VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO Beograd

SEMINARSKI RAD

Predmet: Teorija i planiranje privrednog razvoja

Javni dug Republike Srbije i mogunost njegovog servisiranja

Mentor: Prof. Dr. Jovan Savi

Student: Jovan Petronijevi 499/151/11

1

Beograd Decembar 2011.

2

SadrajSadraj........................................................................................................................ 3 Uvod........................................................................................................................... 4 Javni dug.....................................................................................................................5 Pojam i znaaj javnog duga.....................................................................................5 Zato se javlja javni dug..........................................................................................6 1.3. Sistem emisije javnog duga..............................................................................7 Javni dug savremenih drava..................................................................................7 Javni dug Republike Srbije..........................................................................................8 Kretanje javnog duga Republike Srbije u periodu od 2000. do 2010.....................10 Poreklo javnog duga..............................................................................................11 Struktura javnog duga Republike Srbije................................................................12 Odrivost javnog duga...........................................................................................12 Servisiranje javnog duga..........................................................................................14 Trezor....................................................................................................................14 Politika servisiranja javnog duga...........................................................................15 Agencije................................................................................................................. 16 Zakljuak.................................................................................................................. 18 Vebografija............................................................................................................... 19 Literatura.................................................................................................................. 19

3

UvodPredmet istraivanja rada bie javni dug i mogunosti njegovog servisiranja. Cilj jeste da shvatimo pojam javnog duga, nain njegovog nastanka i mogunosti njegovog servisiranja. Kao ciljna grupa bie uzeta Republika Srbija. Republika Srbija je vrlo specifina mala zemlja u kojoj javni dug ubrzano raste, faktori koji utiu na ovo su mnogobrojni. Period tranzicije kroz koji prolazi je daleko od gotovog, svet se sprema za novi talas svetske ekonomske krize i ekonomija Srbije koja je izuzetno zavisna od stranih faktora je medju najugroenijim, takodje dravna aparatura je suvie glomazna i neefikasna, zakon o fiskalnoj politici se ne potuje, drava je izloena prekomerenom uvozu i zaduivanju to dovodi u problem ravnoteu platnog bilansa. Imajui sve ovo u vidu bie obradjeni segmenti javnog duga, ekonomsko-politiki uticaj na javni dug i mogunosti njegovog servisiranja.

4

Javni dugDa bi uopte ova tema mogla biti zapoeta moramo prvo pojasniti pojam javnog duga.

Pojam i znaaj javnog dugaJavni dug predstavlja sveukupne dravne obaveze prema njenim poveriocima koje se temelje na potpisanim ugovorima. Javni dug se moe definisati kao skup razliitih oblika zajmova prema razliitim poveriocima kojima je dunik drava, koja se zaduuje radi ostvarivanja odredjenih budetskih i ekonomskih ciljeva.1 Javni dug nastaje kada javni prihodi ne mogu da pokriju sve planirane javne rashode ili kad anije uskladjena dinamika prikupljanja javnih prihoda sa dinamikom realizacije javnih rashoda. Kada ne postoji navedeni sklad, drava ima nekoliko mogunosti: 1. Da povea fiskalno optereenje 2. Da povea stepen naplate javnih prihoda 3. Da smanji rashode do nivoa prihoda 4. Da obezbedi sredstva iz drugih izvora Poveanje fiskalnog optereenja, po bilp kojoj od navedenih formi je uvek neprijatno za vlade, jer se izbori najee dobijaju na temelju obeanja da e se smanjiti fiskalna davanja. Zbog toga vlade pribegavaju oprobanom triku, tako da pod formom fiskalne reforme poveavaju fiskalnon optereenje. Poveanje stepena naplate javnih prihoda, vladama uvek ostaju mogunosti da preduzimaju mere u cilju poveanja stepena naplate javnih prihoda. Poznato je da 100% naplata javnih prihoda gotovo nikada nije mogue. Smanjenje rashoda do nivo prihoda, u toku budetske godine je mogue, ali ova mera predstavlja sloen proces, budui da se rebalans budeta donosi u istoj proceduri kao i sam budet. Obezbedjivanje sredstava iz drugih izvora, sa stanovita vlade i ouvanja njenih predizbornih obeanja, najjednostavnije je zaduiti se. Dakle finansiranje javne potronje na bilo kojem nivou javne vlasti putem zaduivanja predstavlja deficitarno finansiranje.

