javni dug
TRANSCRIPT
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
TEORIJA I PLANIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJA
JAVNI DUG
SADRŽAJ:1. Uvod ............................................................................................................................ 3
1. Javni dug ...................................................................................................................... 4
1.1. Pojam i značaj javnog duga ............................................................................................................ 4
1.2. Zašto se javlja javni dug ................................................................................................................. 5
1.3. Sistem emisije javnog duga ............................................................................................................ 6
1.4. Javni dug savremenih država .......................................................................................................... 7
2. Javni dug Republike Srbije ................................................................................................ 8
2.1. Struktura javnog duga Republike Srbije ........................................................................... 12
3. Servisiranje javnog duga ................................................................................................... 13
3.1. Politika servisiranja javnog duga ...................................................................................... 14
3.2. Problemi agencija .............................................................................................................. 16
3.3. Predlozi fiskalnog saveta .................................................................................................. 16
Zaključak ................................................................................................................................ 17
Literatura ................................................................................................................................ 18
2
Uvod
Republika Srbija je vrlo specifična mala zemlja u kojoj javni dug ubrzano raste, faktori koji
utiču na ovo su mnogobrojni. Period tranzicije kroz koji prolazi je daleko od gotovog, svet se
sprema za novi talas svetske ekonomske krize i ekonomija Srbije koja je izuzetno zavisna od
stranih faktora je medju najugroženijim, takodje državna aparatura je suviše glomazna i
neefikasna, zakon o fiskalnoj politici se ne poštuje, država je izložena prekomerenom uvozu i
zaduživanju što dovodi u problem ravnotežu platnog bilansa.
Imajući sve ovo u vidu biće obradjeni segmenti javnog duga, ekonomsko-politički uticaj na
javni dug i mogućnosti njegovog servisiranja.
3
1. Javni dug
1.1. Pojam i značaj javnog duga
Javni dug predstavlja sveukupne državne obaveze prema njenim poveriocima koje se temelje
na potpisanim ugovorima. Javni dug se može definisati kao skup različitih oblika zajmova
prema različitim poveriocima kojima je dužnik država, koja se zadužuje radi ostvarivanja
odredjenih budžetskih i ekonomskih ciljeva.1
Javni dug nastaje kada javni prihodi ne mogu da pokriju sve planirane javne rashode ili kad
anije uskladjena dinamika prikupljanja javnih prihoda sa dinamikom realizacije javnih
rashoda. Kada ne postoji navedeni sklad, država ima nekoliko mogućnosti:
1. Da poveća fiskalno opterećenje
2. Da poveća stepen naplate javnih prihoda
3. Da smanji rashode do nivoa prihoda
4. Da obezbedi sredstva iz drugih izvora
Povećanje fiskalnog opterećenja, po bilo kojoj od navedenih formi je uvek neprijatno za
vlade, jer se izbori najčešće dobijaju na temelju obećanja da će se smanjiti fiskalna davanja.
Zbog toga vlade pribegavaju oprobanom triku, tako da pod formom fiskalne reforme
povećavaju fiskalnon opterećenje.
Povećanje stepena naplate javnih prihoda, vladama uvek ostaju mogućnosti da preduzimaju
mere u cilju povećanja stepena naplate javnih prihoda. Poznato je da 100% naplata javnih
prihoda gotovo nikada nije moguće.
Smanjenje rashoda do nivo prihoda, u toku budžetske godine je moguće, ali ova mera
predstavlja složen proces, budući da se rebalans budžeta donosi u istoj proceduri kao i sam
budžet.
Obezbedjivanje sredstava iz drugih izvora. Dakle finansiranje javne potrošnje na bilo
kojem nivou javne vlasti putem zaduživanja predstavlja deficitarno finansiranje.
1 Milan Beslać, “Fiskalna Ekonomija”, (2010), PEP, Beograd, str. 153
4
1.2. Zašto se javlja javni dug
Ekonomski teoretičari se uglavnom slažu da je javno dug posledica sledećih faktora:
• Prevelika javna potrošnja
• Državni intervenizam
• Vremenska nepodudarnost nastanka javnih rashoda i prikupljanja javnih prihoda
• Stalni budžetski deficit koji se ne može alimentirati redovnim javnim prihodima
• Otklanjanje posledica ekstremnih nepogoda ili uzroka „Više sile”
Država se može suočiti sa prevelikom javnom potrošnjom, što je posledica njenih loših
organizacionih ili administrativnih kapaciteta ili političke nagodbe (idealan primer Republika
Srbija). Održavanje same vlasti kod ovakvih država je u prednosti u odnosu na fiskalno
opterećenje poreskih obveznika s jedne strane ili sa prevaljivanjem dugova na buduće
generacije, s druge strane.
