i za potrebedece, na koncu konca!

D. Kosa~evi}

Me|unarodni lutkarski festival u Kragujevcu

NAGRADE

SSaannjjaa MMaatteeii}},, NNeevveennaa BBrrzzaakkoovvii}},, DDaarriijjaa NNee{{ii}} ii IIvviiccaa VViiddoojjkkoovvii}} uu pprreeddssttaavvii MMaammiinnaa MMaazzaa ((FFoottoo:: DDooppuu||aa))

LUDUS 1367

Na{i na svetskim festivalima

Glumac Goran Jevti} ima bogatoiskustvo kad je re~ o u~e{}u na interna-cionalnim pozori{nim festivalima. Ali tonije sve, upravo predstave u kojima igravrlo ~esto bivaju nagradjene. Predstava”Okamenjeni princ” u re`iji Mark vander Veldena , a u koprodukciji Pozori{ta‘Du{ko Radovi}’ i Kraljevskog danskogpozori{ta iz Kopenhagena upravo jenagra|ena i na festivalu TIBA. Ne{toranije, Goran Jevti} i Ivan Tomi}, na-gra|eni su u Sankt Petersburgu na festi-valu ‘Raduga’ za ostvarene uloge u ovojpredstavi. Zanimalo nas je kako izgledatakmi~iti se sa predstavama i glumcimaiz celog sveta? Da li je mogu}e uporeditina{u i stranu pozori{nu produkciju? Gdezaostajemo, a u ~emu prednja~imo?

Kada govorimo o baletu, glumi iodlasku na mesec, i o tome da li je nekonagra|en iz ovih oblasti, mi govorimo oRusiji, jer ona je matica svega ovoga.Tako da nagrada tamo dobijena ima veli-ki zna~aj i li~no i profesionalno. Ponosansam na nju. Pored toga pripadam {koli

koja se bazira na Stanislavskom, tako dami je i zbog toga draga. Festival ‘Raduga’u Sankt Petersburgu okuplja mnogeasocijacije i evropska pozori{ta za mlade,a kod nas jedino Ve~ernja scena Radovi}gaji takvo pozori{te. Mada, i Ve~ernjascena Buha poku{ava da se orijenti{e namladu, odnosno tinejd`ersku publiku.Nagrade koje smo Ivan Tomi} i ja dobilina festivalu ‘Raduga’ su najve}e nagradeza mu{ku ulogu. Bili smo jako ponosni,jer ja sam recimo gledao i druge pred-stave za koje sam verovao da }e bitinagra|ene. Neke i jesu, ali u drugimkategorijama. Odgledali smo i predstavu”And now back to SSSR” o kojoj nam jegovorio Jovan ]irilov jer je poku{avao daje dovede na pro{logodi{nji BITEF, i onaje sjajna. Bile su tu i predstave iz Fran-cuske, Poljske, Bugarske, Rusije, Jer-menije... celog regiona.

Mladi Jevti} je ranije bio nagra|enna festivalu u Kotoru za ulogu u pred-stavi ”[argor” Igora Bojovi}a. I tada jeinternacionalni `iri presudio da je onnajbolji. Po ~emu smo mi izuzetni, a po

~emu zaostajemo kada se na|emo ukonkurenciji sa stranim predstavama,glumcima?

Srpski, ali i balkanski teatar kasni uteatru u onome u ~emu kasni i u `ivotu.U tehnolo{kim dostignu}ima, pomeranjugranica u estetskom identitetu predstave.U stilu, dizajnu svetla, zvuka... Ono u~emu ne kaskamo, ve} prednja~imo je fe-nomenalan spoj na{e ose}ajnosti, na~inana koji prilazimo ulozi i svemu onome {toje su{tina glume. To nekako svuda, ucelom svetu u`asno pali. U ”Okame-njenom princu” je reditelj Danac kojiima nema~ko-englesku preciznost, tekstje {vedski i ima {irinu i sagledavanjesveta iz centra i na kraju tu je slovenska{irina i emotivnost igre. Mislim da je toklju~ na{eg uspeha sa ovom predstavom.To se potvrdilo ponovo na festivalu TIBA.

Pitali smo ga i da li festivali ina~eimaju veliki zna~aj me|u pozori{nimstvaraocima, da li se is~ekuju festivalskidani, da li je to na~in da se afirmi{epredstava, pisac ili glumac, ima likompeticije, i da li su nagrade generalno

gledano va`ne za karijere onih koji ihdobiju, odnosno ne dobiju? Goran ka`eda i jesu i nisu va`ne.

Va`ni su festivali, jer mi smo nakondobijene nagrade na festivalu ‘Raduga’ igostovanja u jednoj televizijskoj emisijiimali prepunu salu. Unosili smo stoliceda publika ne bi stajala. To se ponovilo ina festivalu TIBA. Ali to nije bio slu~ajpre festivala. Marketing tu ima velikuulogu, jer danas se i ratovi i borbe vode

marketin{kim sredstvima. Kada ka`etetaj i taj film je nominovan za Oskara,potpuno je druga~ije nego da uop{te nijenominovan. Ali, sa druge strane, nekenagrade sam sanjao sa 21 godinom. Sadame ba{ briga da li }u ih dobiti. Imaobezvre|enih festivala, zna se ko }edobiti nagradu bez obzira {to su svi sves-ni da se ba{ te sezone pojavio fenome-nalan, potpuno sve` i nov umetni~kiizraz.

Vesna Vukajlovi}

POBEDA NA FESTIVALU PUNI SALU

Festival savremene nema~e drameStucke - Mulhajmski dani teatrabio je doma}in nesvakida{njeg

okupljanja. U ~ast Svetskog prvenstva u

fudbalu, od 2. do 6. juna, trideset i dvojedramskih pisaca, uglavnom mla|ih, po-zvani su iz trideset dve zemlje u~esniceprvenstva. U programu ”Prvo pisci” u~e-

stvovali su od na{oj javnosti poznatogMire Gavrana iz Hrvatske do izuzetnouspe{ne i delikatne Nehmeh Samini izIrana, pa do moje malenkosti s kojomsam morao da predstavljam ~ak dvedr`ave, dva oka u glavi.

U Nema~koj se svake godine premi-jerizuje oko 140 novih dramskih teksto-va, a uz to jo{ barem pedesetak aktuelnihprevoda sa drugih jezika. Selekciju posleodgledanih svih novih 140 drama pravepet osoba (dva novinara, dva profesora iurednik TeaterHeute) a peto~lani `iri(dva dramaturga, novinar, glumac i an-tologi~ar) bira najbolju predstavu, asvake godine to ~ini drugi ljudi. Ovegodine nagra|ena je Cappuccetto Rossood Rene Pole{a, dobitnika iste ove na-grade i 2001. godine u koprodukcijiFolksbine iz Berlina i Salzbur{kog tea-tarskog festivala. Kao i svi Reneovi tek-stovi, ovaj je toliko aktuelan da pisac ve}posle nekoliko meseci pi{e novi, a brzinuprodukcije poma`e ~injenica da ih samre`ira, sa puno video projekcija od kojihneke u`ivo prenose pripreme glumacaiza scene. Sjani izvo|a~i se uglavnom{etaju i skoro samo govore, kao u ”obi~-nom `ivotu” i samo retko dreknu ilipro{apu}u po koju re~ i re~enicu. Naiz-gled haoti~an tekst prepun anegdota,tra~eva, vesti i komentara najbli`e bio semogao opisati kao visoko stilizovannovinarski teatar koji potresa svakod-nevicu - o ~emu to sve ljudi pri~aju.

Nema~ko savremeno pozori{te jestenajvi{e pozori{te pisca, iako su re`ijekrajnje smele a glumci ~esto vrhunski usvojim tranformacijama i pre`ivljavanji-

ma. Bilo da su samo dvoje ili tridesetdvo-je, njihove partiture su zahtevne i pre-cizne i i skoro da nema vremena zaopu{tanje ili olaku improvizaciju. Zarazliku od pozori{ta u Srbiji gde suglumci glavne zvezde koje namigujupublici prepri~avaju}i replike i hvataju}iaplauze, dok ve}ina reditelja jedva ~ekada tera progone i od daleko diriguje, sma-traju}i da je to dovoljno nazvati re`ijom,u Alemanji se puno radi i proba meseci-ma i za najobi~nije najavljivanje. Ovogo-di{nje predstave na Stucke bile su izra-zito farsi~ne i stilizovane u dokumen-tarnosti koja je osnova skoro svakogteksta. Groteskno se suprotstvlja naiz-glednoj obi~nosti, prenapri~anost }utan-ju, histeri~no brbljanje poetskoj svede-nosti. Od predstave do predstave i unutarsvake.

^udesno d`inovski posao ogranizato-ra bio je dovo|enje, prevo|enje i pred-stavljanje trideset dvoje pisca sa svihkontinenata. Da bi sve ipak imalo nekeveze sa fudbalom, odr`an je turnir ustonom fudbalu, zabavi koju je izmisliogalicijski pesnik Alesandro Finistere.Me|unarodni program odvijao se u ne-kada{njoj gara`i za lokomotive koja je,poput brojnih fabrika, pretvorena ukulturni centar, u ovom slu~aju pozori{tesa 800 mesta.

Ceo skup bio je posve}en Beketovojdrami kojom smo zavr{ili sve partije i prenego {to je masovno prvenstvo i po~elo.Spektakl ”Kraj partije” sa 32 izvo|a~a nane{to manje jezika igran je na vavi-loni~nosti ugledne konferencije. Humor jerastao iz brkanja jezika i nerazumlju-

ju}ih dijaloga tako harmoni~nih pre-ciznom Beketovom tekstu, ve{to poni-{tavaju}i dikciju, glumu i ekspresiju(toliko razli~ite od kulture do kulture) dase i Beket uzaludno okretao u grobu.

Prezentacije prevedenih i objavlje-nih drama, a pred publikom na jezicimai po zamislima autora, bile su sjajnorazli~ite - od dosadnog i{~itavanja, lut-karskog igranja do sijaseta video snima-ka me|u kojima su se najvi{e istakli oniiz Irana i Argentine.

Mladi pisci iz celog sveta putuju,prevode se, uklju~eni su u mnogobrojneme|unarodne koprodukcije. Toliko je dapostoji ogromna produkcija kulture usvakoj normalnoj zemlji, da se radio dra-me u ^e{koj snimaju dva puta nedeljnona vi{e od trideset radio stanica, da piscii re`iraju, kreiraju u raznim medijima(televizija, knji`evnost, ples, multimedi-ja) i `ive od svog rada.

Na{a situacija u dru{tvu i u odnosutog dru{tva prema pozori{tu, nemaru izazoru, nipoda{tavanju i poni`avanjuumetnika, mo`e se uporediti jedino saTrinidadom i Tobagom. ^ak su i Afri~kezemlje bri`nije prema pozori{tima istvaraocima, i shvataju da ono {to vredinije nerad ili valjkanje u le{evima, makoliko lepa bila, tradicije, ve} pravljenjetradicije i budu}nosti, sna`nim zamahomsada{njosti.

Ivan Pravdi}

P R V O P I S C I - N A F U D B A L K O S T I G N E

Napomena: Autor teksta iznosi svojli~ni stav o na{im glumcima i rediteljimasa kojim se Redakcija ne sla`e upotpunosti.

Od 17. do 21. maja, putuju}i po po-zornicama u Gdinji, Poljska, odr-`an je Festival savremenih pozori-

{nih komada ‘R@port’. Na repertoarufestivala je bilo 12 predstava, a pravidoga|aj i veliko interesovanje izazvao jeBitef teatar svojom odlukom da se do-ma}inima predstavi sa komadom na-pisanim po delu njihovog pisca, VitoldaGombrovi~a. Re~ je o predstavi ‘Ivona,knjeginja burgundska’, u re`iji JovanaGruji}a, koja je premijerno izvedena ufebruaru ove godinu u okviru reper-toarske {eme ‘Klasika, fantastika i men-talna gimnastika’.’Ivona, kneginja bur-gundska’ je jedno od prvih dela VitoldaGombrovi~a. Junaci ove drame su ‘raz-goli}eni’, uhva}eni u banalnosti posto-janja i funkcionisanja.

Odluku, da se doma}oj publici pred-stavi sa komadom njihovog pisca, po-zdravio je i Jacek Bunsch, organizatorFestivala poljskih savremenih pozori{nihkomada ‘R@port’ koji je tim povodomizjavio: ”Bitan je momenat kada se po-

zori{te iz druge zemlje odlu~i da prika`epoljski komad. Na`alost, ne{to se desilo ipoljski pozori{ni komadi se u svetu neprikazuju onoliko ~esto koliko bismo mito `eleli. Nedavno sam razgovarao sana{im prijateljima u Pragu i konstato-vali smo da se de{ava ne{to {to nijedobro. Poljaci ne promovi{u svoje dram-sko stvarala{tvo. Mo`da }e sa ‘R@por-tom’ biti druga~ije”.

Sve~ana inauguracija festivala odr-`ana je 17.maja. Pozori{te ‘Viljam Ho`ic’izvelo je predstavu ‘Ven~anje’, VitoldaGombrovi~a, u re`iji Elma Nuganena, izEtonije.

Vitold Gombrovi~ je stekao svetskuslavu svojim romanima, dramama idnevnicima, jo{ dok je bio `iv. U njego-vim delima imperativ je preispitivanjepostoje}ih vrednosti koje treba da seizlo`e temeljnom kriti~kom rasu|ivanju.Ono {to Gombrovi~a i dalje ~ini aktuel-nim, je {to nudi jedan novi i uvek sve`ipogled na svet.

M.J.

RAPORT IZ GDINJE

Od 23. do 25. maja u Kulturnomcentru REX odr`an je prvi festival jav-nih ~itanja savremenih doma}ih dram-skih tekstova u na{oj zemlji namenjenpromociji nove doma}e drame i dram-skih pisaca, pod nazivom ‘Prerija’.

Festival je namenjen svim pozo-ri{nim umetnicima koji `ele da saznaju

ne{to vi{e o doma}oj dramskoj sceni, alije jednako va`an i za pisce koji tokomstudija ne do`ive igranje svojih komada.Jedinstvena prilika da ‘~uju’ svoje drameu izvo|enju glumaca pru`a im se upravona ovako zami{ljenom festivalu.

Festival je organizovala grupa‘SFW Nova drama,’ iznikla iz projekta‘NADA’ Narodnog pozori{ta u Beogradu.

U toku tri dana festivala, organizo-vana su javna ~itanja neizvedenih ko-mada pisaca nove generacije: IvanaPravdi}a (‘Premija’), Ive Modli (‘Pre-

PRERIJAFestival javnih ~itanja savremenih doma}ih dramskih tekstova

GGoorraann JJeevvttii}} ii IIvvaann TToommii}} uu OOkkaammeennjjeennoomm pprriinnccuu

IIvvoonnaa,, kknnjjeeggiinnjjaa bbuurruunnddsskkaa,, AAnn||eellaa SSttaammeennkkoovvii}} ii SSlloobbooddaann PPaavveellkkii}}

Gotan Jevti} i Ivan Tomi} nagra|eni u Sankt Petersburgu

zentacija’), Jordana Cvetanovi}a (‘Dilo-vanje emocija’) i Sta{e Bajac (‘Jutro uku}i Lefovih’).

Tokom festivala odr`ane su i dvetribine posve}ene razgovorima o situacijiu doma}em dramskom stvarala{tvu(mogu}nostima za njegov razvoj) i situ-aciji u pozori{tima. Ovo je, ujedno, bila iprilika za promociju sajta www.nova-drama.org, koji poseduje arhivu savre-mene srpske drame.

M.J.

8

Sterijino pozorje

LUDUS 136Lu

Molimo po{tovane ~itaoce daisklju~e svoje mobilne telefone!Na po~etku be{e re~. Ljubomira

Simovi}a. Pesnik nam je u se}anje vratioFemu. Podsetio nas na dubinu sopstve-nog blata. ^uli to razni. Ali ba{ ih briga.^u}e to i slede}e godine. I one naredne...Pa opet, {ta ih briga.

Iz Pariza na otvaranje stigla BiljanaSrbljanovi}. Lep{a nego ikad. I nekakone`nije lajava. Bolest gastarbajterska ili-`ivot-ne-po~inje-u-tridesetim- storija?Ustvrdila da je Mija~ mla|i od nje.Dana{nji tridesetogodi{njaci ne stare ulicu. Starost ih pojede iznutra. SelektorMedenica u me|uvremenu podse}a {ta sesve O-B-A-V-E-Z-N-O mora videti. A to jeSVE! Ne gine demantovanje zakonafizike ili bar konsultovanje sa onimposlanikom {to je istovremeno bio na dvamesta...

”Skakavci”: deca Peki}evih skaka-vaca, stasavala u ”Porodi~nim pri~ama”,porasla u monstrume...

Na otvaranju beogradski ”Skakav-ci”. Ona mala mutava {to je }utala u”Porodi~nim pri~ama” sad progovorila ine zaklapa. Jako je dobro razume IsidoraMini}. Nade`da je u njoj rasla jo{ od”Porodi~nih pri~a”. Gotovo dirljivoodvratan Niko i Ni{ta Nikole Simi}a.Rade Markovi}, }uti li }uti, a sve grmi...Ko zna koliko nas u @ani, JasmineAvramovi}, koliko u metiljavom Milanu,Borisa Isakovi}a? Na prvom Okruglomstolu zaklju~eno da smo mi Skadar naBojani. Na svim narednim to nije deman-tovano.

”Selja~ka opera”: nastranost seoskeidile...

Briljirali poslovi~no odli~ni ma|arskiglumci. Ovaj put ma|arski-ma|arski.Divili im se na{i ma|arski glumci. Nanjih se, na`alost, nisu ugledali na{i srp-ski glumci. Razne`ila nas ”na{a stran-kinja” Silvija Baranji. Trupa BelePintera njen je novi dom.

”Nahod Simeon” i ”Halflajf”: sirotimi, izgubljeni u vremenu i isto to unekom novom vanvremenu...

Gledali ”Nahoda Simeona”, nekocelog, neko pola. Ovi drugi tr~ali na”Halflajf”. Pro~ulo se da je to ”Exit”ovogodi{njeg Pozorja, njegov progressivestage. Milena Markovi} bila hrabra daka`e kako je dilema ”nacionalno ilinacionalisti~ko pozori{te” la`na u zemljikoja ima kolonijalni status. ”Nahod”podelio publiku. Jedni odlepili na fantaz-magoriju u kojoj upravnik kuva riblju~orbu, drugi sve videli kao ”traljavora{timovanu simfoniju” a ”diplomate”primetile da }e sve biti bolje kad uprav-nik nau~i br`e da kuva!

”Crna zemlja”: Srbija, ”do Tokija, il’”do Detelinare,” bar.

Apsolutno scensko savr{enstvo!!!Beskrupulozni maskenbal demaskiranihmitova. Sterija bi bio ponosan na mladogArpada [ilinga. On, kao i Sterija, nemisli da je Evropa kurva. Mi, Evropejcicrkli dabogda, svodnici smo nas samih.Ovacije Kretaker ekipi. Pocrveneli mnogidlanovi, neki komotno mogli i u licu. Anisu...

”U me|uvremenu”: Slovenci sepitali ima li `ivota bez utopije? Neki toshvatili kao izraz nostalgije prema Srbi-ji...

Umetni~ki direktor SNG-a Primo`Bebler zamerio zemljacima manjaksamopo{tovanja. Srbima nije zameriovi{ak. Haris Pa{ovi} ustvrdio da jekoncept nacionalne drame prevazi|en. Uzemljama ovog regiona to bi zna~ilosamo razlog manje za sva|u, razlog vi{eda se na pomen `irija o lapotu misli kaolegitimnoj stvari. Na predstavi prime}enonemanje vremena za strpljivost. Iz-laznost {ampionska!

”Trg heroja”: Kako je te{ko biti sam,biti poseban... I kako je lako biti svedrugo...

Problem je u guslanju. Mi obo`a-vamo taj nadnacionalni sport i svenjegove - pi{anje uz vetar - discipline. Iovaj pozori{ni vez podelio je publiku,koja dodu{e nije izlazila s predstave. Onikoji su ostali i duhom prisutni, prepoz-navali su Bernhardove replike kao svoje.

”Paradoks”: Sve je isto, samo njeganema, a opet kao da je tu...

Mnogi se smejali onom na sceni.Neki nisu imali snage. Opet razmi{ljaju opakovanju kofera. Misle isto kao Rom-~evi}. Da je vreme izneverilo tekst.

”Tiso”: obra~un s mitovima, bezpredomi{ljanja i kajanja...

Zvezda Mencelovog holivudskoguspeha ”Selo moje malo” Marijan Labu-da u Novom Sadu igrao sramotiteljaslova~kog identiteta. Predstava u maticistigla do Dnevnika. Na{i neobave{teniumalo da ustanu na ”Hej, Sloveni”...

”La`a i parala`a”: nekad Aleksa,danas {ourumovi, redkarpeti, selebritipartiji, fe{nvikovi, tajminzi, lukovi,stajlinzi, kofibrejkovi...

Uprkos svemu, Mita - mladi MiljanPrljeta - misli da u Srbiji ipak ima struje.

Samo {to svi stalno `ivimo u strahu da }eje nestati. Reditelj Stojanovi} melanholijuozna~io kao klini~ku sliku na{e depresi-je.

”Skakavci”: Peki}evi skakavci `ive iu Hrvatskoj, njihova deca, porasla unekim zagreba~kim ”Porodi~nim pri~a-ma”, tako|e izrasla u monstrume...

Hrvatska Nade`da, iako najbolja upredstavi, opet ni blizu onoj IsidoreMini}. Neki mladi prvi put na delu videlirazliku izme|u beogradske i zagreba~kegluma~ke {kole. Sem ~asnog izuzetka -Bo`idar Boban se zove - pi}e za beo-gradske profesore! I to dupla tura! PeroKvrgi} ostao bez teksta na pitanje TVnovinara: ”Koliko vama samima nedo-staje senzibilitet za oslu{kivanje?” Re-ditelj Kica ustvrdio da ne ose}a novu

Subjektivno objektivan utisak o 51. Sterijinom pozorju

nacionalnu netrpeljivost u Evropi. Mo`daje u pravu! Pa mi jo{ tamo nismo stigli ...

”Tesla”: ~udni svetac u zemlji ~uda... Dragan Mi}anovi}. Tesla sam. Re-

ditelj Nikita Milivojevi} primetio kako jeljude danas gotovo nemogu}e zaludetioko neke ideje. Nema se vremena. Sviho}e da stignu sve. I svi uglavnomproma{e sve...

”Hej Sloven(c)i”, i ostali... Mo`da je u pravu Jomi Jane`i}, ti

Slovenci uvek sve prvi doznaju, svet jeu`asan nesporazum. Sve je nesporazum,sem susreta dvoje ljudi. Sretnimo se ondasa svojom drugom polovinom. Uklju~imosvoje mobilne telefone.

You have one message. Nasme{ite se.Lo{e ste sanjali. I dalje steu Srbiji.

S. Mileti}

VODI^ KROZ ”CRNU ZEMLJU”...

Nije lako kad ne ume{ sa sobom,jo{ te`e kad ne ume{ s onima skojima (si prinu|en da) `ivi{, a

najgore je ipak kad to shvati{ u tridese-tim, kod nas u Srbiji bez Crne Gore,pre~esto samo jednom velikom po~etkukraja. Tad ti ne preostaje ni{ta drugo doda, kao u stihu Arsena Dedi}a, `ivi{nesre}no do kraja `ivota...

Tako `ive junaci ”Skakavaca” Bi-ljane Srbljanovi}, svesni svog krsta, aopet nikad dovoljno jaki da ga se re{e.Me|u njima jedino slobodna Nade`da,ista ona koja je pre nekoliko godinaupe~atljivo }utala u ”Porodi~nim pri-~ama”. I onda i danas, za Sterijinunagradu odigrala ju je sad ve} trostrukaSterijanka, Isidora Mini} (tre}u Sterijinudobila za Elektru).

Jesi li se od ”Porodi~nih pri~a” do”Skakavaca” pitala {ta se dogodilo saNade`dom?

Nisam o tome razmi{ljala sve dokCvele to nije pomenuo. Tekst sam dobilauo~i premijere ”Smrtonosne motori-stike”, pro~itala sam samo nekolikoscena, nisam ni znala koga }u igrati i tekposle sam ukapirala da je ova Nade`damogu}i sled one iz ”Porodi~nih pri~a”.

Misli{ li da su na{i tridesetogodi-{njaci ve} uveliko starci, ili pak veruje{

da `ivot po~inje u tridesetoj, kako tvrdemomci iz sastava ”Darkvud dab”?

To je super naslov albuma, da timalu snagu, dirne te, pomisli{, jao jeste...Samo treba imati snage pa `ivot po~eti utridesetoj i ne penzionisati se kao mnogimladi ljudi. Na`alost, istina je da smo semnogo umorili svih ovih godina, ljudi suprevremeno sazrevali, za kratko vremepre`ivljavali ceo jedan `ivot i onda jesasvim normalno {to bi sada da seodmaraju, {to ma{taju o penziji, pecanju,plevljenju ba{te, zalivanju cve}a... I jaimam takav ose}aj. Muka ti je kad zna{da, ma kako se trudio i vredan bio, ne}e{dose}i ono {to si ma{tao i pri`eljkivao. I toje jadan ose}aj. To razo~arenje te otrezni:ili prihvati{ stvari kakve jesu, `ivi{ oddanas do sutra, zabavlja{ se, ili sepotpuno preda{, padne{ u depresiju iostari{ preko no}i. Po~etkom juna punim33 godine, borim se i sama da preva-zi|em tu vrstu ”bola”, taj prelazak, sa-zrevanje, nagove{taj sputavanja, melan-holiju, strah od dolaze}eg, od `ivota,starenja, od svega onoga {to `ivot donosi,posebno ovde kod nas. U tome mi mnogopoma`e pozori{te.

[ta za davljenika - a na{a geografi-ja, koja sve dublje tone, to jeste - mo`e dauradi pozori{te?

