Ovde ćemo analizirati glavne postavke izveštaja Rimskog kluba1 1974.godine”Granice rasta”,i

njegove ekonomske ,političke,egzistencijalne i ekološke izazove čovečanstvu,živom svetu i

planeti uopšte, sa jedne strane,a,sa druge ćemo govoriti o definiciji kapitalizma Vernera

Zombarta kao proizvodnog sistema, koji se oslanja na inovacije ,industrijalizaciju,preduzetništvo

i novo znanje , i videti,da li kapitalizam2 kao proizvodni sistem daje odgovor na probleme koje

navodi Rimski klub u izveštaju 1974.

U svom izveštaju ”Granice rasta”(Meadows et al.,1974.) Rimski klub je pokušao ,između ostalog

I tehnikom kompjuterskog modeliranja, da predvidi eventualne posledice povećanja broja

svetskog stanovništva,zagađenja I trošenja prirodnih resursa.Hteli su da pokažu ,u kojoj će meri

u 2100.godini biti negativne posledice tendencija nastalih između 1900.i 1970.godine.Glavni

zakljućak “Granica rasta je da je stanje neodrživo ,da stope industriskog rasta nespojive sa

ograničenim resursima,ograničenim prostorom na planeti, priraštajem stanovništva,i

zagadjenjem.Aspekti “neodrživog stanja” po izveštaju Rimskog kluba

su :zagadjenje ,industrijalizacije ,porast ukupnog broja stanovništva ,potrošnja

resursa ,povećana proizvodnja hrane….3.Nakon ukazivanja na globalne probleme, Rimski klub

nudi i svoje rešenje za “neodrživo stanje u kome se planeta i čovečanstvo nalazi”.Njihova

argumentacija je sledeća:

Svoje rešenje za navedene probleme definišu kao “Stanje koje ne raste ili„Stanje ravnoteže“-

„Ravnoteža“.4 Rimski klub ukazuje na(po njima) postojanje dve suprostavljene snage :Prve A) :

Prouzrokuju povećanje broja stanovništva i zaliha kapitala: željen visok broj dece,niska

delotvornost kontrole rađanja,visoka stopa kapitalnih ulaganja.Druge B) : Prouzrokuju opadanje

broja stanovništva i zaliha kapitala: oskudica hrane ,zagađivanje i zastarevanje. Iz toga sledi

argument: 1.”Ravnoteža” je “stanje balansa i jednakosti između navedene dve suprostavljene 1“ Rimski klub je osnovan 1968.godine kao neformalna asocijacija vodecih nezavisnih(?) ličnosti iz politike biznisa i nauke,muskaraca i zena koji misle na duge staze...“Ciljevi Rimskog kluba su : da identifikuje najvažnije probleme koji će determinisati buducnost humanizma...“...da evaluira alternativne scenarije za budućnost i da proceni rizike,izbore i prilike...“ Rimski klub je fokusiran u svom novom programu na osnovne i suštinske probleme sistemskih kriza...“vizije i elemente nove ekonomije koji će doneti realno blagostanje...kojie nece iscrpsti naše prirodne resurse...“Rimski klub je objavio svoja otkrića u izveštajima,i od svog osnivanja objavio 33 izvestaja koja se tiču budućnosti humanizma.“ http://www.clubofrome.org/?p=324 13.1.2014.2 Ovako definisan kapitalizam će nas kasnije dovesti do nekih krajnje nekonvencijalnih zaključaka. Prim.aut.3 Videti : Entoni Gidens: “Sociologija”CID.Beograd 1997.,str.625.-626.4 Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb, str.140.-141.

snage”.”2.”Stanje balansa i jednakosti između navedene dve suprostavljene snage” jeste

”stanje u kome su stanovništvo I kapital ustaljeni”.Dakle,sledi 3. Iz (1. I 2.) : “Ravnoteža” jeste

“stanje u kome su stanovništvo I kapital ustaljeni”.5

Rimski klub takođe, daje svoju definiciju kapitala:“ Riječ „kapital“ mora se shvatiti u smislu

kombiniranog kapitala od kapitala u uslužnim delatnostima ,industriskog i poljoprivrednog

kapitala“6 Svaka definicija se sastoji iz definienduma (onoga što se definiše,u ovom slučaju

„kapital“ ) i definiensa (onoga čime se definiše i objašnjava definiendum).Kod dobre definicije,

definiens je razumljiv sam po sebi, bez navodjenja definienduma.7Objašnjavati „kapital“ rečima:

„uslužni ,industriski i poljoprivredni kapital“ ne vodi ka najjasnijem razumevanju stvari,jer se

može postaviti pitanje:“ Šta su „te tri vrste kapitala“? Iz nastavka teksta ćemo pokušati da

zaključimo ,na šta se pod rečiju“kapital „ misli.Dalje se kaže: ”Bilo bi takodjer najbolje kada bi i

stope kapitalnih ulaganja i deprecijacije bile niske ,jer ukoliko su one niže,utoliko ce se manje

iscrpljivati prirodni izvori i manje će biti zagađivanje.“8 Ako,dakle, po Rimskom klubu povišene

stope kapitalnih ulaganja povećavaju iscrpljivanje prirodnih resursa(sirovina) veće,onda Rimski

klub pod rečiju “kapital”podrazumeva resurse i sirovine,koji se unutar sebe razlikuju u odnosu

na vrstu privrednih delatnosti: za industriju to su mašine, metali ,rude,fosilna

goriva(,neobnovljivi izvori energije)za poljoprivredu to je zemljište(obradiva površina),šume,za

usužne delatnosti npr. –turizam ,to je čist vazduh,more,infrastruktura...9 Rimski klub predlaže

rešenja:”…stope I razine moraju biti prilagođene tako da osiguraju da stopa kapitalnih ulaganja

neće biti ograničena raspoloživošću prirodnih izvora…””…razvitak društva koje pogoduje

5 Ibid. Logički sled argumenta u originalu je dobar.Ono što ćemo kasnije analizirati i kritikovati jesu pretpostavke.(Prim.aut.) 6 Ibid. 141.str. 7 Recimo definicija Tigra kao životinje je: Najveći član porodice mačaka(Felidae) sa više ili manje prugastim krznom. Definiens je sam po sebi razumljiv. Inače,mnoge stvari u izveštaju Rimskog Kluba, uključujući terminologiju ,po meni,nisu do kraja jasne I logične.(prim.aut.)8 Ibid.142.str.9 Teško je dati definiciju kapitala koja će biti jednostavna I primenjiva za na sve njegove pojavne oblike.Najjednostavnija bi bila: Kapital predstavlja vrednost koja se može oploditi ,bez obzira na svoj konkretni oblik oplodnje: mašine ,alati sirovine,roba,devizni račun,obveznice ,akcije,nekretnina,znanje stranog jezika..itd.Realni kapital su sredstva za proizvodnju:mašine,oprema ,zgrade,postrojenja,zalihe gotove robe itd.Finansijski kapital je:novčani kredit,obveznice,deonice.Novčani kapital sam po sebi ne može da egzistira dugo,jer se u novčanom obliku ne oplođuje,pa se najčešće pretvara u jedan od dva navedena oblika kapitala:realni ili finansijski.(prim.aut). “Prvi je kapital –bilo koja imovina,uključujući novac,mašine,čak I fabrike,koja se može iskoristiti ili uložiti kako prozvela nova imovina” Videti : Entoni Gidens: “Sociologija”CID.Beograd 1997.,str.13.

