Izazovi i stranputice na putu odrastanja

Uvod

Adolescencija je reč latinskog porekla (adolescentia),a znači mladost, omladina,doba sazrevanja.Period vremena koji je obuhvaćen ovim pojmom relativno je kratak u odnosu na prosečan životni vek čoveka,ali mu granice nisu tako oštre,baš kao što ni reč mladost nije toliko precizna u svom značenju. Vrlo je teško odrediti granice,početak i kraj adolescencije. Po nekima to je period u razvitku čoveka koji počinje sa sazrevanjem polnih organa i javljanjem seksualnih osobina,a završava se polnom zrelošću.Međutim,ovo je suviše jednostrano i vezano samo za telesno sazrevanje dok se u ovom uzrastu odigravaju i mnoge,ne manje važne,burne promene u duševnom životu.Zbog toga neki predlažu termin adolescencije u širem smislu čime bi se obuhvatili,pored telesnih,i nevidljivi psihički procesi sazrevanja. Ovo je razlog zbog čega se adolescencija odvaja od puberteta (lat.pubertas-polno sazrevanje),gde dominira telesno sazrevanje.U adolescenciji treba sve promene shvatiti,razumeti,''osmisliti'' i zrelu jedinku uključiti u zajednicu. Stručnjaci iz oblasti socilolgije i psihologije se slazu da je adolescencija osnovni,ali i najteži period u formiranju zdrave i zrele ličnosti.Mlada osoba se u periodu svog odrastanja suočava sa mnogim rizicima i izazovima svakodnevnog života.Ti izazovi su još mnogo veći ako je adolescent izložen nasilju,traumi i stresu koji značajno remete procese odrastanja i razvoja sposobne i kreativne ličnosti.Zamke i konflikti koji se ne prevaziđu u periodu odrastanja ponovo se javljaju u obliku poremećaja ponašanju,mišljenju,nedostatku sposobnosti da se oseća,da se iskažu u emocije i da se uspostave plodni i uspešni odnosi sa drugim ljudima. U ovom periodu adolescenti moraju prihvatiti sebe,vlastiti izgled i telo,usvojiti mušku,odnosno žensku ulogu u društvu,oblikovati i primenjivati moralne i etičke vrednosti,razviti svoje stavove,osamostaliti se kako ekonomski,tako i emotivno.Na tom putu mladi doživljavaju niz nelagoda i

3

frustracija,ali i niz novih saznanja,uzbuđenja i otkrića.Ponekad se stvore problemi iz kojih je mladoj i neiskusnoj osobi teško da izađe.Najlakše bi bilo zažmuriti i sačekati da sve prođe,ali...Problemi se ne rešavaju tako što se izbegavaju,treba skupiti snage i hrabrosti i suočiti se sa njima.

Faktori koji utiču na odrastanje

Nesumnjivo da na svaku mladu ličnost najviše utiče njena porodica,a naravno,odmah posle sledi društvena sredina u kojoj jedinka živi, prisutan je i uticaj drugova,profesora u školama i drugim obrazovnim institucujama kao i suprotnog pola,odnosno osobe prema kojoj se gaje određene emocije.

Sazrevanje počinje još u kući,porodici.Tu dete stiče osnovne norme ponašanja,smisao za kolektiv.Velika je sreća kada kuća predstavlja utočište od surovog sveta,kada tu vlada ljubav i razumevanje.Tada je odrastanje i sazrevanje u stabilne ličnosti gotovo neprimetno i bez većih muka.Roditelji sa kojima je moguće razgovarati,pregovarati,svetovati se,koji brinu o deci, su sjajni-to bi otprilike spadalo u opis njihovog posla,tome su i namenjeni,ali nažalost,stvari nisu uvek takve. Početak adolescencije je prava borba za roditelje.Vrlo često roditelji svojim ponašanjem mogu da zagorčaju život mladom biću.Cilj roditeljskog autoriteta ne može da bude apsolutna poslušnost,potpuno podređivanje dečje ličnosti.Grdnja i zastrašivanje zbog tvrdoglavosti,sujete,egoizma i inata,karakteristični za jedan period ranog detinjstva ili kod proživljavanja intimne krize u periodu polnog sazrevanja.Oni svakako ne mogu da pomognu detetu da savlada svoje teškoće stupanja u život. Preterana strogost,a naročito služenje batinama da bi se održao autoritet najgore su metode vaspitanja.To je znak da roditelji nisu dorasli svojim ulogama,da nisu sposobni da uspostave komunikaciju sa svojom decom.Najuspešniji je onaj roditeljski autoritet koji je zasnovan na razumevanju deteta,na poštovanju i bodrenju njegove ličnosti,na razumnoj ljubavi. Stručnjaci se slažu da vršnjaci utiču na ponašanje deteta više od roditelja,ali se isto tako slažu da tokom odrastanja roditelji utiču na stavove deteta više od vršnjaka.Očigledno je da načini ponašanja dolaze i odlaze,a stavovi su dugotrajni.Zbog toga je vrlo vazno da roditelj da prihvata različite faze kroz koje će njegovo dete prolaziti,kao i da uvek bude prisutan i zainteresovan za probleme i izazove sa kojima će se dete suočavati.

