jainendra kumar - ostavka - srpski prijevod

5/13/2018 Jainendra Kumar - Ostavka - Srpski Prijevod

1/43

EC I MISAOBlblioteka ,.Ref I misao donosi nalbclja

ostvarenja svetske 1 nase knji~evnostl, svakomekcrlsna ipotrebna, po obradi iceni prlstupaena,po opremi ukusna .

126-127: Hotorn: Skerletno slovo126. L TolstoJ: Krojcerova sonata129 Gete: Pesme .130.O' Nil: Dugo putovanJe u noe131.J. ~eruda: Malostranske, pripovetke132. Petrarka: Sonetl I kancone'133, Vuk Karadzlc: 0 knjlievnostl .1 knjliev-niclma I134. GogolJ: Petrogradske pripovetke135.Morijak: Tereza Deskejru'1.36,Dt, Eliot: SaJlas Marner137. Copic: Paroblja tu,inoga davola13 . Sofokle: Car 'Edip. Antigona139. Rebreanu: (luUandraao. H. ns, Vels: NevidlJivl eovek141. Pave: Medu usamIJenJm lenama142.H. Man: Jedna Ijubavna prlea143 Hajjam: RubaUe1. S rojan. Zovem se Aram145.Majakovski: Pesme14 . Dt. Kumar: Ostavka147'. Kafka: 'PreobraiaJ148. Lope de Vega: F e e"-Ovebuna149-150.Senoa: 8elJa~ a bun

VI KOLO (1964)

(lDAVACKO PREDUZECEB srad, Mose Pijade 1

EE02.3JAIo

I


2/43

I'

BIBLIOTEKA REC I MISAOKOLP VI KNJIGA 146: : = : : : ; : : : : : : =: ; ; : : ; : = : = : : : = ; = ;:;:;;=:; ;:: = : S " : Ss s

... nz, KUMAR

If.,,(

1:1.

T.\,.,'"

I ZDAV ACK 0 PREDUZECE RADBEOGRAD 1964


3/43

NASLOV ORIGINALAJAINENDRA KUMARTHE RESIGNAnON

PrevelaZORA MINDEROVIC

II

Ne, ne, nije O1i namera da sudim 0 dobruizlu. Ne mogu da odmerim vrlinu j, porok. Jasam sudija, posvecen da drzi terazije pravde,iznam da [e zakon punovazan ikad nije pra-viean. Zato smatrarn d a nije moje da oce-njujem ljudske grehe ivrhne ida ~glas~wamgresnika gresnim u ime pravednosti. Ostllvljamto onima obdarenijim i odgovornijim i zeUmim dobro, Ja oak ne bih rekao da moja tetkanije gresila. Pa, ipak, sada zalim same nju, ise-qajuci je se, visoki zid postovanja koji meokruzuje i odvaja - cini mi se lazan. Zbognje nikad necu biti spokojan. Upravo sad samprimio 'vest 0 njenoj smrti, d . mada ne znamkako se to zbilo, siguran .sam da je umiruci pa-tila, jer sam mnogo godina pre no sto je umrlaznao da ce biti tako. Ali da li je u svom po-slednjem casu mislila na mene? Svakako. Itome plasi. 'Moja je porodiea poreklom sa Zapada. Otaemi je bio visokopostovani gospodin a matiuzorna gospodarica njegovog domacinstva. Daje bila samo polovinu desetog dela nezna kolikoje bila sposobna ... Ali da je - to je cudo-viste koje sve prozdire. Dovoljno je reci da jojje nedostajala neznost. Moja tetka, mada cetiriili pet godina starija od mene, hila je jOs dete,mnogo godina mlada od svoga.brata, moga oca.Ikao ija, zivela je pod vrIo iskljucivim stara-njem moje majke. Do dan as jos ne 'znam dalitakva isRljucivost cini vise stete ili dobra,Moj otac je imao brata i tri sestre, Bratmu [e radio kao nadzornik u Ujedinjenim

3


4/43

eblastima, no posle nekoliko godina, sasvim iz-nenad~, na njegovo veliko zadovoljstvo, bio jepremesten u Burmu. Njegove posete su se po-stepeno proredile, dok nisu sasvim prestale.Dve starije sestre bile su udate i obe su umrlepritikom porodaja, I tako je najzad ostala samo,. moja mala tetka. Moj otae je, naravno voleo ,y- 'najvise nju, i ispunjavao joj je i najmanjiprohtev, tako da je moja mati bila mnogo za-brinuta da ce se ona pokvariti. Ne bi se mozda

m?g~o re~i da je 0r:a devojeicu manje volela,all Je svim sreem zelela da je izvaja premasvojim shvatanjima. IUspomena na lepotu moje tetke-deteta cak~ sa~ ~e zaprepascuje, Retka je lepota kao stoJe bl~a .nJ~na, 1 dB:nas sam zaista u iskusenjuda mislim da providenja ne daruje lepotu bez-na~nade, nego da kasnije uzima svirep danak.MOJ otac bio je zanesen njome.Ali da nastavim.. .yMoja tetka i ja bili smo nerazdvojni. Onaje ~la 1 ! grad.sku skolu kolima, i cim bi stiglakuci, treala bi da me pronade i poveri mi svenestasluke koje je pocinila dok je bila izvankuce.

- 0, Pramode, ne mogu da ti ispricamk~k0 smo danas naljutili ucitelja! - Prsnulabi u smeh, 'ostavljajuci me zagledanog u ~jukao da me je opcinilo neko vilinsko lice izbajke.-:- Pramode, ti znas naseg ucitelja mate-matlk~! Ona strasna su, stavila mu je cioduu stolieu. Trebalo je da ga vidis, Pramode mi-slim, lljegove oci. Jednim okom te nepo~icnogleda, a drugo kao da luta svuda naokolo. Kad

ga [e cioda ubola, bio je bukvalno izvan sebeod besa .. Ko je to ucinio? dreknuo je. Nekaustane! Niko nije proslovio ni ree. Samo smose~eli uzasn~ti, a SUa se, sirotica, skupila kaomis p;,ed maekom ..V~l.o?obro onda, rekao jemasuc] stapom, istuci eu vas sve. Bio je

4

zaista besan. Trebalo [e. da mu vidis lice. Svesudevojcice pocele da se zgledaju, i to mi senije nikako dopalo, tako da sam ustala i rekla:ja sam to ucinila. Najpre me je samo po-gledao, onda me je pozvao da izidem pred e:orazred i naredio mi da ispruzim ruku. Udariomi je tri paeke, a [a. sam ocekiv~la vise, ali ~n[e vspustio stap, 'a [a sam ~klomla ruk~. NIJeme uopste bolelo. Casna vec, Pramode, ja samsamo gledala one njegove ocl - jedno upereno

t u mene, a drugo luta bogzna kudo 0, Pramode,stvarno ga moras jednom videti! Zaista je sme-san. Najzad je viknuo: To se vise nece pO.no-viti, zar ne? Sta sam mogla da odgovonm?Mislim, stvarno, bilo bi jedino ~posten.o da gabar jednom poslusam, zar ne? A onda je spu-stio glas: Idi na svoje mesto, i ja sam otisla.Sila sedi pored mene. Samo je buljila pravou rrrene, tako da sam ja prva progovorila: Nebudi luda. Ona [e pritisla moju ruku uz klupui gledala me svojim velikim oeima. SUa ]etalco luckasta. Rekla sam: Sila, pazi, g1eda te.Ti znas Silu Pramode. Stvarno je mila, ali jevrlo nestasna, Ti znas kakve smo mi prijate-ljiee! Ali ona je sasava. Posle skole prilepilase uz mene i plakala. Sopila sam je po lieui rekla joj da prestane, ali ona je sarno jeealai jeeala i nije rekla ni recil Moras, Pramode,poci jednom sa mnom da posetimo Silu. Hoces,zar ne?- Iznenada bi se setila neeega i rekla: - Sadje dosta! Sta je sa tvojom majkom? - Strasnose plasila moje majke i uvek je istieala da [e tomoja mati., '

-c Ucenje je nije mnogo zanimalo, ali je iradoisla u skolu i volela je da sreduje svoje knjigei sveske, Po prirodi j~ bila bezbrizna i srecna,ali prisustvo rnoje majke kao da je u izvesnomsmislu bilo stalni oblak nad njom.Dok pisem, padaju mi na urn bezbrojni do-gadaji iz detinjstva. Secam se kako me je obla-5


5/43

. .cila imilovala po licu, a :' ponekad i mazilai ~ako ..~i j.e poveravala svoje najintirnnij~tajne. Cinl mi se kao da je sve to juce bilo.

Vreme je prolazilo, i ona je porasla u maludamu. Njeno prisustvo mi [e bilo prijatno iuyek. san: ce~nuo da budem sa njom. Ponekadbi mi nezno saputa1a ozbiljne savete: - Vidisde!e, .mimoramo da slusamo nase starije, i d~post~Jem


6/43

stvari, i stalno uzbudeno cavrljala. - Hajde,Pramode, da jednom odemo na most preko ka-nala, hoces li? Gledaj! Koje kolace najvisevolis? ... A, kolacil Ostavi ih na miru! Sta jesa onim zmajem sto si hteo da kupis? Znas,zadrzala sam se malo kod Sileo Nadam se datvoja majka nije to pogresno protumacila,Ustani, lenjiveel Kako mozes da budes u ovakozagusljivoj sobi? Hajdemo malo na krov nasvez vazduh! 'Izgovorila hi to u : jednom dahu i zabo-ravljala u 'drugom. Nista nije moglo duze daje zanima. Njen- duh je lelujao. besciljnotamo-amo kao pero na vetru, Smejala se bezp~voda i vu~la me sa jednog mesta na drugoNjene Iudorije su me zbunjivale .. '- Teto! Sta je s tobom danas? - pitao bih- Nemoj me tetati! Ne volim da budemteta. Prarnode, zovi me Didi. Tako me Silauvek zove. '- Ali ti si moja teta.- Ne volim da budem teta. Teta ... ostavito! Pogledaj onu ptiou gore! Volela bih da samptica!- Ptica?- Da. Vrabac malih krila. Sarno da ih ra-sirim i odletim kud hocu ... kako bi to divno~il?! Mali vrabac tananih krila. Da, ja baszehm da budem vrabac.Te noel me je privukla sebi i upitala:- Pramode! Volis li me?C:uv.siave reci, zagnjurio sam lice u njenegrudi ne odgovarajuci, arona je rekla:- Dakle, Pramode, i [a tebe veoma mnogovolim.

. P?sl~ t~ga nekoliko dana uzastopce dola-z~l.a je ~z skole kuci kasno, dok jednog dana,mJe toliko zakasnila da su morali da poslj uslugu da je dovede ad SHine kuce,Dva = = kas~ije bio sam napolju i upravosam ulazio u kucu kad naleteh na majku, Iz-

8

gledala je iznenadena sto me vidi, i pokusava-[uc! da se pribere, upitala me je tek da nestopita:

01'_ Gde si bio?Njen pogled me je tako zbunio da nisammogao nista da odgovorim.- Dobra! Idi odmah i donesi mi stap,Ostao sam prikovan na mestu dok nije po-novo viknula:- JesiJi gluv? Idi i donesi mi stap!Potpuno nesvestan onaga sto se -dogada,ocekivao sam da cu dobiti batine. Uplasen, oti-sao sam u ocevu sobu i donee joj stap. Ona gazgrabi i bez ijedne reei povuce se u zadnjusobu, zamandalivsi vrata za sobom. Zatim cuhfijukanje stapa. Ukocih se od iznenadenja.

Prvi udarac je bio propracen vriskom,ali posletoga nije se vise euo uzvik bola, dok se fiju-kanje stapa nastavilo. Maze li to biti Mina?Nije bilo nacina da se potvrdi ili otkloni mojasumnja. Stajao sam tamo bespomocan, obamr-log srca, pomaman ad nestrpljenja.Najzad majka odmandali vrata i izide, usanastisnutih u plavu liniju na bledom lieu. Rukau kojoj je drzala stap jos je podrhtavala, kaoda ce poceti da udara sopstveno tela. Kao dase sa najvecim naporom odupire nagonu daisiba samu sebe. Tako prode pored mene, za-stade za trenutak u dvoristu iude u svoju sobu.Jos uvek nisam mogao da shvatim sta sedogodilo. Malo, kasnije skupio sam hrabrost iusao u malu zadnju sobu gde' je izvrseno ba-tinanje.Tamo, na podu, lezala je Mina.Sari joj se bio smakao, ali su telo jos po-

krivale tamne krpe, kroz koje su se gotovomogle videti masnice ad sfban] a. Tu itam a poledima i ramenima videle su se modrice. Le-zala je nemo, bez svesti, rasute kose, glavepolozene na savijenoj ruci.9


7/43

Nisam mogao da progovorim, Trebalo je daje z;agrlim i da placem, ali nisam mogao.Iskrao sam se iz sobe, .Nisam vise video osmeh na njenom lieuotkako se to desilo, Pet ili sest meseci kasnijeudali su je. Sve je uredila, sa najvecom zurbomi tacnoscu - moja majka.Posle tog togadaja moja tetka je moral a danapusti skolu i da se posveti domacinstvu.Klonila se stranih lie a, izbegavala je cak imene,' pokusavajuci da bude potpuno nepri-metna. Ako bi ikad obukla belo, odmah ga jesvodila na cudnu sivocu. Sve svoje vreme ispu-njavala je sivenjem i radom po kuci.I otae je izgledao neraspolozen. Ovda-ondapokusavao je da je 'razvedri kakvom ljubaz-noscu, ali posto nije nailazio na odgovor, po-stajao je zlovoljan,Neste nije bilo u redu ni sa majkom.Stalnomi je bez razloga Resto zamerala, dok je po-sluga jos vise patila. Majka je stalno gundalau sebi, a onda bi najednom planula i osekla sena najblizu prisutnu osobu. Ugledavsi me predsobom, iznenada bi planula: - Pramode! U stabuljis? Uzmi metlu 'iz tetkinih ruku i sampocisti sobu! Mladez se danas uvek izvlaci odposla. - IIi bi rekla: - Gde je taj Bansi? Ovasirota devojka se satra da posvrsava sav posao.Ne znam sta ova posluga rnisli. Odbicu mujednu rupiju zbog nemarnosti.

