izveŠtaj o realizaciji projekta monitoring … zracenje 2009... · u gradu mogu se iskoristiti u...

Monitoring nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada za 2009. godinu

FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad 3-1

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

INSTITUT ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU I TELEKOMUNIKACIJE

KATEDRA ZA TELEKOMUNIKACIJE I OBRADU SIGNALA

IZVEŠTAJ

O REALIZACIJI PROJEKTA

"MONITORING NIVOA EM ZRAČENJA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA ZA 2009. GODINU"

DECEMBAR 2009.



FINANSIRANJE PROJEKTA: Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Rumenačka 110, 21000 Novi Sad

Fakultet tehničkih nauka,

Trg D.Obradovića 6, 21000 Novi Sad

REALIZACIJA PROJEKTA: Katedra za telekomunikacije i obradu signala, Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije,

Fakultet tehničkih nauka, Trg D.Obradovića 6, 21000 Novi Sad

NAZIV DOKUMENTACIJE:

I Z V E Š T A J O REALIZACIJI PROJEKTA

"PROGRAM MONITORINGA NIVOA EM ZRAČENJA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA ZA 2009.

GODINU"

BROJ DOKUMENTACIJE: M – 124 – 21/2009

BROJ UGOVORA: VI-501-2/2009-25 od 26. 05. 2009.god. (br.01-1085/1 od 27.05.2009. god.)

STRUČNI TIM: ______________________________ Prof. dr Vladimir Milošević, dipl.inž.

Asistent mr Milan Narandžić, dipl.inž.

Stručni saradnik Milovan Bajandić, inž. Miodrag Pašćan, dipl.inž.

VREME REALIZACIJE MERENJA:

Septembar - decembar 2009.

D E KA N

____________________________ Prof. dr Ilija Ćosić, dipl.inž.



S A D R Ž A J 1. CILJ MONITORINGA EM ZRAČENJA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA ...............................................................1-1 2. REALIZACIJA PROJEKTA........................................................................................2-1

2.1. REZIME REZULTATA PROJEKTA U 2004/2005. GOD........................................2-1 2.2. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2005. GODINE .................................................2-2 2.3. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2006. GODINE..................................................2-4 2.4. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2007. GODINE..................................................2-4 2.5. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2008. GODINE..................................................2-5 2.6. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2009. GODINE....................................................2-5

3. EVIDENCIJA IZVORA EM ZRAČENJA...................................................................3-1

4. MERENJA INTENZITETA ELEKTRIČNOG POLJA .............................................4-1 4.1. UTICAJ ELEKTROMAGNETSKOG ZRAČENJA NA ŽIVOTNU SREDINU .......4-1 4.1.1. Dejstvo nejonizujućeg radio-frekvencijskog zračenja .........................................4-1 4.1.2. Uticaj nejonizujućeg zračenja na žive organizme ................................................4-2 4.1.3. Zakonska regulativa i dozvoljeni nivoi nejonizujućeg zračenja ...........................4-3 4.1.4. Uticaj nejonizujućeg zračenja na tehničke uređaje ..............................................4-5 4.2. MERE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE............................................................4-6 4.3. KARAKTERISTIKE MERNOG SISTEMA ............................................................4-7 4.4. METODOLOGIJA MERENJA................................................................................4-9 4.5. REZULTATI MERENJA ........................................................................................4-13 4.6. ZAKLJUČCI SA PREDLOGOM DALJIH AKTIVNOSTI ......................................4-20

5. REFERENCE ................................................................................................................5-1

6. PRILOZI........................................................................................................................6-1



1. CILJ MONITORINGA EM ZRAČENJA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA Na osnovu merenja EM zračenja, preko intenziteta vektora električnog polja, u okviru zadate oblasti moguće je utvrditi prostornu raspodelu emitovane elektromagnetske energije. Poređenjem dobijenih rezultata sa važećim propisima u domenu zaštite ljudstva i životne sredine od nejonizujućih zračenja, moguće je kvantitativno izraziti uticaj postojećeg nivoa zračenja na okruženje i ljude koje u njemu borave. Merenjem nivoa električnog polja takođe moguće je utvrditi postojanje problema u antenskoj instalaciji, ili načinu montaže radio-opreme, a koji za posledicu imaju nedozvoljeno velike vrednosti intenziteta električnog polja.

Realizacijom programa monitoringa EM polja, vrši se periodična kontrola nivoa elektromagnetskog zračenja, na definisanoj mreži lokacija na celoj teritoriji Grada. Time se nadležnim službama omogućuje uvid u stepen ugoženosti životne sredine koji je posledica nejonizujućih zračenja u radio-frekvencijskom opsegu.



2. REZIME REZULTATA DOSADAŠNJEG RADA NA PROJEKTU

Ugovorom br. VI-501-2/2009-25 od 26.05.2009. godine, koji je sklopljen između Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, definisane su potrebne aktivnosti za realizaciju "Programa monitoringa nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada u toku 2008. godine". Tekući projekat predstavlja nastavak aktivnosti koje su započete u toku 2004. godine pod nazivom "Monitoring nivoa EM polja u Gradu Novom Sadu".

2.1. REZIME REZULTATA PROJEKTA U 2004/2005. GOD.

U 2004/2005. god. započeto je sa realizaciom stručnog projekta pod nazivom "Monitoring nivoa elektromagnetskog polja u Gradu Novom Sadu" koji je Gradski sekretarijat za zaštitu i unapređenje životne sredine sufinansirao ugovorom br. 411/2004-I-C od 20.08.2004. god.

Osnovni cilj projekta bio je, da se na osnovu pozitivne zakonske regulative i svetske prakse utvrdi postupak merenja i obrade podataka o nivoima elektromagnetskog zračenja mobilnih, funkcionalnih i radio-difuznih sistema na teritoriji Novog Sada. Na osnovu tako razvijenog postupka, moguće je vršiti periodično praćenje i kontrolu nivoa elektromagnetskog zračenja u cilju zaštite stanovništva.

Konstatovano je da je za implementaciju programa monitoringa potrebno sprovesti niz aktivnosti koje se mogu podeliti u dve grupe:

1. kratkoročne (jednokratne, obično obuhvataju pripremne radnje) i 2. dugoročne, koje se moraju sprovoditi periodično.

U toku 2004/2005. godine definisani su postupci za sprovođenje merenja i obradu dobijenih rezultata. Preliminarna merenja nivoa EM polja izvršena su na 50 lokacija i dobijeni rezultati su prezentovani i analizirani u okviru konačnog izveštaja o realizaciji projekta [13].

Na osnovu obavljenih istraživanja i obrade rezultata merenja doneti su i sledeći zaključci:

Najveća izmerena vrednost pojedinačnog polja od 1,88 V/m (UKW servis na mernoj lokaciji broj 9 – Fakultet fizičke kulture) predstavlja svega 6,86 % od granične vrednosti 27,46 V/m, koju definiše JUS standard sa obaveznom primenom. Na osnovu prikupljenih rezultata merenja zaključeno je da postoji znatna rezerva do dostizanja maksimalnog dozvoljenog polja.

Preporuke koje se bave zaštitom od nejonizujućeg zračenja razmatraju i kumulativni efekat električnog polja sa različitim frekvencijama, na osnovu izraza:

.1GHz 300

MHz 1

2

,

MHz 1

kH 100

2

i iL

i

zi

i

EE

cE

U mernom opsegu 80 MHz – 2,5 GHz procentualna vrednost ove sume određena je za sve analizirane radio-servise, kao i za sve merne lokacije. Maksimalna kumulativna vrednost električnog polja utvrđena je na mernoj lokaciji broj 9 i dostiže svega 1,15 % od dozvoljene vrednosti.

Pri razmatranju gornjih navoda treba imati u vidu da su merenja sprovedena na javnim površinama na znatnom rastojanju od izvora EM polja. To znači da ovi rezultati ne isključuju mogućnost da u bliskoj okolini radio-predajnika ne dolazi do prevazilaženja graničnih vrednosti električnog polja. Pošto boravak ljudi u takvim zonama ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje, monitoring EM polja je pored slučajnih lokacija, u budućnosti potrebno vršiti i u neposrednoj okolini poznatih lokacija radio-predajnika.



U toku dosadašnjih medicinskih istraživanja nije potvrđeno da dugotrajno izlaganje pojedinaca nižim nivoima EM polja ima uticaja na njihovo zdravstveno stanje, međutim ova problematika je i dalje predmet mnogih tekućih istraživanja, tako da aktuelne granične vrednosti mogu biti korigovane u budućnosti. Dosadašnji i budući rezultati monitoringa polja u Gradu mogu se iskoristiti u okviru medincinskih studija za praćenje uticaja životne sredine na zdravlje ljudi.

Zbog toga, na osnovu dobijenih rezultata, samo načelno je moguće tvrditi da na javnim površinama ne postoje očigledni pokazatelji da je zdravlje populacije u Novom Sadu ugroženo nejonizujućim zračenjima u opsegu 80 MHz – 2,5 GHz.

2.2. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2005. GODINE

U cilju nastavka ranijih aktivnosti i daljeg unapređenja monitoringa EM polja na teritoriji

Grada Novog Sada u toku 2005. započeto je sa realizacijom sledećih dugoročnih aktivnosti:

1. Započeta je izrada evidencije svih značajnih izvora EM zračenja (izrada baze podataka svih imalaca sistema radio-veza i radio-difuznih stanica na teritoriji grada). U prvoj fazi naglasak je stavljen na sisteme mobilne ćelijske javne telefonije, poput GSM sistema koje poseduju operateri "Mobtel" i "Telekom Srbija". Zahvaljujući razumevanju i predusretljivosti samih operatera, za njihove bazne stanice na teritoriji Grada Novog Sada pribavljeni su svi potrebni podaci koji omogućuju kvalitetnu kontrolu EM emisija: radne frekvencije, snage i lokacije predajnika, visine i karakteristike predajnih antena.

2. Nastavljena je kontrola nivoa EM polja na slučajno određenim lokacijama. U toku tri meseca (period predviđen za realizaciju ove faze projekta) merenja su obavljena na 18 novih, slučajno obabranih, lokacija na teritoriji grada.

3. Merenja su ponovljena na 2 lokacije na kojima je detektovan najviši nivo EM emisije u toku 2004. godine. Na ovaj način je započeto sa formiranjem liste lokacija na kojima se vrši periodična provera. U toku budućih aktivnosti na izradi kompletne evidencije izvora EM zračenja, potrebno je za sve tačke za znatnim nivoima EM polja identifikovati izvore zračenja.

4. Razvijen je postupak merenja na mikrolokacijama u blizini radio-predajnika. Detaljna merenja obavljena su u okolini dve bazne stanice GSM sistema: "Telekom Srbija" – NS24/NSH24 koja je locirana na Upravnoj zgradi JP Elektrovojvodina na Bulevaru Oslobođenja 100 i "Mobtel" NS20 koja je locirana u blizini Srpskog narodnog pozorišta u Njegoševoj ulici broj 11.

Aktivnostima sprovedenim u toku 2004. i 2005. godine definisani su okviri za sprovođenje kvalitetnog monitoringa EM polja [14]. Do sada su realizovani svi planirani koraci koji vode ka uspostavljaju periodične kontrole EM polja na teritoriji Grada Novog Sada. Osim što je nastavljeno sa proverama polja na slučajno izabranim lokacijama, u toku 2005. godine napravljena su dva kvalitativna pomaka: u okviru izrade evidencije značajnih izvora EM zračenja prikupljeni su podaci o baznim radio stanicama GSM sistem operatera, a zatim je razvijen postupak merenja EM polja u njihovom bližem okruženju. Na osnovu dobijenih rezultata merenja moguće je doneti sledeće zaključke:

Dominantni doprinosi na većini mernih lokacija potiču od tri tipa servisa UKW, GSM 900 i GSM 1800.

U pogledu radio-servisa (UKW, GSM, wireless Internet access) čiji se predajnici postavljaju u gradskim zonama možemo konstatovati da maksimumi nejonizujućeg zračenja očekuju upravo u blizini predajnih antena, u pravcima maksimalnog zračenja. Takav slučaj je sa mernim lokacijama 7, 55 i 60 gde su detektovani maksimumi za UKW, GSM 900 i GSM1800 servise, respektivno.



