Meunarodna nauna konferencija

MMEENNAADDMMEENNTT 22001100 International Scientific Conference

MMAANNAAGGEEMMEENNTT 22001100 Kruevac, Srbija, 17-18. mart 2010

Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010

HOLISTIKA KAO NOV PRISTUP U MENADMENT PROCESU

HOLISTIC AS A NEW ACCESS IN MANAGEMENT PROCESS Prof. dr Branislav Djordjevi, Emeritus1

Prof. dr Slavomir Mileti2

Apstrakt: Nauka je utvrdila da izmedju sistema i oktuzenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmedju delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavestavaju o stanju i promenama koje se desavaju u oviru njih, sto dovodi do delovanja jednih na druge. Holisticki sistem je koncept uvazavanja objektivne realnosti u vezi sa promenama. On polazi od toga da su promene rezultat kretanja, koje objektivno menjaju postojecu ravnotezu, ili stanje. Holistika polazi od originalnosti istrazivanja i iznalazenja najefikasnijih nacina za ostvarenje postavljenih ciljeva. To potvrdjuje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja.

Kljune rei :holistika ,dinamicnost, skeniranje, okruzenje, struktura,projekat, menadzment.

Abstract: Science has consolidated that between sistems and surrounding there are interaction, but its exict and between the parts inside of one totality. That interaction leads to the communication in which each-other informs about the situation and changes which happened to him, which leads to the perform each to others. Holistic system is a concept of consideration objective realistic in the connection with the changes. Its going from the point, that the changes are results of the moving, which actually change the existing balance, or the state. Holistic starting from the originals of the research and invent of the most effective ways for the realisation of the place goals. This confirm the development the new productions, resources for the work, new organization way or styles of the management.

Key words: holistic, dynamism,scan, surrounding, structure, project, management.

1. UVOD

Upoznavanje sa nepoznatim elementima i karakteristikama razliitih sistema, predstavlja osnov i uslov za njihovim ovladavanjem, iskoriavanjem, ali i upravljanjem. Ukoliko se to upoznavanje obavi kvalitetnije, utoliko je manje nepoznanica, a time i devijacija na koje se ne moe uticati.

Poznato je da izmeu sistema i okruenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmeu delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavetavaju o stanju i promenama koje se deavaju u okviru njih, to dovodi do delovanja jednih na druge. Ovako povezani delovi i njihov meusobni odnos predstavlja organizaciju, kao organizovau celina pojedinih delova.

Kvalitet celine i njenog funkionisanja uslovljen je nainom struktuiranja i povezivanja njenih delova, kao dinamikih struktura. Ova dinaminost se kree u odreenim granicama, jer ni jedan sistem ne moe doi u stanje apsolutnog savrenstva, niti do apsolutnog haosa. To je i logino, jer

1 Univerzitet Union, Beograd 2 Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica

123

svaki sistem je otvoren, `tako da okruenje preko ulaznih kanala deluje na strukturu i funkcionisanje celine, dok celina preko svojih izlaznih kanala deluje na okruenje`.

Holistiko-sistemski koncept uvaava objektivnu realnost vezanu za promene, da su one rezultat kretanja koja objektivno menja postojeu ravnoteu. U krajnjem sve je rezultat kretanja, i sve je iz neega proisteklo. Ova injenica je kljuna, kako bi se mogao traiti uzrok odreenih promena i usmeravanje kretanja, ka promenama koje e dovesti do odreenih ciljeva. Promene uvek donose neto novo, to do sada nije bilo. Otuda, identifikaija razliitosti delova u sistemu, olakava istraivanje celine. Istraivai i projektanti moraju izvriti grupisanje pojedinih razliitosti u sistemu, ali i pojedinih slinosti. Tako grupisane slinosti i razliitosti se vremenom menjaju, a pojavljuje se i ponavljanje stanja promena u pojedinim delovima celine.

Sve se, dakle, nalazi u promenama, to namee potrebu istraivaima da upoznaju i karakteristike ponovljivosti, odnosno naine, dinamiku i posledice promena. Holistika polazi od originalnosti istraivanja i iznalaenja najefikasnijih i najefektivnijih naina za ostvarenje postavljenih ciljeva. Oni koji utvrde originalne postavke i u tome postanu lideri, ire svoju mo, u odnosu na sledbenike, ili one koji se slue plagijatima ili imitiranjem. Samo originalne inovacije dovode do progresa u drutvenom razvoju i zato one u holistikom konceptu imaju najvei znaaj. To potvruje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja, marketinkih procedura. Stoga se u ovom radu i ukazuje na posebnost znaaja holistike u menadment procesu uopte.