'I'ako bi planula u brizi za moju tetku, madajoj se nije nikad obratila neposredno.Vencanje se sve vise priblizavalo, dok naj-zad i to nije doslo,Pre nego sto je otisla zauvek, Mina me -jejos jednom privila na grudi plaeuci:- Pa, dragi Pramode, slusaj uvek svojestarije. Postuj svakoga. Govori uvek istinu.Tako ees biti dobar decak, Pramode, ti ees bitivel'iki covek jednog dana, zar ne?

10

Mada sam bio izrastao, ivise nisam sebesmatraodetetom, privio sam se uz njene grud;kao pile,..:_ Pramode - nastavila je - odsada memoras smatrati mrtvom. Zaboravi me potpuno.Kako .si ti srecanlPriljubio sam se uz njeno lice da bibsakrio suze.Kad je dosao cas njenog odlaska, plakaosam bez ikakvog stida. Vesajuei se ocajnield 0njenu odecu, izjavio sam da necu ni jesti nipiti bez nje, nazivao sam majku cudovistem ipretio da cu i ja napustiti kucu ako ona ode.Otae se naljutio i udario me, ali ja i daljenisam hteo da se dignem.Kad su oslobodili njenu odecu od mojih

kandzi, pripio sam se uz njena stopala, hvata-juci joj se za prstenje na nogama, tako da jeona sam a moral a da me podigne.Mogao sam da vidim kako su joj oci ispodvela natecene.Drzeci me za podbradak, rekla je: - Slu-Saj: Pramode. Pusti me da idem. Brzo cu sevratiti.Izgled njenog suznog liea slomio je mojutvrdogla yost.Zivo sam zapitao:- Ti ees se brzo vratiti?. - Da, ja cu morati brzo da se vratim.,- Onda se zakuni mnome.- Dobro, kunern se mojim Pramodom.Majka je stajala pored nas, izduzenog licai suvih usana. Doslo mi je da joj se obisnemo vrat i da kriknem: Majko, oh moja majko!Utom mi tetka tutnu svilenu maramicu u rukui nestade. Pre nego sto sam mogao da se pri-berem, auto je vee bio odmakao.

IIPosle njenog odlaska stalno sam se osecaonelagodno. Majka je cesto pokusavala da me

11


8/43

umiri i utesi, a ponekad sam [a tesio nju, aliposle meteza prilikom vencanja eel a kuca jeizgledala pusta.CetvrtDg dana ona se vrati. ,\ Moga novog tecu video 'sam na vencanju,BiD je to krupan, debeo covek tridesetih go-dina, gustih cupavih bakenbarda, i u svemususta suprotnost mojoj krhkoj malo] tetki.Kasnije sam saznao da mu je to bio drugi brak.Tetka mi j e donela neke poklone od nj egoveporodice, Odvodeci me u jedan tihi kutak,saputala je:- Pramode, pogledaj samo sta sam ti do-nela. ,Ali ja nisam zeleo da vi dim sta mi je do-nela - zeleo sam da razgovara sa mnom.

Zudeo sam da je cujem kako govori '0 sreci ituzi .. kao S tD je to imala obicaj, i da doznamkako se snasla u nDVDm domu. Zasto si takobleda? Zasto si odsutna i uznemirena? Vidi,Mina, ja sam onaj isti Pramod i vise nisamdete; mozes mi se poveri ti i j a C U te razumeti.AkD te neko uznemiruje, prepusti ga samomeni. Necu da gledam poklone koje si donela.Draga Mina, zar mi neces reci sta ti j e nadusi?, Sve QoVD jC!s vise hteo sam da 'jDj dam doznanja cutke, Videci me cutljivog, pitala je:- Zasto ne kazes nesto? Pogledaj samo ovestvari.Upravljajuci DCiprema njoj, rekao sam PD -pustljivo: "- DDbrD, daj da vidim,Ona je oklevala.- Zasto govoris tako cudno? Sta to nijeu redu s tobom?- Nista. ~.'. '_'_' Zasto si onda tako tuzan?- Zato sto si se promenila prema meni.Mozda ju je ovaj odgovor uvredio,

~2

~'

- ~ta hoces time da ka~es? Kako sam seprornenila?'- Ponasas se prema meni kaD da te se neticem. ~Ove reci su je zaprepastile, Privlaceci mesebi, rekla je.

- Pramode, istina je da se ja nikoga ne ti-cern. Ja sam sad stranac. TVDja mati me jeizbaeila. StD je JDSgore, ja nisam za DnDmestokuda treba cia idem. Hoces 1i da mi ueinB[ednu uslugu?Odgovorio sam jDj zudmm pogledom koji jehteo da joj da do znanja kako ja zivim da bihnjoj sluzio.- Hoces Ii?Posto sam cue da ponavlja pitanje, oslobo-dio sam se njenoga zagrljaja i uspravio sespremno:- Odmah, reci mi sta treba da ucinim.Ona je poduze uporno gledala u mene, aonda sa tuznim osmehom rekla:

- Ne, ne, nista, bas nista,- Reei mi - kazao sam i zgrabio je za..ruku. - Reei mi iskreno, Ja to moram uci-niti.- Hoces Ii da 'Odes do Siline kuce?- Otici CU. .- A sta bi cinio tame?Pogledao sam je zacudeno.- Ne, ne! Sarno se salim. Ti sada nista ne

mozes uciniti za mene! - uzviknula je.Pokazala mi je sa naporom, jedan po jedan,sve poklone koje je donela. BiD je tu i vazdusnipistol],' koji mi se mnogo dopao. _- Da li bi voleo pravi pistolj? _.::_pitala je.- Da, ubijao bih njime vrane. Ne volimvrane.- Pravi meci ubijaju ljude - primetila je.- Zato sam -ti donela samo igracku. Sta znaciumreti? Shvatas li to?- Da, j, a znam sve '0 tome.13 .

, -


9/43

_ Zaista? Sta znas? Red mi._ Umreti zriaci biti ;mr.tav; .Ona se na ova nasmeJa 1 ucuta. N~Jzad za-pita' ' I".:_,_Sta bi ti radio kad bih ja umrla?Nisam govorio, vee sam je uporno gledao.Ja nisam vise dete, hteo je da kaze mojpogled. Ja mogu da shvatim. Ne treba da. sesalis sa umiranjem, Ako ti moze~ da umres,rnogu i ja. Ti ne znas kako bi mi to bilo lakokad tebe [ednom ne bi bilo. Ja ne mogu dazivim paz tebe. Ali dok Sam ja ziv da te za-stittm, nemoj da govoris 0 umiranju. " .Sledeceg dana 'poslala ,me je Silinoj kueisa ceduljicom za Silinog brata. Znao sam zaSilu, ali S90msad prvi put uo za njenog brata,Trebalo je da eedulju predam njernu licno,Donao .mi sa na prvi pogled. Cim je uzeocedulju u ruke, zaboravio je na moje prisustvo,tako da sam se osetio uvreden, ali kasnije mije rekao da mu se mnogo svidarn, pomilovaome po lieu, nosio me na ramenima i pocastiome slatkisima, Ja sam iSilu voleo i radovaobih se kad bih imao neki izgovor da ih obojeposecujem svaki dan.On na brzinu napisa kratko pisamee i staviga u moj dzep. .~- Kako se zoves? - pitao je. - Pramod?Ti si hrabar mali covek, Pramode.Podize me sa zemlje i prodrma:- Ovo pismo je za tvoju tetu i ni za kogadrugog, razumes Ii? .Nista nisam rekao. Cak i da je ovo pismobilo upuceno mojoj majci, ja bih ga predaomojoj teti. Cuskajuci table cokolade u oba mojadzepa, rekao je:- Ti si debar decak. U koji razred ides?:_ Sedmi,- Sedmi tazred! To je zaista lepo. Dakle,Pramode, reci svojoj tetki da cu biti ovde ot-pritike mesec dana. Razumes li?

14

Naravno da sam razumeo, ali on je hteo dabude siguran.- Sta razumes? - ispitivao me je.- Bieu ovde oko mesee dana.Na ovo on 'prsnu u smeh:- Ne ti, dragi moj prijatelju, vee ja. Jai sarno ja.Kao i Minino pismo ni njegovo nije bilozapecaceno, a ja sam ga tako obozavao da samhteo da vidim kakav mu je rukopis. Otvoriosam ga ipogledao lepo uoblicena slova, pita-'juei se da li eu ikad biti 1, 1 stanju da tako lepopisem. Moja draga, cime je poeinjalo, einilomi S a naroei to lepo napisano, tako 'lepo da samposle toga nedeljama pokusavao da ga nap isemu svojim pismima u potpuno istom stilu.Vratio sam se pravo. Mini i predao jojpismo. 'Ona ga je zudno zgrabila, i mada je bilokratko, zurila je u, njega nekoliko minuta, sa-svim nesvesna moga prisustva, dok sam ja uz-

budeno stajao pored nje .. Posle izvesnog vre-mena digla [e pogled, pazljivo savila pismo iodsutno lutala pogledom preko mene, kao daje pokusavala da vidi nekog drugog. Za trenu-tak kao da je sve zaboravila, kao da je sasvimvan prostora. Zatim je, jos uvek gledajucibezizrazno u mene, iseepala pismo mehanickimpokretima u sitne komade, kao da izvrsava za-povest neke nevidljive sile,Izgledalo je, nekoliko trenutaka kasnije, dase polako budi i raspoznaje stva:ri oko sebe.- Pramode! ne smes vise nikad ici tamo.Da li sam ti ja rekla da cekas odgovor? Nikadmi ne smes donositi pisma hi od koga, razu-mes Ii?Nisam razumeo.Opet je progovorila:- Zasto si tako prostodusan? Zar ne znas

da sam udata?1 5


10/43

- Da, znam, znam to. Znam to vrlo dobro,- Ti nista ne znas, Ti si pravi glupak.U meni sve izgara ...Nista nisam rekao.- Da li znas sta to znaei izgarati u sebi?Nisam znao. Ali posmatrajuej drhtaj nje-nog nesigurnog osmeha, nesto bolno mi je za-stales u gr1u. Ucinio bih sve da joj pomognem.2udeo sam da ublazim njenu tugu iIi da, be-spomocan, placem na nj enim grudima.- Zna~, Pramode - nastavila je. - AkoSHin brat opet poslje poruku, ja cu se bacitikroz prozor. Sta on misli da sam ja? .Hteo sam da joj kaZem da ce Sil~n brat bitievde jo~ mesec dana ida mi se beskrajno do-

pada, ali pre no ~to sam ita rekao, progovo-rila je ona: \- Idi i reci Sili ovo sto sam ti rekla.Ja to ozbiljno govorim, Pramode. Ubicu se.Mrinal nece nikad pogaziti svoju rec.Neste u njenom glasu ipogledu kao da jegovorilo da nije sve rekla, Da bi me ubedila,a i sebe, bilo joj je jasno da mora jos odrede-nije uevrstiti svoju odluku da umre.Boravila je kod nas svega nekoliko dana,a zatim je dosao njen muz da je odvede kuci.,Nije zelela da ode, i sto se dan odlaska vise

priblizavao, kao da se sve vise povlacila u sebe,gledajuci ukoceno u prazninu, ne videci nista- nista osim nejasnih obrisa jedne sudbine'koju nije mogla da shvati. 'To je bio pogled koji se uzdrzavao od pi-

tanja i u isto vremeceznuo za odgovorom, Aliodgovor je bio nedokuciv, kao sto ni za pitanjenije postojao izraz.Dan pre odlaska lezala je u svojoj sobi. Bilaje bolesna jos od prethodne veceri,- Pramode, ja sutra odlazim.

16 . '~

Nastavio sam da je milujem po celu inisamnista odgovorio. s . .- Prestani. Ostavi to sad - rekla Je. v - Ti nikad ne uzimas lekove - zaliosam se.- I... I

zaustavi oei na meni ina sa naporomrece: d T' v- Ucini nesto za mene, Pramo e. 1 znasda Silin brat studira medieinu. Ja cu ~amonapisati ime leka. Hoces Ii da ga uzmes od. I ,. ? 'nJega., v. ?Zar sam mogao da joj to ne ucimm:Napisala je,na komad~cu Iiartije neko imena engleskom ija sam otisao,. Ali eim je Silin brat to ugledao, on seokomi na mene preteci, '- Sta ovo znaci? - pitao je, :..... , \ I ;''''opet. i 2 ! - as ,}- Lek! , '7 ,.'""'J - , > ' ::.- U redu. Ako neces;~nee.es,.IJtplOr da.\_ - II}\.~t,~' V-lc. !Y I Iidem. , .4, .>" I ;17~ .' N .

i . . ; ~2 Ostavka


11/43

On raz:,i malu ~oI?tu od hartije koja mu jeJ~~ uvek .b~la u rUCI, iscepa je u bezbroj leoma-~hc~, savi ih opet u loptu i, bacajue] ih meniu Iice, uzviknu: "- Evo ti tvoj lekl Uzmi galN e sec am se vise nicega sto bi bilo vrednozabeleztti.Sled~ceg dana dos~o je ~oj teca, Bilo mi jene:ffioguce da se ponasam prirodno u njegovompnsustvu, a i on je, cir).i se, izbegavao razgo-vor sa mnom.