Na poziciji broj 9, gde je u prethodnom periodu izmerena maksimalna UKW emisija detektovane su znatno niže vrednosti električnog polja (na 95,8 MHz vršna vrednost iznosi svega 46,7 mV/m). Na osnovu ovog primera možemo zaključiti da su radio-emisije promenljivog karaktera i da je stoga neophodno konstantno nadziranje, ukoliko se želi ispravna slika o nivoima nejonizujućeg zračenja.

U postupku merenja polja u neposrednom okruženju baznih stanica (na mikro-lokacijama) zapaženo je sledeće:

Maksimalne izmerene vrednosti električnog polja: 1,2 V/m na učestanosti 1806,4 MHz za Mobtel NS20 i 0,8 V/m na učestanosti 1826 MHz za Telekom Srbija NSH24, manje su od graničnih vrednosti.

Vrednosti polja na učestanostim u opsegu 1800 MHz u principu su manje od onih na 900 MHz, što je u skladu sa teorijskim očekivanjima (veće propagaciono slabljenje za opseg 1800 MHz).

Prostorna raspodela polja biće drugačija za radne opsege na 900 MHz i 1800 MHz pošto je uticaj okruženja (posmatrano kroz efekte refleksije, difrakcije itd.) frekvencijski zavisan. Zbog toga na učestanostima 900 MHz imamo bolje poklapanje sa raspodelom polja koja je određeno na osnovu predikcije.

Osim radne učestanosti na upotrebljivost predikcijom procenjenih vrednosti polja utiče i stepen urbanizovanosti. Na lokacijama obe bazne stanice potvrđeno je odstupanje od proračunatih vrednosti jer maksimum polja nije utvrđen na mernim tačkama koje su bile najbliže predajnim antenama! Zbog toga je proračun zasnovan na pretpostavci o propagaciji u slobodnom prostoru veoma nepouzdan za urbano gradsko okruženje.

Poređenjem nivoa zračenja koji je prouzrokovala sama bazna stanica, sa ukupnim zračenjem koje postoji u GSM radio-opsegu (uticaj udaljenih baznih stanica koje koriste druge radio-nosioce) moguće je utvrditi da bazna stanica u svom neposrednom okruženju predstavlja dominantni izvor nejonizujućeg zračenja.

Na osnovu analize rezultata merenja EM polja u Gradu Novom Sadu u 2005. godini, sačinjen je i predlog daljih mera, koji je Investitoru dat u konačnom izveštaju za ovu godinu [15], a sastoji se u sledećem:

1. Na osnovu interakcije sa građanima Novog Sada, može se konstatovati da postoji znatno interesovanje da se merenja obavljaju i van javnih površina, u stambenim ili poslovnim objektima. Napominjemo da u određenim slučajevima, kada se pomenuti objekti nalaze u neposrednoj blizini antena ili na pravcu maksimalnog zračenja, mogu biti izloženi većim nivoima EM zračenja u odnosu na vrednosti koje su prezentovane u okviru izveštaja Fakulteta tehničkih nauka. Razlog za ovakvu pojavu jeste prostorna usmerenost dijagrama zračenja antene i lokalizovanost izračene snage u jednom segmentu prostora. Stoga predlažemo Gradskoj upravi da ustanovi mehanizme koji bi omogućili da se kontrolna merenja sprovode i na zahtev ili inicijativu građanstva. Ovim bi se razrešio problem pristupa u privatne objekte i prostorije i unapredio kvalitet monitoringa, a time i zaštita stanovništva, odnosno životne sredine.

2. U cilju daljeg praćenja kvaliteta životne sredine preporučuje se obavljanje pojedinačnih merenja na novoizabranim lokacijama, odnosno periodično merenje na onim lokacijama na kojima su prethodna merenja pokazala veće vrednosti EM zračenja, tj. u blizini izvora EM zračenja.



3. Preporučuje se da se merenjima, pored Grada Novog Sada, obuhvate i prigradska naselja koja pripadaju Gradu.

4. Preporučuje se nastavak izrade evidencije izvora EM zračenja. Osim do sada prikupljenih podataka postoje i razni drugi imaoci radio-emisione opreme koje tek treba evidentirati.


U cilju nastavka ranijih aktivnosti i daljeg unapređenja monitoringa EM polja na teritoriji Grada Novog Sada u toku 2006.god. obavljene su, u skladu sa prihvaćenim programom, sledeće aktivnosti [16]:

1. Merenje EM polja, na do sada formiranoj mreži lokacija, uglavnom na užoj teritoriji grada (70 lokacija)

2. Obrada rezultata merenja i njihova prezentacija. Praktična primena i očekivani rezultati su sledeći:

Stvorena je mogućnost za periodičnu kontrolu nivoa elektromagnetskog zračenja na definisanim lokacijama, odnosno na velikom delu teritoriji Grada. Naravno, potrebno je prostornu merežu monitoringa dalje širiti, kako bi se obuhvatila cela teritorija Grada.

Organi Grada raspolažu, kao i u drugim oblastima zaštite životne sredine, periodičnim i sistematizovanim podacima o nivou EM zračenja u Gradu, pa shodno tim rezultatima, mogu da utiču na izbor lokacija i parametara novih radio-sistema.

Napomena: U cilju prostornog razvoja mreže za monitoring EM zračenja, predloženo je

povećanje broja mernih lokacija (30 lokacija, od čega 20 lokacija u gradskom području, a 10 lokacija u prigradskim naseljima). Zbog ograničenja raspoloživih budžetskih sredstava, u ovoj godini nije prihvaćeno predloženo povećanje broja mernih lokacija.

Izvođači ovog projekta uzeli su aktivno učešće na Tribini na temu "KVALITET ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA U 2005. GODINI", čiji je organizator bila Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, a povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine. Naslov programa bio je: "Monitoring nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada", a kratku prezentaciju programa uradio je prof. dr Vladimir Milošević, dipl.inž. sa Katedre za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.


U cilju daljeg unapređenja monitoringa EM polja na teritoriji Grada Novog Sada u toku 2007.god. obavljene su, u skladu sa prihvaćenim programom, sledeće aktivnosti [17]:

Merenje EM polja, na do sada formiranoj mreži lokacija, uglavnom na užoj teritoriji grada (70 lokacija)

Obrada rezultata merenja i njihova prezentacija. Poređenje rezultata merenja u ovoj i prethodnoj 2006.godini (merenja su vršena na

potpuno istim lokacijama).



Napomena: U cilju prostornog razvoja mreže za monitoring EM zračenja, ponovo je

predloženo povećanje broja mernih lokacija (30 lokacija, od čega 20 lokacija u gradskom području, a 10 lokacija u prigradskim naseljima). Zbog ograničenja raspoloživih budžetskih sredstava, ni u ovoj godini nije prihvaćeno predloženo povećanje broja mernih lokacija.

Izvođači ovog projekta uzeli su aktivno učešće na Tribini na temu "KVALITET ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA U 2006. GODINI", čiji je organizator bila Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, a povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine. Naslov programa bio je: "Monitoring nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada", a kratku prezentaciju programa uradio je prof. dr Vladimir Milošević, dipl.inž. sa Katedre za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. 2.5. REZIME AKTIVNOSTI U TOKU 2008. GODINE

U cilju daljeg unapređenja monitoringa EM polja na teritoriji Grada Novog Sada u toku 2008.god. obavljene su, u skladu sa prihvaćenim programom, sledeće aktivnosti :

Merenje EM polja, na do sada formiranoj mreži lokacija, uglavnom na užoj teritoriji grada (70 lokacija)

Obrada rezultata merenja i njihova prezentacija. Poređenje rezultata merenja u ovoj i prethodnim godinama (2006, 2007, 2008.

godina; merenja su vršena na potpuno istim lokacijama). Napomena: U cilju prostornog razvoja mreže za monitoring EM zračenja, ponovo je

predloženo povećanje broja mernih lokacija (30 lokacija, od čega 20 lokacija u gradskom području, a 10 lokacija u prigradskim naseljima). Zbog ograničenja raspoloživih budžetskih sredstava, ni u ovoj godini nije prihvaćeno predloženo povećanje broja mernih lokacija.

Izvođači ovog projekta uzeli su aktivno učešće na Tribini na temu "KVALITET ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA U 2007. GODINI", čiji je organizator bila Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, a povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine. Naslov programa bio je: "Monitoring nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada", a kratku prezentaciju programa uradio je prof. dr Vladimir Milošević, dipl.inž. sa Katedre za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.


U cilju daljeg unapređenja monitoringa EM polja na teritoriji Grada Novog Sada u toku 2008.god. obavljene su, u skladu sa prihvaćenim programom, sledeće aktivnosti :

Merenje EM polja, na do sada formiranoj mreži lokacija, uglavnom na užoj teritoriji grada (70 lokacija).

Merenje EM polja na novih 20 lokacija, od kojih je većina izabrana u seoskim naseljima koja pripadaju Gradu Novom Sadu, a manji deo u rubnim i ruralnim delovima Grada.

Obrada rezultata merenja i njihova prezentacija.



Poređenje rezultata merenja u ovoj i prethodnim godinama (2006, 2007, 2008, 2009. godina; merenja su vršena na potpuno istim lokacijama - 70).

Izvođači ovog projekta uzeli su aktivno učešće na Tribini na temu "KVALITET ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA U 2008. GODINI", čiji je organizator bila Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, a povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine. Naslov programa bio je: "Monitoring nivoa EM zračenja na teritoriji Grada Novog Sada", a kratku prezentaciju programa uradio je prof. dr Vladimir Milošević, dipl.inž. sa Katedre za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. PREZENTACIJA programa monitoringa data je u Prilogu 1. ovog izveštaja. Detaljni rezultati programskih aktivnosti, dati su u nastavku ovog izveštaja, u okviru glava 3. i 4.



3. EVIDENCIJA IZVORA EM ZRAČENJA Jedan od bitnih elemenata za kvalitetno sprovođenje monitoringa EM zračenja jeste utvrđivanje lokacija primopredajne opreme, na kojima se elektromagnetska energija emituje u okolni prostor. U toku 2005. god. započeto je sa izradom evidencije svih značajnih izvora EM zračenja, odnosno sa izradom baze podataka svih imalaca sistema radio-veza i radio-difuznih stanica na teritoriji grada. U prvoj fazi naglasak je stavljen na sisteme mobilne ćelijske javne telefonije, poput GSM sistema koje poseduju operateri "Telenor" i "Telekom Srbija". Zahvaljujući razumevanju i predusretljivosti samih operatera, za njihove bazne stanice na teritoriji Grada Novog Sada pribavljeni su svi potrebni podaci koji omogućuju kvalitetnu kontrolu EM emisija. Dostavljene su nam informacije o radnim frekvencijama, ekvivalentnim izotropnim snagama, lokacijama predajnika, visinama i karakteristikama predajnih antena. Raspoloživi podaci su na pogodan način organizovani u tabele sa rednim brojevima 3.1. – 3.3. Zbog montaže novih baznih stanica, ovi podaci će biti povremeno ažurirani. U toku je i montaža baznih stanica trećeg operatera mobilne telefonoje, "VIP Mobile" d.o.o. Po završetku ovog procesa, u toku 210 godine biće fomrirana baza osnovnih podataka o baznim stanicama ovog operatera, slično kao što je to urađeno u slučaju prva dva operatera. Pored mobilne javne telefonije značajne izvore em zračenja predstavlja i radio-difuzija (radio-fonija i televizija). Na osnovu "Plana raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije" [12], "Sl.glasnik RS" br. 6/2006, u tabelama 3.4. i 3.5. dati su podaci o radio i tv stanicama u Gradu Novom Sadu i bližoj okolini (stanice koje mogu imati uticaj na nivo polja na teritoriji Grada Novog Sada).