Nekako sumnjam da mo`e i{ta. Upozori{tu, s ove i one strane scene vrti se

manje-vi{e isti, mali krug ljudi. Velikibroj ljudi u ovoj zemlji nikad nije u{lo upozori{te, nije pro~itao knjigu, nije imuop{te bitno {ta se zbiva u Makedoniji,Hrvatskoj... a kamoli {ta su to Rim,Pariz, kultura, gde su ljudi stigli... Na{eljude mrzi da putuju, ne zanima ih ~akni da pro{etaju do Avale. Ta neznati`eljaza `ivotom ubija ljude. Odli~no im je tugde jesu, izme|u svoja ~etiri zida, a tonas vodi nazad i ne dozvoljava napredak.Ne verujem da ja nekom ulogom mogui{ta da promenim, ali meni je li~no lak{e,pa ako to jo{ neko prepozna, bar taj malikrug, i onda je ok.

S. Mileti}

Isidora Mini}, dobitnica Sterijine nagrade

UBI]E NAS RAVNODU[NOST

NAGRADE

Najbolji savremeni tekst 51. Sterijinog pozorja su ”Skakavci” Biljane Srb-ljanovi}, a najbolja predstava festivala je ona po istoimenoj drami, koju su u re`ijiJanu{a Kice izveli glumci Zagreba~kog kazali{ta mladih. Sterijinu nagradu zare`iju dobio je, me|utim, Dejan Mija~, za ”Skakavce” u JDP-u. Sterijine nagradeza glumu dobili su: Isidora Mini} i Renata Ulmanski (Nade`da i gospo|a Petrovi}u ”Skakavcima” JDP-a), Ur{a Raukar (@ana u ”Skakavcima” ZKM-a) te DraganMi}anovi} (Tesla u istoimenoj predstavi zemunskog ”Madlenianuma”).

U Sterijance su se ove godine jo{ upisali: scenograf Slavica Radovi} (zagre-ba~ki ”Skakavci”), kostimograf Lana Cvijanovi} (beogradski ”Skakavci” i ”La`a iparala`a” NP Sombor), kompozitor Isidora @ebeljan (”Skakavci” JDP-a) i mladidramski pisac Filip Vujo{evi} koji je dobio Specijalnu Sterijinu nagradu za tekst”Halflajf”. Sterijine nagrade iz Fonda ”Dara ^aleni}” dobili su mladi glumciSuzana Luki} (Milenica u ”Halflajfu”) i Miljan Prljeta (Mita u ”La`i i parala`i”),dok je Sterijina nagrada Okruglog stola kritike za najbolju predstavu pripalabeogradskim ”Skakavcima”. Sterijanac me|u kriti~arima ove godine je MuharemPervi} i to za kritiku predstave ”Hadersfild” JDP-a, ”Psujem, a pevati bi’ hteo”.

”Po~asni krug kredom”, nagradu za najbolju predstavu u selekciji ”Krugovi”,dobila je ”Crna zemlja” ma|arske trupe ”Kretaker”, autorsko delo Arpada [ilinga.@irijem, u kojem su bili pozori{ni kriti~ar i prevodilac Jovanka Dorota ]irli}Mencel, producent Branislava Lije{evi}, teatrolog Svetislav Jovanov i kompozitorZoran Eri}, predsedavao je dramaturg Jovan ]irilov.

U znak se}anja na mladu glumicu An|elu @unko, koja je dolaze}i na pro-{logodi{nji Festival poginula u saobra}ajnoj nese}i, Pozorje mladih od ove godinedodeljuje nagradu za najboljeg mladog glumca. Tu su nagradu ove godine ravno-pravno dobili Branka Femi} i Goran Slavi}, studenti II godine glume FDU Cetinje,u klasi profesora Bora Stjepanovi}a.

Na Pozorju su dodeljene i jo{ neke nagrade. Izme|u ostalih, novosadski”Dnevnik” nagradio je Isidoru Mini}, kojoj je pripala i nagrada TV Novosti -”ZoranRadmilovi}”. ”Ve~ernje novosti” nagradile su epizodu Renate Ulmanski, aNovosadski otvoreni univerzitet, na osnovu glasova publike, za najboljeg glumcaproglasio je Dragana Mi}anovi}a.

S.M.

TRIJUMF ”SKAKAVACA”

CCrrnnaa zzeemmlljjaa

IIssiiddoorraa MMiinnii}}

LUDUS 1369

Sterijino pozorje

Pero Kvrgi}, prvi Sterijanac u istori-ji Pozorja, ove godine je posle dugovremena opet stigao na Festival. U

zagreba~kim ”Skakavcima” igrao jeakademika Ignjatovi}a, a susret s njim,kao i ~injenica da su neke njegove mla|ekolege prvi put, ne samo u Novom Sadu,nego i u Srbiji uop{te, te da su ‘’Skakav-ci’’ Biljane Srbljanovi}, ne samo njenprvi tekst izveden u Hrvatskoj, ve} ujed-no i prvi srpski tekst koji je posle 16 godi-

na izveden na jednoj hrvatskoj sceni,~inili su gostovanje Zagreba~kog kaza-li{ta mladih na 51. Pozorju nekakododatno uzbudljivim... Govori PeroKvrgi}:

”Na{e su godine uistinu pojeli ska-kavci. Mi nikako da se otrijeznimo, sve{to nam se ne svi|a mi uporno guramopod tepih, pa nam to svakih 10 godinaopet odnekud izmili i udari nas u glavujo{ ja~e. I hrvatska porodica je u blatu o

kojem govore ”Skakavci”, samo mo`dane tako vidljivo. Radi se ipak o dvarazli~ita mentaliteta. Srpski je otvoreniji,pa su stvari vidljivije, a hrvatski menta-litet nekako je suzdr`aniji, skrive}ki,pretvara se, ima tu neku masku, ali ispodnje su iste te traumati~ne situacije”.

Sla`ete li se sa Srbljanovi}evom kojaka`e da su mladi ljudi danas stariji odstarih?

Na`alost je tako. Mlade generacije,djeca, ispa{taju grijehove starijih ljudi,svojih roditelja, a stari su se sakrili izasvojih funkcija, titula, polo`aja, malihmo}i... Najve}i stradalnici su mladi ljudi.

Mi ~esto komentiramo materijalnu bije-du, sru{ene ku}e... ali {to je sa ljudima?Ljudi su iznutra ranjeni, izrovani su, tosu nesagledive ru{evine iznutra i to jenajve}a, drama u svakom slu~aju.

Da li je ta ruiniranost Weltschmerzkraja 20. i po~etka ovog veka?

Jeste, ali to su i velika apatija, ~akravnodu{nost, gubljenje kriterija i vrijed-nosti. U biti su to jako opasne stvari, onese doga|aju ispod povr{ine i potpomo-gnute su raznim medijima koji naszabavljaju, stvaraju privide, dopu{tajurazne la`ne iluzije o `ivotu. Ne znam {to}e se dalje dogoditi, niko nije prorok, aline{to se vjerojatno mora dogodit. ”^ekaj-mo, ne{to se sigurno mora dogoditi”, takoka`e gospo|a Petrovi} u”Skakavcima”.

S. Mileti}

Pero Kvrgi}, prvi Sterijanac u istoriji Pozorja,igrao i na 51. Festivalu

MI NIKAKO DA SE OTRIJEZNIMO

Proslavljeni kanji{ki Francuz, Jo`efNa|, kodirektor je ovogodi{njegAvinjonskog festivala na kojem sa

dve premijere ujedno slavi i 20 godinasvog ”JEL teatra”. Festival, koji traje od6. do 27. jula, bi}e otvoren u dvori{tuBiskupske palate premijerom japansko-francuske koprodukcije ”Asobu” -”Hommage a Henry Michaux” u Na|ovojre`iji.

Druga Na|ova premijera inspirisanaje kanji{kom glinom i delom je priprem-ljena u Kanji`i. Sa svetski poznatimkatalonskim kerami~arem i slikaremMiguelom Barcelom, Na| doslovno izgline formira predstavu ”Paso doble”.

Zahvaljuju}i izboru ~uvenog Ka-nji`anina u Avinjonu publika }e ovegodine videti nove predstave PiteraBruka, Anatolija Vasiljeva, Zingara,Tijerija Bea... a prvi put u istoriji Avi-njonskog festivala, po Na|ovoj `elji, kaoposebna komponenta ove pozori{nemanifestacije bi}e izdvojena muzika.Program ”Jazz muzika iz Ma|arske idrugih mesta” mali je muzi~ki festival u

~ijem centru su sam Na|, ali i \er|Sabado{, Vladimir Tarasov, Ako{Selevenji, @oel Lenadre, Silard Mezei, FilMinton, Sofi Anjel...

Na| je u Francuskoj poznat i kaolikovnjak. Izlagao je {irom Francuske, ailustrovao je i knjige Rolanda Barta iMilana Kundere. U Avinjonu }e imati triizlo`be - grafika i dve foto izlo`be - jednusa ruskim, a dve sa kanji{kim temama.Dvadesetogodi{njica ”Jel teatra” bi}eobele`na i filmom ”Poslednji pejsa`”snimljenim u okolini Kanji`e, u kojem jeNa| jedan od kamermana.

Zanimljivo je da }e i Ma|arska,ina~e ne uvek i ne odve} naklonjenaNa|u, obele`iti 20 godina rada ovogumetnika. Najpre }e Debrecen u septem-bru ugostiti Na|a, koji }e tamo izvesti”Vojceka”,”Eden” i ”Poslednji pejsa`”, abi}e uprili~eno i nekoliko koncerata,filmova o njemu i okruglih stolova onjegovoj umetnosti, da bi potom ne{tosli~no u novembru uradili i ubudimpe{tanskom ”Barka teatru”.

I Beograd se sprema da i ove godineugosti Na|a. U septembru }emo u orga-nizaciji BEMUS-a i BITEF-a videtinjegov ”Poslednji pejsa`”.

S. Mileti}

60. Avinjonski festival u znaku Jo`efa Na|a

KANJI@A GLINOM OPEVANA

Predstava ”Blackland” budimpe-{tanske trupe ”Kretaker” pravo jeremek delo! Jedna od onih koje se,

kao deo li~nog emotivnog blaga, zauvekpamte i pominju. Za ”Ludus” govori njenautor i reditelj, jedva tridesetogodi{njiArpad [iling:

O ”Blacklandu” se i dalje govori kodnas. Mo`ete li ukratko rekonstruistinjegov nastanak?

I ranije su nas u trupi interesovaleaktuelne dru{tvene teme i u tom smokontekstu 2002. godine napravili pred-stavu ”Hazámhazám” (”Domovino, do-movino”), u kojoj smo se bavili politi~kimstanjem posle revolucije. Dve godinekasnije, konstatovali smo da je na{enezadovoljstvo poraslo jer je na{a unu-tra{nja politika katastrofalna. Uvidelismo da gre{ka nije u politi~koj eliti, ve} unama i na{oj svakodnevici. Hteli smo daosvetlimo upravo to mentalno stanjeMa|ara, {ta im je u du{i i zato smo tra`ilineku startnu ta~ku od koje mo`emo dakrenemo... Ja sam u me|uvremenu prekomobilnog telefona uplatio opciju za-hvalju}i kojoj sam svakodnevno dobijaogomilu raznovrsnih vesti - politi~kih,onih iz zone crne hronike, ali i onih izprivatnog `ivota novokomponovanihdiva. Kratka vest u na{em modernomsvetu je haiku. Ona na malo prostoranudi rezime na{e tragedije. Ona je lekprotiv dosade. Upravo ti sms-ovi su bilina{ literarni oslonac od kojeg smo tokomjednog letnjeg kampovanja napravilipesme, a od njih scene, koje sam pomo}uasocijacija dramtur{ki vezao i stavio ujedan sterilan, ali istovremeno i sve~anlaboratorijski prostor hote}i da poka`emkako je ispod sveg tog glamura jo{ uvektrulo dno.

Jeste li zabrinutiji za gledaoce koji,kao u Ma|arskoj, ga|aju glumce pa-radajzom i vre|aju ih tokom predstave,ili za sudbinu onih koji vas, kao uNovom Sadu, ispra}aju ovacijama?

Najvi{e sam zabrinut za svojusudbinu. Znam da ne mogu da promenimsvet i ljude u njemu. Mogu da pomognemu razmi{ljanju, ali svako svoje problemere{ava sam. Prava patnja se ne mo`epokazati u pozori{tu, a protiv mr`njesam prona{ao samo jedan lek - smeh.

Osim {to konstatuje nemo}, moralniambis u svakom pogledu, ra|anje nekihnovih isklju~ivosti, {ta ”Blackland”mo`e jo{ konkretno da uradi?

Slobodu ma{te. To {to na{a trupapostoji je poruka sama po sebi. Ne predajse, ne be`i, nego na|i sebi partnere irazmi{ljaj!

Da li ste monologom na kraju pred-stave, kojim ste ”nacrtali” za{to ste {ta

uradili, hteli da ”zeznete” kriti~are, ilida podvu~ete upravo tu nemo}?

Ne volim kritiku, ona je povr{na isubjektivna, s ~im ne bi bilo problema dakriti~ari o sebi ne misle kao o bez-gre{nima. Nekoga podignu, a nekogazaborave. To je stara i glupava igra imene ne zabavlja. Zato je monolog nakraju mala odbrana na{e nezavisnoti, au isto vreme i didakti~na samoironija.Dajemo do znanja gledaocima da smo imi deo iste te pri~e.

Ukidanje komunizma preko no}i una{em delu Evrope nije ukinulo idelo{keisklju~ivosti u glavama miliona. [ta vasu tom smislu izlu|uje?

U isto~noj Evropi ljudi jednostavnoho}e diktaturu. Nesposobni su da odra-stu. Ako nema nekoga da odlu~i umestonjih, oni se zbune, frustriraju, po~nu dase mrze, na kraju udare jedni na druge.Sloboda ne zna~i to da mogu sve dakupim {to mi ponude u reklamama, ve}da sam sposoban da sam odlu~im {ta mitreba.

Ja se bojim velikih manifestacija ukojima ljudi gube glavu i vi~u glupostiprate}i svoje borbene vo|e. To me uvekpodse}a na nacizam. Jedino mesto gde jelepo vikati zajedno je fudbalski stadion.Ako ne razbijemo jedni drugima glavena kraju utakmice.

Za{to na{ deo Evrope ne mo`e da seoslobodi ropstva sopstvene istorije?

To je takore}i tradicija. Komunisti~kiinternacionalizam nije spojio ljude, negoje samo potisnuo i ~ak uni{tio snove ljudi,stvorio im kompleks manje vrednosti.

Mi smo kolevka agresivnosti i svedok ne budemo sposobni da artikuli{emosvoje probleme i razmenimo misli, vu}i}e nas za nos. Naravno, ne mo`emo sesuprotstaviti banditima sa oru`jem i~inovnicima koji samo `ele pare. Trebada pro|e jo{ mnogo vremena da do|egeneracija koja u drugom ne vidi nepri-jatelja, ve} partnera, koja nema potrebuza jo{ vi{e novca i za jo{ vi{e vlasti. Kadpoliti~ari uvide da su pare i vlast ipakkratkog daha, onda }e po~eti i da daju, ane samo da uzimaju. Ono {to mi danaspre`ivljavamo u Evropi i Americi je pro-past svega onoga {to je za sloboduu~injeno {ezdesetih. Oni koji su se tihgodina ljubili u parku u majicama sanapisom ”Love & peace” danas vodefirme koje uzimaju pare od miliona ljudii koji, da bi imali jo{ ve}u zaradu, ratujusa nepoznatim ljudima iz drugih zema-lja, na drugim kontinentima. Do}i }egeneracija koja vi{e ne}e verovati uprotest i kvazipromene, ve} }e po~eti izdubine sve da menja. Proba}e drugom dase pribli`e tolerantno i informisano, ne

zato {to je to lepa zamisao, ve} zato {to jeto su{tina.

Zadivljuje va{a samokriti~nost u”Blacklandu”. Ljudi uglavnom videbalvan samo u tu|em oku... [ta vas terada tako udarni~ki vadite balvan izsopstvenog oka?

Ljudi od toga dobiju snagu i zbogtoga su zahvalni. U Ma|arskoj tradicijuimaju i rodoljublje i samokriti~nost. I jase ~esto smejem sam sebi. To nije nikak-va kompenzacija, ve} eliksir `ivota.

Posle predstave ste rekli da nemateproblema jer preglasno govorite o prob-

lemima. I ovde se sve mo`e re}i, alinikog nema da nas ~uje. Umesto represi-je, ignorancija! Koji je naredni stadi-jum?

Vlast se najbolje pona{a kad sebe neshvata previ{e ozbiljno. Mada, ako dobrorazumem, kod vas je sada najbitnije da unovoj istorijskoj situaciji budete sposobnida pore|ate stvari na pravo mesto.Mo`da nije najbitnije pitanje, kolika jeSrbija - ja to znam jer kod nas ve} 80godina prave problem od toga kolika jeprava Ma|arska - nego - ko tamo `ivi -da `ivi u miru i da se nikad vi{e ne ratu-je. Nikad vi{e. Nije vama najgore. Nemo-jte samo pri~ati o pro{losti, nego mislitevi{e o budu}nosti. Ove odgovore pi{em uParizu gde se tako|e svako `ali. Jedno-stavno, nema najboljeg mesta na svetu,sem tog jednog na kojem momentalnostojimo.

Kako da se izvu~emo ispod gvozdenezavese ispod koje bauljamo od padaBerlinskog zida?

Tako {to vi prvo upalite svetlo i onda}e i va{ sused i drugi vremenom po~eti davas prate. Ni{ta nemamo od ~ekanja.Trebalo bi najzad da po~nemo da po{tuje-mo jedni druge, da se urazumimo, dabudemo pametni, da komuniciramo,stvorimo neki novi svet u kojem }emo se~uti i razumeti. Mene, recimo, jako

interesuje istorija, ali kad iza|em naulicu ostavim je kod ku}e.

Kako funkcioni{te ”Kretaker”?Nemamo stalnu scenu za igranje i

probe, ali {est godina imamo stalnutrupu. Kao ad hoc grupa postojimo ve} 11godina, dobijamo donacije od dr`ave, ali ipodr{ku iz inostranstva. Ove godine smoimali 12 predstava na repertoaru, odklasike poput Molijerovog ”Mizantropa”do savremene drame kakva je ”Park zastanovnike Nibelunga” Jano{a Teraija.Sa trupom ne radim samo ja, slede}esezone re`ira}e dvojica kolega, a i glum-ci spremaju samostalnu predstavu.

[ta }ete Vi re`irati u skorije vreme?”Hamleta”, sa tri mu{ka glumca.

Ovo mi je prva prilika u `ivotu da jednutemu ”izvadim iz d`epa”. Tu koncepcijusam ostvario ve} pro{le godine, ali sa trinema~ka glumca u be~kom Burgteatru.Nek mi Bog oprosti, ali ja bih da ovajtekst ~ujem i na ma|arskom.

Pozorjem je prostrujala vest da }etena Bitefu igrati i ”Crnu zemlju”?

Dolazimo sa ^ehovljevim ”Galebom”.Sne`ana Mileti}

Prevela: Emina Elor,glumica Novosadskogpozori{ta/Ujvideki szinhaz

Arpad [iling, autor i reditelj predstave”Blackland” po kojoj }emo pamtiti 51. Steri-jino pozorje

NE PREDAJ SE, NE BE@I, NA\I SEBI PARTNERE I RAZMI[LJAJPPeerroo KKvvrrggii}}

AArrppaadd [[iilliinngg

JJoo`̀eeff NNaa||

10

Metropola, s brda, s dola

LUDUS 136Lu

U u Ateljeu 212 do~ekali GodoaPremijera predstave ”^ekaju}i Go-

doa”, obele`ila je kraj sezone u ovompozori{tu. Izvedena kod nas prvi put pre50 godina, sada je predvo|ena redi-teljkom \ur|om Te{i}, interpretiralaBeketa iz ‘pozicije novog optimizma’.

”Viktor, ili deca na vlasti” u U`icuSurovu pri~u o deci koja prerano

odrastaju, po tekstu Ro`ea Vitraka, po-stavio je reditelj Aleksandar Sa{a Luka~u u`i~kom Narodnom pozori{tu. Predsta-va ”Viktor, ili deca na vlasti” je nad-realna komedija, ispri~ana kroz crnihumor, blizak Montipajtonovcima. Re-ditelj Luka~, zapam}en po predstavama‘Klopka,’ ‘Vojcek’ i ‘Klasni neprijatelj’ senakon ~etrnaest godina boravka u Kana-di, ovom premijerom ponovo obratiou`i~koj publici.

”Brod za lutke” porinut u JDP”Brod za lutke” Milene Markovi}, u

re`iji Slobodana Unkovskog je bila tre}a

premijera u ovoj sezoni na Velikoj sceniJDP. Muziku je komponovao RamboAmadeus, scenograf je Meta Ho~evar, akostimografkinja je Ljiljana Prokovi}.Ova moderna bajka se bavi temamasmrti, nasilja, erosa..., a u njenom iz-vo|enju u~estvuje impresivan broj glu-maca me|u kojima su Ljubinka Klari},Marija Karan, Suzana Luki}, DubravkaKovjani}, Sloboda Mi}alovi}, VojaBrajovi}, Ljuba Bandovi}, Vojin ]etkovi},Milena Ra`natovi}, Bogdan Dikli},Branislav Le~i}, Nikola \uri~ko, Goran[u{ljik i drugi.

Vla{ki vestern u BDPDebitantski komad dramskog pisca,

Dragana Nikoli}a, ‘Transilvanija’, ure`iji Milana Karad`i}a, premijerno jeizveden u BDP! ‘Transilvanija’ jeklasi~na krimi-pri~a, posve}ena bandi saobale Dunava koju predvodi `ena,ispri~ana na komi~an na~in” rekao jereditelj, M. Karad`i}. Autor, D. Nikoli},ka`e da je to komad o tranziciji, ali neonoj na koju se svaki dan navikavamo,nego onoj iz sveta `ivih u svet mrtvih,vampira.

Horor komedija na Terazijama”@ivot Jevremov”, muzi~ko ljubavna

komedija Aleksandra \aje, u re`iji Ste-vana Sabli}a premijerno je izvedenapredstava Pozori{ta na Terazijama!Stefan Sabli} prvi put radi u Pozori{tuna Terazijama i za svoju predstavu ka`eda je to kombinacija turbo folka i vampi-rizma.

‘Iza kulisa’ ni{kog NP[ta se de{ava iza kulisa ni{kog Na-

rodnog pozori{ta nije poznato! Izvesno jeda je izvedena premijera komada, ‘Izakulisa,’ Majkla Frejna koju je re`iraosarajevski glumac, koreograf i rediteljFerid Karajica. A ~im se odvija iza kulisamora i da demistifikuje gluma~ki posao inaravno, dobro zabavi publiku.

O zeki, medi i liji, a za odrasleKada se poznati vicevi o zeki, medi,

lisici preto~e u dramski tekst, dobije se”neodoljiva, sve`a drama, nova po formii li{ena strukture na koju smo navikli”

po re~ima rediteljke Jelene Bogavac.Premijera predstave inspirisane vicevi-ma, ”Dobro jutro, gospodine Zeko”premijerno je izvedena na Ve~ernjojsceni pozori{ta ‘Du{ko Radovi}’.

Veselo majmun~e u [apcuKomad Karla Goldonija, ”Sluga dva-

ju gospodara”, u re`iji Slobodana Petra-novi}a-[arca, premijerno je izveden u[aba~kom pozori{tu, u izvo|enju an-sambla starijih polaznika nezavisneasocijacije glumaca ”Veselo majmun~e”.Ovo je za kratko vreme druga premijeranajmla|ih {aba~kih glumaca, izuzetnodobro pose}ena i prihva}ena od publike.

Ve~ernja scena u Lipovom laduAdaptirana kamerna scena otvore-

na je u MZ Lipov lad gde ve} godinamauspe{no radi De~ije pozori{te ‘Panteatar’. Tako je Zvezdara dobila jo{ jednosavremeno, tehni~ki na vrhunskomnivou, opremljeno pozori{te koje je svojuve~ernju scenu otvorilo 2. juna premi-jerom predstave ‘Gospo|a Olga’ Miluti-na Boji}a u adaptaciji i re`iji Olge Savi}.

I na kraju, ‘Sam kraj sveta’I na kraju pozori{ne sezone, premi-

jera u Malom pozori{tu ‘Du{ko Radovi}’,diplomska predstava ‘Sam kraj sveta’@an Lik Lagarsa u re`iji Vlatka Ili}a,studenta pozori{ne i radio re`ije naFakultetu dramskih umetnosti u Beo-gradu, u klasi profesora Slavenka Sale-tovi}a. Postavka ovog komada zasniva sena principima postdramskog teatra(Lehmann), pre svega ’izostavljenog tu-ma~enja’ to jest ’dokinute semiotike’.Centar ’doga|aja’ pomeren je sa pozor-nice u polje dinami~ne komunikacijskerazmene na relaciji scena - publika,gledaoci su oni koji dovr{avaju pred-stavu, a igra zahteva neprestano ’kadri-ranje’ pogledom.

PREMIJERE

7 : 2 ZA MOMKE8 : 1 ZA GLUMCE6 : 3 ZA BEOGRA\ANE

Za razliku od prethodnogpredsedni{tva koje su, bar na krajumandata sa~injavale ve}inomdame (glumice, dramaturzi itd.) uovom novom ima sedam momaka(razne dobi) i svega dve devojke.

Druga, koju nemamo na zajed-ni~kom portretu, jer nije bila naslikanju, je Milena Ra`natovi},glumica.

Zanimljivo je tako|e da novopredsedni{tvo sa~injavaju uglav-nom glumci i samo jedan reditelj-pisac. Posebno je dobro {to imamo~ak tri predstavnika izvan Beogra-da. Bio je predlo`en i Boris Isa-kovi}, koji nije mogao da prihvatitu obavezu.

”Po’ kile smeha” u NjujorkuIako naslov implicira samo po’ kile

smeha, Njujor{ka publika je u dvaizvo|enja stand-up komedije MarkaStojanovi}a, dobila mnogo vi{e. Prila-go|ena ameri~kom humoru, uz obiljepantomime i gegova, predstava je izvede-na na srpskom jeziku. Bave}i se op{timtemama (ljubav, seks, sport, gerijatrija,ta{te i svekrve, politi~ari, navija~i...) jo{jednom smo svetu pokazali da smo jedanmnogo sme{an narod...

