Dr Olga Hadžić

NEKE ČINJENICE O HRANI

Uvod

Vazduh, voda i hrana predstavljaju tri najvažnije ljudske potrebe bez kojih je životnemoguć.

Ne retko mislimo da o hrani znamo sve ili makar dovoljno, ali nije loše podsetiti semakar osnovnih stvari. Hrana ne služi samo da utoli glad, već i da obezbedi funkcionisanjetela, kako u njegovim osnovnim zahtevima, tako i u situacijama posebnih potreba.

Da bi telo optimalno funkcionisalo, potrebno je da hrana zadovolji i kvantitativno ikvalitativno, što znači da moramo da unosimo dovoljne količine hrane koja svojimkvalitetom obezbeđuje unos svih potrebnih materija. Ovako pravilno uravnotežena ishranaće obezbediti očuvanje zdravlja.

Nepravilna ishrana, bez obzira da li se radi o nedovoljnom ili prekomernom unosuili je neuravnotežena pa oskudeva u važnim sastojcima, predstavlja zdravstveni rizik.

Hranljive materije

Hranljive materije (sastojci namirnica) se grubo dele u tri glavne kategorije: ugljenihidrati, masti i belančevine. Ovo su tzv. makronutrijenti i uz vodu čine veći deo namirnica.Mogu biti biljnog ili životinjskog porekla i predstavljaju energetski izvor normalnogtelesnog funkcionisanja.

Minerali i vitamini su telu potrebni u značajno manjim količinama, ali suzdravstveno apsolutno neophodni. Nazivaju se mikronutrijentima.

Dodatna kategorija su dijetna vlakana, koja nemaju hranjivu vrednost, ne podležuprocesu varenja, ali su neophodni u kombinaciji sa ostalim namirnicima u procesu varenja.Biljnog su porekla; nalaze se u povrću, voću i žitaricama.

I naravno, ne zaboravimo vodu! Naša tela su velikim delom voda, pa je ravnotežaizmeđu unosa i ubitka vode preduslov života i zdravlja.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za naše telesno i mentalno funkcionisanjeUgljeni hidrati bi trebalo da pokriju od 50 do 75 % ukupnog kalorijskog unosa i

definitivno se ne bi smeli izbegavati u ishrani.Ugljeni hidrati hrane se u odnosu na svoj sastav dele u nekoliko kategorija:

monosaharidi (najpoznatiji: glikoza i fruktoza), disaharidi (saharoza – šećer koji najčešćekoristimo, laktoza – mlečni šećer, trehaloza – nalazi se u gljivama, maltoza – ječmenislad), oligosaharidi (ima ih u leguminozama, semenkama, luku, žitaricama, belom luku),polisaharidi (skrob).

Preporuka je da se u ishrani pretežno koriste složeni ugljeni hidrati bogati dijetnimvlaknima (cerealije, proizvodi od integralnog brašna, žitarice u integralnom obliku, povrćei voće).

Par informacija o dijetnim vlaknima. Dijetna vlakna spadaju u tzv. neskrobnepolisaharide, dakle po sastavu su ugljeni hidrati ali nemaju hranjivu vrednost nitienergetsku ulogu, ne podležu procesu varenja, a takodje ne obezbedjuju gradivne materije.Ipak, neophodni su u kombinaciji sa ostalim namirnicima u procesu varenja jer povećavajusekreciju enzima u crevima, smanjuju nivo serumskog holesterola, smanjuju potrebu zainsulinom (važno kod ljudi koji pate od dijabetesa) i tako generalno pomažu i zdravlje ivarenje.

Trebalo bi konzumirati najmanje 20 - 30 g dijetnih vlakana dnevno. Na žalost, usavremenoj ishrani unos vlakana je daleko ispod ove količine.

Ova vlakna deluju kao čistač digestivnog trakta, povećavaju sekreciju enzima ucrevima, smanjuju nivo serumskog holesterola, smanjuju potrebu za insulinom (važno kodljudi koji pate od dijabetesa) i tako generalno pomažu i zdravlje i varenje.

S druge strane, na mestu je upozorenje da ni sa dijetnim vlaknima ne trebapreterivati jer mogu ometati resorpciju važnih minerala.

Belančevine

Belančevine koje unosimo ishranom obezbeđuju telu zadovoljenje potreba u bitnimamino kiselinama, koje obezbedjuju rast, održavanje i reparisanje tkiva, a takodje sufundamentalni izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, transmitera itd... kao i ključniizvor zadovoljenja potreba tela u ukupnom azotu.

Unos belančevina ishranom je više nego nužan. Preporučen dnevni unos je oko 0,8g po kilogramu telesne težine, mada adolescenti i sportisti imaju potrebu za dnevnimunosom koji je i do dva puta veći. Izraženo kroz procente, dnevni udeo belančevina uishrani bi trebao da bude oko 10 -15 % ukupnog energetskog unosa.

Belančevine hrane mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Nisu sve istog kvalitetani sastava, pa je za obezbeđivanje optimalnog unosa neophodna raznovrsna ishrana.

Disbalans može da nastane kod loše izbalansirane vegeterijanske i/ili veganskeishrane, pa se ljudi koji se odluče na ovakav način ishrane moraju dobro obavestiti osadržaju pojedinih aminokiselina u namirnicama koje koriste, da bi nadoknadili deficitnastao zbog isključivanja iz ishrane pojedinih ili svih namirnica životinjskog porekla.

Za belančevine se obično kaže da su gradivni elementi, ali one takođe mogu služitii kao izvor energije (1 g belančevina razradnjom obezbeđuje 4 Cal). Do razgradnjebelančevina dolazi kada je u ishrani nizak unos ugljenih hidrata (« proteinske dijete ») štonije bez zdravstvenog rizika zbog povećane produkcije azota i gubitka važnih minerala štomože voditi do drugih poremećaja.

Masti, izvor i rezerva energije

Masti su moćni izvori energije (9,3 Cal po gramu) i lako se skladište papredstavljaju i rezervu energije. Osim što su energetski izvor i rezerva, masti su takođevažne za metabolizam vitamina, koji su rastvorljivi u mastima (vit A, vit E, itd..), sintezu

hormona, a učestvuju i kao konstitucioni elementi svih tkiva i te masti se nazivajustrukturne masti. Jasno je da bi život bez masti bio nemoguć.

Preporučen unos je 25 do maksimalno 30 % ukupnog energetskog unosa, pri čemuvalja obratiti pažnju na kvalitativna svojstva tj. vrstu i sadržaj masnih kiselina u mastimahrane.

Nekoliko činjenica je bitno kad govorimo o mastima hrane.Po poreklu, masti delimo na biljne i životinjske.Prema količini pojedinih masnih kiselina u njima, govorimo o zasićenim,

mononezasićenim i polinezasićenim (organska jedinjenja od kojih su sačinjene masti,masne kiseline, po vrsti mogu biti zasićene, mononezasićene i polinezasićene, pa odatlepotiče podela).

Zasićene masne kiseline su prisutne u mastima mesa i mleka (životinjske masti),mononezasićene u biljnim uljima, a najbolji izvor polinezasićenih je morska riba.

Nekoliko reči o tzv. trans masnim kiselinama. Posebna kategorija namirnica je onakoja u sebi sadrži trans masne kiseline. Govorimo o biljnim proizvodima, za koje sedonedavno mislilo da nisu štetni (margarin, biljni šlag, biljna pavaka, biljni sir, itd...).

Do skora se smatralo da su isključivo štetne životinjske masnoće (crveno meso ipunomasni mlečni proizvodi, svinjska mast...), pa je veličana uloga margarina u ishrani, ali,nauka ipak kaže: mnogo su štetnije industrijski proizvedene namirnice koje sadrže transmasne kiseline, od prirodnih masnoća, pa bile one i životinjskog porekla. Šteta o kojojgovorimo sastoji se u tome da visok nutritivni unos masti koje sadrže trans masne kiseline,povećava nivo « lošeg » (LDL), a snižavaju nivo « dobrog » (HDL) holesterola u krvi.

Preporuka je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijskiproizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masnih kiselina (ne sme biti veći od 2%, mada bi bilo dobro da ih nema uopšte). Dakle, čim uočite da na deklaraciji o sastavuproizvoda piše - hidrogenizovana biljna masnoća, neka to bude signal za oprez (na žalost,to ćemo videti na deklaracijama jako velikog broja proizvoda).

Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima preradenamirnica biljnog porekla. Koriste se za produženje trajnosti peciva, slatkiša, slanihgrickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim mesnim prerađevinama izkonzervi... Najbogatiji izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pa pekarskemasnoće itd...

Za normalan rast, razvoj, poželjan nivo otpornosti organizma, reprodukciju isprečavanje nastanka bolesti za koje nepravilna ishrana predstavlja faktor rizika, potrebnoje da unos hranljivih materija bude uravnotežen. To praktično znači da se energetski unosobezbeđuje tako da približno 60 % unosa bude porekla iz ugljenih hidrata, 10 – 15 % izbelančevina i najviše 30 % iz masti. Takođe je neophodno svakodnevno unositi dovoljnukoličinu vitamina i minerala. Sve ovo se postiže raznovrsnom i uravnoteženom ishranom.

Navike vezane za ishranu, ukoliko su pravilne, pomažu očuvanju zdravlja,produžetku dužine života, većem kvalitetu življenja i sprečavanju bolesti. Ishrana nijeisključivi faktor koji uslovljava napred navedeno, ali je postojan i celovekovni činilac. Zato

ima smisla menjati nepravilne navike. Evo nekoliko jednostavnih intervencija koje ćedovesti do toga da ishrana postane pozitivan zdravstveni uticaj:

Napravite plan ishrane; Planirajte nabavku namirnica; Planirajte obroke i trudite se da obedujete u isto vreme; Napravite plan nedeljnog jelovnika; Izbegavajte masnu, jako zasoljenu i hranu bogatu šećerom; Postepeno menjajte maslinovim uljem druge vrste ulja i masnoća; Koristite u ishrani više voća i povrća; Umesto industrijskih supa (supa iz kesice) jedite domaće supe i čorbe; Dajte prednost kuvanom mesu, mesu pečenom u rerni ili na roštilju u odnosu na

prženo i pohovano; Isto važi za ribu; Postepeno isključite iz ishrane pohovanu i u dubokom ulju prženu hranu; Povrće radije kuvajte, pecite u rerni ili na gril tiganju; Jedite više salate, tj. povrća u sirovom/svežem stanju i koristite maslinovo ulje kao

preliv; Isključite iz ishrane mesne prerađevine, viršle, paštete i sl; Makar dva puta nedeljno jedite ribu; Ne dozvolite da dan prođe bez voća. Pojedite svakog dana najmanje jednu voćku; Izbegavajte ili još bolje, potpuno odustanite od “brze” hrane; Svakoga dana pijte dovoljno vode.

Kupujte pametno!

U kupovinu krenite siti i sa spiskom namirnica koje ste planirali da kupite; Lista za kupovinu treba da je u saglasju sa prethodno napravljenim planom ishrane; Čitajte etikete na prehrambenim proizvodima, obratite pažnju na sastav namirnica; Ne kupujte hranu koju ne bi trebalo da jedete. Ako je unesete u kuću pre ili kasnije

ćete je i pojesti; Ne kupujte prerađenu hranu, tj. kupite meso, a ne mesne preraževine; Kupite samo planirane količine (po spisku koji ste napravili). ne možete pojesti ono

što niste uneli u kuhinju ili frižider.

Kuvajte pametno!

Pripremite samo onoliko hrane koliko vam je potrebno za obrok; Prepolovite količinu masnoće koja je preporučena u receptu. Neće biti razlike u

ukusu hrane, ali je razlika značajna u kalorijskoj vrednosti; Kuvajte jednostavna jela, čorbe, variva, pecite meso ili ribu, grilujte povrće; Ne pohujte, ne pržite u dubokom ulju; Uklonite kožicu i svu vidljivu masnoću sa mesa;

Čorbe i soseve zgušnjavajte pireom od krompira ili gustinom; Smanjite količinu soli u ishrani. Umesto soli koristite začine.

Jedite pametno!

Uvek jedite za stolom; Ne jedite dok kuvate; Ne jedite “da se ne baci”; Kad obedujete, uživajte u hrani. Ne gledajte televizijski program, ne čitajte, ne

rešavajte porodične nio druge probleme; Uvek servirajte hranu kao da ste u restoranu ili na svečanom ručku. Hrana treba da

prija svim vašim čulima; Na tanjir stavite onoliko hrane koliko nameravate da pojedete. Ne iznosite na sto

šerpe i činije.

SPECIFIČNOSTI ISHRANE RAZLIČITIH KATEGORIJA STANOVNIŠTVA

ISHRANA STARIH LJUDI

Statistika većine privredno razvijenih zemalja pokazuje stalno povećanje brojastarih osoba u ukupnoj populaciji. Slično je i u našoj zemlji.

Dužina života, tok starenja, i zašto ne reći, i kvalitet života u kasnijem životnomdobu, zavise od više više faktora: od uslova života, počevši od najranijeg detinjstva,naslednih osobina, zanimanja, uslova rada, navika kao što su fizička aktivnost i načinishrane.

Nema sumnje da će optimalan i odgovarajući unos hranljivih materija obezbeditineke od preduslova za dug život i očuvanje zdravlja. Naprotiv, loše navike u ishrani, kakou izboru i kvalitetu namirnica, načinu pripreme, ritmičnosti obroka, tako i u navikama kojese tiču zastupljenosti i količine pojedinih vrsta hrane, značajno utiču na oboljevanje,kvalitet života, dužinu života, umiranje.

Neuravnotežena i nepravilna ishrana predstavljaju faktor rizika za pojavu mnogihhroničnih nezaraznih oboljenja. A u starijoj populaciji su hronične nezarazne bolestinajzastupljeniji poremećaji zdravlja.

Prekomerna telesna masa i gojaznost predstavljaju značajan faktor rizika za: insulinnezavisni dijabetes melitus, arterijsku hipertenziju, aterosklerozu i konsekventno:koronarnu bolest, cerebrovaskularne bolesti...