N E Half-power Beam Width (°) Tip BCCH TCH

1 NS Banatić Pariske komune 25 5013680 7408117656565

K739495K739495K739495

37.537.537.5

50150260

00-2

4157.3156.6756.01

548550552

586, 589, 595598, 601, 607574, 577, 583

2 NS Sud Sutjeska 1 5012259 7409857656565

K739632K739632

2xAP906516

181821

100200330

000

4151.8851.4054.10

117112109

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

3 NS Dnevnik Bulevar Oslobođenja 81 5012796 7409140656565

K739634K739634K739634

282828

90185330

000

4155.3254.8054.80

113116119

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

4 NS Niva Šumadijska 14 5013526 7410300656565

K739634K739634K739634

232323

90210330

-2-2-2

4154.4454.3254.32

109111115

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

5 NS Hotel "Park" 1800 Novosadskog sajma 35, KP 7534, KO Novi Sad 1 5012720 7408350

656565

K739495K739495K739495

3431.534

90210330

111

4156.9054.7856.53

524526528

515, 584, 590517, 596, 602513, 572, 578

6 NS Hotel "Park" Novosadskog sajma 35 5012720 7408350656565

K739632K739632K739632

343334

90210330

000

4154.0452.4553.77

108118106

86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85, 86, 94, 96, 104

72, 74, 76

7 NS Hotel Novi Sad Bulevar Jaše Tomića bb, Hotel Novi Sad 5013889 7408546656565

K739636K739634K739636

3232.532

60170280

0-2-1

4156.8856.1656.88

114117111

86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105

8 NS Jovana Dučića Bulevar Jovana Dučića 17 5012605 7406330656590

2xK7379062xAP9065162xK732480

434343

90190320

7+1912

4154.0256.7053.03

10911275

86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

9 NS Kamenjarstambeni objekat – kuća, vikend naselje,

Kamenjar-Asurdžićeva šuma, Novi Sad, KP 2613, KO Veternik

5010046 7404902 9065

K736858K730685

8.88.7

125275

11 33 46.59

46.59110113

10 NS Klisa K.P. 627, K.O. Novi Sad I 5017196 7408285656565

K739636K739636K739636

303030

10140250

-4-2-3

41565656

117108115

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 10587, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 95

76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85

11 NS Limani Cara Lazara 54 5011566 7408907656565

K739634K739634K739636

47.547.547.80

90210330

0-21

4156.4056.4056.92

110117115

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92,

93, 94, 95, 96, 97, 98, 9997, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

12 NS Limani 1800 Cara Lazara 54 5011566 7408907656565

K739495K739495K739495

47.1547.1547.15

90210330

224

4157.3156.6056.15

566562564

587, 592, 594599, 604, 606576, 580, 582

13 NS Liman 2 Veljka Petrovića 10 5011566 7410085656565

K739495K739495K739495

39.537.6537.65

45200290

414

4154.1954.1954.99

530532534

557, 585, 591559, 597, 603555, 573, 579

14 NS Industrijska zona KP 385/1, KO Novi Sad 4, Hemijska industrija Novi Sad, Primorska 86 5016882 7406390

656565

K739636K739636K739636

242424

30150260

-30-3

4156.2456.2456.24

107117119

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 10586, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 9576, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85

15 NS Mađar So Vojvode Mišića 1, Novi Sad 5012590 7410300656565

K739495K739495K739495

23.6521.6525.65

70210310

000

4156.2754.7256.15

554556558

588605581

16 NS Rodić Temerinski put bb 5018447 7409107656565

K739634K739634K739634

272727

90220330

-3-1-4

4155.1255.1255.12

113118111

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85

96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105

17 NS Sajam Hajduk Veljka 11 5012956 7408060 9.5 0 - 33 37.56 114111

98104

18 NS Sindikat Ul. M.Pupina 24 5012786 7410380656565

K739634K739634K739634

242424

70210330

000

4155.5254.8455.24

114111118

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

19 NS Termomont KP 3953/2, KO Novi Sad 1, Kisačka 84 5014490 7408920656565

2xK7396342xK7396342xK739634

30/27.830/27.8

30110/200/350

-1-3-5

4154.8054.8054.80

107113109

87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 9577, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85

97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105

20 NS Njegoševa Njegoševa 11 5013106 7409582656565

K739495K739495K739495

23.523.523.5

90210330

222

4155.5255.5255.52

518520522

539, 545, 551541, 547, 553537, 543, 549

21 NS TK centar Narodnih Heroja 2, PTT/Telekom 5012727 7409608656565

K741344K741344K741344

626262

90210330

000

4155.3356.1955.25

119106110

86, 94, 11676, 84, 11496, 104, 112

22 NS TK centar 1800 Narodnih Heroja 2, PTT/Telekom 5012727 7409608606060

K741344K741344K741344

626262

90210330

000

4155.8356.6755.75

512514516

521, 527, 533523, 529, 535519, 525, 531

23 NS Kaćanska ada - privremeno Konjički klub Graničar 5015096 7415146 65 K739636 8 310 -6 41 55.5 106 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104

24 Petrovaradin RJ "Stovarište", stara ciglana, Trandžamenska bb 5011462 7412061 65 2xAP906516 44.45

36.95 100 5 41 55.2555.52 104 98, 100, 102

25 Petrovaradin 2 Patrijarha Rajačića 30a, Petrovaradin 5012600 7412080909065

K739662K739662K739636

16.516.516.5

0130260

-3-3-5

4155.5255.5256.52

11792106

96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 10587, 108

76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85

26 Veternik KP 1299, KO Veternik 5012460 7402500656565

K7396342xK730376K739634

303030

20110250

-52-4

4155.1656.6655.16

114108116

96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 10586, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95

74, 76

integrisana

Visina (m) Azimut (°) Tilt (°)

Tabela 3.1. - Aktivne lokacije operatera "TELENOR" u Novom Sadu na dan 25.10.2005.

KoordinateLokacija AdresaRedni broj

Antena Frekvencijski kanaliEIRP (dBm)Snaga bazne stanice (dBm)



Kanal Rx freq Tx freq Kanal Rx freq Tx freq Kanal Rx freq Tx freq72 904.4 949.4 512 1710.2 1805.2 562 1720.2 1815.273 904.6 949.6 513 1710.4 1805.4 563 1720.4 1815.474 904.8 949.8 514 1710.6 1805.6 564 1720.6 1815.675 905 950 515 1710.8 1805.8 565 1720.8 1815.876 905.2 950.2 516 1711 1806 566 1721 181677 905.4 950.4 517 1711.2 1806.2 567 1721.2 1816.278 905.6 950.6 518 1711.4 1806.4 568 1721.4 1816.479 905.8 950.8 519 1711.6 1806.6 569 1721.6 1816.680 906 951 520 1711.8 1806.8 570 1721.8 1816.881 906.2 951.2 521 1712 1807 571 1722 181782 906.4 951.4 522 1712.2 1807.2 572 1722.2 1817.283 906.6 951.6 523 1712.4 1807.4 573 1722.4 1817.484 906.8 951.8 524 1712.6 1807.6 574 1722.6 1817.685 907 952 525 1712.8 1807.8 575 1722.8 1817.886 907.2 952.2 526 1713 1808 576 1723 181887 907.4 952.4 527 1713.2 1808.2 577 1723.2 1818.288 907.6 952.6 528 1713.4 1808.4 578 1723.4 1818.489 907.8 952.8 529 1713.6 1808.6 579 1723.6 1818.690 908 953 530 1713.8 1808.8 580 1723.8 1818.891 908.2 953.2 531 1714 1809 581 1724 181992 908.4 953.4 532 1714.2 1809.2 582 1724.2 1819.293 908.6 953.6 533 1714.4 1809.4 583 1724.4 1819.494 908.8 953.8 534 1714.6 1809.6 584 1724.6 1819.695 909 954 535 1714.8 1809.8 585 1724.8 1819.896 909.2 954.2 536 1715 1810 586 1725 182097 909.4 954.4 537 1715.2 1810.2 587 1725.2 1820.298 909.6 954.6 538 1715.4 1810.4 588 1725.4 1820.499 909.8 954.8 539 1715.6 1810.6 589 1725.6 1820.6

100 910 955 540 1715.8 1810.8 590 1725.8 1820.8101 910.2 955.2 541 1716 1811 591 1726 1821102 910.4 955.4 542 1716.2 1811.2 592 1726.2 1821.2103 910.6 955.6 543 1716.4 1811.4 593 1726.4 1821.4104 910.8 955.8 544 1716.6 1811.6 594 1726.6 1821.6105 911 956 545 1716.8 1811.8 595 1726.8 1821.8106 911.2 956.2 546 1717 1812 596 1727 1822107 911.4 956.4 547 1717.2 1812.2 597 1727.2 1822.2108 911.6 956.6 548 1717.4 1812.4 598 1727.4 1822.4109 911.8 956.8 549 1717.6 1812.6 599 1727.6 1822.6110 912 957 550 1717.8 1812.8 600 1727.8 1822.8111 912.2 957.2 551 1718 1813 601 1728 1823112 912.4 957.4 552 1718.2 1813.2 602 1728.2 1823.2113 912.6 957.6 553 1718.4 1813.4 603 1728.4 1823.4114 912.8 957.8 554 1718.6 1813.6 604 1728.6 1823.6115 913 958 555 1718.8 1813.8 605 1728.8 1823.8116 913.2 958.2 556 1719 1814 606 1729 1824117 913.4 958.4 557 1719.2 1814.2 607 1729.2 1824.2118 913.6 958.6 558 1719.4 1814.4 608 1729.4 1824.4119 913.8 958.8 559 1719.6 1814.6 609 1729.6 1824.6

560 1719.8 1814.8 610 1729.8 1824.8561 1720 1815 611 1730 1825

Tabela 3.2. - Frekvencijski raspored GSM kanala



R.B. Oznaka Lokacija Geo. širina Geo. dužina Adresa Tip antene Vis. ant. Azi. Tilt Tip ant. kabla Dužina Izl. snaga EIRP ERP Dodeljeni nosioci1 NS18 Novi Sad V - Autovojvodina 45°16'16.34"N 019°50'44.17"E Temerinska 95, Novi Sad APX906515-T0-947,5- 29.00 m 90 0 LCF7/8" 900 37.00 m 47.00 dBm 54.42 dBm 52.28 dBm 67,44,25,39,

APX906515-T0-947,5- 20.00 m 210 4 LCF7/8" 900 29.00 m 47.00 dBm 54.74 dBm 52.60 dBm 63,28,APX906515-T0-947,5- 29.00 m 320 0 LCF7/8" 900 37.00 m 47.00 dBm 54.42 dBm 52.28 dBm 65,41,30,36,

2 NS01 Zeleznicka stanica 45°15'51.02"N 019°50'14.17"E Bulevar Oslobodenja 1, Novi Sad 739655 59.00 m 25 0 LCF1/2" 900 14.79 m 47.00 dBm 53.48 dBm 51.34 dBm 70,23,34,52,APX906515-T6-947,5- 59.00 m 145 2 HCF1/2" 900 23.49 m 47.00 dBm 53.12 dBm 50.98 dBm 56,45,49,47,739623 59.00 m 265 6 LCF7/8" 900 30.93 m 47.00 dBm 54.80 dBm 52.66 dBm 54,31,39,27,

3 NS02 Novi Sad PTT 45°15'11.84"N 019°50'54.51"E Narodnih heroja 2, Novi Sad APX906515-T6-947,5- 57.00 m 20 0 LCF7/8" 900 34.42 m 47.00 dBm 54.32 dBm 52.18 dBm 58,46,50,42,37,29,31,48,738819 57.00 m 135 0 LCF7/8" 900 35.04 m 47.00 dBm 53.09 dBm 50.95 dBm 66,44,23,25,33,39,APX906515-T6-947,5- 52.00 m 260 2 LCF1/2" 900 18.22 m 47.00 dBm 54.39 dBm 52.25 dBm 60,41,52,35,

4 NS03 Bulevar Cara Lazara 45°14'19.90"N 019°49'57.18"E Bulevar Cara Lazara 81 Novi Sad 739634 62.00 m 60 3 LCF1/2" 900 14.89 m 47.00 dBm 54.97 dBm 52.83 dBm 53,27,739623 62.00 m 140 0 LCF7/8" 900 29.42 m 47.00 dBm 54.86 dBm 52.72 dBm 57,37,46,50,739623 62.00 m 280 6 LCF7/8" 900 20.86 m 47.00 dBm 55.21 dBm 53.07 dBm 59,43,23,33,

5 NS11 Petrovaradin 45°14'45.40"N 019°53'25.30"E Bozidara Adzije bb Petrovaradin 730376 32.00 m 190 0 LCF7/8" 900 39.41 m 47.00 dBm 56.06 dBm 53.92 dBm 65,31,38,43,730376 32.00 m 320 0 LCF7/8" 900 38.72 m 47.00 dBm 56.09 dBm 53.95 dBm 62,28,41,36,

