ИЗВОРИ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Проф. Др Ненад Ђурђевић

Материјални извор

Друштвени узрок који изазива настајање права као друштвене појаве.

ФОРМАЛНИ ИЗВОРИ

Грађански законици - закони Правна правила Српског грађанског законика

и Аустријског општег имовинског законика Узансе – обичаји Судска пракса Правна наука

ЗАКОНИ

ЗАКОНИ

Грађански законици Посебни закони о облигационим

односима Швајцарски Закон о облигационом праву Бугарски Закон о обавезама и уговорима Српски Закон о облигационим односима Акта за спровођење закона –подзаконска

акта (уредбе, правилници, наредбе)

ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА

Ступио на снагу 1. октобра 1978. Израда почела 1951. Скица за Закон о облигацијама и уговорима – 1969 (М.

Константиновић) Нацрти – 1973, 1974. и 1976. Предлог – 1977. Измене ЗОО – 1978, 1985, 1989. и 1993.

КАРАКТЕР И ПОДРУЧЈЕ ВАЖЕЊА ЗОО

Општи закон који важи за читаву земљу Регулисао – основе облигационих односа (општи део

облигација) и уговорне и друге облигационе односе у области промета роба и услуга

Нису обухваћени сви облигациони односи Део облигационих односа регулисан посебним законима

(бившим савезним и републичким) Однос ЗОО и других закона – чл. 23. ЗОО (однос општег и

посебног)

Садржина закона

Уређују се облигациони односи који настају из уговора, проузроковања штете, стицања без основа, пословодства без налога, једностране изјаве воље и других законом утврђених чињеница (чл. 1. ЗОО)

Структура закона

Део

Глава

Одељак

Одсек

I, II, III …

Члан

ДЕЛОВИ ЗОО

Део први – ОПШТИ ДЕО (ЧЛ. 1 – 453) Део други – УГОВОРИ (ЧЛ. 454 – 1098)

Део трећи – МЕРОДАВНО ПРАВО У СЛУЧАЈУ СУКОБА ... ЗАКОНА (ЧЛ. 1099 – 1105)

Део четврти – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (ЧЛ. 1106 – 1109)

Део први – ОПШТИ ДЕО

Глава I – ОСНОВНА НАЧЕЛА Глава II – НАСТАНАК ОБАВЕЗА Глава III – ДЕЈСТВА ОБАВЕЗА Глава IV – ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА Глава V – РАЗНЕ ВРСТЕ ОБАВЕЗА Глава VI – ПРОМЕНА ПОВЕРИЛАЦА ИЛИ

ДУЖНИКА

Д I – Гл. I – ОСНОВНА НАЧЕЛА

Аутономија воље Равноправност странака Начело савесности и поштења Забрана злоупотребе права Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја Начело једнаке вредности давања Забрана проузроковања штете Дужност испуњења обавезе Понашање у извршавању обавеза и остваривању права Решавање спорова на миран начин Диспозитивни карактер одредаба закона Примена добрих пословних обичаја Поступање у складу са општим актима Примена других закона Примена појединих одредаба

Д I - Г II – НАСТАНАК ОБАВЕЗА

Одељак 1. – УГОВОР Одељак 2. – ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ Одељак 3 – СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА Одељак 4 – ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ

НАЛОГА Одељак 5 – ЈЕДНОСТРАНА ИЗЈАВА

ВОЉЕ

Д I – Гл. III – ДЕЈСТВА ОБАВЕЗА

Одељак 1 – ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА И ДУЖНИКОВЕ ОБАВЕЗЕ Одсек 1 – Право на накнаду штете Одсек 2 – Побијање дужникових правних

радњи Одсек 3 – Право задржавања

Одељак 2 – ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

Д I - Гл. IV – ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА

Одељак 1 – ОПШТА ПРАВИЛА Одељак 2 – ИСПУЊЕЊЕ

Одсек 1 – Општа правила о испуњењу Одсек 2 – Доцња Одсек 3 – Полагање и продаја дуговане ствари

Одељак 3 - ОСТАЛИ НАЧИНИ ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗА Одсек 1 – Пребијање (компензација) Одсек 2 – Отпуштање дуга Одсек 3 – Пренов (новација) Одсек 4 – Сједињење (конфузија) Одсек 5 – Немогућност испуњења Одсек 6 – Проток времена, отказ Одсек 7 – Смрт