Najznačajniji disbalansi savremene ishrane (i ishrane starijih, takođe) odnose se na: Visok unos ukupnih kalorija (ukupan energetski unos); Visok unos holesterola; Visok unos zasićenih masnih kiselina;

Nepovoljan unos između pojedinih minerala (višak natrijuma, manjak kalijuma,nepovoljan odnos između kalcijuma i fosfora, itd.);

Nizak unos dijetetskih vlakana; Nizak unos minerala i vitamina (tj. nizak unos povrća i voća); Unos alkohola.

Na osnovu pomenutih činjenica i naučnih i kliničkih studija koje usmeravaju svojupažnju na kvalitet i količinu namirnica koje treba da sadrži ishrana određenih starosnihkategorija, savremena medicina i dijetetika formulišu preporuke, ukljucujući i preporukeza ishranu starijih ljudi, sa posebnim preporukama ishrane, kad osim specifičnosti životnogdoba postoji i poremećaj zdravlja.

Poremećaji zdravlja i neka stanja koja su posledica nepravilne ishrane česta su upopulaciji starih i kod velikog broja starih osoba je potrebna specifična i stručnadijetoterapija uz uvažavanje činjenice da jedan broj starijih ljudi ima problema da obezbedinovac za kvalitetne namirnice, tehničke probleme kad je u pitanju nabavka, kao i pripremahrane. Često su prisutne i teškoće sa hranjenjem, koje vode u nepravilnosti izboranamirnica, forme i načina hranjenja, što može rezultirati kvalitativno i kvantitativnojednoličnom, a time i nepravilnom i kvalitativno nedovoljnom ishranom.

Postoje i fiziološka ograničenja koje životno doba sobom nosi, kao što su gubitakzuba, degenerativne promene pljuvačnih žlezda, sluznice želuca i creva, smanjenjekoncentracije želudačne kiseline, izlučivanja digestivnih enzima neophodnih za pravilnorazgrađivanje i iskorišćavanje sastojaka iz hrane, kao što su, belančevine, masti, ugljenihidrati, vitamini, mineralne materije. S druge strane, prisutne su, ponekad, patološkepromene kao što su: ateroskleroza, hipertenzija, srčana insuficijencija, hepato-renalnainsuficijencija. Iz navedenih razloga je transport energetskih, gradivnih i zaštitnih materijaiz hrane otežan, kao i izlučivanje štetnih produkata metabolizma.

Energetske potrebe su obično manje nego u mladosti zbog čega raste potreba zakvalitetnijom ishranom uz smanjeni unos masti, obilan unos voća i povrća i kvalitetnihizvora belančevina, što obezbeđuje visoku biološku vrednost ishrane, a pri čemu jesmanjen energetski unos.

Cilj ovakve ishrane je prevencija gojaznosti, šećerne bolesti, kardiovaskularnih imalignih oboljenja.

Kako su masti dugo bile favorizovane u ishrani svih uzrasnih kategorija, nije retkoda stari ljudi zadrže tu naviku i nastave sa unosom namirnica koje su bogate mastima.Nutritivne preporuke glase da se ukupni unos masti mora ograničiti na najviše 30 %dnevnog unosa i to da unos masti iz namirnica životinjskog porekla ne sme biti veći od 10% ukupnog unosa. Ostatak treba obezbediti iz nerafinisanih ulja (maslinovo, susamovo,nerafinisano suncokretovo ulje). Preporučljivo je da makar 3 % dnevnog unosa budu tzv.polinezasićene masne kiseline, što se obezbeđuje povećanim unosom ribe (nekolikoobroka ribe sedmično).

Kontrolisani unos holesterola smanjuje rizik porasta serumskih vrednostiholesterola, naročito što je sa godinama, porast nivoa serumskog holesterola uglavnom naračun porasta holesterola niske gustine (LDL ili »loš« holesterol). Promene u ishranimogu značajno da utiču na nivo ove holesterolske frakcije, koja ima veliki uticaj nanastajanje ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

Učešće ugljenih hidrata u ishrani treba da obezbedi najmanje 50 -60 % ukupnogdnevnog energetskog unosa. Preporuke su da najveći deo treba da budu tzv. složeniugljeni hidrati bogati dijetnim vlaknima (cerealije, proizvodi od integralnog brašna, žitariceu integralnom obliku, povrće i voće). Ove namirnice (ukoliko ne postoji prethodno stečenanavika njihovog korišćenja u ishrani), treba postepeno uvoditi da bi se sprečile eventualneneprijatnosti tipa nadimanja, pojačanog stvaranja gasova, poremećaja u pražnjenju creva.U svakom slučaju, količina vlakana ne bi trebalo da prelazi 20 ili 30 g dnevno. Unos tzv. prostih šećera (med, šećer, slatkiši) treba da bude svedan na manje od 10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, a posebno kod osoba sa poremećajemmetabolizma šećera. Unos hranljivih materija porekla iz belančevina treba da učestvuje sa 0,75g/kg/dan,od kojih najmanje 50 % treba da bude iz namirnica kao što su posna mesa, riba, jaja (do 4nedeljno), jogurt, posni sirevi.

Preciznija planiranja energetskih potreba starih osoba vrše se prema preporukamaekspertnih grupa za ishranu, mada u većini preporuka nisu posebno izdvojene preporukeza pojedine dekade posle 55. ili 65. godine života. Generalno, energetske potrebe su manjenego kod mlađe populacije kako zbog smanjene fizičke aktivnosti tako i zbog smanjenihprofesionalnih obaveza i angažovanja.

Značajno se smanjuje i aktivna mišićna masa, kao posledica neaktivnosti, ili zbogprisustva poremećaja zdravlja. Iz navedenih razloga preporuke su 30 do 35 Cal/kg telesnetežine na dan, odnosno 1900 -2300 Cal/dan. Ako je energetski unos ispod 1500 Cal/dan, iuz to ishrana jednolična po vrsti namirnica postoji problem podmirivanja potrebaesencijalnih nutritivnih materija, tj. onih hranljivih materija koje moraju biti unete hranomjer telo ne može da ih stvori niti da skladišti viškove.

Potrebe u vitaminima i mineralnim materijama

Vitamini B kompleksaBrojne analize pokazuju da je unos vitamina B 6 manji od potrebnog. Ovaj vitamin

je vrlo značajan u metabolizmu aminokiselina i masti i preporučeni dnevni unos od 2 mgtreba kod starijih povećati za najmanje 15 %. Slično važi i za vitamine B 2 i B12 koji sekod starijih ljudi manje unose i slabije iskorišćavaju.

Hrana u kojoj ima vitamina iz B kompleksa: žitarice, jaja, meso, zeleno lisnatopovrće, sirevi...

Za ostale vitamine rastvorljive u vodi (vitamin C, pantotenska kiselina, folnakiselina) preporuke se ne razlikuju u odnosu na preporuke za mlađe uzrasne grupe, iobezbeđuje ih uravnotežena i raznovrsna ishrana.

Među vitaminima rastvorljivim u mastima jedino su potrebe u vitaminu A manjekod starijih osoba. Izgleda da je jetra starijih ljudi sposobna da efikasnije kumuliravitaminske rezerve kao i da je apsorpcija retinola i beta karotena bolja. Zbog toga sesmatra da je preporučenih 1000 mikrograma/dan previše, pa se preporučuje 800mikrograma/dan, jer su otkriveni mogući toksični efekti pri većem unosu.

Izvori vitamina A u hrani su: jaja, mlečni proizvodi, džigerica, šargarepa.

Zbog izrazitog antioksidativnog potencijala vitamina E i njegove zaštitne uloge uaterogenezi i očuvanja imunog statusa, ovaj vitamin se često preporučuje u povećanimdozama. Toksični efekti nisu poznati.

Izvori vitamina E u hrani su: orasi, hleb od celog zrna žitarice, biljna, nerafinisanaulja.

Unos vitamina D treba da je 12 mg/dan, osim ako se ne radi o osobama koje suminimalno pokretne ili nepokretne. Dodaje se oprezno, isključivo po kliničkimindikacijama. Adekvatni unos mlečnih proizvoda, ribe i ribljeg ulja će zadovoljiti potrebe.

Što se tiče vitamina K, raznovrsna ishrana će obezbediti dovoljne količine (spanać,blitva, zelje, zelena salata, kelj, jaja, paradajz...).

Kad su u pitanju mineralne materije, važno je zadovoljiti potrebe u kalcijumu. Tose naročito odnosi na žene u periodu menopauze. Uobičajeni unos bi trebalo da obezbedi800 mg/dan, ali se preporučuju i doze do 1500 mg/dan.

Novija istraživanja ukazuju na potrebu sistematskog praćenja unosa magnezijumakod starijih osoba kod kojih postoji rizik da se javi deficit, i to iz nekoliko razloga: slabaapsorpcija, popuštanje funkcije bubrega i smanjena adaptibilnost na stres. Zato sepreporučuje dodavanje magnezijuma, a naročito osobama koje su u kolektivnom smeštaju.

Deficit gvožđa nije čest, osim u poremećajima kada se gubi veća količina krvi, prilošoj apsorpciji ili pod uticajem lekova koji remete saturaciju gvožđem. Preporuke iznose10 mg/dan.

Potrebe za cinkom su iste kao kod mlađe populacije. Jedino u slučaju prisustvahroničnih bolesti zahtev organizma je veći. Ima ga u mesu, mlečnim proizvodima, siru,žitaricama.

Ovako iskazane dnevne potrebe u pojedinim materijama treba obezbediti iz hrane isamo razuman izbor namirnica će biti uslov da se potrebe zadovolje. Monotonija u ishraniobezbeđuje visoku verovatnoću za nastajanje raznih vrsta deficita, što je rizik zaoboljevanje i ranije umiranje.

Starijim osobama se često savetuje korišćenje vitaminskih i mineralnih dodataka uishrani u tabletiranom obliku, međutim, količine koje prevazilaze preporučene za nekolikoputa, mogu imati negativne efekte, pa sa takvim terapijskim intervencijama treba bitikrajnje obazriv i pribegavati im iskjučivo uz stručnu kontrolu.

U zaključku: pri planiranju ishrane starijih osoba mora se misliti na to da se kolikose može uspori proces starenja, da se spreci nastajanje bolesti ili ukoliko je poremećajzdravlja prisutan, da se spreče komplikacije i ublaže posledice, a sve u cilju podizanjakvaliteta i zadovoljstva života.

Primer dnevnog jelovnika:

Doručak (oko 8 h): 2/3 šolje pahuljica od žitarica (ječmene, ovsene, ražane... kornfleks...)sa dodatkom suvog voća (npr. suvo grožđe) u 200 ml jogurta ili obranog mleka.

Prepodnevna užina (oko 11 h): voće (npr. rendana jabuka).

Ručak (oko 14 h):

Činija bistre supe ili čorba od povrća.Piletina ili ćuretina (bez kožice i sa odstranjenom vidljivom masnoćom) pečena u rerni ilina roštilju ili dinstana.Bareno povrće kao prilog.Salata: paradajz začinjen mladim sirom, maslinovim uljem i seckanim peršunom.Hleb od integralnog oblika žitarica (1 parče)

Poslepodnevna užina (oko 16 h): voće (kompot).

Večera (oko 19 h):Riba (sardina ili tunjevina oceđena od ulja ili morska ili rečna riba pečena u rerni ili naroštilju)Prilog: baren krompir sa blitvom, začinjeno sa malo maslinovog ulja.

ISHRANA U TRUDNOĆI

Pravilna ishrana tokom trudnoće i prvim mesecima posle porođaja imamnogostruki značaj: treba da obezbedi normalan rast i razvoj ploda, sačuva zdravlje majkei omogući uspostavljanje i razvoj lučenja mleka.

S druge strane, nepravilna ishrana za vreme trudnoće, bilo da je nedovoljna ilipreobilna, ili neadekvatna u izboru namirnica, ugrožava zdravlje i život i trudnice i detetakoje nosi.

U stanjima kada trudnoću prate pojedina oboljenja (šećerna bolest, hipertenzija),nutritivni poremećaji (gojaznost, pothranjenost), specifična ishrana je sastavni deoterapijskog tretmana i ima za cilj da umanji rizike od pojave komplikacija ovih oboljenjapo zdravlje i majke i ploda.

Ne manji značaj se pridaje i ishrani zdravih i normalno uhranjenih trudnica, zbogposebnih nutritivnih potreba tokom trudnoće i laktacije, očuvanja zdravlja i sticanjazdravijih navika u ishrani i posle trudnoće.

Savremene preporuke za ishranu u trudnoći su vrlo slične savetima za zdravuishranu.

Ugljeni hidrati obezbeđuju najveći deo energije u ishrani. Unos ugljenih hidratatreba da obezbedi 55-65 % ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, i treba da je porekla izsledećih namirnica: krompir, žitarice i proizvodi od brašna (žito, ječam, pirinač, kukuruz),mahunarke (pasulj, grašak, boranija), povrće. Unos slatkiša i tzv. prostih šećera trebasmanjiti na najmanju meru, a prednost dati namirnicama sa visokim sadržajem dijetnihvlakana ( žitarice u integralnom obliku, crni hleb, povrće).

Tokom trudnoće belančevine treba da obezbede oko 12 % ukupnih energetskihpotreba. Kod žena čija je ishrana raznovrsna i mešovita, u toku trudnoće se preporučujejoš dodatnih 6g belančevina na dan. Povećanje unosa belančevina je neophodno i kad seradi o hronično pothranjenim osobama i trudnicama u čijoj ishrani nedostaju biološkivredni proteini. Kad je u pitanju izbor namirnica koje su izvor proteina, treba, kad god jemoguće birati namirnice koje ne sadrže mnogo masti: posna mesa (teleće, juneće, pileće),ribu, mleko i mlečne proizvode sa nižim sadržajem mlečne masti, belance jajeta, sveže i

sušeno mahunasto povrće (pasulj, soja, grašak, sočivo), koštunjave plodove. Sve ovenamirnice su u isto vreme i dobar izvor gvožđa, fosfora, joda, kompleksa vitamina B.

