izazovi u visokom obrazovanju -...

IZAZOVI U VISOKOM OBRAZOVANJU

ESPB I STUDENTSKO OPTEREĆENJE – IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE

PROF. DR MARIJA KUZMANOVIĆ

UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Izazovi u visokom obrazovanju

Inspiracija

◼ Pitanja postavljena studentima❑ Koliko (prosečno) sedmično utrošite vremena na obaveze koje se tiču datog predmeta?

❑ Da li je na dosadašnjim studijama bilo perioda kada ste bili preopterećeni obavezama?

❑ Da li znate šta predstavljaju ESPB bodovi, kako se određuju i čemu služe?

◼ Odgovori studenata…❑ Ne prepoznaju jasno šta podrazumeva studentsko opterećenje

❑ Deo studenata smatra da je bilo perioda kada su bili preopterećeni

❑ Većina studenata zna koja je svrha ESPB bodova, ali ne i na koji način se određuju

❑ Vezuju broj ESPB bodova za bitnost ili težinu predmeta!


Inspiracija

◼ Pitanja postavljena nastavnicima❑ Koliko je vremena potrebno prosečnom studentu da savlada predmet na kome ste

angažovani (ostvari ishode učenja predviđene kurikulom)?

❑ Koliko ESPB bodova nosi predmet na kome ste angažovani?

❑ Na koji način je predmetu dodeljen broj ESPB bodova? Zašto baš toliko?

◼ Odgovori nastavnika❑ Većina nastavnika nije dala odgovor na pitanje o studentskoj opterećenosti, a neki su

naveli da do sada o tome nisu razmišljali

❑ Veliki broj nastavnika je vezao broj ESPB bodova sa značajem predmeta za studijskiprogram, a jedan deo njih za tip predmeta u smislu obavezni/izborni ili sa obimomliterature

❑ Niko nije povezao ESPB bodove i vreme potrebno studentu da ostvari planirane ishode


Evropski sistem prenosa bodova – ESPB European Credit Transfer System – ECTS

(ECTS Users’ Guide, 2015)

◼ Sistem usmeren na studente (Student-Centred Learning)

◼ Zasnovan na transparentnosti ishoda učenja (Learning Outcomes) i procesaučenja, nastave i evaluacije znanja

◼ Kreiran sa ciljem da olakša planiranje, izvođenje, evaluaciju, priznavanje ivalidaciju kvalifikacija i nastavnih jedinica kao i mobilnosti studenata


Usmerenost na studenta(Student-Centered Learning – SCL)


Pristup◼ zasnovan na ishodima učenja

Oslanja◼ se na aktivno, a ne pasivno učenje

Naglasak◼ je na kritičkom i analitičkom učenju i razumevanju

Podrazumeva◼ povećanu odgovornost studenata

Podrazumeva◼ povećanu autonomiju studenata


Ishodi učenja (Learning Outcomes)

Ne ◼ odnose se na sadržaj ili metodologiju nastave, već na ono što se očekujeda student stekne ili razvije tokom određenog perioda učenja

Izražavaju◼ nivo kompetencija, veština i/ili stavova koje student ostvari, a kojese potvrđuju evaluacijom

Definišu◼ za ceo studijski program i za svaki pojedinačni predmet

U (ECTS Users◼ ’ Guide, 2015) detaljno je opisano kako se formulišumoraju❑ biti ostvarivi u okviru navedenog radnog opterecenja studenta (Student workload)

moraju❑ biti povezani sa odgovarajućim aktivnostima učenja, metodama i kriterijumimaevaluacije


Opterećenje studenta (Student Workload)

◼ Po nekim autorima to je vreme potrebno za realizaciju nastavnog programa, a u cilјu postizanja očekivanih ishoda učenja

◼ Neki autori smatraju da opterećenje studenta ne zavisi samo od vremena predviđenog za realizaciju nastavnog programa, već i od vremena potrebnog za učenje kod kuce, kao i količine i nivoa složenosti studijskog materijala

◼ Može biti sastavlјeno od mnogo faktora i izraženo na više načina❑ Kao objektivna vrednost u odnosu na prosečnog učenika

❑ Kao subjektivna vrednost za određene grupe studenata

❑ Kao mera težine pojedinačne jedinice studijskog programa (predmet, modul...)

