jasmina topi} tiha obnova letaovaplo}eno u pokret. u staklu, s druge strane poetske slike, ista...

Jasmina Topi}

TIHA OBNOVA LETA

EdicijaPOVEQA

BibliotekaPOEZIJA, DANASkwiga ~etrdeset sedma

Urednik@IVORAD NEDEQKOVI]

Jasmina Topi}

NARODNA BIBLIOTEKA„STEFAN PRVOVEN^ANI”

KRAQEVO2007

TIHA OBNOVA LETA

Na korici: Sara Obli{ar, Ruka

DNEVNIKZAMI[QENOG PUTOVAWA

5

O PLOVIDBIKOJA SE NIJE DOGODILA

Plutam po snu, zaista niko ne vidi... Nema tog svetionika koji bi privukao pa`wu ka obali. Svoja sam najro|enija boca, nimalo nalik srì koju dubim iz pesme ili to tek ugledana slikarazvejava neku od strava {to talasa u ogledalu? Plutam po neprotuma~enom moru, pored obala ~umai morija. Sawaju}i izgleda... {aqem poruku – sebe?{aqem?... Talasi su kao arhipelag iscrtan na dlanovima. U èqi, pena talasa je kroz {ake propu{tena prilika. Ta ptica koja kruì iznadboce nije albatros, nije ni ona zlatna utva {to sekao zrak prelama preko du{e. Retko je ko video toovaplo}eno u pokret.

U staklu, s druge strane poetske slike, ista boca, voda sna po kojoj pluta. Tamo, sipi prvi sneg. Onoi{~ekivawe koje }e prekinuti dovoqan broj pahuqa. Poruka truli unutar isprqanog stakla. Natruqewe ne mogu da uti~em. Jednostavno se de{avapreda mnom. Rukom ostavqen trag na staklu dva sveta kao {to bi bio ostavqen i trag na boci. U ledenom. I dok vetar zavija, u pobesenelo romanti~noj sceni, tmurnije je... ritam se mewa.Kome{aju se ptice sa obe strane, kome{aju svetovii slike, kao i misli {to se pokre}u ne bi li prividno opstale na povr{ini. Ne bi li postalene{to stvarno, u ovom akvarijumu iz kojeg se u stvari tako lako sele. Misli-selice, te ptice suprhnule iz kaveza slike, jedino jo{ ja stojim u sebiuspavanoj ~ekaju}i na migraciju...

7

Pod pla{tom to su glumci koji jo{ nisu po~eli daop~iwavaju ulogama. Idoli trga. Iza scene. U mraku, pre nego po~ne plutawe. Pred snevawe.Glasovi stiù nalik blagovestima.[ta sa semenom jedinim koje – ùta mrqa u dnu oka– ~eka da proklija i stvori sliku druga~ijeg sveta?–Nove obale. Kao talozi u prqavim lukama slatkovodnih gradova,osta}e obe slike boce na pu~ini. Izolovane slikeunutar slike.

Od svega je najteè, prevesti u tom ~unu, do drugeobale, ono {to i nije i jeste; dole, na jugu, kada se lampa ugasi, a tihi kasni sat prevede u crvenkaste kapqe po niskim krovovima, uminu}evetrovi. Sliku boce i nemir vode sna, i pozornice,i akvarijuma, preli}e to svetlo. Potonu}e u {umbez zvuka, ispresecan povetarac daha.

A ptice? – ~u}e se i wihovi glasovi, dok noìcamaprenose vibracije s telefonskih ìca.

8

U VRTU PRVOG SNEGA

Tih je taj povetarac s kojim je do{la odnekud zelena vo}ka, jo{ nesazrela.U kao list ra{irenoj ruci ~udesno zelena,pa naglo rumena, pulsiraju}e. Oro{ena. Za kojitren, ponovo zelena. Mo`da smo uvek u tom mraku,nevidqivim ìcama zavezani, kao vlati crvenetrave, ili fotografski usnimqene vene gradskogkrvotoka. Kao usijane telefonske ìce. Plami~cikoji na daqinu greju, a u blizini opeku. @ice se upli}u u mreè, u koje nebitno je ko }e upasti:Slu~ajni prolaznik ili prvi sneg.

Mrak – svetlo – mrak. Dugo je to putovawe, svake no}i tako blisko, svakog dana nesrazmerno daqe...prebivawe u prepoznatom dahu. Zami{qam, kadapadnu prve pahuqe, tako bele, pa{}e jo{ ti{e tajnestalni drhtaj na ruke. Zelena vo}ka s one grane,koja ima svoju peteqku u snovima, osta}e smrznuta.

Obi~na je pesma upravo odsvirana. Naizgled, ni{ta senije dogodilo. Tih je taj povetarac koji je odnekuddo{ao i uselio miris mora u moju sobu. So se pretvorila u slanu, u o{tre ~ekiwe zimskog sna. Napoqu se oblaci nisu u nevreme nabrali. U sobamanevreme besni skoro svaki sat. Uvla~i se zebwa, svakog jutra, i jutra postaju jo{ hladnija. Negde spretpono}nim snovima odlazi i rumenilo, i toplina dospela do no`nih ~lanaka.

9

Mo`da zauvek u nekom kablu koji }e od habawa prekinuti veze. U tom putu koji nema odredi{te,ali ima svoju luku. Svake no}i zami{qam kako pristajem. Nesazrela vo}ka sada ve} dekor je ku}nemrtve prirode, i glasovi paperjasti ve} bivaju pospremqeni po sobama, a jastuci se dobro protresaju od jalovih nada. Jedino jedva {umno srcekao da zvonkija biva, na mestima, ugla~anim tolikoputa.

Slu~ajni prolaznik mo`da donese moje pismo napisano tu|om rukom koja `eli isto ali, kad padne prvi sneg, prhne to sle|eno perje neostvarenihdodira – ta tako posebna, ekscentri~na kolekcija –prosu}e se miris mora, i pulsiraju}e vatre juga, kaocvet koji jedino tih nekoliko stotina nepro`ivqenih dodira sa treptawem du{e porodi.Kao cvet, iz kojeg }e u vrtu prvog snega sazreti onavo}ka.

10

VELIKO SPREMAWE

Sad ki{a pada, i ni{ta se pod naletom pquskanije dalo sa~uvati. Da, moglo bi se re}i,opsadno je stawe vladalo, re|ale se ute{ne izjave,poturali lavori iskupqewa, prosipalo kao da trebaugasiti poàr, a ne sakupiti vodu. Na kraju, plamteo je i poàr. Gasili smo vatru po ki{i, soba nam se u kaqugu pretvorila – tako i duhovi, tako i uspomene umeju da se nataloè –ose}a{ li kako je na zami{qenom papiru – me|ugradskoj liniji –iscrtano zajedni~ko pulsirawe!Tamo sad neka de~urlija nalik nama, mrqavi kerefeke po onome {to smo bri`qivo gradili. No}u. I no}ima. Lave` pasa u ovoj no}i ne}e{ ~uti dok upozorava na nepoèqnog stranca, ni topot besnih kowa, s kojima vidim juri{ da me sa zemqom sravni{, niti rawenog sokola. Na{a mitologija otpo~iwe velikim spremawem velikog ni{ta. êkawe }e krenuti naglo da se zgu{wava, ako ovaj pqusak uop{te odlu~i da stane –

jer ~ekawu, znamo, mesto je u hodniku gde neko trebada se predomisli, ustane i ode, ili vrati. Ti pri~ekaj.

Ne o~ekuj ni velika iznena|ewa, ni psovke, pogrdei kletve, iako tutwe sad stra{nije nego nevreme. Ne o~ekuj ni dobre vesti, ve} poslaì tamo gde ne proki{wava, rasporedi detaqe

11

koji su jo{ uvek signali prisustva –mo`da }u se dok be`im iz ove ku}e glavom bez obzira,mo`da }u se jo{ radovati, oslobo|ena slutwi u stomaku –

pqusak je bio takav da se poplava nije mogla spre~iti,a kamoli vatra, koju najzad nijedno nije `elelo da ugasi.

Radova}u se velikom spremawu, kao da nije nevreme, i gor~ina i jad. Nadmudrivawe. Radova}u se unapredvremenu kada }emo se u ku}u vratiti. Bi}e u kr{u,bi}e jo{ loma u woj. Pa, to bi se kad-tad moralo po~istiti! A ti, uradito tako zasad, pospremi da ne ostanu mrqe, pa`qivomolim te i daqe... mogla bi ti se ~e`wa povratiti...I zgu`vane radosti, koje neko, ipak, iako je krajwe neprijatno, mora da ukloni.

12

SLUTWA ZIME II(putnicima prema Kosovskoj Mitrovici iiz we)

I sada }e ti put biti vi{e nalik snu,a san koji se odmotava, zavr{en je...ne tako davno. Nalik snu, bio je svaki govor.I sada je bolesni~ko buncawe. Ruka koja ~a{u vodeprinosi, ruka je koja bi me mogla do du{e otrovati.

Te siluete, sawane, napola poznate, napola u onommraku kada se sklope... Na o~i pada ~udesna mrena.Da, jedna odlazi iz Grada, dok se druga ka wemu

pribliàva.I prolaze kroz mene kao `marci. Na~ete kri{ke

pitawa.

Zavr{ili smo s pejzaìma. Pejzaì-utvare jo{ uvektiwaju iza uglova ulica, predgra|a, preko mostova

koje niko ne prelazi. A kilometri se prelaze, lako kao skokom u igri klikera.Di{u za vrat. San klizi sa to~kovima. Tako u mrak neprimetno da utone –

motor podr{ka, {ofer bas, a pesma se razvija saslutwom prvog snega, kao da dodir privi|ewa trepavicama po licu me miluje.Ruka koja ~a{u prinosi, tek je ruka-avet, a zdravica daleko od poziva na slavqe. Ka ciqu pokretawe.

