IZGRADANJA

KONCEPTUALNOG OKVIRA I

FORMULISANJE HIPOTEZAFORMULISANJE HIPOTEZA

Teorijski okvir, značaj i upotrebljivost

• Ukoliko želimo da realizujemo istraživanje na način da se empirijski bavimo društvenim i političkim fenomenima, moramo uvažavajući neku (ili više) teorijskih paradigmi da izgradimo više) teorijskih paradigmi da izgradimo konceptualni okvir istraživanja

• Konceptualni okvir se sastoji iz teorije, s jedne, i konkretne stvarnosti, s druge strane

Istraživački proces- tradicionalan pristup -

Izgradnja konceptualnog okvira

Operacionalizacija

Postavljanje hipoteza

Prikupljanje podataka i proveravanje hipoteza

Izvoñenje konkluzija

Istraživački proces- alternativan pristup -

PODESEĆANJE!!!!

Teorije predstavljaju skup logički povezanih simbola koji daju objašnjenje o tome šta se

dešava u neposrednom iskustvu

Pojednostavljeno rečeno: TEORIJE SU INTELEKTUALNE ALATKE

Još jednom:TEORIJE NISU NI MANJE NI VIŠE ISTINITE ILI

POGREŠNE, ONE SAMO MOGU BITI MANJE ILI VIŠE KORISNE

Čemu služi konceptualni okvir prema tome?

1. Da percipiramo stvarnost2. Da postavimo istraživačko pitanje3. Da organizujemo činjenice u skladu sa zahtevom

pojmova4. Da sistematizujemo i organizujemo empirijski materijal,

na način da on daje mogućnost odgovora na na način da on daje mogućnost odgovora na istraživačko pitanje

5. Da analiziramo podatke na način da nam ‘ciljeve’ obrade i analize podataka odreñuje konceptualni okvir

6. Da intepretiramo podatke u skladu sa konceptualnim okvirom, a sve zbog potrebe odgovora na istraživačko pitanje

7. Da ostavimo prostora za buduće istraživače i alternativne teorijske pristupe u objašnjavanju i razumevanju istog društvenog problema (pitanja)

Nužnost postojanja konceptualnog okvira

• Činjenice se utvrñuju, ali one ne daju odgovor na istraživačko pitanje

• Odgovor na istraživačko pitanje daje teorija, tačnije konceptualni okvirteorija, tačnije konceptualni okvir

• Bez konceptualnog okvira nema odgovora na istraživačko pitanje, jedino čega ima, jeste gomila empirijskog materijala

Principi i faze izgradnje teorije

Prvi i osnovni uslov konceptualizacije jeste odreñeni nivo znanja i informacija o nivo znanja i informacija o empirijskom području koje je predmet našeg istraživanja.

Upoznavanje sa problemom – tri načina

1. Informacije koje možemo dobiti proučavanjem naučnog rada drugih

2. Bilo kakvo sistematko prikupljanje informacija o problemu, koje smo mi ili je informacija o problemu, koje smo mi ili je pak neko drugi organizovao.

3. Informacije i znanja mogu biti rezultat i nesistematskog posmatranja ili pak mogu biti rezultat našeg individualnog iskustva

Indukcija

Indukcija je logička metoda posredstvom

koje se na osnovu pojedinačnih premisa

dolazi do opštih konkluzija dolazi do opštih konkluzija

Generalizacija

Utvrñenu zakonitost koja se bazira na velikom broju pojedinačnih iskustava mi generalizujemo i tako generalizacija jeste onaj postupak u okviru indukcije onaj postupak u okviru indukcije posredstvom koga se naše iskustvo primenjuje na čitavu klasu pojava, uključujući i na one slučajeve koji nisu bili predmet opserviranja

Formulisanje pretpostavki

Formulisanje pretpostavki predstavlja proces teorijskog spekulisanja posredstvom koga formulišemo jasnu posredstvom koga formulišemo jasnu pretpostavku čije dokazivanje bi dalo odgovor na pitanje zašto izmeñu činjenica postoji utvrñena veza

Axiomi ili Postulati

• Pretpostavke, koje postaju elementi teorije se zovu axiomi ili postulati.

• Postulati opisuju uslove u okviru kojih se očekuje odreñen sled dogañaja na bazi očekuje odreñen sled dogañaja na bazi objašnjenja koje je rezultat istraživačkog iskustva

Dedukcija

• Dedukcija je proces u kome na osnovu premisa koje su opšte po karakteru dolazimo do pojedinačnih konkluzija

• Dedukcija je proces koji nam omogućava • Dedukcija je proces koji nam omogućava da koristimo teorije kako bi objašnjavali dogañaje u svetu činjenica

• Ključna uloga dedukcije jeste u tome da obezbedi nužnu vezu izmeñu teorije i empirije

Proces konstruisanja teorije

1. Koristimo indukciju kako bi na osnovu posmatranja činjenica formulisali pretpostavke

2. Koristimo dedukciju kako bi formulisali predikcijepredikcije

3. Testiramo ova predviñanja na način što ih uporeñujemo sa novim opservacijama

4. Dopunjujemo ili preureñujemo naše pretpostavke kako bi one bile konzistentne sa rezultatima obavljenih opservacija

Karakteristike korisne teorije

Teorija mora biti:

• proverljiva

• logična • logična

• komunikativna

• opšta

• parsimonijalna

Formiranje ’korisnih’

koncepata

• Pojmovi moraju da sadrže empirijski

referans

• Pojmovi moraju biti i precizni• Pojmovi moraju biti i precizni

• Pojmovi moraju biti tranzitivni

• Pojmovi moraju biti meñusobno povezani

Povezanost koncepata unutar

teorijskog okvira (propozicije)

• Odnosi kovarijacije

• Kauzalni odnosi• Kauzalni odnosi

Prividna povezanost

Višestruka uzročnost

Višestruka uzročnost - primer