1

Milan Besla, Fiskalna Ekonomija, (2010), PEP, Beograd, str. 153

5

Zato se javlja javni dugEkonomski teoretiari se uglavnom slau da je javno dug posledica sledeih faktora:

Prevelika javna potronja Dravni intervenizam Vremenska nepodudarnost nastanka javnih rashoda i prikupljanja javnih prihoda Stalni budetski deficit koji se ne moe alimentirati redovnim javnim prihodima Otklanjanje posledica ekstremnih nepogoda ili uzroka Vie sile

Drava se moe suoiti sa prevelikom javnom potronjom, to je posledica njenih loih organizacionih ili administrativnih kapaciteta ili politike nagodbe (idealan primer Republika Srbija). Odravanje same vlasti kod ovakvih drava je u prednosti u odnosu na fiskalno optereenje poreskih obveznika s jedne strane ili sa prevaljivanjem dugova na budue generacije, s druge strane. Kao to je ve reeno, drava je u toku svog nastanka evoluirala na taj nain da je od primaoca zadataka postala davalac zadataka samoj sebi. Tako, ona sve vie intervenie u privrednom ivotu, za ta su joj potrebni administrativni kapaciteti u svim oblicima, kao i sredstva. Ta sredstva ona nalazi kod poreskih obveznika, bilo putem vieg poreskog optereenja, bilo putem zaduivanja. Vremenske nepodudarnosti javnih rashoda sa javnih prihodima jeste jedan objektivan problem koji za posledicu ima javne zajmove. Ovakve nepodudarnosti se reavaju kratkoronim javnim zajmovima, koji se esto nazivaju i letei javni zajmovi. Planirani ili nastali deficit budeta jeste jedan od uzroka javnih zajmova. Naime, budui da se putem budeta pokrivaju javni rashodi kojim se zadovoljavaju javne potrebe , onda nedovoljno prikupljena sredstva na ima javnih prihoda predstavljaju uzrok za posezanje za posveenim fiskalnim optereenjem ili javnim dugom. Imajui u vidu negativne posledice promene fiskalnog optereenja, javni dug za dravu predstavlja dobru alternativu. Elementarne nepogode se ne mogu u potpunosti predvideti. Zatim, vanredni rashodi mogu nastajati i u situacijama pripeme ili vodjenja rata, tako da su to sve potrebe koje se u naelu finansiraju javnim zajmovima.2

2

Milan Besla, Fiskalna Ekonomija, (2010), PEP, Beograd, str. 158

6

1.3. Sistem emisije javnog dugaU teoriji i praksi poznata su tri naina emisije javnog zajma: Emisija obveznica Upis u knjigu dravnog duga Zakljuivanjem ugovora o javnom zajmu

Emisija obveznica moe biti direktna i indirektna. Direktna emisija podrazumeva da drava objavi upis obveznica. Objava upisa obveznica podrazumeva mesto upisa, visinu kamate, rok vraanja, nain vraanja i slino. Ova emisija obavlja se u dravama gde je razvijena trina privreda i gde su razvijena finansijska trita. Emisija javnog zajma moe biti u ogranienom ili neogranienom iznosu. Pred ogranienom emisijom se nalaze dva problema. Prvi, kada se ne upie dovoljan iznos zajma potreban za odredjenu dravnu aktivnost za koju je i raspisan, pa se zbog toga postavlja pitanje realizacije te aktivnosti. Drugi, u sluaju da se upie vie od planiranog broja obveznica, pa nastaje problem kako obveznice raspodeliti onima koji su ih upisali. Ovaj problem se najee reava na nain da se onim upisnicima koji su upisali velike iznose smanji upisan iznos, a onim upisnicima koji su upisali manje iznose priznaje se ceo upisani iznos. Kod ove metode upisa izbegava se mogunost preprodaje obveznica, nii su trokovi emisije, jaa mogunost kontrole i inflatornih delovanja. Direktna metoda ima svoje nedostatke, koji su sadrani u neizvesnosti upisa predvidjenog iznosa, potrebna je sposobna administracija koja sprovodi postupak upisa, a na dravi se nalazi i rizik vraanja upisanog zajma pod propisanim uslovima.