Jer {ta je ispred, samo jalovina, i {ta iza, nego aveti koje ne}e da se smire. Sve ìvqe! Ru{evine. U graditeqe vi{e ne verujem. Neizbeàn san tvari.

13

Ho}emo li se, oh, mi ~igre, mi konci zamr{eni, na nekom }o{ku zaustaviti? – U plesu samrtnom,kao na straì izme|u dva odredi{ta. I kao ta~ke, pogledati o~ima onih {to su budni?

Kosovi su nalik iwu nad ravnicom. Virusi neizle~ivi. Pusto{ nedosawanog. Neveni od mrazausahli, na prozoru sobe pupe promrzle liske, a ja izsna preda wih ni kap vode ne umem da odledim, ve} ih kao slike pa`qivo u zaborav odlaèm. U slutwu. Zagonetku koju ne umem da re{im.

Molitvu mogu poluglasno, ali kao bez re~i, izgovoriti,a telefon, poruka {to u mraku svetli,kao poziv na putna koji se mora krenuti, stiza}euporno iz neobuhvatne daqine. Glasom koji biva svejasniji.Zate~no, tada, kao u snu, priznajem, opisuju}i jo{ ture~ kojom putovawe zapo~iwe. Siluete lepr{avejo{ uvek plave se, i prevozom se sigurno odmi~e ka gradovima bezli~nim... Nad tim gradom, izgleda, mora da lebdi misao o tome.

Zami{qam vas, mile utvare, moji snovi, kako se unekoj gostioni kraj puta susre}ete. Da, mo`da seprepoznate po meni, a mo`da i po Gradu... Razmeni se upaqa~, dim cigarete, prepoznaju dobra stara mesta. Na ~elu ispisano ime, povod je za neprekidnu vatru, sada u sle|enoj slici rasplamsalu.

Sve – jedno – je. Svejedno je, nastavqa se orgija nesporazuma, mu~nina od kola~i}a sudbine, usne }ese kao trikom zameniti, neko }e ne{to oduìti,prona}i talog iskustva, A {kripa se nastavqa...

14

Probudite me za sve stvari u ovoj no}i. Nepomi~na sam, dok se oko mene, bez smisla i kraja preme}u nepostoje}i svetovi. One, putujumimo mene. U jednoj silueti uspavano bi}e, u drugojbudu}a {aputawa, ve} obamrla. I u vrtu prvog snega, stojim u sebi uspavana.

A vi{e nismo jedno, ni u snu.

01.12.04.

15

SLUTWA ZIME IV

Te no}i, li~na mitologija dobijala je svoje obrise,obrnuto srazmerna padu temperature, kao paduizvan ìvotnih radosti. U Pivnici tre{ti: Zbuwena! Znala sam to, zar sam ipak morala da se spustim do tog mesta da bih se iznova uverila... Danje prolazio kao san u kojem se sve ve}, ne tako davno,odigralo. Uprkos redu tmine i sivila. Usputni pogledi, iz pivnice, teritorija su ni{tavila – a ioni koji zna~e nisu daleko odmakli.

Sklapam o~i tako, u èqi da nestanem sa slutwom prvog snega – budna jo{ ga nisam ugledala,nadnose}i se nad duboko ogledalo, to re~no dno nedoìvqenog – kao bez mozga. Bez kompasa –kompas je ostao na strani na koju nisam pre{la.

Svaki predmet u ovoj sobi nosi se}awe na glasove uno}i, na besprekornu pozornicu slu~aja koju na~inismo kao i ku}u od leda, geometriju pahuqa ipraha – sada veju izme|u svetova, dok gledam premaGradu, i slu{am, a glas nikako da odjekne.

Ipak svakog dana, treniram spartanski, prelazimodre|enu putawu, pa`qivo beleìm rastojawa od –do, ne bih li nakupila onu razdaqinu koju ne}u mo}i da pre|em. Obijaju}i druge pragove, zbog toga,donose}i odasvud pomalo od ku}nih idola nazad,sebi. Pod jastukom no}ima skrivaju}i figurice mitologizovanog sveta, tako krhke da bi se svakogjutra lomile.

16

Te no}i... u jednini mno{tvo.

U kutijici, u sobi ovoj, gde se slutwa zime sa obrisima nove mitologije jedini, sve stvari su ve} na mestima, namewenim. Tek na kraju, dok ve} uveliko miri{e na sneg, pogasim svetla, i od nizova sve}a pravim novo sazve`|e.

17

SLUTWA ZIME V

Igraju}i se dugo, kao {to deca to rade u svom svetu,krenem da po predmetima, po sentimentima, re|amsve}e. One vitke, vo{tanice, i sve druge koje je mogu}e na}i u ovom ~asu. Pre}utkujem da se upiwemu i{~ekivawe bilo kakvog doga|aja. Da verujem jo{ja~e.

Tako i ti drì{ slu{alicu u ruci, to je druga~ijaigra, (~ini mi se sada, sve je igra) pa se pitam koliko usamqenosti ima u nama, ~ak i sad, iako je sve oti{lo do|avola! Okre}e{ telefone. Stvoreno sazve`|e su qudi koje dele velika fizi~ka prostranstva! Svaki glas u po jednom gradu. Svaki glas jedna sve}a, boja; miris koè koji nikako da postane dodir. A koà traì i dodir od sunca, vru}eg kamena.

Sada za sve te qude, palim po jednu goru}u èqicu.Zastra{uju}e u trenu, kao da se igram Demijurga.Ne, ni za zdravqe, ni za sre}u, ve} da shvatim, koliko usamqenosti ima... Koliko sve}a zgasne svakog minuta, toliko se rasplamsa goru}ih èqica.

Treba prvo uminuti – i no}nu lampu zbog leptirica lakomih – da bi u malim smrtima idolibili razotkriveni. Odasvuda pristiù qudi iglasovi kojima bi se uvek moglo prikloniti, alivremena... A svako ima svoje; od pono}i do bu|ewa. Igraju}i se dugo, kao {to to

18

deca rade.Kule od peska, i gradovi pod zemqom, naglo ni~u.Zato idem, i po predmetima, sentimentima, za svaki glas, pa i na{e glasove, re|am te sve}e. Umesto svetionika, umesto svetionika...

19

SLUTWA ZIME VII(Sre}an put)

Vreme ne}e re}i vi{e nego {to ti rekoh ja,Vreme samo cenu zna koju moramo platiti;Kad bih ti mogao re}i, rekao bih ti da zna{.

Vinstan Hju Oden

Epilog je dobro znan. Nikakve senke sumwe. Mada...Nema te crte koja biva povu~ena posred suncada bi razgrani~ila po~etak i kraj.Osvanuo je posve tmuran dan.Put preda mnom prazan je uvija~ misli.Vidik doga|aja koji ne doseèm.îstina u koju se moè smestiti jo{ tolikonemogu}ih stvari – i onih {to su pro{le,mada nisu otputovale, i onih {to nas mimoilaze,i onih {to }e do}i i potisnuti prethodne.Otputova}u, jer, vrata sam upravo zatvorila.ûla sam kako se i s druge strane zatvaraju u tresku,sastavqaju}i nebo i zemqu s grmqavinom, opasnom za tanane u{i.U me|uprostoru, ostala je isprekidana crta putovawa. I tabla: Pa`wa, sveè okre~eno! Ne gazi!– Sre}an put! – u~inilo mi se da odzvawa iza vidika. Tugaqivo }e biti i ono: Hvala.

20

SLUTWA ZIME VIII(Epilog: Povratak)

Nema ni~eg na tom mestu, u prostoru koji je fantazija.Ni~eg tamo gde bejasmo, ni~eg vi{e. Nesvesni jedinojo{ toga, prah smo u gomilice slagali.Za{to? – Od prozora ne odmi~em se.Jedina svetiqka, no}u, u pejza`u ni~eg vi{e. Ne nikako, ne zlokobno. Nikako vi{e. Jednostavno,ne vi{e. Od takve slike ne odmi~em. Mi{i}ni gr~.Mawe bezglasna nego pusta ku}a, ali nema za nikad vi{e.

Tu su na okupu, male aveti, koje{tarije, pripijaju seuz rubove no}ne svetiqke, a te o~i jo{ uvek kaolampa, koja kad se ugasi, ugasi se i posledwa odbranaod besomu~ne fantazije.

Zar smo mogli otputovati – usnica stegnutih do krvi, kao i ona, uzavreli. Ne bi li u danu, posle nao~igled svega odigranog sevnula; siktava zmijica, jada{ni gavran~i}. Glasnici. Glasnicepopuca{e. Usnice crvene, jednostavno, nikad ne.Muwica jezika. Kad kro~ismo na teritoriju sna, izrasna je oteklo vse... Ti{ine toliko, ne bi zgusnuli nioblaci nad putevima, koji su se kao trake, kao vlati,iz glave mno`ili u nerazmrsivo ~udo.

Sada, oklevetana, i od sebe isto tako, kao i od onihbe{tijica iz mraka, i od drugih, u sebi. Pre}utkujem pra{inu sazve`|a. Sipi tamo, na drugoj strani. Rekoh to podjednako kao da je u pitawu barikada. Pre}utkujem je, da. Negde, nekada.

21

Ne vi{e.Kako smo mogli otputovati, kada ne bejasmo ovde,nego u ~istili{tu èqa, odloènoj otplati duga, a tu smo sve vreme, u tom nikada, u tom vi{e.