6 NS13 NS- Hotel Park 45°15'10.84"N 019°49'57.52"E Novosadskog sajma 35, Novi Sad APX15G6-15D6-947,5- 35.00 m 20 0 LCF7/8" 900 26.00 m 47.00 dBm 53.86 dBm 51.72 dBm 58,23,33,43,APX15G6-15D6-947,5- 32.00 m 130 0 LCF1/2" 900 15.00 m 47.00 dBm 53.82 dBm 51.68 dBm 55,40,26,30,APX15G0-15D2-947,5- 36.00 m 260 4 LCF7/8" 900 69.00 m 47.00 dBm 52.44 dBm 50.30 dBm 66,38,50,46,

7 NS22 NS - Trg Neznanog junaka 45°15'13.79"N 019°51'34.15"E Neznanog junaka 6, Novi Sad 739623 26.00 m 90 3 LCF7/8" 900 13.00 m 47.00 dBm 55.52 dBm 53.38 dBm 60,40,38,43,739634 26.00 m 215 2 LCF7/8" 900 7.00 m 47.00 dBm 55.76 dBm 53.62 dBm 57,51,32,30,739634 26.00 m 325 0 LCF7/8" 900 13.00 m 47.00 dBm 55.52 dBm 53.38 dBm 54,26,24,35,

8 NS24 NS - Elektrovojvodina 45°14'43.81"N 019°50'45.22"E Bulevar oslobodenja 100, N Sad 739634 32.00 m 40 2 LCF7/8" 900 95.00 m 47.00 dBm 52.24 dBm 50.10 dBm 54,28,46,50,739623 51.00 m 140 0 LCF7/8" 900 41.00 m 47.00 dBm 54.40 dBm 52.26 dBm 59,35,42,52,739634 45.00 m 260 2 LCF7/8" 900 32.00 m 47.00 dBm 54.76 dBm 52.62 dBm 56,24,31,48,

9 NS23 Novi Sad - Jovana Ducica 45°15'7.00"N 019°48'24.94"E Jovana Ducica 7, Novi Sad APX15G0-15D2-947,5- 34.00 m 20 0 LCF7/8" 900 36.00 m 47.00 dBm 53.76 dBm 51.62 dBm 57,29,48,25,APX13G8-15D6-947,5- 35.00 m 140 0 LCF7/8" 900 16.00 m 47.00 dBm 52.46 dBm 50.32 dBm 68,35,52,41,APX15G0-15D2-947,5- 34.00 m 275 0 LCF7/8" 900 36.00 m 47.00 dBm 53.76 dBm 51.62 dBm 55,45,50,37,

10 NSR01 NS - Kamenjar 45°13'44.71"N 019°46'53.44"E Naselje Kamenjar, Beocin 739632 9.00 m 255 0 LCF1/2" 900 10.00 m 43.00 dBm 55.32 dBm 53.18 dBm 70,50,11 NSH24 NS - Elektrovojvodina 45°14'43.81"N 019°50'45.22"E Bulevar oslobodenja 100, N Sad APX186515-T6-6-1850- 32.00 m 40 2 LCF7/8" 1800 95.00 m 45.00 dBm 48.33 dBm 46.19 dBm 616,639,653,649,

APX186515-T2-2-1850- 51.00 m 140 0 LCF7/8" 1800 41.00 m 45.00 dBm 51.83 dBm 49.69 dBm 626,641,645,655,APX186515-T6-6-1850- 45.00 m 260 2 LCF7/8" 1800 32.00 m 45.00 dBm 52.42 dBm 50.28 dBm 619,647,636,657,

12 NS32 NS - Veternik 45°15'0.64"N 019°45'34.35"E Veternik Omladinska bb kp1299/2 APX906515L-T0-0-948+ 29.00 m 15 2 LCF7/8" 900 33.00 m 47.00 dBm 54.68 dBm 52.54 dBm 62,51,35,44,APX906515L-T0-0-948+ 29.00 m 120 3 LCF7/8" 900 33.00 m 47.00 dBm 54.68 dBm 52.54 dBm 65,26,42,40,APX906515L-T0-0-948+ 29.00 m 250 4 LCF7/8" 900 33.00 m 47.00 dBm 54.68 dBm 52.54 dBm 58,46,52,29,

13 NSH13 NS - Hotel Park 1800 45°15'10.84"N 019°49'57.52"E Novosadskog sajma 35, Novi Sad APX15G6-15D6-1850- 35.00 m 20 0 LCF7/8" 1800 26.00 m 45.00 dBm 51.81 dBm 49.67 dBm 625,633,646,660,APX15G6-15D6-1850- 32.00 m 130 0 LCF1/2" 1800 15.00 m 45.00 dBm 51.92 dBm 49.78 dBm 628,635,648,658,APX15G0-15D2-1850- 36.00 m 260 4 LCF7/8" 1800 69.00 m 45.00 dBm 49.12 dBm 46.98 dBm 620,640,644,656,

14 NSH23 Novi Sad - 45°15'7.00"N 019°48'24.94"E Jovana Ducica 7, Novi Sad APX15G0-15D2-1850- 34.00 m 20 0 LCF7/8" 1800 36.00 m 45.00 dBm 51.26 dBm 49.12 dBm 615,634,647,651,Jovana Ducica 1800 APX13G8-15D6-1850- 35.00 m 140 0 LCF7/8" 1800 16.00 m 45.00 dBm 52.86 dBm 50.72 dBm 613,638,642,653,

APX15G0-15D2-1850- 34.00 m 275 0 LCF7/8" 1800 36.00 m 45.00 dBm 51.26 dBm 49.12 dBm 622,636,649,658,15 NSM04 Spens 1 45°14'49.13"N 019°51'4.83"E APX13G8-15D6-1850- 15.00 m 80 -2 LCF1/2" 1800 10.00 m 33.00 dBm 43.55 dBm 41.41 dBm 624,651,637,643,16 NSM05 Spens 2 45°14'51.82"N 019°51'4.55"E 739651 3.20 m 170 0 LCF1/2" 900 5.00 m 33.00 dBm 35.75 dBm 33.61 dBm 64,48,17 NS38 Sremska Kamenica 45°13'4.31"N 019°51'55.81"E APX906515-T6-947,5- 33.00 m 70 2 LCF7/8" 900 50.00 m 47.00 dBm 53.70 dBm 51.56 dBm 55,29,

APX906515-T0-947,5- 50.00 m 140 2 LCF7/8" 900 68.00 m 47.00 dBm 53.18 dBm 51.04 dBm 64,24,APX906515-T6-947,5- 33.00 m 260 6 LCF7/8" 900 50.00 m 47.00 dBm 53.70 dBm 51.56 dBm 67,40,

18 NSH02 Novi Sad 10 45°15'11.84"N 019°50'54.51"E Narodnih heroja 2, Novi Sad APX186515-T6-6-1850- 57.00 m 20 1 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 619,635,648,658,APX186515-T6-6-1850- 57.00 m 135 0 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 621,633,646,660,APX186515-T6-6-1850- 52.00 m 260 2 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 614,638,641,652,

19 NSH01 Novi Sad 9 45°15'51.02"N 019°50'14.17"E Bulevar Oslobodenja 1, Novi Sad APX186515-T6-6-1850- 59.00 m 25 2 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 617,642,639,653,APX186515-T6-6-1850- 59.00 m 145 2 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 612,644,651,655,APX186515-T6-6-1850- 59.00 m 265 1 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 627,636,649,657,

20 NSH03 Novi Sad 11 45°14'19.90"N 019°49'57.18"E Bulevar Cara Lazara 81 Novi Sad APX186515-T6-6-1850- 62.00 m 60 2 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 623,643,650,654,APX186515-T2-2-1850- 62.00 m 140 1 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 629,637,640,656,APX186515-T6-6-1850- 62.00 m 280 1 LCF7/8" 1800 33.00 m 45.00 dBm 52.35 dBm 50.21 dBm 625,633,646,660,

21 NS42 Pivara_MB 45°18'16.49"N 019°50'26.49"E APX906515L-T0-0-948+ 27.00 m 100 0 LCF1/2" 900 18.00 m 47.00 dBm 54.70 dBm 52.56 dBm 56,27,35,49,APX906515L-T0-0-948+ 27.00 m 215 1 LCF1/2" 900 18.00 m 47.00 dBm 54.70 dBm 52.56 dBm 61,43,38,32,APX906515L-T0-0-948+ 27.00 m 300 0 LCF1/2" 900 18.00 m 47.00 dBm 54.70 dBm 52.56 dBm 68,40,29,46,

Tabela 3.3. - Bazne stanice operatera "Telekom Srbija" na teritoriji Grada Novog Sada


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad ii


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad iii

TABELA 3.4.

PLAN RASPODELE FREKVENCIJA ZA FM RADIODIFUZNE STANICE NA TERITORIJI NOVOG SADA

- PRIKAZ PO FREKVENCIJAMA -

ID broj

f (MHz)

Naziv lokacije

Koordinate

Visina kote (m)

Visina antene

(m)

Pol.

ERP (dBW)

Azimut maks.

zračenja 007905 87,7 Venac 019E52 45N09 502 135 H 47 ND 400149 88,2 Kać 019E57 45N18 82 63 M 24,8 ND 008028 89,0 S.Karlovci 019E57 45N12 100 40 H 20 250 007938 89,5 Novi Sad 019E52 45N14 142 45 H 40 ND 400168 90,0 Novi Sad 019E50 45N46 77 40 M 24,8 ND 007906 90,5 Venac 019E52 45N09 502 135 H 47 ND 500143 91,0 Novi Sad 019E50 45N15 77 66 H 24,8 ND 400169 91,8 Novi Sad 019E50 45N15 77 40 M 24,8 ND 200047 92,2 Novi Sad 019E51 45N15 77 50 H 24,8 ND 007907 92,9 Venac 019E52 45N09 502 135 H 50 ND 007908 94,1 Venac 019E52 45N09 502 135 H 47 ND 007499 94,5 Crveni Čot 019E43 45N09 539 60 M 48,8 ND 400167 95,8 Novi Sad 019E50 45N15 77 40 M 24,8 ND 007500 96,5 Crveni Čot 019E43 45N09 539 60 M 48,8 ND 007909 97,2 Venac 019E52 45N09 502 135 H 40 ND 200068 98,8 Novi Sad 019E50 45N16 78 68 H 24,8 ND 200031 99,5 Futog 019E42 45N14 78 50 H 24,8 ND 007910 100,0 Venac 019E52 45N09 502 135 H 47 ND 200023 100,6 Novi Sad 019E52 45N15 147 15 H 30 ND 400170 101,0 Novi Sad 019E50 45N16 77 40 M 24,8 ND 007502 101,8 Crveni Čot 019E43 45N09 539 60 M 51,1 ND 007501 103,2 Crveni Čot 019E43 45N09 539 60 H 47 ND 400199 104,5 Novi Sad 019E50 45N16 78 66 H 24,8 ND 200101 107,0 Venac 019E52 45N09 502 65 H 30 000/170 500266 107,5 Novi Sad 019E50 45N16 78 66 H 24,8 ND


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad iv

TABELA 3.5.

PLAN RASPODELE KANALA ZA TV RADIODIFUZNE STANICE

- PRIKAZ PO KANALIMA -

ID broj

Kanal

Naziv lokacije

Koordinate

Visina kote (m)

Visina antene

(m)

Polar.