Masti treba da obezbede do 30 % dnevnog energetskog unosa. Polinezasićenemasne kiseline učestvuju u ovom energetskom doprinosu sa 7,5 % i neophodne su zarazvoj i rast fetusa, a naročito za razvoj nervnog sistema, nekih struktura oka ikardiovaskularnog sistema. Izvori ovih masnih kiselina su namirnice biljnog porekla, anaročito soja, biljna ulja, npr. maslinovo, riba.

Unos vitamina i mineralnih materija se može obezbediti iz voća i povrća ( najmanjepet obroka dnevno), radije nego rutinskim propisivanjem vitamina i mineralnih dodataka,jer dobro izbalansirana ishrana će pokriti povećane potrebe za vitaminima i mineralima.Samo ukoliko postoje jasno klinički dokazani deficiti, treba intervenisati medikamentno ito isključivo po savetu lekara. Rutinska i nekritična primena multivitaminskih i mineralnihdodataka nema uvek zdravstvenog smisla i koristi, a može da bude štetna.

Radi bolje iskoristljivosti unetih hranljivih materija, ali i zbog prevencije fetalnihoštećenja i pojave fetalne zavisnosti, trudnicama se savetuje izbegavanje alkoholnih pića,kofeina (kafa, kakao, čaj, kola napici) i cigareta.

Da rezimiramo: u ishrani zdravih trudnica preporučuje se upotreba sledećihnamirnica:

mlečni proizvodi sa manjim sadržajem mlečne masti; polubeli i crni hleb, žitarice u integralnom obliku; voće i povrće, posebno u svežem stanju; posna mesa i riba; biljna, hladno ceđena ulja; dovoljan unos tečnosti.

Ovakvom ishranom biće zadovoljeni svi energetski i nutritivni zahtevi i obezbediće senormalan razvoj i rast ploda, i sačuvati zdravlje majke.

Kod trudnica čija je ishrana vegeterijanska, a uključuje mlečne proizvode i jaja,može doći do deficita vitamina B12, vitamina D, kalcijuma i gvožđa zbog isključivanja izishrane namirnica životinjskog porela. Kod ovih žena može se primeniti veštačkanadoknada multivitaminskim preparatima ili u ishrani povećati unos namirnica biljnogporekla, a koje sadrže veću količinu materija koje su u deficitu.

Vrlo je važan ravnomeran raspored obroka. Trebalo bi izbegavati duže periodegladovanja tokom dana. Doručkovati dovoljno! Ne zaboraviti male užine! Obavezno jedantopli obrok dnevno sa krompirom, povrćem ili salatom i komadom mesa ili ribe. Na ovajnačin će skoro sigurno biti pokrivene zahtevane dnevne potrebe za hranljivim materijama.Upotrebom jodirane soli može se sprečiti manjak joda. Dovoljan unos joda osiguraće seredovnim unosom morske ribe i mleka.

Poseban dijetetski režim se preporučuje u tzv. rizičnim trudnoćama, tj. kad postojespecifična stanja i oboljenja trudnice, kao što su adolescentska trudnoća, šećerna bolest,hipertenzija, gojaznost ili pothranjenost i tada treba intervenisati i posebnim, specifičnimrežimom ishrane. Najbolje bi bilo obratiti se za savet stručnjaku.

Za vreme trudnoće potrebe u kalorijama i hranljivim materijama jedva da sepovećavaju. Od četvrtog meseca trudnoće potrebno je unositi svega 200 - 300 dodatnihkalorija na dan. Ukupnu količinu unetih namirnica ne treba povećavati, a naročito ne jesti

za dvoje. Prednost valja dati namirnicama siromašnim u kalorijama, a bogatim uvitaminima i mineralnim matrijama (povrće, voće, krompir, hlebu proizvedenom od celogzrna, posnom mesu i ribi, mlečnim proizvodima). Optimalan porast telesne težine trebao bise kretati između 11 i 15 kg.

Bez obzira da li je trudnoća rizična ili ne, da li je trudnica vegeterijanka ili ne,prvorotka ili višerotka, uvek ima smisla potražiti stručan savet o ishrani. Na ovaj način,pravilnim odabirom namirnica, obezbeđuje se dobro zdravlje i majke i ploda i sprečavajudisbalansi, zdravstvene poteškoće i problemi koji mogu nastati zbog neadekvatne ishrane.

U trudnoći posebno obratiti pažnju na sledeće stvari: Ne konzumirati alkohol! Piti tečnisti u dovoljnim količinama! Ne jesti polupečeno, npr. stek ili sveže meso, npr. tartar biftek (opasnost od

toksoplazmoze!) Ne piti nekuvano mleko i proizvode od nekuvanog mleka (opasnost od listerioze!) Voće i povrće dobro oprati pre upotrebe.

PREPORUKE

Mleko i mlečni proizvodi:Obezbediće zadovoljenje potreba za belančevinama, vitaminima A, B1 i B2 i mineralima(kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, jod).Preporučene količine: Od 1. do 6. meseca trudnoće 400 - 500 ml/dan mleka i 20 - 30 gsira, Od 7. do 9. meseca trudnoće 500 - 600 ml/dan mleka i 50 g sira.Namirnice koje se preporučuju: pasterizovano mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko (3,5 %masti), sirevi naročito bogati kalcijumom (Gauda, Edamer).

Jaja:Obezbediće zadovoljenje potreba za belančevinama i vitaminima A, D, B2.

Preporučene količine: do 4 komada nedeljno.

Meso i mesne prerađevine:Obezbediće zadovoljenje potreba za belančevinama, vitaminima B1 i B6 i mineralima(gvožđe, cink, bakar).Preporučene količine: 100 - 150 g/dan, tj jedna manja šnicla.Namirnice koje se preporučuju: sve vrste posnijeg mesa.

Hleb i testenina:Obezbediće zadovoljenje potreba za dijetnim vlaknima i vitaminima: folna kiselina, B1 i B6.Preporučene količine: 3-4 kriške hleba na dan, ili porcija testenine ili pahuljice (ražane,ovsene, pšenične...) Namirnice koje se preporučuju: crni hleb, hleb od celog zrna, durum testenina.

Riba:

Obezbediće zadovoljenje potreba za proteinima i jodom.Preporučene količine: 150 - 200 g/dan.Namirnice koje se preporučuju: plava morska riba, posnija rečna riba

Povrće:Obezbediće zadovoljenje potreba za dijetnim vlaknima i vitaminima: ß-karoten (provitaminA), vitamin C, folna kiselina.Preporučene količine: 150 - 200 g/dan i obavezno jedna porcija svežeg povrća (kaosalata).Namirnice koje se preporučuju: paprika, šargarepa, sve vrste zelja, spanać, brokoli,praziluk, luk, kupus, krompir...

Voće:Obezbediće zadovoljenje potreba za dijetnim vlaknima i vitaminima: vitamin C, folnakiselina.Preporučene količine: najmanje 150 - 200 g/dan svežeg voća.Namirnice koje se preporučuju: sveže voće, zavisno od godišnjeg doba. Voće je naročitopogodno za male međuobroke (bolje nego kolač ili slatkiš).

ISHRANA U PERIODU LAKTACIJE

Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana za rast i razvoj zdravog donesenogdeteta. Ono ima antibakterijska, antivirusna i antiparazitarna svojstva i na taj način štitizdravlje deteta. Dojenom detetu ne treba dodavati nikakvu drugu hranu ili tečnost u prvihšest meseci života. Dojenje, takođe, ima i značajne zaštitne efekte na zdravlje majke.Pravilna ishrana tokom trudnoće i prvim mesecima posle porođaja ima mnogostrukiznačaj: treba da obezbedi normalan rast i razvoj ploda, sačuva zdravlje majke i omogućiuspostavljanje i razvoj lučenja mleka. Pravilan izbor namirnica koji zadovoljavakvalitativno, i nešto povećan energetski unos, koji zadovoljava kvantitativne aspekteishrane, preduslov su za uspešnu laktaciju. Pravilna ishrana i adekvatan porast telesnetežine majke tokom trudnoće, su takođe, nužni za uspešno lučenje mleka.

Povećani zahtevi koji postoje u ishrani žene koja doji, i nutritivni i energetski,mogu se lako zadovoljiti mešovitom, raznovrsnom i dobro izbalansiranom ishranom.Energetski zahtevi su nešto veći nego u trudnoći, i iznose dodatnih 400-500 kcal/dan.Unos belančevina treba povećati za 11g/dan. Preporuke glase: posna mesa i riba, dovoljnekoličine voća (sveže, sušeno i kao kompot) i povrća, radi obezbeđivanja dovoljnogvitaminskog unosa, niskomasni mlečni proizvodi (jogurt, sir), razne žitarice u integralnomobliku, proizvodi od integralnog brašna. Unos vode treba da bude optimalan, jer iako unosvode ne utiče na stvaranje i lučenje mleka, važan je za dobro funkcionisanje organizmamajke. Ukupan dnevni unos treba rasporediti na 5-6 obroka, manjih po količini, a koji sesastoje od sledećih namirnica:

polubeli i crni hleb i integralne žitarice (pšenica, kukuruz, ječam, proso,pirinač...).

teletina, piletina, junetina, riba

mlečni proizvodi, jaja (do 4 nedeljno) hladno ceđena biljna ulja sveže i bareno povrće, leguminoze, krompir voće

Alkohol treba izbegavati, jer se izlučuje u mleku, mada su dozvoljene skromnekoličine (jedna čaša) vina ili piva.

Dojena deca majki pušača sporije napreduju, pa se savetuje prestanak pušenja iliukoliko majka ne posluša taj savet da ne puši pre podoja najmanje 90 min.

Kofein, koji se nalazi u nekim namirnicama (kafa, kola napici, čaj, kakao), seizlučuje u mleko. U slučajevima kad majka pije velike količine kafe i kola napitaka, ilikonzumira namirnice koje sadrže kofein, kod odojčeta može nastati poremećaj sna ipovećana iritabilnost zbog prisustva kofeina u serumu deteta.

Neke namirnice utiču na ukus i miris mleka (biber, beli luk, ljuti začini) pa ih trebaizbegavati.

Ukoliko kod majke postoji intolerancija na neke vrste hrane ili ukoliko posumnjada neke od namirnica koje konzumira u svojoj ishrani, izazivaju poremećaje varenja kododojčeta, treba da je isključi iz svoje ishrane na dve nedelje ili duže.

ZNAČAJ I PREDNOSTI DOJENJA

Značaj i prednosti dojenja za zdravlje deteta:

Deca koja su isključivo dojila najmanje šest meseci, su izložežena dvostrukomanjem riziku od obolevanja od malignih bolesti do 15. godine života od dece koja nisudojila.

Novorođenčad koja ne doje češće umiru od dijareje i češće obolevaju odgastrointestinalnih oboljenja nego deca koja se hrane isključivo majčinim mlekom.

Odojčad koja se pre drugog meseca života hrane gotovim preparatima na bazikravljeg mleka, izložena su dvostruko većem riziku da obole od šećerne bolesti.

Nedojena deca su izložena tri puta većem riziku od sindroma iznenadne smrtiodojčeta nego dojena deca.

Odojčad na veštačkoj ishrani izložena su pet puta većem riziku za razvoj infekcijaurinarnog trakta, nego dojena deca.

Odojčad koja se hrane gotovim preparatima češće obolevaju od infekcija disajnihputeva, nego isključivo dojena deca.

Zapaljenje srednjeg uha u uzrastu od jedne, odn, dve godine, je dva puta ređemeđu dojenom decom.

Među dojenom decom starosti jedne do dve godine znatno je niža stopa obolevanjaod crevnih parazita.

Što je dojenje duže, manje su šanse za razvoj nepravilnog zagrižaja vilice koddeteta.

Među decom iz siromašnih slojeva, hranjenim gotovim formulama beleži se znatnoveći broj slučajeva pothranjenosti.

Dojena donesena i nedonešena deca imaju bolji vid u uzrastu od 4 do 36 meseci uodnosu na nedojenu decu.

Kod odojčadi koja su hranjena isključivo majčinim mlekom izuzetno su retkideficiti oligoelemenata: bakar, kobalt, selen, mangan, hrom.

Značaj i prednosti dojenja za zdravlje majke:

Zaštitni značaj za pojavu maligniteta dojke: žene koje doje najmanje tri meseca,smanjuju rizik za razvoj karcinoma dojke pre menopauze za 50 procenata.

Prevencija osteoporoze: u poređenju sa ženama koje nisu dojile, među majkamakoje to jesu, u postmenopauzi se registruje znatno bolja mineralizacija kostiju i dvostrukoje ređa fraktura kuka.

Kontraceptivni efekti: prvih šest meseci dok doji i dok menstruacioni ciklus još nijeuspostavljen, majka je 98 % zaštićena od nove trudnoće, a posle ovog perioda stepenzaštite do ponovnog uspostavljanja ciklusa iznosi oko 96 %.

Zaštitni značaj za maligne bolesti jajnika: dojeći svako dete najmanje dva meseca,žena smanjuje rizik za pojavu karcinoma jajnika za četvrtinu.

Regulacija telesne težine: redukcija telesne težine majki koje doje je znatno brža upoređenju sa onima koje ne doje.

ISHRANA DECE

Ishrana dece ima svojih osobenosti koje su uslovljene uzrastom deteta, fiziologijomnjihovog organizma, polom, uslovima života. Pravilna ishrana je važna za obezbeđivanjeadekvatnog energetskog i gradivnog unosa neophodnih za rast i razvoj i za sticanjezdravih navika, koje ostaju kao moćan protektivni faktor za razvoj mnogih hroničnihoboljenja u kasnijim godinama života.

Ishrana novorođenčeta

Novorođeno dete je upućeno na ishranu majčinim mlekom. To je za dete najboljahrana, jer mu obezbeđuje optimalan unos svih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija.Zato je dojenje preduslov za napredovanje i zdravlje odojčeta, naročito u prvih šestmeseci života deteta, kad postoji fiziološka nezrelost sistema za varenje i bubrežnogsistema.

