Nasilje se ne može skriti između četiri zida

Izložba

Kod nas se žrtve nasilja u porodici i dalje kriju između četiri zida svog doma. A kada ljudi čuju da se kod komšija dešava nasilje, i dalje govore: “To šta oni rade u svojoj kući je njihov problem”.

Žene se osećaju zatočenim i ućutkanim između četiri zida porodičnog doma. Ova izložba razotkriva samo neke od istinitih priča žena i muškaraca koji su pretrpeli nasilje u porodici, a koje je prikupila Mreža Žena Kosova.

Trgni se, smogni hrabrosti da izađeš iz tih zidova, iz tog lavirinta! Samo oprezno jer možeš da se zabuniš, dezorijentišeš, pa čak i razočaraš… Pazi jer možeš da se osetiš onako kako se oseća 68% žena koje su pretrpele nasilje na Kosovu.

Hajde, razmisli i ti… Kako bismo zajedno mogli srušiti te zidove? Kako bismo mogli stati na kraj ovim prećutnim patnjama?

Između četiri zida

U redu da muž ponekad udari svoju ženu.

21% stanovnika Kosova kaže da je

Nije važno da li ste u braku.Prisilni seksualni odnos je nasilje.

Svaki treći stanovnik Kosova i dalje smatra da je batina iz raja izašla.

Dete se ne disciplinuje batinom.

Nije opravdanje da biješ ženu samo zato što si nezaposlen.

umrlo kao posledica rodno zasnovanog nasilja od 2015. godine.

je u svom životu pretrpelo nasilje u porodici.

55+ Žena

62% Kosova

256 ,000 Žena

je pretrpelo nasilje u porodici samo 2014. godine.

124,000 Muškaraca

stanovnika

Šta je nasilje u porodici prema zakonu?

korišćenje sile

psihički pritisak

pretnja fizičkim i psihičkim bolom i patnjom

prouzrokovanje straha, lične ugroženosti i povreda dostojanstva

fizički napad

vređanje, psovanje, nazivanje pogrdnim imenima

ponavljanje ponašanja čiji je cilj poniziti osobu

seksualni odnos bez pristanka i seksualna zloupotreba

ograničenje slobode kretanja

oštećenje i uništenje imovine i pokušaj da se to učini

dovođenje drugog lica u situaciju da se ono boji za svoje

fizičko, emocionalno i ekonomsko stanje

nasilno ulaženje ili isterivanje iz zajedničkog stana/kuće

otmica

Ako se osećate izgubljenima u tom lavirintu, postoje ljudi koji vam mogu pomoći i postati vaši „putokazi“.Zaštitnici žrtava vas mogu posavetovati i pružiti vam podršku: 0800 11 112. Broj je besplatan i dežuran 24 sata.I skloništa vas mogu posavetovati i pružiti vam pomoć:

Priština: 038-545-476

Gnjilane: 0280-325-700, 0280-325-900

Đakovica: 0390-330-098, 044-830-151

Mitrovica: 028-534-351

Uroševac: 049-334-354

Prizren: 029-234-794

Peć: 044-278-809, 039-421-398

— "Uzesmo se iz ljubavi. Bilo je, da ne može biti bolje. A onda, moj muž se odao kocki i piću i počelo je nasilje u kući. Tukao nas je, čas mene, čas decu…Nikada više ne beše mira."

— "Celo telo mi je bilo u modricama. Ne nađoh načina da ublažim bolove. Progutah pregršt lekova da prekratim život. Kada su me videli u takvom stanju odveli su me u bolnicu na ispiranje želuca. Nakon toga sam došla sebi... Sada sam malo bolje."

— "Porodica me je udala za čoveka koji ima ženu, ali sa njom nije imao dece. Ja sam mu izrodila decu, ali mi nisu dopustili da vodim brigu o njima kao majka jer sam invalid. Danas su deca odrasla, ali me ne gledaju kao svoju majku..."

— "Imam 78 godina. Nemam svoju porodicu, pa sam morala da odem kod brata. Međutim, njegova deca koja imaju negde 18-20 godina me maltretiraju, tuku, otimaju mi penziju i ušteđevinu. Niko mi ne pomaže, ni komšije, ni niko sa strane... Nemam gde da odem, nema nekog mesta za starije osobe."

