Jelena Duri6Institut zafllozofiju i dru5tvenu teorijuBeosrad

UDK327:304.9Originalni naudni rad

GLOB ALIZ ACIJ A I IZOLACIJA

Apstrakt: Ovaj tekst raryatra prirortu globalizacije u poslednjoj deceniji.XX veka u kontekstu principa suprotnosti koji.ii prisutan pocriidnako i rsntriis*imkao i u teorijskim procesima. porazno zapaianje je da tranainii tokori storr".rii;;ienadrastaju okvire modernog doba i teZe promenama onih oitika ,rri*og pir"fikoji sputavaju njihove potencijale. To se tide prvenstveno ureclenia sveti u oblikumodernih nacionalnih driava koje, kao princip izolacije, znate sttprotnost glohali_zaciji. umesto da, kao komprementarni principi, troprinose uspostavrjanju rivnoteLeu svetu i globalizaciia i izolacija imaju negativne tencrencije. Na plinu-tehnoroikogprogresa to su ekoloiko zagadenje i konzumerstvo, na pranu druitvene organizacij"eto su razni oblici nepravde i dominacije, siromaitvo, s,kobi, rat. No prigu norigmileni.juma, izolaci.ia Srbiie.ie pouian primer opasnosti ko,je p6ete, kakoisportoi_Ijanju globalnihvrednosti, tako i uskradivanju posebnih druitvenih identiteta.

no ,r", *ttorne reEi glohalizacija, izolacijct, nacionalne dri.ave, iclentitet, pogled

Poslednja dekada XX veka bilaje obeleZena krajem hladnograta koji je odigledno promenio globalno-politidku sliliu sveta. No",uprkos toj vaZnoj promeni, istorijske tokovi i dalje obeleZava strate-gija konflikta koja je do nedavno bila uzrok blokovske podelesveta. otuda izvedena Ideja o neizbeZnosti polarizujudih tendencijaistorijskog kretanja verovatno ima dublju zasnovanost na nadelusuprotnosti.

Dualistidka paradigma ontorosko-aksioloike opozicije dobrai zla,kojaje teleoloski izralena odnosom ideje progresa vs. idejepada, uokviruje celokupnu dosadasnju istoriju. u to- kontekstir,sekularna prosvetiteljska sinteza smisla i stvarnosti trasirala jeglavne tokove globalizacije preko epohe Modernosti. posredstvoinmodernizacije i modernih ideologija princip suprotnosti je prosirenna odnose izmedu drlava. U ovom veku ti odnosi su kulminiralihladnoratovskim sukobomzapad.a i Istoka na planu mo6i i ideo-logije. Premda ideoloski suprorstavljeniizapaii Istok su polaziliod istih modernih vrednosti izraLenihidejomo progresu (sa odgo-

)<

Fal

o

f

I

oN

I

7 7

><

tt)l(ro

?Lr

oNoJ

tL

!:(Il

zuJil-

varajuiim kultom produktivnosti), otelovljenih u organizovanju

sveta u izolovane celine nacija-dtLava.Nada da ie kraj hladnog rata oznaditi podetak mirne i bes-

konfliktne faze globalizacije tbrzo je suodena sa novim prepre-

kama. Te prepreke su pokazale ishitrenost teze daje ru5enje Ber-

linskog zida istorijski dogadaj koji simboli5e op5tu odliku suprot-

stavljenih sistema - obostranu teZnju zatavnoteLom. Taj dogadajje odmah pretvoren u 'period tranzicije' koji je pokrenuo sledeiu

istorijsku fazu borbe za mesto u novouspostavljajuiem globalnom

po."tku. Premajednom davnom predvidanju Parsons-a (1964)' do

kraja hladnog rata trebalo je da dode konvergencijom suprotnosti- komunistidkog kolektivizma i kapitalistidkog individualizma;demokratizacijom komunistidkih zemalja i genetalizacijom njiho-

vog internacionalizma. Asimetridnost sa kojom se to pribliZava-

nje odvija u korist Zapada,govori o prednosti zapadnog pluralizma

koji podstide evoluciju modernih vrednosti, dok je monolitna dogma

komunistidke ideologije zatvorila Istok u oko5tale principe.

Tako se kraj ideologije komunizma podudario sa novom

fazom vekovnih ciklusa ruzvoja modernih principa. Biv5e komu-

nistidke zemlje su se odjednom na5le zate(ene usred 'postmoder-

nog' globalizacijskog vrenja. One su izgubile dotada5nje oblike

znadenjakoji su strukturisali stvarnost poku5avajuii da kompenzujumaterijalnu oskudicu. Sa krajem komunizma, koncept globalizacileje doSao u prvi plan. Velika promena 'smisla' koja sb time dogodila

donela je velike probleme da se globalizacija adekvatno razume'Karakteristidno je shvatanje (Laidi, 1994) da je zapravo globaliza-

cija osnov globalnog gubljenja smisla. Medutim, bilo da se toguUtienie smisla tumadi kao nepovratno i trajno, ili kao da pred-

itavlja izazov za otkrivanje i razvljanje njegovih novih formi, dok

se u stvarnosti ne pokaZe koje je od ovih stanovi5ta verodostdnije,osmiSljavanje tekuieg 'perioda tranzicije' treba da premosti odituglobalnu krizu.

Kriza nacionalne driave kao principa izolaciie

Sve je prisutnije mi5ljenje da globalnoj krizi narodito dopri-

nosi kriza nacionalne drLave' Verovatno u svim zemljama svetapostoje akutni procesi koji podrivaju nacionalnu drZavu' Sa jedne

strane, to su procesi globalizacije, a s druge strane _ procesi re_gionalizacije.

Nacionalna drLava je doSla u krizu pre svega zato Sto jepostala nemoina da integrise procese globalizacije --da kontroliietokove kapitala i regulise drudtvenu stvarnost. poied ekonomskog,globalizacija i na kulturnom planu .ozima sve vise maha. ona iemanifestuje iskorenjivanjem ljudi; ideolodki i teritorijalno, kao dase menjaju okviri nacionalnog identiteta. To generisekrizu smislavidljivu u napetosti izmedu odekivanja promena na novim princip!ma i ideoloskih diskreditovanja poznatih nadina drudtvene i.unsfor-macije. I inade, kriza smisla odgovara duhu postmoderirog prevred-novanja, koje je do temelja uzdrmalo ueru u velike istorijii<e ideje,Sto je sa padom komunizma izgledalo definitvno potvrcleno.