Majčino mleko zadovoljava i sve nutritivne potrebe za optimalan rast i razvoj uovom periodu. Ono ima beznačajnu alergogenost u odnosu na druge vrste mleka,dostupno je odmah, ne zahteva nikakve procedure pripreme, a uspešno dojenje osnažujeemocionalnu vezu majke i deteta. Važno je njegovo antiinfektivno svojstvo. Učestalostcrevnih infekcija je deset puta manja nego kod dece na veštačkoj ishrani. Majčino mlekoštiti od infekcije bakterijom Escherichia coli direktnim sprečavanjem rasta ove bakterije.Laktoferin iz majčinog mleka vezuje gvožđe, olakšava njegovu resorpciju i sprečavabakterije da ga koriste.

Od šestog meseca života detetu se u ishranu uvodi raznovrsna mešovita ishranakoja treba da sadrži kuvano povrće, sveže i kuvano voće, male količine mesa, kuvanožumance. Pravilno hranjeno dete ima lep ten, raspoloženo je, dobro spava i retko plače, imaurednu stolicu. Ishranom se moraju zadovoljiti potrebe rasta, onemogućiti pojave deficita iobezbediti fiziološke rezerve energetskih i gradivnih materija.

Ishrana deteta u drugoj godini života

Dete ovog uzrasta je fizički vrlo aktivno. Zna da slabije jede, da odbija određenevrste hrane, da biva probirljivo i jogunasto. U principu, ga ne treba siliti da jede namirnicekoje uporno odbija, već tu namirnicu zameniti energetski i nutritivno adekvatnomnamirnicom koju će prihvatati.

Ovo je uzrast kada još uvek postoje visoke energetske potrebe, visok zahtev zaproteinima, vodom, vitaminima. Ovo je, takođe, godina kada se stiču buduće navike uishrani, pa stoga se u drugoj godini detetovog života ishrana prilagođava ishrani odraslih,što je fiziološki omogućeno poboljšanim i zrelijim digestivnim funkcijama i razvijenimčulom ukusa. Oko osamnaestog meseca života dete treba da je savladalo uzimanje čvrstehrane. Dnevni unos mlečnih proizvoda treba da bude do 500 ml dnevno, pri čemu trebadavati prednost jogurtu, kis. mleku, siru. U izboru povrća prednost dati zelenom lisnatompovrću. Unos proteina se obezbeđuje iz mesa, ribe, jaja. Treba, koliko je god moguće,izbegavati industrijske mesne prerađevine: viršle, paštete, suhomesnate proizvode.

Voće i voćni sokovi su izvor vitamina neophodnih za rast i razvoj. Prednost datisveže ceđenim ili sokovima bez dodatog šećera.

Dinamika obroka je sledeća: tri veća obroka i dve užine (prepodnevna iposlepodnevna), vodeći računa o adekvatnom izboru namirnica, kako bi se izbegli deficiti.

Ishrana dece predškolskog i školskog uzrasta

Ishranu dece ovih uzrasta treba sagledati sa više aspekata. Ova kompleksnostpotiče od činjenice da na kvalitet ishrane pored hrane utiče i niz faktora koji dolaze izspoljne sredine, da se potrebe menjaju tokom detinjstva i adolescencije zbog kontinuiranihbioloških procesa rasta i razvoja, da dete ima i sopstveni nutritivni individualitet.Devojčice i dečaci imaju različit energetski i nutritivni zahtev. Već od šeste godine života,a naročito u pubertetu, dečaci imaju veću energetsku potrošnju.

Pravilna raspodela uzimanja hrane obezbeđuje detetu dovoljno energije za igru,sportske aktivnosti, dobru koncentraciju, okrepljujući san i odmor. Poželjno je da detedobija pet obroka dnevno.

Pravilan izbor hrane se odnosi na zastupljenost različitih kategorija namirnica.Belančevine treba da su porekla mesa i ribe, jogurta, sira, kiselog mleka. Ugljeni hidrati izrazličitih vrsta povrća i žitarica. Masti iz nerafinisanih biljnih ulja. Količinu prostih šećera(slatkiša), treba, koliko je god moguće redukovati iz najmanje dva razloga: nutritivno je toniskovredna hrana, a drugi razlog je prevencija karijesa.

Ishrana, svakako treba da je mešovita, raznovrsna, sa adekvatnim unosombelančevina, ugljenih hidrata, masti, mineralnih matreija i neophodnih vitamina. Izbornamirnica je vrlo važan, jer sticanje zdravih navika u ishrani je važno za buduće ponašanjekad je hrana u pitanju, sa posebnim naglaskom da se uravnoteženom i mešovitomishranom, ispravnom po količini i odabiru namirnica vrši prevencija mnogih budućihzdravstvenih poremećaja.

SPECIFIČNOSTI ISHRANE KOD NEKIH ZDRAVSTVENIH POREMEĆAJA

ISHRANA KAO PREVENCIJA HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTIStanovništvo zapadnih zemalja i zemalja u razvoju pati od masovne pojave

gojaznosti i hroničnih degenerativnih bolesti. Među hroničnim bolestima dominiraju bolestikardiovaskularnog sistema (ateroskleroza, koronarna bolest), cerebrovaskularne bolesti imaligna oboljenja, međutim rasprostranjeni su i brojni drugi zdravstveni problemi: povišennivo holesterola u krvi, diabetes mellitus, bolesti koštanozglobnog sistema, poremećajiimuniteta, kožne bolesti, itd.

Iskustvo pokazuje, a istraživanja potvrđuju da hronična masovna nezaraznaoboljenja predstavljaju značajan problem i poprimaju karakteristike epidemije.

Društveni i medicinski značaj hroničnih nezaraznih oboljenja proističe iz njihovihsocio-medicinskoh obeležja: rasprostranjenost, zastupljenost, hronični tok, ograničenaradna sposobnost, umanjen kvalitet života, invalidnost i prevremena smrt.

Zajednička obeležja tih oboljenja su multiuzročnost, podmuklost, ireverzibilnost,dugotrajnost lečenja, pogoršanja i poseban karakter zdravstvene zaštite.Multiuzročnost se odnosi na istovremeno štetno delovanje dva ili više faktora rizika.Podmuklost je takođe karakteristika ovih oboljenja pa se prava dijagnoza ne postavljapravovremeno.Ireverzibilnost se odnosi na definitivna oštećenja tkiva i organa prouzrokovanadugotrajnim razvojem tih oboljenja.Dugotrajnost je sinonim za njihovo doživotno trajanje.Poremećaj funkcije sreće se kod svih ovih bolesti s tim što je stepen poremećaja različit urazličitim fazama bolesti.Dugotrajnost lečenja proizilazi iz hroničnog i progredijentnog toka oboljenja.

Pojava hroničnih degenerativnih bolesti uzrokovana je uzajamnim dejstvom izmeđupredispozicije, načina života i faktora spoljne sredine. Način života - znanje, navike,ponašanje i faktori spoljašnje sredine su potencijalno promenljivi faktori, koje možemokontrolisati i usmeravati u pozitivnom pravcu. Na njihovoj modifikaciji se zasnivajusavremeni programi za prevenciju hroničnih degenerativnih bolesti. Otklanjanje faktorarizika je takođe nešto na šta pacijent sam može svesno i aktivno da utiče.

Šta su faktori rizika na koje možemo uticati? To su stanja, oboljenja, osobine, navike i ekološki uslovi koji povećavaju

mogućnost i verovatnoću pojave odrećenih oboljenja ili smrti, a najznačajniji su:1. Neuravnotežena i nepravilna ishrana.

2. Fizička neaktivnost.3. Pušenje.4. Zloupotreba alkohola.5. Stres.6. Zagađenje sredine.

Otklanjanje faktora rizika, ili njihova značajna supresija, predstavlja primer aktivnezaštite zdravlja, brige o svom zdravlju i pravovremene prevencije oboljenja čiji razvoj tifaktori ubrzavaju i pojačavaju.

Neuravnotežena i nepravilna ishrana predstavljaju faktor rizika za pojavu mnogihhroničnih nezaraznih oboljenja.

Gojaznost predstavlja značajan faktor rizika za: insulin nezavisni dijabetes melitus,art. hipertenziju, aterosklerozu i konsekventno: koronarnu bolest, cerebrovaskularnebolesti...

Navešćemo ajznačajnije disbalanse savremene ishrane:1. Visok unos ukupnih kalorija (ukupan energetski unos)2. Visok unos holesterola3. Visok unos zasićenih masnih kiselina4. Nepovoljan unos između pojedinih minerala (višak natrijuma, manjak kalijuma,

nepovoljan odnos između kalcijuma i fosfora, itd.)5. Nizak unos dijetetskih vlakana6. Nizak unos minerala i vitamina (tj. nizak unos povrća i voća)7. Unos alkohola

Znanje i aktivno učešće o odabiru namirnica koje koristimo kao hranu odličan jepočetak u sprečavanju bolesti ili dodatna terapija kad nas prisustvo bolesti već remeti usvakodnevnom funkcionisanju. Svesnim učešćem u tome kakve i koje namirnice koristimokao hranu, preuzimamo kontrolu i odgovornost za sopstveno zdravlje. Takođe, svešću otome koja hrana za naše telo nije hrana, već opterećujuća i ugrožavajuća materija, ikontrolom nad unosom te hrane smanjujemo ili potpuno eliminišemo šansu za obolevanje ipoboljšavamo kvalitet sopstvenog života.

Dodatnim aktivnostima i promenama u ponašanju, kao što su redovna fizičkaaktivnost, odustajanje od navika kao što su upotreba alkohola i duvana, pozitivnimživotnim stavom i ponašanjem prema sebi, drugima i okruženju, učinićemo da nam životbude kvalitetniji i neopterećen saniranjem posledica pogrešnog ponašanja i navika

RACIONALNA ISHRANA PACIJENATA SA INSULIN NEZAVISNIMDIJABETESOM

Lečenje hroničnih, dugotrajnih, doživotnih poremećaja zdravlja ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignuća, uslova pod kojima se sprovodi, iskustva, znanja iveštine lekara i medicinskog osoblja. Složenost lečenja uslovljena je prirodom samogoboljenja s jedne i učešćem bolesnika u procesu lečenja, s druge strane.

Šećerna bolest je doživotno oboljenje, promenljivog toka i sa progredijentnimoštećenjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi oštećenja napreduju tokom vremena.

Nivo zdravlja i ishod oboljenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije već i odnavika i ponašanja samog pacijenta i njegovog aktivnog učešća u procesu lečenja.

Lečenje hroničnih poremećaja zdravlja kao što je šećerna bolest, naročito insulinnezavisni dijabetes melitus, utemeljeno je na vođenju zdravog načina života koji proističeiz svesti čoveka da njegovo bolje zdravlje u prvom redu zavisi od njega samog, odnjegovog ponašanja, navika, životnog stava, pozitivnog stava o zdravlju i zdravom načinuživota, povećavanja nivoa znanja o bolesti i načinima lečenja...

Postavljanjem dijagnoze šećerne bolesti, naročito oblika nezavisnog od insulina(tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus ili tip II), potrebno je utvrditi i faktore rizika iupoznati pacijenta sa njima. Gojaznost je često prisutna kod ovih pacijenata i sreće se kod70-80 % ljudi koji pate od ovog poremećaja zdravlja. Pacijent se mora upoznati sačinjenicom da je njegovo sadašnje oboljenje dobrim delom uslovljeno gojaznošću, kao i dakvalitet lečenja i života zavise od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne masesmanjuje se rezistencija na insulin, povećava iskoristljivost glukoze, srazmerno smanjujenivo glikemije, a time je lečenje uspešnije i kvalitet života veći. Ono što pacijent svakakotreba da zna je činjenica da se šećerna bolest ne može uspešno lečiti ukoliko se ne obratipažnja i na lečenje gojaznosti.

Lečenje gojaznosti, tj. mere i aktivnosti usmerene na smanjenje značajnogpovećanja telesne mase, mora se sprovoditi pod stručnim vođstvom i sa aktivnomsaradnjom pacijenta, jer nagle i restriktivne mere izlažu pacijenta brojnim zdravstvenimrizicima. Terapija se usmerava na promene navika u ishrani i odabir adekvatnih namirnicakako bi se izbegle neprijatnosti i tegobe kao što su brzo zamaranje, malaksalost,hipoglikemijske reakcije.

Umerena fizička aktivnost je dalja preporuka jer se na ovaj način, osim pozitivnihefekata u lečenju gojaznosti, uravnotežava metabolizam, povećava prag emotivnetolerancije i svakako postiže doživljaj boljeg zdravlja. Kako u toku fizičke aktivnostimišiči za svoj rad pretežno koriste energiju koja potiče od masnog tkiva, na ovaj način sekod bolesnika koji pate od insulin nezavisnog oblika dijabetesa štede ćelije pankreasa kojesu još sposobne da luče insulin.

Iskustvo je pokazalo da bi se skoro polovina pacijenata kod kojih jedijagnostikovan insulin nezavisni oblik dijabetesa, mogli uspešno lečiti primenomracionalne ishrane i adekvatnom fizičkom aktivnošću prilagođenoj godinama života, polu,opštem stanju zdravlja, a bez ili sa smanjenom upotrebom lekova koji spadaju u grupuoralnih hipoglikemika (preparati sulfonilureje i bigvanidina).

Pravilna ishrana može značajno da ublaži posledice već prisutnog poremećajazdravlja i da značajno odloži ili spreči eventualne komplikacije bolesti. Postoji preporuka,data od strane Svetske zdravstvene organizacije, koja je vodič za ishranu odraslimosobama svih starosnih grupa, a namenjena je prevenciji i korigovanju poremećajahroničnih nezaraznih bolesti, uključujući i šećernu bolest.Ona glasi: Održavati telesnu težinu u granicama do max. 10% iznad vrednosti idealne telesne

težine za određenu starosnu dob i pol. U ishrani koristiti raznovrsnu hranu. Voće i povrće svakodnevno koristiti u ishrani u svežem stanju i termički obrađene.