Kao što je već rečeno, država je u toku svog nastanka „evoluirala” na taj način da je od
primaoca zadataka postala davalac zadataka samoj sebi. Tako, ona sve više interveniše u
privrednom životu, za šta su joj potrebni administrativni kapaciteti u svim oblicima, kao i
sredstva. Ta sredstva ona nalazi kod poreskih obveznika, bilo putem višeg poreskog
opterećenja, bilo putem zaduživanja.
Vremenske nepodudarnosti javnih rashoda sa javnih prihodima jeste jedan objektivan problem
koji za posledicu ima javne zajmove. Ovakve nepodudarnosti se rešavaju kratkoročnim javnim
zajmovima, koji se često nazivaju i „leteći javni zajmovi”.
Planirani ili nastali deficit budžeta jeste jedan od uzroka javnih zajmova. Naime, budući da se
putem budžeta pokrivaju javni rashodi kojim se zadovoljavaju javne potrebe , onda
nedovoljno prikupljena sredstva na ima javnih prihoda predstavljaju uzrok za posezanje za
posvećenim fiskalnim opterećenjem ili javnim dugom. Imajući u vidu negativne posledice
promene fiskalnog opterećenja, javni dug za državu predstavlja dobru alternativu.
5
Elementarne nepogode se ne mogu u potpunosti predvideti. Zatim, vanredni rashodi mogu
nastajati i u situacijama pripeme ili vodjenja rata, tako da su to sve potrebe koje se u načelu
finansiraju javnim zajmovima.2
1.3. Sistem emisije javnog duga
U teoriji i praksi poznata su tri načina emisije javnog zajma:
Emisija obveznica
Zaključivanjem ugovora o javnom zajmu
Emisija obveznica može biti direktna i indirektna. Direktna emisija podrazumeva da država
objavi upis obveznica. Objava upisa obveznica podrazumeva mesto upisa, visinu kamate, rok
vraćanja, način vraćanja i slično. Ova emisija obavlja se u državama gde je razvijena tržišna
privreda i gde su razvijena finansijska tržišta.
3Javni zajam predstavlja oblik javnog prihoda kod koga zajmodavac (fizičko ili pravno lice, ili
druga država) preda zajmoprimcu (državi) određenu količinu novca ili drugih zamenljivih
stvari u vlasništvo, uz obavezu da država u dogovorenom roku vrati jednaku količinu
ustupljenih stvari. Emisija javnog zajma može biti u ograničenom ili neograničenom iznosu.
Pred ograničenom emisijom se nalaze dva problema. Prvi, kada se ne upiše dovoljan iznos
zajma potreban za odredjenu državnu aktivnost za koju je i raspisan, pa se zbog toga postavlja
pitanje realizacije te aktivnosti. Drugi, u slučaju da se upiše više od planiranog broja
obveznica, pa nastaje problem kako obveznice raspodeliti onima koji su ih upisali. Ovaj
problem se najčešće rešava na način da se onim upisnicima koji su upisali velike iznose smanji
upisan iznos, a onim upisnicima koji su upisali manje iznose priznaje se ceo upisani iznos.
Kod ove metode upisa izbegava se mogućnost preprodaje obveznica, niži su troškovi emisije,
jača mogućnost kontrole i inflatornih delovanja. Direktna metoda ima svoje nedostatke, koji su
sadržani u neizvesnosti upisa predvidjenog iznosa, potrebna je sposobna administracija koja
sprovodi postupak upisa, a na državi se nalazi i rizik vraćanja upisanog zajma pod propisanim
uslovima.
2 Milan Beslać, “Fiskalna Ekonomija”, (2010), PEP, Beograd, str. 158
3 Mr. Šehović Damir, “Fiskalna Ekonomija, Podgorica, april, 2012
6
1.4. Javni dug savremenih država
Uzećemo za primer samo nekoliko osnovnih podataka iz SAD, kao najrazvijenije
kapitalističke privrede i privrede s najrazvijenijim javnim dugom.