❑ Kao mera težine kombinacije više ovakvih jedinica kako bi se proračunao njihov kumulativni uticaj


Opterećenje studenta (Student Workload)


Optere◼ ćenje studenta je procena vremena (izražena u broju radnih sati) zakoje pojedinac treba da završi sve aktivnosti vezane za dostizanje ishodaučenja definisane kurikulom

Pod ◼ aktivnostima se podrazumeva❑ Pohađanja predavanja, seminara ili tutorijala (kontakt sati),

Izrada❑ projekata i individualna studija

Praksa❑ van visokoškolske ustanove

Priprema❑ ispita


Kako se određuje broj ESPB bodova

(ECTS Users’ Guide, 2005, 2015)

◼ Ispravan način❑ Na osnovu radnog opterećenja (prosečnog) studenta izraženog u vremenu potrebnom za

dostizanje ishoda učenja

❑ 1 ESPB bod predstavlјa oko 25-30 radnih sati studenta, a akademska godina vredi 60 ESPB

◼ Pogrešno❑ Povezivanje bodova sa brojem časova predavanja i vežbi. Na primer, čas predavanja može

da zahteva dva sata samostalne studije od strane studenta, dok dvočasovna studijaslučaja može da obuhvati dva dana pripreme.

❑ Povezivanje bodova sa statusom ili prestižom. Na primer, uvodni kurs možda da zahtevaviše vremena od naprednog.


Da li je prekomerno radno opterećenje realan problem?

◼ Studentska percepcija preopterećenja je povezana sa osećajem stresa, anksioznosti i želјe za odustajanjem

◼ Prekomerno radno opterećenje navodi studente da pribegavaju površnom, a ne dubinskom učenju, dovodeći do produžavanja ili odlaganja studija zbogneuspelih i više puta nesupešno polaganih ispita, kao i do veće pojave plagijata i varanja

◼ Studenti sami navode radno preopterećenje kao glavnu prepreku u svojim studijama, a kao razlog preopterećenja navode nepotrebno teške i vremenskizahtevne ispite, kao i njihovu lošu vremensku koordinaciju


Teškoće u određivanju radnog opterećenja

◼ Postojanje brojnih faktora uticaja

◼ Institucionalni faktori❑ Resursi, kvalitet nastave i podrška studentima (akademska i opšta)

❑ Mogućnost kontakta sa nastavnikom van redovnih predavanja (konsultacije)

❑ Veličina grupe za predavanja i vežbe

◼ Varijacije u težini studijskih programa, modula ili kurseva❑ Način ulazne selekcije kandidata, tj. različiti kriterijumi upisa na fakultet

❑ Sposobnosti prosečnog studenta

❑ Nivo i godina studija



Broj i kombinovanje studijskih jedinica◼

❑ U odsustvu koordinacije nastavnika prilikom definisanja broja i kombinacije kurseva kojičine deo studijskog programa (npr. predmeti jednog semestra), njihovo kumulativno opterećenje može da bude za studenta subjektivno veće nego što to prikazuje njihov objektivni zbir ESPB vrednosti.

Način podučavanja ◼ i raspodela vremena Karjalainen ❑ i saradnici* sugerišu da radno opterećenje studenta na predmetu varira u zavisnosti od stila podučavanja, koji dalje utiče na odnos broja sati aktivne nastave isamostalnog rada studenta

* Karjalainen A, Alha K, Jutila S. Give me time to think: Determining student workload in higher education: Oulu University Press; 2006



Način ◼ evaluacije znanja (ispitivanje i ocenjivanje)❑ Ispiti kojima se proverava količina upamćenih podataka motivišu studenta na površinsko

učenje, dok ga ispiti zasnovani na projektima motivišu na dubinsko učenje. Subjektivan osećaj studenta o težini datog ispita je u drugom primeru manji, iako je trud i vreme koje oni ulažu u njegovo polaganje objektivno veći.