.Naravno, ti procesi iskorenjivanj a nailaze na suprotstavlja_nje kojim se otvara polje zaobnavrjanje nacionarne drzave. Nastaiupre svega mentalne prepreke zalllno i kolektivno prihvatanje glo_balizacije. otpori globalizaciji su osnazeni najviil zbog toga"stoona li5ava ljude neophodne izvesnos ti. zbogstatnitr i brzitipro-mena,koje prate procese globalizacije ,znanje i iskustvo postaju nesigumijer zastarevaju. Tako d.a, iako globalizacija prostorno p.oSi*i" pory"individualnih i kolektivnih akcija, ona ga vremenski suZava. Dokse ljudske aktivnosti, s jedne strane, projektuju u bezoblidni grobalniprostor, s druge strane, ovo vremensko suZenje sputava potitietelroJekte i akcije, redukuje ih na sadadnjost i oduzima im moguinostlegitimacije u viziji buduinosti. To vodi paradoksalnoj situ"aciji daglobalizacija, umesto da pro5iruje, uni5tava globalnu perspet<iivu.Izazivaju1i fragmentaciju, ona ostavlja kao motiv ljudiza pro-"n"jedino ekonomsku nuZnost.

Pored vremenske, globalizacija donosi i prostornu fragment_aciju koja se oslanja na procese regionalizacije. Nekada potislivaneekspanzivnim ambicijama nacionalne drlave,tradicionalne kul-turne vrednosti regiona sada se podrZavaju,jer utidu na stvaranjenove vrste lokalnih identiteta koji novoj konstrukciji globalnogidentiteta treba da donesu Zivotne sadrzaje. usmerava;uZi ljudskEpotrebe na vezanost za region, ti procesi preuzimaju ni sebe ulogusupstituta za arhetipsku potrebu pripadanja zajedniii.Relativizuju-iisve manje funkcionalnu jednoobraznost stare konstrukciie - nulio-nalnog identiteta, procesi regionalizacije doprinose rast;kanju na_cionalne drLave,a mogu posluZiti i kao podr5ka deetnizaciii.

7 8 1 9

><

tt)l(ro

?Lr

oNoJ

tL

!:(Il

zuJil-

varajuiim kultom produktivnosti), otelovljenih u organizovanju

sveta u izolovane celine nacija-dtLava.Nada da ie kraj hladnog rata oznaditi podetak mirne i bes-

konfliktne faze globalizacije tbrzo je suodena sa novim prepre-

kama. Te prepreke su pokazale ishitrenost teze daje ru5enje Ber-

linskog zida istorijski dogadaj koji simboli5e op5tu odliku suprot-

stavljenih sistema - obostranu teZnju zatavnoteLom. Taj dogadajje odmah pretvoren u 'period tranzicije' koji je pokrenuo sledeiu

istorijsku fazu borbe za mesto u novouspostavljajuiem globalnom

po."tku. Premajednom davnom predvidanju Parsons-a (1964)' do

kraja hladnog rata trebalo je da dode konvergencijom suprotnosti- komunistidkog kolektivizma i kapitalistidkog individualizma;demokratizacijom komunistidkih zemalja i genetalizacijom njiho-

vog internacionalizma. Asimetridnost sa kojom se to pribliZava-

nje odvija u korist Zapada,govori o prednosti zapadnog pluralizma

koji podstide evoluciju modernih vrednosti, dok je monolitna dogma

komunistidke ideologije zatvorila Istok u oko5tale principe.

Tako se kraj ideologije komunizma podudario sa novom

fazom vekovnih ciklusa ruzvoja modernih principa. Biv5e komu-

nistidke zemlje su se odjednom na5le zate(ene usred 'postmoder-

nog' globalizacijskog vrenja. One su izgubile dotada5nje oblike

znadenjakoji su strukturisali stvarnost poku5avajuii da kompenzujumaterijalnu oskudicu. Sa krajem komunizma, koncept globalizacileje doSao u prvi plan. Velika promena 'smisla' koja sb time dogodila

donela je velike probleme da se globalizacija adekvatno razume'Karakteristidno je shvatanje (Laidi, 1994) da je zapravo globaliza-

cija osnov globalnog gubljenja smisla. Medutim, bilo da se toguUtienie smisla tumadi kao nepovratno i trajno, ili kao da pred-

itavlja izazov za otkrivanje i razvljanje njegovih novih formi, dok

se u stvarnosti ne pokaZe koje je od ovih stanovi5ta verodostdnije,osmiSljavanje tekuieg 'perioda tranzicije' treba da premosti odituglobalnu krizu.

Kriza nacionalne driave kao principa izolaciie

Sve je prisutnije mi5ljenje da globalnoj krizi narodito dopri-

nosi kriza nacionalne drLave' Verovatno u svim zemljama svetapostoje akutni procesi koji podrivaju nacionalnu drZavu' Sa jedne

strane, to su procesi globalizacije, a s druge strane _ procesi re_gionalizacije.

Nacionalna drLava je doSla u krizu pre svega zato Sto jepostala nemoina da integrise procese globalizacije --da kontroliietokove kapitala i regulise drudtvenu stvarnost. poied ekonomskog,globalizacija i na kulturnom planu .ozima sve vise maha. ona iemanifestuje iskorenjivanjem ljudi; ideolodki i teritorijalno, kao dase menjaju okviri nacionalnog identiteta. To generisekrizu smislavidljivu u napetosti izmedu odekivanja promena na novim princip!ma i ideoloskih diskreditovanja poznatih nadina drudtvene i.unsfor-macije. I inade, kriza smisla odgovara duhu postmoderirog prevred-novanja, koje je do temelja uzdrmalo ueru u velike istorijii<e ideje,Sto je sa padom komunizma izgledalo definitvno potvrcleno.

.Naravno, ti procesi iskorenjivanj a nailaze na suprotstavlja_nje kojim se otvara polje zaobnavrjanje nacionarne drzave. Nastaiupre svega mentalne prepreke zalllno i kolektivno prihvatanje glo_balizacije. otpori globalizaciji su osnazeni najviil zbog toga"stoona li5ava ljude neophodne izvesnos ti. zbogstatnitr i brzitipro-mena,koje prate procese globalizacije ,znanje i iskustvo postaju nesigumijer zastarevaju. Tako d.a, iako globalizacija prostorno p.oSi*i" pory"individualnih i kolektivnih akcija, ona ga vremenski suZava. Dokse ljudske aktivnosti, s jedne strane, projektuju u bezoblidni grobalniprostor, s druge strane, ovo vremensko suZenje sputava potitietelroJekte i akcije, redukuje ih na sadadnjost i oduzima im moguinostlegitimacije u viziji buduinosti. To vodi paradoksalnoj situ"aciji daglobalizacija, umesto da pro5iruje, uni5tava globalnu perspet<iivu.Izazivaju1i fragmentaciju, ona ostavlja kao motiv ljudiza pro-"n"jedino ekonomsku nuZnost.