.Tetka Mina j.e bil~ neraspolozena, ali nije?.iJ.a bo~:sna. Pnpr~mlla je sve za put. Nije'imala m~ta da se brine, Mesto je bilo udaljenosvega tri stotine milja, a isli su kolima. Akobude bilo potrebno, mogu da se zaustave unekom od mnogobrojnih odmaralists. Otac ne~reba .d~ se brine za njeno zdravlje. Teca ceje paziti. .Moj otac rece:- Da, naravno. Ali ... - Ne postoji ni najmanji razlog za uzne-mnenost, ona se uopsto nece umoriti - na-stavljao je teca. '>.- Znate, ona se oseca... - nastavio jeotac.

v - Da, to je ova klima, to je, vi znate _dosao je odgovor. - Potrebna joj [e promena.Nam~rayam da septembar i pktobaJI' provedemou Kasmlru. To treba da su najidealniji mesecfVazduh u Gulmargu je tako ...S.le~eci dan [e zatekao moju tetku -n a putusa njernm revnosnim rnuzern,

III ., >ff ~esto k~~nije nasa se porodica preselila uIsto.c:~u Indiju, gde sam ja posao u novu skolu,u. :'lSI raz7'ed. Uspomena na Minu, moju tetku,

nije me nikad ni za trenutak napustala. Ona je18

pokatkad pisala, ali njena pisma bila s~ vrlokratka. d . dMati bi mi govorila da ~e s:,e u reo u 1 anema vise nikakvih novosti, -ali otac J~ uvekcutao kad bih ja pomenuo ime tetka~~me. ~eshvatajuci razlog, mogao sam osetiti da jenesrecan. . . ti_ Oce - govorio sam ~ l?ohm ,~e pus Ime da odem idovedem tetka-Mmu kuci. .On bi se za trenutak razveselio ir~ka0:- Da libi voleo?Ali onda bi odjednom njegova veselost spla-snula ion bi nastavio:_ Ali ona je sad u svojoj kuci. Neka budesrecna tamo. To zaista nije vise nasa. stvar.'Tako je proslo nesto oko osam mese~l, kadase .iznenada, bez ikakve prethodne vesti, tet~aMina pojavi u pratnji [ednog sluge .. Ocu Jebilo malo nezgodno zbog neobicnosti njene po-

T~ sete, ali je, bez svake su~mje, bi~ presrecansto je vidi, a ni majka mje pokazivala nego-dovanje. Reklo bi se cak da po:_nal? prekoravamoga teeu zbog njegovog ponasanja. .Sve je opet bilo kao u staro vreI?e, a ipaksam mogao da vidim da se tetka. Mina mnogopromenila. U jednom tranutku bi veselo cavr-ljala, a u drugom tuzno sedela u ne~om uglu.Bila je bolesna ible4a zbog ~~:ud~oce. Stalvnose zalila na povracanje i nije msta Jela. Sve stoje radila, odavalo je opstu ~lonulost.Jednom sam joj se pribllzio irekao:

_ Tetka Mina, nadam se da nas neces.. uskoro ostaviti. Molim te ostani kod nas._ Mozda i hocu - odgovorila je tuZno: -:-Alii sta se to tebe tice? Ti treba da mislis

na svoje zadatke. .Dok je govoril'a, oci su joj imale neopisivizraz i glas [o] je drhtao,Ne znam sta sam shvatio od,toga, ali samozbiljno rekao:2' . 1 9


12/43

- Mina, ti nikad neces otici. Jato necudopustiti.-,- Zaista?A s .kojim pravom ces me spre-eiti?- Necu te pustitrda odes ito je sve.Nasmejala se gorko:- To ti kazes sad. Zasto me ranije nisispreeio? Sad je i suvise kasno.Izraz njenog lica me je uzbudio:- Zasto je i suvise kasno? I sada je svemoguce. Voleo bih da vidim tecu da pokusaovog puta da te odvede.- Nemoj pokusavati da se pravis vazan,Pramode - odgovorila je. - Zar ne bi imalai tetka Mina nesto da kaze u ovom slucaju?Ona vise ovde ne pripada. Ona pripada tame- njemu. Kakvo pravo fiimas da oduzmesprivatnu svojinu svoga tece?':Nisam bio u stanju da razumem puno zna-cenje ovih reci, ali nesto kao topac u njenomglasu duboko me je dirnulo. Bilo je ocigledno-da joj je pomisao na njen novi dom bila bolna.Meni, u mojoj naivnosti, resenje se cinilo sa-svim jednostavno -.Ako joj se tamo ne dopada,zasto ne prekine sve zauvek? .Sad vidim kako je naivno i decjebiloovakvo rasudivanjs. Sad razumem dovoljnojasno da brak nije sarno licna veza, On je ta-kode drustvena obaveza, i ne moze biti raski-nut sarno po zelji Iicnosti, To nije sarno problemosecanja rrego takode drustveni red i disci-plina. Ne moze se sklopiti po Iicnoj odluci.Pravila se ne mogu izbeci, mogu se same- pre-krsiti, a kako bi krsenje moglo biti stvarnoresenje?Ali jedan ucenik nizih razreda ne moze dazna sve ova. Zbog toga sam joj sa cvrstim uve-renjem dao na znanje da mora ostati stalnokod nas, a njen muz nek radi sta zna. Onanema cega da se boji. Kad.ja porastem, rekao

20

sam joj, zaradicu mnogo novaca i brinuc,? seo njoj. ~Prilicno cudno - ova detinjasta uteha nijebila bez rezultata. Za trenutak .njeno zivo liceje pocinulo i ana mi je rekla smeseci se nezno:- Sa ovako mocnim zastitnikom ja C U

dobro proci. Reci mi da Iisi najbolji u razredu?Ovo pi tanj e cinilo mi se neprikladno. Je-dina moja misao bila je da oslobodim njenosrce od tereta nehece:- Budi iskrena prema meni - preklinjaosam je - zeHs li da se vratis?- Da li stvarno zelis da budem iskrena?- Da. Reci mi sve.- Zasto? - smejala se. ~~",Bio sam uvreden,- Zar neces da mi kazes? _ molio sam._ Vrlo dobro, reci cu tLZelim da uvek. ~zivim sa varna. Hoces li me primiti?Ustuknuo sam od izraza sa kojim je izreklaove reci,Zatim, prlvlaceci me jos jednom u svoj za-grljaj i drzeei me snazno, rekla [e:- Reci mi jedno. Da li bi voleo da tesibaju? ._ Sta? - uzviknuo S9-m.- Volela bih da 'te tisibam makar jednomda vidim samo kako bi to primio.Bilo je neceg neobicnog u nacinu -njenoggovora.- 0 cemu to govoris? _ pitao sam.- Govorim ti 0 svemu. Nikom nisam reklado sada. Ja ne volim da me sibaju ... ni u ovojni u onoj drugoj kuci.Bio sam kao gromom pogoden,_ Hoees Ii da kazes da te on tuce?- Da.

..'\ Stapom?',," '_ Da.Zasto?Zato sto sam rdava zena, eto zasto.

2 1

-


13/43

Cuvsi ovo, vise nisam mogao-da je pogle-dam u lice. Savladan, sakrih lice u njene grudi.Dok sam tako lezao, mislio sam kako bihvoleo da stavim njenu glavu u svoje krilo, daje milujem po celu ikazern: Zaboravi to. Za-boravi sve sto je bolno. Jos postoje mesta gdenema cudovista i batina. 'I'amo cemo mi ziveti.Ali nisarn nista rekao. Samo sam se bespo-mocno pribio uz nju. Osetio sam nadimanjenjenih grudi, a zatim nekoliko suza pade namoju glavu.Nemam pojma sta se dogadalo izmedu ocai moga tece, ali znam da su se dugo dopisivali,puna tri meseca, a za to vreme tetka Mina jezivela kod nas. Najzad str se slozili da se onavrati teci i mislim da je moj otac obecao daje vise nikad nece primiti u kucu bez dozvolenjenog muza. A moj teca je povukao neke op-tuzbe protiv moje tetke i izvinio se.Ali ostavimo nagadanja. Jednom sam se-deo sa ocem u njegovoj sobi kad je tetka Minausla i sela tiho u ugao.- Kako si, Mina? -- upitao je otac.- Hvala, vrlo dobro,- IzgIeda "da ovde nisi srecna.Mina nije odgovorila.~ Pise da cestici u nedelju ... to [e jospet dana od danas. Mina, ne smes dopustiti dase ovo opet dogodi. On je dobar eovek, inacene bismo mogli izgladiti stvari sa njim, Dragomoje dete, ovako nesto mora se izbegavati posvaku cenu. Svade su neizbezne pokatkad, alizena ne moze da trazi pomoc ni od kog osimod svog muza. Cela je istina sto kaZuda jemuz jedini smisao i svrha postojanja jedne

zene. Njena kuca je tamo gde je on, a od njegajoj proistice sve, vrlina, duznost i spas. Ali tito sve shvatas. .Otac je zavrsio slabim glasom punim izvi-njenja. Tetka Mina je jos uvek cutala, Otac jeposle kratkog vremena opet poeeo:. ~

- Reci mi, Mina, imas li nesto na dusi,nesto sto bi htela da mi kazes?- Ja se sad ne osecam dobro. Ne zelim daidem bas sad.- Ne zelis da ides bas sad?Mina je cutala,- Ali on 6e doci da te odvede.ana jos uvek nije govorila, avo produzenocutanje smetalo je ocu. .- Pramodel - rece gledajuci u mene -idi. da ucis, kao. dobar decak,Videci moje oklevanje, rece ostrije:,; - Jesi li me CUO, Pramode?Morao sam da napustim sobu, ali sam zastao

napolju da slusam,Otac rece molecivo:- Mina, to nije bila moja zamisao da teotpremim bas sad. Znam tvoje stanje. Ali stamogu da ucinim? Reb mi.ana je i dalje cutala i.ja sam CUO oca kakoseta po sobi.- Mina! - rekao je najzad - kazi miu cemu je stvar.Zastao je cekajuci odgovor, koji nije dosao,napravio je jos nekoliko koraka i opet zastao.- Mina! ja vidim da te nesto muci, Alikako ja mogu znati sta je to ako mi ti nekazes? Kako mogu da to ispravim? Mina, tise jedva secas svoga oca, a majku nisi nikad

videla. Ostao sam ti : samo ja. Ako meni neverujes, kome ces? Dete moje, reel mi sta tecim tako nesrecnom?- Nemam nista da kazem. J a samo ne ze-lim da se vratim, to je sve.- Da, da, to mogu i sam da vidim. Alidokad se to moze odlagati? Pored svega ...- Ja ne zelim nikad da se vratim.- Sta onda, molim te, ti nameravas, smemIida pitam?- Aka me v ne primate, ja cu iodavdeotici?

23


14/43

_ Kuda? _ pitao je, iznenada vrlo ljut._ Volela bih da odem kod oea kad bihsamo znala put _ rece Mina vrlo tiho. '. Nisam CUO nista visec osim oeevih teskihkoraka i ljutitog iskasljavanja, Cekao sam josmalo, ali i dalje su se mogli cuti samo ocevikoraci i uzdasi. Iskrao sam se napolje.Kad sam ponovo sreo tetku, upitao sam je:___.Mina! Dakle.iotac te tera odavde? ._ Umukni, Pramode! _ podviknula mi je.- Zasto ne gledas svoja posla?Ova neobjasnjiva uvreda ranila je moju su-jetu, i [a sam se do kraja dana klonio nje.Ali pred vece ona me iznenada zagrli i za-pita kroz suze: '- Jesi Iijut na mene, Pramode? Otae zelida ja odem. Sta da radim?Nisam mogao da odgovorim.Stavljajuci ruku na moje rame, rekla je:- Treba da idem, zar ne?Videci da sam zanemeo, nastavila je:- 0, U redu! Ostavimo to! Reci da li ceilkad odem, katkad misliti na mene?- Mina - odgovordo sam najzad. - Uvekcu te se secatil '- I kad budem mrtva?Sada sam bio pametniji.- Ne govori gluposti! - rekao sam.Ne volim da te cujem. da tako govoris.- Dobro. Ali reci mi jedno. Kad odrastesako te ja pozovem, hoces li doei? '- Kao iz puske. ,- Bez obzira na to 'pod kojim okolnosti;ma?,- Da, doei cul- Lepo, sad me slusaj, Ti ne6es nikad doci

jer ja te nikad necu pozvati. Moras me sasvimzaboraviti. Kad ovog puta odem, smatraj memrtvom. Odsada ti necu zadavati muke.Nekoliko trenutaka kasnije iznenada me jezapitala da li znam sta za zenu znaei kucanjenog muza. Odgovorio sam da ne znam..,. 24

- Raj _ rekla je._ Mozda _ odgovorio sam, ali nju nijebilo lako zadovoljiti.- _ Zaista raj! Svakako. Alto nije, zena morada je neprirodna.Moje cutanje kao da ju je izazivalo. Videcida me nije ubedila, nastavila je:_ A znas li ti sta je raj?~djednom je odgovorila na sopstveno pi-tanje:_ Raj je mesto gde je veoma 'udobno Tamozive bogovi. .

, Iduceg jutra njeno je ponasanje bilo izne-nadujuc~ tiho i prirodno. Zamolila je majkud~ uredi s~ covekom koji pere rublje da svenJen~ stvari budu gotove do nedelje, na vremeza njen odlazak, i cak [ekupila nekoliko stvarina ?azaru. Iz.gled~la je sasvim zauzeta- pako-va.nJ~m, .sreolVanJem sadrzine svojih kofera.IZJ~:llla je da ovog puta nece poneti ' knjige.KnJl~e ~u zlo. Ona je protivnjih. Knjige sugubljenje vremena. Ne, ona nece nista viseda ima sa knjigama, bilo novim iIi starim.Tako je bila zaposlena celo jutro. Zatim~ad je. posle rucka otisla da prilegne, iznenad~je dobila [aku glavobolju._ Sta je, Mina? _. pitao sam._ Boli me glava _ rekla mi je.- Da ti trljam celo _ ponudio sam se.

, J - Ne._ Onda stavi balsam na slepooenice - na-valjivao sam. - '"-Ne.