novotarijama I tehnološkom napretku,društvo koje je utemeljeno na jednakosti I pravdi,ima

daleko više izgleda da se razvija u stanju globalne ravnoteže..”Dalje se tvrdi da bilo koja ljudska

delatnost koja ne podrazumeva eksploataciju neobnovljivih prirodnih bogatstava,I koja ne

zagađuje životnu sredinu(naučna istraživanja,recikliranje,napreci u medicini),može da se odvija

beskonačno,i predstavlja poželjnu aktivnost. 10

Nakon izlaganja globalnih problema kao ih je video Rimski klub u svom izvestaju ,i predloženih

rešenja sa njihove strane, za navedene ekonomske ,ekoloske ,socijalne ,političke I

egzistencijalne izazove ,pozabavićemo se definicijom I teorijom kapitalizma Vernera Zombarta i

srodnih autora.Pokušaćemo da vidimo kako te teorije odgovaraju na izazove Rimskog kluba,I da

li one predstavljaju bar delimično rešenje za probleme na koje ukazuje izveštaj “Granice rasta”.

Najčesća definicija kapitalizma u današnjem dobu je ona neoliberalna11:U hladnoratovskoj i

posthladnoratovskoj eri kapitalizam je bio definisan kao sistem sa privatnim blasništvom nad

proizvodnim sredstvima u kome je sva kordinacija izvan preduzeća bila prepuštena

tržištu.Postoji još jedna definicija kapitalizma,koja je bila aktelna sve dok hladni rat nije iznedrio

oštar pogled na svet koji je suzbio sve teorije koje nisu mogle da se svrstaju na levu ili desnu

10 Ibid.144.str.11 Neoliberalizam je političko-ekonomski pravac i paradigma koja se najčešće vezuje za kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina prošlog veka ,a čiji su Ideološki nosioci Dejvid Rikardo,Fridrih fon Hajek,Milton Fridman, i Robert Nozik,a politički nosioci Margaret Tačer u Velikoj Britaniji i Ronald Regan u SAD.Sve je prepušteno „svemoćnoj slobodi tržišta“,i neprikosnovenom pravu privatne svojine.Tržište navodno, samo od sebe reguliše alokaciju resursa,konkurencija povećava kvalitet proizvoda ,snižava njegovu cenu- ono automatski donosi red.Slobodna trgovina se proglašava religijom, kada ide u korist bogatih ,a kada ne ide, onda se lako odstupa od tog principa.Nikakva naknadna preraspodela bogatstva(za zdravsto i obrazovanje recimo) osim one koju slobodno tržište samo uzrokuje ,nije dobrodošla ,jer se njom ugrožava“ sloboda“ koja je po Margaret Tačer veća vrednost od pravde,jednakosti i prava na život.Država je svedena na nivo“ nocnog čuvara“ koji štiti imovinu od“ netržišne preraspodele“.Svako odstupanje se može svesti na „socijalizam“ “komunizam“ ili čak fašizam.Naravno ,u primenjivanju ove teorije ne postoji konzistentnost :nakon smrti bivše premijerke Velike Britanije Margaret Tačer 2013.god.,novcem poreskih obveznika je finansirana njena skupa sahrana(2 miliona funti) u „komunističkom“ i netržišnom stilu.Za razliku od klasičnih liberala koji svoj učenje izgrađuju na Adamu Smitu gde je, barem malo i delimično sačuvana moralnost prema ugroženim slojevima,neoliberali svoje učenje zasnivaju na Dejvidu Rikardu koji je iz svoje teorije potpuno istisnuo etičku dimenziju protiveći se davanju novca za socijalne fondove i siromašnima.To je kulminiralo zakonom o siromašnima 1834.Čarls Dikens je napisao „Olivera Tvista“ kao vid protesta na taj za kon,ilustrujući u njemu prizore koje je taj zakon izazivao.Inače neoliberalni intervencionizam je izazivao, I izaziva agresije, na čelu sa SAD, na zemlje koje se suprostavljaju takvoj politici neokolonijalizma.Traženo je da zemlje III.sveta”otvore tržište za visokosubvencionisane proizvode SAD, dok su svoja tržišta štitili carinskim barijerama . (Prim.aut.)

stranu.Nemački ekonomista Verner Zombart12 gleda na kapitalizam kao na neku vrstu

slučajnosti ,na poklapanje okolnosti.On tvrdi da je ekonomsko blagostanje bilo željeno13, da je

ono rezultat svesne14politike.Pokretači kapitalizma ,po Zombartu,koji su osnova I preduslov tog

sistema su:”1.Preduzetnik-osnivač, predstavnik onoga što je Fridrih Niče nazvao snagom i

kapitalom duha i volje(Geist und Vilenskapital).Osoba koja preuzima inicijativu da se nešto

izmisli,pronađe i proizvede te stavi u promet.2.Moderna država koja stvara

institucije(Institucije obuhvataju sve,od zakona I prava ,do infrastruktura,škola ,univerziteta i

standardizacije) koje podstiču I proizvode inovacije I novo znanje ,koja svojom aktivnošću I

pravnim I političkim ustanovama štiti i ohrabruje takve proizvodne aktivnosti ,koja osniva

sopstvena visokotehnološka preduzeća,koja čini podstreke da se interesi privatnih preduzeća

poklapaju sa interesima društva,veliko težište na znanju i obrazovanju ,koja uvodi privremene

carine štiteći razvoj visokotehnoloških preduzeća I zaštitu domaće poljoprivrede.3.Proces

mašinske proizvodnje,ono što se dugo nazivalo industrijalizam:mehanizacija I povećanje

efikasnosti proizvodnje,tehnološke promene koje nastaju pod uticajim ekonomija obima i

sinergijskih efekata.15”Ovaj pojam je jako blizak onome što danas nazivamo nacionalnim

sistemom inovacija.16Kada su ovi faktori obezbeđeni ,kapitalizmu su potrebni ,prema Zombartu

sledeći faktori ,da bi se u potpunosti razvio : 1.Kapital. 2.Radna snaga. 3.Tržište.Ova tri

faktora ,prema Zombartu ,nisu pokretači kapitalizma ,već sam pomoćni faktori 17.”Bez pokretača