2. CELISHODNO POSTUPANJE U ISTRAZIVANJU ZAKONITOSTI FUNKCIONISANJA ORGANIZACIONIH SISTEMA

Za uspenu primenu holistikog sistemskog koncepta u istraivanju zakonitosti funkcionisanja organizacionih sistema bitno je definisati ponaanje oveka kao njegovog organizatora. To je uslov da se ovlada zakonitostima koje se deavaju u organizacionim sistemima, a ovladavanje je prvi uslov uspenog upravljanja.

Sve dosadanje teorije koje se bave karakteristikama pojedinih ljudskih skupina, obzirom na njihovo ponaanje ili navike,3 a sa velikom verovatnoom i budue su nedoreene, jer nema adekvatnog objanjenja univerzalnog ponaanja oveka, ne samo zbog njegove kompleksnosti, ve vie zbog toga to se ovek ponaa od sluaja do sluaja na razliite naine, u zavisnosti od situacije, interesa, raspoloenja, itd.

injenica da je ovek svesno interesno bie koje se odvaja od drugih, omoguava sagledavanje zakonitosti profesionalizacije usmeravanja zajednikog rada, jer je on u stanju da koristi svoje potencijale samo ukoliko kroz to ostvaruje svoje interese. Pokazuje se da nema oveka koji nije proet interesima. to su interesi vei, to je ovek spremniji da rtvuje svoje kreativne i fizike potencijale, zarad ostvarivanja zajednikih interesa i ciljeva.

Zahvaljujui svojoj racionalnosti, on je izgradio organizaciju kao instrument preko koga moe na najbolji nain da ostvar(uje)i svoje interese. Znai, nema organizacije bez interesa, niti se interes moe na bolji nain ostvariti bez organizacije.4 Svaki subjektivizam u tretiranju organizacije, kakav je postojao u predtranzicionom periodu ili njena politizacija, koja bi se vremenom pretvorila u politikanstvo je neprihvatljiva i kao takva tetna za pojedinca, ali i za drutvo u celini.

Nesporna je i injenica o celishodnom ponaanju i delovanju oveka. On nastoji da pronae naine kako da to lake i uspenije ostvari postavljene ciljeve uz troenje iste koliine energije za to vei efekat, a time ostvari i svoje line interese. Pored celishodnosti, zahvaljujui samosvesnosti, on e u svakoj novoj situaciji postupati na drugaiji nain i odgovoriti na izazove koji mu se nameu. Meutim, ovek e na drugaiji nain postupiti i kada je u istoj situaciji, ali na drugom mestu i u drugo vreme.

Iza navedenog se jasno moe videti da se doslednom primenom holistike u istraivanjima i ovladavanjima nepoznatog u organizacionim i drugim sistemima ostvaruju vei efekti, u odnosu na

3 Takva je poznata teorija X koju je dao MGregor u kojoj se insistira na primenu sankcija da se ovek prisili na odreena injenja, ili neinjenja, iz koje je nastao autokratski model upravljanja. 4 V. Vuenovi: Lini sistem rukovoenja, Pronalazatvo, Beograd, 1996. str. 63.

124

klasine metode istraivanja. Najvanije je utvrditi uzroke odreenih procesa, jer se na taj nain najuspenije moe upravljati sistemima, procesima, ili pojavama.

3. POJEDINAC KAO SVESNO I KONTROVERZNO BIE

ovek pored toga to je najsvesnije interesno ivo bie, on je u isto vreme i kontroverzno bie. to se vie odvajao od prirode, to je sve manje bitisao prirodan, a sve vie neprirodan. On je po prirodi egoista, jer se raa sam, a takoe umire sam. Da je to tano, moemo se uveriti kod svakog deteta, koje prvo izgovori re `ne` i `ne dam`. Izmeu navedene dve krajnosti, oveku vremenom kroz zajedniki ivot i rad, odnosno obdanite, kole, religiju, vojsku, poslovne i druge organizacije, nastoji da ukau da se odrekne svojih egoistikih ciljeva i iste rtvuje zarad optih interesa. On znai u svom ivotnom veku postaje kontroverzan, jer vremenom pod uticajem sredine, postaje ono to nije, a to je drutvenost.