ERP (kW)

Azim. maks.

zračenja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 9C81/07 10 Cr.Čot 194259E 450900N 538 80 H 100 ND

3V1071/04 12 S. Karlovci 195834E 451555N 76 40 H 0,200 150-320 9V5000041 22 Bukovac 195403E 451151N 200 20 H 0,050 ND

9C82/07 24 Cr.Čot 194259E 450900N 538 80 H 1000 ND 2P0000011 27 Venac 195044E 450917N 500 65 H 6000 050/320

1C83/05 30 Cr.Čot 194259E 450900N 538 80 H 1000 ND 9V5000021 35 Venac 195044E 450917N 500 65 H 6000 050/180/320 2V1073/00 37 S. Karlovci 195834E 451555N 76 40 H 0,500 150-320

2V52/05 41 Venac 195044E 450917N 500 159 H 1000 ND 2P000018 44 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270

9V5000012 46 S. Karlovci 195834E 451555N 76 40 H 0,500 150-320 100322/01 46 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 1V53/07 48 Venac 195044E 450917N 500 159 H 1000 ND

2P0000316 50 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 7V1092/06 50 S.Ledinci 194845E 451123N 240 20 H 0,050 35/170 9V5000032 54 Bukovac 195403E 451151N 200 20 H 0,050 ND 2P0000447 56 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 9V5000015 56 S.Ledinci 194845E 451123N 240 20 H 0,050 35/170 9V5000033 57 Bukovac 195403E 451151N 200 20 H 0,050 ND 9V5000013 58 S. Karlovci 195834E 451555N 76 40 H 0,500 150-320 9V5000028 60 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 2P0000448 62 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 2P0000433 64 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270 2P0000165 66 Cr.Čot 194259E 450900N 538 100 H 200 ND 2P0000429 69 N.S. Mišeluk 195157E 451356N 140 30 H 1000 000/090/270


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad v

4. MERENJE INTENZITETA ELEKTRIČNOG POLJA 4.1. UTICAJ ELEKTROMAGNETSKOG ZRAČENJA NA ŽIVOTNU

SREDINU Primopredajna radio-oprema svojim radom ne zagađuje životnu sredinu više od drugih

elektronskih uređaja: ne proizvodi značajne nivoe buke, vibracija niti ispoljava znatno toplotno dejstvo. Zbog toga se može reći da ispravna oprema koja je u funkciji ne predstavlja potencijalnog zagađivača vode, vazduha ili zemljišta. Za rashodovanu opremu postaju bitni njeni gradivni materijali, ali se postupak odlaganja u tom slučaju ne razlikuje u odnosu na druge električne uređaje.

Postojanje rezervnog napajanja i akumulatorskih baterija, zahteva njihovo adekvatno smeštanje, pravilno rukovanje i odlaganje nakon završene eksploatacije. Pošto se za smeštaj standardnih, otvorenih akumulatora zahtevaju posebni uslovi (posebne prostorije sa prirodnom ventilacijom, zapremine veće od 10 m3, i podom od keramičkih pločica otpornih na kiselinu, sa nagibom i slivnikom), danas se uglavnom koriste hermetizovani akumulatori. Hermetizovani akumulatori punjeni su elektrolitom u obliku gela, nemaju štetnih ni eksplozivnih isparenja i ne zahtevaju posebne prostorne i ventilacione uslove smeštaja.

Najznačajnija interakcija između radio-sistema i okoline u kojoj funkcioniše, jeste povećanje nivoa EM zračenja koje je neraskidivo vezano sa suštinom radio-prenosa. Za razliku od drugih vidova komunikacije koji koriste poseban prenosni medijum (parica, koaksijalni ili optički kabl), radio-komunikacije znatno manje kanališu prostor u koji se emituje energija. Emitovana EM energija utiče na materijale kroz koje se prenosi i može izazvati neželjene efekte na živa bića i životnu sredinu. Zbog toga je potrebno vršiti nadzor nad emitovanim zračenjem, kako bi se ono održavalo na prihvatljivom nivou.

Intenzitet parazitskog EM zračenja koje potiče od adekvatno konstruisanih i realizovanih primopredajnih radio-uređaja, treba da bude zanemarljiv u odnosu na snagu koje okolini predaje antena. Proizvođač ima obavezu da utvrdi koju klasu zahteva elektromagnetske kom-patibilnosti (EMC) ispunjava njegova oprema i da to saopšti u deklaraciji proizvoda. Na osnovu ovog podatka moguće je pretpostaviti maksimalni očekivani intenzitet parazitnog EM polja koji će generisati elektronska oprema. Smeštanje opreme u zatvorene prostorije (zidani objekti ili namenski kontejneri) dodatno redukuje eventualno EM "curenje".

Dakle, kritičnu tačku i izvor značajnih EM zračenja predstavlja antenski sistem radio-stanice, čija je osnovna uloga pretvaranje vođenih električnih signala u slobodan EM talas. Sa stanovišta uticaja izračene EM energije baznih stanica na životnu okolinu, za istu predajnu snagu usmereni antenski sistemi su kritičniji od neusmerenih., jer usmerene antene najveći deo snage emituju u pravcu glavnog snopa zračenja, a znatno manji deo snage u svim ostalim pravcima. Zbog toga je mogućnost pojave nedozvoljenog nivoa EM polja najverovatnija upravo u pravcima maksimalnog zračenja antena baznih stanica. 4.1.1. Dejstvo nejonizujućeg radio-frekvencijskog zračenja

Tehnološki razvoj je doneo veliki broj veštačkih izvora EM zračenja i prouzrokavao opšte povećanje njegovog nivoa. U veštačke izvore spadaju uređaji u ljudskom okruženju koji stvaraju električno, magnetsko i elektromagnetsko polje. Prouzrokovano EM zračenje može da bude poželjno i namerno (radio i televizijski prenosi, mobilna telefonija), ali može da predstavlja i prateću pojavu u okolini dalekovoda, transformatora, električnih i elektronskih


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad vi

uređaja.Upotreba sve većeg broja ovakvih uređaja doprinosi sve višem nivou profesionalne, ali i ambijentalne izloženosti čoveka pojedinim delovima elektromagnetskog spektra.

EM zračenja na radio-frekvencijama, spadaju u grupu nejonizujućih zračenja. Pod nejonizujućim zračenjem podrazumeva se elektromagnetsko zračenje koje ima talasne dužine veće od 100 nm, odnosno frekvencije od 0 do 3 PHz (3x1015 Hz) i energiju fotona manju od 12,4eV. Ona obuhvataju: ultraljubičasto ili ultravioletno zračenje (talasne dužine od 100nm do 400nm), vidljivo zračenje (talasne dužine od 400nm do 780nm), infracrveno zračenje (talasne dužine od 780nm do 1mm), radio-frekvencijsko (RF) zračenje (frekvencije od 10kHz - 300GHz), elektromagnetska polja niskih frekvencija (frekvencije 0 - 10kHz) i lasersko zračenje. Nejonizujuća zračenja obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20kHz [1]. Ovaj tip zračenja pokazuje drugačiji i manje štetan uticaj na živa bića, u odnosu na jonizujuća zračenja (rentgensko i gama-zračenje) koja imaju znatno manju talasnu dužinu i stoga dolaze u interakciju sa velikim hemijskim molekulima, od kojih su sastavljena sva živa bića, te na taj način prouzrokuju značajne biološke promene [2].

4.1.2. Uticaj nejonizujućeg zračenja na žive organizme Nejonizujuća zračenja mogu da izazovu termičke, netermičke i biološke efekte u živim

organizmima. Termički efekti, koji predstavljaju osnovni vid dejstva radiofrekvencijskog zračenja na žive

organizme, manifestuju se u vidu zagrevanja tkiva. Toplota koju prouzrokuje elektromagnetsko polje, preraspoređuje se termoregulacionim mehanizmom, kao vrstom odbrane organizma od pregrevanja. Zbog toga su najugroženiji delovi organizma sa malim brojem krvnih sudova, koji služe za regulaciju telesne temperature.

Netermički i biološki efekti mogu da imaju uticaja na DNK, enzime, imunološke mehanizme u organizmu, međućelijsku razmenu, elektrolizu, pojavu nadražaja u nervnim ćelijama, kao i na elektrohemijske i rezonantne efekte unutar ćelija.

Promene u različitim tkivima, pri istom nivou zračenja, su različite. Osim ovih primarnih dejstava nejonizujućeg zračenja, treba da se spomenu i sekundarni uticaji, u vidu imunoloških promena, disbalansa u radu hormona, kao i pojave psiho-vegetativnih reakcija.

Na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja, postavljene su preporuke o izlaganju stanov-ništva elektromagnetskom zračenju i poljima, ali, za sada, ne mogu da se sagledaju svi zdravstveni aspekti.

U opsegu RF zračenja značajni su stimulativni efekti (pobuda nervnih i mišićnih ćelija, kao i uticaj na funkcije nervnog sistema), a dominiraju termički efekti koji se manifestuju kao lokalna pregrevanja tkiva ili toplotni šokovi na nivou čitavog tela. Zagrevanja su vezana za mehanizam apsorpcije u tkivu, pa se kvantifikuju kroz vrednost specifične brzine apsorpcije – SAR (Specific Absorbtion Rate). SAR se izražava u W/kg i zavisi od parametara EM polja (frekvencija, intenzitet, polarizacija, rastojanja od izvora zračenja (blisko i udaljeno polje), ....), od veličine, geometrije i dielektričnih osobina tela, kao i uticaja drugih objekata u blizini tela. Ustanovljeno je da negativni biološki efekti, u opsegu frekvencija od 10 MHz do nekoliko GHz mogu biti uzrokovani povećanjem temperature tkiva za 10C. Ovakvo povećanje temperature može izazvati nepovratna oštećenja najosetljivijih tkiva, ako je u prosečnom okruženju, čitavo telo izloženo vrednosti SAR od 4 W/kg u periodu od oko 30 min.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad vii

Specifičnu brzinu apsorpcije energije (SAR) je vrlo teško izmeriti, tako da se, ustvari, meri intenzitet vektora jačine električnog polja E, pa se na osnovu dobijenih vrednosti, izračunavaju vrednosti specifične brzine apsorpcije energije (SAR) po formuli

kgWESAR

2

, (4.1)

pri čemu je S/m specifična provodnost tkiva, a kg/m3 je specifična težina tkiva.

4.1.3. Zakonska regulativa i dozvoljeni nivoi nejonizujućeg zračenja

Međunarodna i nacionalna ograničenja se postavljaju da bi se opšta ljudska populacija zaš-titila od kratkoročnih i/ili dugoročnih zdravstvenih tegoba povezanih sa izlaganjem RF zračenju.

Najviše međunarodno telo koje se bavi regulativom u oblasti nejonizujućeg zračenja, International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection – ICNIRP, publikovalo je više značajnih preporuka i dokumenata [3]-[6], među kojima je i "Guidelines for Limiting Exposure to Time-Varying Electric, Magnetic, and Electromagnetic Fields (up to 300 GHz)".

Radi ujednačavanja kriterijuma sa zahtevima u pogledu očuvanja i podizanja kvaliteta životne sredine unutar Evropske unije, članice Evropskog komiteta za standardizaciju u elektrotehnici (CENELEC – European Committee for Electrotechnical Standardization) izdali su predlog standarda pod nazivom "Human Exposures To Electromagnetic Fields. High Frequency (10 kHz to 300 GHz), European prestandard ENV 50166-2" [7].

Jedini važeći dokument koji u SCG tretira oblast nejonizujućeg zračenja jeste jugoslovenski standard sa obaveznom primenom, JUS N.NO.205, pod nazivom "Radio-komunikacije. Radio-frekvencijska zračenja. Maksimalni nivoi izlaganja koji se odnose na ljude", Sl. list SRJ br. 50/90 [8]. U pogledu metoda merenja JUS standard se poziva na standardizovane metode i dozvoljava upotrebu metoda koje definišu australijski standardi AS 2772 i AS2772.2 [9]. Ovaj standard definiše merne procedure za slučajeve kada se izvori zračenja nalaze na rastojanju većem od 20 cm od čovekovog tela.

Zaštita od nejonizujućeg zračenja do sada nije detaljno uređena Zakonom o zaštiti životne sredine Republike Srbije [10]. Postoji samo Predlog Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja iz novembra 2002. godine [11].

Većina standarda koji regulišu ovu oblast (uključujući i JUS N.NO.205) definiše dve grupe

osnovnih ograničenja (i referentnih vrednosti za dozvoljenu izloženost zračenju): jedna se odnosi na stanovništvo (general population), koje u principu nije upoznato sa efektima zračenja i prema tome nije u stanju da primeni adekvatne mere zaštite, dok se druga odnosi na profesionalce (occupational exposure) kojima je u opisu radnog mesta izlaganje određenoj dozi zračenja. Učesnici druge grupe su najčešće posebno obučeni i koriste adekvatnu zaštitu, tako da je u njihovom slučaju moguće tolerisati veću izloženost zračenju. Dodatni faktori sigurnosti koji razdvajaju ove dve grupe nisu konstantni, već je uspostavljena složena zavisnost koja se menja u zavisnosti od frekvencijskih opsega.