Ukupni javni rashodi učestvuju, danas, u društvenom proizvodu razvijenih privreda od 35% do
65%, s daljom tendencijom povećanja. Paralelno sa porastom, uloge državne intervencije u
privredi, sve više se oseća orijentacija na stvaranje dopunskih sredstava javnog duga, odnosno
deficitno finansiranje. Državni dug gotovo dvostruko brže raste od ukupnog rasta novčane
mase i privatnih investicija.
Budžetska politika danas gotovo redovno je vezana za svesno vodjenje budžetskog deficita.
Vodjenje budžetske politke mora uvažavati i drugi segment moderne ekonomske politike u
koji se posebno uključuje – to je područje stabilizacione i razvojne politike.
Velika Britanija je na primer planirala za 1997. Godinu budžetski deficit od 6.7 milijardi funti
sterlinga. Opšta zaduženost javnog sektora dostigla je 132 milijarde funti sterlinga, što iznosi
oko 25% bruto nacionalnog dohotka. Uzorci se obično vezuju za napore države da u periodu
krize očuva dovoljnu tražnju i zaposlenost, dok je kriza pogodila većinu grana, dovodeći do
opadanja poreskih prihoda uz istovremeno povećanje raznih supsidija i pomoći za razvoj.
Slično je i s drugim razvijenim kapitalističkim privredama koje su pogodjene krizom (SAD,
Japan, Francuska, Nemačka i dr)4
2. Javni dug Republike Srbije
4 Žarko Ristić, „Monetarne i javne finansije”, (2007), VPŠ, Čačak, str.419
7
Republika Srbija se, zbog nedostatka sredstava iz redovnih izvora zadužuje na inostranom
tržištu. Na kraju marta 2011.godine ukupan spoljni dug Republike Srbije, izražen u evrima,
iznosio je 12.7 milijardi evra, ili 43.5% procenjenog BDP5.
Na kraju septembra 2012 godine, javni dug Republike Srbije je iznosio 15,9 milijardi evra, što
je za 145,1 milion evra više nego na kraju juna. Gotovo podjednako su povećane direktne
obaveze države (za 72,3 miliona evra) i obaveze države po osnovu garancija izdatih za
zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti (za 72,7 miliona evra). Iako je javni dug u
trećem tromesečju viši nego u prethodnom, njegovo učešće u BDP-u je smanjeno za
4,0 p.p., na 55,9%. U toku trećeg tromesečja povećan je javni unutrašnji dug za 164,8
milion evra, dok je javni spoljni dug smanjen za 19,7 miliona evra.
Javni unutrašnji dug je povećan pre svega po osnovu neto prodaje državnih hartija od
vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, i to nešto više po osnovu hartija denominovanih u
evrima (za 114,2 miliona evra) nego po osnovu hartija denominovanih u dinarima (za 94,9
miliona evra). Indirektne unutrašnje obaveze države povećane su za 5,7 miliona evra. Ostale
unutrašnje obaveze države su smanjene, a najznačajnije je smanjenje obaveza po osnovu stare
devizne štednje (45,4 miliona evra).
Javni spoljni dug je smanjen pre svega zahvaljujući većem smanjenju direktnih
obaveza države prema kreditorima u inostranstvu (za 86,7 miliona evra) od povećanja
obaveze po osnovu garancija izdatih za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti
u inostranstvu (67,0 miliona evra).
6Poboljšanje valutne strukture javnog duga nastavljeno je i u trećem tromesečju. Učešće
dinarskog dela duga u ukupnom javnom dugu povećano je za 0,4 p.p., na 19,5%. Učešće
duga u evrima iznosilo je 54,7%, u dolarima 17,3%, dok se na specijalna prava vučenja i
ostale valute odnosilo 8,4%.
Kada se posmatra kamatna struktura na kraju trećeg tromesečja, udeo javnog duga
ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama iznosio je 70,0%. Najveći deo duga ugovorenog
5 Javni dug Republike Srbije iskazan prema metodologiji ministarstva finansija. Po ovoj metodologiji, spoljni javni dug ne obuhvata obaveze Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze Republike Srbije uključujući klirinški dug kao ni deo duga lokalne samouprave i državnih agencija bez garancija države.