U ishrani koristiti namirnice koje sadrže obilne količine dijetnih vlakana (celuloznabiljna vlakna) kao što su leguminoze, proizvodi od integralnih žitarica, povrće, voće...

Isključiti iz ishrane, koliko je moguće, masnoće svih vrsta, osim nerafinisanih biljnihulja.

Isključiti ili značajno ograničiti upotrebu alkoholnih pića i slatkih gaziranih napitaka. Svesti na najmanju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu. Ograničiti unos soli do 2 g dnevno. Izbegavati ili svesti na minimum upotrebu slatkiša i rafinisanih žećera.

Biljna dijetna vlakna na razne načine doprinose boljem varenju i adekvatnojeliminaciji otpadnih materija, a utiču i na regulisanje metabolizma ugljenih hidrata i masti.Imaju značajnu ulogu u prevenciji malignih oboljenja digestivnog trakta, regulaciji telesnemase, regulaciji pražnjenja debelog creva. Iz svih navedenih razloga, ishrana bogatabiljnim vlaknima predstavlja integralni deo racionalnog pristupa ishrani osoba kod kojihpostoji smanjena tolerancija na glukozu ili razvijen oblik šećerne bolesti.

Obroci koji sadrže ova vlakna ispunjavaju želudac svojim povećanim volumenomkoji je posledica bubrenja ovih vlakana, usporavaju njegovo pražnjenje, povećavaju osećajsitosti. Dijetna vlakna povećavaju zapreminu stolice i brzinu pasaže duž debelog creva.Rastvorljiva biljna vlakna ograničavaju i smanjuju nivo holesterola, vezuju za sebe žučnekiseline i na taj način utiču na resorpciju i metabolizam holesterola.

Unos dovoljnih (optimalnih količina, jer ni sa ovim komponentama ishrane ne valjapreterivati), osim što povećava osećaj sitosti, smanjuje potrebu za unosomvisokoenergetskih supstanci, slatkiša, čokolade, kolača... pa i na taj način doprinosiregulisanju problema gojaznosti.

Regulacija glikemije (nivoa šećera u krvi) se poboljšava kod upotrebe namirnicakoje sadrže dijetna vlakna, naročito onih koje su bogate u pektinima, kao što su npr.jabuke, zobene pahuljice, hleb od celog zrna žitarica, povrće, leguminoze.

Shodno svemu rečenom, postoji preporuka za ishranu pacijenata kod kojih postojiniska tolerancija na glukozu ili je već prisutan neki oblik šećerne bolesti, a sastoji se uprihvatanju smernica u načinu i navikama u ishrani i kulturi življenja.

Ova preporuka uključuje uputstva o ritmičnosti obroka (pravilnoj raspoređenostiobroka tokom dana u zavisnosti od aktivnosti pacijenta), kao i o adekvatnom odabiruhrane koja se koristi pri pripremi obroka.

Namirnice koje valja izbegavati ili isključiti iz ishrane su namirnice sa mnogomasnoća i šećera, zatim, kafa, čokolada, cigarete, alkohol.

Namirnice koje se preporučuju za svakodnevno korišćenje su integralni pirinač,ovas, raž, kukuruz, ječam, heljda, pšenične klice, integralne testenine, hleb od celog zrnažitarice, povrće: kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija, spanać, karfiol, crni luk, cvekla,svo zeleno povrće. Još se preporučuje: lekovito i začinsko bilje: beli luk, žalfija, lavanda,uva, hmelj, origano, cimet, čajevi, voćni i zeleni čaj, mahunarke: pasulj, sočivo, grašak,soja, rogač, voće: jagode, trešnje, višnje, kajsije, kruške, dunje i bobičasto voće (maline,jagode, borovnice, kupine), semenke: suncokret, bundeva, susam, laneno seme, maslinovoulje, masline, koštunjavi plodovi: lešnik, badem, tofu (sojin sir), pečurke, riba.

Namirnice sa smanjenim sadržajem masti koje se povremeno mogu koristiti uishrani su obrano mleko, kiselo mleko, jogurt, svež kravlji sir.

Posebno se preporučuje dodatno unošenje namirnica bogatim: magnezijumom,hromom, vitaminima E, C, B kompleksa.

Zaslađivači koji se mogu koristiti su fruktoza, sorbitol, ječmeni ili pirinčani slad,aspartam, manitol, saharin. Restrikcija namirnica koje sadrže šećere iz grupe disaharida i monosaharida(slatkiši, čokolada, gazirani slatki napici, džemovi, slatko, kolači...) je neophodna , jer seovi ugljeni hidrati brzo razlažu, resorbuju i vrlo brzo dospevaju u krv čime se naglo diženivo šećera u krvi. Nezavisno od vrste šećerne bolesti, unos ovih namirnica prouzrokujenagla i velika kolebanja glikemije.

Kod pacijenata koji boluju od insulin nezavisnog oblika dijabetesa promenomnavika u ishrani može se značajno poboljšati stanje poremećaja i uticati na komplikacijebolesti, dok se pacijenti koji primaju insulinsku terapiju edukuju u pravcu korekcijedijetetskih navika. I za pacijente iz prve, kao i za one iz druge grupe, neophodno je daistovremeno budu kontrolisani od strane lekara koji prati tok i upravlja lečenjem njihoveosnovne bolesti, tj. šećerne bolesti.

RACIONALNA ISHRANA PACIJENATA KOD KOJIH POSTOJE POVEĆANEVREDNOSTI HOLESTEROLA I TRIGLICERIDA U SERUMU

Hiperholesterolemija (povećan nivo holesterola u serumu) i hipertriglicidemija(povećane vrednosti triglicerida u serumu) su najznačajniji faktori rizika aterogenezu, tj.stvaranje ateromatoznih ploča na krvnim sudovima, koje dalje uslovljavaju takveporemećaje zdravlja kao što su ozbiljna kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja.Ovo su ozbiljni i dugotrajni poremećaji zdravlja koji prouzrokuju dugogodišnje tegobe i neretko se završavaju smrtnim ishodom.

Nivo holesterolskih komponenti seruma, kao i nivo triglicerida u serumu seutvrđuju brzim i jednostavnim laboratorijskim procedurama i poremećaji su koji se dajurelativno brzo i lako korigovati ukoliko se promene neke životne navike, a naročito navikeu ishrani.

Ovo su dobro izučeni poremećaji i postoji stručna saglasnost o tome kakosavetovati pacijenta kad je u pitanju režim ishrane koji treba da utiče na korekcujuporemećaja. Mora se napomenuti, da je učešće pacijenta u sprovođenju dijetoterapije odpresudne važnosti za dalji tok i komplikacije bolesti.

Opšta uputstva: Neophodno je da promenjeni režim ishrane postane stalni način ishrane. Uspeh lečenja zavisi od pravilne ishrane. Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni. Unos soli mora biti ograničen na max. 2-3 g dnevno. Poželjno je korišćenje morske

soli. Hranu pripremati isključivo na hladno ceđenom ulju. Povrće skuvati u vodi i na kraju

dodati ulje. Preporučuju se manje količine mesa, a najmanje dva puta nedeljno obrok od ribe

(poželjno morske) i soje.

Povećati unos dijetnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, pahuljice(ovsene, ražane, ječmene, pšenične...), neljušteno voće, pasulj, sočivo, grašak,integralni pirinač, celer...)

Poželjno je navikavanje na nezaslađenu hranu.

Primenjeno u ishrani to znači:

Svakodnevno se mogu koristiti: kiselo mleko, kefir, jogurt, obrano mleko, niskomasni(mladi) sir, riba (naročito plava morska: sardina, skuša, tunjevina, losos), piletina, čuretina(bez kožice), belance, soja, proizvodi od soje, zelena salata, kupus, kelj, blitva, spanać,paradajz, krastavac, tikvice, patlidžan, šargarepa, rotkvice, pečurke, celer, praziluk, crni ibeli luk, jabuke, maline, kupine, višnje, grejpfrut, limun, jagode, mineralna voda, čaj, so(2-3 g/dan), začini, maslinovo ulje.

Povremeno se može koristiti i: govedina, teletina, posnija jagnjetina, pileća i ćurećaprsa, šunka, kuvani i pečeni krompir, pirinač, pasulj, boranija, grašak, trešnje, kruške,narandže, šljive, mandarine, badem, kivi, dinja, lubenica, kafa, sokovi od voća i povrća bezdodatog šećera, crno vino, pivo, testenine, hleb od integralnog oblika žitarica, marmelade idžemovi bez šećera, suncokretovo i sojino ulje.

Iz ishrane isključiti sledeće namirnice: puter, pavlaka, punomasni sirevi, punomasnomleko, kajmak,svinjetina, jagnjetina, slanina, čvarci, kobasice, salame, paštete, naresci,žumance, prženi krompir, kikiriki, banane, kandirano voće, lešnik, kompoti sa šećerom,gazirani sokovi, zaslađeni sokovi, žestoka alkoholna pića, lisnato testo, testa mešena saputerom i uljima, čips, smoki, keks, kolači, šećer, med, čokolada, puding, palačinke,majonez, svinjska mast, margarin.

ISHRANA OSOBA SA OBOLJENJIMA ŽUČNE KESE

Bolesti žučne kese i žučnih kanala su relativno česti poremećaji zdravlja.Holelitijaza (cholelitihiasis) je oboljenje žučne kesice u kojoj se nalaze žučni

kamenci. Ovo je, ujedno, i najčešće oboljenje žučne kese uopšte, veoma često u opštojpopulaciji i u svetu i kod nas. Češće je kod žena nego kod muškaraca, a naročito često sejavlja u gojaznih osoba. U oko 50% slučajeva kamenci u žučnoj kesi ne izazivaju tegobe(tzv. mirni kamenci) i najčešće ne zahtevaju nikakve terapijske intervencije, međutim upreostaloj polovini slučajeva izazivaju karakteristične simptome i tegobe, a koje suizazvane njihovim pomeranjem. Javljaju se karakteristični bolovi, koji započinju ispoddesnog rebarnog luka, šire se pod desnu plećku i veoma često u desno rame. Često supraćeni povraćanjem koje ne donosi olakšanje. Bolovi najčešće počinju nekoliko satinakon obilnog i masnog obroka. Razvijaju se postepeno i traju i do nekoliko časova.Intervali između bolova su nepredvidivi i mogu trajati satima, danima, ali i mesecima igodinama.

Faktori rizika za nastajanje žučnih kamenaca su: gojaznost, povećan nivoholesterola u krvi, terapija estrogenima, visoka zastupljenost masnoća u ishrani, ishranasiromašna dijetnim vlaknima, ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima (šećer, slatkiši,belo brašno...), visoka zastupljenost leguminoza u ishrani, nagli gubitak telesne težine,genetski faktori i dr.

Hronična upala žučne kese je najčešća smetnja koja nastaje zbog prisustvakamenaca. Osim povremenog prisustva slabijih ili jačih bolova postoje i drugi simptomi,kao što su nadutost, podrigivanje, nepodnošenje masne hrane, gorušica. Dobar deo ovihneprijatnosti se može ublažiti korekcijom ishrane (dijeta sa manje masti), redukcijomtelesne težine, ali je često neophodno hirurško lečenje. Iz tog razloga važno je, ukolikopostoje navedene tegobe, konsultovati gastroenterologa i hirurga.

U nekim, nekomplikovanim slučajevima ove bolesti puno se može postići korekcijomishrane.Smernice za ishranu pacijenata koji pate od bolesti žučne kese:

Ishrana namenjena ovim pacijentima, bez obzira na izvesna ograničenja, treba imože da bude raznovrsna, zdrava i ukusno spremljena. Postoji nekoliko osnovnih pravilakojih treba da se pridržavaju ovi pacijenti, a ona su sledeća: jesti polagano, sitno iseckanu idobro sažvakanu hranu, jesti češće, količinski smanjene obroke, izbegavati hladna jela ipića, Prestati sa konzumiranjem jako začinjenih jela (ljuto, kiselo, dimljeno, usoljeno,prženo), izbegavati u ishrani mahunarke (pasulj, grašak, sočivo). Maslac i biljni margarinisu dozvoljeni. Sve druge vrste masnoća treba izbegavati. Voćne semenke, voće sa ljuskomse ne preporučuje.

ULKUSNA BOLEST

Peptički ulkus (grizlica, čir) je oboljenje izazvano mnogobrojnin faktorima, adefiniše se kao lokalni defekt epitela sluznice koji nastaje zbog nagrizajućeg efektahlorovodonične kiseline, želudačnog soka i pepsina. Dve najčešće lokalizacije susluzokoža želuca i dvanaestopalačnog creva.

To je često oboljenje i smatra se da 10% ljudi tokom života ima ulceracije naželucu ili na dvanaestopalačnom crevu. Učestalost u populaciji raste s godinama života, alini deca nisu pošteđena, tako da se sve češće srećemo sa ulkusnom bolešću i upedijatrijskoj praksi.

Grizlica (ulkus) nastaje usled poremećaja ravnoteže između agresivnih faktora(kiselina i pepsin) i odbrambenih mehanizama organizma. Porast intenziteta agresivnihmehanizama mogu usloviti različita oboljenja i poremećaji centralnog i vegetativnognervnog sistema, emocionalni i fizički stres, endokrina i metabolička oboljenja, raznaoboljenja drugih organa i organskih sistema, neadekvatna ishrana, štetne navike iponašanja, itd. Najčešći uzroci smanjenih odbrambenih mehanizama su urođeno manjevredna sluzokoža i sluzokoža izmenjena upalnim procesom razlićitih uzroka. Drugimrečima, na ulkus (preventivno ili već postojeći) možemo uticati smanjenjem faktora koji ga

uzrokuju ili povećanjem odbrambene reakcije sluznice želuca i duodenuma i celogorganizma.