Javni dug savremenih dravaOsnovna karakteristika savremenih privreda mogla bi se izraziti kao stalni rast deficita budeta i stalni rast javnog duga. Sve razvijeniji dravni intervencionizam u kapitalistikim privredama i dravno delovanje na osnovne makroagregate, sve vei rashodi za vojne potrebe, istraivanje i razvoj, intervencije u poljoprivrednoj proizvodnji, podsticaj industrijskoj proizvodnji, stambenoj izgradnji, obrazovanju i osiguranju, pomo za nezaposlene, regionalni razmetaj radne snage i kapaciteta, kamata na javni dug i sl. dovode do irenja javnih rashoda i sve veih potreba u formiranju javnih prihoda3. Uzeemo za primer samo nekoliko osnovnih podataka iz SAD, kao najrazvijenije kapitalistike privrede i privrede s najrazvijenijim javnim dugom.3

arko Risti, Monetarne i javne finansije, (2007), VP, aak, str.418

7

Ukupni javni rashodi uestvuju, danas, u drutvenom proizvodu razvijenih privreda od 35% do 65%, s daljom tendencijom poveanja. Paralelno sa porastom, uloge dravne intervencije u privredi, sve vie se osea orijentacija na stvaranje dopunskih sredstava javnog duga, odnosno deficitno finansiranje. Dravni dug gotovo dvostruko bre raste od ukupnog rasta novane mase i privatnih investicija. Budetska politika danas gotovo redovno je vezana za svesno vodjenje budetskog deficita. Vodjenje budetske politke mora uvaavati i drugi segment moderne ekonomske politike u koji se posebno ukljuuje to je podruje stabilizacione i razvojne politike. Velika Britanija je na primer planirala za 1997. Godinu budetski deficit od 6.7 milijardi funti sterlinga. Opta zaduenost javnog sektora dostigla je 132 milijarde funti sterlinga, to iznosi oko 25% bruto nacionalnog dohotka. Uzorci se obino vezuju za napore drave da u periodu krize ouva dovoljnu tranju i zaposlenost, dok je kriza pogodila veinu grana, dovodei do opadanja poreskih prihoda uz istovremeno poveanje raznih supsidija i pomoi za razvoj. Slino je i s drugim razvijenim kapitalistikim privredama koje su pogodjene krizom (SAD, Japan, Francuska, Nemaka i dr)4

Javni dug Republike SrbijeRepublika Srbija se, zbog nedostatka sredstava iz redovnih izvora zaduuje na inostranom tritu. Na kraju marta 2011.godine ukupan spoljni dug Republike Srbije, izraen u evrima, iznosio je 12.7 milijardi evra, ili 43.5% procenjenog BDP5. Od poetka godine stanje javnog duga poveano je za 539.1 miliona evra ili za 1.3 BDP procentnih poena. Prema podacima NBS, javni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 14,7 milijardi evra, za 1,5 milijardi vie u odnosu na kraj juna. Tokom prvih devet meseci 2011. godine, javni dug je povean za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena ukupnog domaeg proizvoda.Javni spoljni i javni unutranji dug poveani su u istoj meri - za po 1,3 milijarde evra. Poveanje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog uea u procenjenom BDP na 46,7 odsto. Prema metodologiji Ministarstva finansija, koju ono koristi za ocenu ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o budetskom sistemu, uee javnog duga u BDP je nie i iznosi 44,5 odsto. U sluaju prekoraenja limita za javni dug od 45 odsto BDP, zakon nalae obavezu Fiskalnom savetu i Vladi da Narodnoj skuptini podnesu plan vraanja duga u dozvoljene okvire.4

arko Risti, Monetarne i javne finansije, (2007), VP, aak, str.419

5

Javni dug Republike Srbije iskazan prema metodologiji ministarstva finansija. Po ovoj metodologiji, spoljni javni dug ne obuhvata obaveze Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze Republike Srbije ukljuujui klirinki dug kao ni deo duga lokalne samouprave i dravnih agencija bez garancija drave.