6 http://www.nbs.rs
8
po varijabilnim kamatnim stopama vezan je za kamatne stope EURIBOR i LIBOR na evro
(74,0%), zatim za ostale varijabilne kamatne stope (12,1%), LIBOR na američki dolar
(11,8%) i švajcarski franak (2,1%).
U tabeli 3. dat je pregled vrednosti tradicionalnih mera održivosti javnog duga: učešća
stanja i otplate javnog duga u BDP-u. Iako je stanje javnog duga u trećem tromesečju
veće nego u prethodnom, pojedine mere održivosti javnog duga nisu pogoršane. Tako je
učešće javnog duga u procenjenom BDP-u manje u poređenju s prethodnim tromesečjem,
dok je učešće javnog duga u izvozu robe i usluga gotovo nepromenjeno zahvaljujući
nešto većem izvozu. Međutim, ako izvozu robe i usluga dodamo doznake, koje su
smanjene u odnosu na prethodno tromesečje, učešće javnog duga je nešto veće. Istovremeno,
zbog nižih budžetskih prihoda nepovoljnije je i učešće javnog duga u budžetskim
prihodima
Tabela 3. Pregled mera održivosti javnog duga(u %)
9
Javni dug Srbije
29,234,7
44,548,7
02008 2009 2010
54,02
2011 mart
2012
jun
2012
Sept
2012
%BDP
20
40
60
80
56,355,9
Tabela 3.
2008. 2009. 2010. 2011.
I
2012.
II
2012.
III
2012.
Jav ni du g/BD P 29,2 34,7 44,5 48,7 52,1 56,3 55,9
Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga 86,0 116,2 120,7 128,9 131,1 136,0 136,1
Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga i doznake 69,9 84,0 92,6 102,9 105,1 109,7 110,4
Jav ni du g /bu džetski prihodi 62,3 80,7 102,4 115,7 116,3 123,4 126,7
Otplata jav nog du ga/BD P 2,2 7,0 10,1 11,0 11,8 11,2 13,5
Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga 7,0 23,9 28,0 29,8 29,8 26,6 31,7
Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga i doznake 5,7 17,3 21,5 23,8 26,6 21,5 26,0
Otplata jav nog du ga/bu džetski prihodi 5,1 16,6 23,7 26,7 28,1 27,0 32,2
Izv or: Ministarstv o finansija i priv rede RS i Narodna banka Srbije.
Metodološka objašnjenja:
- Jav ni du g/BD P − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog perioda i BD P-a u poslednja četiri tromesečja.
- Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog perioda i v rednosti izv oza robe i u slu ga u
poslednja četiri tromesečja.
- Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga i doznake − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog perioda i v rednosti izv oza robe i u slu ga i
doznaka u poslednja četiri tromesečja.- Jav ni du g/bu džetski prihodi − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog perioda i bu džetskih prihoda u poslednja četiri
tromesečja.- Otplata jav nog du ga/BD P − odnos otplate jav nog du ga i BD P-a tokom posmatranog perioda.
- Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga − odnos otplate jav nog du ga i izv oza robe i u slu ga tokom posmatranog perioda.
- Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga i doznake − odnos otplate jav nog du ga i izv oza robe i u slu ga i doznaka tokom posmatranog
perioda.
- Otplata jav nog du ga/bu džetski prihodi − odnos otplate jav nog du ga i bu džetskih prihoda tokom posmatranog perioda.
Zbog znatno veće otplate javnog duga u trećem tromesečju u poređenju s prethodnim, došlo
je do pogoršanja svih mera održivosti koje je sadrže, tj. do rasta njenog učešća u BDP-u,
izvozu robe i usluga i doznakama, kao i budžetskim prihodima.
U toku trećeg tromesečja stanje javnog duga po osnovu dinarskih hartija od vrednosti
povećano je za 8,6 milijardi dinara, na 344,5 milijardi dinara. Država je ponovo počela da
emituje tromesečne hartije od vrednosti, pri čemu je kamatna stopa porasla sa 12,7% u julu na
13,0% u septembru. U avgustu je održana i prva aukcija dvogodišnjih obveznica indeksiranih
referentnom kamatnom stopom, na kojoj je ostvarena fiksna margina od 4,0%. Kamatne stope
na hartije od vrednosti dužih ročnosti (12, 18 i 36 meseci) porasle su za 1,0 p.p.