Koji su faktori rizika za nastajanje ulkusne bolesti? Mogu se svrstati u nekoliko kategorija: Nasledni faktori Navike i ponašanja: pušenje, preterano konzumiranje kafe, konzumiranje alkohola,

neredovnost obroka ... Neadekvatna ishrana Psihološki i psihofiziološki uzroci: struktura ličnosti, neadekvatni mehanizmi

reagovanja, specifičnost reagovanja u konfliktnim situacijama (individualna reakcija nastres)...

Socijalni faktori: uslovi rada, rizičnost radnog mesta, uslovi i ritam života ( radna,socijalna, urbana sredina i njeno nepovoljno delovanje) ...

Stanja i /ili oboljenja organizma: gojaznost, duševni poremećaji, povećana stomačnasekrecija, neurološka oboljenja, prisustvo helicobacter pylori, povećan aciditetsluznice, upotreba određenih vrsta lekova...

Na neke od ovih faktora možemo uticati. Pozabavimo se ovog puta navikama iponašanjima.

Šta govore brojevi? Studije pokazuju da kao faktor rizika kod pacijenata koji pate odulkusne bolesti, navike kao što su pušenje i konzumiranje kafe i alkohola i neredovnostobroka učestvuju na sledeći način. Pušenje i uživanje crne kafe u celoj posmatranoj grupibolesnika je zastupljeno u 66,3 %, pri čemu je pušenje češće kod muškaraca (73,1 %), akonzumiranje kafe kod žena (70,8 %). Zloupotreba alkohola je češća kod muškaraca (iulkusna bolest je dva puta češća kod muškog pola) i iznosi 48 %. Neredovnost obrokapokazuje sličnu učestalost od oko 22 % kod oba pola.

Već ova četiri faktora rizika, pojedinačno, u različitim kombinacijama ili svi zajedno,kombinovani sa određenom strukturom ličnosti (po istraživanjima, najvažniji kao faktorrizika u nastajanju ulkusne bolesti) i aktuelnim životnim okolnostima na ovim prostorima(promene društvenih zbivanja, rat, izbeglištvo, egzistencijalne nestabilnosti...) su preduslovvisokog rizika za nastajanje ulkusne kao i drugih psihosomatskih bolesti.

Neadekvatna ishrana kao faktor rizika za nastajanje ulkusne bolesti, mogućnostiprevencije i ishrana kao terapija već postojeće bolesti

Jedan od krupnih faktora rizika za nastajanje ulkusne bolesti je neadekvatnaishrana u najširem smislu reči, što podrazumeva: neredovnost obroka, gojaznost, ishranukoja sadrzi namirnice koje iz bilo kog razloga ometaju sekretornu i motoričku funkcijuželuca, preterana upotreba začina u hrani. Metodika planiranja dijetoterapije i izbornamirnica zavise od osobenosti toka bolesti, tj. da li je u pitanju mirna faza ili faza bolovaili komplikacija od strane želuca i drugih organa

U planiranju ishrane obolelih valja imati na umu osnovne principe koje trebapoštovati s obzirom na hronični tok oboljenja i mogućnost ponovnog javljanja tegoba, štoznači da treba obezbediti organizmu fiziološke potrebe u hranljivim materijama, zaštititi

oboleli organ od hemijskih, mehaničkih i toplotnih nadražaja i dosledno sprovoditidijetetske preporuke u izboru namirnica, a naročito kad je u pitanju ritam i broj obroka.

Energetske potrebe se planiraju prema polu, godinama života i fizičkoj aktivnostiosobe, pri čemu je najbolji pokazatelj energetske ravnoteže telesna težina, koju trebaodržavati u okvirima poželjnog intervala. U praksi to izgleda tako što planiranje obrokazadovoljava princip da belančevine u ukupnom energetskom unosu učestvuju sa 10-15 %,ukupne masti 15-30 %, sa dovoljnim unosom nezasićenih masnih kiselina, odn. lakoiskoristljivih biljnih ulja. Ovo je vrlo važno, s obzirom na zaštitni efekat koji ove materijeimaju na sluznicu digestivnog trakta. Ugljeni hidrati treba da obezbede 55-75 %energetskih potreba i to tzv. složeni ugljeni hidrati bogati vlaknastim materijama kojitakođe imaju zaštitni efekat na sluzokožu, a osim toga smanjuju lučenje žučnih kiselina iumanjuju kiselost želudačnog soka. Unos rafinisanih šećera i slatkiša treba smanjiti nanajmanju meru ili ih potpuno eliminisati iz ishrane.

Izbor namirnica treba da bude takav da obezbedi raznovrsnost obroka, a da seizbegne unos onih koji će izazvati pojačanu sekreciju sluzokože želuca.

Kad je u pitanju ritam i broj obroka, najčešće se savetuje četiri do pet obrokadnevno, vodeći računa da se obrok ne planira neposredno pred spavanje.

Namirnice kao što su biber, senf, paprika, kafa, alkohol treba izbegavati zbognjihovog stimulativnog efekta na sekreciju želudačne kiseline. Skoro 60 % pacijenata kojiimaju problema sa čirom redovno konzumiraju ove namirnice. Takođe, valja voditi računada hrana ne bude termički provocirajuća (previše topla ili hladna).

Metodika planiranja ishrane za pacijente koji pate od ulkusne bolesti ima za ciljpodizanje odbrambenih moći sluzokože i sprečavanje delovanja agresivnih faktora, štoobezbeđuje duže trajanje faze bez simptoma i sprečavanje ponovnog javljanja bolesti. Nijeod malog značaja i aktivno uključivanje pacijenta u proces lečenja uspostavljanjem ličneodgovornosti i motivacije u procesu terapije i prevencije recidiva.

Dodatne terapijske edukacije u smislu promene štetnih navika i učenje tehnika kojesmanjuju neadekvatne reakcije na provocirajuće okolinske prilike i promena individualnereakcije na stres vode povećanom kvalitetu življenja, uz smanjenje ili nestajanje tegobavezanih za ulkusnu bolest, što jeste adekvatna nagrada za uložen trud i terapeuta ipacijenta u procesu lečenja.

Konsultacija sa gastroenterologom je neophodna uz adekvatnu dijagnostiku.Sledeći korak se sastoji u traganju za dijetetskim greškama i promenama u ponašanjuvezanom za navike u ishrani.

Pacijent se dodatno uči tehnikama za smanjenje stresa i boljoj adaptibilnosti naugrožavajuće životne okolnosti kao i korekciji loših navika.

GORUŠICA

Gorušica - neprijatan osećaj paljenja, pečenja i bola koji ide od želuca, na gore,simptom koji prati mnoga oboljenja digestivnog trakta, a najćešće takozvanu refluksnu

bolest jednjaka (refluksni ezofagitis, gastroezofagealna refluksna bolest - GERB).Gorušica se ponekad javlja i kao izolovan prolazni poremećaj.Kako nastaje ovaj poremećaj?

Jednjak je duga mišićna cev koja povezuje usta i želudac. Na njenom donjem kraju,odmah iznad želuca, nalazi se snažni prstenasti mišić zatvarač koji se normalno otvara priprolazu hrane iz jednjaka u želudac. Otvara se još pri podrigivanju i povraćanju, kadavazduh ili želudačni sadržaj propušta u suprotnom pravcu. Refluksna bolest jednjaka iprateća gorušica nastaju kada se ovaj mišić otvori u pogrešno vreme i dozvoli vraćanjesadržaja želuca u jednjak i kad se taj događaj ponavlja duže vreme.

Često se pojavljuje odmah posle jela, a naročito posle pržene, masne, ljute i jakozačinjene hrane, i može se ispoljavati kao blaga gorušica ili izražen osećaj otežanoggutanja, sa žarenjem i bolom iza grudne kosti. Zbog svoje lokalizacije (iza grudne kosti) ibolnog osećaja koji je prati, može podsećati i na simptome kardiovaskularne bolesti. Usvojim atipičnim ispoljavanjima, javlja se kao uporan kašalj, osećaj da zalogaj zastajkuje,promena boje glasa, prolazna promuklost (zbog delovanja na glasne žice)... pa ljudi kojipate od ovog zdravstvenog poremećaja ne retko traže pomoć od kardiologa ili ORLspecijaliste.

Refluksnu bolest jednjaka, osim opisanih simptoma gorušice, prati i kiseo ili gorakosećaj ukusa u ustima koji je takođe provociran vraćanjem stomačne kiseline ili hrane izželuca nazad u jednjak. Hroničan poremećaj može izazvati probleme organa za disanje kaošto su laringitis, kašalj, pa i astmatične napade i upale pluća.

Smatra se da oko 50 % odrasle popolacije bar jednom mesečno oseti gorušicu, ada svakodnevno od nje pati 7-8 % odraslog stanovništva. Zanimljiv je podatak da tripetine ovih pacijenata to ne pominje svom lekaru, niti traži rešenje i pomoć za svojutegobu. A ovaj poremećaj se leči relativno lako, i najčešće je dovoljno promeniti nekenavike u načinu života i ponekad (kad lekar to proceni) upotrebiti nešto od antacidnihmedikamenata. Samo kod malog broja pacijenata, gde su se razvile komplikacije ovebolesti, potrebno je hirurško lečenje.

Šta sam pacijent može da učini da bi se osećao bolje: Izbegavajte masnu, ljutu i prženu hranu. Izbegavajte čokoladu, kafu, alkohol, južno voće, paradajz i punomasno mleko. Jedite u manjim obrocima hranu bogatu složenim ugljenim hidratima

(nerafinisane žitarice, povrće...). Izbegavajte sokove od paradajza, ananasa, narandže, grejpfruta. Nemojte jesti najmanje tri sata pre spavanja. Jedite tri do pet puta dnevno, u pravilnim vremenskim razmacima, količinski

smanjene obroke. Korigujte (ako je potrebno) telesnu težinu. Izbegavajte tesnu odeću. Podignite uzglavlje. Smanjite ili ostavite cigarete. Izbegavajte ili potpuno prekinite sa konzumiranjem alkohola. Uzimajte lekove samo po savetu lekara.

Gorušica u trudnoći

Gorušica se javlja kod 30-50 % trudnica. Može se javiti već u trećem mesecutrudnoće, a najizraženija je u trećem trimestru trudnoće. Tokom trudnoće treba izbegavatiupotrebu antacidnih lekova jer mogu da vežu i ugroze resorpciju gvožđa.

Preporuke za ishranu su sledeće: Uzimati češće i manje obroke. Izbegavati začinjenu i masnu hranu. Izbegavati narandže, mandarine, grejpfrut i sokove od ovog voća, jer mogu da

pogoršaju simptome. Jesti polako i odmarati se posle obroka. Odmarati se i spavati na visokom uzglavlju. Konzumirati jogurt jer može da umanji tegobe.

Kako pojedina hrana i dinamika njenog korišćenja u ishrani imaju uticaj na pojavugorušice, preporuka je da se koriguje ishrana na gore opisan način. To znači da pojedinenamirnice treba isključuiti iz ishrane jer deluju kao provocirajući faktor u nastankugorušice.

OPSTIPACIJA

Opstipacija (zatvor) označava poremećaj ritma pražnjenja creva, sa dugimpauzama, sa teškoćama ili bez njih. Stolica se u crevima zadržava tri do pet dana ili duže,oskudna je u količini, tvrđe konzistencije, teško se izbacuje, često praćena osećajemnedovoljnog pražnjenja i nakon izbacivanja. Prateći simptomi su: neprijatnost u donjemdelu stomaka, nadimanje, pojačani vetrovi, gubitak apetita, malaksalost, ponekad ivrtoglavica i glavobolja uslovljene refleksnim mehanizmima i psihogenim uticajima. Ovo je vrlo čest poremećaj, na koji pacijent često ne obraćaja dovoljno pažnje, većkao glavnu tegobu navodi neki od pratećih simptoma, pa se tek na ponovljeno insistiranjelekara dobija podatak o kraćem ili dužem poremećaju u pražnjenju creva. Kad god postoje bilo kakvi disbalansi u ritmu pražnjenja creva ( pražnjenje crevatreba da je pretežno svakodnevno!), količini izbačene stolice, njenoj konzistenciji ilipratećem osećaju da creva pri defekaciji nisu potpuno ispražnjena, treba potražitiprofesionalan savet. Zatvor može biti uzrokovan različitim uzrocima i može nastati bez primarnoguzroka u organizmu, kao posledica nedovoljnog unosa hrane (npr. izrazito restriktivnedijete), loših navika u ishrani, nedovoljnog unosa tečnosti, nedovoljne fizičke aktivnosti,nepovoljnih uslova života i rada, ili može biti posledica i simptom nekog poremećaja uorganizmu (bolesti organa za varenje, metaboličke bolesti, endokrini poremećaji, psihogeniporemećaji tipa depresije, itd.). Iz navedenih razloga je neophodno utvrditi od kad pacijentima zatvor, da li je praćen bolom u trbuhu i maloj karlici, da li u stolici ima krvi ili sluzi, dali se poremećaj odnosi samo na ritam pražnjenja ili ima i drugih tegoba, kakve su navike uishrani, kakav je način života i rada osobe, da li i koje lekove uzima i kakav je emocionalnistatus.

U najvećem broju slučajeva opstipacije nije potrebna nikakva medikamentnaterapija, već se poremećaj koriguje promenama navika u ishrani i načinu života.

Šta sam pacijent može da učini da bi se osećao bolje: Izbegavajte masnu, ljutu, previše začinjenu i prženu hranu. Izbegavajte čokoladu, kakao, slatkiše. Jedite hranu bogatu složenim ugljenim hidratima (nerafinisane žitarice, povrće...). Izbegavajte testa, usoljenu ribu i meso. Uzimajte adekvatne količine tečnosti ( 6-8 čaša dnevno, vode ili blagih čajeva). Jedite više voća i povrća (sadrže dijetna vlakna). Uvedite u svoj jelovnik suvo voće (suve šljive, suve smokve). Vežbajte (vežbe i kretanje su važni za održavanje tonusa trbušnih mišića). Popite pola čaše tople vode pola sata pre doručka. U ovu vodu možete dodati i malo

pšeničnih mekinja. Korigujte (ako je potrebno) telesnu težinu. Uzimajte lekove samo po savetu lekara.