Pored vremenske, globalizacija donosi i prostornu fragment_aciju koja se oslanja na procese regionalizacije. Nekada potislivaneekspanzivnim ambicijama nacionalne drlave,tradicionalne kul-turne vrednosti regiona sada se podrZavaju,jer utidu na stvaranjenove vrste lokalnih identiteta koji novoj konstrukciji globalnogidentiteta treba da donesu Zivotne sadrzaje. usmerava;uZi ljudskEpotrebe na vezanost za region, ti procesi preuzimaju ni sebe ulogusupstituta za arhetipsku potrebu pripadanja zajedniii.Relativizuju-iisve manje funkcionalnu jednoobraznost stare konstrukciie - nulio-nalnog identiteta, procesi regionalizacije doprinose rast;kanju na_cionalne drLave,a mogu posluZiti i kao podr5ka deetnizaciii.

7 8 1 9

ljudi. Prema opisu eusodovskog, makroekonomske reforme uni-Stavaju zivotne uslove ljudi, obezvreduju im pravo na rad, hranu iskloni5te, kulturu i nacionalni identitet (chouisodovsky, r997).

Slidni problemi dogadaju se Sirom sveta u mnogim ,*yu^uu razvoju u kojima svake godine ima desetina milioni irtava gradri namerno izazvanlh ratova. Efekti ekonomskih reformi, koje uiooeinternacionalne finansijske institucije, nisu ogranideni iu-o nuTre6i svet i Istodnu Evropu. Neke verzije ovih programa pojav--q-uju se i u razvijenim industrijskim zemljama. zato, steoeei iaelekoje iznosi Chomsky, borbu za ekonomsku demokratiju treba po_maii dalje od usmerenosti na izorovane simptome jednog sisternakoji je fundamentalno pokvaren. samo, pitanje je kako-preuzetimonetarnu politiku od kreditora koji upravljaju globalnim sirovina-ma i finansijama i kontroliiu stvaranje novca u internacionalnombankarskom sistemu? Odnosno, kako, naspram negafivnog global_nog ekonomskog sistema koji se hrani fragmentacijama i p6d-erama,ostvariti pozitivno demokratsko ujedinjenje svih iemalja, na svimnivoima, oko zajednidke svrhe - a to je isiorenjivanje izroka ma-sovnog siroma5tva i ratova?

Svet i pogled na svet

MoZda bi za istraZivanje globalnih problema sveta bilo ko_risno osvrnuti se na ono 5to posreduje nas

-odnos prema stvarnosti,

a to je pogled na svet.Kada je red o ekonomiji, onda se to odnosi na preispitivanje

dominiraju6ih principa laissez-faire ekonomije t^o;i se danisnamedu kao jedino ispravni. Medutim, istorijsko iskustvo pokazujeda nijedna uspesna zemrja nije uvek bila siobraZena tom modeiulaisse-z-faire ekonomije. Naprotiv, sve uspe5ne zemlje su nekadamorale da koriste protekcionizam drZave da bi postale uspesne.sada, medutim, protekcionizam nurazina moralnu osudu od stranerazvijenih zemalja koje su ranije zahvaljujudi istim sredstv ima zau-zele superiornu poziciju u transnacionalnoj ekonomiji.r

, ,,Dok se ameridka industrija raz.vijala, ta zemlja nije imala vrcmcna zalaissez-faire. Kada jc postala jaka podcra jc da propovcda laissez-fairc oritatkusvcta - i da se igra sa svojom istorijom kao daje verovala u slogane o laisscz-fairckao o tajni uspeha. ,Tradicionalna' ameridka poorsta svetskol-srobotlno; trgovini.ie skorasnji fenomen koji je podco tck nakon II svetskog rita. prethrdnii t50

x

Fal(ro

-L

N

J

LL

8 l

Identitet u kontekstu globalizacii e

Problem identiteta je zaista vaZan aspekt novorastale glo-

balne situacije. U sludaju biv5e Jugoslavije' to je bio kljudni tazlog

koji je omogu6io politiekim udesnicima da uspe5no aktiviraju us-

;;;;"" naci'onalisiidka ose6 anj a. Gub tjenje identiteta pokrenulo je

ieZnju za ponovnim osvajanjem smisla, '{to su prividno omogu6ile

etniike idlntifikacije sa kolektivnim sei anj im a i' za Y r eme komu-

nizma,Potisnutom tradic ij om'Mada su retrogradni putevi nacionalizma nespojivi sa idejom

humane globalne civ"ilizacije, u nedostatku novih oblika organizo-

v anja,uiotreblj eni su zastareli nadini zadovolj av anj a nacionalnih

u*Ui"iiu. Nead-ekvatnost tih nadina pokazuje se u stalnom neza-

dovoljstvu nacionalizama i pored toga Sto- uspevaju da antagonizuju

dru5tvo pomo6u preuvelidanih r4zlika koje postaju elementi za

identifikiciju sa novonastalim etnidkim drZavama'

fato je razularena nacionalistidka neman odvela u katastrofu

milione ljudi Sirom biv5e Jugoslavije' Metlutim' njom je uplavlj{a

moderna racionalnost - orijentisana na profit, u koju spadaju:-p.oli-

tika, ekonomija, geostrate5le igre, dominacija super-sila' mg{iJs}<a

manipulacija, neiskrena diplomatija, aktivnost tajnih sluZbi i tako

datje. U ,uikorn sludaju, tek u Sirokom kontekstu globalnih promena

-oguee je objasniti iaspad Jugoslavije sa uverljivoi6u koja. ne-

doJaje Huntington-ovo.1 tezi o takozvanim kultrirhim ratovima'

tsttjudivo isticanje kulturnih, etnidkih i religioznih podela odstra-

niup iz kolektivne svesti razumevanje ekonomskog i politidkog

i*put u na restrukturisanje Jugosl-ayije' Tako se' kao uzrok' pred-

*,*r3u ono Sto je u velilioj meri bilo posledica dubokih procesa

ekonomskih i Politidkih lomova'U tom kontekstu je postao odigledan i dogmatski !li:.lup

globalnih medija koji su pritazivali pomenute konflikte iskljudivo

fao etnidke i religiozne, ianemaruiuZi ostale bitne aspekte proble-

. ma, kao Sto su, na primer, ekonomski' Zato je neoph-odno.imati

H ;;;;; do"tonoln.ki aspekt, kao motiv za gtobalizaciiu,.iza

a privladne krije svoju mradnu stranu. Kada se posmatra postoJece

t ii-maStuo u tonteistu uslovljenosti globalnim ekonomskim pro-

H ;.;;;;, rnoz" t" uoditi ogromna uloga makroekonomske politike5

;;i-;;";u internaciona-lne finansijske instirucije. SluEaj bivse

Juloslavije je poudan primer destabilizacije drZave ruiniranjem

t:Jnot "t

ont-ttog sisiema, pri demu su ugroZeni Zivoti miliona

8 0

ljudi. Prema opisu eusodovskog, makroekonomske reforme uni-Stavaju zivotne uslove ljudi, obezvreduju im pravo na rad, hranu iskloni5te, kulturu i nacionalni identitet (chouisodovsky, r997).