Dug države po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima povećan
je za 114,2 miliona evra, na 821,5 miliona evra.
Da bi se zaustavila takva kretanja i javni dug opšte države vratio na održiv nivo, Vlada je
pripremila program fiskalne konsolidacije. Prema tom programu, najveće fiskalno
prilagođavanje predviđeno je u narednom trogodišnjem periodu (2013–2015) kako bi se
izbegla kriza javnog duga i povratila stabilnost javnih finansija. Deficit u 2013. godini trebalo
bi da bude gotovo prepolovljen (sa ovogodišnjih 6,8% na 3,6% BDP-a) i da se do
10
2015. godine smanji na 1,0% BDP-a. Fiskalno prilagođavanje izvršiće se izmenama poreske
politike i merama na rashodnoj strani, uz doprinos strukturnih reformi koje utiču na smanjenje
javne potrošnje.
U skladu s merama fiskalne konsolidacije, projektovano je smanjenje učešća javnog duga u
BDP-u počev od 2014. godine. Kao ključna mera smanjenja javnog duga u 2014.
predviđena je prodaja dela državne imovine u preduzećima koja su izložena konkurenciji
i ne spadaju u tzv. državne monopole, kao i manjinskih paketa u pojedinim preduzećima. U
planu je i prodaja neaktivnih državnih resursa (zgrade, drugi građevinski objekti,
poljoprivredno zemljište i dr.). Planirano je da jedan deo sredstva dobijenih prodajom bude
iskorišćen za otplatu obaveza kako bi se smanjilo opterećenje po osnovu kamata za
naredne budžetske godine i poboljšao fiskalni rezultat.
Pored projekcije tokova fiskalnih prihoda i rashoda, plan za smanjenje javnog duga sadrži i
projekciju makroekonomskih kretanja i kretanja na finansijskom tržištu, s obzirom na to da
učešće javnog duga u BDP-u zavisi ne samo od primarnog fiskalnog rezultata već i od
privrednog rasta, kretanja realnih kamatnih stopa (na dug u dinarima i dug u stranoj valuti) i
realnog deviznog kursa. Kada je reč o realnom rastu BDP-a, Vlada očekuje da se fiskalna
konsolidacija neće, u većoj meri, odraziti na usporavanje privrednog rasta na kratak rok. S
druge strane, njeni efekti na poboljšanje poslovne i investicione klime i privredni rast u
srednjem i dugom roku biće značajni. U strukturi trošenja države, planirane su znatne uštede
na teret tekuće potrošnje radi povećanja učešća investicija.
2.1.Struktura javnog duga Republike Srbije
• Spoljni dug učestvuje sa oko 60% a unutrašnji sa oko 40% u javnom dugu
• Devizni dug učestvuje sa 86% u ukupnom javnom dugu
11
• Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije)
• Oko 57% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju gradjana
3. Servisiranje javnog duga
Vraćanje javnog duga, odnosno javnog zajma predstavlja postupak oslobadjanja države od
javnog duga, odnosno javnog zajma. Najbolji način oslobadjanja države od javnog zajma jeste
Valutna struktura javnog duga Srbije, u %
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2009 2010 2011
Devizni dugDinarski dug
12
njegovo uredno vraćanje odnostno servisiranje, što podrazumeva vraćanje zajma u skladu sa
uslovima pod kojim je javni zajam uzet. Od urednog servisiranja duga zavisi kredibilitet
države na medjunarodnom finansijskom tržištu, s jedne strane, kao i poverenje gradjana u
državu i državne organe sa druge strane.
Glavni način finansiranja Trezora, jeste preko izdavanja trezorskih zapisa, iz sredstava od
komercijalnog sektora i zaduživanja kod medjunarodnih finsnijskih institucija, smanjivanjem
depozita trezora kod NBS, kao i relativno malim dodatnim sredstvima od privatizacija ili pak
po osnovu prihoda državnih, odnosno javnih preduzeća.