Ruka {uwalica, ugasila je lampu, u trenutku posrnu}a; utrnula. Na na{e o~i. Mraka, da, lako jepogoditi, sve vi{e... Pejzaì se smewuju iz ne –vremena u nevreme. Svest o tome jedina je koja }e otputovati. Ali, kroz duge predele dima. Kako smoto otputovali, kada vazda bejasmo ovde, u povratku, koji je ni{ta vi{e.Tu svetiqku, koju }e zimski vetar s ose}awem strave da zawi{e, pa niz ulicu koja je trebalo da odvede... odve{}e nigde vi{e;

Saobra}ajni znak je sada: Zabraweno osvrtawe. Iz tejadne tame, ni sigurno kora~awe, uz lirsku opremu,ne bi pomoglo da ono {to je ideja prevedem ponovopreko obale, na snevane poqane. Od prozora ni makac. Srce u sobi ne prestaje da bije.Taj gr~ ose}awa, postoji samo u pejzaù i{~ekivawa, u vrtu prvog snega, koji nisam ugledala, i nigde vi{e!

Mesto na koje je trebalo doputovati, mesto je na kojem se najsjajnije svetli kroz najskriveniji krugsna. I kroz wega, slatki dom, presijava se, onako kako se jedino kroz prsten moè.

22

O TOM PROSTORU

Razmi{qam o tom prostoru, koji je stvorenu razgovorima. Prostoru koji ovaplo}ujemo iz razgovora u razgovor. Pejzaì nisu oslikani, nitise u wega moè smestiti bilo kakva slika, osim onih zgu`vanih linija na aparatu,dok ocrtavaju glas. A to nije ovaj aparat koji odràva postojawe na{e nepostoje}e dràve –zategnutu nit pau~ine s dve o{trice iznad procepa. One mogu doneti samo prestanak komunikacije,otuda i prestanak kontinuiteta ove dràve.

Zaista, od ~ega je sazdano tlo na koje zakora~ujemo,ali se i ta, kao i sve druge prostopro{irene radwene odigravaju. Moè{ li da ugleda{ metafizikutame kako obmotava mesta na kojima bi nam se du{e

susrele?– a plavi~asta svetlost kao duvanski dim izvila udimni signal nekom u daqini, da do|e i razveje

nedoumice.

Kako da objasnim nehoti~ne dodire, isprepletane uuè razgovora kojim se negde moglo popeti, nekakvonebo dosegnuti, samo da su se dodiri potom i

odigrali.

Kuda odvodi igra postavqawa pitawa, no}nih razgovora koji tvore prostor, koji nema ~ime da dokaè svoje postojawe. U rezervatu {to se da videti tek unutra{wim o~ima, ~vrsto zatvorenim.

23

Umesto sna kao da se ko{mar odigrava. Linije vibriraju, svake strane ispisani doga|aji na displeju telefona. Wihova ve{ta~ka svetlost zamewuje sjaj u o~ima, i one bure, onda kada se de{avaju. ^itavu skalu emocija, prepoznatih jedinopo re~ima, i bogzna ~ime jo{, dok besne du` tela,koje tom prostoru ne pripada.

Razmi{qah o tom prostoru, kao setni an|eozaglavqen izme|u dva sveta, pred vijugavim putemlutalica-trubadur, i pokisla ma~ka.Potom, kao u SF-u, prikqu~ujem preostalu sebe,na sebe oslikanu u govor na aparatu.

24

U VERTIKALI,U HORIZONTALI

EROTI^NO BI]E ORHIDEJE

Kap koja je trebalo da spusti svoj sadràj na koùnenamernim pokretom drhtave ruke skliznula jepreko te koè na pod. Rascvetala se ‡ bi}e orhidejeostavilo je fleku na podu. Htela sam da zaustavim tuigru uspomena, da s mastilom u ustima spustim usnelagano na koù, kao polen druge orhideje. Naravno,od tetovaè ne bi bilo ni traga. Leptiri u pau~inukose uhva}eni, leptiri}i u stomaku. Leptirice me|u nogama ne podnose dnevno svetlo, no na no}nesvetiqke svakako spremno kidisa}e!

Me|u kojim izme|u redova mogla je da istekne poezija o eroti~nom bi}u orhideje, i gospel u bekgraundu tako zvu~i... Ispod haqine, u bordo ga}icama na rupice, prona}i }e{ onu pravu. I srce moje, zakorelo mesto na polici u du}anu. Nisam ti do{apnula, pod pokriva~em ni~u egzoti~ni cvetovi, u cvetu moje tajne, a ubodi crta~eve igle gomilaju se pod koòm. One nevidqive tetovaè na telu, one nevidqive trebauo~iti. Tako lagano srce iz olovke iskrada se. Nazategnutoj struni dekoltea re~ crvenilo izjedna~ava se sa krunicom od tinte, tek stvorenomsli~icom.

Mirno, nek dim iza|e iz sobe, a orhideja ostaneoìqak iz prethodne vo`we. Gde je to bi}e? –Odjekiva}e smeh, i poslepono}ni pozivi, ispliva}e mesto ~e`we na boku. Uhvati se za bilo,tako pulsira i u utrobi, u najmek{em, tako duboko

27

usnulom mesu. Orhideja, kao pauk, vreba}e iz mraka,zatim iz neprospavane no}i... êkam te na gondoli pored onog kanala gde bi se retko ko usudio da pro|e. Prepoznajem te na stranicama biblija umetnosti.Kap koja je trebalo da ispusti svoj sadràj na mojukoù zavr{ila je duboko pod tvojom. A na podu? –eroti~no bi}e palaca jezikom.

I tanatos se iza vrata osmehuje.

28

RITUAL NESNO[AJA(Iz nutrine }emo zatim sigurno emigrirati...)

Izre~ene su. I umele bi psovke u trenutku da potpomognu. Kaskaderski bezobrazluci. Sve ve} me|u nama gori. (Iako ne pomaù!). [ta sad s iznenadnim dodirima? U grmu osiwak. Oblaci iobla~i}i, u pantalonama, pod {u{tavom sukwicom, ritual koji se ne moè podneti dugojer... Hm, jer tako nakostre{ena koà ima svoju pepequgu koja }e se u pono} prestraviti i oti}i umetropolu, {to daqe od rituala – naravno, bi}e odigran posle jo{ mnogo puta u mislima. Nesno{qiv. Iz nutrine }emo zatim sigurno emigrirati, i umesto uzdaha sobu }e plaviti instant patetika, slatke re~i, rituali opet, o tananim onim, svakakvim, ose}awima, do prvepsovke, prvog instant qubavnika koji }e odnetiono malo smisla. Da, ve} neko vreme ne drì me

mesto.

Zatvorimo o~i dawu, dok traju no}i. Zatvorimoo~i, naravno, no}u, dok traju ovi nesno{qivi dani.Zatvorimo ih sasvim, ~ekaju}i da pro|e... da pro|epored i leto; Uspaqena tela tumaraju gradom, koàkoju moè{ i ovla{, i ne{to lepqivije, ja~e, dota}i u prolazu, namerno. Gledaju}i s prozora upaqena svetla, samo {to nisu prasnula u ruì~asti oblak, u sevawe. Gotovo da puca... pukne{av na ~arapi, pukne i kap me|u grudima. Telo seupla{i od tolikih svetiqki.

Evo prinosim jednu vlas, poni{tenu kartu od 20 din.

29

omot twix ~okoladice, vadim sve to iz {oqe u kojoj je ~ove~uqak

s nepristojno velikim...~uvam ih jo{ uvek, trese se telo kao tramvaj

na rasklimatanim {inama, pobiju se nasloviprelistani pre godinu dana na sajmu kwiga,

zadah od votke i mrvice lisnatog testa,nokti u koje su se zavukli pigmenti boja,

48 sati neprekidnog razgovora,onda se vreme ubrzava

Najdra`a, qubavna... pesma?!... da, ona le`i ovde kaocrta pu~ine na vodi koju ne prebrodismo. Zatvorimo o~i dawu, dok traju no}i, kao polarneno}i, mesecima. Zatvorimo ih sasvim, ~ekaju}i dapro|u, da uminu nesno{qivi dani. Prsti po tastaturi ubadaju pregibe, pukotine, topao jezikne{to mi u stihu {apu}e.

Pet zvezdica u jednom, sedam u drugom }o{ku.Oro{eno je me|uno`je.

30

U VERTIKALI, U HORIZONTALI

Toliko re~i sabija{. U sebe. Rez. Zatim, ispo~etka.Traje. Obuhvataju, sve sami {qa{te}i naslovi. Jeee... je kao izazivati ludilo, ono traje nekolikokarmi~kih ciklusa; Kao u bajci o nekom stra{nomxinu. Mada, eroti~no je to, pakleni je taj plan, xinu ~a{i i xin u suvoj erotici, jecam malo ja~e: uvertikali, u horizontali. Probija se dan, blesne takopred o~ima kao... znate ve} kako. Nekoliko puta tumantru u sebi:

u vertikali, u horizontali,privuci se jo{ malo bliè, dobra nas muzika prati,

jo{ malo niè,u vertikali, u horizontali.