Slidni problemi dogadaju se Sirom sveta u mnogim ,*yu^uu razvoju u kojima svake godine ima desetina milioni irtava gradri namerno izazvanlh ratova. Efekti ekonomskih reformi, koje uiooeinternacionalne finansijske institucije, nisu ogranideni iu-o nuTre6i svet i Istodnu Evropu. Neke verzije ovih programa pojav--q-uju se i u razvijenim industrijskim zemljama. zato, steoeei iaelekoje iznosi Chomsky, borbu za ekonomsku demokratiju treba po_maii dalje od usmerenosti na izorovane simptome jednog sisternakoji je fundamentalno pokvaren. samo, pitanje je kako-preuzetimonetarnu politiku od kreditora koji upravljaju globalnim sirovina-ma i finansijama i kontroliiu stvaranje novca u internacionalnombankarskom sistemu? Odnosno, kako, naspram negafivnog global_nog ekonomskog sistema koji se hrani fragmentacijama i p6d-erama,ostvariti pozitivno demokratsko ujedinjenje svih iemalja, na svimnivoima, oko zajednidke svrhe - a to je isiorenjivanje izroka ma-sovnog siroma5tva i ratova?

Svet i pogled na svet

MoZda bi za istraZivanje globalnih problema sveta bilo ko_risno osvrnuti se na ono 5to posreduje nas

-odnos prema stvarnosti,

a to je pogled na svet.Kada je red o ekonomiji, onda se to odnosi na preispitivanje

dominiraju6ih principa laissez-faire ekonomije t^o;i se danisnamedu kao jedino ispravni. Medutim, istorijsko iskustvo pokazujeda nijedna uspesna zemrja nije uvek bila siobraZena tom modeiulaisse-z-faire ekonomije. Naprotiv, sve uspe5ne zemlje su nekadamorale da koriste protekcionizam drZave da bi postale uspesne.sada, medutim, protekcionizam nurazina moralnu osudu od stranerazvijenih zemalja koje su ranije zahvaljujudi istim sredstv ima zau-zele superiornu poziciju u transnacionalnoj ekonomiji.r

, ,,Dok se ameridka industrija raz.vijala, ta zemlja nije imala vrcmcna zalaissez-faire. Kada jc postala jaka podcra jc da propovcda laissez-fairc oritatkusvcta - i da se igra sa svojom istorijom kao daje verovala u slogane o laisscz-fairckao o tajni uspeha. ,Tradicionalna' ameridka poorsta svetskol-srobotlno; trgovini.ie skorasnji fenomen koji je podco tck nakon II svetskog rita. prethrdnii t50

x

Fal(ro

-L

N

J

LL

8 l

Identitet u kontekstu globalizacii e

Problem identiteta je zaista vaZan aspekt novorastale glo-

balne situacije. U sludaju biv5e Jugoslavije' to je bio kljudni tazlog

koji je omogu6io politiekim udesnicima da uspe5no aktiviraju us-

;;;;"" naci'onalisiidka ose6 anj a. Gub tjenje identiteta pokrenulo je

ieZnju za ponovnim osvajanjem smisla, '{to su prividno omogu6ile

etniike idlntifikacije sa kolektivnim sei anj im a i' za Y r eme komu-

nizma,Potisnutom tradic ij om'Mada su retrogradni putevi nacionalizma nespojivi sa idejom

humane globalne civ"ilizacije, u nedostatku novih oblika organizo-

v anja,uiotreblj eni su zastareli nadini zadovolj av anj a nacionalnih

u*Ui"iiu. Nead-ekvatnost tih nadina pokazuje se u stalnom neza-

dovoljstvu nacionalizama i pored toga Sto- uspevaju da antagonizuju

dru5tvo pomo6u preuvelidanih r4zlika koje postaju elementi za

identifikiciju sa novonastalim etnidkim drZavama'

fato je razularena nacionalistidka neman odvela u katastrofu

milione ljudi Sirom biv5e Jugoslavije' Metlutim' njom je uplavlj{a

moderna racionalnost - orijentisana na profit, u koju spadaju:-p.oli-

tika, ekonomija, geostrate5le igre, dominacija super-sila' mg{iJs}<a

manipulacija, neiskrena diplomatija, aktivnost tajnih sluZbi i tako

datje. U ,uikorn sludaju, tek u Sirokom kontekstu globalnih promena

-oguee je objasniti iaspad Jugoslavije sa uverljivoi6u koja. ne-

doJaje Huntington-ovo.1 tezi o takozvanim kultrirhim ratovima'

tsttjudivo isticanje kulturnih, etnidkih i religioznih podela odstra-

niup iz kolektivne svesti razumevanje ekonomskog i politidkog

i*put u na restrukturisanje Jugosl-ayije' Tako se' kao uzrok' pred-

*,*r3u ono Sto je u velilioj meri bilo posledica dubokih procesa

ekonomskih i Politidkih lomova'U tom kontekstu je postao odigledan i dogmatski !li:.lup

globalnih medija koji su pritazivali pomenute konflikte iskljudivo

fao etnidke i religiozne, ianemaruiuZi ostale bitne aspekte proble-

. ma, kao Sto su, na primer, ekonomski' Zato je neoph-odno.imati

H ;;;;; do"tonoln.ki aspekt, kao motiv za gtobalizaciiu,.iza

a privladne krije svoju mradnu stranu. Kada se posmatra postoJece

t ii-maStuo u tonteistu uslovljenosti globalnim ekonomskim pro-

H ;.;;;;, rnoz" t" uoditi ogromna uloga makroekonomske politike5

;;i-;;";u internaciona-lne finansijske instirucije. SluEaj bivse

Juloslavije je poudan primer destabilizacije drZave ruiniranjem

t:Jnot "t

ont-ttog sisiema, pri demu su ugroZeni Zivoti miliona

8 0

Mada postoj e zapaianjada je u postkomunistidkim zemljama

pof"tnu "uforija

Jko iO'eotogiJe tapitatizma splasnula paralelno sa

iurt"n:"rn da je dolazak taiiializma pre doneo osvajanje istodnog

trZi5ta, nego zapadni .iunOutO Zvota (Holley' 1996)' ipak je odig-

ledno da je u drZavama toj" 'otp"Sno prolaze tranziciju' i otvaraju

dru5tvo za globalne vrednosti (i pr" svega za globalni kapital)'