Na turneju po SADDeo ansambla u`i~kog Narodnog

pozori{ta prove{}e tri nedelje u SAD,nastupaju}i sa komadom ”U naviljcima”Petra Pecija Petrovi}a, u re`iji TomislavaTrifunovi}a. Tokom turneje ovu pastoral-nu komediju igra}e u Milvokiju, Klivlen-du, Njujorku i ^ikagu, u ~ast gra-dona~elnika ^ikaga. Iako su ovo gosto-vanje pomogle u`i~ke firme i Ministar-stvo za dijasporu, zbog nedostatka novcana turneju nije oti{ao Tomislav Tri-funovi}, glumac u`i~kog pozori{ta ireditelj ove predstave...

U poseti SNGSlovensko narodno gledali{~e u

Ljubljani bilo je doma}in JDP i Ateljeu212. JDP je nastupali sa predstavama‘Skakavci’ Biljane Srbljanovi} u re`ijiDejana Mija~a, ”Hamlet” Vilijema [ek-spira u re`iji Du{ana Jovanovi}a i”Hadersfild” Uglje{e [ajtinca u re`ijiAleks ^izholm. Glumci Ateljea 212 suizveli ”Smrtonosnu motoristiku” Alek-sandra Popovi}a u re`iji Egona Savina,”Veliku belu zaveru” Dimitrija Vojnova,u re`iji Milo{a Loli}a i komad ”Poseti-lac” Erika Emanuela [mita, u re`iji Lji-ljane Todorovi}.

Na Pay Off-u u Nema~kojTu`an utisak koji je ostavila na{a

fudbalska reprezentacija na upravo za-vr{enom Svetskom prvenstvu u fudbalujedino je moglo da ubla`i gostovanjena{eg pozori{ta.

Na Festivalu ”Pay Off” organizo-vanom povodom Svetskog prvenstva ufudbalu u Nema~koj u~estvovao jeBeogradski Teatar Mimart sa pred-stavom”Raskr{}e” Nele Antonovi}.

Srbi, ~uvajte se sebePozori{te ‘Ogledalo’ sa svojom prvom

predstavom ”^ujte Srbi, ~uvajte se sebe”gostovalo je u Ma|arskoj, u Budimpe{ti iu okviru gostovanja u Makedoniji uKumanovu, Skoplju i Tetovu. Predstavuje, prema tekstovima Ar~ibalda Rajsa,adaptirao i re`irao Du{ko An|i}.

‘To je to’Kikinda je kao grad doma}in festi-

vala ”Dani ambijentalnog teatra” imalaprilike da pozdravi teatre iz Zrenjanina,Novog Sada, Kragujevca, Beograda iSlovenije. Predstavom ”To je to”, slove-na~kog pozori{ta Cizam otvoren je festi-val, a predstave su izvo|ene na vi{emesta u gradu.

Cvetni udar publikeNagra|eni u~esnici 14. Pozori{nog

maratona Narodnog pozori{ta u Somborutradicionalno su do`iveli cvetni ‘udar’publike. Na predstavama koje su seigrale ‘od jutra do sutra’ smenjivala su sepozori{ta iz Zagreba, Vara`dina, Zre-njanina, Novog Sada, Banjaluke i,naravno, Sombora. Sa nagradom ”Nikola- Peca Petrovi}” za najboljeg upravnikasezone iz Sombora se vratio BrankoCveji}, upravnik JDP.

[ve|ani u NP u BeograduNakon premijere u Stokholmu, 20.

maja, sa predstavom ”Magbet” Vilijema[ekspira, u re`iji Stafana ValdemaraHolma, gostovalo je Kraljevsko dramskopozori{te ‘Dramaten’ iz Stokholma u Na-rodnom pozori{tu u Beogradu. I ”MladiDramaten” iz Stokholma je gostovao naistoj sceni, sa predstavom ‘U senciHamleta’ Irene Kraus, a u okviru IVMe|unarodnog pozori{nog festivala zadecu i mlade, TIBA.

M.J.

GOSTOVANJA

NA XI SKUP[TINI SDUS-a IZABRANO NOVO PREDSEDNI[TVO

MMiillaann GGuuttoovvii}},, gglluummaacc,,iissttaakknnuuttii ssaammoossttaallnnii ddrraammsskkiiuummeettnniikk -- PPrreeddsseeddnniikk SSDDUUSS

IIvvaann BBeekkjjaarreevv,, gglluummaacc,, pprrooffeessoorrnnaa AAkkaaddeemmiijjii uummeettnnoossttii BBKKppoottpprreeddsseeddnniikk SSDDUUSS--aa

SSlloobbooddaa MMii}}aalloovvii}},,gglluummiiccaa,, ssaammoossttaallnnaaddrraammsskkiiaauummeettnniiccaa

TToommaa TTrriiffuunnoovvii}},,pprrvvaakk NNaarrooddnnooggppoozzoorrii{{ttaa iizz UU`̀iiccaa

VVllaaddiimmiirr AAnnddrrii}},,ddrraammaattuurrgg ii rreeddiitteelljjiizz BBeeooggrraaddaa

DDrraaggaann VVuujjii}},,gglluummaacc PPoozzoorrii{{ttaannaa TTeerraazziijjaammaa

BBoojjaann VVeelljjoovvii}},,gglluummaacc KKrruu{{eevvaa~~kkooggppoozzoorrii{{ttaa

DDrraaggii{{aa VVeelljjkkoovvii}},,gglluummaacc NNaarrooddnnooggppoozzoorrii{{ttaa uu NNii{{uu

LUDUS 13611

Metropola, s brda, s dola

12. juna je u Pozori{tu na Terazija-ma, pod pokroviteljstvom Japanske am-basade gostovala Okura Kyogen {kola izTokija sa dve predstave:

Sumo rvanje sa komarcem i Pevan-je u snu. Obe su izvedene iste ve~eri,razdvojene pauzom od petnaestak minu-ta. Kyogen je forma tradicionalnog ja-panskog komi~nog teatra sa standard-nim likovima (tipovima). Sumo rvanje sakomarcem je Daimjo kyogen, vrstakyogen komada gde je glavni lik ne ba{pametni i ne ba{ dostojanstveni gospodar,Daimjo. Pevanje u snu pripada Taro-Ka|a kyogen komadima u kojima jeglavni lik istoimeni sluga, lenj, do-bro}udan, o{trouman, u osnovi kukavicai pomalo pijanac. Ovaj splet kontradik-tornosti njegovog karaktera ~ini TaroKa|a najsme{nijim, najatraktivnijim isvakako najpopularnijim likom Kyogenteatra. Komadi se izvode u zadatom pra-znom prostoru ome|enom sa ~etiri stubai pokrivenom nadstre{nicom, kakvi suranije postojali na otvorenom prostoru.Kasnije, i danas je prostor za igru ipubliku natkriljen, odnosno za{ti}en odvremenskih nepogoda. Sa leve stranepostoji mala pasarela kojom dolazeglumci. Svi dolaze sa leve strane. U poza-dini je velika slika bora, {to je tako|etradicionalno, tj. ne menja se. Takvascena, kakve postoje {irom Japana zaizvo|enje Kyogen komada, markirana jena velikoj sceni Pozori{ta na Terazijama.Dekora nema, postoji samo scenskarekvizita koju donosi, po potrebi, posebnaosoba koju treba ignorisati, po{to zapravone u~estvuje u pri~i, kao lik. Funkcijaovog ~oveka prevedena je kao ”skrbnik”,ali bi mo`da bilo jasnije kada bismo reklida je to neka vrsta inspicijenta. Zanimlji-

vo je da se mesto radnje ne menja ni-kakvim dekorom, ~ak ni rekvizitom, nisvetlom, nego postoji tradicionalan scen-ski znak: ako glumac hoda ”u trougao”zna~i da se menja mesto radnje. Do-ga|alo se npr. u ba{ti, a zatim jedanglumac prohoda trougao i radnja jepreme{tena u ku}u ili na drum. Sve jeovo obja{njeno pre predstave, objasnio jeupravo skrbnik u tradicionalnom ko-stimu. Preveo je prevodilac u razdrljenojkariranoj ko{ulji, {to mora se priznati,nije delovalo ni malo sve~ano, a ~ini se daje svakako trebalo da bude po{to je ve~eotvorio i publiku pozdravio na srpskomjeziku njegova ekselencija, gospodinTadashi Nagai, ambasador Japana! Akoje njegova ekselencija mogla da nau~isrpski (kojim govori duplo manje ljudinego {to `ivi u prestonici njegove do-movine!) i da nam preko pola planetedovede predstavnike svoje kulture, ondasmo mi mogli da se bar pristojno obu~e-mo i pona{amo. Jeste da smo mali, saneo~uvanom tradicijom, iskompleksiranii siroma{ni, al’ smo, brate, zato bahati inepristojni. Zapravo bismi bili idealnilikovi za kyogen.

Kyogen komadi, bazirani na dosko-~ici i satiri, su jedno~inke i naj~e{}eimaju samo dve ili tri uloge. U Japanu ganeguju porodi~ne teatarske trupe od kojihsu najpoznatije Okura i Izumi {kole.Smatra se da je nastao u osmom veku.

Okura {kola, koju smo videli, uBeogradu je zavr{ila svoju srednjoevrop-sku turneju. Cilj je bio da se narodi sred-nje Evrope, na najbolji na~in upoznajusa delom tradicije i bogate kulture Ja-pana. Gostovanje je finansirala Japanskavlada. Kako re~e skrbnik, leteli su 24sata i do{li sa suprotnog dela planete.

Nisu do{li da nam poka`u kako se ~uvatradicija ni kako se na najbolji na~inpopulari{e svoja domovina, ali bi bilojako dobro kada bismo mi i to shvatili iznjihovog gostovanja. Uzgred, 15 minutapre po~etka predstave na blagajni ”Po-zori{ta na Terazijama” ve} je bilo ista-knuto obave{tenje da - nema karata.Istovremeno, tu je stajala gomila kovera-ta sa pozivnicama i protokolarnim karta-ma. Kako bar tre}ina od protokolarnihzvanica nije do{la, pred teatrom je ostaodeo zainteresovane publike, a u sali suostala prazna mesta nezainteresovanihzvanica. Iz ~ega bi svakako trebalo danau~imo kako se do~ekuju gosti koji supreleteli pola sveta da nas upoznaju sasvojom kulturom. Ili je za upoznavanjesa kulturom tako|e - potrebnakultura?

M.O.

OKURA KYOGEN NA TERAZIJAMA

Festival nove evropske drame koji seodr`ao u Vizbadenu od 15. do 25. junaimao je za cilj predstavljanje i promo-visanje novih mladih dramskih pisaca,razli~itih dramskih poetika koji jo{ nisustekli afirmaciju van svoje sredine. Festi-val je otvoren predstavom’Skakavci’Biljane Srbljanovi}, u re`iji Dejana Mi-ja~a, u izvo|enju Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta {to je bez sumnje velika~ast ovoj ku}i, kao i autorima i izvo-|a~ima predstave.

Nakon brojnih nagrada koje je ovapredstava dobila na upravo zavr{enom51. Sterijinom pozorju, (za najbolji dram-ski tekst, re`iju, gluma~ka ostvarenja,nagrade za kostim, originalnu scenskumuziku, Sterijinu nagradu Okruglogstola za najbolju predstavu), otvaranjeme|unarodnog festivala je bilo jo{ jednou nizu velikih priznanja.

U ovogodi{njoj selekciji su, poredBiljane Srbljanovi}, bila i jo{ dva pozna-ta dramska pisca, Mark Rejvenhil, sapredstavom ‘Product’ i Dejan Dukovskisa predstavom ‘Druga strana’.

Da me|u mladim, perspektivnimdramskim piscima (i ne samo njima)vlada veliko interesovanje za ovaj festi-val, svojim u~e{}em su potvrdila i po-zori{ta iz Velike Britanije, Belorusije,Francuske, Portugalije, Belgije, Italije,Slovenije, Norve{ke, Rumunije, Finske,Kipra, Holandije, Turske, Rusije, Islanda,Ma|arske, ^e{ke, Gr~ke, Poljske, Srbije izemlje doma}ina, Nema~ke.

Ovo je drugo u~e{}e JDP na Festivalunove evropske drame koji se ina~eodr`ava bijenalno. Pre dve godine naovom festivalu JDP je nastupilo sa pred-stavom ‘[ine’, Milene Markovi} u re`ijiSlobodana Unkovskog.

M.J.

SKAKAVCI I UVIZBADENU

Nagrada ve~ernjih novostiNagradu lista Ve~ernje novosti za

najbolju epizodnu ulogu na 51. Steriji-nom pozorju dobila ja glumica RenataUlmanski, za ulogu gospo|e Petrovi} upredstavi ‘Skakavci’, Biljane Srblja-novi}, u re`iji Dejana Mija~a. Nagrada jeuru~ena 20. juna na Velikoj sceni JDP-a,po zavr{etku predstave.

Pozori{te i ratIstog dana, 20. juna, u Dah teatru

Centra za pozori{na istra`ivanja tra`ilisu se odgovori na pitanja: {ta pozori{te~ini i {ta mo`e da ~ini u vreme obele`enoratom, {ta intelektualci, autori i ljudi izsveta pozori{ta rade u svojim razru{enimi vandalizovanim gradovima i kakav jenjihov odgovor na nove moralne izazove?Svoje vi|enje de{avanja na tlu biv{eJugoslavije u devedesetim godinama, sakcentom na pomenutim pitanjima,izneo je na predavanju pod nazivom‘Pozori{te i rat’ pozori{ni reditelj i dra-maturg, Naum Panovski. Vrsni pozna-valac evropske i ameri~ke teorije izvo-|a~kih umetnosti, profesor glume, re`ije ikriti~ar, autor dve knjige, Naum Pa-novski je i direktor magistarskih studijaiz izvo|a~kih umetnosti na Roud Ajlendkoled`u u Providensu, SAD, a njegoviradovi su objavljivani u mnogim stru~-nim ~asopisima {irom sveta. Kao preda-va~, Naum Panovski kombinuje najboljeiz svog profesionalnog iskustva umetni-ka, prakti~ara i teoreti~ara.

Senke u Bitef teatruI za Bitef teatar je 20. jun bio zna-

~ajan. Legendarni junaci, drevni rituali ive~ne istine o borbi dobra i zla o`ivljenisu u koreodrami ‘Senke’, u izvo|enjuMudra teatra, autorke i rediteljke IvaneA{kovi}, u koreografije autorke i Borisa^ak{irana. Drevna baline`anska legenda‘Calonarang’ bila je inspiracija za ovukoreodramu. Posmatranu iz savremenogugla, predstavljena je arhetipska uloga`ene u njenim brojnim manifestacijama:`ena kao majka, }erka, ljubavnica, hran-iteljka i uni{titeljka, slu{kinja, boginja,sve{tenica i riznica svetog znanja.Izvo|enju ove predstave su pomogli

Skup{tina grada Beograda - Sekretarijatza kulturu, ProHelvecija, AmbasadaRepublike Indonezije u Beogradu i Domomladine Beograda.

Zauvek mlad - festivalPozori{ni i multimedijalni festival za

mladu i urbanu publiku, ‘PATOSOFFI-RANJE 2’, odr`an je u Smederevu, saosnovnom idejom da mlade ljude upoznasa savremenim tokovima u umetnosti, daih animira u stvaranju umetnosti, i krozte aktivnosti i edukuje.

Prve festivalske ve~eri igrane supredstave ‘Medved’ A. P. ^ehova u iz-vo|enju Zijaha Sokolovi}a i Jazz kvarteta‘Ljubljana’, i ‘Umreti je lako’ POD Teatraiz Beograda, u re`iji Massima Giannettia.

Omladinsko pozori{te PATOS, ~iji jeovo projekat, organizovalo je (potezvredan pohvale) svakodnevni prevoz zapubliku iz Beograda.

Povodom dva vekamoderne dr`avnosti Srbije

U izdanju Zavoda za prou~avanjekulturnog razvitka promovisan jeZbornik radova ”Ra|anje moderne srp-

ske kulture”. U Zborniku radova objav-ljeni su tekstovi u~esnika nau~nogskupa, odr`anog 14. i 15. juna 2004.godine u Zavodu, a povodom obele`ava-nja dva veka moderne dr`avnosti Srbije

Zapisi teatrologaU Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije

promovisana je knjiga Petra Marjano-vi}a ‘Zapisi teatrologa’, u izdanju Steri-jinog pozorja. Uvodnu re~ imao jeMiroslav Miki Radonji}, a pored autorau~estvovali su Ljiljana Pe{ikan Lju{ta-novi}, Vladimir Jevtovi} i Boro Dra{kovi}.Iz recenzije Dejana Pen~i}a-Poljanskog,izme|u ostalog, se o knjizi ka`e i ovo:”Petar Marjanovi} je, naime, u ovoj knji-

”Dobrodo{li” u SrbijuMultimedijalna predstava ”Dobro-

do{li u Srbiju” nastala je kao rezultatdvogodi{njeg rada autora, glumca Dra-gana Gagija Jovanovi}a. Svoje prvoizvo|enje, ili ‘turisti~ku turu’ kako jeautor naziva, imala je u Zvezdara teatru.U ovom ‘komi~nom putovanju, gor~em odsvih koje je do sada pravio’, DraganJovanovi} igra osam likova, od Milo{aObili}a, preko Kara|or|a do Tesle i na{ihsavremenika. Konstatuju}i da stojimo napragu Evrope, brine zbog toga {to nemanikog da nas preko njega i prenese.Makar i kao `edne preko vode...

@ene u lancima, povoljnoKulturni centar Novog Sada je orga-

nizator drugog Internacionalnog festi-vala alternativnog i novog teatra‘INFANT’, koji se odr`ava od 24. juna do01. jula. Njemu je prethodila osmodnev-na promotivna kampanja ‘In(fant)fuzija’~iji je cilj bio da provocira i iznena|ujepubliku. Sigurno su u tome i uspeli, sobzirom da su na Futo{koj pijaci pro-davali `enu u lancima. A sve zbog toga{to je koncept ovogodi{njeg zvani~nogprograma bila borba protiv komunizma iglobalizma, nekulture, trgovine ljudi-ma...U okviru ’In(fant)fuzije’ igrani superformansi: ‘Infant bal’, ‘Vreme 2’,‘Poezija no}nog grada, ‘Roblje’ i ‘Infantwoman’.

Draga, {ta ima za ve~eru?Izglada da nas Italijani poznaju bolje

od nas samih! Poznavaju}i nam du{u iumetni~ki ukus, dali su nam ponudukoja se ne odbija: pozori{na predstava ive~era, a sve vrlo intimno, za samo 20ljudi! (O tome sam oduvek ma{tala!) Iakose teatar zove Teatro Koreja, dolazi izItalije. Na repertoaru ima predstavu ‘[tatarantula jede’, po scenariu i u re`iji

Silvio Paninia i Paolo Pagliania, a nameniju specijalitete i vino iz Salenta. Anajlep{e tek dolazi: muskare, scapece,su{eni paradajz u ulju, vino Negroa-maro... I to iz ruku glumica koje suistovremeno i kelnerice!

Sve se de{avalo u REX-Kulturnomcentru, zahvaljuju}i Italijanskom institu-tu za kulturu.

M.J.

VESTI, DOGA\AJI, ZANIMLJIVOSTI...

zi u odeljku ‘Bio sam pozori{ni kriti~ar”Politike”, ispisao mnogo toga ~ega, baru dijalogu sa samim sobom, svakikriti~ar jeste svestan, ali se ne usu|ujeda javno ka`e.”

IDEALNO ZAMUTAVE PREDSTAVE

Po mi{ljenju stru~njaka, uBeogradu nema nijedne pozori{neni operske sale u kojoj nivo {umova(sistema za ventilaciju i klimati-zaciju) zadovoljava propise u pogle-du buke. I to va`e}e doma}epropise, koji spadaju u dalekonajbla`e me|u postoje}im propisi-ma u tom domenu. Iako su te saleizgra|ene, rekonstruisane ili bardelimi~no adaptirane u poslednjihdvadesetak godina, nijednapozori{na sala u Beogradu ne bimogla da pro|e na ozbiljnomtehni~kom prijemu. U nekimbeogradskim salama nivopomenutog {uma je, recimo, pod-no{ljiv. Samo {to ocena ”podno{ljiv”ne postoji u tehni~kim propisima.[um iz ventilacionih otvora ubeogradskim pozori{tima nedozvoljava da se kvalitetno razumegovor glumaca sa scene. Toverovatno i pi{e u izve{tajima zapozori{ta u kojima je buka merena,ali oni su o~ito zatureni u arhivamanadle`nih institucija. Ko je kriv:projektant ili izvo|a~ koji je pobediona tenderu kao najjeftiniji? A trendrenoviranja se nastavlja, na redusu i preostala pozori{ta...

ZZaaggrreebbaa~~kkii SSkkaakkaavvccii

JJaappaannccii uu BBeeooggrraadduu

Me|unarodni festival scenskihumetnosti EXODOS dvanaestiput je odr`an od 18. maja do 1.

juna. Pozori{ni program su ~inile tea-tarske izvedbe, te plesne koreografije,kao i predstave za decu. Ono {to je poseb-no privuklo pa`nju je literarna radionicaMarka Rejvenhila. Izveden je i Rejven-hilov komad Produkt u re`iji Lusi Mori-son. Sam pisac igra Marka, filmskogproducenta koji o~ajan tra`i glumicu zasvoj nov film. Glumica sedi }ute}i dok jojMark pri~a o scenariju u kom je kombi-novana ljubavna pri~a sa mra~nim spek-trom terorizma i velikom eksplozijom.Nastupalo je, izme|u ostalih, i ”Pre-{ernovo gledali{~e” iz Kranja komadomElfride Jelinek Drame princes u re`ijiIvice Buljana i ”E.P.I. centar” i MGL sapredstavom Kvartet u re`iji SebastijanaHorvata.

***Zahvaljuju}i festivalu Refrakt i

Malom pozori{tu ”Du{ko Radovi}” imalismo prilike da vidimo predstavu ‘MIS-FITS(z) - Mi snimamo film i ti si zve-zda’. Reditelj, Sebastijan Horvat, jedan jeod najanga`ovanijih mladih reditelja uSloveniji. Dobitnik je pro{logodi{njenagrade za najboljeg mladog reditelja(predstava ‘Alamut’ SNG-a Ljubljana)Salzbur{kog festivala. Re~ je o koproduk-

ciji ”Gledali{~a Glej” i ”E.P.I. centra” izLjubljane. ”Podnaslov ´dramska opera´navodi `anrovski hibrid koji prikazujedvojnost: ljubavnu pri~u partnera koji serazilaze, i estetiku o pozori{nim emocija-ma i komunikaciji sa publikom. Radimpredstave koje su formalno disciplino-vane, emotivno hladne, pa sam se odlu~ioda dam prostor emociji. Po{ao sam odtoga da se prose~ni ~ovek sada{njicemo`e rasplakati uz scene iz sapunskeopere. Paradoksalno je da takav prizor usvoj la`nosti nudi mogu}nost iskrenogose}aja. Interesuje me na koji na~inpozori{te oblikuje iskren i stvaran falsi-fikat. Napravili smo scene koje su veomapateti~ne i pome{ali ih sa momentimarealnosti, kada dvoje karaktera izlaze izuloga”, ka`e Horvat.

Sebastijan je i direktor E.P.I. centra:”Glumica Nata{a Matja{ec, scenografPetra Veber i ja osnovali smo centar1997. Grupa smo koja anga`uje i rediteljesa strane, radimo i sa nepoznatim glum-cima, dok smo u poslednjoj predstavi‘Kvartet’ radili sa legendom slovena~kogglumi{ta, Radkom Poli~em. Pravimo ra-zli~ite predstave, bazirane na tekstovimakoje sami pi{emo, komponujemo, monti-ramo. Zanima nas aktuelno pozori{te, isa politi~ke i sa formalne strane, ono {taumetnost mo`e da ka`e i {ta mo`e da

12

EX YU

LUDUS 136Lu

X I I E X O D O S F E S T I V A L

mogu da napravim gre{ku”, dodajeHorvat.

***U belgijskoj prestonici, Briselu,

”Lutkovno gledali{~e Ljubljana” izvelo jesvoju ´veliku-malu´ predstavu ‘DoktorFaust’, ura|enu po klasi~noj lutkarskojpostavci majstora slovena~kog lutkar-stva Milana Klemen~i~a.

***Poslednja ovosezonska premijera u

”Mestnom gledali{~u Ptuj” je veseloigra‘Micka’ autora Vendera Linharta.Reditelj je Rene Maurin. U pitanju jejednostavna pri~a o ljudskoj prirodi, i otome kako se spretnim manevrisanjemdru{tvenim normama mo`e okoristiti.Igra nas vra}a u svet tradicionalnihkmetskih vrednosti i obi~aja, u svet pros-tote.

***

napravi u ovom vremenu kada teatarnije vi{e popularan. Po{to ina~e sva{taradimo, rad u centru nam je ventil. Ventilgde mo`emo da pravimo svoje snove, daeksperimenti{emo, radimo {ta nas zani-ma - gde su formalne granice teatra, da lije mogu}e da u ovom vremenu pozori{tebude zna~ajno za ~oveka i dru{tvo, da lije mogu}e u pop kulturi napraviti ne{to{to je bitno, {to u jednom momentu pro-meni tebe, tvoj stav o `ivotu? U Slovenijije takva pozicija da predstava mora biti iartisti~na, i da donosi novac, i da je indi-vidualna, politi~ka, uspe{na, a to svezajedno je nemogu}e. Zato, u centru

Slovena~ka pozori{ta su uvelikoobjavila repertoarsku {emu pozori{nesezone 2006/07. Evo nekih najava. USNG-u Ljubljana, izme|u ostalih, gle-da}emo drame: ‘Edip na Korintu’ IvaSvetina, ‘Prase’ Labi{a, Bota i [trausa,‘^as’ Matja`a Zupan~i~a, Molijerov‘Tartif’, ‘Romanti~ne du{e’ IvanaCankara, Ibzenove ‘Duhove’, ‘Slu{kinje’@enea, ‘Preuzimanje’ D`ulijana Barnsa,‘Mornar’ Fernanda Pesoa...