8

Za razliku od prethodna tri tromeseja kada je javni dug uvean pre svega po osnovu zaduivanja drave na domaem finansijskom tritu, u treem tromeseju je porastao prvenstveno po osnovu zaduivanja na svetskom finansijskom tritu, i to javni spoljni dug za 1,2 milijarde evra, a javni unutranji dug za 222,7 miliona evra. Od toga se 210 miliona evra odnosi na indirektne unutranje obaveze po osnovu garancije za kredit "Srbijagasa". Poveanje javnog spoljnog duga najveim delom je posledica zaduenja Srbije po osnovu prodaje evroobveznica na svetskom finansijskom tritu u iznosu od milijardu amerikih dolara. Takodje, poveane su direktne spoljne obaveze drave za 200 miliona evra po osnovu makroekonomske pomoi Evropske unije, kao i indirektne spoljne obaveze za 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit Evropske investicione banke (EIB) kompaniji "Fijat kompakt automobili Srbija". Zaduivanje drave u dolarima u treem tromeseju uticalo je na izmenu valutne strukture javnog duga u pravcu poveanja dela duga u dolarima, sa 12,2 na 17 odsto. Deo javnog duga u dinarima smanjen je s junskih 18,5 na septembarskih 17,7 odsto. Najvei deo javnog duga je i dalje u evrima iz inosi 56,9 odsto, dok se na druge valute i specijalna prava vuenja odnosi 8,8 odsto. Kamatna struktura duga nije znatnije promenjena.Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama na kraju septembra iznosio je 70 odsto, u odnosu na junskih 69,6 odsto, a preostalih 30 odsto ugovoreno je po varijabilnim kamatnim stopama.6

6

http://www.biznisvodic.net/info/ekonomske-vesti/7974-javni-dug-iznad-granice-ministarzeli-vece-zaduzenje

9

Kretanje javnog duga Republike Srbije u periodu od 2000. do 2010.Javni dug Srbije je opao sa 14,2 na 8,7 mlrd evra u periodu 2001-08. Uzroci smanjenja javnog duga: otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu vraanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne tednje i domaih dugova po osnovu docnji vraanje dugova stranim poveriocima relativno skromno novo zaduivanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije Tokom 2009. i 2010 godine javni dug je znaajno porastao i u EUR i kao % BDP: uee duga u BDP poveano je za oko 13 p.p, dok je apsolutni nova duga povean za 2,7 mlrd evra, Poveanju duga najvie je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 9 p.pp BDP), a u manjoj meri deprecijacije realnog kursa dinara i regulisanje nekih spoljnih dugova.

Tabela 1.

10 8 10 6

19 6 ,310

Tabela 2.

16 14,2 14 12 10 13,4

Poreklo javnog duga

Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2010. godine) formiran je: preuzimanjem obaveza drava njenih prethodnica (najvei deo duga) ukljuuje i pretvaranje garancija bive SFRJ po osnovu devizne tednje u direktni dug Republike Srbije

zaduivanjem drave Srbije u periodu 2001-2010. godina, naroito u periodu 2009-2010 pretvaranjem docnji u izmirenju budetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima

mlrd evra

8 6

11

Struktura javnog duga Republike Srbije

Spoljni dug uestvuje sa oko 60% a unutranji sa oko 40% u javnom dugu Devizni dug uestvuje sa 86% u ukupnom javnom dugu (2007. godine oko 97%) Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i vei deo unutranjeg duga (deviznu tednju, zajam za preporod Srbije) Oko 57% unutranjeg duga se odnosi na deviznu tednju gradjana (pre dve 2 godine oko 70%)

Valutna100%Tabela 3. Tabela 4.

90% 80%Odrivost javnog duga

70%

12

Najvei rizici: Najvei deo duga je devizni pa je znaajan rizik deprecijacije dinara

Srbija javne prihode iz kojih servisira dug ostvaruje u dinarima

Znaajno usporavanje ili pad BDP povealo bi tekoe u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga.Kreditni rejting Srbije je nizak usled ega se drava teko zaduuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova.Kreditni rejting Srbije je znatno ispod ekonomskih performansi zemlje u odnosu na npr. Rumuniju ili Bugarsku. Da bi se javni dug Srbije stabilizovao na odrivom nivou neophodno je da se Vlada striktno pridrava fiskalnih pravila,neophodno je bre smanjenje deficita nego to to impliciraju fiskalna pravila, sa obzirom da se najvei deo zaduivanja ostvaruje u cilju finansiranja infrastrukturnih projekata neophodna je primena cost- benefit analize i dr. metoda kako bi se izabrali kljuni prioriteti.

13

Servisiranje javnog dugaVraanje javnog duga, odnosno javnog zajma predstavlja postupak oslobadjanja drave od javnog duga, odnosno javnog zajma. Najbolji nain oslobadjanja drave od javnog zajma jeste njegovo uredno vraanje odnostno servisiranje, to podrazumeva vraanje zajma u skladu sa uslovima pod kojim je javni zajam uzet. Od urednog servisiranja duga zavisi kredibilitet drave na medjunarodnom finansijskom tritu, s jedne strane, kao i poverenje gradjana u dravu i dravne organe sa druge strane.7 Glavni nain finansiranja Trezora, jeste preko izdavanja trezorskih zapisa, iz sredstava od komercijalnog sektora i zaduivanja kod medjunarodnih finsnijskih institucija, smanjivanjem depozita trezora kod NBS, kao i relativno malim dodatnim sredstvima od privatizacija ili pak po osnovu prihoda dravnih, odnosno javnih preduzea.