standard grailana znutno Uotii n"gt.u d.rZavama gde do otvaranja

il;f;"il So ,"t onJu reiio toie koliko zapadni Zivotni standard

postaje sve neuporeOivrii sa standardom u zernlji kao Sto je.srbija

"o;;"; j"; oJ iqgr. nltazi pod medunarodnim ekonomsko-po-

litidkim sankcijama i izofaciiomf Izolacija Srbije od strane Zapada'

ma koliko 'zaslttLena' ponusuti"t reZimi' najviSe je pogodil.u nj:lo

obidno multi- etnidko itanovni5tvo (s a stotinatq hltj u,li, i1T9]1":

izbiv5e Jugoslavije). Naprotiv, reZim zbog koga 1e rzotacrJa uveuc-

na, iskoristio ju je za svoje odrZanle na vlastr'

Koriste6i spolja5nju kolektivnu izolaciju' koja je :u1kto

doprinela osiromaSenju i*S*u, reZim je iznutra upotpulio izolactju

;;;; ;i"ei "acionatrio

oiue*:" stanwni5tva psiholo5kim pritisci-

ma koji proistidu i, ,Lnog osudivanla 'nepravedne medunarodne

zajednice'. Mada 6e t" tniSfi*:u o smislu i svrsi ekonomskih sankci-

ia radi izvr5avanja p;llfti'ili ciljeva neminovno uvek razilaziti''il;;;;Ou

poritift" kalkulacije poo.travaju sankcije koje za

*ifioo" ,r"ninih ljudi znade samo bedu i nevolju' Stoga je.uputno

imati u vidu priniedbu da je Sto brZe sfi-Oanje sankciJ1:trrotiv celog

j;J;.g naroda imperativ humanizma (Hartman' 1999)'

Osim toga, ako se zapitamo zbog deea ie izolacija Srbije

toliko potrebna danasfuem 'uiuiit"o- svetu' b-ilo-bi dobro razmisliti

i o onome Sto kaZe l"in guuotiilard, koji je rat u Jugoslaviji video

kao simbol ratazaO"iitit"":" Evrope' Po njemu j3t9t1s i:t11"

ilil;;tj; ;su<len da traje ive dok bude gradena Evropa' madaJe

pi"*1" noee n se ond uop5te izgrad\t\'

Ovo nas navodi da razmislimo o drugom aspektu vladajuieg

- Zapadnogpogt"ol'; t""i t":i oblikui! nasu ltvarnost, To. je

politiEki aspekt koji .uJtZi tu" karakteristike zapadnih .demokratij a'

"e "l;i;iJru

*"eufin" razlke, zapadne demokratije, nastale u

ff iekcionizmu,.'Takvopona5anjenijenikakavil.uzet.akil;;;i;

""t*". s""'*iilt"ita"tttu" kojc suimale uspeha tokom prethodna

dva veka - Amerika natcon revotucijt' ttit-uffu pod Bizmarkom' Japan nakon II

svetskog rata _ krsil" ro piu"iiu ruissez-faire. I pored svih velikih razlika tih zemalja'

"t""" "i:ft*" ekonomske strategije bio je isti" (Fallows ' 1993:61)'

cc

zuJBa

8 2

modernoj Evropi nacionalnih drlava, podivale su na nacionalis-tidkim vrednostima. s ada ujedinj ena zap adna Evropa prosiruje tajprincip stvarajuii novi, evropski nacionaliz am. Zato,graclenje iuve_rene Evrope obuhvata Zapadnu Evropu real-politike koja je isklju_diva prema svemu drugom. Sudeii po oitrom bodrijaiovskomzapaianjt, po5to Evropa nema stvarnu definiciju, ona se definiiekroz iskljudivanje, diskriminaciju, izolaciju... Ta igra diskriminacijeSiri se na sve strane. I svi igraju u toj namestenoj igri iz koje se nevidi izlaz.

Tu, naravno, nije kraj pride. postoji tumadenje (Vlajki, 1999)po kome ova globalizacijska igra, u kojoj Zapad vlada svetom,ima slede6i nivo, koji dovodi t Lliu ambiciju Amerike d,a zavlad,aZapadom, kao i ostatkom sveta. Ovo tumadenje metaforom igrenove' Sega' generacije, obja5njava suprotne geostrategijske inter6seEvrope i Amerike. Ta metafora prilidno uverljivo kbrespondiradogaclajima, ma koliko da prava realnost ostaje neprozirni i pod_lolnarazlilitim tumadenjima. prema ovom tumadenju, kraj hladnograta i istovremeno ujedinjenje Evrope, donosi moguinost da udoglednoj bududnosti Evropska zajednica postane najmoiniji nad-nacionalni entitet sveta. Americi, naravno, ne odgovara ostvirenjetog degolovskog sna o suverenoj Evropi ,od Atlantika do Uralai iona raznim vrstama prepreka pokuiava to da spredi. Ekonomski _sredstvima Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke,Amerika drZi Rusiju u materijalnoj bedi. politidki - formira novimilitarni kordon oko Rusije koji obuhvata nekadadnje dlaniceVar5avskog pakta. Tako se proizvodenjem neprijatelja, tim speci_jalitetom bivsih komunistidkih reZima (!), odrZava stalna tenziia uErzropi. Raspiruje se nacionalizam na Balkanu, odlaZe integracijaukrajine i Belorusije u EZ i ostalim specifidnim manevrima simulirase stara situacija hladnog rata koja spredava ujedinjenje Evrope.