Kontroverza je vidljiva i u tome to je ovek jedino svesno ivo bie koje je spremno da ubija svoju vrstu. Ukoliko je to najsvesnije bie, ono bi po prirodi stvari trebalo da unapreuje svoju vrstu, ili makar da je ne unitava. Iz prirodnih zakona, poznato je da vei gutaju manje, da bri gutaju sporije, ali je poznato malo izuzetaka da jedna ivotinjska vrsta ubija svoju vrstu, ve drugu vrstu ivotinja. Tako lav nikada ne ubija lava, tigar tigra, iako mogu doi u sukob zbog rtve, ili komada mesa.

Sledea kontroverznost je u tome to je ovek sklon zavisti, ljubomori, sujeti, odnosno bie koje ne podnosi, ili teko podnosi uspehe drugih ljudi, a takoe teko podnosi svoje poraze, u linom, ili korporativnom ivotu i radu. Da li je to kazna, ili ravnotea za dati razum, odnosno svesnost, teko je tvrditi, ali treba verovati u ravnoteu koju priroda uvek uspostavlja, delujui preko svojih prirodnih zakona. Verujemo da priroda ne grei, jer su zakoni po kojima funkcionie objektivni i da nisu praeni interesima, za razliku od drutvenih zakona koje formulie skupina ljudi na vlasti, da bi drala u pokornosti drugu grupu koja je izvan vlasti. Ta zakonitost vai, bez obzira da li ovek te zakone i zakonitosti poznaje, da li ih priznaje, ili negira.5

ovek je jedino ivo bie koje je sklono sujeverju. Ova osobina je bitna za objektivizaciju poznavanja oveka, jer veliki broj ljudi veruje u astronomiju, odnosno u horoskopske znake. Od ranije, a i danas milioni ljudi u SAD, `im se probude, prve dve stvari koje urade su da pogledaju horoskopske znake, odnosno kakav e im dan biti i ta ih oekuje`. Mnogi ne odlaze na posao, ili ne zapoinju poslovne radnje, ukoliko je horoskop negativan. Druga stvar je itanje berzanskih izvetaja, odnosno koliki je skok akcija bio na berzama i prognoza ta e se desiti sa njihovim akcijama. Time horoskop ako ne govori sve, sigurno postaje glas opreznosti, to i nije loe za profesiju menadmenta.

N bez obzira na brojne druge karakteristike, kao to je anatomija i fiziologija oveka, za menadment je najbitniji ovekov neokortes, njegovo ponaanje, odnosno sile koje ga motiviu, ili demotiviu na odreeno injenje, ili ne injenje. Pokazuje se da je svako uoptavanje ljudskih skupina i davanje njegovih karakteristika nenauno i da ne postoje potpuno pozitivni i potpuno negativni narodi i nacije, ve se moe govoriti o veem, ili manjem prisustvu jednog, odnosno drugog. Saglasno tome, istie se da ne postoje dva ista oveka, to samo po sebi govori o oveku kao svojevrsnom prirodnom fenomenu. Svako zanemarivanje razmatranja kontroverznosti oveka kao ivog bia, stvara uslove za izvoenje subjektivnih zakljuaka, to dovodi u pitanje objektivnost, a time i naunost u izvoenju konanih zakljuaka o menadmentu kao nauci i vetini, odnosno teoriji i praksi.

4. OVLADAVANJE USLOV USPESNOSTI UPRAVLJANJA

Prvi i osnovni uslov uspenog upravljanja je upoznavanje. To je i prirodno, jer samo ono to se dobro upozna, moe biti predmet uspenog ovladavanja, a time i upravljanja. Stoga se i delatnost usmeravanja i upravljanja zajednikim radom u organizacijama usmerava na upoznavanje, nepoznatim, jer `je neznanje osnovni uzrok nastanka entropije, koja ima tenju da pree u haos`. Ovde

5 iri konept o optim karakteristikama oveka je dat u . Radosavljevi, Medi na menadmenta, Edom,

Beograd, 2004. str. 22-24.