1, ,,- Da ti donesem malo kolonjske vode?, ~ Za ime bozje, prestani da mi dosadujeslKoliko put a treba da ti kazem? Ne, ne, netDoznao sam da je dva ili tni dana patila odne!~og ~nutrasnjeg bola. Bas sam hteo da pred-Iozim aa se pozove lekar kad ona uzviknu:..- Necu da me pregleda nikakav lekar!~ 2 5


15/43

- Sta onda nameravas da cinis? - pi-tao sam.- 0, bice sve u redu - uveravala 'me je.Sto je popodne vise odmiealo, bolovi su jojse pojacavali, ali ona je lezala potistena nezaUe.~ise, odbijajuci da trazi pomoc, imada'samu VIse mahova odlucivao da izvestim oca onami je to zabranjivala tako ostro da se ja ~isamusudio. Celo njeno telo 10mHi su iznenadnimucni grcevi, kao da ga eepa neki demon. Bolje izoblicio njeno lice u izraz koji je bilo stra-sno videti. Kako sam to podnosio ne odlazecipo pomoc, ni sam ne znam. Svakiput kad samse dizao da idem, ona se klela da ee se ubitiako ikom reknem jednu rec,- Ti ees biti odgovoran za moju smrt -rekla je. .- Sta ees onda da radis? - zapitao samnajzad.- To je samo mali bol u stomaku. Zacasce to proci - rekla mi je. - Ako odes nabazar, mozes mi doneti ricinusa. Nemoj dazaboravis,Ali ovog puta [a sam bio oprezan i upitaosam podozrivo:- Cemu to sluzi; Mina?Uprkos bolovima, ona se na ovo kratko na-smejala:

-: Po.stajes ~udar, Pramode - rekla je. -Veruj mi, to mje otrov. Nikako nemoj zabo-raviti.- Hoce Iiti to pomoci?- Da, sigurna sam da hoee. Hoces Iido-neti?

. P~sto~ koju je taj zverski lek napravio odnje bila je neverovatna, Otac i mati su se za-brinuli, ali ja sam od straha zatajio da ista znamo svemu tOffi:e. ~edno vreme su se bojali abor-tusa, no on je izbegnut, premda je ona pretr-pela sve druge muke. "'26

Posle tri dana patnji izgledala je kao da jeva~krsla iz mrtvih. Bio je to potresan prizor.All preterano sazaljenje se pretvara u bes, i usvojoj zabrinutosti ja sam je ostro prekorevaozbog onoga sto je ucinila. Dugo me je strpljivoslusala, a onda je rekla:- Dakle, iti me grdis, Pramode?- Koga drugog mogu da grdim?~. Misli kako hoces - rekla je rezrgni-rano.N.aci~ ~a koji Je to kazala dirnuo me je usree Izazalio sam sto sam bio tako grub..-:- Ali zasto si uopste to ueinila? - upitaosam neznije,- Sta sam ucinila?- Priznaj. Ti vrlo dobro znas da si sarnasebi to napravila.Gledala me jeizvesno vreme, a onda je reklaodlueno:- Veruj mi, Pramode, nista nisam ueinilanamerno. Tako sam zbunjena da ne mogu nistada mislim ili predvidam. Ponekad se pitam je-sam Iito ja koja radim one sto radim. Nikognemam da me uputi, nikoga da me razume. Akopovrh svega i ti pocnes da me grdis ...Nisam mogao da razumem na sta je mislila,ali moje srce se presipalo od neizreeenih ose-canja: ,- Ali sta ti hoees, Mina? _;,. pitao sam je.- Sta [a hocu? Sta bih ja htela? - reklaje slabim glasom.- Zasto kaznjavas svoje telo?, Zasto hoeesda ga unistis?_:_ Da ga unistim? ... Ne znam, A s m trebada ucinim s njim? Reei mi.Osetio sam neshvatljiv, besmislen, bezgrani-can bol.-. Slusaj, 'Mina -:- rekao sam. - Zasto neErogo:,orls i ne kaZes oeu sve odlucno ievrsto?Cega imas da se bojis? Ucini to i onda cemovideti ko te goni da radis protiv svoje voljel27


16/43

Pogledala me je cudno.- Sta tu ima da se kaze? Ko me prisiljava?Na sta mislis? Pramode, ti jos mnoge stvari nerazumes, Ti si jos uvek samo dete.Naljutio sam se sto sam nazvan detetom.- U redu - rekao sam. - J a sam samodete i ne znam nista, ali ako mi ti samo jednomodlucno kazes da ne zelis da odes, ja ell to za-uvek rascistit; sa tecom. Zar mislis da mene nikone zarezuje?Na lieu joj se ogledao strah.- Ne! Ostavi to! Ne govori tako! Sudbinakceri je predodredena ... One pripadaju drug ojkuci. ,Ko sam ja da se to pravilo i na mene neprimeni? Jesam li ja izuzetak? A onda, reci mi,imam li ja oca? Kad bi on bio ...Planuo sam:- Sta hoces da kazes... Nemas oca?o~cemu to govoris? ZaT nemas moga oea? Zarnemas majku? Zar nemas mene?Odgovorila [e-veoma blago: _- J a nemam nikoga.Bacio Sam joj se u zagrljaj:- Zar nemas rnene? Ni rnene?Privlaceci me u zagrljaj, rekla je:- Da, ti si mojo Ti si sve sto imam. Kakobih inace podnela sve ovo sa ovim prokletimstomakom.Teca je stigao tacno u nedelju. Bio je zaeu-den sto mu je zena tako bolesna. Dao je svojermsljenjer. oeigledno da joj voda ne prija. Po-gledajte samo kako je bleda! U cemu je stvar?Dizenterija? Povracanje i cise"enje tri dana -strasnol Ko ju je lecio? Sta, nema dobrih dok-tora? Kakva rupcaga? Mozda rejonski lekar ...Briga za zenino zdravlje .bila mu je ispisanapreko citavog liea, i nasla je oduske u beskraj-nom komentaru. Rekao je ocu, u mom prisu-stvu, da je trebalo telegrafski da ga obavesteo svemu. On bi mogao sve da dovede u red.Sigurno da .~1;aic zna za odlican kvali tetvode,28

mleka imasla u njegovom mestu? Poznato je:maslo i ljudi dolaze sa zapada. Na zapadu senajhronicniji bolesnik zacas oporavi ...Otae nije mogao da nade pogodan odgovor.Izgledao je ponizen, ikao da je smatrao oWav-danim ove optuzbe. Jednom ili dva puta blagoje rekao:- Zar ne bi bilo bolje,s obzirom na njenostanje, da pricekate ovde nekoliko dana?Ispalo je da njeno stanje cini tecinu oba-vezu da je odvede jos imperativnijom. Kako bion mogao da je mapusti u ovakvirn okolnosti-ma? - Samo cekajte i videcete. Cirrr'bude kodkuce dan-dva, bice zdrava kao dren. Stavise,istinu govoreci, mazenje.joj samo pogorsava ovumalu bole-sf.Najbolji lek za vecinu bolesti jeste

zaboraviti ih. - Takvi su bili njegovi komen-tari 0 tome.- Pretpostavljam da ste joj sve lepo obja-snili - nastavljao je - .ona mora da pazi .nasebe, naravno, duhovno kao i fizieki. Zubac naporodicnom tocku, i tako, dalje! Pravila pona-sanja i pravila zdravljal To je nacin za kcerii zene. Ja sam za stare obicaje i ne ustezem seda to ..priznam. Moja porodica ima dobro imei dugotrajnu /tradiciju. Porodica i zakon! Akonjih odbaeimo, sta ostaje, pitam vas! Treba jenaterati da to nekako shvati. Naravno, ja jojponekad reknem p r o . koju rec


17/43

- Da, da, naravno - bile je sve ,st0 je mojotac imao da kaze kao odgovor.Iznenada teea se okrete meni.- Dakle, mali moj covecel Kako se zoves?0, 0, pa da, secam se. Pram?dz zar ne? .Mozda, mislio sam,' ali tsta se to njegatice?- U kom SI razredu?- Bas sam sad vracen u nisi jer sam pao

na polugodiSnjem ispitu - lagao sa~. v .- Pao na ispitu? Ne dopada rm se sto tocujem. Koji razred? .Nisam otvarao usta. Zasto da mu odgova-ram? .- Hajde, hajde! Neeu te ujesti. U. J.s,omsirazredu? -,- Bas me briga sto sam pao.Govorio je vrlo ljubazno,- Uvek treba da nas zabrinjavaju nasi ne-uspesi, mladieu. ~ecaciv. koji vredno !a~e uskoli imaju uspeha U ZlVOtU. Razumes 11? Uredu. Dodi ovamo, Hodi k meni,Stajao sam kao ukopan, tvrdoglavo resenda se ne pomaknem s mesta.- Pridi teci i odgovori mu ~ reee otac.Presao sam kruto preko sobe i stao prednjega isprsivsi se.Hvatajuci me obemarukama za ramena, onme prodrmusa.- Sedmi ili osmi razred? - pitao je.

- Osmi. '.- Dakle, pasti na ispitu nije' dobrorekao je., , ~.Zatim, zavlaceci ruke u dzepove:- Sta bi vise voleo, novcic od jedne aneili od dye?Posto se ispovedam, mogu da kazem istiriu,Toliko ija tebi mogu da dam, pomislio sam,ako bi mi dopustio da ti iSeupam te tvoje na-. kostresene brkove! Zaista, platio bih i osamana za takvu privilegiju!

3 0

Prinoseer mi dye stisnute pesniee, rekao je:-Koju hoces? ,Buljio sam u njega ne progovarajuci nireci. .- Pozuri Ili ce novae isceznuti, a onda ceti biti zao.Odgovorio sam zlobno:r,' - Aka su yam potrebne, mogu ja varnadati dve ane.Na ovo on prasnu uusiljen smeh,Primetivsi laznu notu njegovog smeha, biosam utesen, - ,- Ja sam 1 . , 1 osmom razredu, a : na proslomispitu biosam prvi - obavestio sam ga,Opet se nasmejao, ali ja sam video da jenezadovoljan. Zbog njegovog nezadovoljstva

osecao sam se kao pobednik. Cinilo mi se dasam osvetio oeevo ponizenje.. Sutradan, za vreme priprema za odlazak,Mina rmi je rekla: '- Pramode, oprosti mi ako sam te ikad'uvredila. Ne mogu reci kad cemo se opet sresti.Bio sam odlucio, za njeno dobro, da budemstalozen, ali sve moje odluke padose pred njom.Cuvsi njene reci, -osetih da ce rni srce prepuci:- Mina, pisi mi - rekoh tek da nestokazem. ~-, - Da pisem? Videcu ... - odgovori ona..: - Moras svakako pisati - nastojao sam.- Ako ti' ikad budem blo potreban, poslji pomene,' ja eu doci, Ja sad mogu sam da putujemvozom. .

- Ne postoji niko drugi koga bih pozvala.Ali da Iimozes sam naci put do mene?- Naei cu, moram, Mina. Nista me ne moze

spreciti,- Ludice - rekla je -i lako me potapsalapo obrazu. ',i\Ovog puta kad se oprastala Mina je dodir-nula stopala moje majke i izmakla se ne re-

31


18/43

kavsi ni reei. Duboko dirnuta, moja mati ju jezagrlila i rekla:- Mina, pozvacu te uskoro. Zapamti svojeduznosti u' kuci muza ipokusaj da ga zadovo-ljis, Minao!Tada je dosao na red pljusak blagoslova,koji je Mina primala sa takvom poniznoscu kaoda ce se srusiti pod njihovim teretom i mozdanaci spasenja u iskrenosti prema muzu, u ra-danju dece, da bi bila spokojna i srecna, Stapostoji izvan toga?Kad je prisla mome oeu, briznula je u plac,a on joj je nespretno brisao maramicom suze:- Sta je to? __,_viknuo je uzbudeno. - Stato znaci? Nije to nista, bas nista, Ne brini se,ne placi. Molim te ne placi. Zar je sad vremeza suze? - i iznenada se udalji, ode u drugusobu i poce da semaje oko prtljaga, brojecisanduke, torbe iposteljinu i naredujuci posluzida je iznese. Izgledalo je da je potpuno zauzetovim poslom i da nema vremena ni za stadrugo.Ja sam bio odlucio da ne placem, i nisampustio ni jecaj, ali sam se osecao porazen, Usvom .gorkom nezadovoljstvu svetom uopstezeleo sam da napravim neku scenu. Ceznuo samda zapodenem svadu sa nekim i da viknem:Neka ide! Mislio sam U ocajanju: Neka ideako hoce. Sta ce mi ona? Ako je tako, sta cemi iko? , 'Trebalo je da rascistim svoje racune sa co-.vecanstvom ihteo sam to, da :ticinim nasamo.To je moja privatna stvar. Nisam zeleo ni dagovorim ni da meni ko govori. A Mina? Ne, 0njoj necu da mislim.' N e smem. Ali misao jedosla: Zasto ona odlazi? Zasto mora da idekad sam ja tu? Ko je taj teca koji se isprecioizmedu nas? Vrlo .dobro] Neka je odvede! Nekaon ode. Neka odu oboje! Sarno' neka idu!- Bio sam, uzrujan, pod teretorri patnje kojunisam mogao. da razumem. Nisam hteo niti da

,r 3.2

je savladam nekim cinom niti da joj se plaeucipredam. Nesposoban dar duze izdrzim cekanjema Minin odlazak, otrcao sam u sobu i zaman-dalio vrata za sobom. Bilo je mracno u praznojsobi, ali [a sam ipak pokrio oei rukama stojeciukoceno nasred sobe.Kao da sam cekao na neko iznenadno nat-prirodno posredovanj e - zerriljotres ili nestoslicno sto bi nekako sve postavilo na svoje me-sto. Zeleo sam da stojim tame i zadrzavam dandok me zrvot ne ostavi i jednostavno ne pre-stanem da postojim . . . .Iznenada zacuh prigusen glas moje majke

kako odnekud doziva::-Pramode, Pramode!Nisam odgovarao. Nisam hteo da odgovo-rim. Gde je Pramod? Nije nigde. Njega nema,prestao .je' da postoji.- Pramode! Dragi Pramode!Zvuk njenog glasa bid je takav da nisammogao duze da izdrzim, Ne micuci se s mesta,viknuh:- Ne, necu da, te' cujeml- Gde si? Tvoja tetka teozove.Izisao sam. Bez reci, hladno sam posao upredsoblje. am su spremni da krenu.- Pozuri, brzel - vikao je teca.Mina, pokrivena velom, cekala je: da li

mene?Prisao sam joj i rekao: c ,"- Mina, jesi li me ti zvala?Ona mi se obisnu 0 vrat glasno jecajuci,- Hajde! Izgubicemo voz! ~ viknu teca,Odveo 'sam je do kola ne skidajuci njenenuke' sa moga .vrata, Posle ceremonijalnog

oprostaj a sa ocem,. teca sede u kola. Motorpoce da radi.- Moje postovanje, gospodine Pramode-e1.!lOam tecu kako govori sa blagom ironijom.Meni nesto zastade u grlu.