Slika 4.1. prikazuje ograničenja koja se, na osnovu dozvoljenih vrednosti SAR, postavljaju na maksimalnu jačinu električnog polja. Na njoj je moguće uočiti da postoje dve grupe ICNIRP krivih: jedna se odnosi na profesionalno izlaganje EM polju, dok druga daje ograničenja za izlaganje stanovništva. Osim toga postoji i druga podela prema načinu merenja jačine električnog polja. ICNIRP krive prikazane punom linijom primenjuju se na merenja


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad viii

električnog polja sa 6-to minutnim usrednjavanjem. Pored ovih krivih postoje vršne vrednosti polja koje ni jednog trenutka ne bi smele biti prevaziđene. Poslednje dve krive koje su date na slici 4.1. predstavljaju granične vrednosti postavljene jugoslovenskim standardom sa obaveznom primenom JUS N.NO.205.

100 102 104 106 108 1010 1012101

102

103

104

105 Granicne vrednosti

frekvencija [Hz]

jaci

na E

-pol

ja [V

/m]

ICNIRP profesionalciICNIRP stanovništvoICNIRP prof. vršnoICNIRP stan. vršnoRFEX stanovništvoJUS profesionalciJUS stanovništvo

Slika 4.1. - Granične vrednosti za izlaganje vremenski promenljivom električnom polju.

Primećujemo da JUS krive nisu usklađene sa međunarodnim ICNIRP preporukama,

međutim one u oblasti od interesa definišu najstrože zahteve, tako da će izmerene srednje vrednosti E-polja (u intervalu od 6 min.) biti upoređene sa graničnim vrednostima koje definiše JUS standard: 27,46 V/m za stanovništvo i 61,4 V/m za profesionalce. Vršna vrednost električnog polja koje uopšte ne sme biti prevaziđena, prema JUS standardu, iznosi 1940 V/m.

U slučaju istovremenog izlaganja poljima tela različitih frekvencija potrebno je utvrditi kakvo je ukupno dejstvo. Kada se u pitanju termalni efekti koji se manifestuju na frekvencijama većim od 100 kHz moguće je istovremeno tretirati SAR i vrednosti gustine snage (S) upotrebnom sledećeg izraza

.1GHz 300

GHz 10

GHz 10

kH 100

i L

i

zi L

i

SS

SARSAR (4.2)

Odgovarajući referentni nivoi u istom opsegu tretiraju se na sličan način:

.1

GHz 300

MHz 1

2

,

MHz 1

kH 100

2

i iL

i

zi

i

EE

cE

(4.3)


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad ix

U gornjim izrazima veličine koje u indeksu imaju oznaku L predstavljaju referentne vrednosti koje se uzimaju iz (npr. ICNIRP) tabela ili sa grafika koji definišu granične vrednosti. Vrednost za c je različita u zavisnosti da li se radi o vrednostima za zaštitu stanovništva V/m /87 fc ili profesionalnih radnika V/m /610 fc .

S obzirom na raspoloživu opremu, FTN u ovom trenutku može da obavlja merenja EM polja u opsegu frekvencija od 80 MHz do 2,5 GHz - interval koji je na slici 4.1. prikazan žutom bojom.

4.1.4. Uticaj nejonizujućeg zračenja na tehničke uređaje

Prisutna EM polja mogu negativno da utiču na rad električnih uređaja. Stepen elektromagnetske interferencije (EMI) zavisi od rastojanja, snage i frekvencije talasa, te od otpornosti elektronskih komponenti na uticaj tih talasa. Postoje standardi i preporuke koje definišu otpornost na interferenciju, kao i maksimalnu dozvoljenu snagu elektromagnetskog polja, koju smeju da prouzrokuju. U drugom slučaju radi se o zahtevima elektromagnetske kompatibilnosti (EMC). Jasno je da minimizovanje rizika od EMI leži u pooštravanju zahteva za EMC.

Većina proizvođača komercijalne elektronske opreme testira svoje uređaje u skladu sa stan-dardom koji je izdala Međunarodna elektrotehnička komisija (International Electrotechnical Commission - IEC) pod brojem IEC 1000-4-3 (EN 6100-4-3). Prema ovom standardu, komercijalni elektronski uređaji treba normalno da funkcionišu u polju elektromagnetskog talasa u kome je intenzitet vektora jačine električnog polja E=3 V/m (pri čemu je nosilac amplitudno modulisan signalom učestanosti 1 kHz, sa dubinom modulacije od 80%). S druge strane, proizvođači profesionalne i industrijske opreme najčešće testiraju svoju opremu za intenzitet vektora jačine električnog polja od E=10 V/m, što odgovara okruženju sa visokim nivoom elektromagnetskih smetnji. Većina proizvođača, međutim, iz razloga veće pouzdano-sti testira svoju opremu i za nešto strožije uslove od propisanih.

Za obezbeđivanje ispravnog funkcionisanja delova opreme na lokaciji uređaja, intenzitet vektora jačine električnog polja E ne treba da pređe vrednosti date u tabeli 4.1.

Tabela 4.1. Referentne vrednosti nivoa intenziteta vektora jačine električnog polja E i klase uređaja

Frekvencijski opseg od 80MHz do1GHz Klasa

uređaja Intenzitet vektora jačine

električnog polja E [V/m] Nivo elektromagnetske interferencije okruženja u

kome se pojedini uređaji koriste

1 1 nizak nivo (radio,TV antene na rastojanju većem od 2km)

2 3 prosečan nivo (tipično komercijalno okruženje)

3 10 visok nivo (tipično industrijsko okruženje)

x Posebno dozvoljen nivo podleže dogovoru (posebni standardi)


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad x

4.2. MERE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Radio-stanice svojim radom ne zagađuju vodu, vazduh i zemljište. Ne proizvode buku, ni vibracije, a rad radio-stanica nema toplotnih ili hemijskih dejstava. Normalan rad radio-stanice, sa te strane, ne ugrožava životnu sredinu i tehničko okruženje.

Ispravnom konstrukcijom radio-stanice i pogodnim izborom lokacije uređaja i antenskih sistema, moguće je potpuno kontrolisati neželjena elektromagnetska zračenja i svesti ih na najmanju moguću meru, koja je daleko ispod propisanih granica. Šta više, ispravna konstrukcija i realizacija radio-stanice sa stanovišta elektromagnetske kompatibil-nosti i uticaja na životnu sredinu, istovremeno daje mogućnost da se postignu maksimalni efekti u eksploataciji radio-stanice i kvaliteta prenosa.

U cilju dodatne zaštite životne sredine i tehničkih uređaja treba da se primene i dopunske mere zaštite, koje predstavljaju sledeće aktivnosti:

Radio-stanica mora biti zaključana i zaštićena od neovlašćenog pristupa, Potrebno je sprečiti neovlašćen pristup antenskom sistemu: ukoliko se antenski

stub/nosač nalazi na postojećem objektu potrebno je postaviti korpu od žice, a u slučaju kada antenski stub predstavlja nezavisan objekat koristi se adekvatna ograda. Na uočljivim mestima, potrebno je postaviti table sa obaveštenjem o zabrani prilaska antenskom stubu.

Zabranjene su bilo kakve aktivnosti na antenskom stubu radio-stanice (npr. usmeravanje antene), sve dok se ne isključi napajanje radio-stanice. Pravo pristupa i održavanja radio-stanice i antenskog sistema imaju samo radnici koji su obučeni za poslove održavanja i upoznati sa činjenicom da nikakve aktivnosti ne mogu da se obavljaju na antenskom stubu, pre nego što se isključi napajanje radio-stanice.

S obzirom da se u RF pojačavačima i u filtrima koji služe za kombinovanje i distribuciju signala radio-stanica koristi berilijum-oksid, koji spada u kancerogene materije, neophodno je sprečiti njegov uticaj na životnu sredinu. To se postiže isticanjem uputstava o rukovanju i odlaganju berilijum-oksida na lokaciji instalacije radio-stanice, kao i adektavnom obukom tehničkog servisnog osoblja.

Antenski sistem radio-stanice mora se projektovati tako da se u glavnom snopu zračenja antene ne nalaze antenski sistemi drugih komercijalnih ili profesionalnih uređaja, kao ni sami uređaji. To se postiže izborom optimalne visine antene, kao i pravilnim izborom pozicije antenskog sistema na samom objektu. Na žalost, usled neadekvatnog kvaliteta antenskih pojačavača u nekim komercijalnim TV prijemnicima, može da dođe do smetnji u prijemu. Problemi ovog tipa mogu da se reše zakretanjem antene TV prijemnika, upotrebom filtra nepropusnika opsega za ometajući opseg ili upotrebom kvalitetnog antenskog pojačavača.

U slučaju kada se antenski sistem radio-stanice instalira u neposrednoj blizini stambenog ili poslovnog objekta (u krugu poluprečnika od 300 m) neophodno je merenjima utvrditi nivoe zračenja na najugroženijim delovima tih objekata.

U slučaju da na lokaciji radio-stanice postoje i drugi sistemi koji emituju elektromagnetske talase (radio i TV uređaji i repetitori, bazne stanice sistema mobilne telefonije, itd.) merenjima je potrebno utvrditi da li zbirni uticaj svih emisija u skladu sa propisanim standardima i normama za zaštitu životne sredine. U ovakvim situacijama vrlo je teško izvršiti modelovanje lokacije i proračune, tako da tek rezultati dobijeni merenjem u potpunosti garantuju kvalitetnu ocenu uticaja elektromagnetskog zračenja na životnu sredinu i tehničke uređaje.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xi

I u svim ostalim slučajevima poželjno je vršiti kontrolna periodična merenja nivoa elektromagnetskog zračenja radi sticaja uvida u nivo EM emisije i ostvarivanja maksimalne zaštite ljudi i tehničkih uređaja.

Za utvrđivanje termičkih efekata prisutnog EM zračenja na živa bića potrebno je

kvantitativno izraziti vrednost specifične brzine apsorpcije – SAR. Kako je direktno merenje ove vrednosti teško realizovati, umesto njega se vrši merenje intenziteta električnog polja. Na osnovu dobijenih vrednosti moguće je računski odrediti vrednost SAR. Međutim, češći je slučaj da se na osnovu graničnih vrednosti SAR odrede dozvoljene granice za intenzitet električnog polja. Ovakav pristup su usvojile gotovo sve međunarodne i nacionalne institucije koje se bave zaštitom od nejonizujućih zračenja, tako da je na osnovu jednostavnog poređenja izmerenog nivoa električnog polja sa graničnim vrednostima moguće konstatovati da je nivo EM zračenja veći od dozvoljenog. Slična situacija jeste sa definisanjem dozvoljenog nivoa EMI, koji se za tehničke uređaje izražava kao dopušteni zbirni nivo EM zračenja u zadatom frekvencijskom opsegu. Zbog toga je za karakterizaciju uticaja nejonizujućeg radio-zračenja na životnu sredinu, dovoljno izvršiti merenja intenziteta električnog polja.

4.3. KARAKTERISTIKE MERNOG SISTEMA Katedra za telekomunikacije i obradu signala, IEET, FTN – Novi Sad, raspolaže portabilnim

sistemom za merenje jačine električnog polja RF predajnika Rohde & Schwarz TS-EMF, koji je prikazan na slici 4.1.

Sistem omogućuje merenja jačine električnog polja od 1 mV/m do 100 V/m, u frekvencijskom opsegu od 80 MHz do 2,5 GHz. Navedeni frekvencijski opseg obuhvata najveći broj radio servisa:

mobilni radio (GSM, CDMA i UMTS), DECT, Bluetooth, WLAN (802.11b), Radiofonija, Difuzija TV signala.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xii

Slika 4.1. - Portabilni sistem za merenje jačine elektromagnetskog polja

Rohde & Schwarz TS-EMF Sistem se sastoji iz tri osnovne komponente koje se međusobno povezuju u trougao:

1. prenosni računar (laptop) sa RFEX software-om koji upravlja ostalim komponentama sistema,

2. spektralni analizator FSH3, koji kvantifikuje izmerene veličine, 3. troaksijalni izotropni radijator, koji sekvencijalno obavlja merenja po tri međusobno

ortogonalne ose.

Spektralni analizator FSH3, odnosno njegovi sastavni delovi Signal Generator, Power Meter i Diode Power Sensor, kalibrisani su 7. juna 2004. od strane Rohde & Schwarz laboratorije, dok je troaksijalni senzor kalibrisao proizvođač ANTENNESSA 24. juna 2004. godine.