Iz ovako shvadene perspektive globalizacijske politiki Za_pada, desetogodi5nji raspad Jugoslavije, ukljudujuii kosovsku krizui ovogodi5nje bombardovanje Srbije, posledica je istog hladnora_tovskog scenarija. Otuda tumadenje da je bitan razlogZapadazaizolaciju srbije - njen otpor globalizaciji, deluje *nogi-a verovat-no, a ne nemoguie. Takode, detaljnija analiza unutra5njih pokre_tadkih motivacija aktera otkriva potencijalnu heuristidku plodnostglobalne paradigme odnosa centra i periferije. Naime, dugotrajnasituacija hladnog rata doprinela je da bivsa, nesvrstana rugostavi.lastvori iluziju da se nalazi u centru. To je ubeilenje izgleda goniio

X

oFalEo

troNoLr

8 3

Mada postoj e zapaianjada je u postkomunistidkim zemljama

pof"tnu "uforija

Jko iO'eotogiJe tapitatizma splasnula paralelno sa

iurt"n:"rn da je dolazak taiiializma pre doneo osvajanje istodnog

trZi5ta, nego zapadni .iunOutO Zvota (Holley' 1996)' ipak je odig-

ledno da je u drZavama toj" 'otp"Sno prolaze tranziciju' i otvaraju

dru5tvo za globalne vrednosti (i pr" svega za globalni kapital)'

standard grailana znutno Uotii n"gt.u d.rZavama gde do otvaranja

il;f;"il So ,"t onJu reiio toie koliko zapadni Zivotni standard

postaje sve neuporeOivrii sa standardom u zernlji kao Sto je.srbija

"o;;"; j"; oJ iqgr. nltazi pod medunarodnim ekonomsko-po-

litidkim sankcijama i izofaciiomf Izolacija Srbije od strane Zapada'

ma koliko 'zaslttLena' ponusuti"t reZimi' najviSe je pogodil.u nj:lo

obidno multi- etnidko itanovni5tvo (s a stotinatq hltj u,li, i1T9]1":

izbiv5e Jugoslavije). Naprotiv, reZim zbog koga 1e rzotacrJa uveuc-

na, iskoristio ju je za svoje odrZanle na vlastr'

Koriste6i spolja5nju kolektivnu izolaciju' koja je :u1kto

doprinela osiromaSenju i*S*u, reZim je iznutra upotpulio izolactju

;;;; ;i"ei "acionatrio

oiue*:" stanwni5tva psiholo5kim pritisci-

ma koji proistidu i, ,Lnog osudivanla 'nepravedne medunarodne

zajednice'. Mada 6e t" tniSfi*:u o smislu i svrsi ekonomskih sankci-

ia radi izvr5avanja p;llfti'ili ciljeva neminovno uvek razilaziti''il;;;;Ou

poritift" kalkulacije poo.travaju sankcije koje za

*ifioo" ,r"ninih ljudi znade samo bedu i nevolju' Stoga je.uputno

imati u vidu priniedbu da je Sto brZe sfi-Oanje sankciJ1:trrotiv celog

j;J;.g naroda imperativ humanizma (Hartman' 1999)'

Osim toga, ako se zapitamo zbog deea ie izolacija Srbije

toliko potrebna danasfuem 'uiuiit"o- svetu' b-ilo-bi dobro razmisliti

i o onome Sto kaZe l"in guuotiilard, koji je rat u Jugoslaviji video

kao simbol ratazaO"iitit"":" Evrope' Po njemu j3t9t1s i:t11"

ilil;;tj; ;su<len da traje ive dok bude gradena Evropa' madaJe

pi"*1" noee n se ond uop5te izgrad\t\'

Ovo nas navodi da razmislimo o drugom aspektu vladajuieg

- Zapadnogpogt"ol'; t""i t":i oblikui! nasu ltvarnost, To. je

politiEki aspekt koji .uJtZi tu" karakteristike zapadnih .demokratij a'

"e "l;i;iJru

*"eufin" razlke, zapadne demokratije, nastale u

ff iekcionizmu,.'Takvopona5anjenijenikakavil.uzet.akil;;;i;

""t*". s""'*iilt"ita"tttu" kojc suimale uspeha tokom prethodna

dva veka - Amerika natcon revotucijt' ttit-uffu pod Bizmarkom' Japan nakon II

svetskog rata _ krsil" ro piu"iiu ruissez-faire. I pored svih velikih razlika tih zemalja'

"t""" "i:ft*" ekonomske strategije bio je isti" (Fallows ' 1993:61)'

cc

zuJBa

8 2

modernoj Evropi nacionalnih drlava, podivale su na nacionalis-tidkim vrednostima. s ada ujedinj ena zap adna Evropa prosiruje tajprincip stvarajuii novi, evropski nacionaliz am. Zato,graclenje iuve_rene Evrope obuhvata Zapadnu Evropu real-politike koja je isklju_diva prema svemu drugom. Sudeii po oitrom bodrijaiovskomzapaianjt, po5to Evropa nema stvarnu definiciju, ona se definiiekroz iskljudivanje, diskriminaciju, izolaciju... Ta igra diskriminacijeSiri se na sve strane. I svi igraju u toj namestenoj igri iz koje se nevidi izlaz.

Tu, naravno, nije kraj pride. postoji tumadenje (Vlajki, 1999)po kome ova globalizacijska igra, u kojoj Zapad vlada svetom,ima slede6i nivo, koji dovodi t Lliu ambiciju Amerike d,a zavlad,aZapadom, kao i ostatkom sveta. Ovo tumadenje metaforom igrenove' Sega' generacije, obja5njava suprotne geostrategijske inter6seEvrope i Amerike. Ta metafora prilidno uverljivo kbrespondiradogaclajima, ma koliko da prava realnost ostaje neprozirni i pod_lolnarazlilitim tumadenjima. prema ovom tumadenju, kraj hladnograta i istovremeno ujedinjenje Evrope, donosi moguinost da udoglednoj bududnosti Evropska zajednica postane najmoiniji nad-nacionalni entitet sveta. Americi, naravno, ne odgovara ostvirenjetog degolovskog sna o suverenoj Evropi ,od Atlantika do Uralai iona raznim vrstama prepreka pokuiava to da spredi. Ekonomski _sredstvima Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke,Amerika drZi Rusiju u materijalnoj bedi. politidki - formira novimilitarni kordon oko Rusije koji obuhvata nekadadnje dlaniceVar5avskog pakta. Tako se proizvodenjem neprijatelja, tim speci_jalitetom bivsih komunistidkih reZima (!), odrZava stalna tenziia uErzropi. Raspiruje se nacionalizam na Balkanu, odlaZe integracijaukrajine i Belorusije u EZ i ostalim specifidnim manevrima simulirase stara situacija hladnog rata koja spredava ujedinjenje Evrope.