Opstipacija u trudnoći

Više od jedne trećine trudnica ima opstipaciju u nekom periodu graviditeta usledsmanjene pokretljivosti creva. Često opstipacija nastaje i kao posledica davanja terapijskihdoza preparata gvožđa. Kao posledica dugotrejne opstipacije u trudnoći mogu se razviti ihemoroidi.

Dijetoterapija se sastoji u svakodnevnom unosu velike količine dijetnih vlakana (do 30g) i tečnosti (6 - 8 čaša na dan). Namirnice sa visokim sadržajem dijetnih vlakana (crnihleb, integralne žitarice, pasulj, krompir pečen u ljusci, suvo i sveže voće...) u ishranutrudnice treba uvoditi postepeno, kako bi se omogućila adaptacija digestivnog sistema.

ISHRANA OSOBA SA BUBREŽNIM OBOLJENJIMA

Ljudi koji boluju od bubrežnih oboljenja (akutna ili hronična bubrežnainsuficijencija, povećane vrednosti uree i kreatinina u serumu) moraju imati prilagođennačin ishrane koji neće dodatno opterećivati njihov organizam niti pogoršavati osnovnooboljenje.

Glavna svrha promenjene ishrane je smanjenje unosa belančevina hranom, jasnopreciziranog unosa soli i tečnosti kako bi se izbeglo ili na najmanju meru svelo opterećenjeveć ozbiljno disfunkcionalnog bubrežnog sistema.

Unos belančevina se mora ograničiti na oko 40 g/dan. Mogu se koristiti sledećenamirnice: piletina, ćuretina, govedina, riba, neslani mladi sir, jogurt od obranog mleka,belance.

Energetski unos treba da bude pretežno iz ugljenih hidrata i to složenih ugljenihhidrata (preporučuje se testenina, kukuruz, kukuruzni hleb, neslani keks, pirinač, pirinčana

testenina, i sl.), povrća (kupus, tikvice, kelj, karfiol, krastavac, boranija, šargarepa, cvekla,zelena i crvena paprika, pečeni krompir, crni i beli luk), voća (kruške, jabuke, narandže,jagode, grožđe, maline, kupine).

Hrana bi morala da se priprema bez dodatka soli, pa je preporučljivo da se kaozačin koriste začinske biljke. Kod pacijenata kod kojih nema smanjenja izlučivanjamokraće i kod kojih ne postoje otoci i povišen krvni pritisak, može se dozvoliti umerenokorišćenje soli.

U slučajevima povećanih vrednosti kalijuma u serumu isključiti iz ishrane namirnicebogate kalijumom: paradajz, spanać, blitva, sočivo, pasulj, banane, suve smokve, kajsije.

Nanirnice koje moraju biti isključene iz ishrane su: industrijske supe (supe izkesice), kocke za supu, suhomesnati proizvodi, konzervisani proizvodi, alkoholna i slatkagazirana pića.

Primer dnevnog jelovnika:

Doručak (oko 8 h): 2/3 šolje kornfleksa u 200 ml jogurta ili obranog mleka.

Prepodnevna užina (oko 11 h): jabuka ili kruška ili činija jagoda.

Ručak (oko 14 h): Činija pileće supe.Piletina 50 g (bez kožice i sa odstranjenom vidljivom masnoćom) kuvana ili pečena u rerniili na roštilju ili dinstana.Dinstano povrće kao prilog 200 g (grašak, šargarepa, krompir).Salata: cvekla začinjena kimom i maslinovim uljem.Hleb od integralnog oblika žitarica (1 parče)

Poslepodnevna užina (oko 16 h): jogurt (pola šolje).

Večera (oko 19 h):Mešano povrće: rendana šargarepa, celer i seckan kupus, začinjeno sa malo maslinovigulja.Parče mladog sira (30 g)Kuvani pirinač (pola šolje)Kompot od dunje i jabuke

INTERVENCIJE ISHRANOM KOD GLJIVIĆNIH INFEKCIJA

Gljivična oboljenja su široko rasprostranjena u populaciji i vrlo često se ispoljavajukao široko prisutna simptomatologija koja ponekad prolazi nezapažena i čestonedetektovana kao gljivično oboljenje.

Sumnjamo na gljivična oboljenja kad god postoje sledeći znaci i simptomi: upalniprocesi genitalnih organa kod žena (vaginitis), upalni procesi mokraćne bešike, opstipacija

(sa paradoksalnim efektom pogoršanja na laksativne lekove), svrab oko čmara, svrab nosai očiju, zapušenost nosa, pojačana nosna sekrecija, upalni procesi sinusnih šupljina,glavobolje - često i migrenoznog tipa, seboroični dermatitis, kompulzivna potreba zaslatkišima, niske vrednosti glukoze u serumu (hipoglikemije), obloženost jezika.

Najpoznatiji predisponirajući faktori za pojavu gljivičnih oboljenja su sledećaponašanja ili stanja: dugotrajna i/ili nekritična upotreba antibiotika, hormonalna terapija(kontraceptivne pilule, kortikosteroidna terapija), nedostatak vitamina (pothranjenost),povišen holesterol, gojaznost.

Međutim, još jedno stanje našeg organizma je odgovorno za prisustvo i olakšanrast gljivica. Radi se o promenjenoj unutrašnjoj sredini našeg tela, tj. povećanoj kiselostinaših telesnih tečnosti. Povećana kiselost je optimalna sredina za rast i razvoj gljivica takoda uz udruženo dejstvo još nekog predisponirajućeg faktora lako dolazi do gljivičnihoboljenja.

Osim neophodne stručne dijagnostike o postojanju infekcije gljivicama i adekvatneantigljivične medikamentne terapije, postoje i intervencije koje pacijent sam može dasprovede u cilju brđeg izlečenja:Promenom nekih navika u ishrani telo postaje neadekvatan domaćin za gljivice. Kako daučinite svoje telo lošim domaćinom za gljivice i gljivična oboljenja? Prestanite sa upotrebom belog brašna. Sledeći put kupite crni hleb i nastavite tako. Jedite bezkvasne hlebove ili prepecite jučerašnji hleb. Na taj način uništićete kvasac iz

njega. Isključite iz ishrane sve oblike šećera (i beli i žuti šećer). Smanjite na najmanju meru upotrebu žestokih alkoholnih pića, kafe i čaja Jedite semenke suncokreta i bundeve, a ne kikiriki, pistaći ili brazilski orah. Prestanite sa upotrebom suhomesnatih proizvoda. Uvedite u svoju ishranu redovno korišćenje belog luka. Jedite svakog dana jedan do

dva čena belog luka, prethodno zgnječenog ili sitno narendanog, potopljenog u malovode ili maslinovog ulja. Beli luk je jak inhibitor rasta i razmnožavanja Candidealbicans.

Koristite maslinovo ulje, hladno ceđeno. Maslinovo ulje sprečava rast i razvoj gljivica. Jedite što više zelenog povrća. Ono sadrži biotin - vitamin H koji snažno inhibira rast

gljivica. Slatkiše zamenite voćem. Kad osetite potrebu za slatkišima jedite suvo ili sveže voće. Koristite ječmeni ili pirinčani slad kao zaslađivač. Koristite limunov sok umesto sirćeta. Isključite iz ishrane zaslađene gazirane napitke. Umesto njih pijte puno vode i voćne

sokove bez dodatog šećera.

Antibiotike koristite samo kada ih dobijete kao propisanu terapiju od lekara. Ako imate vaginitis uzrokovan gljivicama (Candida albicans), zatražite od vašeg lekara

terapiju i za svog seksualnog partnera.

NOVA HRANA ZA NOVO VREME

OKSIDATIVNI STRES

Poslednjih nekoliko godina medicina i srodne nauke pokazuju veliki interes zapojavu nazvanu „oksidativni stres“. Da bi razumeli šta je oksidativni stres, moramo seupoznati sa značenjem dva pojma koja sve češće srećemo, a to su „slobodni radikali“ i„antioksidansi“.

Slobodni radikali su nestabilni molekuli, velike reaktivnosti, koji u organizmustupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelije (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima,molekulima DNK), remete njihove normalne funkcije izazivajući biohemijske, morfološke ifunkcionalne poremećaje. Kada je stanje organizma takvo da postoji povećana produkcija ismanjena sposobnost neutralizacije i uklanjanja povećane količine slobodnih radikala,govorimo o stanju oksidativnog stresa.

Antioksidansi su materije koje pomažu u smanjenju oštećenja nastalih dejstvomslobodnih radikala. Različite antioksidantne materije deluju na različite načine. Neki odnjih sprečavaju formiranje slobodnih radikala, drugi neutrališu već nastale slobodneradikale i menjaju ih u manje štetne supstance, dok treći pomažu reparaciju i regeneracijutkiva oštećenih dejstvom ovih štetnih agenasa.

Vratimo se na oksidativni stres. Oksidativni stres ili bolje rečeno oksidativni statusje sveprisutna i normalna pojava, što znači da je prisutan i kod zdravih osoba, ili drugačijerečeno, određen nivo oksidativnog stresa je deo normalnog fiziološkog funkcionisanja.Naime, proces koji se naziva oksidacija je deo regularnog biohemijskog funkcionisanjanaših tela u procesu stvaranja energije koja nam je neophodna za život. Tokom ovihbiohemijskih procesa stvaraju se slobodni radikali koji imaju svoje fiziološke pozitivnefunkcije, naročito u nekim fazama imunološkog odgovora organizma na prisustvobakterija i virusa. Problem nastaje kada se poremeti ova fina ravnoteža i kada zakažuprirodni mehanizmi odbrane, pa nivo slobodnih radikala u organizmu počne da značajnoprevazilazi kapacitet tela da ih neutrališe. Tada se telesni oksidativni status menja i teloulazi u zonu povećanog oksidativnog stresa, što je stanje visokog rizika za nastajanjenajrazličitijih oštećenja zdravlja.

Slobodni radikali, dakle, normalno nastaju u organizmu tokom metaboličkihprocesa i nisu nužno štetni, već, naprotiv imaju i neke korisne funkcije. Međutim, osimovih, tzv. endogenih izvora slobodnih radikala postoje i egzogeni tj. spoljnji izvori,odnosno spoljašnji uticaji koji pogoduju ili izazivaju povećano stvaranje slobodnihradikala. Neki od njih su: duvanski dim, lekovi, način ishrane, različite vrste okolinskogzagađenja, pesticidi, različite vrste terapijskih i okolinskih zračenja, pa čak i fizičkaaktivnost ukoliko je neadekvatnog intenziteta i loše periodizovana.

Kako su slobodni radikali, već smo rekli, visoko reaktivni molekuli, koji dovode donajrazličitijih oštećenja na molekularnom i ćelijskom nivou, savremena medicina smatra dasu odgovorni za nastanak mnogih akutnih i hroničnih poremećaja zdravlja koji se kliničkimanifestuju kao akutni i hronični zapaljenski procesi (reumatoidni artritis, vaskulitis),neurološki poremećaji (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna

oštećenja, mišićna distrofija), kardiovaskularni poremećaji (hipertenzija i hipertenzivnabolest srca, ateroskleroza), fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti... pa i stanje koje senaziva prerano starenje.

Savremena medicinska nauka smatra da oksidacioni stres ima značajan doprinos umehanizmima nastanka gore navedenih poremećaja zdravlja i da su oni u velikoj meriposledica izgubljene bitke između povećane količine slobodnih radikala u telu iantioksidantnih odbrambenih mehanizama organizma.

Kako se zaštititi od negativnog uticaja slobodnih radikala, odnosno od oštećenjakoje oni izazivaju. Kako uspostaviti ravnotežu, tako neophodnu za funkcionisanje našegorganizma u onom optimumu koji nazivamo zdravlje. Ovde na scenu stupaju materije kojezovemo antioksidansima. Oni su onaj neophodan činilac koji uspostavlja ravnotežu i delujekao kontra-teg na terazijama na čijem drugom tasu su slobodni radikali.

Već smo pomenuli da antioksidansi deluju na različite načine sprečavajući ilipopravljajući oštećenja ćelija. Konkretno, deluju tako što npr. snižavaju nivo serumskogholesterola, usporavaju proces starenja, smanjuju rizik za nastajanje ateroskleroze,smanjuju rizik za nastajanje malignih bolesti, štite od srčanog i moždanog udara,usporavaju napredovanje Alchajmerove bolesti, pružaju zaštititu od hroničnih plućnihbolesti, kao što su astma, emfizem, bronhitis, usporavaju degenerativne procese...ubrzavaju period oporavka posle intezivne fizičke aktivnosti, pomažu u odbrani odnegativnih ekoloških uticaja, pomažu detoksikacione procese organizma, i još mnogotoga.

Naše telo može sopstvenim odbrambenim snagama nivelisati oksidativni stres ipopraviti oksidativni status, tj. biti uspešno u borbi protiv viška slobodnih radikala, ali ovajkapacitet za stvaranje antioksidanasa nije kod svakoga od nas isti i uslovljen jeindividualnim specifičnostima kao što su genetika, pol, životno doba, fizička aktivnost,životni stil, navike, a naročito navike u ishrani.

Moguće je egzaktno ispitati, tj. laboratorijski utvrditi nivo opterećenja telaoksidativnim stresom, odn. utvrditi oksidativan status svakoga od nas. FRAS (FreeRadical Analytical System) je metod kojim se iz uzorka krvi određuje stepen oksidativnogstresa kome je organizam izložen. Drugim rečima, jednostavnom analizom krvi utvrđuje seprisustvo slobodnih radikala, stepen njihovog prisustva i kapacitet organizma da neutrališeopterećenje, ukoliko ono postoji. U zavisnosti od dobijenog rezultata ovog testa pravi seindividualna preporuka za svakog pojedinačnog pacijenta koja se odnosi na preporuke zaishranu i/ili eventualnu intervenciju koja bi podrazumevala mineralno-vitaminskunadoknadu.