Na sceni SNG-a Maribor gleda}emo:Euripidiv ‘Orest’, ‘Autobus’ Lukasa bar-fusa, ‘Kopenhagen’ Majkla Frejna, ‘Gra-|anin plemi}’ Molijera, Sokratovu ‘Apo-logiju’...

Slovensko ljudsko gledali{~e Celjeizve{}e: mjuzikl ‘Kabare’, komediju ‘[ahmat’ Vinka Moderndorfera, Mejenbur-gove ‘Parazite’, ‘Hovarda Kaca’Patrika Marbera...

A. J.

Vesti iz slovena~kog gledali{~a

Na kraju ove sezone u pozori{tu”Gavella”, kao i prethodnih godi-na, odr`ava se ”Gavella i Euro-

plakat fair”, festival svih predstava kojesu trenutno na repertoaru ovog teatra. Od12. do 20. juna mogle su se pogledatidrame ^ehova, Krle`e, Lede Ka{telan,Turgenjeva, Ibzena za samo 15 kuna.

***”Dubrova~ke letnje igre” organizuju

radionicu Jana Fabrea od 10. do 18. jula2006. u dubrova~koj tvr|avi Revelin. Istaje zami{ljena kao majstorski te~aj zaprofesionalne glumce, plesa~e, koreo-grafe i re`isere. Kandidati }e morati pro}iaudiciju, ali se u~e{}e ne napla}uje.Audicija je 09. jula 2006, broj u~esnika15, starosti 25 - 40 godina. Prvi krug (30ljudi) bi}e odabran na osnovu poslatebiografije. Zainteresovani treba da po-{alju biografiju, fotografiju i pismo moti-vacije najkasnije do 30. juna na: Troub-leyn/Jan Fabre, za Miet Martens, Pa-storijstraat 23, 2060 Antwerpen ili puteme- maila: miet.martens@troubleyn.be,ivana.medo@dubrovnik-festival.hr.

***

U zagreba~kom ”Satiri~nom kaza-li{tu Kerempuh” odr`ani su 30. Danisatire. Na otvaranju je nastupilo ”Slo-vensko mladinsko gledali{~e” iz Lju-bljane predstavom Tene [tivi~i} ‘Fragi-le!‘ u re`irji Matja`a Pograjca. U~estvo-vali su i: ‘U poseti kod gospodina Grina’Planet arta, ‘Hercegovci’ za volanomGluma~ke dru`ine Histrion, ‘Ribica ink’- Gradsko kazali{te Pula, ‘SHAKEspearena Exit’ Teatra Exit, ‘Zabune’ Kerem-puha, ‘Ti Nori tenorji’ SNG-a Maribor,‘Vrata’ do ZKM-a, ‘Bludi’ HNK Ivana pl.Zajca, ‘Smrtonosna motoristika’ Ateljea212, ‘Pukovnik ptica’ HNK-a Split,‘Hamlet’ u Mrdu{i Donjoj HKD Teatra,‘Kvetch’ Gavelle i Kazali{ta Virovitica,‘Sinovi’ umiru prvi Gavelle, i vankonkurencije ‘Prosidba ‘ HNK-a Mostar.

***Nova predstava ”Gradskog kazali{ta

lutaka” iz Rijeke je Koka Kokone EnesaKi{evi}a u re`iji Roberta Valtla. Pri~u upesmi o koki koja je po{la na pazarpoznaju sve slovenske pripovedne tradi-cije u razli~itim oblicima. Koka Kokoneuprljala je jednom no`icu. Od mamenaviknuta da joj se bez pogovora ispu-njavaju sve `elje, zatra`ila je tako odGrma {to joj se na{ao na putu da joj o~istino`icu. Kad je Grm odbio, Koka Kokonepozvala je Kozu da brsti neposlu{ni Grm.A kad je Koza odbila da brsti Grm, KokaKokone je pozvala Vuka da pojede Kozu,pa Selo da napadne neposlu{nog Vuka.Selo nije htelo da napadne dobrog Vuka,pa je na njega Koka poslala Vatru. KadVatra nije htela da spali neposlu{no Selo,Koka Kokone poslala je na njega Vodu, akad se Voda drznula re}i ne, pozvala je

KOKA KOKONE

koje }emo kasnije prepoznavati u u‘Galebu’, ‘Ujka Vanji’... U svojoj prvojdrami (ne ra~unaju}i ”Platonova” kog je^ehov spalio), pisac je prikazao procesponiranja osobe u otu|uju}i bezdanpoti{tenosti. Nikolaja Aleksejevi~a Ivano-va upoznajemo kao ~oveka zapalog ustanje te{ke apatije, koje bismo u da-na{nje vreme prepoznali kao klini~kudepresiju.

”Nakon dvadeset osam godina ‘Iva-nov’ je ponovno postavljen na pozornicuGavelle, ovoga puta u savremeno obo-jenom scenskom ~itanju i izvedbi vrhun-skog gluma~kog ansambla”, ka`e hr-vatska kritika i dodaje: ”Najodmerenijuulogu, izme|u komi~nog i tragi~nog,oblikovao je Danko Lju{tina (Lebedev),ostvariv{i jednu od onih posebnih inter-pretacija u svojoj bogatoj karijeri.”

Splitska rediteljka Nenni Delmestreprethodno je u ovom teatru postavilatekst Lade Ka{telan ‘Pre sna’.

***Kroz devet dana trajanja, od 1. do 9.

juna, 23. Nedelja savremenog plesa jepubliku informisala o skora{njim razvo-jnim usmerenjima na podru~ju plesa,fizi~kog teatra, pantomime i performing

Konja da je popije. Konju je zbogneposlu{nosti namenila Sedlo da ga tare,a kad Sedlo nije htelo da izvr{i naredbu,Koka je pozvala malenog Mi{a da gaizgrize, na Mi{a Ma~ku, a na Ma~kuPsa. I u tom se lancu dobrote, reda i mira,na{ao jedan Pas. Pas se okrenuo protivsvoje suparnice Ma~ke i tako su svi, ponekim predvi|enim neprijateljstvima,izvr{ili nare|enja ohole Koke Kokone.Ova nas je pri~a u~ila kako na{e hirovitenaredbe drugi ne moraju prihvatati.U~ila nas je, kao sve pri~e s poukom, dana svetu postoji dobro, ali postoji i zlo.Kako jedna sitna zloba mo`e pokrenuticeo lanac nemira.

***Ovo pozori{te je u junu u~estvovalo

predstavom ‘[uma Striborova’ I. B. Ma-`urani}a u re`iji Larija Zapije na dvazna~ajna evropska festivala lutkarstva:19. Me|unarodnom pozori{nom festivalu”Valise” i na 10. Svetskom festivalu lut-karskih umetnosti. Predstava je u Polj-skoj progla{ena najboljom na festivalu.

***Jo{ jedna premijera za decu je

‘Sne`ana i sedam patuljaka’ u pozori{tu”@ar-ptica”. Komad po bajci bra}e Grim,napisala je Marijana Nola a re`iralaVeronika Durbe{i}. Rediteljka ujedno ituma~i petnaest razli~itih uloga ovebajke.

***Na sceni Gavelle premijerno je izve-

den ^ehovljev Ivanov u re`iji Nenni Del-mestre. Iako ovu dramu ne svrstavaju ured ^ehovljevih ´velikih drama´ neo-sporan je njen kvalitet. Pogotovo {to u”Ivanovu” nalazimo na mnoge elemente

art-a. U programu je predstavljeno 17vrhunskih plesnih predstava iz Kanade,SAD-a, Francuske, Velike Britanije, Itali-je, Danske, Nema~ke, Holandije, Izraela,Gr~ke, Finske, Slovenije i Hrvatske.

***Na 52. Splitskom letu, koje }e se ove

godine odr`ati od 14. jula do 14. avgusta,u~estvova}e ~ak 800 umetnika iz 14zemalja, a premijerno }e biti izvedene pojedna operska i baletna i ~etiri dramskepredstave. Najve}a novina ovogodi{njegLeta je {irenje festivala na spoljne pro-store i prostore van Splita. Na Kararinojpoljani bi}e izvedeni ‘Ero s onoga sveta’Milana Begovi}a u re`iji Jo{ka Juvan~i}a,i ‘Hvarkinja’ Marina Benetovi}a rediteljaTahira Muj~i}a. Vila ”Dalmacija” bi}epozornica ‘Dekamerona’, nastalog podelu Boka~a u re`iji Gorana Golovka, a u”Me{trovi}evoj galeriji” bi}e praizvedenapredstava Toma Stoparda ‘Rozenkranc iGildenstern su mrtvi’ u re`iji NenniDelmestre.

***Hrvatska }e (za razliku od Srbije)

tokom juna dobiti Zakono pozori{tu.

Aleksandra Jak{i}

Kazali{ne novosti iz Hrvatske

PPrroodduukktt

MMiissffiittss

IIvvaannoovv ZZaabbuunnee

LUDUS 13613

Drama Dugo putovanje u no} Jud`i-na O’Nila u re`iji Ljube Milo{evi}aiz Beograda premijerno je postav-

ljena na sceni Narodnog teatra iz Bitolja.Najli~niji, ~ak autobiografski komadovog pisca, istovremeno predstavlja i celo~ove~anstvo. Na primeru jedne porodiceprikazan je raspad celog dru{tva. Udrami je sakupljen niz tema - usam-ljenost, nemogu}nost komunikacije me|uljudima, bolest je metafora za stanjepojedinca i dru{tva. Re~ je o komadukojim vlada tragi~ka dijalektika nade ibezna|a prostora u kome egzistira nesta-bilnost, stalno ku{anje i neizvesnost.

***‘Osmo svetsko ~udo’, komad make-

donskog dramskog pisca Jordana Plevne-sa u re`iji Vlade Cvetanovskog izveden jena istoj sceni u Bitolju. ”Predstava nijedramatizacija Plevnesove novele”, ka`ereditelj Cvetanovski, ”Iz nje je uzet kriznimomenat ~ovekovog pada. Predstavaprikazuje dramu ~oveka koji pada savisine i tokom tih sekundi ceo `ivot mu sereprodukuje u glavi.” Osnovna idejakomada je da provocira slike u glavamaljudima koji sede u publici. ”Ovo je po-ku{aj da se teatar pretvori u `ivi bioskopsa projekcijama koje pokazuju slike uglavi aktera koje }e potom izazvati noveslike”, dodaje reditelj.

***Italijanski selektor \or|o Ursini

tra`i predstave za prvi internacionalni

pozori{ni festival koji }e se odr`ati uRimu u oktobru. Boravio je i u Skoplju dabi pogledao predstave Aleksandra Po-povskog ‘Divlje meso’ i ‘Don @uan’.Poznati Italijan je i selektor festivala”Iberoamerikano” u Bogoti.

***Ljubavna pri~a za~injena intrigom i

sve to zbog zabave, motiv je komedijekoja je imala premijeru u ”Dramskompozori{tu” u Skoplju. Reditelj komadaKarla Goldonija, Kole Angelovski disloci-rao je Goldonijeve likove i zabavu u deoSkoplja, Pajko Malo, u tridesete pro{logveka. ”Trudili smo se da napravimo pozi-tivnu predstavu. Vrativ{i se skopskomstarom dijalektu, hteli smo da se setimo´lepih, starih vremena´”, rekao je An-gelovski.

***‘Drakula - istinita pri~a’ komad

ra|en po Stokeru, nova je predstava”Teatra 007”. Autor teksta je ZagorkaPop Antoska, a re`iju potpisuje IgorIvkovi}. Drakula je interpretiran kaokombinacija motiva ljubavi, smrtnosti,straha i strave - motiva koji uvekprivla~e pa`nju. U ovoj predstavi svisimboli su prisutni, ali nisu dominantni.Cilj je da se poka`e kako su neopravdaneoptu`be individua da je neko drugi uvekkriv za tu|u sudbinu.

***Premijera drame ‘Na{i nepre`aleni ‘

odr`ana je u skopskom ”Dramskom

TEATAR KAO @IVI BIOSKOP

programu izvedeni su komadi ‘DonKihot’, ‘Kupidona’, ‘Prevrta~’, ‘Tartif’,‘[ekspir za po~etnike’ i ‘Jastu~ko’.

***”Dramski teatar” }e na ”Ohridskom

letu” igrati novi tekst Gorana Stefa-novskog ‘Kazabalkan’. Dramu }e re`iratiBranislav Mi}unovi}, upravnik Crnogor-skog narodnog pozori{ta.

***Goran Stefanovski je napisao tekst za

svoj rodni kraj Debarmalo. Drama ‘De-

pozori{tu”. Autor teksta je Korino Vaski,a reditelj je Kole Angelovski. Radnja sede{ava u kapeli, kada se sre}u biv{a isada{nja `ena pokojnika, kao i njegovaljubavnica.

***Radoslav Milenkovi} je postavio dra-

mu ‘@enske stvari’ @ana Kloda Danea nasceni Kumanovskog teatra.

***Dejan Dukovski je po tre}i put svr-

stan me|u najbolje evropske dramskepisce. Njegov poslednji tekst ”Drugastrana” odabran je za u~e{}e na Viz-badenskom festivalu. Ovu dramu izvodi”Dramski teatar” iz Skoplja u re`ijiSlobodana Unkovskog. U tekstu svako nasvakoga vadi pi{tolj, svako svakog varau ljubavi, i svako umire od straha odsmrti. Teme su eros i tanatos, seks i smrt.Dukovski je do sada u~estvovao na ovomfestivalu dramama ‘Bure baruta’ i ‘Ma-mu mu jebem ko je prvi po~eo’.

***Predstava ‘Crnila 005’ Koleta

^a{ulea u re`iji Slobodana Unkovskog iizvo|enju MNT-a, otvorila je Makedonskiteatarski festival ”Vojdan ^ernodrinski”u Prilepu. Od 2. do 9. juna izvedeno jesedam predstava u glavnom i pet u ´off´programu. U~estvovali su i: ‘Don @uan ‘Dramskog teatra, ‘Emigranti’ projekta izTetova na albanskom jeziku, ‘@enidba’Bitoljskog teatra, ‘Orkestar Titanik’Kumanovskog teatra, ‘Roberto Cuko‘Prilepskog teatra, ‘Timon Atinjanin‘Turskog i Bitoljskog teatra. U ´off´

mon Debarmalog’ je nastala po narud`-bini ”Dramskog teatra” povodom prosla-ve {ezdeset godina postojanja. Prilikomposete rodnom kraju, Stefanovski jekomentarisao kako bi mu vratio pre-|a{nji izgled, da bi mu vratio mestokultnog gradskog jezgra Skoplja. Pri~ase da Jovan ]irilov prevodi tekst sanamerom da se postaviu Beogradu.

A. J.

Pozori{ne novosti iz Makedonije

Mostar je dobio svoje prve diplomi-rane glumce. [estoro njih semostarskoj publici i kritici pred-

stavilo diplomskom predstavom ‘Ler’,koju je prema tekstu Beogra|anke MajePelevi} re`irao Milo{ Lazin.

***Povodom stote godi{njice od smrti

Henrika Ibzena, Putuju}i teatar HasijeBori} i Narodno pozori{te Sarajevo, usaradnji sa Ambasadom Kraljevine Nor-ve{ke, uprili~ili su ve~e posve}eno ovomvelikom norve{kom piscu. Ovom prili-kom ~itani su odlomci iz Ibzenovihdrama Nora, Aveti i Heda Gabler. KvartetOmladinskog simfonijskog orkestra jugo-isto~ne Evrope je izvodio kompozicije jo{jednog norve{kog velikana - EdvardaGriega. Na repertoarima bh. pozori{taIbzen se poslednji put na{ao 1983.godine, kada je u Narodnom pozori{tu uSarajevu izvedena Nora. Ina~e, Ibzen je,pored [ekspira, najizvo|eniji dramskipisac na svetu.

***”Pozori{ni spektakl Sulejmana Ku-

pusovi}a” naziv je gostovanja Kupuso-

vi}evih predstava u Bosanskom kul-turnom centru u Tuzli. Izvedene su: kul-tna predstava Kamernog teatra 55 izSarajeva, ‘@enski turbofolk bend’,‘Karmina burana’, ‘Tvr|ava’ Me{eSelimovi}a i ‘Legenda o Ali- pa{i’, po~uvenom romanu Envera ^olakovi}a.

***Deveti me|unarodni teatarski festi-

val Teatarfest odr`an je od 12. do 21.maja. Pored Sarajeva, umetni~ke trupenastupale su i u Zenici. Tokom smotrenastupilo je 13 teatarskih grupa iz desetzemalja Evrope: Bugarske, Finske, Itali-je, Ma|arske, Austrije, ^e{ke, Slovenije,Srbije, Hrvatske i BiH. Novina je i da jeutemeljen festivalski trofej - gvozdenijarac, rad Davora Novali}a. Estetikaautorskog projekta i neverbalnog teatrauz pokret, ples i muziku ostale su osno-vne estetske karakteristike ovog festi-vala. Najzapa`eniji je bio performans‘Knjiga ~oveka’ ma|arske kompanije”Finita la commedia” iz Budimpe{te.Prema re~ima Aniko Juhaz, idejni tvoracje njen mali sin: ”On je napravio crte` zamene i nazvao ga tako. A onda se sve kaogrudva snega zakotrljalo i nekako -samo oblikovalo. Mi radimo kontinuira-no svakim danom, istra`ujemo, polakodogra|ujemo, ali i nakon premijere nemislimo da smo sve zavr{ili. Knjiga~oveka je imala premijeru u Budimpe{tikrajem pro{le godine.”

***I Banja Luka ima svoj Teatar fest

2006, koji je po~eo 2. juna. Iz Srbije sunastupali Narodno pozori{ta iz Somborakomadom ‘Paradoks’ u re`iji EgonaSavina, SNP komadom ‘Romeo i Julija’ u

FESTIVALI, FESTIVALI

Pozori{ta mladih iz Sarajeva, ‘Legenda oAli-pa{i’ sarajevskog NP-a i ‘Prikazanje’Teatra ”Kabare” iz Tuzle. U okviru festi-vala odr`ana i premijera predstave‘Kralju, ipak, ne svi|a se gluma’. Nagra-da za najbolju predstavu u celini pripalaje ‘Legendi o Ali-pa{i’. Nagradu zanajboljeg glumca festivala ravnopravnosu podelili Vojin ]etkovi}, za uloguHasana u predstavi ‘Dervi{ i smrt’ iAdnan Haskovi}, za ulogu Alije Lepira upredstavi ”Legenda o Ali-pa{i”.

***Na Maloj sceni ”Petar Ko~i}” Naro-

dnog pozori{ta RS premijerno je izvede-na drama ‘Ko se boji Vird`inije Vulf’.Predstavu po tekstu Edvarda Olbijare`irao je Strahinja Rodi}. Iako se komadbavi ru{enjem iluzija o ameri~kom snu uokviru porodice i frojdisti~kim opsesija-ma, banjalu~ko izvo|enje je prilago|enosada{njem vremenu i prostoru. Nero|enodete je uvek prisutno u imaginacijiglavnih likova, ono je deo njihove igre,stvaranja nekog la`nog `ivota i njegovasmrt nastupa u momentu kada su-pru`nici prihvataju stvarnost onakvu

postavci Predraga [trpca. Velikointeresovanje je vladalo za ‘Let iznadkukavi~jeg gnezda’, Beogradskog dram-skog pozori{ta u re`iji @anka Tomi}a. Uokviru banjolu~kog ”Teatar festa” NPSarajevo je izvelo ‘Rodoljupce’ JovanaSterije Popovi}a, u re`iji GradimiraGojera. Predstava se zasniva na original-nom ~itanju Sterije, s tim da je rediteljizveo odre|ene dramatur{ke izmene,jedna od njih je i uvo|enje lika Sterijekoji svojim prolozima poja~ava nekedramatur{ke delove. Festival je zavr{enizvedbom ‘Gospo|e ministarke’, doma-}ina festivala - Narodnog pozori{ta RS,u re`iji Milice Kralj.

***Plaketu za najbolju predstavu 13.

festivala pozori{ta Republike SrpskeKo~i}eva srpska scena dobilo je Pozori{tePrijedor za izvo|enje predstave ‘Na ~ijojstrani’, ~iji je reditelj Darko Cvijeti} dobioi nagradu za najbolju re`iju.

***Peti festival bosanskohercegova~ke

drame odr`an je od 23. maja do 1. juna uZenici, u organizaciji Bosanskog naro-dnog pozori{ta. U glavnom takmi-~arskom programu na{lo se deset pred-stava pozori{ta iz BiH, Srbije i Make-donije. Uslov za u~e{}e bio je da svaki odteatara u svom repertoaru ima dramubh. pisca. Ovogodi{nji festival otvorilo jeKru{eva~ko pozori{te predstavom ‘Dervi{i smrt’ Me{e Selimovi}a. Takmi~ili su sei: ‘Nevesta od ki{e’ SARTR-a, ‘@enskiturbo folk bend’ Kamernog teatra ‘55 izSarajeva, ‘Petar Ko~i}’ Narodnog po-zori{ta RS iz Banja Luke, ‘Pinokio’ Det-skog teatra iz Skoplja, ‘Deca sa CNN-a’

kakva jeste. ”Ekipa koja nosi ovu pred-stavu uspela je ostvariti sve {to samzamislio. Mogu da ka`em da mo`emo bezikakvog ustezanja igrati ‘Vird`iniju’ bilogde i ostavi}emo dobar prijem kodpublike”, rekao je Rodi}.

***Na XIII Me|unarodnom festivalu

pozori{ta za decu u Subotici, De~jepozori{te Republike Srpske osvojilo je trinagrade. Lutkarska opera ‘^arobnafrula’ nagra|ena je za originalnost i fan-taziju, za najbolju scenografiju i zagluma~ko majstorstvo.

***Izlo`ba dokumenata o `ivotu Pjera

Davida, francuskog konzula koji je pre200 godina poslat u Travnik, tada{njesedi{te Bosne, i kome je Ivo Andri} posve-tio svoju ‘Travni~ku hroniku’, otvorena jeu ovom gradu. Izlo`ba je postavljena udva prostora - u rodnoj ku}i Ive Andri}a iu Zavi~ajnom muzejuu Travniku.

Priredija i prevelaAleksandra Jak{i}

[ta se doga|a u pozori{timaBosne i Hercegovine

EX YU

DDrruuggaa ssttrraannaa

HHeennrriikk IIbbzzeenn LLeett iizznnaadd kkuukkaavvii~~jjeegg ggnneezzddaa

14

Mladi i daroviti

LUDUS 136Lu

NIJE PROBLEM U POZORI[NIM DINOSAURUSIMA

Neposredno pred sam kraj sezone, uprole}nom obla~ju osun~ala nas jenova postavka Bogojavljenske

no}i mlade rediteljke Bojane Lazi} naVe~ernjoj sceni pozori{ta ”Bo{ko Buha”.Sve`a, nova, inventivna, predstava jeodu{evila publiku, a nama se nametnulakao povod za razgovor.

Sude}i po prvim koracima u svetpozori{ta, pred Bojanom je uspe{na kari-jera i odana publika koja }e je pratiti natom putovanju.

Koji su bili tvoji dalji koraci poslezavr{enog fakulteta?

Drago mi je {to je sa na{e klase, odnas ~etvoro troje vrlo aktivno u po-zori{nom `ivotu. To su Ksenija Krnajskikoja zaista dobro radi i ljudi je ve}prepoznaju po autorskom rukopisu, Bo-{ko \or|evi}, upravnik Pozori{ta ”Bo{koBuha” i ja koja se vra}am na mala vratau pozori{ne vode. Posle zavr{etka Aka-demije, po~ela sam da radim eksperi-mentalnu predstavu u beogradskom Na-rodnom pozori{tu. To je bilo vreme kadaje moj profesor Nikita Milivojevi} biodirektor Drame. I ”Komediju zabune”re`irala sam u Narodnom pozori{tu. Bilaje to moja ispitna predstava sa tre}egodine koja se potom na{la na stalnomrepertoaru Pozori{ta na Terazijama.Posle moje diplomske predstave ”^e-kaju}i Godoa” krenula sam ne{to daradim u Narodnom pozori{tu, a ondasam nekim svojim ludilom to prekinula iodselila se iz Beograda u Kikindu.Mislim da je to bio jako koristan period{to se ti~e mog profesionalnog `ivota jersam tamo imala svo vreme ovog svetakoje sam mogla da posvetim samopozori{tu. U kikindskom pozori{tu samradila ”Moje”, komad Bilija Velsa izknjige ”Najkra}e drame na svetu”. Re-`irala sam i ”U poverenju” Pitera [eferai ”Roberta Cuka” koji je ujedno bio i mojposlednji projekat u ovom pozori{tu.Posle skoro dvogodi{njeg pozori{nog`ivota u Kikindi vra}am se u Beograd i”Bogojavljenska no}” je moja prvabeogradska re`ija.

Da li te Bo{ko \or|evi} anga`uje ikako izgleda kada se na profesionalnomplanu susretnu dva bliska prijatelja izstudentskih dana?

Bo{ko me poziva, ali ne znam poza-dinu tog poziva. Mislim da me je pre-poru~ila Ivana Dimi}. Prvi put Bo{ko i jasara|ujemo na profesionalnom planu.

Negde je to prednost, a negde i mana.Mo`e{ da bude{ mnogo vi{e zahtevanprema prijateljima, a oni su pak mnogoopu{teniji u odnosu na obaveze premaautorskom timu. Tako da je to ma~ sa dveo{trice. Bo{ko i ja smo, uz sve neda}e,probleme i na{e male intimne sukobe,super isplivali. Verujem da je i njemudrago zato {to je dobio dobru predstavuna kraju sezone. Kada bih opet bila uprilici da ponovo radim sa Bo{kom, savelikim zadovoljstvom bih to prihvatila.On jako dobro radi svoj posao. Mlad je,naravno ima sve probleme koje nosiupravni~ko mesto, ali misli da dobropliva.