Toliko èqa. Je – kao vi{egodi{we robijawe. Tuca{ kamewe dok iz glave ne ode posledwa misao oslobodi. Onda odjednom blesnu: plavooke, zelenooke,plavu{e i garavu{e. I daqe tuca{ kamewe:



Jer, sakriti od sebe sopstvenu èqu – kao namerniraj (namera~eni) u kutiji od stana, u recimonovobeogradskom {ezdeset drugom bloku. I tu je dobroi toplo, a s druge strane zgrade je i kontejner. Sve{to ti smeta u ìvotu stavi{ u plasti~nu kesu, bilokakvu, i baci{ sa terase sa sedamnaestog sprata. Pogled sa terase je svejedno nebo, sve ispod pojasa nera~una se! Spusti se stepeni{tem i do podruma, do

31

genitalija zgrade, jer odavno sve je:



I, jer vreme u snu izgubqeno je... Savr{ene figurelutaka, u izlozima, ne-eroti~na bi}a; kao da ne govorimo o nama samima. Lako je prepoznati sebe, isebe sakriti u snu. Ako si transvestit jave, onda si:


jo{ malo niè,u vertikali, u horizontali,

Idemo sad (hajd’mo svi, {to da ne!) na meniju je bioalkohol, zabava za nas u tranziciji, vremenska prognozaje: nikad boqa. To {to }e se vreme uskoro pogor{atii nije neka vest. Tu u senci letwe no}i na}i }e seobluci u xepovima, pod reflektorom izgore}estrast. To, pro{lo je pored nas, doviknulo nam: –Svuda oko vas su va{i tragovi! – ili neku sli~nu ludost. Onda nam je jo{ malo disalo za vrat, pa ne`no{aputalo, nagovaralo, liznulo kao kravica. Na krajujo{ jednu ~a{icu saveta: – ûvaj, jer je to sve, to malo vode na dlanu. Na jagodicama prstiju, dodala bih –

u vertikali, u horizontali,privuci se jo{ malo bliè, dobra nas muzika pali,

jo{ malo niè,i u vertikali, i u horizontali.

32

[APUTAWE

[ta je svitalo mesecima? Pukotina ruì~asta krozkoju je najzad sevnulo sunce? I stotine trnaca protutwalo du` tela! – Mislim o tome dok sedimna pesku, ulazim u vodu. U {aputawe. Nikad vi{eeroti~na lirska ekspresija, nikada slabija rima,odgovori, wihova estetika. Zagledana u to i{~ekivawe, svitawe, simbol vi{emese~nih zna~ajnih {aputawa. Lajtmotiv. Prati me. To su tisnovi koji ho}e da iza|u iz poqa spavawa, kao da }eodjednom postati stvarni.

Tako i mislim: nikada se ne skloniti sa sunca ili,ne iza}i iz vode, ne oti}i nazad u sobu u kojoj se lomesenke sa snovima, u kojoj se dugo {apu}e... Mmmm,uzmi... U sobi svaka fantazija oìvqava na na~inneshvatqivo nedora|en. Lepi se za koù iza neo~ekivane granice. To je platno na koje poku{ava{ da prilepi{, ne ~ak ni zvezde, ve} ono{to je preostalo, i buni{ se {to im, najzad, nemamesta... u {aputawu. Onda i iz {aptaja – vi{e sli~e uzdahu – pobegnu èqe, i ostane soba. Naelektrisana... prazna. I ko kuca na vrata, kao dabez glasa izgovara: trpeza, je li postavqena?!

Tela koja fantaziraju upla{i svetlost... [ta je svitalo mesecima? Nije li kroz tu pukotinu sevnulo sunce? I da jeste, ko bi jo{ uvek umeo da gaprepozna? – Eto je, ta fantazija, ìva i na javi! Ulazim u vodu, tako odlu~no kao da }u plivati dosamog u{}a u najve}e more. Tragovi krqu{ti na

33

ko`i podsete na pra{inu iz fantazije. Brzo zatimrasklimatanim tramvajem odlazim u grad. @urim,da sa tobom o tome, u pesmi, porazgovaram. Treba sepotom vratiti, nazad, u sobu...

Zavibrira moblini telefon u 1 i 13 posle pono}i. Upravo tu, dok duva no}na ko{ava, mo`emo do~ekati i kraj – pepeo i pra{inu grada. A i sveta!

34

[TA JE SVE STALOU PRAZNU POSUDU!

Tu, gde si nameravala da stavi{ posudu za ma~e – i~ekalo bi te svakog dana – tu, gde vi{e nema mestani za jednu iglu, niti za buvu onog ma~eta, zatim prstewe, ogrlice, stakli}e {arene, oh, tako {areneda mame uzdahe!... I sve {to se moglo oka~iti na ve{alice, ili smotati u neku kesu, gurnuti u fioku, uglavnom, sakriti od znatièqnih o~iju.Pa, jo{, i odglumqeni orgazmi, sanktus i miris vanile...

Tu, gde }e ubrzo po~eti da liju ki{e, {kripe vrata,u name{taj }e se useliti drvomorci, i tutwa}e voz,nekad pod glavom, nekad iznad we.

Tu (sada ve} umorno!), obre}e se zalutali miqe iz kozna koje provincije, i na wemu blato autobuske stanice, kao ve} potro{ena ~e`wa bri`qivo spakovana me|u pra{inu. Aleje onih {to }e ispuniti o~ekivawa, lejice sa proma{enima... Svesu to neispuwena platna, nenapisane stranice,akvarijum sa pro{lim ìvotima. Zasa|eni su strahovi iz nesanica... Reciklaà se produàva do kraja vizije!

Jesu li to tvoji ~anci prazni, i bube po stanu istrebqene? – Male crkotine nemara, da se po du{iponekad po~isti, a perle, i ti, oh, tako {areni stakli}i, suze okamewene i obojene da budu obe{eneoko vrata. Jesu li to tvoji qubimci, sasu{ene zmijske ko{uqice, na ~ivilucima, me|u skeletima

35

u ormanu, ‡ vredi li uop{te ovo opomiwawe? –i odglumqeni i doìvqeni sa velikim O, jesu li ku}ni radovi, jesu li iz ruke poliptali svu radosti sa wom sevawe, pa su vrata po~ela da {kripe i kadsu zatvorena, i da no} ne stiè na vreme, a i objaveda kasne: kao menstruacije.

Dok se niz oluke spu{ta privatni potop, rascepila si breskvu, i sok razmazuje{ sad po licu,i barice na parketu ostavqa{ da ~eznu, i }ef ti jeba{ da ne}e{, i da ti ne treba to {to ti treba...A prazni ulo{ci tinte gomilaju se ispred ulaza upalatu, i reciklaà se produàva do kraja vizije!

36

PRVA ZAPOVEST,POSLEDWI ULTIMATUM

Jedan obasjan deo fluorescentnog neba stao je u ~a{u, kao da se ni{ta unutar prostora ne odigrava, osim u ~a{i, dok se ritmi~no pote`e.Ko{ta papreno, ispod kupole u i{aranom mraku.Qudi se pokre}u po taktu muzike – povod {to su ovde, nebitan je. Mogu biti bilo gde.

Prva zapovest je: Umiri drugare,i ne pu{taj onu ruku koja bi te na{la i u

apsolutnoj tami dvorane, kao udar vetra iz zvu~nemembrane... Drugo: napij se i gledaj da se dobro

provede{, ako i{ta zna{.

Igrawe je kao nizawe {qokica o tro{nu nit preuske u{ice igle, diktatora na vinilu. Iglicevisokotonaca akupunktiraju {koqkice, i novonastalo talasawe po~iwe. Kratki trzaji. Ne{to {to se zove haos u ku}i muzika, ritam putuje u paru, zatim presko~i... ne~ujno srce takoisto, u~ini. Izgubi zamalo ravnote`u – zamalo jene povrati. I {um, koji preplavi sve ispod fluorescentnog neba, od preglasnog zvuka, izgledaisto kao i megafon prislowen na srce. Jer svega jeprevi{e, previ{e... a ni~eg nema. Dovoqno. Mo`datalasi} okrzne srce, mo`da jo{ malo, do granicepodno{qivosti, zatreperi. Ako je tamo. Ako nijeotputovalo, u jaha}e-skakutavom ritmu. Ili na bilo~emu. Ja trenutno nisam ni na ~emu... Do refrena koji glasi:

37

Umiri drugare, i ne pu{taj onu ruku koja bi te na{la i u

apsolutnoj tami dvorane, kao udar vetra iz zvu~nemembrane... Drugo: napij se i gledaj da se dobro

provede{, ako i{ta zna{.

[ta je to, kakva mera, zerica sre}e, onaj ritam, koji podràva i poneki ton, a s wim i {um, pre nego dokona do: verujem. da. dobro se provodim. Tc-tac. Mo`da i ne slutim. Tc-tac. I za{to dràti otvorene o~i, kada i ovako je mrak. Dezorijentizacija je ciq do kojeg treba samo jo{ ve~eras do}i, od sutra mo`da novi list. Ba{ tako.Onda se nekom u~ini da bi se sva{ta moglo revolucionarno uraditi, jer, stiè, da, jo{ jedna tura, onog plavog, {to svetli u isparavaju}oj {to-èè-vodi, zajedno sa na{im nebom. Sad jeproduèno do neizvesnosti. Sad prestaje istog trenutka.

Umirujem srce, uskla|ujem ritam. Nastavqam dacupkam u gomili. Posledwi ultimatum: stavi

plavu ruù tamo, na levu stranu, iznad grudi, kada nai|u... kratki kriti~ni trzaji.