TrezorSam pojam trezor etimoloki potie od latinske rei thesarus, koja ima vie znaenja. Pod ovim pojmom se podrazumeva finansijska institucija u koju se slivaju, centralizuju svi prihodi i iz koje se finansiraju svi javni rashodi. Ova institucija ima za zadatak da obezbedi stalnu likvidnost trita. Savremena teorija i praksa ima potekoa da definie pojam trezora, budui da se njegova funkcija razlikuje od drave do drave s jedne strane, a njegove funkcije su uslovljene drutvenim i politikim sistemom i nivoom ekonomskog razvoja. Medjutim stalna funkcija trezora se sadrana je u injenici da se radi o finansijskoj instituciji preko koje se obavljaju sva primanja u budet i preko koje se izvravaju javni rashodi.8 Trezor ima i kreditnu funkciju koja se sastoji, koja se sastoji u obavljanju kreditnih poslova na kratak rok, radi uravnoteenja budeta, odnosno uravnoteenja prihoda i rashoda ili kontrole kredita na deviznom tritu. Funkcije prihoda i rashoda trezor obavlja putem konsolidovanog rauna trezora i putem podrauna budetskih korisnika konsolidovanog rauna.

7 8

Milan Besla, Fiskalna Ekonomija, (2010), PEP, Beograd, str. 164 Milan Besla, Fiskalna Ekonomija, (2010), PEP, Beograd, str. 182

14

Politika servisiranja javnog dugaDugovi predstavljaju negativan kapital i stoga predstavljaju odbitnu stavku u obraunima nacionalnog bogatstva i bogatstva pojedinig ogranizacionih i socijalnih entiteta. Nakon konsolidacije javnih finansija, kao i spoljnog i unutranjeg duga, pokazalo se da je stanje finansija, kao i spoljnog i unutranjeg duga, pokazalo se da je stanje bogatstva u pojedinim segmentima drutva i u Srbiji kao celini nepovoljno.9 Prevazilaenje problema dugova mora se postaviti na nivo prioriteta strategije privrednog oporavka i odgovarajue ekonomske politike. Teorijski posmatrano, otplate javnih dugova se mogu realizovati:10 tekuim prihodima budeta bez indukovanja budetskih deficita budetskim prihodima sa otvaranjem deficita budetskim rezervama, imobilisanim vikovima iz prethodne budetske godine i sredstvima stabilizacionih fondova kratkoronim bankarskim kreditima i kratkoronim pozajmicama sredstvima novog javnog zaduivanja sredstvima iz primarne emisije sredstvima budetskih uteda kresanjem javnih rashoda zajmovima poslovnih banaka iz tednih sredstava zajmovima uz istovremeno povlaenje kredita sa drugih punktova sredstvima inostranih kredita i zajmova

Vaan cilj ekonomske politike u narednom srednjoronom periodu je redovno otplaivanje spoljnog i unutranjeg duga, a da se pri tome ne ugrozi privredni rast. Politika javnog duga treba da bude usredsredjena na obezbedjenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza drave prema domaim i inostranim poveriocima. Obezbedjenje fiskalne odrivosti podrazumeva odravanje uea domaeg i stranog duga ispod 60% BDP. Medjutim, i tako smanjeni javni dug zahtevae9

10

Goran Kvrgi, Teorija i planiranje privrednog razvoja, 2010, PEP, Beograd, str. 261. . Risti, Ekonomija javnog sektora, 2006,TWINS, Panevo, str.276-325

15

znaajna budetska sredstva za uredno servisiranje kamate po inostranim kreditima i odravanje spoljne likvidnosti, kao i obaveza koje ine unutranji dug, to podrazumeva stabilan i dinamian privredni rast. Redovno servisiranje spoljnog i unutranjeg duga znaajno doprinosi vraanju poverenja stranih, ali i domaih privrednih subjekata u dravu, smanjenju kamata i razvoju finansijskog trita Srbije, ime bi se stvorili povoljniji uslovi za investiranje u razvoj. Vlada Srbije treba uredno i u potpunosti da servisira obaveze stranim poveriocima koje dospevaju u narednom srednjoronom periodu i da istovremeno uredno servisira i unutranji dug isplatom ranije utvrdjenih obaveza po osnovu stare devizne tednje koje su denominirane u evrima i dospevaju jednom godinje do 2016.godine.