4

Uticaj društvene sredine u kojoj se mlado biće razvija,osamostaljuje i postaje zrela ličnost je veoma veliki i,u zavisnosti od jačine karaktera tog bića,ponekad moze biti i presudan. Kako vreme prolazi,razvojem tehnologije,poboljšanjem ili pogoršanjem socijalnog i ekonomskog polozaja neke države,organizacijom medija,menjaju se i stavovi mlađih generacija. Ovo ima i pozitivne,ali i negativne strane.Pozitivne se ogledaju u tome što se u današnje vreme mnogo lakše govori o temama koje su nekada bili totalni tabui,nivo saznanja je mnogo veći i lakše se mogu rešavati problemi socijalne,emotivne pa i seksualne prirode. Međutim,živimo u takvom vremenu gde se lako može ''skrenuti s puta'',vremenu u kom su moralne vrednosti počele da se zamenjuju materijalnim,što moze biti pogubno za zbunjene i uplašene tinejdžere.Takođe,ratovi i politička situacija u kojoj se nalazimo,nasilje i ubistva sa kojima smo svakodnevno suočeni dovode do poremaćaja sistema vrednosti mladih.

Školovanje je takodje veoma bitan faktor koji utiče na odrastanje.Pozitivna strana osnovnog školskog plana je u tome što ni u jedno drugo vreme dete nije spremije da uči brže i zainteresovanije,da odraste u smislu deljenja dužnosti,discipline i rada nego u periodu adolescencije. Škola se nalazi na prelazu izmedju detinjstva i odraslog doba;u njoj mladi spoznaju sebe,svoje mogućnosti i interesovanja i veoma je važno da dete bude u prijatnom okruženju,da ga ništa ne sputava u izražavanju njegove kreativnosti.Školska znanja mnogima izgledaju kao svetovi za sebe,sa sopstvenim ciljevima i ograničenjima,uspesima i razočaranjima. Dobri profesori,koji su u društvu cenjeni i znaju da se u njih ima poverenja,znaju kako da zainteresuju dete za rad.Oni umeju da prepoznaju trud,znaju kako da ohrabre naročitu darovitost.Oni takođe znaju kako da detetu daju vremena i kako da se ophode sa onom decom kojima škola neko izvesno vreme nije važna i koja školu shvataju pre kao nešto što treba podneti,nego u čemu treba uživati. Ključni izazov za profesore je upravo stvaranje osećaja pripadnosti u društvu,potrebe za obrazovanjem i motivisanje učenika kako bi razvili svoju inteligenciju i kapacitete.Za to je potrebno dosta truda i energije,a kako skoro najviše svog vremena i provode u školama,moraju im biti obezbedjeni i uslovi za rad.

5

Profesori bi trebalo da budu otvoreni prema učenicima,voljni za rad sa njima,iako se to ponekad čini nemogućim jer adolescencija jeste najburniji period u životu i mladi često gube kontrolu i postaju nemirni,agresivni i bučni i jako ih je teško savladati. Često se dešava da mladi negde na polovini svog školovanja dožive krizu identiteta jer nisu sposobni da spoznaju sebe,svoje vrednosti,da shvate od čega je sastavljena njihova ličnost i šta je to čime bi u budućnosti voleli da se bave.Upravo je škola ta koja ih mora usmeriti i pokazati im sve mogućnosti i alternative koje im obrazovanje pruža. Profesori moraju biti dobri psiholozi,jake ličnosti,sposobne da svoje lične probleme ostave van nastave kako ne bi opterećivali i ovako već dosta zbunjene učenike.

Usko povezan faktor sa škololm jeste i društveni,odnosno socijalni život jedinke,jer prijateljstva najčešće nastaju u skolama. Potreba za prijateljima je normalna pojava za svakog čoveka,kako mladog,tako i zrelog,t.j. starog. Prijateljstva koja nastanu u periodu adolescencije su dugotrajna i stabilna,ona omogućavaju mladima da svet oko sebe,a i sebe same sagledavaju očima bliske osobe.Stvaraju se grupe prijatelja i one su naročito važne.Grupa utiče na stil oblačenja,muzički ukus, način provođenja slobodnog vremena, jezičke varijante...Ta pravila grupe mladima daju osećaj pripadnosti nečemu nad čim roditelji nemaju puno uticaja i to je ono šime sue oni ponose jer je potreba za samostalnošću prateća pojava ovog perioda.Međutim,s obzirom da su mladi skloni odricanju od svojih stavova da bi bili prihvaćeni od strane grupe,događa se da upravo ta grupa prijatelj bude ''početna stanica'' na stranputici odrastanja. Istraživanja su pokazala da je najveći broj narkomana i alkoholičara tinejdžera nastao utcajem prijatelja.U društvu se šesto dešava da jedan član proba drogu ili neku drugu štetnu supstancu,a nedugo posle njega i ostali članovi,kako bi svi bili jednaki i kako se niko ne bi izdvajao od grupe.Ovde dolazimo do pitanja zrelosti i sposobnosti jedinke da razumom odluči šta je dobro,a šta loše po nju.Oni koji su razumniji shvate ozbiljnost situacuje na vreme,ali nažalost, uglavnom je više onih koji se ''osveste'' tek kada posledice postanu velike ali o tome će više biti rečeno kasnije.

Emocionalno sazrevanje je prateća pojava odrastanja.Tinejdžeri su i ovde stavljeni pred teške zadatke:ovladavanje svojom seksualnošću,prihvatanje muške,t.j. ženske uloge u društvu(kao što je već ranije rečeno),treženje sebi slične osobe suprotnog pola...