30stavka 33


19/43

IV.posl? je v~eme da prestanem sa svojom.pncom 1da pnberem uznemirene misli. Zivot,[ednom zapocet, mora se nastaviti dok smrt nedonese oslobodenje, ali u pripovedanju se sva-

kako moze zastati da se odahne.Zasto svaki dogadaj dobija svoj svojstvenioblik?~e umem da odgovorim na ovo pitanje.~ozda odgovora i nema; ipak, pokatkad izgledajasno da je sve O'dre.~eno_nekom nepromenlji-vom s~dbu~om. Istorija svih vremena, proslog,sadasnjeg ~ buduceg, uvek je ,bila vee napi-sana 1 m [edno slO'VOnije se moglo izmeniti.Ali cijom su rukom upuceni svi ti tokovi?Kakav cilj sudbina skri~a? .Mo~da su ?vakva pitanj a bespredmetna.~J'evm mudraci suriam rekli da je stvaranjeizraz preblage, savrseno dobrotvorne moci

!'rimam o~u teorij.u, jer nemam druge, ali ne~ste u meni nagom me da uzviknem sa revol-tom: 0, ti sve.ljubecii preblagi, ja ne mogu darazumem tvo.Je puteve! Sa svih strana cujemgl~so:ve.bola 1bede. 0, oce sveta, koja je svrhasvih ovih muk~. u tvojim namerama? Pogledajdelo :~ku svojihl Za' tebe je to samo igra u~O'kO'~lCl, za nas s~rtne citav kr~ postojanja~'porlc.anJ~..Kakva je vrednost in znacenje na-sih na~dra~lh nada? - Covek moze postavljatiova pitanja do svog sudnjeg dana i.opet nakraju nece b~ti , :r : iSta mudriji, Odgovor ostaje,kao. uvek, ne1Z~e~en. Ipak, on je svugde ibezkraja, .~ nama 1 izvan nas. Neka ga proeita komoze, l.na nae~n~a koji' moze, To je odgovorbe~. k~aJa na pitanje bez kraja, univerzum, pi-tarije 1 odgovor u isto vreme.Al~ da pribe.gnemo ortodoksnijem odgovo-

PU. ~l smo prOlzvod sopstvene zasluge. Kakosam ja postigao svoj polJO'zaj?Srcanoscu? Ili34

velikom licnom zrtvom? Ili posveeivanjem ne-kom visern cilju?Odgovor na sva ova pitanja je: ne - pa,ipak, ja sam tu, najpre uvazeni advokat, sadasudija, koga drustvo postuje, koji salje nekeu zatvor a neke na vesala, Hajde da objasrrirnomoj uspeh mojom zaslugom. Ali bas kao stoznam da je moj sjaj samo iluzija i da u njemu-nema ni duse ni zrtve, is to tako znam, sasvimjasno u dnu srca, kakvim preciznim i svssnimkoracima sam to' postigao. Da li ima makarjedan atom duhovnosti u citavoj toj velikojstvari moje uspesne prakse ih mog-sadasniegdostojanstva? Osecam da sam postao advokatod ugleda i postovani sudij a samo gubeeisebe, dok je Mina ... ali to treba isprieati napravom mestu .. Cesto sam ispunjen osecanjem teske nela-godnosti. Na eijO'jzrtvi su zasnovane drustvenekonvencije koje me podrzavaju? Sto vise mi-slim 0 ovome, sve me vise grize savest i osecamse postiden, a ipak sta mogu ja da preduzmemlUzaludno je napadati konvericiju koja odrzavadrustvo - to moze samo da steti, tako ja ka-zem sebi i umirujem svoju savest.Ali zar ne vidim da obmanjujem sam sebe?Ne odrzava stablo voce na granama, nego ko-ren pod zemljom. Ako stojis mnogo visoko,postajes ugnjetae. Da bi se izmenilo drvo, morase ponici u njegove korene i hraniti ih svojimzivotom. Casno neznanje bilo bi pozeljnije negoovo ukaljano dostojanstvo. To je prazna, bes-korisna stvar, saka pepela. Kakva je korist co-veku ako osvoji ceo svet a izgubi dusu? - Bilobi bolje zameniti dijarnant za gomilu pepela,Zivot nije jednostavan. On ima mnogostruktok. Sastavljen je od mnogih elemenata. Nekasecanja su se tako duboko urezala u moju dusuda me nikad nece napustiti. Ne mogu ih nikadiscupati, mogu jedino ida zatvorim oei prednjima, dok ne blesnu kao buktinje pri dodiru3* 35

" ,


20/43

nekog dogadaja, naterujuci me da vidim istinu.Tada mi -se moj polozaj cini kao neko proklet-stvo, i glas u meni govori: Ovo je iluzija, op-sena. Istina je kod nizih, slobodnih, bezlicnih.Ti si mnogo video i naucio, ali to je sve praznaIjuska. Jedina istina je ovo: onaj ko potonena dno zivota pod teretom ljubavi, zaista jeblagosloven, dok onoga ko ponosno leti od eve-ta do cveta okrutno vara lazna opsena,Zasto ja ovo govorim? Istina je dapricanjeublazuje bol moga srea, a olaksan bol postajesnosljiv, ne nagoni me vise da delam.Da li zivot tece slepim tokom? Mislim daje on nepromenljiv, ali ne slep. Dok zivot tece,bol seskuplja. To je jedina istina, sustina, dra-gikamen u lotosu. Sahrani ovaj dragi kamen,iostao si .tt mraku, u besputnom lavirintu, bezizlaza, Izmrevaren apetitom, zeljom i sujetom,covek luta tamo-amo krecuci se neprestano umestu, kao umorni volovi oko mlina. 'Ja samzaista dosao do tacke gde se ovaj unutarnji boljavlja kao zeljenc blago, pehar u marne se nalaziistina kao plamen.Mogu Iiza sve ovo da krivim Tvorea? Odkakve bi koristi bile moje optuzbe kad cak nimoje hvale nikad nece dopreti do Njega? Za-ista, ako neko treba da bude kriv, onda sam toja. ,Sto god trpimo mi,. trpi takode .i Tvorae.Mi mozemo sarno da se poklonimo pred onimakoji nose svoj krst bez roptanja dok ga najzadne poloze, zajedno sa svojim zivotima, u krilomajke zemlje. Mi ih mozemo nazivati ne-srecnicima ilicak gresnicima, ali .nismo ni-sta manje duzni da ih postujemo.Zasto ja razmisljam 0 tragediji Mininogzivota? Mozda je ono stose desilo bilo naj-bolje sto se moglo desiti - u svakom slucaju,ja sada nista ne mogu uciniti da to promenim.No jednoga se moram secati - ljubavi koju mije donela. Bila je tako cista da je pripadalavise nebu nego ovom svetu. '36 ' J

Ali ko sam ja da govorim 0 nebu ili paklu?Sudbina je za mene zatvorena knjiga. Ja sarnoznam: da nisam imao sree od kamena, ne bihpostigao svoju sjajnu pravnicku karijeru, nebih nikad sedeo na sudijskoj stolici.Posle onog dana kad je Mina, uprkos bo-lesti, bila primorana da ode, nisam je dugovideo. Presao saul" u deveti razred, maturirao,otisao u koledz, diplomirao. Novi dogadaji i no-va prijateljstva prosirila su moje vidike. Po-stao sam ambiciozan; precla mnom su bile ru-zicaste perspektive. Uspomena na Minu peste-peno je izbledela u mom secanju. U pocetkusam se raspitivao 0 njoj kod roditelja, i cestobio uveravan da je srecna i da joj je dobro.Mnogo puta sam se pitao kakva je ta njenasreca. Ako je srecna, zasto ne podeIi sa nekimsvoju srecu? Takve sumnje .zamracivale su'moju dusu i nestajale bez odgovora. Doenijesam doznao da je rodila mrtvu devojcicu i dazamalo nije umrla na porodaju. Ali, oni kojisluze eiljevima bogova ne smeju da umru takolako; Minu je spasla bozanska milost. Kazem,milost, jer ko se usuduje reci nesto drugo?Jednom sam pitao majku:- Ima li nekih vesti 04 tetka-Mine? Mo-ram otici da je posetim sledeceg raspusta.Ali mati me je samo bezizrazno gledala neodgovarajuci ni reci. .

Rekao sam sugestivnijim glasom:- Reci mi, zar stvarno nema nikakvihvesti?Sa pripremljenom ravnodusnoscu odgovo-rila je:-Ne.- Mora da ste nesto o o l i - nastojao sam. ,- Bas nista, Koliko puta treba da ti ka-zem? Nista!- Vi nesto krijete od mene. Zasto mi nekazete? - zahtevao sam.

37


21/43

(- Stal krijemo od tebe? Nema micega dase krtje. Svakako je dobro, sta hi: drugo bilos njom? Zasto ne gledas svoje studije umestosto stalno sviras: Mina, Mina. Tvoja Mina jemrtva. Eto ti. Jesi lizadovoljan? Nemoj senikad vise usuditi da mi pomenes njeno ime.Zaprepascen, rekao sam:- Sta to znaci?- Tacno ono sto kazem, Nastavi da UCIS.Nista vise nisam mogao da izvucem od nje.Usta su joj bila zapecacena.Ni od oca nisam mogao nista da izvucemosim zbunjenog cutanja. Najzad sam ga za-pitao:-:- Reci mi, je li stvarno mrtva?- Ko ti je to rekao? - upitao je teskopotresen.- Neko mi je rekao. K~zi mi istinu. Da lije mrtva?- Ne.- U cemu je onda stvar?- U eemu je stvar? Ni u cemu.Vreme je prolazilo, ali tajna je ostala ne-rasvetljena. Tetka-Minino ime postalo je tabu.Sarno pominjanje njenoga imena bilo je do-voljno da izazove iznenadnu tisinu.Primeeivala se ocita promeIJ.a u ocevom ra-spolozenju, Postao je plasljiv f mrzovoljan.Majka je postala razdrazljiva.Sve sto samposle duzeg vremena mogao dasaznam bilo je da je Minu oterao muzo Bila jenepostena, on je otkrio da je uvek bila takva.Nisam odmah sasvim shvatio sta znaci reco t era O. Kudajeo t e r 1 1 ' n a? Da li ga je onaostavila po svojoj volji ilije negde sklonjena?

IIi je mozda ostala da zivi u istoj kuci, zabo-ravljena i usamljena? Malo-pomalo, medutim,doznao sam da je preseljena u neku kucu uistom graduu kome je teca ziveo. Sada je onaimala svoju sobu - zar ne? - i potpunu slo-bodu da zivi po svojoj volji? Od cega je zivela,38

0 ' "

to je, nanavno, njena stvar, Izgleda; u stvari,da je on hteo da je vrati nama, ali ona je iz-javila da bi radije umrla nego to ucinila. I takonije imao drugog izlaza nego da je ostavi udrug oj kuci,Malo-pomalo, kao detektiv, uspeo sam dasastavim celu istoriju, U poeetku me je svakanova pojedinost potresala, ali postepeno sampoceo sve primati kao normalno i prirodno.Zivot je zivot, i tece dalje. Ne mozete sebidozvoliti da cekate druge. Oni koji treba daotpadnu i umru ostavljeni su sami sebi; .ostaliidu dalje. Niko ne -pada zato sto je neko drugipao, Ko zastaje, ostaje. Mora se kretati. Paipak, dok se to dogadalo, ja sam doznao v;ise.Moja-tetka je ostavila svoje prvobitno prebiva-Iiste iodselila se u neki grad koji nije bio da-leko od moje kuce. Sa njom je bio neki proda-vac uglj a. Cinilo se nemoguce i neverovatnoda.ona zivi negde 1 . 1 , tom gradu tako blizu mene.U to vreme umro je moj otac imi smomorali da zivimo mnogo skromnije. Moja matije strogo ekonomisala, tako da je izbacila svakistil iz naseg nacina zivota. Sve njene nade bilesu usredsredene na moju karijeru. Bio sam veetrecu godinu u koledzu i spremao se za diplom-ski ispit.Jednom, posle raspusta, na putu za grad ukome je bio univerzitet, primetio sam kroz pro-zor vagona ime jedne stanice koje kao da meje podsecalo na nesto, To je bio grad u kome. je zivela Mina.Odmah sam poceo da pravim razne plano-ve. Nisam mogao da sidem bas u tom trenutku,ali ja cu tu sib na povratku. Odlucih da toucinim -. Pronaci cu je. Mina! reci cu, stasve to znaci? Hajde sa mnom kuei. Mati mi je pisala da dodem cim se semestarzavrsi. U stvari, ona je plela konce da me pri-veze zenidborh i nadala se da ce vezati cvorzauvek. Medutim, ja nisam mogao da ne sidem. '39


22/43

na stanici koju sam primetio i da po svakucenu ne pronadem svoju tetku.

vDok sam proIazio ulicama toga kraja, osetihfizicku slabost. Nisam mogao da zamislim Minuu toj prljavstini i bedi. Bio je to najsiromas-niji deo grada, 'a njena soba, u stvari, rupa nakraju jednog proIaza. U blizini je ugIjar bioiznajmio jednu maIu radnju da bi tu obavIjaoSVQjposao. OkIevao sam za trenutak pred vra-tima, a onda sakupio dovoljno hrabrosti "da

udem.Je Ii to bila Mina?Uvijena u sari, jedna zena je cucala i pekIacapatije na zaru od ugIja.Opazivsi da neko uIazi, navukIa je ivicusarija preko cela. Onda me je primetila i uko-Cila se. Ne skidajuci pogled, gledala je pravou mene ocima koje ne prepoznaju. .Da Ii me stvarno nije prepoznaIa iIi se {ire-tvarala? To me je zaprepastilo. Stavise, bilo jeneeega u njenom pogledu sto me je prisiljavaIo

da proklinjem sebe.Malo posIe njen pogIed se vrati capatijimai ona nastavi svoj posao.To je stvarno bila ona, ali da Ii je to bilaista osoba?Mrsava, iscrpena izuta, natecena od trud-noce, sedeIa je uvijena u sari, lica koje je iz-razavalo samounistavanje. .Soba je bila velika jedva dvanaest kvadrat-nih stopa i gledaIa je na neko malo dvoristeu kome je visilo nekoliko peskira i dotija.Hrpica odece lezala je na jednom iIi dva san-duka u uglu. Odeca je visila na bambusovomstapu sto se pruzao sa tavanice. U dnu sobebilo je poredano nekoliko konzervi i limenihkutija, neke pune i neke poluprazrre, nekoliko