38

MOODSWINGS

Da, tako, lagano, kao da se noìce popodnevnog svetla probijaju do zasen~enih mesta. Te{ko je tozamisliti zar ne, ba{ tako, te{ko zamislivo, nepostoje}e. Sada prsti u sporom ritmu opisuju putawe, a koà ima miris ~as kao sparina prilepqena uz telo, onda opet na slano, na more...Da, tako sada tone to telo, navodno zbog gravitaci-je. Talasi}i tela skoro da {ume. Voda iz susednog stana sjuri se odjednom kroz cevi izme|u zida sobei kuhiwe; Proleti. Da, sve proleti, pokreti su sa-da zaustavqeni u jednom zaista odigranom zvuku,drugi stiskavci odloèni na police...

Da, tako sada zami{qam, kada sklopim o~i, pre nego {to se ugrizem za jezik... Slike – svuda su po zidovima. Faze. Prepri~ane privatne istorije. Ipostaje jo{ toplije. Kre}e talas od glave ka petama.Sada upravo nastaje portret. Migoqe se zmijice.Prepli}u se tela{ca. Za{to uz Rekvijem?! Onda sevozimo... U vakuumu spava dete: nero|eno. Mo`da~ak mrtvoro|eno. Nedefinisani svet. Signali sbreùqka. Papirne nov~anice povla~e se po asfaltu. îje? – vidi se kroz prozor podruma. Umetnost! îko! Pare! – vi~emo, umesto slatkogstewawa. Potezi smo ~etkice.

Dok voda cvr~i na {poretu, i tela u pokretu. Jutroizgleda isto kao i ve~e. Kre}emo ispo~etka. Dan zapravo nije stigao. I u àmoru, kao naneti

39

pigmenti na veliko platno posred sobe, kao odgrizena kri{ka slike u hodniku velike obrazovne institucije koja biva preseqena u podrum vi{espratnice gradskog jezgra. Silazak.Pu{taju Mocartov Rekvijem i potom navodno vodequbav. Ne vode ni{ta! Onda se probudim iz grgoqewa. Tako mirnog glasa, prise}am se, a vlaknaiz glave opet tkaju. To.

I ào mi je {to ovakva sparina jo{ uvek traje, ane pada, na primer ki{a, i {to je upravo pro{la pono}, i sada nam je svima te{ko i ne moèmo vi-{e da mislimo o tome kome je teè. A tu|i smeh odjekuje pewu}i se prema izlazu iz zgrade. Alkoholpecka po rezu na koì, u nestrpqewu napravqenojranici. Drugi qudi razgovor vode. Vo|ewe, kao dase na davqewe navodimo, upravo je zavr{eno. Spa-kuj se, i prona|i svoje privatno leto. Onaj snopsvetla po~iwe da vakuumira se}awe. [ta }e tu vi{e tragovi pesme.

40

MALA ZADOVOQSTVA

Na~eli smo ribice u mraku. Svetlo nije bilo po{teno ni uga{eno, jer su wegove ~estice jo{uvek svetlele kao fosforna zrnca. Metafizika krqu{ti. Tako su ponekad u mraku vidqive i onegrdosije u najdubqim okeanima – poput mitolo{kih bi}a iz privatnih priru~nika. Uputstva o mestima na koja ne treba zalaziti. Biloje izli{no govoriti o tome da se ceo svet pretvorio u prezle u koje su {tapi}i umo~eni. Kaèm ti: skini sve sa sebe! Ponesi samo hleb i majonez. Koù ostavi netaknutu!

Na~eli smo ribice u mraku. Ve~e u dru{tvu je dobro proteklo i dru{tvo je bilo razgaqeno. Ve~erinka. Drugari, i barem dve {eme: isprobane. Nedosoqene. Izgubili su se u dimu i }utawu, a zatim i u re~ima, koje su kao virgo intacta, samo obe}avale. Ko je s kim èleo, bog te pita. Boqe zabave i ovako nije bilo.

Na~eli smo ribice u mraku. Ni{ta nismo podelili s gostima. Tela su upijala to imaginarnomastilo u koje su natopqene... Podsvesne poruke.Hrskavi {tapi}i. Da li da pritisnem repeat?! Iliizgovorim fullstop. Tavanica se pomalo pomera.Orkestar praznih ~a{a. Prijateqi tako|e sawareo fast fud ribicama. Kaèm ti, skini ve} jednomsve sa sebe! Hleb? Majonez? – moè!

Onda smo stvarno na~eli te ribice u mraku.

41

U TOM PROSTORU

ZAMI[QENI PROSTOR

Prostor ne moè biti druga~iji od zami{qenog.Iz te perspektive snatrewa uàdi, i tog, ostalog ogra|ivawa prostora u kojem se moèistinski odigrati susret, sawariti ulepom, tiho-pa-bu~nom prepletu.Da li je i mir, nalik prestanku talasa,sa prvim izlaskom sunca,tako lako posti}i, kaozami{qeni prostor?!

45

U PRIRODI, NA JUGU

Uvek izgleda mawe stvarno, i lep{e, priroda uzami{qenom podnebqu. Umesto ovih ulica;lavirinti iz kojih je i korov utekao. Stojim i daqe, zami{qaju}i grmqavinu na otvorenom.

Livada je u pariskoplavom mraku, trava je visoka.Ruka tog ~oveka oslikava {to{ta, napu{ta ovajìvot – asfalt i zavere...

Umetni~ke konstrukcije, i mnogo ozbiqnije,opakije zavere, u koje smo se upleli. Sada ovo uplitawe odjekuje, proguta}e i celu pesmu, da bi tajzvuk bio {to daqe od nas. Grmqavina na otvorenom.

Uzima ono {to vidi kao svoje, ne preza od hladnihsoba tamo dole na jugu, niti beì od tame koja jeoivi~ila rubove imawa. Tamo je detiwstvo, i detiwasto, {irom otvorenih o~iju, posmatrawesamrtne posteqe u koju }e utonuti.

Vreme je za opra{tawe, s prvim jesewim ki{ama,prvim pticama-zloslutnicama. U predve~erje, kadaqudski àmor lebdi nad asfaltom kao nagomilaniugqen-monoksid; ve} se zavla~imo u zasen~eneprolaze i tamo, u koitusu neizbe`nom, upijamoposledwi sezonski da{ak juga.

Olovo izliva i ugqevqe u vodi gasi, tako sudbinu zakiva u sedam pe~ata, i tuma~i iz wih,

46

zape~a}enih, budu}e `ivote na severu. I zaista, naseveru, po ku}ama, oka~ena je priroda juga, i suncedaleko. To su imena kojima po~iwe drhtawe, gdepo~iwe svla~ewe sopstvene ko`e.

Vreme je za opra{tawe sa prijateqima, i svojima.I sa sjajem {to pada na rame, pre nego uminesasvim. Ponovo }e se ~uti ve} toliko puta izgovarane pesme. Zora odlazi, ostavqa svetlo kojeje davno prasnulo. U onim ulicama i daqe zami{qam grmqavinu na otvorenom. Vreme za taj

put.

47

ONO ZBOG ÊGA DOLAZI[

None of this matters when you havenot yet done what you came here to do.Two thousand poems.

M.T.C. Cronin

Ni{ta od ovoga nije u~iweno. îni{ te pokrete, opona{aju}i buru, nasukanu do obli`wegringi{pila, gde se svetlo naglo preta~e pred pogledom u trag nekoliko boja. Taj ringi{pil smalim sedi{tima za urnice, i u svaku trebaubaciti onu pravu, onu istinsku, koju traì{

kao rezervaciju za ve~nost u memorijibudu}eg studenta.

Slobodno nastavi sa svojim poslom, ne smeta, a tajutisak da traì{ dragocenu ìlu u zemqi raste,kao i uzbu|ewe {to }e poplava biti zaustavqena~im se dokopa{ olovke. Poga|aju}i koji od prolaznika istinski pate. Napor je, eto, mo`da kratkovidom ve{tinom nagra|en, a ona {kriparingi{pila, koja se jedino pri velikoj brzini ne~uje, {apu}e i daqe: do|i, zahvati vrhom...

Ko kaè da }e{ posle dve hiqade osamsto i pet stihova mo}i da odmahne{ rukom i zakqu~i{: u~iweno, oprobano, kao {to ne}e{ mo}i da se nada{ da je sudbina upisana u toj ku}i od papira.Nastavqa{, kre}u}i se kao redak primerak u {etwi gradom, sa drugim sugra|anima, dok

48

posmatraju sunce, èqni duge zime, ili toplog leta,

Ili posmatraju}i prve narasle travke koje mogu daotvore vidik, a i u majsko predve~erje, kada moè{gotovo stvarno zahvatiti, u {aku, grani~nike no}i,i ono {to ~eka{, i {to traì{, zagledan, kao,u neku daqinu... staromodan prizor svakako, a onda nastavqa{ sa plesom, za sitni{ prolaznika, i spava{ na travi ~ekaju}i da svane, ali da ose}aj nikada ne ode u isto vreme kad i no}.

I mo`da te stvarno stave u gradsko ve}e, jednog budu}eg lavirinta, ali sve to ne}e imati nikakvuva`nost ako ne uradi{ ono zbog ~ega dolazi{, a ito }e ti proma}i, ili ti se ukaè kao ono {to ve} jako dugo gubi{, a upravo se desilo, i vi{e se desiti

ne}e.

49

OKUPQAWE(po~iwem da se bavim sobom)

Okrenu}u glavu, pa potom i le|a, od mesta gde trebazapo~eti razgovor u zami{qenoj izmaglici, pod krugom svetlau uglu sobe, koje }e pozivati na jo{ jedno u nizu okupqawa –ruke {to opipavaju lakootopqivu izmaglicudok klize, nekako, u mislima do jutra. Kako, to samo one znaju. Bez svesti. Zauze}u stav iza tog ogledala koje pred svoje drugo ja postavqam, o~ekuju}i svakog trenutka jo{ jednuuvek presudnu presudu, a samo jo{ jednu ve} vi|enu bitkuza {to boqu poziciju nekakvih te{ko smislenih razra~unavawa –iza kojih po~iwe svla~ewe sopstvene koè i napipavawe one izmaglice obeleène mrakom dok kuqa kroz moje gradske, benzenom ispuwene, pore. U pejzaù s dimwacima i kitwastim ramom. Takvim.Ne, to nisu kreatori ove stawa-stvari-postavke.