— "Mnogo sam patnje preživela od mog muža. Tukao me je, psovao, prebijao…ja sam samo ćutala. Nisam smela da pisnem.Danas se mlade žene razvode zbog jedne reči... ne mogu ništa da trpe... smeju da govore... da se suprotstave.Porodica se ne rastura zbog sitnice. Ja sam mojim ćerkama rekla da moraju da trpe i slušaju svoje muževe. Glas da im se ne čuje..."

— "Bila sam mlada. Nisam imala ni 16 godina kada sam imala seksualni odnos protiv svoje volje ... na silu ... izgubila sam kontrolu ... i to se nastavilo svaki put kad bi se njemu prohtelo... Nisam prihvatila pomoć porodice. Izgubila sam poštovanje prema sebi i porodici... prema društvu..."

— "Zbog uznemiravanja i pretnji imala sam nekoliko spontanih pobačaja … Radila sam bez predaha. Nosi vodu, tovari drva, kuvaj, spremaj bez odmora, a sve to uz teške, uvredljive, ponižavajuće reči koje mi je upućivao …"

— "Dušu mi je otrovao, život uništio. Imala sam bolove... snaga me napustila, a moj muž je retko dolazio kući. A i onda kada bi došao govorio mi je: “Šta je s tobom, ne pretvaraj se, nije ti ništa”. Posle toga bi odlazio i ne bi se vraćao kući po celu noć. Krila sam bolove da deca ne primete. A ona su dolazila do kreveta, držala me za ruke i govorila: “Strpi se majko dok ne odrastemo, tada nećeš više patiti”

— "Kao deca smo preživeli mnoge užasne stvari. Otac je tukao majku dok se ne bi onesvestila od batina.Posle nekog vremena su se razveli. Majka je bila siromašna, pa je sud odredio da živimo sa ocem. Mnogo smo propatili zbog oca, tukao nas je, mene, sestru, brata… Kako smo mogli da izdržimo takav život? Pa samo smo čekali da odrastemo i odemo odatle..."

— "Preživela sam takvo nasilje da sada imam povredu kičme. Koliko puta

sam isečena nožem po rukama, koliko puta mi je glava zalupljena o zid. Šta

sve nisu videli zidovi naše spavaće sobe... Da znaju da govore, svašta bi

imali da ispričaju ... Koliko prolivenih suza na jastuku, koliko očajnih uzdisaja,

koliko dana bez hrane, bez vode. Tako sam se i razbolela."

Priče ispričane na televiziji

t

— "Nisam imala ni 9 godina kada mi je majka umrla. Ostala sam sa ocem. On je jednog dana počeo da me dodiruje. Radio mi je stvari koje ja tada nisam shvatala. Iskorišćavao me je pune 3 godine radi svog seksualnog zadovoljenja. Kada sam napunila 16 godina, čaša strpljenja se prelila... Nisam mogla više da izdržim. Prijavila sam ga policiji... Otac je sada na izdržavanju kazne."

— "Bila sam dete kada je jedan rođak pokušao da me siluje. Zgrabio me je na silu. Skinuo mi odeću, ali sam počela da vičem i dozivam i uspela da se iskobeljam iz njegovih ruku. Pobegla sam glavom bez obzira."

— Pripovedačica: “Muž ju je terao da imaju seks baš onda kada je bila umorna i iscrpljena od posla. Pričala mi je kako su joj govorili: “Mužu moraš da udovoljavaš, a ne kada se tebi prohte”. Posle nekog vremena su je silovali svekar i dever. Pričala mi je jadnica kako su je vezali za krevet i radili s njenim telom šta god su hteli. Nije je zaštitio ni zakon, pa je rešila da skoči kroz prozor. Ipak se predomislila pomišljajući: “Možda će se ipak nešto promeniti”. Međutim nije bilo tako, bilo joj je suđeno da pati. Opet ista pesma. Jednog dana sam samo čula prasak. Znala sam. Ode paćenica."

— " Imala sam zdravstvenih problema, a u toj muci svekrva me je pritiskala da rodim dete. Odvodila je svog sina u gostinsku sobu i govorila mu: “Oteraj ovu ženu. Jel’ vidiš ti da ne može da zatrudni?”Svekrva me je zaključavala i nosila ključeve sa sobom. Mokrila sam u jednu posudu u sobi, kao da sam stoka.Otišla sam jednog dana u posetu mojoj porodici. Ispričala sam sestri o zulumu koji trpim od svekrve, našta mi je ona rekla: “Ako nevesta mog sina ne bi imala dece odmah bih je otpustila iz braka sa mojim sinom”.