40

zemljanih Ionaca i gomila grubih zemljanihselja i sud ova od aluminijuma, jedna kofa ibokal, pund vode. U drugom U1glubio [e prislo-njen uza zid dzak uglja.Stajao sam bez reci i gledao prizor, dok jeona nastavila da pece capatije, ne progovara-JUCI ni reci, ociju uprtih na ugljevlje. 'Najzad sam ja prekinuo tisinu.- Mina, to sam ja, Pramod,I dalje je cutala, a i ja za trenutak nisamvise govorio.- Da odem? - rekoh.Jos uvek niti je odgovarala niti je dizalaglavu, vee je i dalje zurila u vatru. Ipak nisammogao da je ostavim. Cinilo mi se da sam pri-kovan za zemlju. .- U redu - rekao sam nezno - necu daodem. Zar me neces ponuditi da sednem?Cak ni ovo nije izvukIo odgovor. Nista nijerekIa.Zatim sam cuo korake napoIju i muski glaskoji je zapitao:" _:_ Je Iivee gotovo jeIo?Zaovim reeima usao je u sobu neki coveki zastao gledajuci me iznenadeno.Jos uvek zureci u vatru moja tetka je re-

kIa:- Slusaj ti. Kazl ovom posetiocu neka ide.Sta on hoce? .Covek me je zbunjeno merio. Postao samneprijatno svestan svoje greske sto sam dosaona ovakvo mesto u evropskom odelu. Covekme je idalje gIedao sa izvesnim postovanjemsto je povecavalo moju zbunjenost, i nije pro~sIovio ni reci.,- Mina - rekao sam opet -.,. da IistvarnozeIis da odem?Ona je i dalje cutala,- Dobro - rekao sam - idem. Ali ja odsince nisam nista jeo iumirem od gladi.Posao sam.

4 1 ,


23/43

Ne gledajuci u nas, moja tetka je rekla:- Zar ne cujes, ti? Nemoj da stojis i ble-nes, Idi ikupi za cetiri pajse kiselog mleka.I slusaj, ne zaboravi da doneses secera.Covek je odmah otisao, ,Skinuo sam cipele i seo bez ikakvih formal-

nosti na gomilu odece u uglu. Sad sam biolicem okrenut njoj.'- Veruj mi, Mina - rekao sam - nisam"nista jeo od [uce..Najzad se okrenula menii pogledala me.Sta je krio njen pogled?- Da: li hocete da jedete u ovoj kuci, go-spodine?- Mozes da me zoves gospodine ako ho-ces, ali ja sam gladan. Zasto da ne jedeni ovde?

Opet je skrenula pogled, Zatim, uzimajuci'teski gvozdeni. tiganj, okrenula se capatijimai uzarenom ugljevlju. Capati se iznenada po,;"dize i ona ga okrete, jos uvek cuteci. Ondaostavi tiganj na resetku.Bio sam veoma zbunjen jer sam osecao dajoj neka sila ne dada digne pogled. Sta bihmogao ueiniti da ona shvati da sam to ja, Pra-mod, njen Pramod, sto sedi pred njom? Slu-sa], Minai. Pogledaj me. avo [e Pramod,. a tisi Didi. Sve je isto kao iuvek ... Najzad sam izustio:- Mina ...ana me je cula inista vise.- Sigurno si cula da oca, vise nema. Dokraja je gajio uspomene na tebe. Ko mi je sadostao? Jedino moja obudovela mati iti, Mina,ana ie idalje sedela daleka iukocena, Po-misljao sam da sednem na pod pred nju, sarnoda je nate ram da govori. Zasto me' tako kaz-njava?- Spremam se za diplomski. ispit - nasta-vio sam. -Sad se vracam kuci iz koledza.Majka vodi pregovore oko moje zenidbe. Slu-sas H me? ana zeli da se ozenim ove godine,

42

ali ja sam protiv toga. Ne zelim da se upetljamu tako nesto pre nego sto diplomiram. MislisIida sam u pravu? U redu, nemojda odgovarasako ne zelis, ali ja moram da te obavestim dasam protiv toga da se bas sad ozenim. Ali koce to da kaee majci? Ona uvek gospodari na-ma. Ako me natera da se ozenim protiv mojevolje, kazern ti, Mina, ti ces biti kriva. Ja ne-mam drugog izlaza. .Ugledao sam kako joj se ruke odjednom od-vojise od tiganja.: dok se capati, ostavljen sa-mom sebi, nadu od vrele pare i svakog trenutkajemogao da izgori.Na pragu se cuse koraci.ana se t:ze! i, p:i~r,avsi ~.esa vidnim na.~rom, riastavi eta pece capatij e Ioao cia se ni~ta

nije dogodilo.Covek stavi kiselo mleko isecer pored nje... - Idi sad u radnju - rece mu. ana. -Dodi kasnije da [edes. 'Pri ovim reeima on se okrete iode; bacivsina mene brz pogled.Najzad me Mina pogleda.- Evo til - rece.. - Najpre zavrsi kuvanje, a onda cemo [estizajedno. .- Ne, najpre ti jedi.- Zar neces da jedes sa mnom? moliosam.- Ne..;-:- Kad ces jesti?- Malo posle.- Sta znaci rto malo posle?sam. - Hajde pridruzi mi se.- Jescu posle njega.Nije bilo nista vise da se kaze, Ustao samsvukao carape, prebacio svoj kaput preko bam~busovog stapa iuzeo tanjir koji mi je pruzila.

Staja? ~~m jedan trenutak sa tanjirom u ruei,gledajuci gde 'cia sednem.~ 43

" ' i 0\.,

navaljivao


24/43

- Uzmi jednu prostirku i sedi ovde blizemeni.Ueinio sam kao sto mi je receno ipoceo dajedem.- Kako je mati? - upita ona.- Sasvim dobro.- Gde si odseo?- Ostavio sam prtljag u stanienoj ce-

kaonici.- Znaci da si since stigao?- Da.- Kako si saznao za mene?-.....Pa, nekako.- Kad ees da ides?- Cirri se ti spremis da pedes.Ona uzmace od ovih reci kao od udarca,a lice joj osta bez kapi krvi. Obesila je glavui cutala, I ja sam za trenutak cutao a ondaje zapitao:- Hoces li da ides sa mnom?

Ona uperi u mene tezak, staklast pogled ihladno upita:- Kuda?.;_ Sta znaci to kuda? Kuci, razume se.- Da li je to rekla tvoja mati? - pitalaje sa istom hladnom svetloscu u ocima,- Pa zar to ne govorim ja?Ovaj odgovor kao da joj je skinuo teret saduse"; pogled joj se nekako umeksa,- Najpre se ozeni pa ces onda imati svojukucu, i ako tada dodes i zapitas me, naci CUvremena da te saslusam,Naljutio sam se zbog ovoga i rekao sam:- Zar ja sad nemam kucu?Gledala me je strpljivo, ne odgovarajuci,- Dakle, ti neces da dodes.- Mozda spremasdiplomski - rekla jeblago se smeseci - ali ti treba jos mnogo daucis.- Mozda je taka, a mozda i nije! - odgo-vorio sam vatreno - ali ja cu te odvesti. '

4 4

" , .. . " ' . . . \., ,

- Dobro. Najpre rucaj,- Shvatas li da je meni skoro dvadesetgodina. Ja nisam :vise ~et: .. ~a ~am g~av'a p?-rodice. Tu je mati, to Je cinjenica, all ona.Jem 0 j a mati. Kako bih ja mogao da te ostavimovde? \ .- Dakle, ti si odlueio ... odvesces me?- Svakako! Odvescu teoZa trenutak nije nista rekla a onda je

pocela:__; Vrlo dobro. Sad slusaj malo mene. Necuda idem. Ne mogu da idem. Ti ne shvatas skim: i J r n a s posla. Ja sam pobegla iz museve kuce.Ja jos uvek imam muza, ali me izdrzava drugicovek. Zivim s njim. Mozda bi zeleo da to neznas, ali ja ti ne dam. Ako hoces, zatvori svojeoci ali ne mozes da zatvoris moje. Ovo je greh.Ali kako da napustim coveka pod cijom samzastitom ostavila muza? Zar se on nije zrtvo-vao za mene? Njegovo sazaljenje me je odr-zalo u zivotu. Mogla sam da umrem, ali nisam.To bi bilo zlo. A cija pomoc me je zadrzala odgreha samoubistva? Hoces li da, kases da trebacia napustim coveka koji se brinuo za mene?To ne mogu uciniti. Ja sam gresnica, ali -necujos povrh svega da budern nezahvalna. To nemoze biti, Pramode. Zasto me svi, jednostavno,ne smatrate mrtvom? Zasto me ne ostavis namiru?'" .J a sam sarno slusao, Nikad je ranije nisamCUO da tako govori. Kao da ju je neka nemilo-srdna unutrasnja sila nagnala na to - ista silakoja je vezivala njen zivot za inace mrtvo telo.Zavrsio sam rucak a ona je zavrsila spre-manje capatija. Pocela je da pere one malosudova sto je imala.- Slusaj, neces odmah otici, zar ne?- Ne odmah.- Onda mi ucini jednuuslugu. Radnja jeodmah tu, na ulici, Idi i poslji njega da ruca,a ti pazi na radnju dok se on ne vrati. Onda

45


25/43

se vrati da se odmoris i da otputujes poslepodne, kad ti je pogodno.. . Poslusno sam izisao i poslao eoveka daruca, U radnji sa ugljem nisam mogao da na-dem mesto gd~ bih seo .. Bila je samo jednapohabana prostirka pokrivena debeIim slojemugljene prasine, Nisam mogao da se odlueimda s~dnem na nju i setae sam gore-dole ispredradnje.Bio je to cudan kraj. Cinilo se da tu nikadne svice, jer je usred dana bilo mracno ... kaoda j~ ~oe. Ka.ko je ovde nocu, nisam mogaodazamislim, Prizemne prostorije bile su nacic-

~.ane jedna do druge kao celije; danju su slu-zile kao radnje, a nocu za stanovanje. U neki-ma su se prodavale jevtine namirnice a udrugima je bilo natrpano pokvareno po~ree isparuseno yoee. U jednoj je bila berbernica.~ d~~goj je s~vdeokrojae, ..sijui odeeu prema[evtinim americkim zumalima. Videla se samouska traka neba, a vreme se Iracunalo premazvezdama, .Najzad je covek dosao irekao:- Ona vas zove.. ~osao sam. Iznenada, on mi dotace ruku

1 rece:- Pricekajte malo, molim vas. Samo tre-nutak. .. Rekavsi to, ostavi me i ode stazom da sevrati s~.be~elovim listom-) uvijenim tl papir,Pruzi rm gao- Molim vas uzmi te ovo.Uzeo sam bez reci.- Duvana? (- Ne, hvala.Mozda je mislio da sam ja samo uetiv. Za-vukao je ruku u dzep od bluze i izvadio malukutiju, koju mi ponudi..) List koji Indijci ~va6u. Navika .sl1l!na !vakanju dU-.'vana. - Prim. prevo

- Ovo je benareski duvan, gospodine -rekao je prisnije ..- Ali ja ...'l' . - Prava benareska mesavina, gospodine

I._ rekao je i pomenuo cenu.Ne mogu sad da se setim cene, ali siguransam da je bio dobrog kvaliteta. Bilo mi je maloneprijatno da odbijem.- Da, gospodine - zaustih - [a ... ISmesio se pomalo pokroviteljski.Stigli smo do kuce, Usao sam.Gomila odece bila je uklonjena, a Mina jepripremala za mene meku postelju, prostirucicist carsav preko gomile odece. Ugledavsi me,rekla je:- Hodi i odmari se malo.- Jesi li vee rucala?~ Ne, sad a u .- Onda molim te, ostavi to.- Odmah cu ja. Ti samo sedi ovde.Seo sam na cist carsav. Cusnula mi je dva

jastuka i rekla mi da legnem.- Malo cu se nasloniti - rekaa sam.Bez reci je pocela da pere tanjir. Kad je tozavrsila, stavila je na njega nesto hrane i po-gledala me. .- Hoces li da mi pravis drustvo?- Ti 'nisi htela da jedes sa mnom.- Dakle, neces da mi pravis drustvo .- Ostavi to, Mina! Ti taka vise volis!- Kakva drskost od mene sto hocu da je-

dem s tobom! - rekla je.Uzela je tanjir i povukla se u ugao.

.'. Cim je. bila gotava, pocela je da pere lonce., ...__::ar to ne moze da ceka? - zapitao sam.

.I _ Odmah e l l zavrsiti, .Zavalio sam se na jastuk, okrenua se od .nje, opustivsi se sasvim, i iznenada zaboraviona buducnost, na cinjenicu da cu za kratkovreme morati da adem.47


26/43

Sta me se tiealo sto sutra nece biti kaodanas. Sta me se tice kakvo ce biti. Ja sam tugde sam. Tu pripadam. Sve drugo je nestalo. Zaboravio sam univerzitet, predstojecu ze-~udbu, majku, karijeru. Sve to vise nije posto-jalo. Ono sto .je sad - to je sve. Zasto je po-trebr:a buducnost? Zasto je potrebno Vreme?Sto Je. sad, to je sve. Stavise - dobro je, pot-puno je, Ja sam sarno u tom sveobuhvatnomokviru.Kroz 'dremez sam CUO da pita:- Jesi li zaspao?Okrenuo sam se iugledao je na podu poredmene.- Bio si zaspao?- Ne.- Onda malo odspavaj.- Zar jos nisi zavrsila posao?'- Kakav posao?- Ako si zavrsila, onda ....--:- 0, [a uvek imam posla! Neka ceka.All tl... '- Teto, sedi i ostavi posao danas. _ '\, ',~- Vee sam gotova i sedim. lmao sam toliko pitanja da joj postavim.