125

se ispoljava nesporna injenica, da vie vredi jedan procenat onoga to se ne poznaje u organizaciji, nego 99% onoga to se zna u organizaiji.

Pored ovladavanja unutranjih struktura, u holistikoj neophodnosti je bitno upoznati, odnosno skenirati i okruenje i upoznati promene koje se deavaju u istom, a koje utiu na organizaciju i pojedince. Ovo je potrebno, jer se pokazuje da je nepoznavanje promena u okruenju prvi uslov za poveanja nesreenosti organizacije. Ali, isto tako je prisutno da i zakasnelo upoznavanje promena u okruenju poveava nesreenost, odnosno entropiju organizacije.

Nakon upoznavanja i ovladavanja, ovek, odnosno upravljaka struktura mora da preduzme mere da organizaciju prilagoava promenama koje se deavaju u okruenju. Uspeni su oni koji utiu na delove i sistem kao celinu da se prilagodi novonastalim promenama uz to manje lomove, a to je mogue komponovanjem elastine, odnosno fleksibilne organizacije. Ukoliko se upravljaka struktura odlui da menja okruenje, utroie veliku energiju, a efekti e biti skromni, i najee bez rezultata.

S druge strane, menadment6, mora imati u vidu da se dinamika promena u organizaciji po svom intenzitetu, mora odvijati najmanje onom brzinom, kojom se odvijaju i promene u okruenju. Ukoliko, se organizacija menja, ali sporije od promena u okruenju, ona propada, odnosno ugroen je njen opstanak, jer nema rasta i razvoja. Ovde se ispoljava zakonitost, da onaj koji ne napreduje, on zapravo zaostaje i vremenom e nestati.

Nauna istraivanja su dokazala da je pri projektovanju transformacije iz jednog u drugo stanje takoe potrebno upoznavanje i ovladavanje. Upoznavanje onim to jeste i onim to e biti, odnosno emu se tei. Ovde, kao i u drugim upravljakim aktivnostima, najbolje je ovladavati postupno, odreenim redosledom.

U navedenom, posebno mesto se pridaje utvrivanju nepoznatog u izvoritu neke pojave, procesa ili tendenije. Otkrivanjem uzroka nastanka neke pojave, je najbolji nain da se konstituie ona upravljaka odluka koja e dati najvee pozitivne efekte, a smanjiti njene loe strane. Time se tedi energija i vreme, ali i drugi resursi, jer se pokazuje da je mnogo bolje leiti bolest, nego delovati preventivno da do nje ne doe.

5. UPRAVLJANJE KAO USLOV OPSTANKA, RASTA I RAZVOJA

Potvruje se da je upravljanje uslov opstanka, rasta i razvoja svake organizacije, to znai da nema opstanka bez usmeravanja, odnosno usklaivanja zajednikog rada ka odreenim ciljevima. Uspenost upravljanja se meri, po efektima odrivog razvoja organizacija, odnosno ostvarenim efektima u odnosu na utroene resurse i obezbeenosti egzistencije buduih generacija. Stoga se upravljakoj strukturi danas poklanja najvea panja, kako u njenom usavravanju, tako i kroz obezbeenje odreenih povoljnosti, odnosno privilegija koje upravljai imaju u odnosu na druge strukture. Proizilazi da profesija menadmenta po svom znaaju prevazilazi druge profesije, to se najbolje moe videti iz sledee tri injenice, i to:

- Upravljanje, a posebno upravljanje na nivou strategijskog menadmenta je orijentisano na upravljanje drugim profesijama u organizacionim sistemima. Od uspenosti obavljanja poslova na najviem nivou, zavisi i uspenost (efikasnost i efektivnost) obavljanja poslova po dubini i horizontali organizacije. Pokazuje se da mali napori na vrhu, multiplikuju napore na niim nivoima i da je najvanije imati kvalitetan vrh hijerarhijske piramide. Jer, uvek kada centralni, odnosno glavni zupanik u tehnikom sistemu napravi jedan obrtaj, to izaziva daleko vei broj obrtaja kod manjih zupanika, to proizvodi vei efekat, uz manji utroak energije.