Relativno❑ /apsolutno

Svaka ❑ zemlјa u Evropi ima svoj sistem vrednovanja uspeha na ispitu



◼ Subjektivno naspram objektivnog opterećenja❑ Radno opterećenje obično je ono što predavač smatra odgovarajućim za prosečnog

studenta i obično je objektivna mera.

❑ Neki istraživači sugerišu da je opaženo (subjektivno) opterećenje studenata ustvari ono koje treba ispitati. U tom smislu, subjektivno opterećenje zavisi od ◼ brojnih okolnosti (porodična pitanja, eventualna zaposlenost i životna situacija),

◼ karakteristika i sposobnosti studenta (motivacija, cilјevi i ambicije, samopouzdanje, stil učenja, sposobnost za reflektivno učenje i samoevaluaciju)

◼ pedagoškog znanja predavača i njegovog entuzijazama

◼ inherentne težine predmeta,

◼ atmosfere u kojoj se uči,

◼ materijala za učenje i dostupnosti informacija i njihova jasnoća,

◼ metode poučavanja i planiranje i implementacije nastavnih strategija.


Mogući načini za određivanje studentskog opterećenja

Model ◼ baziran na broju sati aktivne nastave

Model ◼ baziran na statusu studijske jedinice

Model ◼ baziran na indikatorima težine studijskih jedinica

Model ◼ baziran na mišlјenju studenata

Heuristički◼ model

Tuning ◼ pristup


Model baziran na broju sati aktivne nastave

◼ Najjednostavniji model, ali najmanje objektivan i nije u potpunosti u skladu sapreporukama koje se navode u ESPB vodiču

◼ Ne omogućava jasnu diskriminaciju kurseva ❑ Postoji mogućnost da dva kursa koja imaju jednak broj sati predavanja i vežbi, a time i

ESPB vrednost, budu su u praksi različito vremenski zahtevni za studente

◼ Podseća na Američki model

◼ Ne mora u praksi da bude nužno loš


Model baziran na status predmeta

◼ Jednostavan model, ali nedovoljno objektivan i nije u potpunosti u skladu sapreporukama koje se navode u ESPB vodiču

◼ Oblik vrednovanja predmeta na osnovu broja sati aktivne nastave, pri čemusvi predmeti u jednom semestru (a ponekad i školskoj godini ili na celim studijama) imaju isti broj sati aktivne nastave, a time i ESPB vrednost (recimo 10 predmeta po godini sa jedinstvenom vrednošću od 6 ESPB)

◼ Raspodela ESPB bodova u zavisnosti da li su predmeti obavezni ili izborni, a bez obzira na broj i vrstu časova aktivne native

◼ Kompromis između potrebe za “jednakošću” predmeta i potrebe za formalnim bodovanjem predmeta


Model baziran na indikatorima težine studijskih jedinica

◼ Model koji se koristi na Univerzitetu Kurtin, Australija

◼ Pored broja sati aktivne nastave, u svrhu vrednovanja kurseva koristi se većibroj indikatora (nivo primene znanja, principa i koncepata, nivo kritičkog, kreativnog i reflektivnog razmišlјanja.....)

◼ Svakom od indikatora dodeljuju se težinski koeficijenti

◼ Neki kurs ne mora da bude opisan kompletnim skupom ponuđenih indikatora

◼ Na ovaj način se dva kursa mogu veoma razlikovati u nivou studentskog opterećenja (odnosno broja kredita), a već u zavisnosti od broja indikatora kojima se definišu i pojedinačne težine svakog od njih


Model baziran na mišlјenju studenata

Model ◼ koji bi teorijski trebalo da je najtačniji, jer se bazira na mišlјenju studenata, koji su istovremeno i predmet opterećenja.