Mnogo sam patnje preživela od

mog muža. Tukao me je, psovao,

prebijao… ja sam samo ćutala.

Nisam smela da pisnem. Danas se mlade žene razvode

zbog jedne reči... ne mogu ništa

da trpe... smeju da govore... da se

suprotstave. Porodica se ne

rastura zbog sitnice. Ja sam

mojim ćerkama rekla da moraju

da trpe i slušaju svoje muževe.

Glas da im se ne čuje...

Imam 78 godina. Nemam

svoju porodicu, pa sam

morala da odem kod brata.

Međutim, njegova deca

koja imaju negde 18-20

godina me maltretiraju,

tuku, otimaju mipenziju i

ušteđevinu. Niko mi ne

pomaže, ni komšije, ni niko

sa strane...

Nemam gde da odem,

nema nekog mesta za

starije osobe.

Preživela sam takvo nasilje da sada imam povredu kičme. Koliko puta sam isečena nožem po rukama, koliko puta mi je glava zalupljena o zid. Šta sve nisu videli zidovi naše spavaće sobe... Da znaju da govore, svašta bi imali da ispričaju ... Koliko prolivenih suza na jastuku, koliko očajnih uzdisaja, koliko dana bez hrane, bez vode. Tako sam se i razbolela.

A u slučaju da ovi zidovi ne uspeju da vam pomognu, na

kraju otvorite vrata Institucije Ombudsmana koja je

spremna da vam pruži podršku ako vas svi ostali pre nje

nisu razumeli i nisu na pravi način obavili svoj posao.

Znaš li da nam u rušenju tih zidova mogu pomoći i

institucije? One pomažu onima koji trpe nasilje… Pomažu i

onima koji žele da pomognu nekom ko trpi nasilje…

Ove institucije sada predstavljaju “potporne zidove”, one

nam pružaju jak temelj na koji se možemo osloniti, one su te

pred kojima se možemo osloboditi, od kojih možemo tražiti

pomoć, pravdu, kod kojih možemo ostvariti ekonomsku

samostalnost.

Potporni zidovi

Policija Kosova

Znaš li da policija može biti prva pomoć ili kontakt za tebe?Kako možeš da kontaktiraš sa policijom?Pozovi 192. Broj je besplatan!

Šta može policija da učini za tebe?

Policija Kosova ima žene i muškarce oficire koji su specijalizovani za rad na slučajevima nasilja uporodici.

- Oni moraju da te saslušaju.- Oni moraju da budu tvoja pratnja i da ti odgovore na sva pitanja.- Oni moraju odmah da uhapse nasilnika.- Oni moraju da obaveste državnog tužioca o slučaju.- Oni moraju da te informišu o drugim službama.- Oni, na primer, moraju da izdaju nalog za privremenu hitnu zaštitu.

Nisi zadovoljan/zadovoljna radom policije?Ako si nezadovoljan/nezadovoljna radom policije ili službenikom i njegovim nadređenim koji se bave tvojim slučajem, možeš da odeš i prijaviš ih Policijskom inspektoratu.

Policijski inspektorat

Šta treba da uradi ova institucija?

- Mora da istraži zloupotrebu dužnosti od strane radnika Policije Kosova, bez obzira na čin ili položaj koji ima.

- Mora da pruža informacije žrtvama, da ih poučava u toku procesa, kao i da obaveštava druge institucije za čije obaveštavanje je zadužena.

Kako možeš da kontaktiraš sa Policijskim inspektoratom?

Pozovi 08000 3333. Broj je besplatan i dežuran 24 sata.

Ako si nezadovoljan/nezadovoljna uslugom Policijskog inspektorata

možeš da se obratiš Ombudsmanu.

Državni tužilac

Šta treba da uradi državni tužilac?

- Treba da razmotri dokaze u predmetu kako bi utvrdio da li su oni dovoljni da se obrazloži i podrži krivično gonjenje.- Treba da sarađuje sa žrtvom nasilja ako je to potrebno.- Nakon što prikupi dokaze, tužilac treba da podigne tužbu ili odbaci optužbe.- Tužilac je dužan da obavesti žrtvu o statusu njegovog/njenog predmeta.

Kako možete da prijavite prekršaje tužilaca?

Žalbu može da izjavi svako lice ili institucija.