,oni su sami po sebi sterilni.Oko toga da je kapital sam po sebi ,bez inovacija I 12“ Verner Zombart(1883-1941) je bio vodeći nemački ekonomista i najdublji teoretičar kapitalizma.Mnoge od ideja koje današnji ekonomisti vezuju za Jozefa Šumpetera,nalazimo i kod 20 godina starijeg Zombarta.prva dva toma njegovog dela Der Moderne Kapitalismus izašla su 1902.,a kompletirano je 1927.sa punih 6 tomova.Veliki delovi njegovog veoma uticajnog rada su prevedeni na francuski,italijanski,i španski, dok engleski prevod svih 6 tomova nije izašao jer je počeo rat.Pre Drugog svetskog rata, u SAD je znanje iz nemačkog bilo obavezno da bi se stekla doktorska titula iz ekonomije,tako da nepostojanje prevoda nije imalo velikog uticaja na širenje Zombartovih ideja u toj državi.“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str 73.13 Želeti blagostanje jeste etički stav(prim.aut) Etika igra važnu ulogu u Istoriskoj školi ekonomije: Fridrih List,Gustaf Šmoler su zaslužni za osnivanje projekta države blagostanja koja ima svoj rođendan:8. Oktobar 1872. Godine.Tada je osnovano Udruženje za Socijalnu politiku(Verein für Sozialpolitik),grupu koja je do 1932.godine postepeno razvijala osnovu za institucije koje su „civilizovale” tržišnu privredu,od pomoći za nezaposlene do kontrole bankarskih kartela.Verner Zombart je bio učenik vođe te grupe,Gustava Šmolera.(Prim.aut.) .“Erik Rejnert:“Spontani haos-ekonomija u doba vukova“,str.76..Čigoja Štampa,Beograd.2010.14 A ne „slobodnog“ tržišta koje „samo najbolje zna“ kako će se privreda razvijati.(Prim.aut.)15 Ova dva pojma će biti ključna za razumevanje postizanja blagostanja.(Prim.aut.)16 .“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str 73.17 Ibid.str.74.

preduzetništva ,sterilan,slažu se I konzervativni Šumpeter I radikalni Marks.Bez ljudske volje I

inicijative,kao što je slučaj u životinjskon svetu,kapital radna snaga i tržišta su besmisleni

pojmovi.”18 Sada ćemo se osvrnuti na pitanje:”Zašto se blagostanje povezuje sa

inovacijama ,novim znanjem I industrijom?”U odgovoru na ovo pitanje ćemo takođe videti kako

“slobodno tržište” zaista funkcioniše I zašto je ono samo pomoćni faktor kapitalizma.Zamislimo

da se Srbija specijalizuje za proizvodnju i prodaju malina19 , da postane malina-privreda u

bukvalnom smislu tih reči,I da to bude težište njene komparativne prednosti.20Veliki delovi

zemlje bi se namenili proizvodnji malina.Nakon toga Srbija bi bila prinuđena da iskorišćava sve

lošiju zemlju za uzgajivanje malina.Svaka nova tona malina bi bila sve skuplja,a svetsko tržište

ne bi reagovalo na to.To je ono što se u ekonomiji zove zakon opadajućih prinosa (law of

diminishing returns,extensive margin)21- što je obim proizvodnje nekog proizvoda veći(u ovom

slučaju malina)22 to su troškovi proizvodnje veći i njihova cena je veća.Što bi naša specijalizacija

u poljoprivredi bila veća ,u toj meri bismo bili sve siromašniji.Poljoprivreda takođe

podrazumeva skromnu podelu rada ,a sa obzirom da svi ne mogu raditi u poljoprivredi,i

nezaposlenost bi bila takodje velika.Poljoprivreda je privredna delatnost, koja se dakle “sudara”

sa zakonom opadajućih prinosa.Razmotrimo sada obrnut proces koji se naziva: zakon rastućih

prinosa –ekonomije obima (increasing returns to scale and economies of scale)23 i privredne

delatnosti koje ga pospešuju.Dakle,što je udeo fiksnih troškova veći (fiksni troškovi su troškovi

koji postoje bez obzira na obim proizvodnje i proizvodnih jedinica ili broja pruženih usluga) u

ukupnim troškovima proizvodnje ,I što više jedinica proizvoda I usluga možemo da

proizvedemo, u toj meri ćemo imati izraženije rastuće prinose-ekonomije obima.Na primer,

avioni troše manje-ili više istu količinu goriva,nevezano za to koliko putnika prevoze,(iako se

dodatno inovacijama može još povećati broj putnika, u pogledu još novih lakših materijala od

kojih se prave avioni,i novom unutrašnjošću koja omogućuje prevoz još većeg broja

18 Ibid.19 Postoje izveštaji u svetskim poljoprivrednim krugovima da su maline iz Srbije najbolje, najukusnije, najaromatičnije i najmirisnije na svetu.Hibridne sorte sa Zapada mogu da se u izgledu mere sa Srpskim ,ali u nabrojanim karakteristikama sigurno ne.(Prim.aut.)20 Omiljeni ekonomski pojam MMF kada deli savete zemljama III. sveta.(Prim.aut.)21 Dejvid V.Pirs:“Mekmilanov rečnik-Moderna ekonomija“,Dereta,Beograd,2005.Str. 327.i 544.22 Reinert navodi primer sa svojom zemljom Norveškom i šargarepama: .“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str.63.23Dejvid V.Pirs:“Mekmilanov rečnik-Moderna ekonomija“,Dereta,Beograd,2005.Str.93. , 299. i 393.

putnika).Troškovi goriva imaju, dakle, fiksni karakter.Preduzeće ostvaruje efekte ekonomije

obima ako uspe da dostigne nivo tehnologije koji omogućava visok udeo fiksnih troškova u

ukupnim troškovima proizvodnje I onaj nivo proizvodnje koji omogućuje raspodelu troškova na

veliki broj jedinica proizvoda ili usluga,čime ,naravno, smanjuje cenu proizvoda. Ako želimo da

avionom air-bus prevezemo samo jednog putnika na liniji, recimo Pariz-Tokio,cena karte ce biti

astronomska samo da bi pokrila fiksne troškove,a ako želimo i profit, da ne govorimo.Ali, ako

prevozimo recimo 350 putnika pojedinačna cena karte po putniku će biti mnogo prihvatljivija

(350 puta!).Dakle,kod zakona rastućih prinosa-ekonomija obima važi obnuti scenario u odnosu

na zakon opadajućih prinosa:što više jedinica jednog proizvoda proizvedemo,imacemo manju

cenu jedinice tog proizvoda. To daje prednost u konkurenciji ,jer daje niže cene,koje prave

barijere za ulazak novih preduzeća na tržište-barriers to entry.24Država koja se specijalizuje za

poljoprivredu i eksplotaciju prirodnih resursa(nafta,gas,šume,ribolov)-bez alternativnog tržišta

rada u industriskom I uslužnom sektoru-doživeće,dakle,suprotan efekat od onog koji doživljava

Bil Gejts ( visokotehnološke sektore prate jake ekonomije obima-zakon rastućih prinosa )25 :što

više poveća proizvodnju to će proizvodnja svake dodatne jedinice biti

skuplja.Industrijalizacija,novo znanje i inovacije pored ekonomija obima povlače još dva uzroka

stvaranja bogatstva-sinergijske efekte i efekte klastera : sinergijski efekti su pozitivni efekti u

interakciji između različitih privrednih delatnosti,javne sfere razvoja nauke,trgovine,inovacija.U

gradovima dolazi do takvih interakcija I saradnje između različitih industriskih

preduzeća,naučnih I trgovačkih ustanova I time poboljšaju poziciju svih učesnika u saradnji.Ti

efekti saradnje pojedinačnih različitih preduzeća su više od zbira aktivnosti svake I pojedinačnih

pozitivnih efekata.Sinergiski efekti nastaju u interakciji između različitih privrednih

delatnosti ,pa ih zato siromašne poljoprivredne zemlje gde je siromašna podela rada ,gotovo

uopšte i nemaju.Efekti klastera : fenomen da znanje najviše napreduje kada više preduzeća I

komplementarnih I konkurišućih rade zajedno26.Dakle, zemlje koje su se specijalizovale za

poljoprivredu I trošenje resursa-koje prati niska podela rada i zakon opadajućih prinosa -