3.1.Politika servisiranja javnog duga
Dugovi predstavljaju negativan kapital i stoga predstavljaju odbitnu stavku u obračunima
nacionalnog bogatstva i bogatstva pojedinig ogranizacionih i socijalnih entiteta. Nakon
konsolidacije javnih finansija, kao i spoljnog i unutrašnjeg duga, pokazalo se da je stanje
finansija, kao i spoljnog i unutrašnjeg duga, pokazalo se da je stanje bogatstva u pojedinim
segmentima društva i u Srbiji kao celini nepovoljno Prevazilaženje problema dugova mora se
postaviti na nivo prioriteta strategije privrednog oporavka i odgovarajuće ekonomske politike.7
Teorijski posmatrano, otplate javnih dugova se mogu realizovati:8
- tekućim prihodima budžeta bez indukovanja budžetskih deficita
- budžetskim prihodima sa otvaranjem deficita
- budžetskim rezervama, imobilisanim viškovima iz prethodne budžetske godine i
sredstvima stabilizacionih fondova
- kratkoročnim bankarskim kreditima i kratkoročnim pozajmicama
- sredstvima novog javnog zaduživanja
7 Goran Kvrgić, „Teorija i planiranje privrednog razvoja“, 2010, PEP, Beograd, str. 261.
8 Ž. Ristić, „Ekonomija javnog sektora“, 2006,„TWINS“, Pančevo, str.276-325
13
- sredstvima iz primarne emisije
- sredstvima budžetskih ušteda kresanjem javnih rashoda
- zajmovima poslovnih banaka iz štednih sredstava
- zajmovima uz istovremeno povlačenje kredita sa drugih punktova
- sredstvima inostranih kredita i zajmova
Važan cilj ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu je redovno otplaćivanje
spoljnog i unutrašnjeg duga, a da se pri tome ne ugrozi privredni rast. Politika javnog duga
treba da bude usredsredjena na obezbedjenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza države
prema domaćim i inostranim poveriocima. Obezbedjenje fiskalne održivosti podrazumeva
održavanje učešća domaćeg i stranog duga ispod 60% BDP. Medjutim, i tako smanjeni javni
dug zahtevaće značajna budžetska sredstva za uredno servisiranje kamate po inostranim
kreditima i održavanje spoljne likvidnosti, kao i obaveza koje čine unutrašnji dug, što
podrazumeva stabilan i dinamičan privredni rast.
Redovno servisiranje spoljnog i unutrašnjeg duga značajno doprinosi vraćanju poverenja
stranih, ali i domaćih privrednih subjekata u državu, smanjenju kamata i razvoju finansijskog
tržišta Srbije, čime bi se stvorili povoljniji uslovi za investiranje u razvoj. Vlada Srbije treba
uredno i u potpunosti da servisira obaveze stranim poveriocima koje dospevaju u narednom
srednjoročnom periodu i da istovremeno uredno servisira i unutrašnji dug isplatom ranije
utvrdjenih obaveza po osnovu stare devizne štednje koje su denominirane u evrima i
dospevaju jednom godišnje do 2016.godine.
3.2. Problemi agencija
Ne postoje precizni podaci koliko se u Srbiji, u poslednjoj deceniji, nagomilalo raznih
agencija, direkcija, kancelarija, uprava i saveta, koje su većinom na teretu države. Pompezna
obećanja nove vlade da će napraviti seču administracije i ukinuti mnogobrojne agencije,
14
zavode, fondove i savete koji su se ”namnožili” prethodnih godina, ostala su mrtvo slovo na
papiru. Iako je bilo najava da bi mogla biti ukinuta čak polovina od oko 130 tela koliko se
pretpostavlja da ih postoji u Srbiji, do sada je Vlada donela odluku da samo sedam agencija
prestane da radi. To su Nacionalna turistička razvojna korporacija, Fond za zaštitu životne
sredine, Agencija za hemikalije, Agencija za energetsku efikasnost, Uprava za igre za sreću,
Devizni inspektorat i Nacionalni savet za decentralizaciju. Njihove nadležnosti prebačene su
se na ministarstva ili druge državne organe i Budžetski fond za finansiranje preventivnih
programa za sprečavanje bolesti
Tačan broj raznih vladinih tela koja su naglo počela da se umnožavaju od 2008. niko ne zna. Poverenik
za zaštitu informacija od javnog značaja prebrojao ih je oko 100, Unija poslodavaca oko 130, a Centar
za novu politiku čak 170. Svi oni godišnje iz državne kase ”gutaju” oko 850 miliona evra, a oko 60
odsto izdvaja se za plate.