Mogu}e je da }e tako jednom iz telefonske slu{alice krenuti da k(q)uva crvenkasta para kaoi svetlost od abaùra. Sasvim sigurno. Sobe. Sada}u po~eti da se bavim sobom (kao da to nisam nikad radila). Posta}u predsedavaju}i prepariranih uspomena – tih krznenih figuricanepostoje}ih ìvotiwica (buve i griwe ne ra~unam!) Od kojih }e ova ku}a uskoro postati

50

lova~ko svrati{te, i ono prigu{eno svetlo u zimskoj {etwi s poznatim, odsutnim licima, s kojima se ponekad sretnem, dok hodamo tako krozizmaglicu (bavqewa sobom).

51

DOZIVAWE

U snu se dozivamo poluotvorenih usta, kao ribe na suvom, koje u zamenu za barem sobni akvarijum, nude na prevaru svetlucavu krqu{t, bez ikakve cene, u nadi da }e umaknuti pre nego {to za|e mesec wihovog sjaja. – Krqu{t {to postane mrtva, odba~ena koà. Mutqive ribe!

Ili je to zalog z‡ ostavqeni skelet iz proìvqenog sna.

Toplota upisanih mesta na mapi sveta; narastaju u halucinantne pojave dok pred nastupaju}om zamkom obe}avaju ve{ta~ki raj.

Na tim lakim mentalnim drogama uìvamo zami{qaju}i tela kao oblik gipkih riba, velikuvodu, nepoznanice, zatim okupani u suncu dolazimo do markiranih mesta, ~uvaju}i se od prehlade uìvqavawa.

009079099 Okreni broj bez jedinice, bez po~etka. Upotrazi za {to boqim svemogu}im aparatima. Leti, leti, ribice! – poluge pokrenute, za napipavawe po mraku. Tu su uputstva kako se neugu{iti, otrovati; ili kako zaraditi na ambalaì. I jo{, {ta uraditi u slu~aju nagradnog

putovawa.

Ti prostori se ne sudaraju u ose}awu sveta – prebiraju po umetnosti ìvqewa sve-u-jednom priru~niku.

52

U snu se dozivamo kao pani~ne, ali i hladnokrvneribe, poluotvorenih usta, grcaju}i ka bu|ewu. Upadamo u prvu svemirsku rupu naraslu kao i poèqne ta~ke na mapi. Obeleène. I tako daqe... U prigodnu reciklaù.

53

OTVORENA SU VRATA

Istawen grani~nik dana. Po~eo da i{~ezava. I otvaram sistem koji otkqu~ava-zakqu~ava na jedan dodir, iza kojeg ulazim pravo u dan. Napoqu kao da je odbor za do~ek, udaraju bubwevi i~uju se trube, mimohode me.

Nebo je bilo mlako od toplote i nije prijalo o~ima sviklim na no}ne razgovore, te ilegalne letove s nepoznatim saputnicima. Ili, na talasawe koè, na napornu ve{tinu upijawa drugog– u neprestano otkrivawe sebe, u opsesivno traèwe kraja pesme na radiju, oslu{kivawe alarm-parkinga...

Vremenom, sve mawe se moè razumeti takvo pona{awe; re~ni~ki vez: talasawe, dokazivawe. Sitan vezak. Lepota plave svetlosti i lepota svihaparata koji nas okruùju ponekad besprekorno tihi, uga{eni. Ili, poziva na put na koji nikadane}u krenuti... bez prethodnog razra~unavawa sasvim ku}evnim sitnicama, od kojih je izgra|en bedem jednog sveta. (Probijaju}i napoqe samo pomo}u nevidqivih kablova ili u pravoj avanturi pokretawa nekolikokilometara uzvodno, asfaltom.)

Kada se iskrzaju ivice tog sveta i krene ki{a da pada kao u pokvarenom programu Matrix-a, u sobuovog sveta unesem dva poprili~no velika kamena:temeqca / me|a{a. Da utvrdim granice.

Otvorim vrata.

54

***

Kao da se srce samo pojelo i prostor najednom pomutio u ipak nekakvu opipqivu povr{inupod kojom tiwa tiha èravica èluca, i sjajvitraà na koì postaje vernija predstavao novostvorenoj zamrqanosti i mutnilu.

Zaigrala je zajedno s levim okom u drugoj prostoriji drugog prostora, snegom prekrivenimzadwim dvori{tem. Igrawe o~nog ìvca postao jedoga|aj.Ravan dru{tvenom statusu dok vri{ti{samna kijametu pustog keja i dana koji gasne.

Nije sve izgubqeno, samo u slu~aju da mogu, kada bihda vratim sliku na po~etak i kaèm: uskoro }ete,dragi turisti, vi drugi, u}i u pravu izolacijuna{eg doma}ina. Ali, ja ne mogu.

Na ulazu su jednako zve~ale male, svetlucave ka{ikeza kola~e.

55

NEOTKRIVENA PRIZNAWA

Ne}u ti priznati da se no} ne zavr{avatamo gde po~iwe, kao muzi~ki fortisimo, melodija zatvarawa ili otvarawa na{ih vratau stanu koji nismo naselili ni kao ptice selice.

I prelazak preko mosta, od naranxaste r|e,do poto~i}a usklika, koji svakog ~asa prelazimostaju}i jo{ uvek samo na svojoj strani, znaju}i dobro da je to i tvoja strana.

Ne}u ti ni u jednom svom govoru, kao da samu magli koju moram da pre|em bez jasnog putokaza,ne}u ti izrecitovati nijedan bode`dok spreman ~eka kraj uzglavqa,tik do omiqene ~okoladeili rezervne ~a{e vode –tih `ednih usta neizgovorene nesanice.

Da bismo se bode`ima poigrali, one cirkuzantske igrepoverewa i ve{tine.

I ne, ne}u ti priznati {ta je kqu~kojim se uvek mogu otvoriti i jednom davno zatvorena vrata negde u budu}nosti,dok psi napoqu neute{no zavijaju, a ma~kekao tek senke uli~nog svetla briznuu zastra{uju}e sli~an de~iji pla~.

56

[kripa od tih kvaka sve je ti{a, a kroz prste,no}u, stalno se migoqe nevidqive ribe.Bude}i me ulepqenunerazumqivim priznawima.

57

GLAVA PUCA OD BOLA

Potkivam se sitnim kamen~i}ima. Ostavqam ih da me ùqaju u cipelama sve dok se stopalo ne svikne.Kamen~i}i kao nu`nost, i ostatak jednog sveta koji svakog desetog dana moram da napustim; slu~ajno{}u odabran uzorak.

Jedna jedina fleka na stoqwaku i daqe se {iri prema otkrivawu nedore~ene istine,(ali male istine, istine za ve{-ma{inu!).

Dok ~a{e i daqe stoje netaknute, do vrha napuweneda upijaju migreni~ne misli koje niko jo{nije krenuo da prevodi iz tog prostora.

Glava puca od bola, ispovedaonicaje zatvorena zbog popisa. Puca... vi{e u pesmi nego zbog toga {to je ruke pridràvaju savijenu, od teìneuvek istih upitnika

U novogodi{woj euforiji lampioni i kineske lampice svetle kao niskasakupqanih strahova. Nijednom jo{ nije istekaorok trajawa. Trenutno vladaju posebni virusi Melanholije, zajedno s migrenom,dok idem u susret, uvek, jo{ jednom u nizu nesporazuma.

Glava puca od bola onog {to mogu, a ne ~inim,

58

i onoga {to ~inim, a {to nisam predvidela,i ne vodi nikuda (ako zaboravimo na ki{u.)Dok se re~i sakupqaju oko uli~ne svetiqkeu roj upitnika.

59

PESMA ZA, NA POKLON, DOBIJENU BELE@NICU

[ta da uradim s ovim zalogom jednokratnog sentimenta nad koji se nadnosim da okamenim neku misao onolikokoliko grafit moè da opstane.

Bele`nica i{~ekuje trag o nestalnom svedo~anstvu onih ideala koji nas sve vreme sapli}u u stvarnosti.A ja ne mogu biti insekt u }ilibaru,niti ~ekati boqa vremena, jer dve tre}ine ve} smutih i prosuh. Ne pitaj na {ta. Ne znam.

Na potrebu za belinom?!

I{arani rub mre`wa~e mo`da moè bitisvedo~anstvo lo{e provedene no}i, ili nekog stalnog, hroni~nog unutra{weg bdewa. Privatne, male istorije, nestalnije negoneprotuma~eno raspoloèwe.

[ta da uradim s re~ima kojih mi ponestaje, tako|e,a koje treba da me rasterete mog ovde i sada.

Ubrzo se desi no}, a infantilna tuga ostaje,isto tako neuroti~no {arena kao i poklowenabele`nica. – Meri joj dubinu!

– Ska~em u taj pli}ak, udaram glavom u betonokvasiv{i se tek malo, ute{no. Na{e mislibi trebalo da lebde nad okeanom nekim,zamagqenim od pare iznenada otopqenog leda.

60

Okreni se sada pogledom u stranu suprotnu od sna,Sto~i}u, postavi se! Bele`nico, nosi se!