24 Ibid.str.14.25 „Primerak br.1 Windowsa možda košta 100 mioliona dolara,dok primerak broj 2 košta možda samo 10 centi.Visoki fiksni troškovi dovode do velikih ekonomija obima.Oni čine da je jako teško konkurisati firmama poput Microsofta.“Ibid.str.62.26 Ibid.str.58 .

specijalizovale su se da budu siromašne.Zemlje koje su se specijalizovale za industriju,novo

znanje- koje prate visoka I složena podela rada i ekonomije obima ,sinergiski efekti ,I efekti

klastera- specijalizovale su se da budu bogate.Enormno uvećanje produktivnosti razvijenog

industriskog sektora I uvećanje bogatstva I plata (te plate se teško obaraju-”stickiness of

wages”) na jednoj strani,omogućuje i da se”preliva” i visok nivo plata u manuelnim poslovima u

bogatim zemljama( recimo Skandinaviji). Jer ako radnik ima veću platu,onda I taksista i frizer

može da poveća cenu svojih usluga zbog bolje platežne moći stanovništva.To se zove model

deljenja.Zato taksista u Minhenu ima 15 puta veću platu nego njegov kolega u Nigeriji,iako ovaj

drugi obavlja posao podjednako dobro.Modela deljenja nema u

siromašnim ,deindustrijalizovanim zemljama. Što se slobodnog tržišta tiče,ono po Zombartu i

njegovim prethodicima27 može doneti koristi samo između država jednake privredne moći i

istog stepena razvoja.Ukoliko siromašna I poljoprivredna zemlja otvori svoje tržište sa nekom

visokoindustriski razvijenom zemljom,efekat će po tu siromašnu zemlju biti razarajući.Sa stane

siromašne zemlje ce se aktivirati zakon opadajućih prinosa,a sa strane bogate: zakon rastućih

prinosa-ekonomije obima,sinergiski efekti I efekti klastera.Siromašna zemlja, neće moći da

razvije ,zbog inostrane konkurencije,ono jedino što je može izbaviti iz siromastva I inferiornog

položaja:industriju.Dobar je primer Perua.Kao I čitava Latinska Amerika malo iza Drugog

svetskog rata, Peru je pokušao da započne ozbiljan I ambiciozan program industrijalizacije.Kroz

carine na gotovu robu,izgrađena je industrija I stvoreno mnogo novih radnih mesta na kojima je

nivo realnih plata počeo da raste.Takva ekonomska politika je bila veoma uspešna.Korišćena je

27„Ideja o državi blagostanja razvila se iz ekonomske tradicije zasnovane na prirodnom pravu i sa žižom na ljudskim potrebama...“Ideja države blagostanja ,može se pratiti unazad sve do Nikole Kuzana,koji se rodio 1401.godine u dolini reke Mozel,i od njega ka našem vremenu kroz Nemačku ekonomsku tradiciju.Sredinom XVII veka, postojali su javno plaćeni lekari u Goti gde je radio Fajt fon Zekendorf,prvi nemački ekonomista.“Erik Rejnert:“Spontani haos-ekonomija u doba vukova“,str.75.Čigoja Štampa,Beograd.2010. U pitanju je velika tradicija Istoriske škole ekonomije čiji je zvanični osnivač Nemački ekonomista Fridrih List(1789-1846.).Njegova knjiga“Nacionalni sistem političke ekonomije“ iz 1841.godine u središte ekonomske teorije stavlja proizvodni sistem nacionalne države-današnjim rečnikom izraženo – Nacionalni sistem inovacija-a ne trampu koja je bila centar ekonomske teorije Rikarda..Listove ideje su stvorile preduslove države blagostanja.Njegovom ekonomskom politikom su siromašne Nemačke državice postigle do tada neviđen stepen bogatstva carinskom unijom između sebe i protekcionističkom politikom koja je štitila mladu nemačku industriju od konkurencije.Ubrzo potom,u drugoj polovini 19.veka Pruska vojska postaje prva armija sveta,a talas velikog skoka blagostanja dolazi šireći se iz gradova na osnovu jakih ekonomija obima i sinergiskih efekata.Nakon toga i u 20.veku uprkos ratnim razaranjima ,Nemačka se razvija po Listovim ekonomskim principima.Inače delo Neolistovca.“ Erika .S.Reinerta:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd,predstavlja kapitalno delo ,uprkos nevelikom broju strana,(Prim.aut.)

ona ista ekonomska politika koja je sve najrazvijenije i industrijalizovane delove sveta učinila

bogatim.Ta strategija ekonomskog razvoja je bila strategija Fridriha Lista: (Istočna

Azija,Skandinaviju I Zapadna Evropa-dakle: Japan,Hong Kong,Južna

Koreja,Švedska,Norveška,Finska,Holandija,Nemačka,Austrija,pa I SAD delimično pre dolaska

Regana, I potpunog sloma inače skromne socijalne države u Americi28).Sve ostale siromašne

zemlje nisu prošle taj proces,jer im najčešće nije dozvoljeno.U skladu sa tim ,krajem

sedamdesetih započeo je proces “restruktuiranja“ i „strukturalnog prilagođavanja“koji su

nametnuli MMF i Svetska banka.Peru je bio primoran da otvori svoju ekonomiju,industrija je

nestala i čitav nacionalni nivo plata je drastično opao.Fridrih List ukazuje na ekonomsku politiku

koja vodi do tačke kada će sve zemlje imati koristi od globalizacije i slobodne trgovine:1.Za

početak,nacija mora proći kroz kraći period slobodne trgovine da bi se povećala tražnja za

industriskom robom. 2.Zatim sledi period u kome male države štite i izgrađuju sopstvenu

industriju(dakle delatnosti sa rastućim prinosima i ekonomijama obima,napredne uluge i

sinergiske efekte) 3.U sledećoj fazi dolazi do integracije sve većih geografskih oblasti sa

državama na istom nivou razvoja.4.Tek tada,kada sve zemlje imaju konkurentan industriski

sektor ,možemo se okrenuti globalnoj slobodnoj trgovini.29Ovako posmatrajući ,vidimo da Peru

nije završio fazu 2.Listove šeme,preskočio 3. I odmah bio primoran da počne sa 4.Efekat svetske

ekonomije na industriju u Peruu je bio kao kada bismo malo dete prepustili udarcima Tajsona