Одељак 4 – ЗАСТАРЕЛОСТ

Д I - Гл. V – РАЗНЕ ВРСТЕ ОБАВЕЗА

Одељак 1 – НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ Одсек 1 – Опште одредбе Одсек 2 – Уговорна камата

Одељак 2 – ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ПРЕДМЕТА Одсек 1 – Алтерантивне обавезе Одсек 2 – Факултативне обавезе и факултативна потраживања

Одељак 3 – ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ДУЖНИКА ИЛИ ПОВЕРИЛАЦА Одсек 1 – Дељиве обавезе Одсек 2 – Солидарне обавезе Одсек 3 – Недељиве обавезе

Д I - Гл. VI – ПРОМЕНА ПОВЕРИЛАЦА ИЛИ ДУЖНИКА

Одељак 1 – УСТУПАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА УГОВОРОМ (ЦЕСИЈА) Одсек 1 – Опште одредбе Одсек 2 – Однос пријемника и дужника Одсек 3 – Однос уступиоца и пријемника Одсек 4 – Посебни случајеви уступања потраживања

Одељак 2 – ПРОМЕНА ДУЖНИКА Одсек 1 – Преузимање дуга Одсек 2 – Приступање дуга Одсек 3 – Преузимање испуњења

Део други - УГОВОРИ 1/3

Глава VII – ПРОДАЈА Глава VIII – РАЗАМЕНА Глава IX – ПРОДАЈНИ НАЛОГ Глава X – ЗАЈАМ Глава XI – ЗАКУП Глава XII – УГОВОР О ДЕЛУ Глава XIII – УГОВОР О ГРАЂЕЊУ Глава XIV – ПРЕВОЗ Глава XV – УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ Глава XVI – ОСТАВА Глава XVII – УСКЛАДИШТЕЊЕ

УГОВОРИ 2/3

Глава XVIII – НАЛОГ Глава XIX – КОМИСИОН Глава XX – УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

Глава XXI – ПОСРЕДОВАЊЕ Глава XXII – ОТПРЕМАЊЕ (ШПЕДИЦИЈА)

Глава XXIII – УГОВОР О КОНТРОЛИ РОБЕ И УСЛУГЕ Глава XXIV – УГОВОР О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА Глава XXV – ПОСРЕДНИЧКИ УГОВОР О ПУТОВАЊУ Глава XXVI – УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ

УГОСТИТЕЉСКИХ КАПАЦИТЕТА (УГОВОР О АЛОТМАНУ) Глава XXVII – ОСИГУРАЊЕ Глава XXVIII – ЗАЛОГА

Уговори 3/3

Глава XXIX – ЈЕМСТВО Глава XXX – УПУЋИВАЊЕ (АСИГНАЦИЈА) Глава XXXI – БАНКАРСКИ НОВЧАНИ ДЕПОЗИТИ Глава XXXII – ДЕПОНОВАЊЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ Глава XXXIII – БАНКАРСКИ ТЕКУЧИ РАЧУН Глава XXXIV – УГОВОР О СЕФУ Глава XXXV – УГОВОР О КРЕДИТУ Глава XXXVI – УГОВОР О КРЕДИТУ НА ОСНОВУ ЗАЛОГЕ

ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ Глава XXXVII – АКРЕДИТИВИ Глава XXXVIII – БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА Глава XXXIX – ПРИМЕНА ОДРЕДАБА О БАНКАРСКОМ

ПОСЛОВАЊУ Глава XL – ПОРАВНАЊЕ

ВРСТЕ НОРМИ У ЗАКОНУ

Начела Императивне норме Диспозитивне норме

Императивне норме

Норме чија се примена не може искључити вољом странака (нпр. чл. 139. ст. 3 – одрицање од примена прекомерног оштећења). Некада је природа односа таква да се странама не може

допустити слобода уређивања тих односа (нпр. oдноси настали проузроковањем штете, издавање вредностних папира, новчане обавезе, осигурање).

Императивни карактер норме може се некада видети из саме њене стилизације, али некада ће произаћи из циља који се нормом жели постићи

Број императивних норми је незнатан у односу на број диспозитивних норми.

Диспозитивне норме

Норме чију примену стране могу искључити или ограничити

Примењују се ако стране нису другачије уговориле

Начело диспозитивности одредаба ЗОО – чл. 20.