6

Sposobnost stvaranja intimnih odnosa u adolescenciji postaje od velike vaznosti.Izlazeći u grupama ili u dvoje,tinejdžeri tragaju za bliskim prijateljstvima.Izlaženje u dvoje je izazovno i često se dešava da se tinejdžer,kao još neoformljena ličnost,izgubi u ovom izazovu.Tada dolazi do emocionalne krize,čine se nepromišljene radnje samo da bi se privukla paznja,interesovanje pa i ljubav suprotnog pola ili možda da bi se ispravila neka greška zbog koje je adolescent u opasnosti da izgubi voljenu osobu. Mnogi adolescenti počinju na riskantan način da eksperimentišu sa seksualnim ponašanjem.Mnogi od njih se vode stanovištem da ''u mladosti treba sve isprobati'',da ''se samo jednom živi'',''ko ne rizikuje,taj ne dobija''.Sve ovo dovodi do mnogih mogućih komplikacija počevši od neželjene trudnoće, preterane okupacije seksom,prostitucije,sklonosti ka istom polu,odnosno homoseksualnosti...

Svi ovi navedeni faktori na svoj način prate put odrastanja.Vrlo je važno za adolescente da razmišljaju o posledicama pre nego sto sa tog puta skrenu, a za roditelje i profesore da ni u jednom trenutku ne gube tok sa odrastanjem njihovog deteta.

Stranputice i izazovi

Ako zamislimo proces odrastanja kao veliki lavirint sa samo jednim pravim putem,teškim i napornim,ali onim koji sigurno vodi do izlaza iz njega i sa puno pogresnih,koji nas nikako ne mogu dovesti do izlaza,a deluju nam mnogo lakši i primamljiviji u opdnosu na onaj pravi,moći ćemo do neke mere da shvatimo kako odrastanje zaista izgleda. Svaka mlada ličnost ima pravo da slobodno izabere kojim će putem krenuti,a ja ću ovde razmotriti neke od pogrešnih puteva,kako bih dokazala da oni zaista ne vode do izlaza iz lavirinta odrastanja:

BOLESTI ZAVISNOSTI SEKTE

7

Pojam Bolesti Zavisnosti treba pažljivo protumačiti. Sam taj izraz govori da zavisnost sama po sebi ne predstavlja bolest to jest poremećeno stanje ogranizma. Zavisnost je nešto što blisko prati čoveka kroz život i deo je ljudskog sazrevanja. Čovek u svom životu zavisi od mnogih stvari npr. od vode, vazduha, hrane itd. Takve zavisnosti se smatraju pozitivnim jer ne remete ravnotežu ljudskog organizma. Zavisnost postaje negativna kada počinje da remeti normalne fiziološke ili psihičke funkcije ljudskog organizma. Bolesti zavisnosti su jedan od mnogih problema današnjice, koji strašno utiče na budućnost čoveka kao bića koje se još uvek razvija i evoluira. Sa razvojem civilizacije došlo je do mešanja kultura što je neposredno u različite okoline donelo nove supstance. Bolesti zavisnosti se odnose na legalne i društveno prihvaćene psiho-aktivne1 supstance isto koliko i na ilegalne. Ljudi, međutim, uglavnom pominju ilegalne supstance kao što su MARIHUANA, HEROIN, KOKAIN itd. Druge kao što su DUVAN I ALKOHOL su postale deo problema tek nedavno iako su mnogo duže vremenski zloupotrebljavane. Zavisnost od psiho-aktivnih supstanci se definiše kao promenjeno psihičko i/ili fizičko stanje koje može nastati usled delovanja PAS (psiho-aktivnih supstanci). Karakterišu ga različite reakcije kod kojih preovlađuju izmene u doživljavanju i ponašanju. Stanje je praćeno neodoljivom ili teško savladivom potrebom za trajnim ili povremenim uzimanjem PAS, kako bi se ponovio njen psihički učinak ili da bi se izbegla nelagodnost ili tegoba. Zavisnost od PAS podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance zaokupljenost supstancom veliki utrošak vremena na nabavljanje supstance nastavljanje sa uzimanjem supstance pored saznanja o njenoj štetnosti

1 supstance ili smeše supstanci koje deluju na sentralni nervni sistem (CNS) i izazivaju promene u prepoznavanju informacija i ponašanju (skr. PAS)

8

Pojam bolesti zavisnosti se odnosi samo na zavisnost od psiho-aktivnih supstanci to jest narkomanija , pušenje I alkoholizam, a ostali oblici zavisnosti su obuhvaćeni drugim psihičkim poremećajima .

Definicija pojmova

Alkoholizam - svako ponovljeno pijenje alkoholnih pića i opijanje koje se nastavlja i pored štetnih neprijatnih konsekvenci

Pušenje - je dobrovoljno inhaliranje niza štetnih produkata nastalih sagorevanjem kako samog lista duvana, tako i niza hemijskih dodataka i samog papira cigarete.

Narkomanija – bilo psihička, bilo fizička zavisnost, i to kako od narkotičkih, tako i nenarkotičkih droga. To je intenzivna potreba za drogom nastala njenim dužim i stalnim uzimanjem.

Psiho-aktivna supstanca

Proizvodnja i korišćenje psiho-aktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na: medikamente: analgetici, sedativi i sl., alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena, droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.