28 Za vreme oko i posle Drugog svetskog rata Industriska politika u SAD se u jednoj meri zasnivala na potrebama civilnog sektora. Iako SAD nisu po standardu građana mogli dostići Švedsku i Japan te Zapadnu Nemačku,činilo se da su, uprkos nedostatku sindikata,tada u SAD postojale makar konture Istoriske škole.Međutim,od sedamdesetih godina XX.veka ,nakon potpunog trijunfa ideja Nozika,Fridmana,i Reganove politike,industriska politika SAD se u najvećoj meri temelji na Pentagonu.I nakon toga,dobijamo jedinstvenu državu mutanta koja ima visokotehnološku armiju Prvog sveta,zbog izuzetnih inovacija u segmentu vojne industrije,ali koja ima visok stepen,nezaposlenih,siromašnihi gladnih,zdravstveno i socijalno marginalizovanih,nalik zemljama Trećeg sveta.”…Obama nije mislio na Reganovu ključnu ulogu u preobražavanju Sjedinjenih Američkih Država od najvećeg svetskog kreditora ,do najvećeg dužnika,Ili u promeni od privrednog društva koje je donekle podsećalo na Evropu,do onog gde prave plate stagniraju za većinu stanovništva I gde opadaju društveni pokazatelji,dok nekolicina,koju politika vlade favorizuje,zgrću ogromno bogatstvo,pored ostalih oblika društvenih nedaća. ”Noam Čomski:”Snovi I nadanja” ,”Vulkan”,Beograd,str:209.-210. Naravno,to je država „Noćni čuvar“ pa je i razumljivo ulaganje u „njega“.“Noćni čuvar nije tu da donese blagostanje ,nego sigurnost. Taj „noćni čuvar“ je „branio“ stanovnike drugih zemalja od „zle sirotinje koja želi da opljačka bogate“ namećući režime nalik Trecem Rajhu po Latinskoj Americi (Fulhensio Batista na Kubi ,Somoza u Nikaragvi,Perez Himenez u Venecueli,Rios Monta u Gvatemali,Alfredo Kristijani u Salvadoru ,podržavajući kontraše u Nikaragvi itd.).Treba napomenuti da je general Šarl De Gol uvideo Američku pretnju svetskom miru,pa je uspeo, da bez velike štete za Francuski civilni industriski sektor ,razvije i zavidan vojni industriski sektor za potrebe samodbrane.Zemlja ne sme da ostane bez civilnog sektora industrije,ali nije dobro ni da je bespomoćna.(Prim.aut.)29 Ibid.str.108.

ili Muhamed Alija (Kasijus Klej)30.Industrija je umrla.Da bi se shvatilo kako se zemlje razvijaju,ne

treba obraćati veliku pažnju na istoriju ekonomskih teorija,već na istoriju ekonomske politike.U

odgovoru na pitanja : “ zašto su neke zemlje siromašne, a neke ne? “ i „ kako se zemlje

razvijaju“ ? Noam Čomski31 navodi neke operativne faktore:sve sada razvijene države su u

prošlosti kršile „princip slobodnog tržišta“ .Sve su vodile ekonomsku politiku u kojoj je državi

data dominantna uloga u kordiniranju poželjnih privrednih delatnosti,dakle industrijalizacija,sve

države su razvijale svoj industriski sektor kroz sopstvene inovacije ili pozajmljujući tehnologiju

od drugih,i unapređujući je,postepeno otvarajući tržište,u skladu sa Ekonomskom politikom

Fridriha Lista.“Uspeh Japana je impresivan“navodi Čomski.32 Bez skoro ikakve resursne osnove,

Japan je uspeo da do devedesetih postane vodeca industrija sveta i glavni izvor stranih

ulaganja,finansirajući i jedno vreme deficit SAD.Japan i Juzna koreja nisu dozvolili kapitalni izvoz

( te zemlje su postavljale izvozne carine,i zabrane izvoza da bi sirovine postale skuplje za

inostranu industriju) dok njihova privreda nije bila utvrđena.To su isto činile Švedska33 i

Norveška posle Drugog svetskog rata34.Dakle, ove zemlje su činile sve suprotno od onoga što

MMF, kao „meka pesnica SAD“ zahtevaju od „zemalja u razvoju,“ što je puki eufemizam za

zemlje koje zapad kontroliše.Zemlja čija privreda počiva na resursima koji su stvorili

ljudi(tehnologija,pronalazak dostupnog i neiscrpnog resursa,novo znanje ,podele rada) biće

višeg nivoa razvoja od zemlje čija privreda počiva na resursima koje je dala priroda.Dobra

trgovina(good trade) je izvoziti industrisku-visokotehnološku robu ,a uvoziti sirovine.Loša

trgovina (bad trade) je uvoziti industrijsku robu a izvoziti sirovine.Ali,dobra trgovina(good trade)

je i izvoziti industrisku robu i uvoziti industrisku robu! Ako Švedskoj kao zemlji sa utvrđenom

industijom treba slobodna trgovina,to ne znači da će trebati recimo Bugarskoj ,Srbiji ili nekoj

Južnoameričkoj ili Afričkoj zemlji ,kao što ne znači da je ta slobodna trgovina bila potrebna I

dobra za Švedsku pre 80 godina ili više.Pitanje je tajminga: u jednoj situaciji slobodno tržište nije

dobro ,dok industrija ne ojača ,a u drugoj ,kada se zemlja razvije ono postaje stvar koja još više 30 Bivši apsolutni prvaci sveta u profesionalnom boksu(Prim.aut.)31 Noam Čomski:“Profit iznad ljudi-neoliberalizam i globalni poredak“ Svetovi-Novi Sad. 1999.godina.str.32-39.32Ibid.str.35.33 Švedska ima jake sindikate I industriju kao odličnu kombinaciju.:Socijaldemokratska čitanka 2. “Zimon Faut”,”Fridrich Eebert Stifung””Academie für soziale demokratie“ 2012. Str.123.34 Prvi jezik na koji je Listova knjiga prevedena bio je Švedski,a sasvim je jasno da su Listove teorije činile osnovu industrijalizacije Norveške.Ista sredstva su korišćena u Japanu počevši od Mejđi restauracije1860-ih, I u Koreji koja je 1950.bila siromašna kao Afričke zemlje.(prim.aut.)

unapređuje zemlju. Kao što vidimo iz svega navedenog, Verner Zombart kao moderna ispostava

velike tradicije Rajnske-Istoriske škole ekonomije Fridriha Lista,definiše kapitalizam kao

proizvodni sistem.35Takođe,a to će biti ključno za kasnije nekonvecijalne zaključke : po

Zombartu, poljoprivreda nije deo kapitalizma.Potoje još dva važna ekonomska pojma koja treba

pomenuti: “Skupljanje na dnu “ i “Leteće guske”.”Skupljanje na dnu” je loša ekonomska

aktivnost koja podrazumeva da određena zemlja dozvoljava ili privlači na svojoj teritoriji

određene aktivnosti I zanimanja gde nije moguć tehnološki proboj: šivenje patika ,šivenje

bejsbol loptica ,sklapanje kola,kompjutera itd.Takve investicije koje se zasnivaju na

“tehnološkim slepim ulicama” predstavljaju aktivnosi koje donose siromaštvo .U skladu sa tim,

nisu sve strane investicije dobre,mnogo je bolje privlačiti dobronamerne I kompetentne I

obrazovane stručnjake iz inostranstva koje će, za državu pomagati plan o stvaranju sopstvenih

originalnosti ,tehnologije I proizvodnje.Suprotan pojam od ovog je pojam koji je Japanki

ekonomista Kaname Akamacu 1930-ih godina nazvao”Leteće guske”.”U modelu”letećih gusaka”

siromašna zemlja unapređuje svoju tehnologiju od jednog proizvoda do drugog,sa većim

sadržajem znanja.Ptica koja prva poleti ,u ovom slučaju Japan,smanjuje otpor vazduha za druge

koje,na kraju,sve mogu da imaju koristi od tehnološke promene.Jedan primer za to:Japan je pre

mnogo godina proizvodio fenove za kosu I povećao svoj životni standard do te mere da

relativno nesofisticiran proizvod,kakav je fen za kosu,tamo više nije mogao isplativo da se

proizvodi.Proizvodnja je zatim premeštena u Južnu koreju,koja je kasnije I sama unapredila

svoju proizvodnju na nešto sofiticiranije,npr.proizvodnju televizora.Fenovi su se zatim neko