AgencijeNe postoje precizni podaci koliko se u Srbiji, u poslednjoj deceniji, nagomilalo raznih agencija, direkcija, kancelarija, uprava i saveta, koje su veinom na teretu drave, ali sudei po predlogu budeta za 2012, njihov broj nee biti smanjen ni sledee godine. Prema nacrtu troenja novca iz dravne kase koji e se uskoro nai u parlamentu, nije u planu ukidanje nijedne od ovih institucija, iako se nadlenosti mnogih od njih prepliu. U nacrtu budeta Vlada nije predvidela racionalizaciju broja zaposlenih u dravnoj upravi, ve e se, naprotiv, njihov broj poveati za skoro 3.000. Izmedju ostalog, budet je predvideo da se Ministarstvu unutranjih poslova dozvoli zapoljavanje jo 2.000 ljudi, veinom na poslovima policajaca i vatrogasaca, kao i da se Ministarstvo rada i socijalne politike ojaa sa 221 radnikom na strunim poslovima u centrima za socijalni rad. Vlada je planirala i da naredne godine, za plate ukupno 268.903 zaposlenih, izdvoji 173,8 milijardi dinara, to je za 13,8 milijardi dinara vie nego 2011. Prema podacima Unije, pored svih moguih zavoda, instituta, uprava i direkcija, Srbija ima i vie od 130 dravnih agencija, po emu smo apsolutni evropski rekorderi. Da drava nema nameru da prekine neodgovorno troenje budetskih sredstava svedoi nedavno osnivanje Agencije za pomorsku plovidbu koja e se baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesrea (u zemlji koja nema ni more ni pomorsku flotu) i Agencije za socijalno stanovanje koja e, navodno, pomagati graanima da dodju do stana ukoliko ne mogu da ga kupe po trinim uslovima. Dok u Srbiji postoje Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost, u Nemakoj sve te poslove objedinjava Agencija za energetiku i nuklearnu energiju.16

Takodje nemaka Agencija za plasman izvoza obavlja poslove koje kod nas radi nekoliko agencija koje se bave izvozom, dok je Agencija za industrijski razvoj Nemake daleko efikasnija od brojnih institucija u Srbiji koje se na razliite naine bave ovom tematikom. U Uniji poslodavaca Srbije napravili su raunicu da raznorazne agencije, kancelarije, direkcije, uprave dravu godinje kotaju vie od 820 miliona evra.

17

ZakljuakJavni dug predstavlja realnost i nuno zlo dananjeg finansijskog sistema drava. Drave u kojima su koalicije sastavljene od velikog broja stranaka posebno su podlone velikom zaduivanju zbog neracionalnog troenja budetskih sredstava na zapoljavanje svojih kadrova u dravnu slubu. Primer Republike Srbije je idealan primer za ovo, jer je Srbija svetski rekorder po broju osnovanih agencija (preko 130). Takodje Srbija spada u red niskozaduenih zemalja, ali zabrinjava trend rasta javnog duga. Prema metodologiji ministarstva finansija mi nismo jo uvek probili zakonski okvir fiskalnog zaduenja koji iznosi 45% BDP, ali treba uzeti u obzir da je metodologija vie politike nego ekonomske prirode, jer realno zaduenje iznosi preko 48% BDP. Prema predlogu budeta za 2012.godinu primeuje se da bahatost vladajue koalicije koja nema nameru da racionalizuje dravni kadar, ve ak predvidja zapoljavanje novih 3000 radnika u dravnu slubu. Ni kratkorono ni dugorono se ne nudi reenje za nenormalno veliko javno zaduivanje, odnosno za nemogunost servisiranja javnog duga. Ako pod hitno ne bude neto uradjeno po pitanju racionalizacije javnih rashoda, Srbiji neminovno sledi duniko ropstvo.

18

Vebografija

1. http://www.biznisvodic.net

Literatura1. Milan Besla, Fiskalna Ekonomija, (2010), PEP, Beograd 2. arko Risti, Monetarne i javne finansije, (2007), VP, aak 3. Goran Kvrgi, Teorija i planiranje privrednog razvoja, 2010, PEP, Beograd

19