Uvek se postavlja pitanje zašto neko postaje zavisnik a neko ne, naročito ako su osobe rasle u sličnim okolnostima ili čak u istoj porodici. Da li postoji predispozicija za ovu bolest, fizicka ili psihička?

a) Konstitucionalna uslovljenostU toku su istraživanja koja se bave postojanjem neke vrste neurološke

predodređenosti za bolest zavisnosti. Ispituju se receptori u mozgu koji

9

specifično reaguju na prisustvo unutrašnjih ili spoljašnjih psihoaktivnih supstanci, njihova struktura i osetljivost. Ukoliko bi se na primer ustanovilo da je neko osetljiviji, recimo, na opijate to bi značilo da takva osoba ako konzumira opijatske supstance, brže razvija zavisnost i sa težim patološkim ispoljavanjima nego neka osoba kod koje je utvrđena normalna ili smanjena osetljivost na te supstance. Ova vrsta istraživanja upućuje na zaključak da jasno treba savetovati svakog da niti ne proba psihoaktivnu supstancu jer se unapred ne zna da li je neko osetljiv na nju što bi značilo da i jednokratno unošenje već stvara psihičku potrebu za ponovnim uzimanjem supstance. Takvi pacijenti u lekarskoj praksi postoje i za njih je zajednička karakteristika da im se "droga odmah dopala" iako su pre probanja bili protivnici toga

b) Psihička uslovljenostBrojna istraživanja su pokazala da ne postoji specifična psihička

struktura ličnosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak među zavisnicima češće se susreću oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povučeni, pasivni, uplašeni ili oni izuzetno buntovni, agresivni. Moglo bi se reći da je njihova zajednička karakteristika psihička nezrelost. Obzirom da je nezrelost ličnosti širok pojam i da predstavlja osnovu za mnoge psihičke poremećaje i poremećaje ponašanja, ona ne može biti dovoljno specifična (ali je bez sumnje izuzetno važna posebno u psihoterapiji) za razmišljanje o pojavi poremećaja u osećanjima zavisnosti. Nešto drugo može biti značajno za razmatranje psihičkog života i ponašanja mladih ljudi koji su u opasnosti da uđu u bolest zavisnosti. To drugo što je značajno i bez čega nema procesa sazrevanja ličnosti, ili je on defektan, je - identitet. Većina stručnjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije će se složiti da savremeno doba predstavlja do sada najveći izazov očuvanju čovekovog identiteta i da je to područje vrlo problematično, da su poremećaji identiteta sve češći i sve masovniji. Naročito kod mladih ljudi gde je ponekad teško razlikovati krizu identiteta (koja nije bolesno stanje vec često deo razvoja ličnosti) od poremećaja u ovoj sferi.

Alkoholizam

10

Alkohol se naziva najstarijom drogom čovječanstva i danas je u većini zemalja legaliziran, služeći kao sredstvo za opuštanje i relaksaciju. Društveni stav prema alkoholu različit je u različitim zemljama, od širokog odobravanja preko ograničavanja mjesta prodaje i pijenja, do potpune zabrane u muslimanskim zemljama. Najnovija klasifikacija Svetske zdravstvene organizacije (MKB - 10), daje sledeću definiciju: "svako ponovljeno pijenje alkoholnih pića i opijanje koje se nastavlja i pored štetnih neprijatnih konsekvenci je štetna upotreba alkohola". Iza ove štetne upotrebe sledi "evolutivna faza" u procesu pijenja alkoholnih pića, a to je alkoholizam. Ovo je proces, koje se ne ograničava na trajanje samo jednog ljudskog zivota, niti samo na jednu generaciju u porodici. Suštinski je to socijalno-medicinska bolest, medicinska zato što toksično dejstvo alkohola i metaboličke promene stvaraju oštećenje organizma, a socijalna je, jer sredina ima značajan uticaj na genezu alkoholizma, ali i značajne su i posledice u vidu poremećaja ponašanja alkoholičara u sredini u kojoj živi i radi.

Tri osnovne karakteristike se mogu izvući iz definicije: -dugotrajno, nekontrolisano pijenje praćeno problemima -psihička i/ili fizička zavisnost -zdravstvene (telesne i psihičke) i socijalne (porodične, profesionalne)

posledice

Ulaskom u fazu puberteta, mlada se osoba susreće sa nizom specifičnih razvojnih zadataka i unutrašnjih promena. Bio-socijalni razvoj odvija se u odnosu «ja-okolina». Adolescencija je nastavak razvojnog procesa mladih, u biološkom, psihološkom i socijalnom smislu. Sukob zrelih i nezrelih tendencija, proizašlih iz želje mladih za slobodnom akcijom, izvor je anksioznosti i nesigurnosti adolescenata. Ova psihološka zbivanja u njihovoj

11

ličnosti vrlo često ih odvode na put alkoholizma, upravo u ovakvoj njihovoj ''fazi negacije''. U većini evropskih zemalja mladi odrastaju u okolini u kojoj je potrošnja alkohola normalan deo svakodnevnice, piće se smatra potpuno prihvatljivim sredstvom postizanja dobrog raspoloženja. Osim toga, u javnosti se naširoko raspravlja o zaštitnom delovanju umerenih količina alkohola u nastanku bolesti srca i krvnih sudova. Mnogi očigledno piju umereno bez ikakvog vidljivog štetnog učinka.Ipak, neki konzumiraju alkohol na način da uzrokuju štetne posledice i sebi i drugima u svojoj okolini. Dostupnost alkoholnih pića i određene životne okolnosti (nezaposlenost, nesigurnost…) pogoduju povećanju upotrebe alkohola u zajednici. Uprkos ograničenjima prodaje i pijenja alkohola maloletnicima u nekim zemljama, veliki je broj dece školskog doba koja barem povremeno piju alkohol. Štetna delovanja prekomernog pijenja kod mladih povezana su uglavnom s posledicama akutnog trovanja, nesrećama i socijalnim i kriminalnim problemima. Simptomi akutnog alkoholnog trovanja mogu se kod mladih nenaviklih na alkohol javiti već i nakon uzimanja manjih količina pića, a stanje kome već i pri količini jedva od jednog promila alkohola u krvi. Razvojno doba adolescencije neminovno donosi želju za samopotvrđivanjem i izgradnjom samostalnih stavova i načina ponašanja kojima je ponekad temeljni cilj odudaranje od ponašanja i stavova odraslih. Eksperimentisanje s bilo kojim sredstvom zavisnosti, uključujući alkohol, podststaknuto je kod mladih radoznalošću, željom za samopotvrđivanjem, imitiranjem, samodokazivanjrm, zbog pritiska grupe i slično, i najveći će broj osoba pronaći lek sazrevanju putem kontrolisanom i umerenom konzumiranja alkohola. Ali, učestalije, redovnije i prekomerno pijenje, vođeno željom da se ponovno iskuse delovanja alkohola koja se doživljavaju kao pozitivna, može otvarati put «problematičnom pijenju». Tempo savremenog života karakterističan je po tome što od mlade osobe zahteva maksimum njegovih telesnih, intelektualnih, psihičkih, emocionalnih i socijalnih snaga i sposobnosti, traži ogroman napor i velika odricanja. Česta strahovanja, razni pritisci, krize i konflikti koji su stalni pratioci čoveka u životu, veoma pogoduju stvaranju sklonosti prema konzumiranju alkoholnih pića. U njima mlada osoba traži rešenja, smirenje, olakšanje, ohrabrenje, utehu i bijeg iz životne realnosti. Ali,alkohol svakako nije rešenje. Danas je jasno da su rizični činioci za prekomernu zloupotrebu alkohola kod mladih višestruki i složeni,a da zlouptreba alkohola rietko postoji bez dodatne upotrebe drugih sredstava zavisnosti.