U tvojoj predstavi postoji jo{ jedna iprofesionalna, ali istovremeno i prija-teljska saradnja sa Anitom Man~i} kojati je bila asistent na fakultetu. Kakoizgleda kada asistent zaigra u pred-stavi?

Fenomenalno. Kad si mlad i kadaradi{ sa velikim glumcima, to je zaistasavr{eno iskustvo. Mladi glumci suu`ivali sara|uju}i sa Anitom. ^ini mi seda smo ve} iza{li iz tog odnosa profesor-student i sada sara|ujemo ravnoravno ivrlo profesionalno. Zaista je nevi|enozadovoljstvo raditi sa njom. Sa njom bihuvek po`elela da radim zato {to je {iroko-gruda i {to mnogo pru`a, a pritom nijesujetna. Samokriti~na je i ima izra`enose}aj za autocenzuru. Ne zaljubljuje seu detalje, a to je vrlina velikih glumaca.U stanju je da osam sati boravi na probiiako ne radi svoju scenu i uvek je sprem-na da pomogne svima. Divno je i dirljivokako i ve} potvr|eni glumci sa mla-dala~kom tremom ulaze u predstavu. Odnjih mo`e{ da nau~i{ mnoge stvari i radsa njima je dragocen.

Vesna Peri}, dramaturg i Tanja Mar-kovi}, psiholog bile su izvrsne saradniceu predstavi. Izuzetno mi je `ao {to samnapravila gre{ku i izostavila ih iz pro-grama i tako omalova`ila njihov trud. Alinjih dve su zaista doprinele kvalitetupredstave.

Kako se izboriti za svoje mesto podsuncem, kakav stav zauzeti prema po-zori{nom svetu?

Pogre{no je zauzeti stav la`nim au-toritetom ako ga zapravo ne poseduje{. Usamom startu treba biti iskren, otvoren ivrlo jasan. Pozori{tu su potrebne noveenergije, novi pogledi na svet i komadnovog i sve`eg daha. Mislim da glu-

ma~ka sredina nije surova prema mladi-ma. Problemi le`e u nekim vi{im struk-turama - kako do}i do posla, kako seprobiti, kako raditi ba{ ono {to `eli{.Kada se sve to desi, ti si veseo i radostansa pozitivnom tremom. Ne postoji nika-kav gard velikih glumaca prema novimrediteljima, bar ja to nisam iskusila. Nemislim da je problem u dinosaurusima,odnosno onim ljudima koji ve} godinamare`iraju, vladaju ili glume. Ne mislim dasu oni monopolisti. Koliko oni, toliko imladi snose krivicu. Izgubili su entuzi-jazam, volju i inicijativu. Mislim da sevrata otvaraju za mlade ljude. Samo jepotrebna inicijalna kapisla, odnosno po-kreta~. Ta~no je da je mladima mnogote`e da u|u u pozori{ta, nego iskusnim,proverenim rediteljima, ali mora{ bitiuporan. Ili se treba udru`ivati, stvaratineke male trupe ili ne{to raditi da sesazna za tebe, da bude{ prime}en, paonda lagano u}i u institucije. Postojerazli~iti na~ini i taktike kako se dolazi doposla. Najlak{e je re}i - krivi su upravni-ci pozori{ta i veliki reditelji koji stalnorade. Ne, nisu. Podjednaka je krivica inas mladih koji nemamo dovoljno snageili se predamo odmah na po~etku.

A kakvo je pozori{te koje pro-mi{lja{? Kakvo bi pozori{te trebalo dabude i o kakvom pozori{tu ma{ta{?

Ono pozori{te koje bi mene uzbudilonalikovalo bi na predstavu ”Nahod Si-

meon” u re`iji Tomi Jane`i}, koju samnedavno gledala u novosadskom pozo-ri{tu. Predstava je potpuna iskrena,mada u ritmu spora i razvu~ena. Mislimda se i glumci izuzetno dobro ose}aju uovoj predstavi. Publika, koja ima dovolj-no `ivaca da odsedi ~itava tri sata, izlaziiz pozori{ta pro~i{}ena i krajnje dirnuta.Najve}a vrlina pozori{ta i dalje su emoci-je. Koliko god da se pozori{te kre}e upravcu vizuelnih senzacija, mada je i todra`esno gledati, emocije ipak uzdrmajupubliku.To je i razlog za{to publikadolazi u pozori{te.

Da li ti je predstava ”Bogojavljenskano}” otvorila nova vrata? [ta dalje?

S obzirom da je premijera bila ne-davno, mislim da je jo{ rano govoriti onekim novim vratima, a i kraj je sezone.Mora{ sam da kuca{ i da otvara{ vrata,jer ovde te se sete samo ako te nekopreporu~i. Neophodna je upornost i istra-jnost.

Kako vratiti publiku u pozori{te,bisokope, galerije, muzeje?

U dana{nje vreme, marketing jeizuzetno va`na stvar. To se videlo i saserijalom ”Plej [ekspir” u Buhi. Oni suprvu predstavu ”Ukro}ena goropad”reklamirali na sva zvona. Imali subilborde, sitilajtove, tv reklame... Publikapod tim utiskom i dalje dolazi da gledapredstavu. @ivi primer za to je i mani-festacija ”No} muzeja” koja je privuklaveliku pa`nju publike. Pored dobrereklame, va`an je i program koji mora dabude prijem~iv. Pro{le godine u Ma-nakovoj ku}i bile su kurtizane, ovegodine hit doga|aj bila je izlo`ba donjegve{a u Etnografskom muzeju. To su nekestvari koje su zanimljive, koje te ~a~nu,koje su provokativne i koje ima{ `elju davidi{. Tako|e, bitna je i programska poli-tika koja }e zainteresovati mladu pu-bliku.

Da li ti se ~ini da se pozori{ta po-na{aju kao nezavisne dr`ave i da liglumci van svoje mati~ne ku}e gledajupredstave drugih pozori{ta?

Imam utisak da nije dovoljno me-|upozori{ne saradnje i da bi udru`enimogli mnogo ve}e stvari da prave.Iskreno, mislim da ljudi koji volepozori{te idu, na primer, i u JDP i u Ate-lje. Postoje naravno pozori{ta kao status-ni simboli. Publika koja pose}uje JDP,pretpostavljam da samo ide u ovo po-zori{te jer to je veoma va`na stvar. To jenovo pozori{te i sve je vrhunski. Istinski

po{tovaoci pozori{ne umetnosti obilazesva mesta i sve mogu}e manifestacije.Njih treba gajiti i stvarati neku novupubliku koja }e naslediti ove fanove da bidesetak vode}ih pozori{ta u Beogradumoglo da funkcioni{e i da uvek imapubliku. Sve inovacije koje se uvedu upozori{te su jako dobre, kao {to je Festivaligre i Bitef koji ve~no traje.

Ima{ li neki nedosanjani san i {ta bivolela slede}e da radi{?

Htela bih da radim Kamijev ”Nespo-razum”, kao i neku de~ju predstavu,odnosno bajku. Uzbudljivo mi je da ra-dim za decu zato {to je tu moja autorskasloboda mnogo {ira, a i deca su odli~napublika. Volela bih da radim na primer”Ba{ ^elika”. A Kami me kopka jo{ odstudentskih dana. Nije ba{ nedosanjanisan, ali je blizu.

Da li si stekla uvid kakva je situaci-ja sa pozori{tima u unutra{njosti?

Imala sam odli~no iskustvo sa su-boti~kim pozori{tem u kojem sam re`i-rala Vudi Alena. Taj ansambl je i dalje`iv i radi uspe{no. Imam dobro iskustvo isa Kikindom. Veliki problem je {to sumnoga pozori{ta u unutra{njosti dobilastatus profesionalnih, a zadr`ala glumceamatere. Veliki broj mladih umetnika uBeogradu i u Novom Sadu mogli bi dabudu u anga`manu tih pozori{ta, a ne da~ekaju svoju {ansu ili da trunu. Time bise popravila pozori{na slika u Srbiji.Nije problem ovoga puta u mladima, ne-go u tim malim u~aurenim sredinamakoje se te{ko otvaraju za nove ljude.Neophodna je ve}a razmena mladihsnaga.

Isidora Masnikovi}

Bojana Lazi}, rediteljka predstave ”Bogo-javljenska no}” u Pozori{tu ”Bo{ko Buha”

NAGRA\ENE STUDENTKINJE AKADEMIJE BK Na 51. Sterijinom pozorju u Novom

Sadu, u zvani~noj konkurenciji, upredstavi ”Halflife” autora Filipa

Vujo{evi}a, Ateljea 212 iz Beograda, SU-ZANA LUKI], student tre}e godineglume Fakulteta umetnosti Akademijeumetnosti BK u klasi prof. IvanaBekjareva, osvojila je Nagradu iz Fonda”Dara ^alini}” za najbolju mladu glu-micu u takmi~arskoj selekciji nacionalnedrame.Suzana Luki} zapo~ela je karijeruulogom Hamleta kao Sara Bernar, samo{to to nije bio [ekspirov Hamlet negoHogarov sin u predstavi Hogar stra{nipozori{ta Bo{ko Buha. Ovu, prvu ulogudobila je na audiciji gde je u~estvovalopreko sto mladih glumaca. Uloga uHalflajfu je njena druga uloga, a upravoje zavr{ila i tre}u u JDP.

Dve nagrade zabesedni{tvo

Na ovogodi{njem tradicionalnomtakmi~enju u besedni{tvu ‘LUX VERBI -SVETLOST RE^I’ (Sremska Mitrovica) ukategoriji Interpretacije.

Prvu nagradu osvojila je ANA STO-JANOVI], student druge godine glumeFakulteta umetnosti Akademije umetno-sti BK u klasi prof. Predraga Ejdusa, aDruga nagrada pripala je MARIJIVUJO[EVI],studentu druge godine glu-me Fakulteta umetnosti Akademijeumetnosti BK u klasi prof.Predraga Ejdusa.

D. K.SSuuzzaannaa LLuukkii}} kkaaoo HHaammlleett ssaa vvee{{ttaa~~kkiimmnnoossoomm ii kklleemmppaavviimm uu{{iimmaa IIzz pprreeddssttaavvee BBooggoojjaavvlljjeennsskkaa nnoo}}

MMiilloorraadd MMaannddii}},, AAnniittaa MMaann~~ii}} ii OOllggaa OOddaannoovvii}} ((FFoottoo:: MM.. VVuukkaa~~aa))

LUDUS 13615

Intervju

neznalice. Tako se do{lo do paradoksalnesituacije da je za upravnika pozori{tapostavljen ~ovek koji nije imao dovoljnoznanja, harizme i morala da bude direk-tor opere, a za {efove drugih sektora po-stavljeni su raniji saboteri i denuncijanti.I u {ta se pozori{te pretvorilo? U kastupovla{}enih, sa privilegijama i platamakoje daleko prevazilaze plate najzna-menitijih umetnika Nacionalnog teatra ionu drugu, umetni~ku, sa mizernim pla-tama i vi{kom gor~ine. Posle godinu ija~e njihovog upravnikovanja pozori{teje u daleko goroj situaciji nego {to su gazatekli, jo{ zadu`enije, jo{ ru`nije izapu{tenije, depresivno i na ivici o~aja,naravno, ne ra~unaju}i one iz kaste po-vla{}enih, odgovorne i za velike propustei u me|unarodnoj saradnji.

Neprijatna atmosfera ose}a sesvuda. [u{kanje po }o{kovima, ljudimrka lika i o{tra jezika... Da li toprodubljuje problem ili ga vodi karazre{enju?

Ovih dana su poku{ali i da nas po-sva|aju u ku}i. Dividi et impera! Kao da}e me|usobne za|evice zaposlenih, mrkipogledi i zavada baciti u zasenak njihovedevizne dnevnice, egzoti~ne destinacije,nepotrebne boravke u Aziji i Americi,skandale sa deviznim dnevnicama. Imali i{ta podlije od ideje da se zavade ljudikoji su u jednoj misiji pod istim krovom,u slu`bi umetnosti i gledalaca? Ima lii{ta podlije od ideje da se prekinuvi{egodi{nja prijateljstva, vi{e negouspe{ne saradnje da bi se sa~uvala pozi-cija kojoj se ni na koji na~in nije doraslo?Mnogo je ma~ku tele}a glava! Bez na-mere da bilo kome vrate jedan jedinidinar, a du`nici se broje stotinama. Kaoda svesno naru{avaju ugled NP sticandecenijama. Na listi poverilaca NP ima ionih ~ija su potra`ivanja stara nekolikogodina, ima i onih koji su preminuli~ekaju}i da im NP isplati po{tenozara|eni novac.

Ovo naravno, mo`emo i mi da po-tvrdimo. Slu`ba SDUS-a ve} mesecimaopominje da NP duguje samo za LUDUSpreko 70 000. S obzirom na cenu od 50din lako je izra~unati koliko dugo trajetaj nemar. Jer, o~igledno je u pitanjunemar, po{to bi to bile sasvim sitne pare,da su upla}ivane redovno... Mogli su i daotka`u pretplatu, ali nisu. Sti~e seutisak potpune neposlovnosti...

Na ra~un poslovne reputacije NPprave se jeftini kafanski vicevi. Perma-nentno se umetnik eksploati{e, srozava,

je pune plazma kompjutera? Ljudi sasrednjom medicinskom {kolom su uupravi pozori{ta. Pozori{te je puno ljudikoji ne shvataju pozori{no bi}e i njegovusu{tinu. Ne vole ga.Vole sebe u njemu. Pohabitusu su za neke fabrike, a ne ku}ekulture. Jo{ bi da samoupravljaju, pro-cenjuju ko je kakav umetnik, koliko radi,daju sebi za pravo da budu ortaci, jarani!Gledam one divne stare majstore, kroja~e,dekoratere, rekvizitere, kojima ni{ta nijejasno, koji su zbunjeni sa ovom najez-dom bahatosti, osionosti i primitivizma,koji se se}aju, ne tako davno, jednogdruga~ijeg poretka u samoj ku}i .

To deluje sasvim kao ”ono ne{to udr`avi Danskoj”. Gde je koren problemakoji su o~igledno duboko zatrovali struk-ture NP?

Imate upravnika i njegovo okru`enjekoji ne umeju, nisu dorasli da re{e prob-lem jer njihov intelektualni, organiza-cioni, moralni i kreativni potencijal nijedovoljan da se problem identifikuje iprepozna, a kamoli re{i. Upravu pozo-ri{ta ~inili su ljudi koji osim li~ne ambi-cije, nisu imali ni jedan drugi kvalitet.Gotovo svi. A najgore su ambiciozne

U Narodnom pozori{tu doga|a sene{to va`no i, izgleda, ne ba{ prijatno.Umetnici prete {trajkom. Ministar sma-tra da Narodno ima bar 150 prekobro-jnih. Pitali smo Ljiljanu Blagojevi},predsednicu SINGLUSA, o ~emu sezapravo radi?

Prvi put se desilo da su se u Narod-nom pozori{tu udru`ili umetni~ki sin-dikati i stvorili Uniju umetni~kih sin-dikata da bi za{titili opstanak UMETNI-KA u pozori{tu. Zna~i, Balet, Drama,Orkestar, Hor su nezadovoljni statusom iodnosom plata umetni~kog i neumet-ni~kog ansambla (ovde se svakako mislii na administraciju ne samo na one kojidirektno opslu`uju predstavu), re{ili dastvar uzmu u svoje ruke i naru{eni odnoskoeficijenata, i ne samo njih, nego i prin-cip nagra|ivanja dovedu u red. Nonsensje da bilo koji umetnik ima zna~ajnomanju platu od {efa nabavne slu`be.Nenormalno je da najve}a plata u po-zori{tu nije umetni~ka, nego je u admi-nistraciji. Kako je mogu}e da se scenaraspada, ne radi klima, ne radi kontrolnimonitor, razglas se vi{e ~uje u publicinego po garderobama, a da su kancelari-

ucenjuje pod parolom: ‘Nemamo, tu`inas!’ Kako, kad zna da ga vi{e ne}e biti upodeli? Da }e do}i do zamene teza da jeon bezobrazan jer je tra`io svoj novac. Zato vreme svaki mogu}i {ef~i} ima ve}uplatu od zagarantovane, a dobija jezahvaljuju}i ba{ tom umetniku.

Sa stanovi{ta gledaoca ~ini se daNarodnom dobro ide. Sa stanovi{taumetnika, izgleda nije tako?

Predstave su odli~ne, rasprodate, apozori{te u minusu. Istini za volju, po-zoriste je 2000. preuzeto bez duga, asada ima dug preko milion Eura. Pa ko jekriv i nesposoban? Uprava. Ko je imenu-je? Vlada, na predlog Mnistarstva zakulturu. Zna~i, tra`ili smo promenu ne-sposobnih ljudi sa ~ela ku}e. Ka`u, imavas mnogo. Pau{alno, 100-150 ljudi vi{e.Mogu da ka`em da ne znaju neke stvari.Mi smo trodomo pozori{te. U Drami ima61 glumac. Imamo dve scene (tre}u jesada{nja uprava nepotrebno ukinula) ipo pravilu bi trebalo i da redovno gostu-jemo, {to u principu ~esto i ~inimo.Nacionalno pozori{te igra ansambl pred-stave. U jednoj predstavi na Velikoj sceniigra od 30 do 50 ljudi. U isto vreme, naMaloj sceni izvodi se predstava. Pozakonu fizike, jedno telo ne mo`e u istovreme biti na dva razli~ita mesta.

^emu onda slu`i ta pri~a da vas jeprevi{e?

Nas, ne da nije mnogo, nego nas je imalo.U prilog tome idu i neophodni gosti.U drami postoje samo dva glumca kojatrenutno nemaju predstavu, ali isto takoznam da to nije njihov izbor, ve} sticajdrugih okolnosti o kojima oni treba daprogovore. Zna se koliko ~lanova moraimati jedan dobar operski orkestar,koliko dobrih peva~a specifikovanih poglasovima mora imati dobar operski hor,koliko baletskih igra~a... Dodajte tomeoperske soliste, dramatur{ko odeljenje,dirigente, korepetitore, inspicijente,pedagoge... To je ono {to je umetni~kipersonal jedne ku}e.

Ali ku}u ~ine i vrhunski majstori,bravari, stolari, tapetari, kroja~i, obu-}ari, garderoberi, vlasuljari, {minkeri...To je ono bez ~ega pozori{te ne mo`e. Sadtome dodajte administraciju, obezbe-|enje, poslove higijene, odr`avanja i~uvanja zgrade. Samo neznalica, fla-grantna neznalica, ili neko ko ima pro-blem sa ra~unom, ili r|ave namere, mo`eda saop{ti cifru koja je manja od 650ljudi. Mogu}e da ima negde vi{ka, najpreu administraciji, ali i tim ljudima se

mo`e na}i valjani posao sa valjanomupravom.

Gde je onda, u stvari problem?Nije problem u vi{ku ljudi, nego u

pogre{nim ljudima na ~elu ku}e. Onda~ujemo neke neverovatne predloge daupravnik mora da bude neko ko nijeumetnik, ko nije stariji od 40 god. Ondashvatim da ti koji predla`u nemajupojma. Pa obaveza je da na ~elu ovakveku}e ba{ bude zna~ajan umetnik, odintegriteta, autoriteta, kapaciteta, znanja,morala i dostojanstva. Normalno je dabude neko takav, a ne neko ko je politi~kipodoban pa tako vi{e puta i uvek u onojstranci koja je na vlasti. Pa normalno jeda kruna na dosada{nji rad, `ivot, umet-ni~ko delanje bude to priznanje. Bitiupravnik je ~ast, ali i obaveza, a neve`baonica, pa da vidimo neka proba,mo`da i zna? [ta zna dete {ta je petstokila?! Uostalom, gluposti ne}u da ko-mentari{em. Upravo se borim protivsli~nih ideja i stavova.

Vi ste odbili kandidaturu za pred-sednicu SDUS-a, a prihvatili da budetepredsednica SINGLUS-a. Za{to?

Odbila sam kandidaturu jer mislimda u ovom vremenu ove bolne tranzicije iovog surovog kapitalizma, daleko jeva`nije imati jak sindikat po ugledu nazapad. Kod nas ta re~, sindikat, imape`orativno zna~enje sa nekim gorkimukusom pro{losti, jeftinih letovanja,polutki, zimnice... Kada ka`ete ‘sin-dikalno’ to je ne{to {to bi danas klincirekli ‘bljak’. Ali nije tako! Mora se usvesti elite promeniti asocijacija na tu re~.Mnogo radim sa stranim producentima ividim koja je snaga, mo}, u sindikatima.Zato je jako va`no da se ja~a esnafskisindikat. Na`alost, jak sindikat sadaposlodavcu kod nas ne odgovara, ali akoho}emo u taj famozni svet, u Evropu,mora}e da pregovaraju sa sindikatima ida ga uva`avaju. Mi smo mlad sindikat uNP, tek godinu dana. Imamo opstrukcijei od nekih starijih sindikata. Budala{tine.Uprava nam ne da prostor {to je pozakonu u obavezi. Imamo potpuno tret-man pastor~eta. Misle da }emo posustati.Da nije sme{no bilo bi tu`no. Naravno,kad oja~amo finansijski bi}e nam lak{e.

Osim mnogih uloga u teatru, nafilmu, na tv, Vi ste i u `ivotu igrali iigrate najrazli~itije uloge, od supruge imajke do producenta i predsednicesindikata. Da li je te{ko biti LjiljanaBlagojevi}?

Nije lako biti Ljiljana Blagojevi}.Nije meni lako sa mnom, ali je dalekote`e onima koji su oko mene.

D. Kosa~evi}

NAJGORE SU AMBICIOZNE NEZNALICE

”U Novom Sadu (na Sterijinompozorju) uveliko traje BITEF!”

M. Rado{evi}, u ”Politici” po-vodom selekcije KRUGOVI na ovogo-di{njem Sterijinom pozorju.

” Posle predstave me obi~no pita-ju - Kako je bilo? Ka`em - Dobro. Aoni onda pitaju - KAKVA JE BILAIZLAZNOST PUBLIKE? ”

\uza Stojiljkovi} na Okruglomstolu Sterijinog pozorja, povodompredstave ‘Trg heroja’ Ateljea 212.

”Po~eli su ... od pona{anja u finomdru{tvu. Oti{li su na balet. Frak za Senjkuiznajmili su za dve rublje od kom{ijemuzi~ara. U pozori{tu je Skorik sedeo smirom, nije se vrpoljio, iako mu je brzodosadilo da gleda na scenu gde su skakalimu{ki u tesnim untercigerima. Poslen jekrenulo malko `ivlje kad su istr~ale `enske uprozirnim suknjama, al’ muzika je bilamnogo ne{to smoljava. Da @or` nije uzeo odonih {to ~uvaju ~iviluke uveli~avaju}a stakla(zovu se ”dvogled”) bilo bi mu nasmrt dosad-no. A ovako je Senjka razgledao sve redom.Prvo igra~ice i nji’ove butkice, pa ondak sveone {to su se oko sale napakovali u pozla}enesandu~i}e, a poslen {ta stigne - na primer,bradavicu na }eli {efa muzi~ara, koji jeorkestru pruti}em pretio da slo`nije svira.Kada su svi aplaudirali, Senjka je dvogled

stavljao pod mi{ku i isto pljeskao, ma i glas-nije od drugih.

Da za sedam rubalja sedi{ tri sata ubockavoj kragni, pa to }e se retko kome svide-ti. Pito je @or`a: ”Jel’, boga ti, jel’ bogata{isvako ve~e idu u pozori{te da se znoje?” Ovajga umiri, ka`e: ”Mo`e jednom nedeljno.”, ”E,pa to se jo{ i mo`e izdr`ati,” razveseli se Senj-ka. To mu do|e ko kad nedeljom odstoji ~itavuliturgiju, jakako - onaj ko se boji Boga.

S baleta su oti{li u bordel (tako se kul-turno zove fufarnik) na ~as finog opho|enja sdamama. Tamo se Senjka mnogo stideo lampisa svilenim aba`urima i mekih otomana nafedere. ...”

odlomak iz romana LJUBAVNIK SMRTIB. Akunjinaprevod M. Ivanovi} i P. Bunjakizdala Informatika BG 2006.

IZABRALI SMO ZA VAS

16

Knjige

LUDUS 136Lu

TRI CVETA IZ BORINE BA[TENisam nikada bila u Vranju. Ali

ovu tvrdnju bele`im nesigurno,kao da kazujem neistinu. Vranje

obitava u mom srcu. Ne kao mesta kojasmo videli na filmu, ve} onako kako sejedino pamti ambijent u kome smo biliprisutni. Ba{ tako, kao da sam u njemuboravila, mogla bih da opi{em Vranje,njegove mirise, svetlost...

Isidora Sekuli} veli da je El Grekouzneo Toledo do kosmi~ke vizije. Nije lise ne{to sli~no dogodilo i u ovom slu~aju?I ako nismo nikada bili u Toledu, moglibismo da opi{emo svoj ose}aj prisustvana trgovima dugih senki.

Ono o ~emu danas govorimo je ~i-njenica da ta neponovljiva ose}ajnost nijesa~uvana samo u delima Bore Stan-kovi}a. ^uvaju je i dalje u tom lepomako-i-nevi|enom-poznatom gradu vred-ni obdelavatelji Borine ba{te. Njimapohvala nije potrebna. Po plodovimanjihovog truda lako ih je prepoznati.

Tri najnovije publikacije svedoci sutih plodova: ”Pozori{ni vremeplov Vranja1896-2006”, ”25 godina pozori{ne ra-dosti” i ”Ne~ista krv” (dramatizacija).Na koricama svake od njih nalazi se ime- Radoslav Radivojevi}. Reditelj i ekono-mista po obrazovanju. Izvo|a~ raznovr-snih pozori{nih radova - gluma~kih,rediteljskih, spisateljskih, upravni~kih...Sanjar koji ostvaruje sopstvene i tu|esnove. Svaka ~ast!

Ne znam kako nastaju duhovnavrela, ali znam da u svakome od njihstoji bar jedan entuzijasta koji posti`erezultate uprkos svemu.