I donesi mi dan.

61

PI[EM TI PISMO... I [TA TO VI[E NISMO?!

Evo me ovde u tami, traìm, a ne znamza{to! Zagledam se u ti{inu {umovakojima me moje telo obasipa. U granice jednog zbiqa ograni~enog sveta.Mo`da tako zvu~i gr~? Ili skori ukus poraza. Ili lako}a gubqewa identiteta.Ili prelazak preko granice u ravnodu{nost,koju odequje jo{ jedino zalutali mirisve} pro{log prisustva.

[umi ona misao koja uporno ho}eda porodi pokret. Ulice su pocrneleod ki{e ovog sveta. Telo se traì dotle dokse ne izgubi u nekoj varijacijileta, promaje ili zagrqaja;tu`no kao fitiq {to dugo trune u vodi.

Ku}ni instrumenti ne registrujuono {to pri~am preko telefona.

Evo me ovde u tami, nemam ~ime da napi{em pismo,ali zbog toga lak{e moè da bude dostavqeno,ako ve} tako tvrde oni sa tre}im okomili {estim ~ulom.

I daqe traìm,sve mawe razumevaju}i za{to to, zaboga, ~inim.

62

GDE SU TE GRANICE?

Ne traìmo ni{ta, da bismo moglilak{e da odemo (a kuda to?!). I ne traè}i ni{ta laèmo, jer traìmojedno sasvim ludo, fiktivno sve.

Nepodno{qiva je ta jednostavnost, lako}aotu|ivawa, kada ceo dan presedi{ u sobine progovoriv{i ni re~i. Jer, ko bi te ~uo.Kakav je to odjek u slu{alici. Varka da te neko stvarno slu{a dok slu{amogu}i scenarij neke budu}nosti za sebe.A ti, pokusni kuni}. Eksperiment u ograni~enim uslovima.

Eto ti varka, pqus! Pqus! Pqus! Upravo si odsutan. Prelazakpreko granice slobodan. Nema do~eka.

I tako, neprimetno, pretvara{ se u malog boga,opto~enog najdragocenijim {to ima{.îm spozna{ da su to granice tvog sveta.I da daqe ne}e{ mo}i.

63

DOK STOJIM U REDU...

Ono {to jesam. Ono {to nisam.Ono {to bih mogao/la da budem.Ono {to nisam, i nikako ne mogu

Dabudem/stignem/postignem/doìvim/ne doìvim/osetim/zagrizem/usudim se/probam/odreknem/prebrodim/prebolim/odìvim/doìvim

Dok stojim u redu y supermarketui ~ekam da do|em do kases punim kolicima svega {to mi mo`da i ne trebaali {to je postalo sinonim za mala boànstvasre}nog bitisawa.

Crvena lampica pali se i gasiRed se kre}e prema napred, prema kasi.

64

SONET ZA KI[NU SVITU

Ki{a je radila ono {to uvek i ~ini.Qudi nepoznati voze se po maglini.

Dok o krov neprestano dobuje.

Kapi su padale u mra~nu reku,videlo se preko mosta,

I grad je bio jadna pokisla ma~ka,s o~ima velikim i nepoverqivim.

Pevaqka je pevala neku o rastanku.

Uko~ena ki{na svita gleda preko ograde,kroz staklo kombija, u tu ki{u.

Ku}i sti`emo nakva{enih misli,praznih,

i neprepoznati.

65

KROKI ZA ZIMU

U mraku, ~ini se,sve svetlosti svode se na pravu meru.Oblici nisu vi{e toliko razdra`qivo o{tri,a i na ulici, iz oxaka izlazibeli~asta smesa gasova, preoblikuje prolaznike, kao i stvarnostu kojoj i najmawa svetlost postajenepredvi|eni momenat za posmatrawe.Kada i ona nestane ponovo u mrakui ona mera nema vi{enekog naro~itog zna~aja.

66

ZAPISATI PRAZNINU

Pod ~istim zimskim nebom.

Zamisliti podignute bele zastave,pokrenute vetrom, stvari jo{ neodigranih u bliskoj budu}nosti,~ije sidro je, ne tako davno, izbrisana pro{lost.

Zaroniti misao u tekst dnevnih novina kojesu uvek pune informacija o tome {ta se zapravo desilo s one strane stvarnosti,koju ne ìvimo ni ti ni ja,

a nema nijednog naslova koji bi opisaovedrinu zimskog dana pod varqivim suncem,~iji zraci upisuju grb na bele zastavedok lepr{aju –

neod{tampani naslovi...

Zapisati prazninu mnogo je lak{e nego {to se ~ini.Dovoqno je potro{iti vreme na to. Ovo i ono.Teè je sa~ekati no} zagledan u jednu ta~ku.

Ipak se okre}e.

Dok i daqe neàn ~ekamo kraj.

67

68

MALO SUZA, NE[TO SMEHA

Kao male gre{ke velikih trenutaka.

Intermeco.

No}no gradivo.

Posle zvu~nog signala otpevanapopularna pesma umesto

javnog ogla{avawa.

Velika ~istina.

Posle. Toga. Svega toga?!

Disko poetikon

dostignutog neutralnog statusa.

TIHA OBNOVA LETA

Polako nam se primi~edok le`imo nasukani na kontinent odsustva.Sezonski da{ak juga.

To je odabrano dru{tvo;dok napu{tamo na{e zimsko prebivali{te.

Prasak smeha, kao ki{akoja obnavqa korewe.

Li{avawe tame uvek je bolnoi nepredvi|eno.

Raste sad temperatura u vrtu.De{avaju se minimalna pomerawau prebivali{tu. Posebne pripreme!

Ve} su neprepoznatqivi rasporedi tame.I izlazak na ~istinuu tihu obnovu leta golotiwa je tela dok se trese od suncakao tek formirana ledenica.

69

POETRY INFERNO

Nobody wants to consumeEverybody wishes to create

*

To sing about everythingevery time

To say that you are almighty one, the chosen, such stuffAnd you’ve created your own word linewith new destiny grammar for EveryoneTo describe only the places you know –make sure no one else knows!Or, you think you know them well?!Well, my old rime Friend, this is not the endBut you’ll be death in the next line(not rime!)

INFERNO IN USas we’re speaking;It’s as hot as a straight empty road.

70

I MORE POLAKO ODLAZI...

SUPERMARKET(u predgra|u Kerkire)

Idem u supermarket. Oko mene je sitno i ne{to malo krupnije kamewei mekan je pesak u dovoqno dubokoj vodi.

More se plavi pored {etali{ta, i voda na stolu,na usijanom limu, cvr~i s terase. Ali taj zovnije dovoqan da me otrgne,jer ja pohodim ovaj najprimamqivijiji put,jedini u kraju koji vodi pravo u supermarket.

Bela krivudava linija asfalta granica je i horizont, u vijugavom sivilu...i poneka krajputa{ica: minijaturna crkva-spomen,bela kao i kamewe obuzeto suncem.

Nigde `ive du{e, kola jure tamo-vamo,a ja idem u supermarket. Put je duga~ak, i nigde kraja. Omorina nagriza ko`u,mo`da ta so koja svuda unaokolo isparava,i nigde nijednog znaka da }e uskoro...

Blesne samo jo{ svetlija, ne~ija {ofer{ajbna.

Put je prema Guviji. Glumim hodo~asnika.Brzo sve zgrni, brzo se istro{i! Svetluca svaka sasu{ena travka, i puni rafovi kaofatamorgana? Na ovom putu do predgra|a Posejdonove qubavnice,do qubqenog supermarketa.

73

Na Krfu sam. Srpski turista. Vido se kao crna pega sunca nazire prema pu~ini. Crvr~ci pored puta, na trenutak, kao da recituju o prometejima nade...

Ali na ovom horizontu od asfalta i makijesamo dvoto~ka{i i brojna kola. êstica istorijenigde. Ni u vodi, ni u vazduhu. Samo... {arena ambalaà, |in|uve kao duga~ka niska sve do grani~nika vode i neba.Raznorazna domoroda~ka ~udesa, vino, fast food,ponekad u daqini {um talasa.

Ali nikako da dospem do tog {arenila i àmora. Klimatizovanih, velikih prostorija.Supermarketa. Tu mo`da prodaju i deli} tuge iliponosa. Tu se mo`da preko razglasa i za~uje Plavagrobnica, koja brojnim Eglezima i pri~qivimItalijanima nije drugo do jo{ jedna kupaonica.Ali i Srbima... i Srbima...

Ne stièm do supermarketa. Odustajem na pola puta. Pogre{na procena.Ulazim u autobus koji ide na sasvim drugu stranu ostrva.Kao i da nisam krenulau to, supermarket, nikuda.

74

SPIRIDON JE NA[ PRIJATEQS PLA@E

Bleskaju stene u Kasiopima,kao zubi crna~ke dece. Na plaìsve sami belci. I naravno stene, ugla~ane,kao da }emo le}i na neku od kosina ve~nosti.

Glatke, s finim reqefima, kao koà, spremne daprime tela upaqena od sunca. I voda je nalikonim ve} dosadnim slikama tropskih ostrva.Jednodnevni izlet. Letwa instant avantura.

Bezimeno ku~e, blentavo kao i svaki drugi turista,postaje Spiridon, drugar s plaè. A Spiridonsvakako nije bio ni Grk ni Srbin, ve} na plaì jedino ku~e i verni pratilac na ovom sastajali{tu.

Jednom }emo se probuditi usred zimskog jutrasawaju}i ove stene,zna}emo tada koliko je nestvarno svako leto,i po jedan Spiridon, mali ìvi idollako}e i ne`nosti.Pas koji wu{ka izme|u dva sawarewem spojena sveta.