35 Zombartova definicija kapitalizma srodna je i sa Marksovom.Fridrih Engels je jednom prilikom rekao da je Verner Zombart jedini Nemac koji razume Marksov “Kapital”. Naime, i Marks je,u Nemačkom duhu, smatrao da samo proizvodnja donosi bogatsvo.Istoričar sa Harvarda Roman Šporluk čak je tvrdio da je Marks postao kritičan prema Engleskim ekonomistima čitajući Lista između 1844.i 1845.Za Marksa ,opadajuća stopa profita gura kapitalizam u smrt.Marksov dubok i važan uvid u značaj inovacija bila je spoznaja da se ekonomska moć može održati samo kroz kontinuirane tehnoloske talase i obnove proizvodnog aparata. Erik Rejnert:“Spontani haos-ekonomija u doba vukova“,str.64. i 76.,Čigoja Štampa,Beograd.2010 Po Marksu I Šumpeteru,čovek nije životinja koja se trampi (kao po Rikardovoj metafori),već stvorenje koje proizvodi izume I pronalaske.Ibid.str.53. Važnost industrije shvatio je I Kubanski ministar za industriju Ernesto „Če“ Gevara:“Ta će teorija dati potpuno preimućstvo stubovima socijalizma: izgradnji novog čoveka i razvoju tehnike.Na ta dva polja imamo još mnogo posla.ali zaostajanje tehnike kao osnovne baze za nas nije dovoljan izgovor,jer mi ne moramo da napredujemo nasumice,nego da još dugo idemo putem koji su utrle najrazvijenije zemlje sveta.Zato Fidel toliko insistira na potrebi stručnog i naučnog obrazovanja u našoj zemlji,a posebno njene avangarde“ Ernesto Če Gevara : „Socijalizam i čovek“,radnička štampa,Beograd,1974.str.101.-102.”U pogledu industriskih ulaganja,u četiri godine pre pobede revolucije Kuba je uložila 186 miliona pezosa,dok je u periodu 1959 do 1965 uložila 340 miliona” ” Fidel Kastro”:”Kuba ili smrt”Petar Kočic.Beograd.1972.str.134.

vreme proizvodili u Tajvanu,ali se ista stvar dogodila I tamo,…”36, One proizvode eksplozije

produktivnosti unutar nacionalnih granica.U Istočnoj Aziji je među susedima primenjivan

princip“Leteće guske“ a SAD su u Istočnoj Evropi i Latinskoj Americi primenjivali

princip“Skupljanje na dnu“.Sada ćemo se osvrnuti na tvrdnju ekonomskog komentatora

Financial timesa Martina Volfa objavljenu u uticajnom američkom časopisu Foreign policy

2003.godine: ”Jaz između bogatih I siromašnih zemalja reflektuje uspeh onih zemalja koje su

prigrlile kapitalizam i fijasko onih koje ga nisu prihvatile”.37 Ako prihvatimo Zombartovu

definiciju kapitalizma kao proizvodnog sistema,ona je Martin Volf u pravu.Ali ako ga definišemo

kako to neoliberali čine-kao sistem sa akcentom na privatno vlasnistvo i slobodno tržište-onda

on nije u pravu.Čini se da ovo obraćanje zbunjuje (rekao bih namerno) I javnost siromašnih

država ali i javnost bogatih država.Stanovnik siromašne države zna da su razvijene zemlje

bogatije od njegove,to je za njega empiriska činjenica.Ali namećući mu ovakvu retoriku I

neoliberalnu definiciju kapitalizma ,koja se uopšte ne usresređuje na prave uzroke bogatstva I

blagostanja,Zapadna propaganda čini da stanovništvo siromašnih zemalja Trećeg sveta,pod

kontrolom MMF-a pomisli kako su njihove zemlje itelektualno ,moralno,kulturno I civilizaciski

inferiorne, nesposobne ,korumpirane, sa lenjim stanovnicima, sa obzirom da uprkos tome što

su njihove zemlje” kapitalističke”(po neoliberalnoj definiciji kapitalizma),one I dalje ostaju

skoro na nivou kamenog doba,siromasne ,slabe,I nerazvijene.U stvari,na taj način se,pored toga

što se kod stanovništva Trećeg sveta stvara kompleks inferiornosti I krivice ,pokušava izbrisati

istoriska sećanja na načine kako su te bogate zemlje postale bogate.Govori se :”mi smo

slobodno tržište ,to I vi morate biti ako hoćete da budete razvijeni!”Ali se ne govori da je

slobodno tržište sada dobro za razvijene zemlje,a da to isto slobodno tržište pre 70,100,ili 200

godina nije bilo dobro za te iste bogate zemlje.38Očigledno ,za siromašne, postoji neoliberalna

definicija kapitalizma koju oni moraju da prihvate.Prihvatanje te definicije kapitalizma,pored

kompleksa inferiornosti koji samo osigurava da stanovništvo tih zemalja ostane pasivno,čini da

te zemlje ostanu deidustrijalizovane ,dakle primitivizovane kolonije koje postaju snabdevači

36 .“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str.91.37“ The gap between rich and poor countries reflects the succes of those countries that embraced capitalism and failure of those that did not.”38 Pogledati na strani 8. Strategiju Fridriha Lista koja dovodi do nivoa kada će sve zemlje imati koristi od slobodne trgovine u četiri tačke.(prim .aut.)

sirovinama.Naravno,obmana je još veća, jer,ako se ne proučava istorija ekonomske politike

poverovaćemo empiriskom iskustvu koje pokazuje da bogate zemlje međusobno redovno

slobodno trguju,I da im to ne smeta.39”Dakle, treba raditi sve ono što je zacrtano u neoliberalnoj

definiciji kapitalizma koja se preporučuje,jer se vidi da I bogati imaju koristi od toga(tako su se I

obogatili(SIC!),pa ako se ne uspe, onda to znači da su siromašne zemlje primitivneI

korumpirane.”Neoliberalnom definicijom kapitalizma se smanjuje moć ekspresivnosti bitnih

pojmova(novo znanje,inovacije industrija ,preduzetništvo) osiromašuje se semantika I sužava

kategorijalni aparat misli i govora.40 Kada za određenu misao ,definiciju,ili ideju,u jeziku ne

postoji odgovarajuća reč,ili za tu reč ne znamo,onda ta misao teže dolazi do svesti,da bi na kraju

u znatnoj meri izbledela. Stanovništvo Trećeg sveta se drži van domašaja pojmova koji su vredni

I važni za ljudski život.Ovde treba istaći da je industrija preduslov za slobodu,I da su kolonije one

države gde je industrija zabranjena.41 Ako prihvatimo definiciju kapitalizma Vernera