Prilikom kalibracije troaksijalne antene za svaki od senzora ustanovljena je zavisnost antenskih faktora od frekvencije, i rezultati su organizovani u vidu tabela koje RFEX koristi u toku merenja. Antenski faktori predstavljaju odnos jačine električnog polja na mestu prijemne antene i napona koji postoji na potrošaču prilagođene impedanse koji je priključen na antenu. U postupku merenja, na izmerenu vrednost napona u [dBV] dodaje se vrednost antenskog faktora u [dB/m] čime se dobija vrednost električnog polja u [dBV/m]. Utvrđena zavisnost antenskih faktora od frekvencije za konkretnu antenu isporučenu uz sistem, prikazana je na slici 4.2.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xiii

0 0.5 1 1.5 2 2.5 3

x 109

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75Antenski faktori

frekvencija [Hz]

kore

kcija

[dB

/m]

Probe XProbe YProbe Z

Slika 4.2. - Korekcioni antenski faktori za troaksijalni senzor.

Kabl koji je učvršćen na troaksijalni senzor predstavlja njen sastavni deo (tretiraju se kao

integralni sistem) i njegovo slabljenje se ne razmatra posebno, jer je već uračunato u antenske faktore.

4.4. METODOLOGIJA MERENJA

Merenja jačine električnog polja zasnivaju se na merenjima napona koji se indukuje u svakom od ortogonalnih senzora troaksijalne antene. Za razliku od običnog osciloskopa koji merenja obavlja u vremenskom domenu, spektralni analizator omogućuje analizu merenog signala po pojedinim frekvencijama.

Slika 4.3. - Veza između vremenske i frekvencijske reprezentacije signala.

Za merenja u frekvencijskom domenu spektralni analizator FSH3, koji je sastavni deo

mernog sistema, koristi uskopojasne filtre. Blok šema koja ilustruje princip na kojem spektralni analizator obavlja merenja prikazana je na slici 4.4.

Da bi se ostvarila tačna merenja sa potrebnom rezolucijom, potrebno je u toku merenja upravljati radom uređaja, tj. vršiti ispravno konfigurisanje blokova koji su prikazani na slici 8.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xiv

Ovu ulogu, kao i ulogu izbora aktivnog senzora antene, obavlja RFEX upravljački software. Zahvaljujući njemu ostvarena je sinhronizacija rada pojedinih elemenata u sistemu, što omogućava automatizovan postupak merenja.

Slika 4.4. - Blok dijagram koji ilustruje način rada spektralnog analizatora FSH3.

Merenja u okviru TS-EMF sprovode se na osnovu tzv. mernih paketa, pri čemu pojedini paketi tretiraju različite radio-servise i njima dodeljene frekvencijske opsege. Na ovaj način se razrešava specifičnost svakog od servisa (TV, radio, mobilna telefonija) koji zahteva drugačija podešavanja mernog instrumenta (propusni opseg, način detekcije, vreme prebrisavanja opsega, opsezi frekvencija itd.). Usled ovakvog pristupa moguće je odvojeno razmatrati pojedine servise, ali i njihov zbirni uticaj. U sastavu RFEX nalazi se 15 mernih paketa: All_200M, All_2500M, UKW, UKW sens, TV VHF III, TV UHF, GSM900, GSM900 fast, GSM900 high level, GSM1800, GSM1800 fast, GSM1800 high level, DECT, UMTS, UMTS ChPw koji su optimizovani za zbirnu ili pojedinačnu karakterizaciju 8 različitih radio-komunikacionih servisa. U okviru svakog od mernih paketa definišu se učestanosti na kojima će biti izvršeno merenje. Ove vrednosti je potrebno uskladiti sa pozicijama centralnih učestanosti za korištene radio-nosioce.

U odnosu na prethodne rezultate možemo konstatovati da je merni paket FSH3 All, u novoj verziji 4 RFEX software-a podeljen na dva nova paketa, jedan pokriva područje ispod 200 MHz sa rezolucijom od 300 kHz, dok drugi definiše merenje u opsegu 200-2500 MHz sa rezolucijom od 1MHz (slika 4.5). Proizvođač opreme je pribegao ovim izmenama upravo zbog problema sa frekcencijskom zavisnošću antenskih faktora (sa slike 4.2 se vidi i zašto je podela paketa izvršena na 200 MHz), i nemogućnosti da se na osnovu FSH3 All paketa detektuju svi prisutni servisi. Ovaj problem je detaljno opisan u izveštajima za 2004/2005. god. i za potrebe "Monitoringa nivoa EM zračenja..." razrešen je diferencijalnom procedurom merenja, gde se na osnovu referentnog merenja procenjuje frekventno zavisan prag šuma ([12]).


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xv

0 500 1000 1500 2000 250060

70

80

90

100

110

120

130

140

150

1601

f [MHz]

E [d

BuV

/m]

FSH3 AllFSH3 All_200MFSH3 All_2500MICNIRP stanovništvoJUS stanovništvo

Slika 4.5. Poređenje FSH3 All i novih mernih paketa: FSH3 All_200M i FSH3 All_2500M.

Pomenuta, nova verzija RFEX software-a, omogućila je korišćenje postojećeg predpojačavača i time povećala osetljivost instrumenta (smanjen je prag šuma). Zbog toga su na slici 4.5. merne tačke prouzrokovane šumom za nove merne pakete All_200M i All_2500M (sa uključenim predpojačavačem) u proseku niže nago za paket All koji ne koristi predpojačavač. Vidimo da će prelazak na nove pakete omogućiti manji nivo unutrašnjeg šuma. Na istoj slici je moguće uočiti da je nivo prisutnog šuma manji za All_200M, zbog toga što ovaj paket koristi bolju (manju) frekvencijsku rezoluciju u odnosu na All_2500M. Na osnovu toga se ostvaruje dodatno poboljšanje u opsegu ispod 200 MHz.

U početnoj fazi monitoringa izvršeno je poređenje merenja sa različitom frekvencijskom rezolucijom i konstatovano je ([12]) da detaljna merenja ne sadrže komponente koje neće biti detektovane manje detaljnim merenjima. Na osnovu poređenja zbirnih vrednosti nivoa polja na nivou pojedinih radio-servisa detektovana su zanemarljiva odstupanja, tako da je usvojeno da se za merenje ukupnog EM zračenja u čitavom opsegu 80-2500 MHz obavlja na osnovu mernih paketa FSH All_200M i FSH All_2500M čija je frekvencijska rezolucija 300 kHz, odnosno 1MHz. Ukoliko se na osnovu obavljenog merenja ustanovi da u frekvencijskim opsezima pojedinih radio-servisa postoji značajno EM zračenje (prevazilazi 5% od granične vrednosti) biće obavljena detaljnija merenja za taj radio-servis. RFEX software omogućuje automatizaciju različitih tipova merenja:

1. Pojedinačna merenja na određenoj lokaciji. 2. Određivanje lokacije u prostoru koja ima maksimalnu vrednost polja. 3. Merenja na više prostornih pozicija. 4. Usrednjavanje rezultata merenja u vremenu, ili određivanje njihove maksimalne

vrednosti. 5. Dugotrajna merenja služe za opis promenljivosti polja u vremenu. 6. Merenja raspodele polja u prostoru.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xvi

Prema njihovom osnovnom principu, gornja merenja je moguće podeliti u dve grupe: u jednoj se karakterizacija polja obavlja u vremenu (1, 4, 5), dok druga uključuje i karakterizaciju polja u prostoru (2, 3, 6).

U domenu vremenske karakterizacije postoje pojedinačno, vršno/merenje sa usrednjavanjem i dugotrajno merenje. U odnosu na redosled kojim su navedeni, svako naredno se može smatrati uopštenjem prethodnog, odnosno može se reći da postoji hijerarhija u kojoj viši merni nivoi ciklično koriste niže. Način implementacije ovih merenja u R&S TS-EMF sistemu prikazan je na slici 4.6.

Za potrebe merenja intenziteta električnog polja u cilju "Monitoringa EM zračenja..." korišteno je merenje sa usrednjavanjem koje predstavlja ciklično ponavljanje pojedinačnih merenja u određenom vremenskom periodu. Pri tome se vrši usrednjavanje izmerenih vrednosti po pojedinim frekvencijama, i pamte se vršne vrednosti. U skladu sa ICNIP preporukama za utvrđivanje uticaja na čovekov organizam potrebno je utvrditi srednje vrednosti EM polja u toku 6 minuta.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xvii

Slika 4.6. - Realizacija merenja za vremensku karakterizaciju el. polja u okviru R&S TS-EMF

Resetuj analizator

Učitaj m-ti merni paket

Podeli frekvencijskiopseg u podpakete nad

kojima se vršiprebrisavanje (sweep)

Opreg prebrisavanja seodređuje kao proizvodChannels per sub-packet iRBW

Isprogramiraj analizatorza n-ti merni paket ifrekvencijski opsegprvog podpaketa

Čekaj Dwell Time

Očitaj podatke saanalizatora

Da li obrađenisvi podpaketi?

NE

DA

Da li obrađenisvi paketi?

NE

DA

Izvrši korekciju zaslabljenja kabla

Komprimuj rezultateodbacivanjem vrednosti

manjih od pragaAcceptance threshold

Izračunaj ukupno poljepo paketima

Uporedi vrednosti poljapo frekvencijama sa

graničnim

Mer

enje

i ak

vizi

cija

Obr

ada

POČETAK

KRAJ

Merenje je definisano svojimnazivom i priduženimmernim paketima

POJEDINAČNO MERENJE

Zabeleži sirove podatke

<naziv_merenja>.RawZa FSH3 to je jedna vrednostnapona po merenom kanalu:f[MHz], E[dBuV/m], date, time,packet

<naziv_merenja>.Single.xls

Izvrši korekciju zaantenske faktore

Prvo se generiše<naziv_merenja>.Resultu kojem se nalaze vrednosti za izmereninapon koje se potom konvertuju ujačinu el. Polja<naziv_merenja>.Result.Compressed

Prip

rem

aiz

vešt

aja


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xviii

4.5. REZULTATI MERENJA

U toku ove faze monitoringa realizovano je merenje na 90 lokacija. Spisak lokacija dat je u okviru tabele 4.2. a njihov raspored prikazan je na geografskoj karti Novog Sada.

Lokacijama su dodeljeni redni brojevi počevši od 1 do 90, kako bi se zadržala konzistentnost označavanja u odnosu na rezultate merenja iz prethodnih godina. Rezultati merenja su prikazani tabelarno, (tabela 4.2.), na karti Novog Sada i grafički na slici 4.7 - 4.11.

TABELA 4.2. Rezultati su sistematizovani u nekoliko kolona, odnosno kategorija. Na početku tabele,

dati su rezultati koji karatkerišu ceo opseg merenja instrumenta, odnosno od 80MHz do 2.5GHz. To su :

srednja kvadratna vrednost koja karakteriše kumulativni efekat polja u celom opsegu merenja,

procentualni iznos srednje kvadratne vredosti u odnosu na limit, maksimalna srednja vrednost i procentualni iznos maksimalne srednje vrednosti u odnosu na limit.