3.3. Predlozi fiskalnog saveta
Za 2014. i 2015. planirano je da se smanjivanje fiskalnog deficita ostvaruje isključivo
smanjivanjem javnih rashoda, što je načelno dobro, jer se ne opterećuje privreda većim
porezima. Međutim, rezanje javne potrošnje je problematično. Racionalnija potrošnja i
smanjenje diskrecionih rashoda države nije sporno, ali tzv. sveobuhvatne strukturne reforme
javnih rashoda su već sporne.9
Naime, predlozi Fiskalnog saveta odnose se na: sistem penzijskog osiguranja, zapošljavanje i
zarade u javnom sektoru, reformu državnih i javnih preduzeća, sistem subvencija, socijalne
zaštite i uspostavljanje fiskalno održivog sistema fiskalne decentralizacije. Ono što se zove
’’strukturne reforme“, se svodi uglavnom na nepopularne mere. Pre svega, ograničavanje
zapošljavanja i zarada u javnom sektoru, što znači i otpuštanja ljudi u zdravstvu, školstvu,
administraciji. S druge strane, sprečiti svako povećanje zarada u javnom sektoru mimo
fiskalnih pravila nije sporno.
9 http://www.skockajtebudzet.rs
15
Jasno je da bi predlog otpuštanja 22,000 ljudi u javnom sektoru (po Svetskoj banci i
Fiskalnom savetu 5% od 440,000 zaposlenih u javnom sektoru je višak), pre svega zdravstvu i
školstvu, politički teško sprovodiv sa dugorčnim ekonomskim i društvenim posledicama koje
mogu biti vrlo problematične. Ako se veličina javnog sektora posmatra kroz broj zaposlenih u
njemu u odnosu na ukupan broj stanovnika onda je on skroman, među najmanjim u Evropi
(naravno, mnogi će potegnuti tezu da mi ne možemo da finansiramo glomazniji javni sektor, i
to je neosporno).
Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne
računajući javna preduzeća), koji je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za
otpuštanje zaposlenih. Radi se o broju od oko 22,000 ljudi, što zaista nije ušteda koja bi
ozbiljnije poboljšala javne finansije Srbije. Kada se broj zaposlenih u našem javnom sektoru
uporedi sa ukupnom populacijom dobija se sasvim drugačija slika od one koja postoji u
velikom delu javnosti. Posmatrajući broj zaposlenih u ukupnom javnom sektoru Srbije bez
javnih preduzeća kao procenat ukupne populacije dolazimo do 6,2%.
16
ZAKLJUČAK
Od dolaska nove Vlade, Srbija je nastavila da se zadužuje da bi pokrila minus u budžetu pa je
javni dug zemlje u prethodnih više od tri meseca porastao više od milijardu evra. Najveći
uticaj na povećanje duga imale su evroobveznice koje dospevaju na naplatu u septembru 2021.
godine. Samo mesec i po pošto je prodala milijardu dolara obveznica, država se ponovo na isti
način zadužila na svetskom tržištu i to 750 miliona dolara. Taj novac na naplatu dospeva za
pet godina, a u međuvremenu država će plaćati godišnju kamatu od 5,45 odsto.To je strategija
kupovine vremena i da se na ovaj način teret prilagođavanja prebacuje na buduće generacije.
Dobro je što su u pitanju dugoročne obveznice pa ne dospevaju u ovim kriznim vremenima.
Treba biti oprezan, jer će vreme za otplatu dugova doći.
17
LITERATURA:
(1.) Beslać Milan, “Fiskalna Ekonomija”, (2010), PEP, Beograd
(2.) Kvrgić Goran, „Teorija i planiranje privrednog razvoja“, 2010, PEP, Beograd
(3.) Ristić Žarko, „Monetarne i javne finansije”, (2007), VPŠ, Čačak
(4.) Mr. Šehović Damir, “Fiskalna Ekonomija”
(5.) http://www.nbs.rs
(6.) http://www.skockajtebudzet.rs
18