75

OSTRVO, PLA@A, PIVO,

I palma u pozadini! Dodatak fotografiji,pridruèna razglednica nekome tamo, u domovini,koju nikada ne}emo poslati.

I tamne fleke po pitomom moru.I tresetnica lako pada preko oblih kamen~i}a.Bi}e razbacani posle po kutovima sobe,kao idoli morskih no}i, kao zalog tih dana.

Ritual spu{tawa na plaù, ritual ponirawau vodu, oìvqavawe one boje koja je ìvot u punom sjaju.

Sa obaveznim kartama, bez keca u rukavu,i zveckavim nov~i}ima, svetlucavim suna{cimaza koja se moè dobiti popodnevno pivo. Zagarantovana fatamorgana.

Na fotografiji vide}e se jasno,i koju marku piva pijemo, mokre kose...A u pozadini palma!

Jesmo li svi, koji ovde boravimo,privid nas samih, ili ostvareni snovi telau odblesku na vodi?!

Obavezno je nekoliko SMS porukaprijateqima i inima. To. Da smo na plaì.Da pijemo pivo. I, uop{te, nije lo{e. @ivimo mali poeti~ni privid. Plavu ~istinu.

76

I ova pesma je kao i fotografija.Uvla~ewe u triko upla}enih deset all inclusive tretmana.

I da, na pla`i merkamo, kako da zaboravim,bludnog, divnog sina: Kavafija. Etoje i poezija.

77

KU]EVNA RAZGLEDNICA(domoroda~ka)

Bi}e ti ~udno, otkud to, {aqem razglednicu od ku}e tebi u putu, zatim tebi na plaì, i u restoranu du` {etali{ta. Dok sunce neopozivo

tone...U vodi gledamo, veruj mi, ista sun~eva izmicawa

Ali,

moje telo sklup~ano je duboko u unutra{wosti ovog poluostrva, nasukano, kao riba na krevetu.I dok nateèm iz fla{e obi~nu vodu, skoroda osetim so koja isparava, tamo, kod tebe. Kaèm ti, vreme je ovde uobi~ajeno lo{e,kao da je postavqen standard po kojem tako i treba da bude.

Odlazim do po{te, opisujem krug s nevidqivimkomadi}em kartona u unutra{wem xepu:crkva, {kola, gradski park i ostalo,stali bi lepo na minijaturnu slikovnicu!Uperena strelica negde, na mestogde bi trebalo da pretpostavi{ da sam ja.I, zamisli, otpisuje{ mi na razglednicu,nekim sitnicama, vodom koja nosi moje ime,ribom i pirin~em na tawiru, prethodno pojedenim, zasen~enim mestom koje ni u jednu razglednicu ne}e mo}i da stane.Tako se i ose}am.

Razglednica je, pretpostavqa{,

78

jedna umi{qena stvar.Belina koju bih nekako da popunim, dok poredimdve vrste putovawa, u nedoumici koje je zna~ajnije:Ovo ovde, u sobi, kao da je svaki korak nevidqiva granica koju treba pre}i,

ili

to stvarno kretawe tela koje nas iskrivquje nalikneravnom ogledalu, a san vrca zajedno sa svakim odbleskom sunca na vodi, u ono {to smo ponovo?Ne umem da dokonam. Rekoh, vreme je ovde nestabilno, unutra{wi sat preska~e svaki petiotkucaj, uostalom, po~iwem da se ponavqam. Dovoqno je jo{ jedino da napi{em:

^ekam da se vrati{.

79

80

* * *

...Glasovi pristi`u u talasima, iz ta~aka trenutnog odsustva u ta~ke letweg prisustva.Ba{ kao da smo svetionici, i ostali putokazi, nanekom tre}em moru.

*... Odluka kre}e s posledwim zavrtawem slavine,poslatom razglednicom i zveckawem kqu~au kqu~aonici kojom }e biti zabravqen~itav `ivot u malom.

*...Putuju}i ka narastaju}oj nedoumici povratka:na{eg doma, na{eg bitisawa, na{eg zavi~aja.

I MORE POLAKO ODLAZI

Dok klizi niz toplu ivicu senke lampe i ostatkasobe i povetarac nikako da nanese istu senku preko vode.Grad je vreo, ali nigde topline.Ona svetla u daqini, prema centru,nemaju isti odraz, niti voda belasa po zidovima ~ak do balkona.

Da, i more polako odlazi.Ta nevidqiva oseka uvu~enih gradova,me|u suvu letwu travu, brda {to se naziru u daqini.Trava ne talasa isto, i u ovoj sobi, u ovom gradunema ni~eg sli~nog,

topline s povetarcem,povetarca s mirisom soli,ukusa istorije, ili kretawa vremenaizvan kruga odavde do parka, i od parkado izlaza na glavnu ulicu,do izlaza iz grada.

I more polako talo`i preostalu so u telu.Iz pora, dok miris ni u {ta ne odlazi; dok se plavetnilo s velikim sentimentom ne povu~e u fotografije.Sve ble|a se}awa sli~nog sunca, nikad sli~ne boje.

Iz ko`e izlaze druga~iji mirisi, i ose}am tu bu|kad u|em u ponovo pose}enu ostavu, to u grad ulazims talogom nestvarnog povetarca uzaludnih sawarewa, s mislima jo{ uvek u slanoj vodi.

81

Lica su suva nasuprot uzavrelom mozgu,mozak je iz ostave obuhvatio sve gradske veli~inei sad uzalud tra`i prestale vidqive povode za mu~ewe.

I more polako uklawa svoj {um.

82

O PESNIKIWI

Jasmina Topi} ro|ena je u Pan~evu 4. avgusta1977. godine. Ure|uje ,,Rukopiseî – zbornik poezijei kratke proze mladih sa prostora biv{e Jugoslavi-je. Bavi se i kwièvnom kritikom i novinarstvom.Poeziju i prikaze objavquje u kwièvnim ~asopi-sima i dnevnim i nedeqnim novinama. Poezija joj jeprevedena na poqski i slovena~ki. Bila je u~esnik11. bijenala mladih umetnika Evrope i Mediteranau Atini 2003. godine, na kojem su se mladi umetniciiz Srbije i Crne Gore predstavili prvi put.

Objavila je kwige poezije:,,Suncokreti. Skica za danî – , Zajednica kwièv-nika Pan~eva, 1997. ,,Pansion. Metamorfozeî – ,Centar za stvarala{tvo mladih, Beograd, 2001. – na-grada ,,Mati}ev {alî 2002. godine. ,,Romantizamî –,,Narodna kwigaî, Beograd, 2005.

83

U OVOJ KWIZI

DNEVNIK ZAMI[QENOG PUTOVAWA

7 O plovidbi koja se nije dogodila9 U vrtu prvog snega

11 Veliko spremawe13 Slutwa zime II16 Slutwa zime IV18 Slutwa zime V20 Slutwa zime VII21 Slutwa zime VIII23 O tom prostoru

U VERTIKALI, U HORIZONTALI

27 Eroti~no bi}e orhideje29 Ritual nesno{aja31 U vertikali, u horizontali33 [aputawe35 [ta je sve stalo u praznu posudu37 Prva zapovest, posledwi ultimatum39 Moodswings41 Mala zadovoqstva

O TOM PROSTORU

45 Zami{qeni prostor46 U prirodi, na jugu48 Ono zbog ~ega dolazi{50 Okupqawe

52 Dozivawe54 Otvorena su vrata55 (Kao da se srce samo pojelo i prostor najednom

pomutio)56 Neotkrivena priznawa58 Glava puca od bola60 Pesma za, na poklon, dobijenu bele`nicu62 Pi{em ti pismo...i {ta to vi{e nismo?!63 Gde su te granice?64 Dok stojim u redu...65 Sonet za ki{nu svitu66 Kroki za zimu67 Zapisati prazninu68 Malo suza, ne{to smeha69 Tiha obnova leta70 Poetry inferno

I MORE POLAKI ODLAZI...

73 Supermarket75 Spiridon je na{ prijateq s plaè76 Ostrvo, plaà, pivo78 Ku}evna razglednica80 (Glasovi pristiù u talasima, iz ta~aka)81 I more polako odlazi83 O pesnikiwi

85 U ovoj kwizi

Jasmina Topi}

TIHA OBNOVA LETAEdicija

BibliotekaPOEZIJA, DANAS

kwiga ~etrdeset sedma

Urednik i recenzent@IVORAD NEDEQKOVI]

Izdava~NARODNA BIBLIOTEKA

„STEFAN PRVOVEN^ANI”KRAQEVO

Za izdava~aDRAGANA TIPSAREVI]

Glavni i odgovorni urednikGORAN PETROVI]

Operativni uredniciANA VO[TINI], JOVAN ANTONI}

Sekretar Uredni{tvaVEROSLAV STEFANOVI]

Likovna opremaDRAGAN PE[I]

[tampaANAGRAFKraqevo

Tira`500

Kraqevo2007

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41– 1

TOPI], JasminaTiha obnova leta / Jasmina Topi}. – Kraqevo : Na-

rodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani”, 2007 (Kraqe-vo : Anagraf). – 88 str. ; 21 cm. – (Edicija Poveqa.Biblioteka Poezija, danas ; kw. 47)

Tira` 500. – O pesnikiwi: str. 83

ISBN 978–86-83047–75–8

COBISS.SR–ID 143222796

jasmina topi} tiha obnova letaovaplo}eno u pokret. u staklu, s druge strane poetske slike, ista...

Documents