Knjiga ”25 godina pozori{ne ra-dosti” je bri`ljiva hronologija smotre”Borini pozori{ni dani” koja ve} ~etvrtveka raduje kako stanovnike Vranja,tako i sve teatarske stvaraoce. Autora

publikacije, Radoslava Radivojevi}a,odlikuje sposobnost povezivanja korena,stabla i kro{nje jedne kulture. Sve je tu -i se}anje na one koji su stvarali temelje iuslove, popis osnovnih podataka o u~e-snicima, zahvalnost donatorima i uva-`avanje onih koji su bili iza scene, a bezkojih se ne bi moglo. Izlaganje je dopu-njeno vrednom foto dokumentacijom.Knjiga je veoma lepo likovno i tehni~kiopremljena (Miodrag Dejanovi}, RadosavRa{i}).

Karakteristika svake od ovuh trijuknjiga je upotpunjenost propratnim ko-mentarima, manje poznatim, drago-cenim dokumentima...

Tako u onoj gde je autor smestiodramatizaciju proze ”Ne~ista krv” (akoju je pozori{na praksa ve} uvelikopotvrdila) imamo na kraju foto doku-mentaciju o izvo|enjima ovog Stankovi-}evog dela u Vranju, a na po~etku - tekstiz ”Vranjskih novina” objavljen 1932,se}anje Aleksandra R. Hristi}a na neka-da{nje dru`enje sa tada ve} pokojnimpiscem. Evo odlomka iz toga teksta...

”Jedne tihe ve~eri kada je mesec~arobno plovio po horizontu obasjanomblistavim zvezdama se|asmo Bora i ja usenci kafane ‘Solun’ blizu Saborne crkvei uz kiselo meze sladismo po malo rakije,koju je Bora osobito mario. Boru jerazdragala srebrnasta mese~ina, popcisu u susednoj pekarnici slo`ili svojuve~ernju pesmu i mi se bejasmo upustiliu sanjarije po uspomenama iz detinjstvai staroga Vranja. Kako smo bili u blizinicrkve oko koje su se nekada nizale stare~orbad`ijske ku}e, ja upitah Boru da mika`e: koju je od tih ku}a zami{ljao kaoku}u njegove Sofke iz ‘Ne~iste krvi’, kojuje plasti~ki opisao u svakom pokretu du{ei tela, naro~ito kada je pred svadbu

tesnim sokacima vodi u amam. Nije li toku}a Lukarevi}a ili pokojnog Miki}asudije, na koje je po opisu li~ila... (...)

Nije, prihvatio je Bora, ali je tu blizuna placu gde je sada ku}a Nikole Avra-movi}a. Tu je bila u na{em detinjstvu,ako se se}a{, jedna dvospratna ku}a udvori{tu, sa {irokom loznicom, koja sepela uz ~ardak i{aran na plavo, koja jenekada videlo se bila bogata, a u kojoj seu to doba `ivot slabo vi|ao. Bila je to kaoneka tajna za mene. Tu ku}u od prilikezami{ljao sam za ku}u Sofkinu.”(str.4)

Knjiga ”Pozori{ni vremeplov Vranja1896-2006”, skromna, malena, u {akustaje, a unutra - pregr{t bisera!

Sem dokumenata o klijanju, rastu iprocvatu pozori{nog `ivota ovoga gradaod kraja devetnaestog veka do danas, o

putuju}im trupama, prvoj predstavi, opredstavama udru`enja zanatlija, trgov-aca, lovaca, o amaterskim i profesional-nim etapama, tu je jo{ i obilje se}anja ianegdota.

Autoru ovih redova najzanimljivija jeona o pravoj Ko{tani...

”Posebnu pa`nju zaslu`uje putuju}epozori{te Perice Aleksi}a - Petra Prli~kakoje je od 1930. do 1939. godine svakogleta dolazilo u Vranjsku banju gde je zabanjske goste i Vranjance koji su svra}aliu banju prikazivalo svoje predstave.

(...)Publike je uvek bilo za sve pred-stave. A tek ”Ko{tana” u banji! Na mno-ge predstave dolazila je i prava Ko{tana.Sedela bi u prvom redu i gledala kako jepredstavljaju. A kada bi se sreli, pri~ao jePrli~ko, govorila mu je - ‘More, Perice,

STERIJA DANA[NJICE, ILI RODOLJUPCI NA SAVREMEN NA^INKnjiga ‘Sterija u ogledalu XX veka’

Miroslava Mikija Radonji}a, uizdanju Pozori{nog muzeja Vojvo-

dine 2006, jo{ jedan je poku{aj, u godiniproslave dvesta godina od ro|enja JovanaSterije Popovi}a, da autor na druga~ijina~in, tra`e}i refleksije njegove komedio-grafije u dramama Aleksandra Popovi}a,Du{ana Kova~evi}a, Slobodana Seleni}ai Vide Ognjenovi}, uka`e na aktuelnost,zna~aj i mane Sterijinih razmi{ljanja oproblemima dru{tva, porodice u njemu, iosnovno, o pojedincu, kao liku i nali~juvremena - Bilo da je re~ o, kako je autor

naveo srpskom Minhauzenu me|u pa-lan~anima u ‘La`i i parala`i’, opan~ariciu zemlji ~uda u ‘Pokondirenoj tikvi’, oanatomiji jednog bu|elara u ‘Tvrdici’,pripitomljenoj goropadnici u ‘Zloj `eni’ ilio patriotama u akciji u ‘Rodoljupcima’,Jovan Sterija Popovi} ta~no i preciznosme{ta svoje likove unutar porodica injihovih domova koji tako postaju po-pri{ta ljudskih strasti, vrlina i mana, ali ipokazatelj odre|enih moralnih sistemavrednosti. Upravo ti sistemi, na~in nji-hovog funkcionisanja, karakterizacijalikova kroz jezik i postupke (preru{ava-

nje, la`no predstavljanje, pohlepa premanovcu, nagla{eno rodoljublje), radnja,zaplet, rasplet i kompozicija, su ono ~imese autor, Miroslav Miki Radonji}, bavi uprvom delu knjige.

No, ~injenica da je o komediograf-skim postupcima Jovana Sterije Popovi}ana sli~an na~in ve} teorijski mnogo putarazmatrano, naro~ito u poslednjih neko-liko godina, navodi na pomisao da jedrugi deo knjige ‘Sterija u ogledalu XXveka’ mnogo zanimljiviji jer pru`a para-lelu izme|u njegovih razmi{ljanja u ko-medijama i razmi{ljanja ~etvoro dram-

skih pisaca XX veka po izboru autora:Drugi deo knjige trebalo bi da pru`iodgovor na pitanja u kojoj meri se mo`egovoriti, ne toliko o uticajima koliko otragovima Popovi}eve komediografije usavremenim doma}im dramskim teksto-vima. S obzirom na to da je XX vek urazvoju celokupne umetnosti doneo ~itavniz novih stilskih formacija, nemogu}e jesagledati sve knji`evno-istorijske prav-ce... Analiza dela Aleksandra Popovi}a,Du{ana Kova~evi~a, Slobodana Seleni}a iVide Ognjenovi} bi}e ograni~ena na onepojavne oblike u njihovim komadima kojieventualno mogu otkriti prisustvo Steri-jinog na~ina razmi{ljanja o ve~ito inspi-rativnim temama o ~ovekovom identitetu,ljudskim emocijama i strastima, eti~kimprincipima, instituciji porodice, polit-i~kim manipulacijama i drugim socijal-nim fenomenima.

Ukazuju}i u prvom delu knjige, krozanalizu pet Sterijinih komedija, na kojina~in ovaj pisac odstupa od strogih kla-sicisti~kih normi, a {to je odlika srpskedrame XX veka, autor, zapravo, na krajuotkriva problem identiteta sli~an Steriji-nim likovima u ‘Sablji dimiskiji’ Alek-sandra Popovi}a, a dramatur{ke funkcijejezika u ‘Razvojnom putu Bore {najdera’.Delo Du{ana Kova~evi}a ‘Maratonci tr~epo~asni krug’ autora tako|e podse}a naSteriju, jer i Kova~evi} za centralnu temuima porodicu, kritiku prema vladaju}ojeliti i njenom lo{em delovanju na ukupnusvest naroda, dok je u dramama Slobo-dana Seleni}a ‘Kosan~i}ev venac 7’,‘Ru`enje naroda u dva dela’ i ‘KnezPavle’ problematizovana uloga pojedincau okviru nacionalnih i politi~kih previ-ranja, a radnja, kao mnogo puta kodSterije, sme{tana u zanimljiva i istorijskiburna vremena. ‘Rodoljupci’ Jovana Ste-

rije Popovi}a i drama ‘Je li bilo kne`eveve~ere’ Vide Ognjenovi}, za Radonji}apredstavljaju ista univerzalna pitanjaodnosa jednog naroda prema sopstvenojpro{losti, i govore o glorifikovanju la`nogsistema vrednosti zasnovanog na intere-sima pojedinca, o problemu identiteta,patriotizmu, raznim oblicima ekstremiz-ma i politi~ke samovolje samoprokla-movanih lidera.

Dakle, iako sigurno ova ~etiri drams-ka pisca XX veka nisu, pi{u}i o pitanjimadana{njice, razmi{ljala direktno oJovanu Steriji Popovi}u, ista eti~ka,esteti~ka i politi~ka pitanja i poku{ajodgovora na njih u svom vremenu,navela su Radonji}a da napravi ne para-lelu, ve} da prona|e sli~nosti Sterije saautorima komada XX veka. Knjiga je tuda jo{ jednom poka`e da je kosmos krug ida refleksije pro{losti, hteli mi to da priz-namo i prihvatimo ili ne, neminovnopostoje i danas, ali i da autor progovori opiscima kao savesti odre|ene epohe ukojoj stvaraju. Kako ka`e ovo je samojedan od mogu}ih obrisa Sterijinog kome-diografskog lika u tek uramljenom, amo`da ve} napuklom ogledaluXX veka.

Aleksandra Jagodi}

Kad ode glumac, oko nas jo{ treperetalasi njegovog govora, slike po-znatog lica u raznim ulogama...

Kao da ga mo`emo svakoga ~asa sresti...Ali kada tra`imo idealnu podelu za nekikomad, tek tada postajemo svesni praz-nine koju iza sebe ostavlja neponovljivali~nost...

Knjiga Milosava Buce Mirkovi}a jepre svega promi{ljanje fenomena teatra.U sredi{tu kazivanja je glumac, kaoknji`evni lik. O glavnom liku ove ese-jisti~ke proze govore: sam autor, glavnijunak, ali i kolege, kriti~ari, teatrolozi(Olga Savi}, Mirko Miloradovi}, OlgaStojanovi}, Muharem Pervi}, PetarVolk)... I glavni junak govori o fenomenuteatra, u jezgrovitim pasa`ima kazivan-im u pero Radoslava Lazi}a.

Gospodin Mirkovi} pi{e nadahnuto,stilom koji nije suvoparan, u kome punu

slobodu imaju i teatarske opservacije ili~ne emocije...

Knjiga poseduje niz poetsko-kri-ti~arskih refleksija o pojedinim Tadi-}evim ulogama, o predstavama-stubovi-ma njegove biografije.

Likovno je solidno opremljena, ali joju kompozicionom i tehni~kom smislunedostaje preglednost kao i preciznijafaktografija. Nema popisa tekstova(sadr`aja) na po~etku ili na kraju knjige,na koricama stoje tri reda za koje neznamo da li predstavljaju jedan ili trinaslova (Ljuba Tadi}, Po Srbiji, Sokrat -svaki po~inje velikim slovom {to sugeri{eda su u pitanju tri naslova, a {to ne od-govara sadr`ini)... Ima i mnogo {tam-parskih gre{aka.

Prire|iva~ ove zbirke uistinu zanim-ljivih refleksija o pozori{tu, Zorica Zec,nije ba{ najbolje komponovala materijal

niti najjasnije ozna~ila poglavlja i njiho-vo autorstvo.

Ono ~emu je posvetila nesumnjivupa`nju je detaljno uputstvo o zabranireprodukovanja, kopiranja, {apirogra-fisanja bilo kog dela knjige radi ~ega seautor ovih redova ne usu|uje da bilo {tacitira - zabrana deluje dote mere strogo.

Zorica Simovi}

JO[ TREPERI NJEGOV GLASMilosav Buca Mirkovi}: ”Ljuba Tadi}, Po Srbi-ji, Sokrat”, Filip Vi{nji}, Beograd, 2004.

dva dinara da mi da{ {to me predstav-lja{.’ Posle je ja uklju~im u predstavu.Vodim je i za Beograd, zajedno sa mu`emi sinovima koji su nam svirali. Igrali smo‘Ko{tanu’ u ba{ti Zanatskog doma, apublika je svake ve~eri dolazila da vidi`ivu junakinju Borinog komada. Kakvoje samo interesovanje bilo!... Ona bi prepo~etka predstave ispred zavese nostal-gi~no stara~kim glasom zapevala ‘@al zamladost’, mnogi bi iz publike s njomplakali... Kasnije je po~ela da nas ucenju-je, da tra`i dosta para... Onda ja kupimkartu za voz i vratim je u Vranje.”(Str.19-20)

Zavr{imo ovaj mali osvrt Borinimre~ima koje gospodin Radivojevi} navodiu jednoj od ove tri knjige: ”Moja koncep-cija umetnosti je tako|e prosta: jednaumetnost, ako ne pokrene neka plemeni-tija ose}anja u vama, nije umetnost.Drugo, treba da zavolite svoga bli`njeg.”

Hvala Radoslavu Radivojevi}u {tojedinstvena ba{ta, odavno sme{tena ukosmi~ku viziju kao Toledo,i dalje cveta.

Zorica Simovi}

LUDUS 13617

Festival

Uokviru devetog Teatar festa u Ba-nja Luci, od 2. do 9. juna na sceniNarodnog Pozori{ta Republike

Srpske predstavljene su predstave izVr{ca, Splita, Sarajeva, Novog Sada,Sombora i Beograda. Sude}i po reakcija-ma publike i javnosti, izbor predstava isama organizacija ovogodi{njeg banja-lu~kog festa okarakterisana je kao jednaod uspje{nijih do sada. I zainteresovanostpublike za ovogodi{nji Teatar fest nad-ma{ila je mnoga o~ekivanja, jer su karteza sve predstave rasprodate mjesec danaprije reklamne kampanje i festa.

Kako je direktor NPRS RadeSimovi}, i najavljivao, Teatar fest nije biotakmi~arskog ve} revijalnog karaktera iposve}en je Jovanu Steriji Popovi}u, te suna repertoar uvr{tena dva Sterijinakomada ”Pokondirena tikva” i”Rodoljupci”

Predstavom ”Pokondirena tikva”Narodnog pozori{ta Sterija iz Vr{ca, ure`iji i scenografiji Milenka Pavlova, 2.juna otvoren je Teatar fest. Brojna publi-ka u sali banjalu~kog pozori{ta pomno jepratila igru Tanje Bo{kovi} u glavnojulozi, mlade Vladane Savi}, MilenkaPavlova, Dragana D`anki}a, SonjeRadosavljevi}, Ljiljane Josipovi}, Ivana\or|evi}a, Pavla Petrovi}a, te ih nakonpredstave nagradila burnim aplauzima.Sude}i po ovacijama, najja~i utisak naBanjalu~ane ostavili su upravo TanjaBo{kovi} i Milenko Pavlov, koji je uzrediteljski i scenografski zadatak igrao islugu Jovana.

Druge ve~eri gostovalo je HrvatskoNarodno kazali{te Split i Ksenija Prohas-ka sa projektom ”Edit Pjaf”. Na pro{lomfestu, Banjalu~ani su splitsku umjetnicugledali u predstavi ”Marlen Ditrih”, isude}i po burnim reakcijama i ovog putaispunila je mnoga o~ekivanja. Uz pratnjuDanire Ipavec za harmonikom, Prohas-ka je publici interpretirala francuske{ansone i `ivot Edit Pjaf.

- Kao djevoj~ica sam ma{tala o EditPjaf, a da nisam ni razumjela francuski.Uop{te ne znam {ta je to budilo osje}ajedo suza kod mene, svaki put kada bih~ula njen glas. Za mene je ona jednos-tavno neprevazi|ena umjetnica. - otkrilanam je Ksenija.

”Kamerni teatar 55” iz Sarajeva ipredstava ”Pukovnik ptica” koja sva-kako va`i za jednu od kultnih sara-jevskih predstava, na banjolu~koj sceniigrala je tre}e festivalske ve~eri. Potekstu Hristoa Boj~eva, reditelj DinoMustafi} je na scenu odli~no prenijeoradnju i smisao Boj~evog djela, {to po-tvr|uje i publika koja je u vi{e navrataaplauzima reagovala na replike i maes-tralne gluma~ke kreacije DraganaJovi~i}a, Miralema Zup~evi}a, AdmiraGlamo~aka, Ermina Bravo i AlenaMuratovi}a, dok su u predstavi briljiraliAleksandar Seksan i Tatjana [oji}.

Dobitnici nagrada na 56. festivaluprofesionalnih pozori{ta Vojvodine, Srp-sko Narodno pozori{te Novi Sad i pred-stava ”Romeo i Julija” u re`iji Predraga[trpca su igrali ~etvrte festivalske ve~eri.Scenografiju Vesne Popovi} i kompozicijeKornelija Bate Kova~a, upotpunjavala jeigra novosa|ana Marjana Apostolovi}a,Marka Markovi}a, Igora Pavlovi}a.... alisu svakako najja~i utisak ostavili akteri[ekspirove tragedije, Romeo i Julija, uinterpretaciji Gorana Jevti}a i mladeJovane Mi{kovi}, koja je svojom vjerodo-stojnom igrom na ve}inu publike, ali ikritike ostavila izuzetan utisak.

Kao i ”Paradoks” Narodnog pozo-ri{ta Sombor u re`iji Egona Savina.Kako smo saznali od publike, ve}ina jebila impresionirana igrom BiljaneKeskenovi} i Sa{e Torlakovi}a, koji su uzostali ansambl sna`no i iskreno na sceniprenijeli tu`nu poruku Neboj{e Rom~e-vi}a o moralnoj i intelektualnoj zapu-{tenosti srpske inteligencije devedesetihgodina pro{log vijeka.

Nakon Srbijanskih pozori{nih ku}a,{este ve~eri Teatar festa na banjolu~kojsceni je bila jo{ jedna od vode}ih predsta-va iz Sarajeva, ”Rodoljupci” Narodnogpozori{ta Sarajevo u re`iji i drama-tur{kim intervencijama Gradimira Go-jera. Ova predstava je premijerno izvede-na 8. aprila i to sa posvetom sarajevskomglumcu Zoranu Be~i}u koji je neposrednopred premijeru preminuo. Publika u saliNPRS je sa potpunom pa`njom posma-trala dvo~asovnu interpretaciju svo-jevrsne ironije Jovana Sterije Popovi}a.Iz brojnog sarajevskog ansambla, svojomigrom izdvojili su se Aleksandar Seksan,Mirvad Kuri} i Hasija Bori}, a ovacijenakon predstave potvr|uju da su direkt-ni govor i poruke Sterijinog jezika uspje-{no do{li do publike.

Tokom Teatar festa, bilo je evidentnoda pozori{ni repertoar ispunjava razli~iteukuse publike. Pretpostavka mnogih da}e kultna predstava Beogradskog dram-skog pozori{ta ”Let iznad kukavi~jeggnezda” po romanu Kena Kizijanadma{iti posje}enost i ovacije saprethodnih festivalskih ve~eri, bila jepotpuno ta~na {to je potvrdila i sedmave~er festa kada su beogra|ani gostovalina sceni NPRS. Velika sala banjalu~kogteatra bila je ispunjena do poslednjegmjesta, a u nedostatku prostora i ogrom-noj zainteresovanosti publike sva vratasale ostala su {irom otvorena tokom pred-stave i oko stotinu posjetilaca je na noga-ma budnim okom pratilo igru DraganaBjelogrli}a, Milorada Mandi}a, BorisaKomneni}a, Daniela Si~a, Fe|e Sto-janovi}a, Marka @ivi}a, Sr|ana Dedi}a,Save Radovanovi}a, Dejana Mati}a,Ljubinke Klari}, Jelene Dromljak, Vla-dana Mili}a, @arka Stepanova, Zorana\or|evi}a, Sandre Bugarski i Jane Mili}.Sude}i po nezaboravnim ovacijamakojim su akteri predstave ispra}eni sa

scene, te komentarima publike, kolega ikritike, predstava je u cjelini vrhunskiura|ena. Rediteljskoj zamisli @ankaTomi}a odli~no su odgovorili akteri pred-stave, kostimografija Jelisavete Tati}^uturilo i scenografija Zorana Risti}a.

Jedan od redovnih posjetilaca po-zori{nih zbivanja u RS Dragan Tarleprokomentarisao je za Ludus.

- ^itao sam knjigu i gledao film, alitokom predstave nisam uop{te razmi{ljaoo tome i mislim da to potvr|uje kvalitetpredstave i glumaca. Jako mi se dopada{to su svi glumci apsolutno ravnopravnina sceni, i jedan Rendi Mekmarfi (Dra-gan Bjelogrli}) i poglavica Bromden(Milorad Mandi}), ili sestra Re~id (Lju-binka Klari}) i bolni~ar Voren (VladanMili}), uop{te nema prednja~enja u ulo-gama jer svaki lik izaziva istu pa`nju.Mislim da je uprkos smijehu koji su kodpublike izazvale neke tragikomi~nescene jer je publika jednostavno upoz-nala neke glumce u tom svjetlu, savr{enose osjetila te`ina romana, ali i atmosferekoja je do~arana na sceni. Ve~eras smovidjeli da su svi uslovi za kvalitetnupredstavu u ovom slu~aju potpuno ispu-njeni.- kazao je Tarle.

Ulogom Rendija P. Mekmarfija upredstavi ”Let iznad kukavi~jeg gne-zda”, Dragan Bjelogrli} se nakon nizagodina vratio na pozori{nu scenu i kakose ~ini samo potvrdio specifi~nost ikvalitet svog gluma~kog izraza.

- Ne znam da li je moje odsustvo sapozori{ne scene bilo dugo ili ne, ali sam unekom trenutku pomislio da vi{e ne}uigrati u pozori{tu i da gubim veru unjega. Ova uloga i predstava je najboljina~in da ponovo steknem veru upozori{te i sa u`ivanjem igram svaki put.

IX TEATAR FEST RASPRODAT MESEC DANA PRE PO^ETKA

Savremeni menad`ment podrazumevaharmoni~an oblik hijerarhijskog organi-zovanja u poslovnom upravljanju i ruko-vo|enju, u kojem su usko specijalizovanistru~njaci nosioci i pokreta~ka snagaracionalnog procesa upravljanja, organi-zovanja i realizovanja u okviru timskograda.

U na{oj sredini termin menad`mentse prosto defini{e kao savremni oblikposlovanja kojim se po{tuju preduzet-ni~ki poslovni principi i marketin{kisistem poslovanja za tr`i{te. To jo{ pojed-nostavljenije zna~i: dobru organizaciju,efikasno rukovo|enje i upravljanje, ra-cionalno poslovanje u procesu produkcijei kvalitetno predstavljanje po{tuju}izahteve tr`i{ta. Sve ove navedene fazemora da prati kvalitetno istra`ivanje ievaluacija.

Me|utim, radi boljeg shvatanja zna-~aja uloge menad`meta u ovovremen-skom poslovanju sledi pregled savre-menih definicija menad`menta od stranestru~njaka koji se analiti~ki bave ovomobla{}u.

Menad`ment (management) je izrazengleskog porekla, a zna~i - upravljanje,rukovo|enje (manager), kontrolor,rukovodilac, upravlja~ u poslu.

Ima vi{e definicija menad`menta injegove uloge:

‘’U teoriji i praksi pojam menad`-menta se razli~ito tretira i defini{e.Zna~enje re~i management koja seobi~no prevodi kao: upravljanje, vo|enje,pa i ve{tina, ume{nost - suvi{e je sve-obuhvatno i op{te. U okviru tog op{teg,neophodno je ista}i sve ono {to je potreb-no i artikulisati sve bitno {to se nalazi uokviru tog slo`enog pojma.

Za vo|enje jednog posla, odnosnore{avanje odre|enog zadatka, bitna jeorganizacija kako u pripremi tako i u

izvo|enju, do koje se dolazi ra{~lanja-vanjem na radne aktivnosti, njihovimanaliziranjem i dono{enjem odgovara-ju}ih odluka za preduzimanje akcija. Pritome je va`no da pristup u tra`enjunajpovoljnijih uslova i optimalnogre{enja, na sme da bude konformisti~ki i{abloniziran, ve} racionalan i kreati-van.’’1

‘’Menad`ment shva}en u naj{iremzna~enju kao upravljanje bilo kojimentitetom (sobom, porodicom, organizaci-jom, dr`avom), nije samo tekovina civi-lizacije nego i uslov njenog daljegopstanka. Jedan od centralnih problemakraja 20.veka i po~etka narednog stole}ai milenijuma jeste upravo problem kakoda se opstane u izradi `eljene budu}nostiu sve slo`enijem svetu koji se sve br`emenja.’’2

‘’Menad`ment je:1. delatnost ili sposobnost upravlja-

nja i organizovanja delatnosti nekogpreduze}a ili organizacije,

2. tim ljudi koji ima zadatak daupravlja nekim preduze}em ili organi-zacijom,

3. delatnost ili sposobnost re{avanjaodre|enih situacija koje treba nadgle-dati.’’

Dok Kripendorf menad`ment shvatakao ‘’proces upravljanja dr`avom ilirukovo|enje nekim poduhvatom, ~ijisastavni deo ~ini razvoj ukupne strategi-je i dugoro~no planiranje, kao i regulaci-ja, koordinacija i kontrola takvih aktiv-nosti kao {to su proizvodnja, finansije,kadrovi, istra`ivanje, razvoj, kao i kon-trola svih ovih procesa. Klju~ uspe{nogmenad`menta jeste adekvatan protokinformacija izme|u i unutar strate{kih,funkcionalnih i operativnih nivoa sa

ciljem omogu}avanja pravovremenog ivaljanog dono{enja odluka.’’3

Zna~i, mo`e se zaklju~iti da menad`-ment podrazumeva oblik hijerarhijskogorganizovanja u poslovnom upravljanju irukovo|enju u kojem su usko specijalizo-vani stru~njaci nosioci i pokreta~ka sna-ga procesa planiranja i organizovanja,vo|enja i rukovo|enja u procesu rada.Ove stru~njake nazivamo menad`erima.