- Kancelarija disciplinskog tužioca pokreće istragu protiv tužilaca, kada postoje činjenice da jedošlo do povrede zakona.- Ova kancelarija preporučuje Disciplinskoj komisiji Saveta da pokrene disciplinski postupak protiv određenog tužioca na osnovu sprovedene istrage.

Ako nisi zadovoljan/zadovoljna radom tužioca, možeš se obratiti Ombudsmanu.

Kancelarija za zaštitu i pružanje pomoći žrtvama

Šta treba da uradi ova Kancelarija? 

- Sastaje se sa žrtvama odmah nakon reagovanja policije.- Gradi odnos sa žrtvom koji traje u toku čitavog procesa.- Zastupa interese žrtava tražeći zaštitu prava u njihovo ime.- Uverava se da žrtva shvata usluge koje joj može pružiti država i kako da ih primi.- Identifikuje resurse za zadovoljenje potreba žrtava nasilja i podsticanje njihove rehabilitacije.- Identifikuje nedostatke u uslugama i sarađuje u koordinaciji sa drugim pružaocima usluga u cilju što boljeg zadovoljenja potreba žrtava.

Gde se nalazi Kancelarija za zaštitu i pružanje pomoći žrtvama? 

- U Kancelariji državnog tužioca Kosova.  - Regionalne kancelarije se nalaze u 7 regiona u Republici Kosovo, i to u Prištini, Uroševcu, Gnjilanu, Prizrenu, Peći, Đakovici i Mitrovici.  

 Kako kontaktirati sa zaštitnicima žrtava? 

Pozovi 0800 11 112. Broj je besplatan i dežuran 24 sata.

Ako nisi zadovoljan/zadovoljna radom zaštitnika žrtava, imaš pravo da se žališ menadžeru kancelarije, a zatim državnom tužiocu koji otvara slučaj pred sudom, a konačno možeš se obratiti i Ombudsmanu.

Agencija za besplatnu pravnu pomoć

U čemu ti pomaže ova institucija?

- Primarna pravna pomoć se pruža svim licima koja koriste pravo na socijalnu pomoć ili ugroženim grupama koje nemaju dovoljno sredstava za efikasnu odbranu u sudskim postupcima.- Ako si žrtva nasilja u porodici, imaš pravo da tražiš besplatnu pravnu pomoć.- Pružaju ti besplatnu pravnu pomoć u sastavljanju žalbe, tužbe ili drugih pravnih dokumenata.- Ako si ti žrtva, omogućavaju ti pristup pravdi tako što ti pružaju pravne informacije i savete i zastupaju te pred sudovima i upravnim organima.

Kako zatražiti pravnu pomoć od ove institucije?- Agencije za besplatnu pravnu pomoć (ABPP) možeš naći u Prištini, Peći, Prizrenu i Severnoj Mitrovici.- Zahtev za besplatnu pravnu pomoć predaješ u kancelariji koja ti je najbliža.- Prilikom podnošenja zahteva moraš priložiti i traženu dokumentaciju koja dokazuje njegovu osnovanost.

Gde možeš da se žališ na odluku o pravnoj pomoći?- Imaš pravo žalbe protiv odluke o odbijanju pružanja besplatne pravne pomoći.- Žalba se podnosi Komisiji za žalbe u roku od 8 dana.- Komisija donosi konačnu odluku u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Šta ako si nezadovoljan/nezadovoljna uslugama koje su ti pružene?

Možeš uputiti žalbu Komisiji za žalbe Saveta, koja odlučuje o žalbi u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Ako nisi zadovoljan/zadovoljna radom ABPP-a možeš se obratiti Ombudsmanu.

Sudovi

Koje su nadležnosti sudova?

Sudovi moraju davati prioritet predmetima nasilja i razmatrati ih pravilno i uz iskazivanje

poštovanja u toku krivičnog postupka.

- Izriču zaštitne mere sa ciljem da se spreči nasilje u porodici i zaštiti lice koje je pretrpelo nasilje, otklanjajući okolnosti koje mogu uticati na izvršenje drugih krivičnih dela.- Građanska odeljenja u osnovnim sudovima su odgovorna za izdavanje naloga za hitnuzaštitu (u roku od 24 sata) i naloga za zaštitu. Ona odlučuju i o tome koje mere zaštite će se izreći.- Tužilaštvo je dužno da goni lica zbog kršenja mera zaštite koje predstavlja krivično delo.

Znaš li da te nalog za zaštitu može zaštititi na različite načine?