Nls~m. rr:og~o, I?~koliko zeleo, da je uopste neokrivljujerri, ali eak ni tada nisam bio tolikosa,~ouveren da j~. gledam sazaljivo sa nedo-~bzne.vmo~alne visine. Njeno drzanje bilo je1 suvise iskreno da bi to dopustalo. Pocehvatreno:- Mina ...- Da? - odgovorila je. - Kazi, zasto si.stao? - Ne razumem - mucao sam. _:_Ne svida

mi se ovo mesto. - ~'i~o ne kaze da je ovde narocito lepo,all to je ipak mesto, a sarna ta cinjenica mozeda znaci mnogo. Zasto ne kazes jasno sta to nerazumes?48

Nije mi se dopao izraz koji je imala kad jeto rekla.- Da li stvarno nameravas da ostanesovde? Dokle? '_ Sve sto mogu sa sigurnoscu reci jeste dasam 'sad ovde. Kad ne budem ja vise u ovojsobi, bice neko drugi., Ovo mesto nece nikadbiti prazno. Nema oskudiee u odgovarajuCimstanarima. Ali ja osecarn da ovde necu dugoostati.- Kuda ees otiei?- Ko to zna!- -Zasto onda ides?-Ona se osmehnu.,.- Zar mislis da ce me ovaj covek jos dugo.podnositi? Jednog dana on ce otici i ostaviti me.Ionda cu i ja morati da napustim ovo mesto.Sve je to izgovorila sa neprirodnim mirom.- Sta ees -onda da radis?- Kako mogu sad reci sta eu tada daradim! Nema nikakvog smisla da 0 tome mi-slim. Ali jedno znam ... - zastala je i pogle-

dala me.- Sta? - zapitao sa~ u strahu.- Mozes biti siguran da necu postati pro-stitutka.

Zadrhtao sam.- Kako bih mogla da uzmem novae odcoveka kome sam dala svoje telo? To ne moguda shvatim, Mogu da razumem da moram dadam telo. " to moze biti neizbezno, Ali zastouzeti? Duznost zene je da daje ... njena jedinaduznost.-Ona mora da dB.svoje sree. Ona mora'da dB.svoje telo. Njeno ispunjenje je u dava-nju. Ali da prodaje... ne. To je nemoguce.lake vidim da ...

Cinilo se da uopste ne govori meni, negokao da samu sebe ubeduje.- Ne ljuti se-na mene, Mirra - mOM sam.- Ali reci mi, zasto je bilo potrebno da budeovako? Zasto si ostavila muza?40stavka 49

" ', .


27/43

Pogledala me je mirno i rekla:- Zasto bih se Ijutila na tebe? Zar mislisda bih mogla? Ja nisam ostavila muza ... on jeostavio mene. Kako ja to vidim, glavna duznostzene je njen muz ... ona nema sopstvene sud-bine. Da lizena treba da ostane na teretusvome muzu kad zna da joeon ne zeli? On nij emogao da podnese' moje prisustvo, zato sam japrimila izgnanstvo. Ja nisam tvoj muz, rekaomi je. Kakvo sam ja onda imala pravo da muse namecem? To nije predodredeno zeni . "- Mina! Sta to govoris? Kako se sve todogodilo?- To hocu da ti ispricam. Posle udaje 0svemu sam mnogo razmisljala i nakon togazakljucila da ne smem nista da sakrijem odnjega. Prevara je greh. Sto je ucinjeno, uci-njeno je. Zena mora da izvrsava svoje obavezeprema muzu. Njen prvi zadatak je da budeverna. Gde nema poverenj a nema ni posve-cenja, Pramode, secas lise Silinog brata?Mogao sam samo da joj odgovorimpogledom.- On mi je pisao, Nije bilo nista narocitou pismu. Sve sto je rekao bilo je: Ja samsad lekar. Nisam se ozenio niti nameravam,. Tebi, koja si udata, duznost je da budes srecna.Ako mogu nesto da ucinirn za tebe, pisi mi iobavesti me. Ovo pismo me je nateralo narazmisljanje: Morala sam doneti odluku. Napi-sala sam kratak odgovor da sam rnu veomazahvalna, ali da bih volela da mi viSe ne pise,i dodala sam da pokusavam da budern srecna,Pre no stosam ga poslala, oba sam pisma poka-zala tvome teci. Posto ih je procitao, rekao mije da ne vidi zasto sam mu sve to reklaI zastosam se, u takvim okolnostima, udala za njega.Malo kasnije nazvao me je droljom niskogaporekla. Nisam protestovala, To je bio poce-tak kraja. On je postajao svakim danom sveravnodusniji ipotpuno me je iskljueio iz svog

50

zivota. Nisam mogla da se zalim. Kakvo sampravo imala na to? Radila sam u. ku~ :r:apornoi primala kao nagradu hranu koja rm je dola-ziia do ruku. Cak i tako, shvatila sam, smetalasam mu, i mogla sam da vidim uzroke ?jego-vog nezadovoljstva, tako da sam mu jednogdana rekla da ako hoce, moze Ida meotera.Dobro, 'reka~ je. Idil Idi tamo odakle sidoslal Rekla sam mu da, posto sam ostavilasvoju kucu zauvek, mogu da prihvatim njenogostoprimstvo kao ,ze~a svoga muz~? ~ ? kaoodbacena. To ne bi bilo pravo, Ucini sta ho-ces, odgovorio je, I,dJikuda wod~oces. ~udada idem? Sta da radim ,- reci IDl, navaljivalasam. 0, idd do davola! Ne dosaduj mi! -bilo je .sve sto mi je rekao, Proslo je,ne,kolikodana Bila sam musamo teret. Onda Je [ednogdanadosao i poceo da vice: Idi iz moje kuce,droljo! Nisam isticala svoje pravo da ~a neposlusam. Odveo me je u neku sobu u istemgradu, ali daleko ad njegov: kuce, i jed??--stavno me ostavio tamo sa nesto najpotrebntjihstvari. To je sve sto ima da se isprica.PrestaLa je da govori, ali moje oci Sill josuvek bile prikovane za njeno lice, koje nijepokazivalo ni traga goreine dli ljutnje.,- Zasto nisi dosla k nama? - pitao samduboko potresen. - Zasto si otisla da zivis sa

ovim cavekom, Mina?- Zar ne razumes, Pramode? Ja nisammogl a doci k varna. Prvi put kadsam doslasama, videla [Sam koliko Ije to bilo pogresno.Dok zena ima svoje mesto u muzevoj kuci, do-tle ima isvoje mesto u roditeljskoj kuci, ali akoprekine sa muzem, ona mora prekinuti veze isa'svojom porodicom. ,

Zbunjen, jos uvek sam je gledao netremice.Njene su me reci pomele irazljutile. ,~ Kakve to gluposti govor.is! Nije bilo na ~mestu da dodes kuci, a bilo je u redu da od-begnes sa tudincem! \51


28/43

- Da, nij e bilo na mestu da adem kucl, uto sam uverena, 'A sto se tice bezanja sa tu-dincem ... ne znam. Ali zasto ga nazivas tu-dincem?- Zasto ga nazivam tudincem!- Da, on nije tudinac. Zar ja zivim sa njimkao sa tudincem!- Je li on onda tvoj muz? '.- Muz! Ne bih rekla. Ali, ocigledno, [ane zivim zbog sebe, nego da njega zadovoljimisluzim.- SluziS!- Da. Zasto da net Kad sam Eivela samau onoj sobi, sta me je sprecilo da umrem?Mozes Iida pogodis? Kakvog je imalo smislaziveti tako? Stalno sam mislila 10 smrti. Htela

sam da umrem. A onda sam se setila da mojzivot ne pripada meni, da ne mogu da raspola-zem njim po svojoj volji i da sarrro On, kojiga Ie dao, moze ida ga uzme. Da sam umrlaod gladi, to ne bi bio greh, Ali da dignem rukuna sebe, nedopustivo je. U takvom stanju pro-vela sam tri dana bez hrane kad je ovaj coveknaisao da se raspita 0 meni. Da li je bilo cegaloseg u tome sto je dosao iponudio mi svojupomoc? On je, bez sumnje, bio svestan mojelepote, ali da li treba da mu to zamerim? Nijese obazirao na teskoce, okrenuo je leda svojojporodici i prijateljima, pretrpeo svakojakeuvrede i pretnje - sve zbog mene. Pomagaome je najpre tajno, a onda javno, Tajnost ni-sam ja htela, A u cemu se sastojala njegovapomoc? Da mi donese ugalj i namirnice i daprogovori sa mnom nekoliko ljubaznih reci,Bas utrenutku kad sam svoje misli odvratilaod pomisli na smrt i odlueila da nastavim dazivim, njegova pomoc se cinila kao dar pro-videnja. Kako sam je mogla odbdti? Primilasam je cak sa zahvalnoscu. Video si, Pramode,kakav je on covek. Bio je izvan sebe od pozude,Posmatrala sam kako ga obuzima, dok najzad

52

nije presla u manlju, imeni g~ je bi~o z.ao.Ti si jos uvek dete, i lkako da ti t? o~las~lm.Ne umem da ti opisem kako ga je, [adnika,bila obuzela strast. Zaboravio je na svoju po-rodicu i posao. Bio je spreman da zbog me?esve ostavi. Zatim, jednog dana, rekao je:Hajde da odemo zajedno. U tom trenutkurazumna ree delovala bi kao ~mp hladne vodena rastopljeno gvozde - sarno hi izazvala ek-sploziju. Kuda ee~o? pi!alas~m iadn~ 8~VO-renje. Kuda god ti hoces. Najdraza, ti 81 z~mene ceo svet. Ja nisam imala ni ronda, a msada nernam iluzija


29/43

ked tilV'oitpostane nepodnosljrv, izdaleka dabacim' brz pogled na tebe Ii da naucim da-mi tobude dovoljno .. Prezri me ako hoces, Pramode,ali ja sam jos uvek tvoja tetka Mina.Ovo su bile muke. Da sam imao snage, po-begao bih iz sobe, ali ja sam i dalje sedeo.Neka neodoljiva tezina pritaskala mi je srce.Nisam mogao dati oduske svome besu gnev-nirn recima, nib sam mogao suzama da odamtalas ljubavi koji se u meni podigao.~ Pramode, 1Ji vidis moje stanje. To jen j ego v 0 dete. .Okrenuo sam se od hladnog upornog pogledakoji je pratio ove reci i zagnjurio lice u jastuk,_ Ti se stidis umesto mene. Da, to i jestenestozbog cega se treba stideti. Ipak, znam da

ga vee zamaram i da pooinje da misli na svojuporodicu. Znala sam Ida ce doci vreme dli sevrati njima, a mene da ostavi, znala sam tocal k ionida kad je bio spreman da napusti svezbog mene. Znala sam da ce se njegova ne-obuzdana strast, pre Hi posle, pretvoriti 'C l istotako jaku ravnodusnost. Zato sam i posla sanjim. Uzmicanje je vee pocelo, Doslo je vremei da ode. 0 njegovoj porodici/ nema ko da sebrine. A za mene nema tamo mesta. Ja zelimda me se 'On zasibi, Znam da nosim dete, alicak ni u takvim okolnostima ne treba biti se-bican. Vraticu ga njegovoj porodici. Najzaddolazi pameti. Sad, kad je zanos prosao, ura-zumice se. Shvatdo je da mu ja nisam ceosvet, nego _ bedna preljubnica.Sve sam saslusao lica sakrivenog u jastuk,Nikad nisam bio u takvom kosmaru, a napor dakontroliSem svoja osecanja uvecavao je mojepatnje. Toliko mi je bilo tesko da su mi oeiostale suve.._ Kazem ti, za mesec-dva... on ee oticii ostaviti me bez prebijene pare. On zna staznaci novae na ovome svetu i da ce mu sedamill osam stotina preostalih rupija biti jednog54

dana dobrodosle. On zna i to da novae netrebaOistavljati osramocenoj zenl... ona seuvek moze-pobrinuti za sebe. Ja to sve jasnovidim, i necu cia patim zato sto to vidim. Alista ce biti sa jos nerodenim detetom?Rekavsi ovo, duboko je uzdahnula,- Sarno hog zna sta ce biti. Ja nemam dru-gog pribezista. Ali bog je sveznajuc i svemo-can. Zasto bi coveku i bila potrebna neka druga-pomoe! .,

. Cutala je neko vreme, dok sam [a J O B uvekdrzao glavu zagnjurenu u jastuk. Onda je opetpocela._ Zato [a tvrdim, Pramode, da sve dok jesa mnom,: on nije tudinac, Sve sto imam, nje-govo je. Sluzeci ga, ja ne smern da zanemarujemsvoje obaveze. Takva je duznost zene.Posle ovih reci vnastala je turobna tiSina.Oboje smo eU'tali. Sve je bilo tiho; kao da jevreme stalo a zivot se sledio kao nepokretnastatua. U toj pustosi se cak i sum naseg disanja.cinio nametljiv, To je dugo potrajalo. Kao' dase led stvrdnjavao. Skoro sam ga CUO kakokrcka, kad ga najzad moja tetka probi.- Pramode _ rece _ sigurna !Samda nisispavao. Bog zna kakve sam sve gluposti napri-cala. Mozda ih uopste nije trebalo izreci, Ali tisi jedina osoba na svetu koju ne mogu daiskljucim iz svog zivota. Sad treba da se odmo-ris. Odspavaj malo dok ja odem da pogledamjedno od susedove dece. \Nisam se pornakao.Ona je izisla, . ( ,_

VINikako nisam mogao Ida zaspim. Postajaosam sve uznemireniji. Kako da primim ispovestkoju sam tek cuo. Kako da je sagledam. To [ebilo nepodnosljivo, Jedini odgovor je -da po-

55


30/43

begnem u svoj svet, gde su vrednostl utvrdenea putevi jasno obelezeni, gde je samoistrazi-vanje i ispitivanje srca suvisna i sumnjivadrskost.Sta da ucinim sa Minom? Sta da ucinim odsebe cekajuci bu u njenoj sobi? Ovde kao dasu sve vrednosti izvrnute. Ovde je zena koja jenapustila muza da bi zivela u kalu, govoreciu isto vreme 0 postenju idiuznostJimazene, dokje jedan inteligentan d obrazovan mladic slusane samo bez prezira nego cak sa otvorenimsaosecanjem, T O ' je neshvatljivo.