Iz ovako shvadene perspektive globalizacijske politiki Za_pada, desetogodi5nji raspad Jugoslavije, ukljudujuii kosovsku krizui ovogodi5nje bombardovanje Srbije, posledica je istog hladnora_tovskog scenarija. Otuda tumadenje da je bitan razlogZapadazaizolaciju srbije - njen otpor globalizaciji, deluje *nogi-a verovat-no, a ne nemoguie. Takode, detaljnija analiza unutra5njih pokre_tadkih motivacija aktera otkriva potencijalnu heuristidku plodnostglobalne paradigme odnosa centra i periferije. Naime, dugotrajnasituacija hladnog rata doprinela je da bivsa, nesvrstana rugostavi.lastvori iluziju da se nalazi u centru. To je ubeilenje izgleda goniio

X

oFalEo

troNoLr

8 3

ovda5nji reZim koji, ne samo da nije bio svestan da je Jugoslavija

uvek biia periferija, nego je u poku5aju da preuzme centralnu pozict-

;o p."uiA"o i to"da sJse odnosi sa'svim promenili' Takav reZim'

lusi"ptien od sebidne teZnje da vlada, i dalje nrgvfd-a suStinske

;;;bffi" od kojih je osnovni taj da. je teritorija Srbije jo5 uvek

nedefinisana. Time on o,t".ogo6ava i samo uspostavljanje drZave'

a kamoli njenu demokratsku emancipaciju'

Izolacija Srbiie i globalizaciia sveta

Napad NATO na Srbiju uglavnom.se tumadi na dva nadina'

Nazovimoih.konzervat ivni ' i .napredni ' . .Napredni 'pr istupSeporluu na napredak dovedanstva (ili bar nekih njegovih delova)

ioji se ogleda u mogudnosti da se zadtite ljudska pLuut'\19::"

ugroZena, uz pomo6-medunarodnih organizacija kao Sto je NATO'

uirt os starim principima medunarodne.politike''Konzervativni'pristup (et\m' cbn-serrur,,,,uSrbima") takvu za5titu vidi kao udarac^ho-unir-u

i demokratiji koji, pod maskom borbe za ljudska prava'

uvodi na kraju XX veka brutalnu silu i od ljudskih vrednosti pravi

tragidnufarsu. - :^^ r^ .Koje god tumadenje da prihvatimo' stoji dinjenigu 9?

j"

bombardovaijem srbije NATO prekrsio dva bazidna principa hlad-

noratov ske medunarodne politike : suverenitet naliibnalnih drLav a

(princip izolovanosti) i Povelju Ujedinjenih nacija (princip global-

nosti). Ako uzmemo da su -ova

dva vrednosna principa sluZila

uskladivanju partikularnih i univerzalnih potreba dovedanstva (po-

treba zaizolicijom radi stvaranja posebne vrste identiteta sa glo-

balnim potrebama), onda dinjenica da se ti principi kr5e.verovatno

;;;;ti; tome da je svet usao u novu fazt'Tafaza dovedanstva 6e

biti nova utoliko sto bude poStovala neke nove principe' Njihova

institucionalrzac\ja je verovatno samo pitanje vremena'

Imaju6i to o uiOu treba obratiti paZnju na neke mogu6nosti

o ishoda od kojih zavisi evolucija dovedanstva' Nezaobilazni globalni

E faktor koji govori u prilog p,romeni.organizaclje dru5tava kao nacio--a

nalnih aiZiua,jesteekoiolki. Ekologija je pravo polje ujedinjenja

e 'r:"Jril1r-*"i"ru,

"tono-skih i politidkih, kao i kulturnih i lidnih.

4 i]i"f*":" ekolo5kaproblematikipravi pokazatelj globalnih potreba

doveka. progres moiernizovane industrijske civilizacije doneo je i

globalnu dimenziju tehnologije stvarajudi ekoloSke. rizike koji"pr

elaze granice nacionalnih a'iuu u' Ov a transnac ionalnost ekolo-

8 4

gije, kao i tehnologije, postavlja pred dovedanstvo potrebu da seadekvatno organizuje.

Pored toga, sve ve6a mo6 makroekonomije da uslovljavapolitiku nacionalnih drLava,zaprotivtelu ima ideju o formiranjudemokratski Iegitimisane, internacionalne politidke organizacije.Utopijsko poreklo aktuelne ideje o svetskoj drLavi, ostaje prob-lematidno zbog prevelikih razlika u razvoju i kulturi zemalja sveta.Zato se, uostalom, organizacija Ujedinjenih nacija i pokazala be-spomoinom. Takode, predlog o regionalnom savezni5tvu (Lafon-taine, 1988) drLava koje se u kulturnom i privrednom pogledu nerazlikuju mnogo, sumnjivo je reSenje, jer moZe jo5 vi5e da produbijaz rzmedu centra i periferije: bogatih i siroma5nih, razvijenih inerazvijenih zemalja. Borba suprotstavljenih tendencija koje uka-zuju da su nacionalne drlave,bazirane na teritoriji i politidkomsuverenitetu, fenomen koji je u krizi, poudno izgleda na primerubiv5e Jugoslavije koja je zagovarala ulazak u Evropu a raspala seu parampardad.

Gde je, dakle, izlaz izmedu suprotnih principa, izolacije iglobalizacije, koji dine da se planeta istovremeno raspada na izolo-vane fragmente i nevoljno povezuje u homogenu celinu? Ne trebazaboraviti da su oba ta principa, ili bolje re6i sile, pokazala svojenegativne, nedemokratidne osobine. Izolacija je pokazala tendencijuda retribalizuje dovedanstvo, preko endemidnih ratova i krvoprolidaza nove driav e, a globalizacij a - da ga uniformizuje, preko komer-cijalne konzumerske kulture koja razlidite narode gura u istu ho-mogenu mreZu. Ove sile, doduie, imaju suprotno dejstvo tako da,dok sila izolacije podiZe granice, sila globalizacije ih poni5tava.Medutim, upravo tako suprotstavljene, obe te sile vode ljude uinvoluciju, ne ostavljajuii im prostora da se praktidno demokratskiorganizuju. Zar ne rzgleda dudno Sto, uprkos tome, one privladeljude? Ipak, moZda nije teSko razumeti da one privlade obe6anjmadobrobiti koja ljudima nedostaje. Upravo zato je materijalna osku-dica obidno ishodi5te problema.

Razmi5ljanja o buduiem sumraku demokratije dovedanstva,razapete suprotno5du sila - Jihad-a vs. McWord-a, kako ih je opisaoBenjamin R. Barber,'ostaju paralisana njihovom dihotomijom koja

' ,,McWorld uspcva da dclu.je zavodliivo u svetu opscdnutom Jihad-om.