Sud može da izrekne nekoliko mera zaštite koje imaju za cilj sprečavanje nasilja. Od sudije može da

tražiš sledeće mere:

- Da ti se nasilnik ne približava i ne uznemirava- Ako je nasilnik zavisnik od alkohola ili droge, traži tretman za njihovu zavisnost- Psihosocijalni tretman nasilnika- Da se nasilnik udalji iz kuće ili stana- Ako treba da uzmeš svoje stvari, imaš pravo na pratnju policijskog službenika- Oduzimanje predmeta kojim je izvršeno delo- Što se tiče imovine: tu spadaju dozvola da boravite u zajedničkom stambenom prostoru,kao i da nasilnik plaća kiriju za privremeno stanovanje ili alimentaciju i za tebe i decu.Opštinski sud odlučuje o tome koje mere će se izreći nalogom.Kako doći do pravog suda?Osnovni sud u opštini u kojoj stanuješ i u kojoj si podneo/podnela zahtev izriče mere zaštite. Ko može da podnese zahtev za izdavanje naloga za hitnu zaštitu?- Žrtva- Zaštitnik žrtava uz saglasnost žrtve- Lice sa kojim je žrtva u porodičnoj vezi- Lice koje ima saznanja o jednom ili više akata nasilja u porodici prema žrtvi- NVO koje su se upoznate sa problemima žrtve i koje su dobro upoznate sa njihovim rešavanjem

Kako prijaviti nezakonite postupke sudija?

- Žalbu na postupke sudija možeš podneti Disciplinskoj komisiji Sudskog saveta Kosova (SSK)- Ova kancelarija dostavlja Disciplinskoj komisiji SSK-a predmet i dokaze koji podržavajudisciplinske mere zbog nedoličnog ponašanja- Zainteresovano lice podnosi žalbu SSK-u zbog ponašanja sudija- I SSK na sopstvenu inicijativu može otvoriti slučaj- Protiv odluke osnovnog suda, stranka može izjaviti žalbu Apelacionom suduAko si nezadovoljan/nezadovoljna radom sudije, možeš se obratiti Ombudsmanu.

Skloništa

Čemu služe skloništa?

- Pružaju usluge smeštaja ženama i deci koja su pretrela nasilje u porodici.- Pružaju žrtvama privremeno i sigurno mesto za život ako su u opasnosti od nasilja u porodici.- Kosovo ima osam skloništa i to u Uroševcu, Đakovici, Gnjilanu, Novom Brdu, Peći, Prizrenu, Prištini i Južnoj Mitrovici.

Šta pružaju skloništa?

- Mogu podnositi zahteve za naloge za zaštitu i naloge za hitnu zaštitu.- Pružaju pomoć žrtvama u procesu oporavka od nasilja u porodici, uključujući psihološku i fizičku negu, rehabilitaciju i reintegraciju u društvo.- Većina skloništa pruža i pravnu pomoć.- Neka skloništa su uspostavila saradnju sa lokalnim preduzećima što im olakšava zapošljavanje žena.- Sve usluge u skloništima pružaju se besplatno.

Kako možeš da se obratiš skloništu?

Ako si žrtva nasilja u porodici, možeš zatražiti pomoć direktno od skloništa. Priština: 038-545-476

Gnjilane: 0280-325-700, 0280-325-900

Đakovica: 0390-330-098, 044-830-151

Mitrovica: 028-534-351

Uroševac: 049-334-354

Prizren: 029-234-794

Peć: 044-278-809, 039-421-398

Centar za socijalni rad

Svaka opština ima po jedan centar za socijalni rad. Kakve usluge pruža ovaj centar?

- Štiti građane kojima su potrebne socijalne i porodične usluge.- Štiti i pruža usluge licima koja su pretprela nasilje u porodici.- Pruža socijalne usluge, kao što su zaštita, rehabilitacija i integracija žrtava u društvo.- Postavlja svakoj žrtvi menadžera slučaja.- Menadžer slučaja ocenjuje ekonomsku i socijalnu situaciju žrtava nasilja.- U predmetima pred sudom, socijalni radnik svedoči o potrebama dece imajući u vidu njihov interes, uključujući i postavljanje staratelja, ako je potrebno.- Obezbeđuje poverljivost podataka.

Znaš li da se možeš žaliti:

- Ako neki socijalni radnik širi informacije o tvom slučaju;- Ako smatraš da si nepravedno diskriminisan;- Ako misliš da su ti nepravedno uskraćene socijalne usluge;- Ako smatraš da je socijalni radnik/ca doneo/la nepravednu odluku o socijalnim uslugama.