Govore}i o pozori{nom menad`mentuVera Ikonomova navodi da ‘’pojamuspe{nog upravljanja jednom radnomorganizacijom podrazumeva, u najop-{tijem smislu, izbor takvih upravlja~kihmera (odluka) pod ~ijim se uticajemposti`u bolji (u odre|enom smislu) rezul-tati od onih koji bi organizacija ostvarilakada tih mera ne bi bilo. Ove mereuspe{ne su onoliko koliko su dobro prila-go|ene ciljevima koji se `ele ostvariti uuslovima u kojima se radi. Ako ciljevinisu dobro formulisani (ili se od njihodstupa) ili pak nisu uzeta u obzir svaograni~enja i smetnje koje dolaze oduslova rada, tada i najskuplje mere moguproma{iti svoju namenu, a rezultatimogu biti ~ak suprotni od o~ekivanih.Ovo pravilo va`i za sve umetni~keku}e...’’4

1 Danka Mu`deka Mand`uka, Pro-jektna organizacija u pozori{tu, FDU iOMEGA PLUS, Beograd 2000, strana 115

2 Dr Isak Adi`es, Menad`ment zakulturu, pregovor Neboj{e Cari}a, Adi`esmena`ment konsalting, ECU, Agencijaza marketing, Novi Sad 1995, strana IX

3 Campbell R. Harvey s Hypertextu-al, Finansijski re~nik, izvor internet,2004.

4 Vera Ikonomova, 125 godina Naro-dnog pozori{ta u Beogradu, SANU, 1997,strana 617.

Milovan Zdravkovi}

O MENAD@MENTU - UOP[TE

Ulogu Rendija Mekmarfija u prvom tre-nutku sam do`ivljavao kao prose~nogSrbina u savremenom svetu, ali to nijebila misao koja me je vodila kroz pred-stavu. Mislim da }e predstava dugo igratijer je svaki put igramo sa iskrenimu`ivanjem. - kazao je Dragan Bjelogrli}.

Deveti Teatar fest zatvorili su do-ma}ini, kultnom predstavom ”Gospo|aministarka” u re`iji Milice Kralj, koja jeprve uspjehe do`ivjela na pretpremijeri ipremijeri u martu mjesecu kada je izve-dena u prepunoj sali NPRS, a zatim suuspje{na igranja nastavljena na festival-ima {irom BiH.

Na zatvaranju festa, sala NPRS bilaje prepuna. Publika je u`ivala u igribrojnog i provjerenog ansambla, Svet-lane Bojkovi}, Vlastimira \uze Sto-jiljkovi}a, \or|a Markovi}a, GoranaJoki}a, Gordane Milinovi}, te izvrsnihmladih banjolu~kih glumaca Sla|aneZrni}, Borisa [avije, AleksandraStojkovi}a....

Vi{e puta glumci su aplauzima vra-}eni na scenu i kao i do sada najburnijereakcije iz publike bile su upu}ene @ivkiministarki, odnosno Svetlani Ceci Boj-kovi}, koja je kratkim govorom i zatvo-rila deveti Teatar fest.

Vuka Zec

IIzz pprreeddssttaavvee PPaarraaddookkss

MMiilljjeenniikk ppuubblliikkee DDrraaggaann BBjjeellooggrrllii}} kkaaoo DD`̀eekk NNiikkoollssoonn,, ttjj.. uu iissttoojj uulloozzii

Da ponovimo gradivo..

18LUDUS 136Lu

‘Ni od Srbije ni odpozori{ta ni{ta nedobijam...’

Iz ~etiri sa~uvana pisma Luke Po-povi}a, upu}ena Risti Odavi}u, saznajuse zna~ajni detalji o njegovom radu uAmerici. Smatraju}i da su ispovestiglumca najautenti~nije svedo~anstvovremena i njegova nesvakida{njeg tea-tarskog poduhvata, navodi}e se, kad godje to mogu}e, li~no svedo~enje glumcasamog iz sa~uvanih arhivskih dokume-nata.

Svoje prve utiske iz Njujorka,Popovi} saop{tava beogradskom prija-telju Odavi}u krajem jula: ”Veoma samlepo do~ekan od ovda{njih Srba, odu-{evljenje je kod mladih ljudi toliko dasam prosto iznena|en. Odmah sam ihpokupio i me|u njih podelio Balkanskucaricu, ve} dr`im i probe u Srpskom

SRPSKO NP U AMERICI, II DEO

domu i mogu Vam re}i da kod njih imavrlo dobrog gluma~kog materijala”.

Po{to se po`alio da ne mo`e daobezbedi dvoranu za predstave, javljaOdavi}u da }e prvu predstavu odr`ati u^e{kom domu 6. avgusta, ”na Preobra-`enje”, s tim da odigra jo{ nekolike pred-stave, zavisno od interesovanja publike.

Pored pomenute Balkanske cariceNikole I Petrovi}a, Popovi} je otpo~eopripreme jo{ ~etiri-pet dramskih dela,me|u kojima su: \ura| Brankovi} KarlaObernjika, Boj na Kosovu Jovana Su-boti}a, Draga{evi}ev Hajduk Veljko iKo~i}ev Jazavac pred sudom, a kasnije }epripremiti \ida Janka Veselinovi}a,^estitam i Ljubavno pismo Koste Trif-kovi}a, Knez Ivo od Semberije Branisla-va \. Nu{i}a i Kraljevi} Marko i ArapinAtanasija Nikoli}a.

U Pozori{nom godi{njaku za sezonu1911/12 Srpskog Kraljevskog Narodnogpozori{ta u Beogradu, zvani~nom orga-nu, na str. 34, to se potvr|uje:

”23. jula 1911, Luka Popovi},upravnik Srpskog Narodnog Pozori{ta uAmerici, izve{tava Narodno pozori{te da}e 6. avgusta 1911. prirediti u Nju-Jorkuprvu predstavu (Balkanska Carica). Odtog vremena Srpsko Narodno pozori{tedalo je jo{ dve predstave u Nju-Jorku,zatim u Stiltonu, Lebanonu, Pitsburgu,Stubenvilu, Barbertonu, Klivlendu, Ger-nu, ^ikagu, Filadelfiji, Vilmerdingu,Mekisportu, Mingou, Sinsinati, Akronu,Detroitu. Trupa je igrala komade: Boj naKosovu, \ido, \ura| Brankovi}, Knez odSemberije, Jazavac pred sudom, Lju-bavno pismo, Kraljevi} Marko i Arapin.Sem toga, trupa je pevala u srpskimcrkvama i prire|ivala koncerte. G. Po-povi} je recitovao veliki broj rodoljubivihpesama”.

Beogradske ”Ve~ernje novosti” (br.241, 2. sept. 1911) prenele su pisanjenjujor{kog srpskog lista ”Leskovac” oprvom izvo|enju Balkanske carice, kojeje potpisao ”jedan iz publike”:

Onomad i sad

”Gledaju}i ovu divnu predstavu, idive}i se njenom preciznom i korektnomizvo|enju, u jedan mah zaboravio samda pred sobom, izuzimaju}i upravnikapozori{ta g. L. Popovi}a, ima ljudi kojinisu nikad glumovali. Njihova igra be{eu potpunom skladu i harmoniji s umet-ni~kom igrom g. L. Popovi}a, koji nam jeprikazao Stanka Crnojevi}a u svimnijansama. Dive}i se ovim mladim ljudi-ma, smem slobodno re}i, savr{enimglumcima, bejah o~aran njihovom igrom.

Za uspeh njihov i ove sjajne pred-stave, znam, najve}a zasluga i hvalapripada na{em umetniku, vrlom up-ravniku i odlu~nom u~itelju g. Luki Po-povi}u, koji nije `alio ni truda, ni volje, ninovca, samo da nam pru`i {to lep{eu`ivanje i time doka`e da se njegovaideja o stvaranju Srpskog narodnogpozori{ta u Americi zaista i mo`e ostvar-iti”.

Autor, potom, opisuje kolektivni do-`ivljaj predstave u gledali{tu:

”Kad se podigla zavesa prvog ~ina,publika koja je sa nestrpljenjem o~e-kivala njeno dizanje, be{e prosto zapa-njena. Tap{anju i lupanju ne be{e krajaod iznena|enja i odu{evljenja. Na pozor-nici je sedeo g. Popovi}, u ulozi Stanka,koji prvi po~inje govoriti u komadu.Pozornica je predstavljala divnu dvoranuiz 15. veka, dekorisanu starim srpskimoru`jem, a ceo stil be{e u ~isto srpskomduhu. Minderluci, zidovi, svi zaogrnutisrpskim tkaninama, {to dava{e divanreljef nama gledaocima. U drugoj se sliciigralo narodno kolo s pevanjem ’U Ivanagospodara’, tek tad ne be{e kraja odobra-vanju; mora{e ga ponoviti da bi se publi-ka umirila i predstava mogla nastaviti. Utre}oj se slici pojavljuje guslar; poslenjegove dve divne otpevane pesme,lupanju tako|e ne be{e kraja.

Gledaju}i u lo`i g. prof. Pupina kakoje zanesen, mi{ljah da }e da se pesmaponoviti. Do prof. Pupina se|a{e g-|aD`enkins, Amerikanka, srpska narodnadobrotvorka. Ona tako|e be{e ushi}ena io~arana srpskom pesmom, govorom iodelom prikaziva~a, {to se najbolje ogle-

dalo u tome {to je g-|a D`enkins neu-morno tap{ala.

I tako uspeh za uspehom nizao sedok kao kruna svega nije do{ao za-vr{etak predstave, gde \or|e, vra}aju}ise iz boja kao pobednik, kle~i i Bogu {aljetoplu molitvu za pobedu svoga oru`ja, aiz daleka se ~uje hor an|ela, koji molitvudopunjuje pevaju}i ’O~e na{...’

Odmah posle predstave, onako u ko-stimu, iza{ao je na pozornicu g. L.Popovi} i kratkim govorom zahvalio sepublici na lepoj pa`nji koju mu ukaza{e,te, re~e, vidi da su svi pregli da mu po-mognu da se njegova ideja o stvaranjusrpskog pozori{ta u Americi zaista iostvari”.

Autor prikaza se, na kraju, i samzahvaljuje Luki Popovi}u {to je do{aome|u njih, ”te nam dao prilike da se svioko na{eg pozori{ta sakupimo, izmirimo,i od sada u ~istoj, bratskoj i iskrenojljubavi, gledamo u bolju budu}nost na{egnaroda u Americi”.

No organizacionim i finansijskimmukama Laze Popovi}a nikad nije bilokraja. On pi{e Odavi}u: ”Kad to ovdesvr{im, krenuo bih se dalje u unu-tra{njost gde su srpske kolonije i ve}e ija~e. Samo ne znam {ta }u da radim sakostimom? Dok sam jo{ ovde, ja ga mogunabaviti, naravno kombinovanog i tosigurno za nakazno skupe pare iz jedneradnje koja s tim radi, ali {ta }u posle?

U garderobi Narodnog pozori{ta trulivelika gomila stvari, koja se nikada i neupotrebljava niti je videla pozornice, a jaovde vr{e}i kulturnu misiju, skop~anu samnogo volje, truda i `rtava, nisam mogaodobiti ni jedan jedini kostim koji sammolio za pozajmicu. Da je sre}e srpska bidr`ava trebalo da mi ceo srpski kostimnabavi...

G. Pupin, profesor i na{ konzul,tako|e me je vrlo lepo primio, bio sam muve} gost, a pozvao me je i na njegovopoljsko imanje u Norfolk... Bio je veomaiznena|en kad mu odgovorih da ni odSrbije ni od pozori{ta ni{ta ne dobijam”.

Nastavak u slede}em brojuZoran Jovanovi}

Neki zapadni prou~avaoci politike idru{tva do{li su do zaklju~ka daraspad dr`ave u kojoj `ivi za po-

jedinca predstavlja jedan od najbolnijihdo`ivljaja u `ivotu. Osim {to je bolan, tajdo`ivljaj je u ovom prostoru sada veomadug - preti da pro`dere i drugu decenijuna{eg `ivota. Ma koliko jezi~ki, kulturnoi geografski bliski bili, mi, Ju`ni Sloveni,}emo se, valjda, razjedinjeni lak{e uje-diniti - me|usobno i sa Evropom i sve-tom. Danas nam za me|unarodne susretenisu neophodna putovanja u udaljenekrajeve, ni u~esnici koji ne govore na{ki.Zlobnik, ili {aljiv~ina rekao bi da se sadame|unarodni skup mo`e sazvati doviki-vanjem.

Skup ‘Radio drama danas’ odr`an je5. maja 2006. u Narodnoj biblioteci Srbi-je.

Mr Predrag D. Stamenkovi}, dr Zvo-nimir Kosti} i njihovi saradnici pre svegaiz Dramskog programa Radio Beograda,pozvali su ~etrdesetak u~esnika. I ovajskup mogao se proglasiti me|unarodnim,jer su tra`ena i delimi~no dobijena izla-ganja iz Sarajeva, Zagreba, Ljubljane ...Izlaga~a iz Rima, Frankfurta, Moskve iLondona nije bilo, ba{ kao ni iz Pod-gorice. S puno ljubavi i znanja iz ra-zli~itih aspekata govorilo se o po~ecima

PARADOKSI I DOMETI ME\UNARODNE SARADNJEna{e radio drame, o pojedinim stvaraoci-ma i njihovim delima, o estetici, `anrovi-ma, novim tendencijama. Dr Sofija Ko{-ni~ar upozorila je na zanimljive radio-dramske elemente u radijskim reklama-ma i u novoj, me|u mladima popularnojmuzici (pucnji, krici, kra}i dijalozi).Zabrinjava podatak da u Radio NovomSadu vi{e ne deluje dramska redakcija,radio drame se vi{e ne snimaju, ve} sesamo emituju reprize. Nisu ostale neza-pa`ene implikacije da bi se ne{to sli~nomoglo desiti i u Radio Beogradu, iako suostvarenja njegovog Dramskog programaosvojila ~ak tridesetak me|unarodnihpriznanja. Savremena kapitalisti~kaekonomija name}e nove obrasce delova-nja, smanjuje mogu}nost da se dugoro~noi inertno pla}aju glomazne ekipe i njiho-va kli{etizovana, prose~na ostvarenja. Paipak, radio drama ima posebnu misiju ukulturi svakog naroda.

Barem na nacionalnom nivou mora-ju se obezbediti sredstva i mehanizmi zao~uvanje i negovanje kreativne radio-fonije, a takva ne mo`e cvetati bez pro-mi{ljenog, sistematskog okupljanja krea-tivnih pojedinaca (glumaca, reditelja,lektora, tonskih snimatelja, muzi~kihsaradnika) u organizovane grupe. Stra-

na iskustva u pogledu racionalizacijetreba i mogu da se koriste, ali oprezno.Jednostrano ukidanje nanelo bi veliku{tetu na{oj kulturi koja strancima, istina,mo`e biti zanimljiva, ali za koju treba dabrinemo mi. Organizatori su pozvali{irok krug zainteresovanih (zapa`eno jeu~e{}e saradnika beogradskog Institutaza knji`evnost i umetnost), ali je brojmorao biti ograni~en, a neki se iz odre-|enih razloga nisu odazvali. Kao ilu-stracije smo ~uli par kra}ih odlomakaradio drama, a tekstove odsutnih izla-ga~a ~itali su dramski umetnici BrankaPuji} i Sini{a Ubovi}. O~ekuje se da }e seZbornik radova sa ovog skupa pojaviti dobeogradskog Sajma knjiga. Iste no}i oskupu se govorilo u emisiji ‘Deset i po’Prvog programa Radio Beograda,posve}enoj kulturi.

Od 6. do 12. maja odr`an je desetifestival Pri Maruli} na Hvaru. O tome jezagreba~ka dopisnica agencije Beta,Sandra Savi} Herceg, telefonskim uklju-~enjem izvestila slu{aoce prepodnevneemisije ‘Pozovi 99’ koju je 8.5.2006. natalasima Drugog programa Radio Beo-grada na zadovoljstvo slu{alaca vodilaLjupka Kova~evi}. Tada smo doznali daima vi{e desetina u~esnika s raznihkontinenata.

Na istim talasima se subotom po-podne mo`e pratiti emisija ‘Grad’ kojuosmi{ljavaju, ure|uju i vode Sne`anaRisti} i Radonja Leposavi}. Svoju emisi-ju 20.5. u celini su posvetili pomenutomhvarskom festivalu, jer njih dvoje nanjemu u~estvuju ve} par godina. Oni sezanimaju za arhitekturu i savremenuumetnost, a nekako su i u najte`im godi-nama s kraja 20.veka uspevali da se iduhovno i fizi~ki odupru izolaciji i da sekre}u prostorima nekada{nje Jugoslavije.Radoznali za izazove novog vremena,upu}eni u tajne radiofonije, ostvarili suvi{e pa`nje vrednih, zgusnutih i dina-mi~nih dokumentarno-dramskih kola`a.Festival je ove godine bio u znaku i podmotom ‘Starim tekstovima u pohode’. Navelikim festivalima radio drame daje seprednost modernim tekstovima, a prema-lo pa`nje se poklanja ba{tini. Tog 20.maja mogli smo ~uti Ljubomira Pauzina,Josipa Me{trovi}a, Darka Trali}a i druge.

Sve se manje sredstava izdvaja zakreativni radio i radio dramu, pa autorimoraju da se dovijaju. Radio, pak, trebaotvoriti i za delovanje mladih umetnika.Pored nacionalnih radio stanica, nastu-pale su i nezavisne produkcije. U takvojjednoj prezentovano je dokumentarnodramsko delo Harfa S. Risti} i R. Le-

posavi}a, posve}eno vremenu od po-slednjih petnaestak godina u na{em`ivotu. RTS i Radio Beograd predstav-ljala je emisija Arhetipovi se}anja TanjeRadujevi} Suse (muzi~ki saradnik jeP.D.Stamenkovi}, a ton majstor SlobodanSatnikovi}). RTS je poslala i akusti~koostvarenje Arsenija Jovanovi}a (iz kate-gorije koja se pomalo nespretno nazvafi~er ili muzi~ki fi~er) posve}eno [ek-spirovoj Oluji. Kao i brojna druga delaArse Jovanovi}a i ovo je izazvalo pa`nju ipohvale stranih u~esnika i ocenjiva~a. Uemisiji ‘Grad’ emitovani su odlomciveoma uspelog trojezi~nog delaposve}enog Beketu (o stogodi{njiciro|enja) koje je realizovao @an KlodKuner, [vajcarac francuskog porekla koji`ivi u Nema~koj. U delu je ostvaren lepspoj dokumentarnog i dramskog, a samKuner je upoznao Beketa dok je bio `iv ipravio predstavu i jedan video film naosnovu njegove drame.

Na{oj sredini nedostaje ovakav jedanistinski me|unarodni festival, iako se nasvakom takvom iznova postavlja pitanjejezika i prevoda, izbora za takmi~arskideo, kategorija i njihovih odnosa i pre-klapanja.

Mr Ranko Buri}

Pozori{te na radiju i radio kao pozori{te

ODAVDEDO NJUJORKA

LUDUS 13619

Intervju

FIZI^KA MEMORIJA KAO POLAZI[TENedavno je u Bitef teatru premijer-

no prikazana neobi~na predstavapod nazivom ‘Play,’ autorski

projekat Milo{a Sofrenovi}a. ”Naravnoda me interesuju oni pokreti unutarsvakog bi}a, koji ne mogu biti iskazanire~ima!” Ova izjava poznatog pisca,Pola Ostera, moto je koji je ovaj mladireditelj i koreograf iskoristio kao polaznuosnovu, grade}i dramaturgiju ovogneverbalnog projekta. Mesto fizi~ke igre:pet individualnih svetova sa li~nimse}anjima i uspomenama. Mesto gde seiskustva iz pro{losti iskazuju jezikomtela, prikazuju}i zna~aj fizi~ke memorijekoja je nepogre{iva, ali ne i lako ra-zumljiva. Teme komada ‘Play’ su: Ro-|enje, Ljubav, Smrt, Snovi, Rat, Smrt.Uslov za izvo|enje: autobiografije kaomesto ro|enja individualnog jezika.Telokao glavni narator fizi~ke realnosti iden-titeta. Pokret (jezik tela) do~arava vi-{eslojnu sliku koja se vidi, ~uje, imaukus, miris i dodir putem kojega uspo-stavlja dijalog sa individualnim do`ivlja-jem realnosti. U predstavi ’Play’ igraju:Ana Sofrenovi}, Isidora Stani{i}, Krist-ian Al-Droubi, Korina Oprea, BojanaDeni}.

Milo{ Sofrenovi} je ples diplomiraona proslavljenom Laban Centre u Lon-donu. Stipendista je Ministrastva kultureRepublike Srbije, Laban centre iz Lon-dona, Dance Web Scholarship Progra-mme iz Be~a, Odissey Dance Theatre izSingapura, Dance Omi InternacionalDancers’ Collective (SAD). Od 1997.godine Milo{ Sofrenovi} je sara|ivao saKitt Jonson (Danska), Odyssey DanceTheatre (Singapur), Tanz Theater Wien(Austrija), Coartis Dance Company (Ne-ma~ka), Pina Bausch (Nem~ka), FilippoArmati ([vajcarska), Sonjom Vuki}evi}.Njegovi radovi su izvo|eni na LondonSolstice Festivalu, Bonnie Bird Theatre uLondonu i u Singapore Art Museum-u.

”Teme ovog komada su raznolike, odro|enja do smrti. Ali, recimo, smrt nezna~i samo fizi~ku smrt, ve} mo`ezna~iti i smrt jedne ideje, ili jednog dana.

Ja sam po prirodi osoba koja voli darizikuje.” ka`e Milo{ Sofrenovi}. ”Ovo jerad sa ljudskim ~ulima, jer je polazi{tefizi~ka memorija, po{to se toliko u zapad-noj civilizaciji bavimo umom. Ono {tosmo poku{ali da ponudimo publici, to jefizi~ki komunikativni kod, koji je, nadamse napravio neku vrstu dijaloga sapublikom. Hteo bih da se zahvalim svimakterima projekta, a to je neverovatnavera da se za pet nedelja, koliko smoradili, upuste u jedan proces koji nije usvakoj svojoj fazi bio udoban, ali su onikao i ja hteli da probaju ne{to novo.

Privih nedelju, dve dana, radili smona osnovu nekoliko teorijskih proba,koriste}i tekstove iz savremenog pozori-{ta. Privih deset dana su bili dugi satiimprovizacije gde sam ja poku{ao dalociram odre|ene motive, tako da samuspostavio odre|eno polje rada i to samnazvao njihovim li~nim kartama. Uprocesu rada svaki od njih je kod meneimao dosije. I fakti~ki sam ih upoznavaokroz njihove fizi~ke manifestacije. I naosnovu toga, kada se taj osnovni prvinivo upoznavanja uspostavio, tek smo seonda upustili u interakciju njihovogvokabulara u odnosu na njihove pri~e.Obja{njava Milo{. ”Mene zanima i fas-cinira tehnika improvizacije. Imao samdosta iskustva na projektima koje samradio na zapadu. Ja dolazim iz jednogpolja interesovanja, gde me podjednakopored pokreta, fascinira arhitektura istrategija u filmu. Mi smo do{li dosu{tinske mikroformule koda svakog od

njih. Kada ih posmatram, vidim pet indi-vidua na sceni. S tim {to smo u procesurada akcentovali skidanje bilo kakvihdekoracija i hvatanje su{tine. Ona neka-da mo`e da bude samo jedna vibracija.Ovaj komad se zove ‘Play’, jer je potpunootvoreno polje i publici da reinterpretirapri~u i da se postavi dialo{ki u odnosu napredstavu. Ono {to me najvi{e zanimakod publike je to da reakcija bude iskre-na.Treba se upustiti u tu igru, zato {tonikada ne znate kakav je ishod.” Ka`eMilo{ Sofrenovi}.

”Pre {kolovanja u Londonu, radiosam dve godine u trupi Sonje Vuki}evi}.U Centru za kulturnu dekontaminacijusmo radili nekoliko koprodukcija koje suse izvodile i na Bitefu. I jedan kratakperiod sam proveo u Teatru Levo. Ono {toje posebno za tu {kolu u Londonu je {toima unikatnu filozofiju po RudolfuLabanu, {to zna~i da svako mo`e da igra,{to u mom slu~aju zna~i da sam po~eo datreniram tehnike tek od svoje dvadesettre}e godine. Mislim da je ono {to sam izte {kole izneo kao najdivniju misao, ikoju `elim da prenosim na svoje u~e-nike, je da zaista svako ako `eli, sa do-voljno volje, posve}enosti i `rtve, naravnomo`e dosti}i i u kasnijim godinamajedan jako dobar nivo i izvo|a~ki, kore-ografski i rediteljski. Pro{le godine sampo~eo da se bavim pedago{kim radom, pa}e izvo|a~ki, i evo sada i autorski, unekakvoj simbiozi funkcionisati i ja }upoku{ati, ako vreme to dozvoli, paralelnona sva tri koloseka da radim, zato {tomislim da ta tri koloseka dopunjujujedan drugi. A autorski rad je za menesada nova faza, zato {to mislim da samsakupio uslove za umetni~ku zrelost dase usudim da radim autorske projekte.Trenutno sam sklopio jedan ugovor uKopenhagenu u trajanju od pet meseci,posle toga sledi masterklas u Istanbulu,jedan projekat koji se radi izme|uLondona i Stokholma sa premijerom udecembru. Ja sam pozvan kao saradnik iizvo|a~, i posle toga bi trebalo da usledijedan stipendijski program usavr{avanjau Njujorku.”