TD je sasvim pogresno, govorio sam sebi.Moram otici, Ne smem ostatJi ni minuta vise.Iz onoga sto sam video i CUO sasvim je [asno daona nema nameru da se vrati i da nema nacinada je na to' primoram, Cini mi se da [a zaistane mogu nista da uelnim. Ona ne dopusta, Onaje luda! Kako da jDj pomognem, kad njoj pomocnije potrebnal Stavise, da Ii sam ja bas sigu-ran da je njoj, a ne meni, potrebna pomoc?Ova nesigurnost dovodila me je do izbezumlje-nosti. Mlad, ambiciozan student, pun samo-pouzdanja i samosvesti, nije mogao dopustitida moze biti istine i velicine u onome sto onsmatra niskim. Video .sam, u panici, da I 9 1 e.zgrada Cit8Jvogmog .sveta ljulja.Iznenada se digoh, savih prostirke od kojihmi je bila namestila lezaj i vratih ih na gD -milu. Osvrtoh se po sobi. Da li ima jos nestosto bih mogao da pospremim. Ne.. Cela sobabila je u savrsenom redu. Ali ja sam moraenesto da radim. Nisam mogao jednostavno dase izvucem ne davsi oduske vnemiru koji jekljucao u meni. Dohvatih krpu ipoceh da bri-sem besprekorno cist pod.Pre no StDsam dovrsio ovaj posao koji samsam sebi odredio, moja tetka se vrati. PostidenStDme je tako zatekla, bacih krpu istajao samsa uvredenim izgledom nevinog coveka/koga su.nepravedno optuzlli.

- Pramodel Sta je tebi? ZaT tako brzo od-Ia;ZliS?Zar nisi nimalo spavao? .- Da, moram cia idem.- Mozda moras. Ali soba ne izgleda kaoda jDj je potrebno ciscenje. Izasto moras daiJdesbas sad?- Mati mi je javila da dodem ranije kuci.Zar ti nisam rekao da 'se vode pregovori zamoju zenidbu? EtD ... zato moram da idem.- .TVDjUzenidbu?

, - Z .a : T ti nisam ...- Nisam to cula. DakIe, oni govore 0 tvo-jO'jzenidbi. I ja sam zelela da budem na tvomevencanju ...- Zasto kazes zelela? Ti ces biti tamo.Odjednom, skunjeno, ona rece:- Zaistal Zar se nisam ovencala .slavomlAli, rem mi, da Iije eve konacno uredeno?- Kako moze biti uredeno bez mene? A jane zelim j D S cia !Sazenim.Ona me prekide.- Kad treba da pedes? Odmah? Kad u'polazi VDZ? .- Miria, zer zaista neees docl na mojevencanje?- Kako mogu?- U cemu je teskoca? Ti mozes doci baskao i svako drugd.. Ne dajem nista na to stasvet misli.- Mozda ti mozes sebi dozvoliti dase neobazires na to', ali kako mogu j a? Jane zelimda nanosirn stete drustvu. U njegovom okvirupojedinoi treba da se razvijaju ill da buduunisteni. Neki ee biti slomljeni. Medutim,drustvo mora ici napred. Sve sto mogu da uci-nim jeste da budem slomljena, ali ca:k i sad,kad sam izbacena iz njega, molim se za njegovodobro. Ko bi sanj ao da fu ja, u vreme tvogvencanja, biti parljal Ali to' zaista nije vazno.BiD sam seo na gomilu odece, Odgova,aosam odatle.


31/43

.,- Da 11 to takode 2lna~i da ja moram dase uklonim?Odgovorila je mirno.- Da, i to. Ali ta] imperativ moramcesto biva ponisten nuznoscu neceg sa:svimnepotrebnog ... kao sto. je tvoj dolazak ovamo.~ilo je sasvim mepotrebno ... zar ne? .. pa:pak te nista nije moglo zadrzata i ti si do-sao. Slicno ...Prekinruo sam je:- Necu Vlisedoci.- Da, ne treba da dolazis. Htela sam i jato da ti kazem. Oni 'koji pripadaju drustvumoraju ga i podrzavati. To je njihova duznost.Jedino oni koji S'U odbaceni i -koji vise vole dabud'l} odbaceni izuzimaju se od te duznosti. J e!dina oni imaju privilegiju da prave eksperi-mente sa zivotom. Istina zahteva ove eksperi-mente, Pramode, ali njih treba da vrse oni i naanima koji vise nemaju neke drustvene vred-nosti. ..Ja, student, nisam shvatio znacenje ovihreci. Danas ih se secam i razumem ih. Shvatiosam da sopstvene patnje mogu da pouce 0onome sto se ne moze naei u zapisima. Kakodrukcije da se objasni njeno potpuno poimanjeduboke istine, koje je izrazila tako jednostavnoi prirodno?- Neees me vise ovde videti, Mina. Dosaos~m.u nameri da pomognem, ali sad vidim da,nikom nije potrebna moja pomoe. U redu'necu se vise nikad vratitil .'Sad se cudim kako sam mogao da kazemnesto tako [adno, Dobro se secam njenog od-gOiVora. .- Pramode, da Ii td . mislis da meni nijepotrebna pomoc? A ako mi je potrebna zastobih je odbila od tebe, moje 'jedino ~ogucepodrske? Ali zar nije tacno da ono sto tismat:aS pomoeu [este vracanje moga ugleda?Dragi moj, u. tom slucaju bolje je da me osta-

5 '8

vi na miru. Takve amblctje nemam. Pornockoja je meni potrebna [este snaga ... da osta-nem citava pod sibom ugnjetaca i da uz-mem na sebe teret njegovog greha zajednosa svojim, moleci se za oprostenje grehovaceloga sveta. Sta ce rneni ugled? Ja moramnab utehu u ma cemu sto dode.Nisam [e tada razumeo. Tiho sam je upitao:- Onda, da idem?- Kako hoces. I bog te blagoslovio. .'Skupio sam hrabrost da reknem:- Pisi ako trl.nesto zatreba.- Pisaeu -odgoViorila je smeseci se.Navukao sam kaput i stajao sam 'SaseSdromu ruci, spreman da izadem, a ipak razdiran

unutrasnjom borbom,Da li da se sagnem ida jo] dodirnem sto-pala? Da, treba to da ucinim, Ipak nisam mogaoda se odlucim, Najzad, pogledajuci na casov-nik kao da nemam vremena, lako se poklonih.- Onda, zbogom Mina. .'- Bog te blagoslovio, dragi moj.Bojazljiva Ijubav kojom je zazvucao njenblagoslov naterala me je da izletim sto sambrze mogao, Kao da se plasim da bi me nekomogao scepati i zadrzati, Brzim koracima upu-

tio sam se zeleznickoj stanici.Ka:d sam prolazio pored prodavnice uglja,baoio sam brz pogled i ugledao ugljara kakomeri svoju robu nekom kupcu podesavajucipodignutom rukom vagu. Posto nisam zeleo dame ugleda,. prikovao sam pogled za zemlju ifuria sve dalje idalje.VII

Kad sam stigao kuei, mati me zapita:- Gde si bio? Satis mi je rekao da je tre-balo juce da dodes,Rekoh joj da sam se zaustavio na putu dapotrazim Minu ispomenuh ime grada,

59 .,'


32/43

- ilK o ga '! .......nzviknu ,kao da juje ujeokorpion. .- Minu. Sad se vracam od nje,,.;. - Sta?.,. ", - Majko, zar ona ne bi mogla doci k nama?- Slusaj me, Pramode - uzviknula je

strogo\- ti vise nemas tetku. Vise nikad nemojda pominjes njeno ime u mom prisustvu.c-Majko draga, saslusaj me. Ne mogu daje zaboravim,, - Cini sto hoces, ali pazi da sa mnom visenikad ne gov.oriS Q njoj. Uzasne Ii zene! :Nisarn shvatio kako ju Je duboko kosnulasudbina moje tetke i da joj i samo spominjanjenjenog imena priCinjava bol. Nesta od tog bolaosecalo se u njenom glasu, ali ja to tada nisam

razumeo i zato sam se osetio kao tudin.Nepotrebno je i da kazern da nisam mogaopristati na predlozenu zenidbu. To je uvredilomajku, ali ja tu nisam mogao nista uciniti.Posta sam video da svako zivi samo za sebe,osecao sam potrebu da budern nezavisan, Utom slucaju porodica bi bila samo smetnja.Zivot je tekao dalje.' .Diplomski ispi.t se priblizavao i.jasam imao

nameru da ga sjajno polozim. Nisam hteo do-pustiti da mi uspomena na tetku prodre dublje 'u svest. Kakva korist od toga? To bi samo iza-zvalo nova uznemirenja! Ali ona je ipak pFO-drla dovoljno duboko da mi je svet u kome samziveo cinila beznacajnim i praznim. Sreca jeizgledala kao neki dodatak - bitna je bila-patnjac Ambicije koje su nekad osvetljavalemoj put sada kao da ISU izgubile sjaj, a duhtakmicenj a, umesto da bude pokretaeka snagamoga zivota, cinio mi se kao nesto banalno ismesno, Ipak nisam mogao da ,se prepustim dabesciljno plovim, kao prazan camac, po okeanurazmislj anj a. :.Sta se moglo tamo dogoditi?- pitao samse. Pretpostavljam da ju je onaj covek .napu-6 0

.stio, Kakve Iisu posledice? 0 ~ neka stvariidu svojim tokom. Sta ja til mogu da ucinim?Kakvu ulogu mogu ja da imam u svemu tome?Postepeno se stvorila neka vrsta ~vo!I'a,.umojoj dusi, Nije mogao da se raz~ieze...NIJemogao da iSce,zne sam od sebe, a najmanji do-

dir ga je jo.s vise mrsio i stezao. Zeleo sam da'se nesto prelomno dogodi, jer je ne:sto negdeu osnovi bilo pogresno ~ ustvaranju, u dr~-stvu iu nacinu kako je moj zivot ustrojen. C1:-tavo' postojanje [e bilo nelogicno; nedostajalamu je kohezija ikontinuitet. Nije imalo zna-cenja. Nesto je trebalo u tom pogledu da seueini, ali sta i ko to da ucini?To je bila zagonetka koju sam hteo da~d-gonetnem - ali ona mi je ~zmicala. Ispunja-vale me, je osecanje sapetosti, Imao sam malo'vremena za prijatelje i prilicno sam bio sa~.Poceli su da me ismejavaj:u. Ali sve to nijeuticalo na mene, J&s uvek sam, mehanieki,shvatao da moram, kao osnovni korak u svomrazvitku, da izidem na ispit i da 'ga odlicnopolozim; 'medutim, nisam vis,~ os~cao potreb~za drustvom. Nedostatak prijatelja, zabave- 1sporta nije predstavljao neku osetniju p~a~-nirru u mom zivotu. Nije to bilo ono sto mi jebitno nedostajalo. U takvom dusevnom stanjusam jednog dana otisao iz koledz isisao nalstoj zeleznickoj stanici da potrazim tetku. . .Radnje sa ugljem nije vise bilo. Pr.ostOrlJ:su zauzeli neki novi Ijudi, koji rni nisu moghreci nista korisno, Kazali 'SU mi da je ugljarkoji je ranije drzao radnju odavno otisaoposto je zestoko i~tukao, ze~u, sa, kojo~ je ~~-veo. Bto se tice zene, Q njoj niko nista mjeznao. Najvise sto sam mogao doznati bilo je toda je ona ostala jos oko mesec dana posle nje-govog odlaska i izdrzavala se krpljenjem ode-ce.' Bila je dobra dusa, tesila je nesrecne,poucavala decu i uvek bila spremna da po-mogne drugom. . I.


33/43

Kuda je otisla, niko rtije znao,Daljim upornim ispitivanjem doznao samda je bila pred porodajem i da je govorila dace otici u bolnicu..Obisao.sa~ bolnicu. Da, neka zena po imenuMrmal pn~lJena. je u misionarsku bolnicu pre

pet meseci. Rodila je devojcicu. Cetiri danaposle rod7nja dete je d?bilo velike boginje. Se-e= . se msu. mogle setiti svih pojedinosti, po-st~)e on.a bila ~ opstem odeljenju. Njena de-vojcica sigurno je prebolela boginje posle dyenede1je, jer nije bilo vise podataka.- Kuda je otisla?. Kad sam postavio ovo pitanjs, lekarka meje pogledala izapitala:y -,Da Ii vi stvarno mislite da yam mi mo-zemo odgovoriti na to pitanje? .- Mislim da je to moguce - odgovorios a n a . .- Vi me iznenadujete.- Dakle, vidite, ona je mozda htela dapreda dete misiji?- 0, da, secam se sad dobro. U kome to~esecu bese? U septembru. Naravno, MOiradaJe to bio taj slucaj, KoIiko ona ima godina?- Oko dvadeset pet.- Tako je. Belog Iica?- Da. Njeno Iice je belo.- .Jeste, .to ~~ t.aj slucaj. Htela je da sezaposli ovde 1prijavila se za bolnicarku. Znala

je en.gleski, zar ne? Sad se secam, bila je dobrad.~y~Jka. Savetovali smo je da dete preda mi-siji 1 da. se zakaluderi. Pod tim uslovom moglaJ~. osta~l ovde i postati babica. Medutim, onanije p;l'1stala.

jainendra kumar - ostavka - srpski prijevod

Documents