U postupku obrade rezultata merenja koja su obavljena u čitavom opsegu 80 MHz –

2,5 GHz pomoću paketa FSH3 All_200M i FSH3 All_2500M, vršimo razdvajanje uticaja pojedinih radio-servisa na jednoj mernoj lokaciji. Navedeni postupak omogućuje procenu pojedinačnih doprinosa servisa:

UKW (87.5-106 MHz) VHF III (174-230 MHz) UHF (470-862 MHz) EGSM (925-960 MHz) GSM 1800 (1805-1880 MHz) DECT (1880-1900 MHz) UMTS (2100-2170 MHz),

kao i detekciju dodatnih zračenja koja ne potiču od nabrojanih servisa (Residue-ostali, poslednja kolona u tabeli 4.2.). U ovim kolonama (podopsezima) date su: srednja kvadratna vrednost, maksimalna srednja vrednost i procentualni iznos maksimalne srednje vrednosti u odnosu na limit. PROSTORNI PRIKAZ NIVOA EM POLJA Radi bolje preglednosti i prostornog prikaza izmerenog inteziteta em polja u Gradu Novom Sadu, na odgovarajućim geografskim kartama, na lokacijama mernih mesta iz prethodne tabele 4.2. u pravougaonike koji su pridruženi mernim mestima, unete su srednjekvadratne vrednosti polja, a pravougaonici su obojeni bojom u skladu sa izmerenim intezitetom polja, prema skali boja koja je data na margini karata. Na graficima, slika 4.7. i 4.8. prikazana je srednja kvadratna vrednost električnog polja na svim mernim lokacijama u celom opsegu učestanosti (80MHz-2,5GHz), kao i srednja kvadratna vrednost električnog polja za sve merne lokacije po radio-servisima.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xix

Na graficima, slika 4.9. i 4.10. data je maksimalna pojedinačna vrednost polja na svim mernim lokacijama, kao i procentualna vrednost maksimalnog polja u odnosu na maksimalni dozvoljeni nivo polja definisan domaćim standardom (27,46 V/m). Na grafiku, slika 4.9. vidi se da polje ni na jednoj mernoj tački ne prelazi maksimalno dozvoljen nivo. Većina vrednosti su u opsegu do 1% od limita, a na nekoliko mernih lokacija (7, 47, 70) prelaze vrenost od 2%. Sa istih grafičkih prikaza rezultata, uočeno je da na mernoj lokaciji 70, "Futog- Centar KIC Mladost", postoji visok nivo polja u UKW opsegu, odnosno u opsegu radio-difuzije. Iz ovog razloga, lokaciji broj 70 posvećena je posebna pažnja i izvršena je detaljnija karakterizacija polja, a rezultati su prikazani na grafiku, slika 4.10. Maksimalna vrednost električnog polja iznosi 2,289 V/m, što predstavlja 8,34% od dozvoljenog limita. Srednja kvadratna vrednost električnog polja u istoj tački iznosi 2,852 V/m što predstavlja 1,078% dozvoljene kumulativne vrednosti ukupnog polja. Ustanovljenjem mreže mernih tačaka sa 90 lokacija i definisanjem standardne procedure merenja električnog polja, ostvarena je i mogućnost poređenja rezultata merenja u ovoj godini sa rezultatima merenja iz prethodnih godina (2006, 2007, 2008.). Uporedni rezultati su dati za srednje kvadratne vrednosti na grafiku, slika 4.11. Sa grafika se vidi, da za većinu lokacija nema bitne razlike u rezultatima merenja u odnosu na prethodne godine. Na lokaciji broj 54, na kojoj je prethodne godine izmeren najveći nivo polja, sada je zabeležen prosečni novo. S druge strane, pojavljuje se lokacija br. 70 koja ove godine beleži povećan nivo srednje kvadratne vrednosti polja (2,852V/m). Na ovoj lokaciji je i 2006. godine zabeležena maksimalna vrednost polja Ovaj rezultat ukazuje na potrebu permanentnog merenja polja, pre svega zbog radio-difuznih stanica koje emituju u Gradu.

Na osnovu uporednog grafičkog prikaza srednje kvadratne vrednosti polja na svim lokacijama u ovoj i tri prethodne godine (2006, 2007, 2008.), izračunata je srednja vrednost polja koja grubo karakteriše prosečan nivo polja u Gradu Novom Sadu.

N

ki

N

ikSR

EE

1 , k=1,2,3 N=70 (4.4)

N predstavlja ukupan broj lokacija, a k ima četiri vrednosti i odnosi se na 2006. god.

(k=1), 2007. god. (k=2), 2008. god. (k=3) i 2009. god. (k=4).

GODINA 2009

2008 2007 2006

RMS(Esr) mV/m 467,25

355,93 301,26 324,37

Poređenje dobijenih vrednosti prosečnog polja u Gradu, za sada je teško izvesti, jer podaci postoje za samo tri godine, a sa druge strane, različiti su i uslovi pod kojima su ova merenja izvršena (različito doba godine, metrorološki uslovi, vegetacija itd.). Međutim, moguć je globalni zaključak, da prosečni nivo em polja u Gradu raste.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xx

Tabela 4.2. Rezultati merenja električnog polja u celom opsegu

učestanosti od 80MHz - 2,5GHz


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxi


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxii

Slika 4.7. Srednja kvadratna vrednost električnog polja određena za srednje vremenske vrednosti (6minuta)


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxiii

Slika 4.8. Srednja kvadratna vrednost električnog polja određena za srednje vremenske vrednosti (6minuta) po svim radio-servisima


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxiv

Slika 4.9.

Maksimalna pojedinačna vrednost električnog polja Procentualni iznos maksimalne vrednosti

električnog polja u odnosu na maksimalni dozvoljeni nivo polja


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxv

Slika 4.10. Rezultati merenja električnog polja na lokaciji br. 70

Srednja vrednost električnog polja Detaljniji prikaz maksimuma električnog polja Struktura i pojedinačno učešće radio-servisa


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxvi

Slika 4.11. Uporedni prikaz rezultata merenja u 2006, 2007, 2008. i

2009. godini

Na osnovu maksimalnih srednjih vrednosti polja za merenja u celom opsegu i na svim lokacijama, moguće je formirati tabelu 4.3, koja za pojedine radio-servise definiše lokaciju u Gradu sa najvećom vrednošću električnog polja koja je izmerena u toku 2009. godine:

RADIO-SERVIS LOKACIJA

[redni broj] Nivo EM polja

[mV/m] Frekvencija

[MHz] % u odnosu na

JUS gr. vrednost

UKW 70 2.292,19 99,5 8,35 VHFIII 53 25,2 210 0,09 UHF 10 227,01 784 0,83 EGSM 47 664,51 949 2,42 GSM1800 47 974,32 1828 3,55 DECT 47 23,97 1898 0,09 UMTS 47 319,85 2128 1,16 OSTALI 78 309,81 898 1,13

Tabela 4.3. - Maksimalne vrednosti električnog polja – za pojedine radio-servise.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxvii

U UKW opsegu dominantna je emisija na lokaciji broj 70. To je ujedno i najveća vrednost izmerena u celom opsegu od 80-2.500 MHz na svim lokacijama. Maksimalna srednja vremenska vrednost polja, kao i procentualno učešće pojedinih servisa u intezitetu polja na ovoj lokaciji prikazani su na slici 4.10.

U VHF III opsegu izmerene su veoma male vrednosti polja. U prethodnoj tabeli, vidi se da maksimalna vrednost polja na lokaciji br. 53 iznosi svega 0.09% od dozvoljenog limita.

Sličan zaključak važi i za UHF opseg. Maksimalno polje ovog opsega registrovano je na likaciji br. 10. i iznosi 0.83% od dozvoljenog limita.

EGSM i GSM1800 su servisi ravnomerno raspoređeni u gradu zbog planski postavljene mreže baznih stanica i zahteva pokrivanja signalom na celoj teritoriji grada. Najveće vrednosti u ovim opsezima zabeležene su na lokacij br. 47 i iznose 2.42% i 3.55% u odnosu na dozvoljeni limit respektivno.

Vrednosti polja u opsegu DECT i UMTS sistema su male i iznose 0.09%, odnosno 1.16% od dozvoljenog limita respektivno (lokacija br. 47)

U kategoriju ostalih zračenja, svrstane su izmerene vrednsti iz ISM opsega, a maksimalna vrednost polja zabeležena je na lokaciji br.78 i iznosi 1.13% od dozvoljenog limita. Ovo je opseg koji koriste Internet provajderi.

Na osnovu ove analize, vidi se, da su s obzirom na izmerene nivoe zračenja, dominantni servisi: UKW, GSM1800 i EGSM.

4.6. ZAKLJUČAK SA PREDLOGOM DALJIH AKTIVNOSTI

Na osnovu dobijenih rezultata možemo konstatovati sledeće:

S obzirom na intezitet izmerenog zračenja, dominatni servisi su UKW, EGSM i GSM 1800. Ovaj rezultat je u skladu sa rezultatima merenja iz prethodnih godina.

Prisustvo električnog polja na učestanostima nosilaca baznih stanica mobilne telefonije detektovano je na većini mernih tačaka. Pri tome su vrednosti na učestanostima u opsegu 1800 MHz po pravilu manje od onih na 900 MHz. Dobijeni rezultat je u skladu sa teorijskim očekivanjima jer je propagaciono slabljenje veće za opseg 1800 MHz.

Maksimalne vrednosti polja u EGSM i GSM 1800 opsezima iznose 2.42 % i 3.55% respektivno u odnosu na dozvoljene granice, a izmerene su na poziciji br. 47. U prethodnoj godini (izveštaj za 2008. godinu) maksimalne vrednosti polja u ovim opsezima zabeležene su na lokacijama br. 59 i 37. Promena lokacije maksimalnih vrednosti posledica je trenutne aktivnosti baznih stanica, odnosno saobraćajnog opterećenja baznih stanica koje su dominantne s obzirom na njihovu udaljenost od lokacija merenja.

Maksimalna vrednost polja zabeležena je na UKW opsegu na lokaciji br.70. i potiče od radio-difuznih stanica. Izmerena vrednost polja iznosi 8.35% od dozvoljenog limita. U prethodnoj godini, najveće polje zabeleženo je takođe na ovom opsegu, na lokaciji br.54. Ovo ukazuje na činjenicu da UKW opseg, odnosno radio-fonija generiše najveće nivoe polja u Gradu Novom Sadu.

Na osnovu srednje kvadratne vrednosti polja u celom ospegu i na svim mernim lokacijama, određena je srednja vrednost polja, koja grubo karakteriše prosečan nivo polja u Gradu Novom Sadu.


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxviii


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxix

5. REFERENCE

[1] Detaljna analiza uticaja na životnu sredinu bazne stanice "Mol", Fakultet tehničkih nauka.

[2] ICNIRP- 2003 STATUTES OF THE INTERNATIONAL COMMISSION ON

NON-IONIZING RADIATION PROTECTION (ICNIRP) – Approved at the Commission Meeting, 23-26 April 2003 in Rome, Italy .

[3] ICNIRP- 2003 STATUTES OF THE INTERNATIONAL COMMISSION ON NON-IONIZING RADIATION PROTECTION (ICNIRP) – Approved at the Commission Meeting, 23-26 April 2003 in Rome, Italy .

[4] GENERAL APPROACH TO PROTECTION AGAINST NON-IONIZING RADIATION, International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection, Health Physics, April 2002, Volume 82, Number 4

[5] GUIDELINES FOR LIMITING EXPOSURE TO TIME-VARYING ELECTRIC, MAGNETIC, AND ELECTROMAGNETIC FIELDS (UP TO 300 GHz), International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection, Health Physics, April 1998, Volume 74, Number 4

[6] HEALTH ISSUES RELATED TO THE USE OF HAND-HELD RADIOTELEPHONES AND BASE TRANSMITTERS, International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection, Health Physics, April 1996, Volume 70, Number 4

[7] HUMAN EXPOSURES TO ELECTROMAGNETIC FIELDS. HIGH FREQUENCY (10 kHz to 300 GHz), European prestandard ENV 50166-2, CENELEC - Europian Committee for Electrotechnical Standardization, January 1995.

[8] RADIO-KOMUNIKACIJE. RADIO-FREKVENCIJSKA ZRAČENJA. MAKSIMALNI NIVOI IZLAGANJA KOJI SE ODNOSE NA LJUDE, Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom, JUS N.NO.205, Pravilnik br. 06/01-93/178, Sl. list SRJ br. 50/90.

[9] RADIOFREQUENCY RADIATION, PRINCIPLES AND METHODS OF MEASUREMENTS – 300 kHz to 100 GHz, Australian standard AS 2772.2, The Standards Association of Australia, North Sydney, 1988.

[10] Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 135/04, 21.12.2004. godine.

[11] Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava, Beograd, novembar 2002.godine

[12] PLAN RASPODELE FREKVENCIJA/LOKACIJA ZA TERESTRIČKE

ANALOGNE FM I TV RADIODIFUZNE STANICE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS" br. 6/2006)

[13] IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROJEKTA "MONITORING NIVOA EM POLJA U GRADU NOVOM SADU", FTN, završni izveštaj za 2004, mart 2005.

[14] M. Narandžić, V. Milošević, M. Jevtić: THE PLATFORM FOR

MONITORING OF NIR LEVELS IN THE CITY OF NOVI SAD, PSU-UNS


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxx

International Conference on Engineering and Environment (ICEE), Novi Sad 19-21 May 2005.

[15] IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROJEKTA "MONITORING EM ZRAČENJA

NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA ZA 2005. GODINU", FTN, decembar 2005.








FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxxi

6. PRILOZI 6.1. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE UREĐAJA I OPREME


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxxii


FTN – Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije – Novi Sad xxxiii

izveŠtaj o realizaciji projekta monitoring … zracenje 2009... · u gradu mogu se iskoristiti u...

Documents