Посебни закони – нпр. Закон о промету непокретности Закон о заштити потрошача Закон о електронском потпису Закон о јавним набавкама Закон о становању Закон о туризму Закон о условима продаје непокретности у државној својини Закон о приватизацији Закон о здравственој заштити Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају Закон о раду Закон о одговорности произвођача ствари са недостатком Закон о тржишту хартија од вредности и другим финансијским

инструментима

Правна правила

Правна правила

Закон о неважности правних прописа донесених пре 6. 4. 1941. и за време непријатељске окупације (Сл. Лист ФНРЈ, бр. 86/46)

Предратни прописи се примењују као правна правила, ако нема позитивних прописа и ако примена тих правних правила не би била у супротности с новим уставним поретком (чл. 4)

Предратна правна правила “Кад се одлучује да ли је примена на конкретни однос правног

правила садржаног у законима који су важили на дан 6. априла 1941. године супротна важећим правни прописима и начелима уставног поретка, треба узети да таква супротност постоји не само за случај непосредне противречности старог правног правила према важећим прописима ФНРЈ, већ увек кад старо правно правило својом применом противречи начелима друштвеног и политичког уређења, односима и идејама које настају у процесу развитка социјалистичких односа и у складу су са тим развитком.

Кад о неком односу нема важећих прописа, суд није ограничен на то да решење спора тражи искључиво у правилима садржаним у законима и другим прописима коју су важили на дан 6. априла 1941. Напротив, судска пракса је упућена да изналази решења која одговарају начелима и духу правног поретка ФНТЈ, иако се таква решења не би могла образложити споменутим правним правилима или би им била противна.” Став Савезног врховног суда од 18. 5. 1956 (Збирка судских одлука I/2 - 378)

Примена предратних правних правила

Једни – могу се и даље примењивати на питања која нису регулисана прописима.

Други – ЗОО представља кодификаторски рад којим је регулисано целокупно облигационо право, па се правна правила предратних грађанских законика не могу више примењивати. Ако је у том закону изостављено нешто што је до тада

било регулисано, има се сматрати да је то учињено намерно.

Празнине се морају попуњавати усвојеним методама интерпретације, полазећи од општих правила ЗОО.

ОБИЧАЈИ

УЗАНСЕ - ОБИЧАЈИ

Узансе – кодификовани трговачки обичаји Опште узансе за промет робом

Посебне узансе – Лучке узнасе, Посебне узансе у туризму, Посебне узансе у угоститељству, Посебне узансе у грађењу

Чл. 21. ст. 2. и ч. 1107. ЗОО – узансе се примењују само ако су уговарачи изричито уговорили њихову примену или се из околности може закључити да су хтели примену узанси.

Општи обичај – поступање које је устаљено, које је очекивано, које се временом наметнуло као норма понашања, постоји свест о обавезности

Трговачка пракса – недостаје уверење о обавезности У неким случајевима и сами закони упућују на примену обичаја

(Закон о превозу у друмском саобраћају – чл. 20; Закон о финансијском лизингу - чл. 28 …)

Добри пословни обичаји

“Стране у облигационим односима дужне су да у правном промету поступају у складу са добрим пословним обичајима.” – чл. 21. ст. 1. ЗОО

Трговачки обичаји Основна карактеристика

Да настају у пословној пракси, Да су по садржају много прецизнији од закона, Да се разликују по струкама, ако нису постали заједнички свим

струкама Вертикални обичаји – обичаји струке Хоризонтални обичаји – прихваћени од свих струка.

Трговачки обичаји начелно имају предност пред диспизитивним прописима - супротно решење у чл. 1107. ст. 3. ЗОО.

Трговачки обичаји важе мимо воље уговорних страна, али не и против њихове воље (конвенцијско право). Ако нема другачијег споразума, сматра се да су се уговорне стране

прећутно подвргле обичају, који им је био познат или морао бити познат,

Обичај мора бити толико широко познат да га редовно узимају у обзир уговорне стране уговорима оне врсте којој припада дотични уговор.