Zombarta,onda stvari stoje bitno drugačije.U tom slučaju SAD I MMF nameću nerazvijenim

zemljama antikapitalističku politiku primitivizacije I deindustrijalizacije(!), jer tako alternativno-

Zombartovski definisan kapitalizam,mahom ne zahvata Treći svet niti poljoprivredu.U stvari

možemo ići I dalje u skladu sa navedenim ,pa tvrditi da su kolokvijalno “komunističke I

socijalističke” zemlje: bivši SSSR,SFRJ,I zemlje Varšavskog ugovora,I Kuba42,takođe I SRJ.do

5.oktobra 2000.(mešoviti sistem), bile I jesu mnogo više kapitalističke (po Zombartu) od

zemalja Trećeg sveta koje SAD kontrolišu putem MMF-a.Martin Volf pokušava 39Naravno,SAD se pridržavaju tržišne discipline kada im odgovara,a kada im ne odgovara onda je krše uz lažna opravdanja :” To izuzetak...zbog koga mi svi žalimo,ali to je bilo u „najboljem nacionalnom interesu“. Naravno,ti „izuzeci“ su skoro svakodnevnica.(prim.aut.)Obama je enormnom sumom poreskih obveznika spasao od propasti institucije koje su naduvavajući mehurove finansijskog sektora odnosili prevagu nad realnim i time proizvodili krizu.(prim.aut.)“Niti je lepo da se sećamo da je Klinton,inspirisan istom tom strašću prema slobodnom tržištu.naterao Meksiko na sporazum koji će okončati prevoz jeftinog paradajza u SAD“,kao dar farmerima sa Floride koji Meksiko košta 800 miliona dolara godišnje,a takođe ruši sporazume NAFTA i STO...“ Noam Čomski:“Profit iznad ljudi-neoliberalizam i globalni poredak“ Svetovi-Novi Sad. 1999.godina.str.100.40 Tako se u Angloameričkoj ekonomskoj literaturi proizvodnja I trgovina svode na “rad”.41 Pogledati moje predavanje na temu:Peđa Gavrilović Gnjatić (3. Deo)- Kolonije,okupirane zemlje I dokumenti o neokolonijalizmu –You Tube http://www.youtube.com/watch?v=PBtcdXWMaWw 42 Rušenje proameričkog diktatora Fulhensija Batiste i dolaskom Fidela Kastra na vlast na Kubi,u revoluciji 1959.počela je reidustrijalizacija Kube: Industrija i obrazovanje su unapređeni ,a razvitak i inovacije u zdravstvu su dostigle,pa i u nekim segmentima i prestigle nivo tehničkog i naučnog napretka medicine zapadne Evrope.(prim.aut)“Do 1988.Kuba je imala“više lekara u inostranstvu(koji su lečili besplatno) nego bilo koja industrijalizovana zemlja,i više nego Svetska zdravstvena organizacija pri Ujedinjenim nacijama“ Ibid.str.95.Kubi su nametnute sankcije da plan industrijalizacije Kube ne bi potpuno uspeo ,jer kako onda objasniti taocima MMF koji “uživaju slobodno tržište” zašto je “komunistička” Kuba razvijena,a oni nisu ?Kuba je opasan primer nezavisnosti I sa obzirom na okolnosti visokog stepena razvoja.(Prim.aut.)

neargumentovano, da Zombarta etiketira kao kombinaciju komuniste I fašiste, koristeći

hladnoratovsku retoriku siromašnu kategorijama I pokušavajući da podgreje ideološke

predrasude auditorijuma.Time se jedan pravac zasnovan na državi, etici ,ljudskoj volji ,

pronalascima I inovacijama pokušava diskreditovati, i podriti nada ljudi da su promene na bolje

moguće., podvođenjem pod Staljinove čistke I Hitlerove zločine.Zombartova definicija

kapitalizma je fleksibilna I što se tiče vlasništva preduzeća,ono može biti državno, a uslov je

samo da politika preduzeća razvija I podstiče takve aktivnosti koje prate ekonomije obima.To je

pravo merilo za uspešnost preduzeća .Nije država niti društvo samo po sebi loš vlasnik,to je

ideološka43 konstrukcija.Ovu teoriju nije lako uklopiti u levo-desno fokusirani politički svet

svet.Zombartova definicija kapitalizma je levičarska,jer se državi dodeljuje ključna uloga,a

blagostanje I socijalna pravda su željeni kao posledica etičkog stava. Ona je I desničarska jer se

ekonomija zasniva na preduzetnikovom44 kapitalu duha I volje (Geist und Wilenskapital) i

njegovim idejama.Ali ona je I van poimanja levo-desno diskursa jer tehnologiju stavlja u centar

pokretačkih snaga privrede.

Vratimo se sada Izveštaju Rimskog kluba.Prvo,činjenica je da stanovništvo raste,I da u jednoj

tački ,fizički neće biti mesta za sve.Ali taj porast stanovništva je neravnomeran jer se u nekim

zemljama smanjuje broj stanovnika(Evropa I Rusija),dok u drugim postoje porodice sa desetoro

dece(Niger,Mali,Afganistan,Burkina

Faso,Malavi,Uganda,Zambia,Čad,Kongo,Somalija).45Dalje,nije ni tačno da manjak hrane,uvek u

svim zemljama prouzrokuje pad stanovništva46 ,štaviše ,rekao bih da je suprotno.47

Najsiromašnije zemlje sveta imaju najveći rast stanovništva.Rimski klub je prevideo kulturne

faktore.Drugo pozivanje Rimskog kluba na referencu Maltusovog” Eseja o principima

43 Ideologija se ne proverava,u nju se veruje,I zato kada se traže besplatne školarine,ideološki ostrašćeni neistomišljenici viču:”Znači hoćete da vratite Staljina!””Nema nikakvih valjanih dokaza da je privatizovano preduzeće obavezno uspešnije od javnog ili društvenog””Dragoš Kalajić”:”Srpska deca carstva”Knjiga komerc.Beograd.,2005.44 Preduzetnik nije isto što I kapitalista-vlasnik dobara:“Jozef Šumpeter“:“Teorija privrednog razvoja“Službeni glasnik.2012. str.150.45 http://www.oecd.org/els/soc/oecdfamilydatabase.htm46 Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb, str.140.-141.47 http://www.oecd.org/els/soc/oecdfamilydatabase.htm

populacije”48 ukazuje da je na neki način,prihvaćena Maltusova pesimistička vizija o buducnosti

populacije koja se sudara sa već pomenutim zakonom opadajućih prinosa.49”Za razliku od

engleske pesimističke ekonomije,ovaj predmet postaje optimistička nauka ako u obzir uzmemo

I tehnoloske promene I ekonomije obima.jer ako troškovi opadaju što više jedinica proizvedemo

,to je dobra vest.Mreža je korisnija što više ljudi vezano za nju.tehnologija postaje jeftinija za

korisnike,što više korisnika ima.Ovo okreće Maltusovu problematiku naglavačke:što više

stanovnika imamo ,utoliko će roba moći da se jeftinije I proizvodi I prodaje.Ako uzmemo u obzir