12

Pušenje

Duvan je sasušeni list jednogodišnje biljke Nikocitiana tabacum, a potiče iz subtropskih krajeva Amerike. Pušenje duvana je dobrovoljno inhaliranje niza štetnih produkata nastalih sagorevanjem kako samog lista duvana, tako i niza hemijskih dodataka i samog papira cigarete. Akt pušenja delimo u dve faze: faza samotrovanja faza zagađivanja okoline pušača. Pušač stvarajući negativan pritisak u ustima uvlači duvanski dim proizvodeći vazdušnu struju koja se kreće iz spoljašnje sredine preko gorućeg dela cigareta, zatim prolazi kroz nesagorele delove duvana do usne šupljine, dim dospeva u pluća i vrlo brzo otrovi duvana prelaze u krvotok, a zatim bivaju razneseni u sve delove tela. Onog momenta kada duvanski otrovi dospeju u mozak, stvara se relativno prijatan osećaj relaksacije, odnosno identičan proces kao kod bilo koje druge narkomanije. Zanimljivo je da u duvanskom dimu nije pronađena nijedna korisna materija , ali je utvrđeno prisustvo više od 4.000 štetnih, od kojih su 43 kancerogene, zatim 200 puta više CO2 (ugljendioksida), 30.000 puta više CO (ugljen monoksida).

Rasprostranjenost pušenja u svetu

Poslednjih tridesetak godina u razvijenim zemljama sveta smanjuje se broj pušača. Na pušenje i pušača se gleda sa prezrenjem, odnosno kao na ljude niže klase. U SAD više od 80 miliona pušača prestalo je sa pušenjem. Istovremeno, svetska duvanska industrija povećava proizvodnju za 2% godišnje jer je pronašla tržišta u zemljama "trećeg sveta" i tamo perfidnim reklamama, nagradama i sponzorstvima svega i svačega agresivno osvaja prostor. Zahvaljujući brojnim akcijama i Zakonu uz izuzetnu aktivnost Saveza Srbije protiv pušenja, u periodu osamdesetih godina u SiCG se smanjivao broj pušača. U poslednjih deset godina krize svi pozitivni efekti su anulirani i ponovo se broj pušača drastično povećao, tako da smo sa devetog mesta u svetu dospeli do petog. U Evropi smo treći, odmah posle Grčke i Turske. Po

13

broju žena pušača,Srpkinje i Crnogorke su na drugom mestu, odmah iza Šveđanki, ali sudeći prema trendu porasta broja žena pušača, Jugoslovenke će verovatno brzo zauzeti prvo mesto. Posebno zabrinjava porast novoregistrovanih pušača u mladoj populaciji.

Svakoga dana u Srbiji se popuši više od 53 tone duvana (oko 70 miliona cigareta) + nepoznata količina prošvercovanog duvana. Svakog meseca u organizmu naših sugrađana zaostanu otrovni produkti više od 1600 tona duvana. Kako će se to odraziti na njihovo zdravlje?

Uticaj pu š enja na ljudski organizam

Višegodišnji pušački staž smatra se glavnim uzročnikom više od 24 različitih oboljenja. Za niz drugih oboljenja, pušenje postaje faktor koji otežava ozdravljenje i pogoršava sliku bolesti. Među dugogodišnjim pušačima je višestruko češća i pojava raka usana, nepca, jezika, grlića materice..., dok, recimo, među obolelima od raka glasnih žica da skoro nema nepušača. Duvan oštećuje krvne sudove u organizmu. U zavisnosti od lokacije oštećenih sudova doći će do pojave oboljenja. Najčešće je pogođen kardio i cerebro vaskularni sistem, odnosno do pojave krajnje manifestacije oštećenja srčanog i moždanog udara (šloga).

Narkomanija

Narkomanija je zavisnost od droga.Svetska zdravstvena organizacija definiše narkomaniju kao stanje povremenog ili stalnog trovanja prouzrokovanog ponovnim unošenjem droga koje su štetne po pojedinca i društvo. Pod pojmom droga označava se neprerađeni lek ili svaka materija (biljna,životinjska,mineralna) koja može služiti za pravljenje lekova.To je svaka supstanca koja,unošenjem u organizam,menja jednu ili više njegovih funkcija (rad unutrašnjih organa,mišljenje,opažanje,osećanja,ponašanje). Droge možemo klasifikovati u šest velikih grupa na osnovu njihovih dejstava na organizam: depresori(sedativi,anelgetici...)