Generalno ◼ se deli na dve vrsteModel ❑ realizacije u realnom vremenu podrazumeva vođenje dnevnika od strane studenta tokom cele školske godine, gde se beleži tačno vreme utrošeno na sve predispitne i ispitne obaveze

Model r❑ ealizacije sa zadrškom je nešto jednostavniji, ali je procena manje tačna. Realizuje se na kraju semestra ili školske godine u formi upitnika u kome student ocenjuje ukupnu težinu predmeta koje je prethodno položio


Heuristički model

Karjalainen, A., Alha, K., & Jutila, S. (2006). Give me time to think: determining student workload in higher education; has been written as part of the project titled" Five years, two degrees", funded by the Ministry of Education, 2004-2006, Finland. Oulu University Press.

Baziran◼ na više faktoraTip ❑ nastave (Način podučavanja)

Način❑ evaluacije znanja

Nivo❑ studija

◼ Omogućava daleko precizniju diskriminaciju kurseva

Sveobuhvatan◼ , a nije previše komplikovan


Heuristički model

◼ Ukupan broj sati potreban za postizanje ishoda učenja uključuje:❑ Broj sati samostalnog rada studenta u cilju pripreme za nastavu

❑ Broj časova aktivne nastave (kontakni sati)

❑ Broj sati samostalnog rada studenta nakon odslušane nastave

◼ Samostalan rad podrazumeva:❑ Pripremu studenta za čas aktivne nastave koji podrazumeva proučavanje materijala,

izrada preliminarnih zadataka

❑ Izrada domaćih zadataka zadatih za vreme aktivne nastave

❑ Izrada zadatake koji se procenjuju i / ili priprema za ispit

❑ drugi oblici spontanog rada, interakcija i sticanje dodatnih informacija kako bi se steklodublje razumevanje predmeta


Heuristički model

Ukupan◼ broj sati potreban za postizanje ishoda učenja uključuje:Broj❑ sati samostalnog rada studenta u cilju pripreme za nastavu

Broj❑ časova aktivne nastave (kontakni sati)

Broj❑ sati samostalnog rada studenta nakon odslušane nastave

Aktivna◼ nastava podrazumijeva korišćenje različitih nastavnih metoda❑ klasična nastava bazirana na prenošenju informacija,

učenje❑ zasnovano na aktivnostima,

učenje❑ zasnovano na dodeli zadatka,

učenje❑ na osnovu literature i

virtualna❑ nastava.


Heuristički model

U zavisnosti od vrste nastave, menja se odnos vremena potrebnog za kontaktnu nastavu i vremena potrebnog za učenje kod kuće (samostalan rad)

◼ Klasična nastava bazirana na prenošenju informacija❑ Tradicionalna (ex-katedra) predavanja (1:3)

❑ Pasivne vežbe (1:2)

◼ Učenje zasnovano na aktivnostima❑ Radionice (1:2)

❑ Laboratorijska nastava ili vođene vežbe (1:3)

❑ Aktivna demonstracija (1:2)

❑ Nastava bazirana na pristupu rešavanja problema (Problem-based learning) (1:5)

❑ Seminari (1:(2 do 4))


Heuristički model

◼ Učenje zasnovano na dodeli zadatka (istraživački projekat, praktični laboratorijskieksperiment, istraživanje literature, istraživanje na terenu, pisanje eseja)

❑ Samostalan rad studenta (pojedinačni ili grupni)

❑ Pisani rad (100 reči/satu)

❑ Prezentacija (1 : bar 3)

❑ Artefakt

◼ Učenje na osnovu literature❑ Osnovna/Dodatna literatura

❑ Tekst mora biti pročitan tri puta kako bi se ispunili minimalni zahtevi za razumevanje

❑ 100 strana: 20-30 sati


Heuristički model

◼ Virtualna nastava❑ Primena Informaciono-komunikacionih tehnologija u učenju

◼ Drugačije okruženje, bez direktnog (lice u lice) kontakta sa profesorom

◼ Potrebno više vremena za istu aktivnost

❑ Iskustva pokazuju da je za svaku savladavanje nove softverske aplikacije potrebno 8 sati

❑ Elektronska komunikacija (100-200 reči po satu)

❑ Pretraživanje

◼ Nivo studija❑ Master studije podrazumevaju veći obim samostalnog rada za isti broj časova nastave