СУДСКА ПРАКСА

СУДСКА ПРАКСА

Није формалан извор права Врши велики утицај на примену права,

посебно на попуњавање правних празнина Правни ставови и начелна мишљења –

осигурање јединства судске праксе о појединим правним проблемима

УСВАЈАЊЕ ПРАВНОГ СХВАТАЊА У СУДУ

Поступак је регулисан Судским пословником (Сл. Гласник РС, 65/03 и 115/05).

У судовима са већим бројем већа и судија појединаца који поступају у истој правној области образује се кривично и грађанско одељење.

Могу се образовати и одељење за радне спорове, одељење за извршење, одељење за статусне спорове и одељење судске праксе (или основати посебно веће или задужити одговарајући судија).

Одељењем руководи председник одељења кога поставља председник суда.

СЕДНИЦЕ СУДСКОГ ОДЕЉЕЊА

Сазива их председник одељења или председник суда. Сазивач предлаже известиоца и стара се о формулисању

правних ставова и закључака донетих на седници. Материјал се доставља председнику суда, свим судијама и

судијским помоћницима у одељењу. Одлука се доноси већином гласова свих судија у одељењу, а

ако дође до поделе гласова на једнаке делове, спорно питање се износи на седницу свих судија.

Нацрт правног схватања усвојеног на седници израђује известилац и тај нацрт се доставља свим члановима одељења на мишљење.

Коначан текст правног схватања потписују сви чланови одељења. Судија који се не слаже са усвојеним правним схватањем , било са

изреком или образложењем, одвојено излаже своје мишљење и прилаже уз изворник усвојеног правног схватања.

ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ОДЕЉЕЊА

Сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења.

Седницом руководи председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра.

За одлуку је потребно да се за заједнички став изјасни већина чланова сваког одељења.

СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА

Сазива председник суда Одлука се доноси већином од укупног броја свих

судија у суду. Седница свих судија Вишег трговинског суда и

Управног суда разматра примену прописа из надлежности посебних судова.

О припреми седнице на којој се заузима одређени став у циљу уједначавања праксе стара се судско одељење

САСТАНЦИ И САВЕТОВАЊА

Радни састанци у оквиру једног или више судских одељења (боља сарадња између судских одељења).

Састанак судија, судијских помоћника и судијских приправника ради разматрања правних питања из области судске праксе.

ОДЕЉЕЊЕ СУДСКЕ ПРАКСЕ

Образује се у суду са већим бројем судија Стара се да се све судије, судијски помоћници и судијски

приправници упознају са стањем судске праксе. У суду се води општи регистар правних схватања

изражених у одлукама суда у појединачним предметима или примљена од вишег суда.

Посебан регистар у који се уносе правна схватања усвојена на седницама свих судија, седницама одељења, саветовањима и радним састанцима судија.

Општи и посебни регистар правних схватања воде се посебно за сваку грану судског рада хронолошким редом.

РАД У ВЕЋУ ДРУГОСТЕПЕНИХ СУДОВА

Приликом доношења одлуке веће оцењује да ли усвојено правно становиште треба да се упише у евиденцију судске праксе.

Ако веће сматра да по правном питању о коме решава треба утврдити правно схватање ради јединствене примене прописа, обавештава о томе председника одељења и застаје са радом на предмету.

Писмено израђена одлука се предаје писарници ради преписа и отправљања, ако одељење судске праксе нема примедби.

Ако одељење судске праксе укаже да се у донетој одлуци одступило од праксе суда, председник већа поново износи ствар на седницу већа.

Ако веће не промени одлуку, предмет се упућује председнику одељења ради изношења на седницу одељења.

Тумачење закона

Тумачење ЗОО

Објективном методом не истражује се воља законодавца, већ оно што је у закону стварно речено, како се текст у време његове примене може разумети.

Оквири стваралачке улоге онога ко примењује пропис одређени су временом када се текст примењује и тумачи, сврхом која се законом жели постићи (циљно тумачење), те комбиновањем осталих метода (граматичко, логичко, историјско тумачење).

Тумачење ЗОО

Није меродавно оно шта је законодавац мисли, већ оно шта је прописом дошло до изражаја.

Када би се од адресата прописа тражило да познаје и материјале из којих би се дала наслутити воља законодавца, онда би то било претерано оптерећење.

Од адресата норме се не може очекивати примена норме на други начин него што се може разумети у време примене.

Закон о облигационим односима није био пропраћен образложењем његових решења (у Скупштини га је пратило тридесетак страница)