14

opijati (opijum,morfijum,heroin,metadon...) stimulansi (kokain,ekstazi,amfetamin...) kanabinoidi (hašiš,marihuana...) halucinogeni (LSD,meskalin,psilocibin...) isparljive supstance (benzin,lepak...)

marihuana ekstazi opijum lsd

Prvi kontakti sa drogom se najčešće dešavaju u završnim razredim osnove škole,starosna granica se sve više spušta i narkomanija postaje jedan od glavnih problema u svetu,a i kod nas.

Karakteristike narkomanije:neodoljiva želja da se droga stalno ima i stalno uzima,sklonost da se povećava količina t.j. doza droge i konačno,psihička i fizička zavisnost. Psihička zavisnost se odnosi na stvaranje navike da se pod dejstvom droge izazivaju poželjna osećanja i stanja kod osobe koja uzima drogu.Drugim rečima,to je ''lakši put'' da se izbegmnu osećanja vezana za napetost,stresne situacije,emocionalana nelagoda i sl. Fizička zavisnost podrazumeva uticaj droge na promenu fiziološkog stanja organizma- rad ćelija,biohemijskih procesa koji se pod dejstvom droge odvijaju na izmenjen način.Ćelija se navikava na drogu i kada se ona ne unosi dolazi do tzv. apstinensijalnog sindroma(žargonski ''kriza''-nesanica,povišen krvni pritisak,grčenje i bolovi u mišićima,temperatura...).

Droga u adolescenciji

Adolescenti sve više izmiču kontroli roditelja, suprotstavljaju se njihovom autoritetu, prkose, žele sve više uvažavanja i slobode u svemu. Mnoge obveze koje im se nameću postaju teret, sve postaje komplikovano. Imperativ je postati odrastao i biti svoj. . Jedan od načina koji može omesti normalno odrastanje i pripremu za život samostalne, odgovorne i kreativne odrasle osobe jest upravo upotreba droga.    Mladi na uzroke uzimanja droge gledaju na svoj način i ta njihova tumačenja treba uzeti vrlo ozbiljno. Većina zavisnika na pitanje "Zbog čega si počeo sa konzumiranjem droge?" - odgovara da su započeli iz znatiželje i/ili na nagovor prijatelja.Zaista, mnogi mladi iz tih razloga probaju neko od

15

sredstava zavisnosti i svesni mogućih posledica ako bi nastavili, odustaju od daljeg eksperimentisanja. Ali,čim su to i taj prvi put učinili, povećao se rizik da će s tim i nastaviti. Uzimanje droga može biti reakcija na osećaj dosade, nesigurnosti, zbog usamljenosti, odbačenosti, niska samopoštovanja ili osećaj inferiornosti u odnosu na druge. Ni jedno od tih stanja neće se ukloniti uzimanjem sredstava zvisnosti!!! Kreativnu životnu dinamiku i osećaj samopoštovanja treba graditi i strpljivo kroz što bolje izvršavanje svih važnih životnih uloga (uloga sina/kćeri, brata/sestre, učenika, prijatelja, suseda, partnera, člana športskog tima), istraživanjem, hobijima i iznad svega radom. Adolescenti najčešće koriste marihuanu i tablete,zatim tablete u kombinaciji sa alkoholom.Posle marihuane se prelazi na ekstazi,a ubrzo zatim (od šest meseci do godinu dana) i na heroin.Kao elitna droga prisutan je i kokain,ali ga mladi ređe koriste,zbog cene.

Posledice

Posledice uzimanja droga su brojne i u tolikoj meri štetne po zdravlje čoveka, čiji mozak evolucijom nije pripremljen za preterano izlaganje njihovom dejstvu, da je konzumiranje droga u društvu neprihvaćeno upravo zbog ugrožavanja samog života . Posledice na organizam mogu se podeliti na: Psihijatrijske:variraju u rasponu od lakših i kratkotrajnijih do teških i trajnih. Kao najčešće se izdvajaju akutne intoksikacije, apstinencijalni sindrom, psihološki poremećaji, sindrom amnezije, “flash back” reakcije, druga trajna oštećenja, poremećaji ličnosti i ponašanja. Neurološke:neuropatije (degenerativna oštećenja perifernih nerava), meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), encefalitisi (zapaljenje mozga), atrofija mozga, različiti neurološki poremećaji i bolesti. Telesne (koje se tiču drugih tkiva i organa):oštećenja srca, pluća,

bubrega, jetre, imunog sistema, genitalno-urinarnog sistema, mišića.