◼ Osnovne studije: Koeficijent za samostalni rad = 1

◼ Master studije: Koeficijent za samostalni rad = 2


Heuristički model

Način◼ evaluacije znanjaTradicionalni❑ oblici polaganja

20◼ % od broja sati izračunatih na osnovu ukupnog broja časova aktivne nastave i samostalnog rada

Na primer: ◼ 30 časova predavanja 90 sati rada studenta 24 sata za pripremu ispita (=0.2x120)

Polaganje❑ kroz kontinualni rad u vidu manjih zadataka, opservacija, studija slučajaKontinuirana◼ evaluacija (bez finalnog ispita) – ne zahteva dodatno vreme za pripremu ispita

Povećava◼ aktivnost studenta tokom semestra i studenti efektivno koriste vreme

Projektni❑ zadatak

Ukupno radno opterecenje studenta na predmetu60 Broj ESPB bodova

Ukupno opterecenje studenta u akademskoj godini =


Heuristički model

Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje (OS) Opterećenje (MS)

Predavanja (aktivna demostracija) 30 60 90

Vežbe (aktivna demostracija) 30 60 90

Ispit (60+60)*0.2=24 36

Ukupno 60 144 216

ESPB 5 7


Predavanja (aktivna demostracija) 30 60 90

Vežbe (Problem solving) 15 75 135

Ispit (60+75)*0.2=27 45

Ukupno 45 162 270

ESPB 5-6 10


Predavanja (ex-katedra) 30 90 150

Vežbe (pasivna demostracija) 30 60 90

Ispit (60+90)*0.2=30 48

Ukupno 60 180 288

ESPB 6 10


Heuristički model (primer 1)

Tip nastave/

način polaganja

Aktivna nastava/

obim literature

Opterećenje

studenta (h)

Aktivna nastava/

obim literature

Opterećenje

studenta (h)

Predavanja 90 90 45 45

Vežbe 30 60 30 60

Literatura 600 6*30=180 300 3*30=90

Ukupno 330 195

Broj ESPB 11 6-7


Heuristički model (primer 2)

Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje studenta ESPB

Predavanja (aktivna demostracija) 30 60

Vežbe (aktivna demostracija) 15 30

Kreativne radionice 15 30

Projektni rad 30

Ispit (60+30+30)*0.2=24

Ukupno 60 174 6


Tuning pristup

◼ Uočena je razlika u percepciji nastavnika i studenata po pitanju radnogopterećenja studenta, tj. ukupnog angažovanja u cilju dostizanja ishodaučenja na predmetu

◼ Mišlјenje studenta o težini datog kursa može da se “ukrsti” sa mišlјenjem predmetnog nastavnika i izvrše korekcije

◼ Tuning projekat (Tuning Educational Structures in Europe)❑ Jedan od prvih projekata u Evropi koji se bavio pitanjem vrednovanja studentskog

opterećenja. Ovaj Socrates-Erasmus projekat realizovan je u periodu od 2001-2002 godine učešćem više od 100 evropskih univerziteta i kordinisan od strane Univerziteta Deusto (Španija) i Groningen (Holandija).


Tuning pristup

González, J., & Wagenaar, R. (2006). Student workload, teaching methods and learning outcomes: the tuning approach. Tuning educational structures in Europe. Universities’ contribution to the Bologna process. An introduction. Bilbao and Groningen: Universidad de Deusto, 82-89.


Tuning pristup


Na koji način je regulisano ovo pitanje u Srbiji?

◼ Zakon o visokom obrazovanju („Службени гласник РС“, бр. 88/2017)


Na koji način je regulisano ovo pitanje u Srbiji?

◼ Pravilnik o standardima ipostupku za akreditacijuvisokoškolskih ustanova istudijskih programa("Službeni glasnik RS", br. 106/2006, 112/2008, 70/2011, 101/2012 - I i II i13/2014.)


Na koji način je regulisano ovo pitanje na VU u Srbiji?

◼ Pravilnici o mobilnosti studenata i prenosu ESPB bodova

◼ Pravilnici o metodologiji dodele ESPB bodova (Znatno manji obim)❑ Tehnički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu (2017.)