- Upravljanje, a posebno profesionalizovano upravljanje sagledava svet globalno, a to znai da za menadment ne postoje nacionalne granice. Ova profesija ne priznaje da postoje granice i u stanju je da otputuju i na najudaljeniju taku zemaljske kugle, ukoliko zato postoji interes. Shodno navedenom, upravljai svet sagledavaju globalno, a probleme lokalno, odnosno da svaki lokalni problem moe postati i globalni. Takvo shvatanje deluje pozitivno na irenje biznisa, to omoguava i obezbeenje opstanka, rasta i razvoja kompanija,

6 Djorjdjevi B., Strategijski menadment, Univerzitet Union Beograd, str. 591.

126

- Upravljanje na strategijskom nivou i nosioci ove funkije su jedini u organizaciji koji moraju misliti na celinu, a ne na delove. To je bitna odrednica, i bitna razlika u odnosu na druge menadere. Odnosno svi drugi menaderi nastoje da maksimiziraju efekte dela ili nivoa kojim rukovode, jedini top menader je ovek koji esto mora da rtvuje interese delova, kako bi tim rtvovanjem ostvario vei interes celine.Vrhovno rukovodstvo u organizaijama je uglavnom orijentisano na budunost. Ono mora da sagledava neizvesnosti koje vrebaju u budunosti, kako bi organizaciju pripremilo da spremno doeka neizvesnost. Ostali menaderi, nastoje da na to uspeniji nain realizuju zadatke u sadanjosti.

Navedene injenice govore o karakteristikama, ali i znaaju upravljanja za uspenost organizacija. Upravljanje je faktor razvoja, jer se pokazuje da iza uspenih kompanija ne stoje velelepne zgrade, niti ureeni administrativni prostori, maine, ve uspeni upravljaki timovi. Na ovu injenicu ukazuje i P. Draker konstatacijom: `Bogatstvo dananjih najrazvijenijih zemalja poiva na znalakom rukovoenju. Ono je pomoglo da te zemlje uspeno prerastu iz malih porodinih i radnih zajednica u drutva sa kompleksnim institucijama ogromnog proizvodnog kapaciteta`. On dalje tvrdi da: `opstanak savremenog sveta zavisi od toga, sa koliko e uspeha, rukovodei kadar obavljati svoju ulogu`.7

Navedene tvrdnje su po svemu sudei tane, jer ekonomski rast zavisi od raspoloivih resursa, ali oni sami za sebe nita ne znae, jer ne deluju samostalno, ve u sprezi sa organizacijom i ljudima koji su u stanju da ih svojim aktivnostima pokrenu u odreenom smeru. Da je to tano, potvruju zemlje bogate prirodnim bogatstvom, koje bi po svim parametrima trebale da budu razvijene, ali ih je nedostatak kvalitetnog ljudskog resursa, uinio siromanim. Neke od njih se ak nalaze u grupi nerazvijenih zemalja sveta.

6. SISTEMSKA STRUKTURA SVESNOG RAZMISLJANJA I DELOVANJA

Bazini smisao i cilj naunih i strunih istraivanja8 uvek je usmeren na otkrivanje nepoznatog i sticanje novih saznanja kao osnova za iniciranje novih ideja i mogunosti njihove praktine primene. Svako novo saznanje postaje istinski temelj po kome ljudi neprestano upotpunjuju svoje predstave o predmetima, pojavama ili procesima posmatranja ili ispoljenim problemima.

Novosteena saznanja na odreen nain menjaju predstavu o predmetnim istraivanjima. Za sticanje novih saznanja o pravilima, naelima i zakonitostima prirodnog i drutvenog poretka, kao i o praktinom korienju tih saznanja, od posebnog je znaaja meusobno komuniciranje ljudi u kojima razmenjuju steena znanja i iskustva u praktine svrhe.

U razliitim vremenskim periodima koriena su razliita sredstva za iskazivanje misaonih predstava o predmetima istraivanja i ispoljenim problemima. Svako izraajno sredstvo na sebi svojstven nain omoguava da se drugim ljudima saopti misao, odnosno saznanje. Ipak svako izraajno sredstvo moe samo delimino da prikae neiju misaonu predstavu, ideju ili konstataciju, to znai da su izraajna sredstva nesavreni instrumenti za potpuno prikazivanje spoznaja.