16

Mehanizmi zaštite koje treba razvijati da bi se smanjio broj mladih ljudi koji idu putem zavisnosti od PAS

Prva grupa mehanizma i zaštite se odnosi na ličnost mlade osobe : razvijanje sposobnosti kontrole sopstvenih impulsa i ponašanjarazvijanje socijalnih veština odnosno komunikativnosti, veštine govorništva, humor. razvijanje strategije rešavanja važnih životnih problema, izgrađeno

osećanje samopoštovanja, mogućnost za preuzimanje inicijative, kreativnost i sl.

informisanost, nezavisnost u razmišljanju i stavovima, sposobnost da se izdrže negativni pritisci.

izgrađena moralnost i odgovornost razvijeni zdravi stavovi prema upotrebi PAS razvijeni mehanizmi za prevladavanje stresa

Drugu grupu mehanizama zaštite čine mehanizmi u okruženju i odnose se na porodicu, društvo adolescenata i školu: Porodične relacije u kojima dominira toplina, ljubav i bliskost, humor,

jasne otvorene i direktne komunikacije, gde roditelji nisu razjedinjeni, već imaju iste stavove u vezi sa (ne)konzumiranjem PAS, gde je razvijena veština dogovaranja putem pregovaranja oko važnih pitanja u

17

porodici, gde su pravila ponašanja u porodici svima poznata i relativno nepromenljiva, gde postoje jasne granice između generacije roditelja i dece, ali sa osetljivošću za promene kada mladi odrastaju i osamostaljuju se, smanjuju rizik od korišćenja droge. Porodice u kojima su roditelji prihvaćeni kao dobar primer za identifikaciju deci, a koji sami ne konzumiraju PAS u velikoj meri svojoj deci olakašavaju odrastanje i čine da se opasnost od upotreba droga smanji. Od značaja su i veze porodice sa širom porodicom (rodbinom), otvorenost prema prijateljima, susedima i sl..

Društvo adolescenata koje ne koriste droge, dobra adaptiranost i prihvaćenost u toj grupi, kao i spremnost da se pruži/primi pomoć od vršnjaka i stručnjaka u slučaju potrebe.

Zainteresovanost i otvorenost škole za probleme PAS, dobro informisano školsko osoblje, radnja između roditelja i škole (psihološko-pedagoškom službom i nastavnicima) u vezi sa eventualnim razvojnim problemima mlade osobe, postojanje kvalitetnih i zanimljivih vannastavnih sadržaja doprinosi prevenciji bolesti zavisnosti. Aktivnosti šire zajednice na podizanju stope zapošljavanja i opšteg blagostanja takođe, su deo rada na prevenciji bolesti zavisnosti.

Sekte

Pod pojmom verske sekte2 najbolje je podrazumevati oblik verskih zajednica čije se delovanje,način organizacije sledbenika i tretman u društvu u velikoj meri razlikuju u odnosu na postojeće religije.Suština njihovog delovanja sastoji se u osporavanju,delimično ili u potpunosti,vladajuce teološke, ideologijske i etičke sudove u društvu

2 lat. sequi-slediti nekoga,ići za nekim

18

Način organizovanja sledbenika je po pravilu čvrst,autoritalan,mada se u poslednje vreme zapaža pojava društava i grupa sa svim atributima sektaških uajednica,osim organizacije koja je liberalna i u velikoj meri podseća na pokrete,pa bi se sekte,uslovno,mogle nazvati i alternativnim verskim pokretima.

Klasifikacija sekti

Obzirom da je većina sekti društveno nepriznata njihova delatnost je najčešće tajna,a upravo po njihovoj delatnost sekte mogu biti: Msijanske ili apokaliptičke Satanske Humanističke Mesijanske,t.j. izbaviteljske sekte ističu verovanje u skori dolazak na zemlju poslednjeg Mesije koji će spasiti deo lčjudskog roda u predstojećoj Apokalipsi ili Armagedonu.Neke ipak veruju da je Mesija (Hristos,Alah,Buda...) već među nama reinkarniran u liku ''gurua'' ili Sai Babe,drugi,opet,proroke traže među svojim liderima sekti,treći veruju da Mesija tek treba da se pojavi i iscrpljuju se u prognozama kada će to biti.Neke od ovih sekti su veoma opasne zbog masovnih ubistava i samoubistava njihovih članova. Satanske sekte zasnivaju se na obožavanju bogova zla,počevši od indijske crne boginje Kali,egipatskog Seta,jevrejskog Satane i odmetnutog od Boga Anđela nesreće i kazne kod hrišćan,koga katolici nazivaju Sotona a pravoslavci Đavo.Cilj pripadnika ovih sekti je da ruše postojeće tabue i da kao kolektiv doprinesu opštoj društvenoj destrukciji i pobedi sila zla i Boga Tame. Humanističke polaze od teze da je Bog u ''humanusu'' t,j, ljudima i da je celokupno naše saznanje,svesno i podsvesno,uvek samo čovečansko.Ove sekte naglašavaju značaj posebnih tehnika za stimulaciju desne hemisfere ljudskog mozga gde se nalaze centri za iracionalne aktivnosti-religiju, intuiciju,imaginaciju,umetnost itd.

Individualni motivi za pripadništvo pojedinim sektama

19

Različiti su razlozi koji pomazu pri donošenju odluke da pojedinac uđe u neku sektu.Ti motivi mogu biti religijske,socijalne i materijalne prirode.Religijski motivi: Razočaranost vernika u matičnu crkvu Potreba za poboznošću za koju vernik smatra da će mu sekta obezbediti Potreba za postupnim posvećenjem Bogu,koja se može tumačiti i kao

samospoznaja,baš kao i bolesna pobožnost ili duševna anomalija.Socijalni motivi: Obećanje večnog blagostanja i života u raju Pozivanje na jednakost,bratstvo i solidarnost Pružanje socijalne pomoći Kriza institucije porodice i društva u celini koja se manifestuje kao

nedostatk emotivne sigurnosti,krize identiteta...Materijalni motivi: Materijalna dobit koju lideri sekte ostvaruju putem dobrovoljnih

priloga,donacij,poklona ili zarade,kako u legalnim,tako i u ilegalnim poslovima

Korišćenje sekte za ''prljave'' poslove kao što je pranje novca,trgovina drogom,podvođenje i seksualno zlostavljanje pripadnika sekti i dr.