Zvanična stručna preporuka je da bi, svakodnevno i doživotno, ishranom trebalounositi četiri važna antioksidansa. To su vitamin C, beta karoten (prekuzor vitamina A),vitamin E i selen.

Funkcionalna hrana

Savremen način života postavlja nove izazove i u oblastima koje su se smatralenepromenljivim. Kako živimo brzo, dajući prednost drugim vrednostima nego pre 20, 50ili 100 godina, postavljaju se novi zahtevi i u svakodnevnim oblastima življenja kao što je

npr. ishrana, i to u svim njenim segmentima, od ritma hranjenja, vrste hrane kojuupotrebljavamo pa do njenog kvaliteta. Napredak tehnologije je rezultirao većomproizvodnjom, a napredak medicine većom zdravstvenom bezbednošću (zdravstvenimnadzorom) hrane, ali sve veći broj ljudi postavlja pitanje da li se hrani na pravi način i kakohrana utiče na njihovo zdravlje.

U stručnoj literaturi se od pre nekoliko godina pojavljuje termin „nove namirnice“,pri čemu se misli na dve vrste namirnica i to: funkcionalne namirnice i genetskimodifikovane namirnice. Genetski modifikovane namirnice su nove u punom značenju tereči, dok se novina vezana za funkcionalne namirnice ogleda u novim saznanjima vezanimza njihova blagotvorna dejstva.

Funkcionalnim namirnicama smatraju se one namirnice koje osim svoje nutritivnevrednosti imaju i povoljan efekat na zdravlje, tj. telesno i mentalno stanje pojedinca.Svojstva koja mora da ima namirnica da bi bila svrstana u ovu kategoriju su jasnodefinisana od strane stručnjaka i ona glase: ove namirnice treba uzimati kao sastavni deosvakodnevne ishrane, moraju biti od prirodnih sastojaka (ne smeju biti u obliku tableta,kapsula, rastvora, praškova...) i moraju imati posebnu funkciju u smislu regulacije tj.poboljšanja fizioloških procesa u organizmu. Ovo poslednje se odnosi na poboljšanjetelesnih funkcija, npr. pozitivan uticaj na psihičko i fizičko zdravlje, intelektualnesposobnosti, poboljšanje imuniteta, brži oporavak od bolesti, sprečavanje nastanka ilečenju bolesti, naročito tzv. hroničnih nezaraznih bolesti, usporavanje procesa starenja isl.

Namirnice koje najčešće pominjemo kad govorimo o njihovim povoljnimfunkcionalnim svojstvima su namirnice bogate dijetnim vlaknima, vitaminima,aminokiselinama, mineralima, antioksidansima... Povoljan sastav se odnosi i na količinu ina kvalitet sastojaka sadržanim u namirnici.

Širi pojam od funkcionalne namirnice se odnosi na tzv. funkcionalnu ishranu.Ovakva ishrana osim toga što treba da sadrži obilje funkcionalnih namirnica, mora dazadovolji kriterijum pravilne ishrane u smislu adekvatnog količinskog unosa iraznovrsnosti, kao i pravilnog odnosa zastupljenosti određenih vrsta hrane u ishrani.

Osim što postaju svesni da nemaju sve namirnice istu zdravstvenu korist, sve višeljudi traži pomoć stručnjaka u oblasti načina ishrane, a koja se tiču pravilnog odabiranamirnica koje svakodnevno koriste.

Antioksidansi

Antioksidansi su materije koje pomažu u smanjenju oštećenja nastalih dejstvomslobodnih radikala. Mehanizam delovanja je različit kod različitih antioksidantnih materija.Neki od njih sprečavaju formiranje slobodnih radikala, drugi neutrališu već nastaleslobodne radikale i menjaju ih u manje štetne supstance, dok treći pomažu reparaciju iregeneraciju tkiva oštećenih dejstvom ovih štetnih agenasa.

Podsetimo se šta su slobodni radikali. To su visoko reaktivni i izrazito nestabilniatomi ili molekuli koji nastaju u organizmu usled metaboličkih procesa, stresa ili potiču izokoline. Kada njihova količina u organizmu prevaziđe kapacitet tela da ih neutrališe, ikada to stanje tzv. oksidativnog stresa dugo traje, dovode do najrazličitijih oštećenja namolekularnom i ćelijskom nivou. Savremena medicina smatra da su odgovorni za nastanakmnogih akutnih i hroničnih poremećaja zdravlja koji se klinički manifestuju kao akutni i

hronični zapaljenski procesi (reumatoidni artritis, vaskulitis), neurološki poremećaji(Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna oštećenja, mišićnadistrofija), kardiovaskularni poremećaji (hipertenzija i hipertenzivna bolest srca,ateroskleroza), fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti...

Naše telo sadrži enzime (superoksid dizmutazu, katalazu i glutation peroksidazu)koji neutrališu štetno delovanje slobodnih radikala. Da bi ovi enzimi mogli da se sintetišu ida bi organizam mogao drugim mehanizmima da neutrališe negativne posledice izazvaneoksidativnim stresom, neophodan je unos određenih materija, kao što su: minerali cink,mangan, bakar, selen, vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, niacin (vitamin B3),vitamini B2 i B6, koenzim Q, aminokiselina cistein, bioflavonoidi...

Kapacitet za stvaranje antioksidanasa nije kod svakoga od nas isti i uslovljen jeindividualnim specifičnostima. Genetska predispozicija odbrane od slobodnih radikala ioksidativnog stresa i pol su nam zadati rođenjem, životna dob je takođe nepromenljivakategorija, ali svako od nas može znatno da utiče na svoj životni stil i navike. Menjanjemnavika u ishrani i pravilnim izborom namirnica možemo izvršiti značajan pozitivan uticajna celokupno zdravlje pa time i na optimalan oksidativni status našeg organizma.

Zvanična stručna preporuka je da bi svakodnevno ishranom trebalo unositi četirivažna antioksidansa. To su: vitamin C, beta karoten, vitamin E i selen. Za sva četiripostoje dokazi da imaju antikancerogena svojstva, kao i da su važni za prevencijukardiovaskularnih bolesti. Za sva četiri, takođe stoji preporuka da se kroz ishranu morajuunositi svakodnevno i doživotno.

Vitamin CVitamin C je važan za sintezu kolagena, koji je važan za rast i obnavljanje ćelija

svih telesnih tkiva. Ubrzava procese zaceljivanja rana i opekotina. Veruje se da može daspreči pojavu infekcija. Pomaže u apsorpciji gvožđa pa je bitan u prevenciji anemija.Pominje se i njegova uloga u kontroli lipidnog statusa, tj. kontroli nivoa masnoća u krvi.Još je mnogo korisnih uloga koje ima u organizmu, od kojih su većina posledica njegovogvažnog i snažnog antioksidativnog dejstva.

Ljudski organizam nije sposoban da stvara vitamin C i mora ga unositi hranom.Najbolji prirodni izvori vitamina C su limun, narandže, mandarine, kupine, jagode, maline,šipurak, zeleno lisnato povrće, paradajz, dinja, peršun, paprike... Dnevni preporučeni unosje oko 60 mg, mada su potrebe trudnica i dojilja veće. I pušači bi trebalo da unose više odove preporučene doze da bi umanjili štetno dejstvo duvanskog dima.

Beta karoten (provitamin A)Beta karoten je prekuzor vitamina A koji se u organizmu pretvara u ovaj važan

vitamin koji je jako značajan za rast i razvoj skoro svih tkiva, odbranu od infekcije i dobarvid.

Igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka malignih bolesti, jača obrambeni sistem,smanjuje rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, čuva vid. Organizam ga premasvojim potrebama pretvara u vitamin A, a prednost nad vitaminom A je u tome što uvisokim dozama nije toksičan jer je njegova konverzija u vitamin A ograničena. Smatra seda ima jako antikancerogeno i antioksidaciono dejstvo.

Beta karotenom obiluje voće i povrće jarkih boja, npr. kajsije, dinja, brokoli,šargarepa, mango, bundeva, breskva, spanać.

Vitamin EVitamin E je vrlo delotvoran antioksidans, čije je možda najvažnije dejstvo njegova

uloga u prevenciji ateroskleroze. Naime, dokazano je da vitamin E sprečava oksidacijuLDL - "lošeg" holesterola i na taj način utiče na sprečavanje ateroskleroze. Posledično,smanjuje rizik nastanka od moždanog i srčanog udara, a deluje povoljno i na povišen krvnipritisak usled diuretskog delovanja. Smanjuje umor, usporava starenje ćelija, ubrzavazaceljivanje opekotina, sprečava nastanak ružnih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića.Ima važnu ulogu u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka. Ima jako antikancerogenodejstvo. Smanjuje rizik od spontanog pobačaja, kao i nastanka Alchajmerove bolesti.

Nalazi se u većim količinama u pšeničnim klicama, sojinom zrnu, biljnim uljima,orasima i drugim koštunjavim plodovima, lisnatom povrću, spanaću, žitaricama i užumancetu jajeta.

SelenSelen je esencijalan mineral za sintezu enzima koji učestvuju u neutralizaciji

štetnog dejstva slobodnih radikala. Vitamin E i selen djeluju sinergički, tj. njihovimzajedničkim delovanjem pojačava se snaga delovanja i jednog i drugog.

Pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti i srčanog udara. Sudeluje u zaštiti odrazličitih vrsta raka. Pomaže u održavanju elastičnosti tkiva. Ublažava valunge i nelagoduu menopauzi. Povećava broj spermatozoida i povećava plodnost muškaraca.

Najbolji prirodni izvori su plodovi mora, džigerica, bubrezi, pšenične klice,mekinje, tunjevina, luk, paradajz, brokoli, beli luk, kukuruz i integralni pirinač.

Moguće je laboratorijski utvrditi nivo opterećenja tela oksidativnim stresom, odn.utvrditi oksidativan status svakoga od nas.

FRAS (Free Radical Analytical System) je metod kojim se iz uzorka krvi određujestepen oksidativnog stresa kome je organizam izložen. Drugim rečima, jednostavnomanalizom krvi utvrđuje se prisustvo slobodnih radikala, stepen njihovog prisustva ikapacitet organizma da neutrališe opterećenje, ukoliko ono postoji. U zavisnosti oddobijenog rezultata ovog testa pravi se individualna preporuka za svakog pojedinačnogpacijenta koja se odnosi na preporuke za ishranu i/ili eventualnu intervenciju koja bipodrazumevala mineralno-vitaminsku nadoknadu.

Genetski modifikovane namirnice

Tehnologija nastanka genetski modifikovanih namirnica sastoji se u izboru genakoji je odgovoran za neko svojstvo pa se tako izdvojen gen posebnim procesima ubacuje(ili otklanja) iz biljke, mikroorganizma ili životinje što kao rezultat daje varijaciju sapoželjnim ishodom.

Ovakva intervencija najčešće rezultira promenom sastava namirnice, npr. izmenomu sastavu i količini masnih komponenti, povećanjem sadržaja belančevina, povećanjem

količine vitamina i sl. Nekada se utiče na ukus i miris namirnice ili na produženje rokatrajanja. Nekada se utiče na ubrzanje rasta životinja čije se meso koristi u ishrani.

Proizvođači hrane imaju veliki interes za ovako proizvedenu hranu i već je uupotrebi određena količina hrane koja je proizvedena upotrebom novih biotehnologija.

S druge strane, postoji veliki (i ne neopravdani) strah od (zlo)upotrebe ovakopromenjene hrane. Kako nema podataka kakav je dugoročni uticaj na zdravlje ljudi,opreznost u primeni genetski promenjenih komponenti u namirnicama je opravdana.

Dodatak I: Izvori važnih minerala

Kalcijum: mleko, mlečni proizvodi, pasulj, boranija, sočivo, grašak, zeleno lisnatopovrće.

Fosfor: mleko, jaja, meso, orasi, žitarice, pasulj, boranija, sočivo, grašak, kikiriki.

Gvožđe: crveno meso, džigerica, žumance, zeleno lisnato povrće, krompir, pasulj,boranija, sočivo, grašak, suvo voće.

Bakar: orasi, kakao, džigerica, školjke, integralne žitarice, krompir, pasulj, boranija,sočivo, grašak

Jod: jodirana so, plodovi mora, morska riba, morske alge.

Fluor: riba, meso, fluorisana voda.

Hrom: integralne žitarice, kvasac, orasi, meso, krompir, pasulj, boranija, sočivo, grašak,kikiriki.

Cink: plodovi mora, morska riba, meso,džigerica, jaja, seme bundeve, seme suncokreta.

Selen: plodovi mora, džigerica, pšenične klice, mekinje, tunjevina, luk, paradajz, brokoli,beli luk, kukuruz i integralni pirinač.

Dodatak II: Izvori vitamina

Vitamin A: kajsije, dinja, brokoli, šargarepa, mango, bundeva, breskva, zeleno lisnatopovrće, mlečni proizvodi, jajamasnije ribe i riblje ulje.

Vitamin E: povrće, semenke, orasi, hladno ceđena ulja (maslinovo, sojino).

Vitamin K: zeleno lisnato povrće, biljna ulja.

Vitamin C: voće, povrće.

Vitamini B grupe:B1 (tiamin): integralne žitarice, meso, pasulj, boranija, sočivo, grašak, kikiriki.B2 (riboflavin): zeleno lisnato povrće, meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi.Niacin: meso, džigerica, mleko, orasi, kikiriki.B6 (piridoksin): meso, riba, jaja, pasulj, boranija, sočivo, grašak, kikiriki, integralnežitarice.B12 (kobalamin): džigerica, mleko, sir.Folna kiselina: zeleno povrće, orasi, semenke, džigerica.Biotin: soja, integralne žitarice, žumance, zeleno povrće.Pantotenska kiselina: meso, jaja, integralne žitarice, pasulj, boranija, sočivo, grašak,kikiriki.Holin: zeleno povrće