Postojanje razliitih govornih podruja nameu potrebu konstruisanja takvih izraajnih sredstava koja su razumljiva u razliitim govornim podrujima, kako se ne bi dogodilo da se pod istim terminima podrazumevaju razliite stvari, ili pod razliitim terminima iste stvari. Posebno znaajan doprinos na razvoju opte razumljivih izraajnih istraivakih sredstava zapoet je konstituisanjem opte teorije sistema. Izvorita za konceptiranje i razvijanje opte teorije sistema svakako se nalaze u najstarijim filozofijama na podrujima drevnih civilizaija. Re `sistem` se uvek uzima da objasni grupu ujedinjenih elemenata koji ine neku celinu, a moe se upotrebiti da objasni apstraktnu celinu (npr. celina organizacionog sistema), ili fiziku celinu (automobil). U oba sluaja celina predstavlja neto vie nego to je zbir njenih delova. Prema tome, mnotvo koje se sastoji od posebnih delova bicikle nema vozaki potenijal. Meutim, kada su delovi zajedno spojeni u posebnu strukturu odnosno celinu, bicikla ima potenijal da nekoga preveze iz take A do take B. U ovom sluaju bicikla dobija pojavno svojstvo celine i u stanju je da odgovori svojoj svrsi zbog koje je i napravljena.

7 P. Druker, Moj pogled na budunost, Adies institut, Novi Sad, str. 198. 8 Koncizan i objektivizirani prikaz nastajanja i razvoja teorije sistema i njene praktine primene prezentirano je V. Vuenovi Sistem i organizacija Nauna knjiga, Beograd, 1980. str. 6 20.

127

Sve do tog trenutka pojedinani delovi nemaju nikakvu funkciju, jer sam za sebe nita ne znai, niti moe obaviti pojedinano bilo kakav zadatak, odnosno funkciju. Slina je situacija i u biolokim sistemima, ali i u organizaijama kao vetakim sistemima. Navedeno upuuje na zakljuak da se u istraivanju organizacionih sistema trebaju primeniti savremene metode i tehnike i filozofija sistemskog pristupa primerena globalnim uslovima biznisa. Ovo iz prostog razloga, to su organizacioni sistemi po pravilu sve sloeniji, sastoje se iz brojnih komponenti sa sloenim meusobnim vezama i odnosima. Kako se menadment bavi projektovanjem, izgradnjom i odravanjem organizacionih sistema i reavanjem sloenih problema zarad postizanja zadovoljavajuih ciljeva, sistematsko razmiljanje i koncept u organizaciji i menadment procesu je i razvijeno da bi se uspenije reavali sloeni problemi iz sfere menadmenta. Ustvari, mnoge nove sistematske ideje u razliitim varijacijama su upravo i razvijene u menadmentu, na reavanju menaderskih problema.

7. OGRANIENJA U PRIMENI HOLISTIKE

Holistiko sistemski koncept ima svojih prednosti u sagledavanja kvaliteta celine i predstavlja, kako je reeno, uslov za ovladavanje i uspeno upravljanje. Meutim i on, poput drugih koncepata i uenja ima svojih slabosti i ogranienja, pa nije lek za sve bolesti, jer trpi odreena ogranienja, koja esto predstavljaju prepreku, ili stvaraju tekoe za njegovu operacionalizaciju.

Usamljenost smatra C.Handy9 bi mogla biti veliki problem u veku koji je pred nama, ukoliko se ljudi budu izolovani sopstvenim `vokmenom, ili sopstvenom televizijom i td`. Pitanje je da li ta i takva situacija doprinosi svetloj perspektivi holistike. Ako pripadamo niemu, teko je videti perspektivu bilo ega.Holistiko sistemski pristup u korienju znanja zahteva izuzetan napor od svih lanova organizacije tokom celog procesa uenja i korienja znanja. Praksa pokazuje da pojedini timovi npr. u toku meseca ostvare i preko 100 asova prekovremenog rada. Ovaj pristup se ne moe primeniti u projektima koji zahtevaju revolucionarne inovacije, jer se esto ne zna gde neki proces poinje, a gde se zavrava. Naime, projekti su uvek neto novo u organizaciji, to do sada nije bilo, jer da je bilo, verovatno se sada vie ne bi zvalo projekt, ve bi preraslo u proceduru. A samo projekti omoguuju dosezanje efektivnosti nekog reenja, dok e uspostavljanje procedura oko dostignutog reenja, uticati na dosezanje njegove efikasnosti. Otuda e se ljudsko delanje u budunosti sve vie seliti iz proceduralnih u projektne modele. Ovakav pristup je gotovo iskljuen ili ga je teko primeniti u biotehnologiji i hemiji, gde postoji mrea meusobno isprepletanih odnosa, koji se ne mogu identifikovati. Holistika je teko primenjiva i na dinovske projekte, odnosno organizacije, zbog svoje sloenosti i nemogunosti da se u svakom trenutku sagleda celina, odnosno identifikuju podsistemi, kao delovi sistema. On je ogranien i na projekte koji se odnose na svemirske letove, jer sama sloenost i veliina projekta, onemoguava ili oteava rasprave na nivou celine, zbog svog obima, ili sloenosti izmeu njegove strukture.