Adolescenti,zbog krize autoriteta roditelja,usvajaju visoko moralne idealističke ili magijske principe na kojima,navodno,počivaju sekte.Kada otkriju pozadinu tih organizacija,prekasno je.Sekte se,većim delom,surovo razračunavaju sa svojim otpadnicima,što uključuje i smrt.Sa druge strane,ne postoji mogućnost,sa današnjim zakonskim rešenjem SiCG,da se takva zloupotreba verskih osećanja kod ljudi sankcioniše,te se lov na ljudske duše odvija sve više i više.

ISTRAŽIVANJE

Zastupljenost PAS kod mladih

Napomena:

20

Učesnici ove ankete su maturanti gimnazije ''Sveti Sava'' koji su dobrovoljno pristali da daju odgovore,ali pod uslovom da njihova imena ne budu otkrivena.Zbog toga će oni biti označeni sa uč1,uč2,uč3.Vazno je još pomenuti da su uč1 i uč2 muškog,a uč3 ženskog roda.

Da li si ikada probao neku od PAS?(ako je odgovor pozitivan,reci koju i kada)

Uč1:Jesam,alkohol,cigarete(VIII razred)i marihuanu(I god.)Uč2:Da,alkohol(osnovna škola).Drogu nisam nikada jer se bavim sportom.Uč3:Probala sam alkohol i cigarete(I godina,ekskurzija).Uzela sam samo dim marihuane na nekoj žurci prošlog leta. Da li si nastavio sa konzumiranjem neke od gore navedenih PAS?Uč1:Da,sve tri!Uč2:Ne,možda nekad na nekoj žurci popijem čašu-dve,ali retko.Uč3:Da,cigarete. Da li misliš da si zavistan od PAS?Uč1:Od cigareta-da,od marihuane i alkohola-ne.Uč3:Sigurno je da sam zavisna od cigareta,jer sam već pokušavala da ih postavim,ali bezuspešno. Misliš li da su PAS mnogo zastupljene kod tvojih vršnjaka?Uč1: Da,definitivno.Ne poznajem ni jednu osobu koja nikada nije probala ni alkohol.Uč2:Nažalost,jesu.Tužno je što bi svi pre popušili koju sigaretu nego,npr.otišli u teretanu ili tako nešto.Uč3:Slažem se sa njima i mislim da to nije slučaj samo kod naših vršnjaka nego i kod dosta mlađih od nas. Kako misliš da bi moglo da se doprinese smanjivanju broja korisnika

PAS?Uč1:Pre svega,mislim da nekome ne može biti pružena pomoć ukoliko on sam to ne poželi,znači,ne može se odlučivati umesto nekoga.Ali opet,mislim da bi trebalo malo više špažnje da se pokloni PAS i u emisijama,na radijima i u opšte u medijima.Uč2:Slažem se i mislim da bi i u školama trebao da se uvede bar neki fakultativni predmet koji će se baviti ovom problematikom.Uč3:Slažem se sa njima. U istraživanju koje sam sprovela kod svojih vršnjaka se jasno može videti kolika je rasprostranjenost ovih supstanci.Pored ovoga,tu su i sekte,nasilje u porodici,prostitucija...Ali mislim da su to osetljivije teme i zbog toga ova anketa nema veze sa njima.

21

Slažem se sa ispitanicima da ne postoji ni jedna osoba koja nikada nije probala čak ni alkohol.Takođe,mislim da je dobra ideja da se i po žkolama uvede neki fakultativni predmet koji će moći mladima da pruži sve potrebne informacije o PAS i drugim izazovima koji su uvek prisutni na putu odrastanja.

Zaključak

Odrastanje je danas,nažalost,postalo jako teško i treba biti stabilna ličnost i odoleti izazovima koji su mnogobrojni. Kao svedok surove realnosti,mislim da bi najbolje bilo da svemu ovome dodam svoje mišljenje. Mislim da je od velike vaznosti da sebi postavimo određene ciljeve i ambicije i da se trudimo da ih ostvarimo,to bi nam možda pomoglo.Naravno,podrazumeva se da ti ciljevi budu srazmerni sa našim intelektualnim,fizičkim,emotivnim,pa i materijalnim sposobnostima i mogućnostima. Takođe,mlada jedinka u sebi mora da ima dovoljno snage i hrabrosti da ''izdrži'' poraze kojih će u ovom dobu sigurno biti puno,jer kako ljudi kažu:''Sve je to život-i porazi i pobede,i usponi i padovi.'' Svesna sam činjenice da u ovom radu nisu prikazani svi ''slepi putevi'' odrastanja,da ih postoji još mnogo,možda i previše.Ali,kada bih krenula sa nabrajanjem svakog od njih,nikada ne bih mogla da stignem do kraja jer ih je svakim danom sve više.Zbog toga sam ovde razmotrila dva puta t.j. dve stranputice koje su danas,po mom mišljenju,najrasprostranjenije i koje nas najlakše navedu da krenemo baš njima-BOLESTI ZAVISNOSTI I SEKTE.

Literatura:

22

E.Erikson-Omladina,kriza,identifikacija;NIP''POBJEDA''Podgorica,1976. B.Đurđević-Stojković-Lovci na duše,verske sekte i pokreti;''ŽIG''Beograd,1998.

P.Milekić-Adolescencija;''BUDUĆNOST''Beograd-Zagreb,1965.

Vladimir Kušević-Zloupotreba droga;''OOUR''Zagreb,1987.

Dr.Stanislav Nikić-Linija ili zid''PRONALAZAŠTVO''Beograd,1989.

www.jazas.co.yu

www.adolescencija.co.yu

23