I to da beskonačno možemo pomerati granicu ljudskog znanja I tehnologije,ekonomija postaje

super-optimistička:što više ljudi utoliko bolje50,što više potencijalnih mušterija imamo ,utoliko

više možemo istraživati I utoliko više različitih proizvoda možemo ponuditi”51.Rimski klub nije u

punoj meri uzeo u obzir efekte Ekonomija obima. Čini se da Rimski klub ima svest o važnosti

inovacija,sa jedne strane,a sa druge kao da zanemaruje njene pratioce: ekonomije obima I

sinergiske efekte unoseći Maltuzijanski trag:”Tako,u izvesnom trenutku više nema na

raspolaganju obradivog zemljišta,no, pučanstvo I dalje raste,te se zbog toga smanjuje hrana per

capita.Pošto se pojavi nestašica hrane,industriska proizvodnja skreće prema poljoprivrednom

kapitalu radi povećanja zemljišnog uroda.Za ulaganje ostaje manje kapitala,pa konačno

industriska proizvodnja počinje opadati”52Ovaj deo je, po meni štetno pogrešan.Ovim se želi

implicitno tvrditi da, kada god se glad pojavi ,ona nije posledica loše ili nepravedne distribucije,

ili nedostatka industrije,koji dovodi do zakona opadajućih prinosa I nezaposlenosti usled

skromne podele rada,vec da hrane nema jer je stanovništvo dostiglo ogromnu cifru,pa je jedino

rešenje prisvajanje nove zemlje za poljoprivrednu obradu.Glad je očigledno postojala I kada je

svetsko stanovništvo brojalo i 1.Milijardu ljudi.Kada Rimski klub govori o uzrocima gladi u

budućnosti,rekao bih da je on mislio, da su to uzroci gladi I u onom vremenu(godine1974.).

Poenta je u tome da glad postoji jer ljudi nemaju čime da kupe hranu(zbog specijalizacije u

poljoprivredi) nerayvijenosti I kolonijalnom statusu.,a ne zato što hrane nema(za sada).Mi ne

možemo sa potpunom preciznošću znati koliko stanovištva planeta može hraniti ,osim preko

48 Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb, str.140.49 Upravo zbog opadajućih prinosa Maltuzijanska ekonomija je postala sumorna nauka (dismal science).50 Ovo treba shvatiti u principu,a ne bukvalno ,jer postoje prostorne granice.(prim.aut)51. .“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str.103.52Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb.str.110.

onoga na šta nam ukazuju fizička ograničenja.”Smanjenje broja svetskog stanovništva ili

njegova stagnacija (koja nije nedobrodošla u određenim zemljama) neće, samo od sebe rešiti

problem siromaštva. Industriska nacija može da izdrži I hrani mnogo brojnije stanovništvo nego

što bi mogla poljoprivredna država na istom mestu.Drugim rečima : industrijalizacija jača

održivost jedne zemlje.Činjenica da do gladi dolazi samo u državama koje su skoro isključivo

specijalizovane za poljoprivredu,ističe značaj industrije,podele rada I sinergiskih efekata u

stvaranju blagostanja53. U nekoj ekstremnoj situaciji(sa ogromnim brojem svetskog

stanovništva) verovatno bi imali fizičko-prostornih problema.Stav:”da stope I razine moraju biti

prilagođene tako da osiguraju da stopa kapitalnih ulaganja neće biti ograničena raspoloživošću

prirodnih izvora”54 je sasvim opravdan I u skladu sa ovde iznesenom glavnom poentom. Ako se

to kombinuje sa “industrijalizacijom poljoprivrede”(pokušaj inovacija u mehanizaciji

poljoprivrede,kako bi se,kao u Holandiji, povećali prinosi bez GMO I bez prevelikog širenja

poljoprivrednih površina) ,Najnovija istraživanja I uspesi u pronalascima ventralnih55 I solarnih

izvora energije bi mogli biti odgovarajuće rešenje.Na taj način ljuska bića mogu tehnološkim

napretkom odgovoriti na ekološke izazove.Naravno to često nije dovoljno za rešavanje takvih

problema zbog postojanja naftnog monopola.Rešenje za probleme Rimskog kluba jesu

obnovljivi ili neiscrpni izvori energije.Entoni Gidens protiv Rimskog kluba iznosi argumente

nekih kritičara:”Na primer,zahtevi da indonezija zaštiti svoje tropske šume mogli bi se smatrati

nepravednim,jer to podrazumeva da se ova zemlja odrekne prihoda koji joj je mnogo potrebniji

nego razvijenim zemljama”56. Međutim ,razvijenim zemljama nije toliko potrebno da pustoše

šume sa obzirom da imaju izvore prihoda u industriji I ekonomijama obima.Ovde se implicitno,

zbog nerazumevanja stvari, Indoneziji preporučuje da nastavi da uništava šume dok se ne

razvije kao industrijalizovane zemlje,pa kada se razvije ,onda treba prestati sa sečom.To se

nikada neće dogoditi.Ona će ostati kao pustinja bez šume u ekološkoj katastrofi, isto tako

siromašna.57Satiranje prirode I resursa je kao uzimanje kafetina protiv bolova umesto odlazak

53 .“ Erik .S.Reinert:“Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji“.Čigoja štampa Beograd 2006.str.100.54 Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb, str.142.55 Vetar kao nepotrošivi resurs,koji pokreće džinovske plutajuće vetrenjače na otvorenom moru(prim.aut)56 Entoni Gidens: “Sociologija”CID. Beograd. 1997.,str.626.-627.57 Naravno,Indonezija jeste talac neoliberalnog koncepta,pa je pitanje da li ima svoju volju prilikom odabira ekonomske politike.(prim.aut.)

kod zubara.Samo se nastavlja sa krahom.Moraju razviti industriju.što se izveštaja Rimskog kluba

tiče,oni ima korisnih zapažanja oko reciklaže I oslanjanja na obnovljive resurse ali I neka štena

nerazumevanja stvari ,kao ona da:”Mi smo u raznim delovima knjige pokazali da sadašnji

modeli rasta pučanstva I kapitala stvarno povećavaju jaz između bogatih I siromašnih u

svjetskim razmerama58.Ali ako je to tako, zašto je baš jaz između bogatih I siromašnih najveći u

siromašnim zemljama?Zašto su pojedinci sve bogatiji,umesto da I oni progresivno osiromašuju?

I kao finale: zašto u krajnjoj liniji ,svo stanovništvo u svim državama ne osiromašuje simultano,a

ne samo zemlje koje su deindustrijalizovane? Nedostatak industrije u zemljama trećeg

sveta,njihov kolonijalni položaj,stvara feudalnu klasnu strukturu koja ilustruje taj veliki jaz

između bogatih I siromašnih.(Karlos Slim u Meksiku,bivši oligarsi u Rusiji pod Jeljcinom).Šansa

siromašnih država je da se skoncentrišu na razvoj proizvodne strukture i aktivnosti sa

ekonomijama obima. To je sve jako teško izvesti I sprovesti,ali kako Spinoza reče-sve vredne i

važne stvari su teške.Na kraju krajeva, bez obzira na rezultat, sam pokušaj borbe za slobodu I

blagostanje je jedan etički čin,a on je kao najviša vrednost sam sebi svrha.

58 Donella H. Meadows:“Granice rasta“Stvarnost ,Zagreb, str.146.