Teko je holistiko sistemski pristup primeniti u organizacijama u kojima genijalni pojedinci osmisle ceo projekat, i koji su isti razradili do detalja. Ovo se posebno odnosi na birokratske organizacije, u kojima se ne dozvoljava loiji rad od propisanog, ali ni bolji nego to je naloeno. Ne treba potceniti ni kulturoloke,10 obiajne, religijske i druge faktore.

Svakako, praksa zemalja dalekog istoka pogodna je za primenu holistikog sistemskog pristupa u menadmentu znanja, jer oni ive u grupi i za grupu. Kroz grupu, npr. Japanci mogu da kreiraju mnogo bolju inovaiconu atmosferu za graenje novih ideja i znanja, nego u amerikom drutvu u kome postoji jaki individualizam.Sve ovo ukazuje da je nov holistiko-sistemski konept u menadmentu znanja znaajan i da doprinosi veoj brzini i fleksibilnosti u sticanju, primeni i transferu znanja iz sfere upravljanja i rukovoenja. Zahvaljujui njemu daleko je lake uvoditi promene u organizaionim sistemima, ali i uspenije upravljati.

9 Charles Handy, Harvard Business Review, juni, New York, 2001, str. 38. 10 Deresky, H., International Management: Managing Across Borders and Cultures, Pearson Prentice-Hall, New Jersey, 2006. str. 214.

128

8. UMESTO ZAKLJUKA

Inovirani i novim uslovima prilagodjeni holistiko-sistemski pristup u korienju znanja zahteva poseban napor od svih lanova organizacije tokom celog procesa uenja i korienja znanja. Nova holistiko-sistemska doktrina i njena primena u upravljanju poslovnim i drugim organizacijama je logian refleks na nove izazove koji nastaju u organizacijama. Za ovaj pristup je vana zakonitost upoznavanja i ovladavanja sistemom, kao celinom, a ne parcijalnim delovima iz kojih se celina sastoji. Pri tome treba imati u vidu da ovek nee nikada ovladati svim tajnama jedne celine, ali da ta injenica ne sme biti prepreka u nastojanju da se u to veoj meri saznaje njegova tajna.

Nov holistiko-sistemski koncept ima svojih prednosti u sagledavanja kvaliteta celine i u snano narastajuim globalnim uslovima poslovanja predstavlja, kako je reeno, uslov za ovladavanje i uspeno upravljanje. Meutim i on, poput drugih koncepata i uenja ima svojih slabosti i ogranienja, pa nije lek za sve probleme, jer trpi odreena ogranienja, koja se esto ispoljavaju kroz znaajne prepreke, ili stvaraju tekoe za njegovu punu operacionalizaciju.

LITERATURA

[1] Vuenovi, V., Lini sistem rukovoenja, Pronalazatvo, Beograd, 1996. [2] Radosavljevi, ., Medina menadmenta, Edom, Beograd, 2004. [3] Druker, P., Moj pogled na budunost, Adies institut, Novi Sad [4] Vuenovi, V., Sistem i organizacija, Nauna knjiga, Beograd, 1980. [5] Handy, C., Harvard Business Review, juni, New York, 2001. [6] Djordjevi, B., Strategijski menadment, Univerzitet Union, Beograd, 2009. [7] Deresky, H., International Management:Managing Across Borders and Cultures, Pearson

Prentice- Hall, New Jersey, 2006.

129