Žalbeni postupak:

- Direktor CSR-a preispituje slučaj;- Ako nisi zadovoljan/zadovoljna odgovorom direktora, možeš nastaviti sa žalbom Odeljenju za socijalnu zaštitu- Komisija za žalbe mora da razmotri žalbu i dokumentaciju, a po potrebi i da sasluša svedoke;- Ako si nezadovoljan/nezadovoljna odlukom Komisije za žalbe, možeš se obratiti policiji ili sudu.- Ako nisi zadovoljan radom ovih institucija, možeš se obratiti Ombudsmanu.

Centri za stručno osposobljavanje i kancelarije za zapošljavanje

Kakva je uloga ovih institucija?

- Centri za stručno osposobljavanje (CSO) i kancelarije za zapošljavanje moraju pomoći u osposobljavanju i reintegraciji u društvo onome ko je pretrpeo nasilje u porodici.- Ove institucije mogu na najbolji način da identifikuju i pomognu žrtvama nasilja.- Kada naiđu na ovakve slučajeve, upućuju ih u institucije ili organizacije u kojima im se može pružiti podrška.- CSO pružaju stručne savete za zapošljavanje i pouke o karijeri, posreduju u procesu zapošljavanja, pružaju informacije tražiocima posla, i drugo.- Ove usluge se mogu pružati i žrtvama koje nisu smeštene u skloništima.

Imate žalbu na rad CSO?

Žalbu možeš predati direktoru CSO-a, Inspektoratu rada ili Ministarstvu rada i socijalne zaštite –Odsek za razmatranje i podnošenje žalbi. Ako nisi zadovoljan/zadovoljna ni ovim institucijama, zaputi se ka Ombudsmanu.

Zdravstvene i obrazovne ustanove

Kakve usluge pružaju zdravstvene ustanove?

- Kada pretrpe nasilje, žrtve se najčešće prvo obraćaju zdravstvenim centrima.- Zdravstveni centri pružaju žrtvama usluge zdravstvenog i psihološkog lečenja i upućuju ih u odgovarajuće ustanove.- Lekari zdravstvenih ustanova moraju osigurati poverljivost svih informacija.- Lekari se moraju postarati da pruže zdravstvenu negu žrtvi nasilja u porodici čak i ako onane želi da prijavi slučaj policiji.- Radnici u zdravstvenim centrima koji su svedoci nasilja mogu pomoći u prijavljivanju slučaja policiji.

Šta ako nisi zadovoljan/zadovoljna uslugama koje su ti pružene?

- Ako si tražio/tražila neku od gore navedenih usluga i nisi zadovoljan/zadovoljna načinom na koji je ova institucija postupila prema tebi, obrati se disciplinskoj komisiji, a zatim i direktoru direkcije za zdravstvo u opštini kojoj pripadaš.- Ako ni tu ne nađeš rešenje, možeš slučaj prijaviti policiji. Policija mora da pokrene istragu i otvori slučaj pred sudom.- A ako ni te institucije ne istraže slučaj povodom žalbe koju si podneo/podnela, zaputi se kod Ombudsmana.

Koje usluge pružaju obrazovne ustanove?

- Pojedine škole imaju psihologe koji pružaju pomoć i podršku deci koja su pretprela nasilje ili su svedočila nasilju.- Važni su izvori za identifikaciju i zaštitu dece žrtava nasilja u porodici.

Hej nastavnici, prijavite nasilje kada ga vidite!Prijavi nasilje direktoru škole, a zatim opštinskoj direkciji za obrazovanje.Ako oni ne preduzmu ništa, otidi u policiju i centar za socijalni rad koji ti mogu pomoći sa daljim zakonskim procedurama.

Ombudsman

Šta radi Ombudsman?

- Razmatra optužbe o povredi ljudskih prava od strane državnih institucija (npr. sudova, policije, tužilaštva).- Razmatra slučajeve nasilja u kojima se ispoljavaju nepravilnosti i povrede prava žrtve.- Prima sve žalbe lica koja su pretrpela povredu prava od strane bilo koje državne institucije.- Obaveštava nadležne institucije o pokretanju istrage, ako utvrdi da je došlo do povrede zakona.

Kako se možeš obratiti Ombudsmanu? Pozovi 0800 15555. Broj je besplatan!