❑ Fakultet tehničkih nauka u Čačku (2008. i 2013.)

◼ Statuti fakulteta

◼ Pravilnici o studiranju



◼ Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom sadu. Pravilnik o izvođenju nastave, metodologijidodele ESPB bodova, osnovama vrednovanja predispitnih obaveza i načinu provere znanja studenata



◼ Fakultet tehničkih nauka u Čačku (24.4.2013.)



◼ Fakultet tehničkih naukau Čačku (24.9.2008.)


Univerzitet u Beogradu

◼ Pravilnik o vrednovanju stranih studijskih programa i priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja (23.12.2015.)

◼ Ne postoji pravilnik o metodologijidodele ESPB bodova

◼ Na web sajtu UB, postoji stranicaPravila studiranja (izvod iz Zakona)


Univerzitet u Beogradu

◼ Hemijski fakultet


Karton predmeta

◼ Sadrži sve elemente za proračun ESPB bodova

Студијски програм/студијски програми :

Врста и ниво студија:

Назив предмета:

Наставник (Име, средње слово, презиме):

Статус предмета:

Број ЕСПБ:

Услов:

Циљ предмета

Исход предмета

Садржај предмета

Теоријска настава

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Литература

Број часова активне наставе Остали часови

Предавања:

Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања писмени испит

практична настава усмени испт

колоквијум-и ..........

семинар-и Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени

испт, презентација пројекта, семинари итд......

Максимална дужна 1 страница А4 формата

Спецификацију треба дати за сваки предмет из студијског програма. Ако постоје заједнички предмети за више

студијских програма тада се у Књизи предмета, предмет приказује само један пут. Књига предмета представља

јединствен прилог за све студијске програме првог и другог нивоа студија.

Сваки предмет мора бити одвојени фајл, да би могао да се хиперлинком повеже са наставним особљем (Књига

наставника) и планом студија Табела 5.1, односно 5.1а.

Образац 1а

Анкета о вредновању педагошког рада наставника ........................ факултета

Универзитета у Београду

Овај део упитника попуњава Факултет.

Студијски програм

Назив предмета

Наставник

Датум вредновања

Статус: 1. буџетски 2. самофинансирајући

Просечна оцена: 1. 6-6,50 2. 6,51-7,50 3. 7,51-8,50 4.8,51-9,50 5. 9,50-10

Да ли је сте први пут уписали предмет? 1. да 2. не

Да ли сте положили испит: 1. да 2. Не

Да ли сте редовно похађали наставу? 1. да 2. не

Колико је вам је сати недељно у просеку било потребно за реализацију активности на овом предмету?

Овај део упитника упитника попуњава студент. Анкета је анонимна. Заокружите оцену за

сваки сегмент педагошког рада наставника на скали од 1 (најмања) до 5 ( највећа) оцена.


Preporuke

◼ Izrada Pravilnika o metodologiji dodele ESPB bodova na svakojvisokoobrazovnoj instituciji

◼ Preispitati da li su ESPB pravilno raspoređeni, kako bi se sprečilapreopterećenost studenata, a dostigli planirani ishodi učenja

◼ Prilikom raspodele ESPB bodova, uzeti u obzir i (obaveznu) stručnu praksu

◼ Povremeno anketirati studente i u slučaju potrebe vršiti korekcije ili u načinupodučavanja ili u broju ESPB bodova po predmetima i njihovoj raspodeli posemestrima radi ravnomernog opterećenja studenata


◼ Određivanje ukupnog opterećenja (angažovanja) studenta je više procesprocene nego precizna matematička računica. Nije u pitanju ni nauka nipedagoška tehnika, ali zaslužuje temeljan pristup i ne sme se zanemarivati


HVALA NA PAŽNJI

IZAZOVI U VISOKOM OBRAZOVANJU

ESPB I STUDENTSKO OPTEREĆENJE – IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE

PROF. DR MARIJA KUZMANOVIĆ

UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

izazovi u visokom obrazovanju -...

Documents