Ana Sofrenovi} je zavr{ila Fakultetdramskih umetnosti u Beogradu. Nakonfakulteta uporedo razvija svoju glu-ma~ku i muzi~ku karijeru. Ostvarila jeveliki broj uloga u mnogim doma}imfilmovima i pozori{nim predstavama,kao i u nekoliko zna~ajnih engleskihtelevizijskih serija za BBC i ITV. Glas je{kolovala kod Merry Hammond, {efakatedre na Kraljevskoj muzi~koj aka-demiji u Londonu. Njen peva~ki opus seprote`e od rok i d`ez muzike, preko operedo savremene avangardne muzike.Imala je priliku i da nastupi na koncertupoznate britanske pijanistkinje JoanneMacGregor, u Londonu 2002.godine. Ujanuaru 2006. godine nastupala je nakoncertu u Karnegi hol-u u Njujorku, uokviru majstorskog kursa kultneameri~ke avangardne kompozitorke iviolinistkinje Meredith Monk.

”[to se ti~e vokala, mi smo po~eli sauobi~ajenim vokalnim ve`bama, a ondasam prosto pokazala put do kakvih svezvukova mogu da do|u. Bile su to razneonomatopejske ve`be. To su rizi~ni po-kreti vokala koji su vrlo agresivni zaglasne `ice i mi smo to pa`ljivo radili.Sve do momenta pevanja i normalnogglasa koji se koristi.” Obja{njava AnaSofrenovi}. ”Savet koji mi je dala MereditMonk je, da kada god radi{ ne{to {to jeu`asno ekstremno i u`asno jako, zaglasne `ice, na dah, i zvu~i fantasti~no,nemoj nikada vi{e od dva puta to daizvede{. Ono {to je meni bilo dragoceno u

procesu rada, je da su otkrivali u sebineke zvukove za koje uop{te nisu ni znalida ih nose u sebi i da umeju da ih izvedu.Mnogo je bilo te`e igrati bez lika. Ovajprojekat smatram svojim najve}im scen-skim ogoljavanjem, kada je gluma upitanju.Ono {to je za mene vrlo zna~ajnou ovom projektu je {to, upravo zato {tojesam napravila karijeru u ne~emudrugom, imam jo{ vi{e izazova da riziku-jem, istra`ujem, mo`da ~ak poku{avamda prona|em jedan druga~iji put i sebeprosto razotkrijem. Nisa~im nismo htelida navodimo publiku u ovom komadu. Nimuzikom, ni naracijom. Dali smo imvrstu izazova.” Obja{njava Ana Sofre-novi} o svom udelu u radu na projektu‘Play’.

”[to se ti~e Meredit Monk, ja sambila na dve njene radionice, u junu 2005.godine, gde sam radila sa njom i njenim~lanovima trupe, a {to je bilo putem au-dicije koju je Meredit radila. Onda samdobila poziv da radim master klasove uokviru Karnegi hola, {to je bilo ujedno iproslava 40 godina rada Meredit Monk.Taj rad sa njom je meni otvorio jedansasvim novi put koji sam ja uvek dubokonosila u sebi. Ose}ala sam da mogu vi{e,ali prosto na~in i formu na koji bih tomogla da izvedem, nikako nisam znala.Meredit mi je to dala. Koncert je biofantasti~an. Bilo je u pitanju izvo|enjenjene muzike koju ona sprema po godinuili dve sa svojim izvo|a~ima, a mi smoza to imali sedam dana. Bilo je nas 18 izcelog sveta pozvano. Bilo mi je velikozadovoljstvo da od nje u~im muziku,zapravo da se bavim tim tehnikama.”Ka`e Ana.

”Ja sam sada vi{e na relaciji saNjujorkom, a uskoro idem i u Marsej najedno zanimljivo istra`ivanje, gde dolazevokalisti. ‘Institut of living voice’, to su upitanju radionice, gde dolaze ljudi izcelog sveta i rade 12 dana sa raznimpredava~ima, umetnicima. I jedva ~ekamsvoje radionice. Jer, zapravo rad sa ovomgrupom koja je igrala u predstavi ‘Play’je moj prvi pedago{ki rad i imam velikupotrebu da sa tim nastavim.”

Anita Pani}

Ludiranjeu Ludusu

testIMATE LI DAR ZA

PRIVATNI TEATAR?

Kao i ve}ina pozori{nih poslenikavi ste normalno egocentrik ili barskroman egoman, premda to ne bistepriznali ni na loma~i. Nasamo saogledalom vama je ipak sve jasno ishvatate da bi za vas bilo najboljekada biste imali svoj privatni teatargde biste bili glavni pisac, glumac ireditelj {to vam po pravu talenta ipripada. Tranziciona situacija je pakvrlo komplikovana, osnivanje pri-vatnog teatra zahtevalo bi mnogo rada(uklju~uju}i ~ak i rano ustajanje) ukoji vi ba{ ne biste da se upu{tate akonemate realne {anse za uspeh. [ta davam ka`emo? Konsultujte svog astro-loga, numerologa, ekstrasensa... a mivam nudimo jedan mali pseudo-para-psiholo{ki testi} za upoznavanje sebe isopstvenih {ansi u eventualnoj avan-turi sa privatnim teatrom. Jer pose-dovanje teatra zahtevalo bi ne samopozori{ne nego i neke druge talente...politi~ke, finansijske i diplomatskenpr. Zatim ~eli~ne nerve, pa socijalnuinteligenciju... itd. Da vidimo, dakle,kako biste se pona{ali u zadatimsituacijama.

smerno pojaviti u studiju da se zajed-no sa ostalim nesre}nicima kiselocerekate sopstvenom jadu i gluposti.

1. Kad se osamostalila Crna Goravi ste istog ~asa:

a - Poslali milion SMS poruka,svakom samostalcu na oba mobilna,sa istim sadr`ajem: SRE]NA TIDR@AVA, JUNA^E (sestro)!

b - Registrovali ste se kao prevodi-lac za crnogorski jezik, na istom onommestu gde ste ve} zavedeni kaopoznavalac hrvatskog i bo{nja~kog.

c - Popili Nik{i}ko pivo dok jo{nije postalo uvozno, i oti{li na spavan-je,

2. Iza{li ste sa prijateljima nasve~anu ve~eru. Odjednom, upadagrupa specijalaca sa dugim cevima i~arapama za lice koja grubo hapsivas i dru{tvance, ne slu{aju}i va{aobja{njenja o zabuni i suze prisutnihdama. Kad se najzad, po{to su damepovra}ale, kolega popio par {amara, avama pritisak sko~io na 220/110 ipakveselo razjasnilo da je u pitanjuNEMOGU]A MISIJA (mla|a i zlo-}udnija sestra Skrivene kamere) vi}ete:

a - Ljubi}ete reditelja tog veseljasve dok vam ne pokloni kopiju.Sutradan }ete zabraniti emitovanjebruke, tu`iti medijsku ku}u i isposlo-vati od{tetu za pretrpljeni stres, strah iblam u visini potrebnoj da sami osnu-jete svoju televiziju i pravite boljeemisije.

b. - Razbi}ete kamermanovuglavu kamerom, rediteljevu stolicom, astatistima sa ~arapama za licenabi}ete ~arape u usta, a duge cevitamo gde nije za fine novine.Osvanu}ete u zatvoru gde }ete provestinajmanje besplatno letovanje, ali bezkajanja jer ste sa~uvali svoju ~ast. [to}e u vaspitno-popravnoj instituciji i}imalo te`e...

c - Napi}ete se kao krme po{tovam je naglo popustio stres. Sutradan}ete se sa podo~njacima i mu~ninom

3. Uhvatili su vas na ulici zanagradnu igru ”[ta sa biv{om sa-veznom skup{tinom?” u kojoj onaj ~ijipredlog bude pobedio dobija kao na-gradu sopstvenu dr`avicu na Vo`-dovcu. [ta biste, dakle, predlo`ili dase uradi sa ispra`njenom zgradomSavezne skup{tine?

a - Da se u nju presele Opera iBalet koji jedva ~ekaju da se razveduod Drame i da se najzad prestane sapri~ama o izgradnji fenomenalneopere na dnu Dunava. Lokacija jeodli~na, a kom{iluk nije preblizu pada se buni.

b - Da se u njoj osnuje izbegli~kihotel za narod koji se o~ekuje poslere{enja jo{ nekih goru}ih teritorijalnihpitanja.

c - Da se privatizuje, to jest, prodastranoj kompaniji po optimalnoj ceni,sa obaveznim preuzimanjem dugova izaposlenih kadrova, te sa obavezomda se ubudu}e bavi sli~nom delat-no{}u, tj da bude neka javna ku}a.

RE[ENJE TESTA:Najvi{e odgovora pod a: Imate

evidentan dar za politiku, strategiju itaktiku. Nije vam potrebno privatnopozori{te, po{to ste ve} privatizovalineko dr`avno, preko koga }ete mo`dado}i i do neke mek{e fotelje, {to biusre}ilo sve va{e sada{nje saradnike,a unesre}ilo budu}e.

Najvi{e odgovora pod b: Va{emra~no zapa`anje, ose}anje za real-nost i nezgodan temperamant i sasvimkratak fitilj ~ine vas podobnim samoza izvo|a~a. Nikako za vlasnika bilo~ega. I da imate bicikl vizili biste usuprotnom smeru.

Najvi{e odgovora pod c: [ta }evama privatni teatar, kad imatekafanu?

Po jedan odgovor pod a, b i c: Viste idealan vlasnik privatnog teatra,zato {to ste isto toliko podlo`ni iinfarktu. Jo{ kad biste imali privatnudr`avicu naVo`dovcu...

D. K.

MMiilloo{{ SSooffrreennoovvii}}

AAnnaa SSooffrreennoovvii}}

Uvremena davna dok sam ja pola-gao ispite razne vladalo je pravilotrojno: 1 - nikad ne govori {ta si

prijavio da te ne bi propitivali jesi liizlazio na ispit i kako je bilo. 2 - ubedinaj{iru porodicu da je pitanje ”Kako tiide na fakultetu?” najmaleroznije nasvetu i da, kad te neko to pita, ti tri danasre}e nema{, pa ‘o}e da te pogazi svakibicikl i svaka saksija te`i da padne ba{na tvoju glavu. 3 - indeks ne pokazujnikome, osim eventualno matorima akosu ba{ zadrti pa ne daju pare za letova-nje. Ali i taj luksuz mo`e{ sebi dozvolitijedino ako si dao uslov ve} u junu. Akonisi, ra|e otpi{i letovanje, nego da sebruka{. Moj je roditeljski par maglovitoznao {ta ja studiram, ali da su znali gdemi se ta~no nalazi fakultet ne bih turioruku u vatru. Jedino do ~ega su onidr`ali bila je ~injenica da stvar traje 4godine i da sam ja posle toga svoj ~ovek.Odli~nim studentom smatrali su svakogako je davao godinu za godinu, bez obzirana prosek. Tako sam, sa svojim prosekomod jedva sedam, i ja bio uvr{ten u sjajnestudente. Naravno u pore|enju sa ostat-kom akademske populacije koja je studi-rala studiozno, po osam do dvanaestgodina. [to kod mojih matoraca nijedolazilo u obzir! Smatrali su da fakultetzavr{ava KO MO@E, a onaj ko ne mo`e,ili mu je te{ko, neka radi ne{to lak{e. Naprimer, u rudniku. Istina, ja sam provin-cijalac {to mi je bila olak{avaju}a okol-nost. Imao sam pustu sre}u da tada umom selu jo{ nije bilo fakulteta, ina~e bihmo`da morao da studiram tamo - to {toima, a ne ono {to sam hteo. (A hteo samono gde ima puno devojaka!) Svakakosam morao da odem od ku}e pa mi sevaljda zato nisu ni trpali u to {ta samodabrao. Prvog u mesecu stizale su pareza `ivot, a meni je na du{u ostavljenodal’ }u da `ivim il’ da se kockam. Odlu~iosam da `ivim, po{to u kartama nisamimao sre}e, a nisam bio uop{te sklongladovanju.

Pouzdano se se}am da je na rodi-teljske sastanke i{la isklju~ivo mama i to

20

Kratka pri~a

LUDUS 136Lu

PRIJEMNI ZA TATEjo{ u osnovnoj {koli. U gimnaziji samojednom kad su hteli da me {utnu jer samlajao preko razglasa. Spasila me tada odizbacivanja, ~ega se redovno i dandanasseti za Novu godinu i za svoj ro|endan.Priseti se stara i obavezno mi prevu~epreko nosa. Tata ni o tome nije imaopojma.

Pre dvanaest godina kad sam jamoju jedinica Jecu upisao u osnovnu{kolu (ja sam je vodio i na preglede i natestove, `ena je ko za inat bila na slu`-benom putu!) zapao mi je i prvi roditelj-ski sastanak. Umalo nisam pao sa stolicekad nam je u~iteljica objasnila da mi tosad ponovo polazimo u prvi razred i dasvaku lekciju moramo kod ku}e pro-ra|ivati sa detetom. ”Kuku, pa {ta }e{ tida radi{, zrikava, za {ta prima{ platu!?”pomislio sam, ali nisam rekao ni{ta, dane bih naudio Jeci. Tako je i bilo! Najte`emi je pala matematika, koja se naneverovatan na~in promenila, mada mini ranije nije i{la od ruke. U vi{im raz-redima hteo sam da crknem od ~u|enjana istu onu istoriju koju su namapredavali sasvim druga~ije. Iste, bregodine, samo pobednici drugi! @ena seizvukla ko masan repi} pod izgovoromda nema boljeg tandema od oca i k}eri,da je majka tu epizodna li~nost i sli~nefrojdov{tine, jungov{tine, baljezgarije...Popio sam sve obaveze na eks. Da li zato{to sam ja malo premator i premekanpostao otac, bilo mi je punih 38 ili sam,brate, mekan po prirodi, ne znam.Uglavnom, sve ja. Jedino su o modi i lovione izme|u sebe }u}orile potajno, kao dasu mi obe k}eri. Kao da mi ova starijanije `ena!

Kad smo, Jeca i ja tako dorasli dogimnazije nastupilo je opsadno stanjeoko prijemnih i upisa. Vozi je tamo, vozije ovamo, popunjavaj, upla}uj ovo i ono,~ekaj pred {kolom dal’ }e da pokupidovoljno bodova. Tresu se pred gimnazi-jom ne samo parovi roditeljski (mojabra~na partnerka opet je bila slu`benoodsutna!) nego i babe sa dedama, ujacisa tetkama i komplet {ira familija, kao dasu deca na front oti{la, a ne u srednju{kolu na polaganje prijemnog. Jedan mojzemljak polagao prijemni od svoje }erke(po{to ona nije pro{la u prvom roku) zaneku umetni~ku, likovnja~ku {kolu, nese}am se koju. On ~ovek gra|evinskipreduzima~, lovaran, pa polo`io tako {toje {koli izgradio, kao sponzor, nekolikoneophodnih ateljea. @iv nisam bio kadsam ~uo da gimnazija u kojoj je kon-kurisala moja Jeca - nema salu za fi-zi~ko! [ta ako ne polo`i, pa u drugomroku budem morao ja da pola`em, kaomoj zemljak. A ja prevodilac, nisamgra|evinski preduzima~. Pregurah i tunesre}nu gimnaziju, imao sam sre}e {tosu bar izradu zadataka iz matematike idrugih prirodnja~kih predmeta preuzelipla}eni profesionalci. Jes da je bilo skupo,ali je vredelo, mogao sam ponekad iutakmicu da pogledam, izme|u pismenihiz srpskog i lekcija stranih jezika, koji suzajedno sa svim dru{tvenim predmetimaipak ostali meni. Zavr{i se i to, dobismo,boga mi, lepih petica. Mislio sam, sadmoja Jeca mo`e da bira {ta }e da studira.Ona izabrala, da izvinete, glumu! Ima182 centimetra, mo`e da bude maneken-ka, mo`e da igra u ko{arka{kom timu,ali kako da igra na sceni? S kim? Ko dajoj bude partner? Mo`e neki od 195, ili daigra bosa. Gde smem to da joj ka`em, kadje povukla na moju familiju, jo{ da ispad-nem kriv. @ena izjavi: ”Njen je `ivot upitanju, sama neka odlu~i.” I ode opet naaerodrom. A ja {ta }u, da ne navu~emJeci traume iz detinjstva (u moje vreme tonije bilo ni detinjstvo!) - pristanem.Uostalom, mogao sam i da ne pristanem,

ne bi pomoglo, tvrdoglavo je to. Namajku. Krenem da se raspitujem, ka`u:”Jes’ ti ~ove~e normalan pa deca se zaglumu spremaju po osam godina! Idu ugluma~ke {kolice po Radio Beogradu,uzimaju ~asove kod gluma~kih zvezda(mada te zvezde koje su oni meni pomin-jali ja nikad nisam video na tv!), gledajusve premijere po gradu...” Kuku, a mojaJeca i{la dva-tri puta tokom cele gimnaz-ije, a i to na reprize, ko zna kakve i kozna u koje pozori{te koje nisu mogli danapune, pa potegli decu! Ako se tolikegodine spremaju, {ta }e im onda studi-ranje?” - mislim ja i opet }utim, da neispadnem neprilago|en. Ka`u treba nekoda joj na|e pesmu i monolog i da je spre-mi ({to se pla}a po satu kao visokamatematika), treba da uplati{ prijemni(ko{ta ko ubrzani letnji kurs {panskog!),da je naravno obu~e{ od glave do pete unovo, protiv malera, pa da je vozi{ naNovi Beograd... Mo`e, dodu{e i na privat-nu Akademiju... Ko mi je kriv {to nisamgra|evinski preduzima~. Njegova mezi-mica oti{la na grafi~ki dizajn pravo uFirencu. Ve} drugu godinu u~i talijanskine zna ”Bene!” da ka`e. A ja moju neznam dal’ }u u Novi Beograd da uguram.Ko za inat jo{ se uzinatim da li~no na-|em monolog i pesmu, tako su me vaspi-tali samostalnog. Ne}u valjda nekomepla}ati da ~ita za dete, kad ja ionako~itam kao bolestan. Al’ ne lezi vra`e.Koju god pesmu iskopam njoj slinava,smor, glupava, a ja se jadan odrao odpoezije. Sve mi suze klize niz obraze dokprelistavam. Odavno nisam ~itao poeziju,nego vazdan neke roman~ine. Pristadenajzad na jedno pesmi~e jedva malo ve}eod onih japanskih trostiha, ne mogu sadda se setim kako se zvahu... E, da:haiku! Bacim se na potragu za monolo-gom. Nisam ni znao koliko je manje `enau dramskoj literaturi nego u `ivotu,premda sam zavr{io jezike i knji`evnost.Valjda ~ovek ne primeti dok ga ne pri-tera. U `ivotu same `enetine, a u dram-skoj literaturi sve mu{kar~ine! A i ono{to ima kao `ensko il’ su babe il’ mete,nigde normalnih lepih devojaka od 182cm i 58 kg. Zaronim u savremenu liter-aturu. E, tu ima koliko ti srce ne}e, al svenekakvo o~ajno, drogirano, da te bogsa~uva. Psuje, bljuje, sebe truje... niko nea{ikuje. Najzad, na|em kod S. Kova-~evi}a u ‘Velikoj drami’, devojku ko odbrega odvaljenu, Crnogorku, partizanku,koju je odbacio izvesni ratni drug igeneral, zbog neke nalarfane balerine.Pa se |evojka sad vajka materi nesre}na{to ga je - proma{ila. Monolog, ko bog!Mo`e! - slo`i se i Jeca, meni pade kamensa srca. Na|oh, ~ove~e, na|oh! Kako gaje samo pro~itala ja bih je primio uKomedi Fransez, a ne na neku tamoAkademiju. Ali! Zape oko garderobe.Ne}e da obu~e ni{ta ni nalik uniformi,gadi se! Ne dolazi u obzir ni da upletekosu, nije pala s kru{ke, da je neko tamovidi pa da joj dru{tvo do`ivotno pije krv!Gde sam smeo predlo`iti da se kosurda~aturi pod neko kap~e nalik na titovku!Idealni monolog kona~no otpade prilikommoje skromne primedbe da bi mo`davaljalo samo za tu priliku odlepiti ve-{ta~ke nokti}e, po{to se radi o ratnici ipo{to ona ba{ pri~a o lakiranim noktimagospo|ica... Jao! Za srce sam je ujeo!Svaki normalan otac ve} je svojoj k}eriobezbedio pristojne grudi, manji nos,ve}e usne... a ja, seljak tra`im da se ~ak ive{ta~ki nokti skinu! Dobro, pile tatino,nemoj da se nervira{, na}i }emo ne{tobolje. Oderem se jo{ tri no}i od ~itanja itelefoniranja pa nabavim jedno urbanodevoj~e, odvratno dodu{e, ali nokte,farmerke i kosurda~u nosi. Baljezga otetova`i. Do{lo mi da lepo odem kodburazera da me otruje, i da se o`enimojom `enom (~im se vrati iz male Azije)pa nek Jeca, blago tati, igra Hamleta naprijemnom. Ne verujem, dodu{e da bi nataj plan pristala snajka Rajka...

Dobro, do|e i taj dan. Morao sam daje vozim i da je ~ekam, ali tako da me, nedaj Bo`e neko ne uo~i pa da je neizbrukam, ako kogod poznat nai|e. Azna se, uvek ima poznanika koji kon-kuri{u na glumu, ako niza{to drugo ondabarem zato {to skoro svi poku{avaju tu,bar jednom u `ivotu. Gledam onu decukako ulaze i ~udim se. Momci pogrbljenii kr`ljavi, ili nabildovani, a }elavi, ilineokupani sa per~inima i upletenimbradicama od tri dlake... A devojke koVile Raviojle! Pasuju jedni uz druge kokala{njikov uz jagor~evinu! Ne bi moglida igraju ni u istom kolu, a kamoli u istojpredstavi. Nije lako ni toj komisiji...

Po grmlju oko Akademije i na maloudaljenijim parkirali{tima uo~io sam jo{nekolicinu mu~enika sli~nih meni. Aliuglavnom su bile mu~enice, odnosnomajke. Jednu sam ~ak poizdalje ~uo kakopri~a da je ovde obi~aj da se gledaju ispi-ti. Samo na prijemni ne pu{taju, ali poslemora da se dolazi. Roditelji, prijatelji irodbina kao do|u pa gledaju ispit - da bise napunila sala. Ama, ja bih na licunesta umro od treme kad bi moja Jeca naprimer igrala Juliju, a ja ko sedim u sali igledam... I jo{ sve ~ujem {ta ljudi okomene o njoj {apu}u. Zamisli da neko{apne ”Vidi ovu praklja~u!” a ja k’o hla-dnokrvan i uop{te ga ne rastavim sa`ivotom. Il’ da neki deda ne{to zabalavi,a ja mu kao ne pregrizem grkljan... Panisam ja studirao glumu da odigramtakav kremen kamen! Eto, tu sam u tom~asu, po{to sam to ~uo, onako parkiraniza grma i {}u}uren na voza~kom se-di{tu, po~eo moliti Boga da padne. Grehmi na du{u, direktno sam ga i otvorenomolio: Daj bo`e da padne i to tako gadnoda zaboravi tu glumu za vjeki vjekova!Oslobodi me, ako misli{ da ti moja du{aikad stigne u iole upotrebljivom stanju.

Jeca se pojavila, nakon par sati,crvena i besna kao ris, psuju}i biranimre~ima, napaljene konkurente i blazi-ranu komisiju, ~iji je jedan ~lan pri-premao nekog klipana koga Jeca zna, pa}e taj sigurno biti... a nju su prekinuli upola monologa, niko je nije ni gledao! (Neverujem da je ba{ tako bilo, ali bolje {tonisam video.) Pa normalno, kad su svespremali pravi profesionalci samo je njenotac intelektualac (cicija) smislio da jespremi li~no i porodi~no!

Ponadao sam se da je Bog usli{iomoju molitvu i namah me zapekla savestkao da sam je dr`ao u rerni. Me|utim,nije se ni{ta znalo do sutradan, kada samnapokon poslat da pregledam spisakprimljenih. Da se dete ne bi traumiralo inerviralo, a i da se ne zlopati po vru}ini.Dobar je Bog. Na spisku bud`etskih nijebilo njenog imena, premda sam se gadno{trecnuo jer su bile ~ak dve Jelene. Ondasam izbrojao do deset i odva`io se dapogledam kratak spisak samofinansira-ju}ih. Ima Boga! Ni tamo nije bilo njenogimena. Nije, uostalom nigde bilo ni onogklipana koga je spremao ~lan komisije, a~ije mi je ime Jeca deset puta ponovila inaredila da ga proverim. Pokupio samdokumente i krenuo ku}i. A onda sam,sam sebe iznenadiv{i odjednom skrenuo ina{ao se pred novobeogradskom crkvom,koja mi je od kad je napravljena izgle-dala ko {aka u oko. Sad mi se dopala.U|em lepo i zapalim sve}u! Nisam janeki nezahvalan tip. Ocu o~evo, a Bogubo`ije.

Jelena je na kraju ipak po{la mojimstopama i upisala Filolo{ki fakultet.Dodu{e, uvrgla se na majku, pa seodlu~ila za arapski, ali i to ima svojeprednosti. Mo`da }e `enska roditeljkanajzad preuzeti odgovornost za njeno{kolovanje? Mo`da sam oslobo|en odispita i stre{~ina? Ma imao sam zapravosre}u neopevanu! Kom{ijin sin upisaoAkademiju za diplomatiju i bezbednost.Samofinansiraju}u! Na Kembrid`u bibilo jeftinije. Al’ }e zato posle da bude

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, Ivan Bekjarev

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeBranislava Atanackovi}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@net.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

D`ems Bond. Zaposli}e se ~im nekoobjavi oglas: ”Tra`i se {pijun pripravnik,sa Akademijom ili sa vi{om {njuva-torskom...”

Iskreno re~eno, nije mi ba{ jasno {taje trebalo da nau~im iz ovih doga|aja...Shvatio sam samo jedno. Ja danas vi{e nebih pro{ao ni jedan prijemni za oca. Nikome ne bi primio, kao staromodnog,neupotrebljivog slabo-zara|uju}eg lu-zera. Dobro se provukoh pre 19 godinadok su vrata jo{ bila od{krinuta, aprijemni za tate nije ni postojao.

Zvezdan Mrak

Podse}amojo{ jednom:

Prijavite svojekolege

za nagradu”Milo{ @uti}”

Do 15. 09. 2006