On donosi mir, prospcritct, i rclativno.jedinstvo - iako po cenu nczavisnosti, zajednicci identitcta (koji sc uglavnom bazira na razlici). Primarnc politiikc vrcdnosti kojctraZi globalno trZi5tc.jcsu rcd i mir i sloboda - kao u liazama ,,frce tradc", ,,frcc

)<

oF{J):)cco

-L

N

J

u

8 5

ovda5nji reZim koji, ne samo da nije bio svestan da je Jugoslavija

uvek biia periferija, nego je u poku5aju da preuzme centralnu pozict-

;o p."uiA"o i to"da sJse odnosi sa'svim promenili' Takav reZim'

lusi"ptien od sebidne teZnje da vlada, i dalje nrgvfd-a suStinske

;;;bffi" od kojih je osnovni taj da. je teritorija Srbije jo5 uvek

nedefinisana. Time on o,t".ogo6ava i samo uspostavljanje drZave'

a kamoli njenu demokratsku emancipaciju'

Izolacija Srbiie i globalizaciia sveta

Napad NATO na Srbiju uglavnom.se tumadi na dva nadina'

Nazovimoih.konzervat ivni ' i .napredni ' . .Napredni 'pr istupSeporluu na napredak dovedanstva (ili bar nekih njegovih delova)

ioji se ogleda u mogudnosti da se zadtite ljudska pLuut'\19::"

ugroZena, uz pomo6-medunarodnih organizacija kao Sto je NATO'

uirt os starim principima medunarodne.politike''Konzervativni'pristup (et\m' cbn-serrur,,,,uSrbima") takvu za5titu vidi kao udarac^ho-unir-u

i demokratiji koji, pod maskom borbe za ljudska prava'

uvodi na kraju XX veka brutalnu silu i od ljudskih vrednosti pravi

tragidnufarsu. - :^^ r^ .Koje god tumadenje da prihvatimo' stoji dinjenigu 9?

j"

bombardovaijem srbije NATO prekrsio dva bazidna principa hlad-

noratov ske medunarodne politike : suverenitet naliibnalnih drLav a

(princip izolovanosti) i Povelju Ujedinjenih nacija (princip global-

nosti). Ako uzmemo da su -ova

dva vrednosna principa sluZila

uskladivanju partikularnih i univerzalnih potreba dovedanstva (po-

treba zaizolicijom radi stvaranja posebne vrste identiteta sa glo-

balnim potrebama), onda dinjenica da se ti principi kr5e.verovatno

;;;;ti; tome da je svet usao u novu fazt'Tafaza dovedanstva 6e

biti nova utoliko sto bude poStovala neke nove principe' Njihova

institucionalrzac\ja je verovatno samo pitanje vremena'

Imaju6i to o uiOu treba obratiti paZnju na neke mogu6nosti

o ishoda od kojih zavisi evolucija dovedanstva' Nezaobilazni globalni

E faktor koji govori u prilog p,romeni.organizaclje dru5tava kao nacio--a

nalnih aiZiua,jesteekoiolki. Ekologija je pravo polje ujedinjenja

e 'r:"Jril1r-*"i"ru,

"tono-skih i politidkih, kao i kulturnih i lidnih.

4 i]i"f*":" ekolo5kaproblematikipravi pokazatelj globalnih potreba

doveka. progres moiernizovane industrijske civilizacije doneo je i

globalnu dimenziju tehnologije stvarajudi ekoloSke. rizike koji"pr

elaze granice nacionalnih a'iuu u' Ov a transnac ionalnost ekolo-

8 4

gije, kao i tehnologije, postavlja pred dovedanstvo potrebu da seadekvatno organizuje.

Pored toga, sve ve6a mo6 makroekonomije da uslovljavapolitiku nacionalnih drLava,zaprotivtelu ima ideju o formiranjudemokratski Iegitimisane, internacionalne politidke organizacije.Utopijsko poreklo aktuelne ideje o svetskoj drLavi, ostaje prob-lematidno zbog prevelikih razlika u razvoju i kulturi zemalja sveta.Zato se, uostalom, organizacija Ujedinjenih nacija i pokazala be-spomoinom. Takode, predlog o regionalnom savezni5tvu (Lafon-taine, 1988) drLava koje se u kulturnom i privrednom pogledu nerazlikuju mnogo, sumnjivo je reSenje, jer moZe jo5 vi5e da produbijaz rzmedu centra i periferije: bogatih i siroma5nih, razvijenih inerazvijenih zemalja. Borba suprotstavljenih tendencija koje uka-zuju da su nacionalne drlave,bazirane na teritoriji i politidkomsuverenitetu, fenomen koji je u krizi, poudno izgleda na primerubiv5e Jugoslavije koja je zagovarala ulazak u Evropu a raspala seu parampardad.

Gde je, dakle, izlaz izmedu suprotnih principa, izolacije iglobalizacije, koji dine da se planeta istovremeno raspada na izolo-vane fragmente i nevoljno povezuje u homogenu celinu? Ne trebazaboraviti da su oba ta principa, ili bolje re6i sile, pokazala svojenegativne, nedemokratidne osobine. Izolacija je pokazala tendencijuda retribalizuje dovedanstvo, preko endemidnih ratova i krvoprolidaza nove driav e, a globalizacij a - da ga uniformizuje, preko komer-cijalne konzumerske kulture koja razlidite narode gura u istu ho-mogenu mreZu. Ove sile, doduie, imaju suprotno dejstvo tako da,dok sila izolacije podiZe granice, sila globalizacije ih poni5tava.Medutim, upravo tako suprotstavljene, obe te sile vode ljude uinvoluciju, ne ostavljajuii im prostora da se praktidno demokratskiorganizuju. Zar ne rzgleda dudno Sto, uprkos tome, one privladeljude? Ipak, moZda nije teSko razumeti da one privlade obe6anjmadobrobiti koja ljudima nedostaje. Upravo zato je materijalna osku-dica obidno ishodi5te problema.

Razmi5ljanja o buduiem sumraku demokratije dovedanstva,razapete suprotno5du sila - Jihad-a vs. McWord-a, kako ih je opisaoBenjamin R. Barber,'ostaju paralisana njihovom dihotomijom koja

' ,,McWorld uspcva da dclu.je zavodliivo u svetu opscdnutom Jihad-om.

On donosi mir, prospcritct, i rclativno.jedinstvo - iako po cenu nczavisnosti, zajednicci identitcta (koji sc uglavnom bazira na razlici). Primarnc politiikc vrcdnosti kojctraZi globalno trZi5tc.jcsu rcd i mir i sloboda - kao u liazama ,,frce tradc", ,,frcc

)<

oF{J):)cco

-L

N

J

u

8 5

se vrti u krugu. Vidimo da demokratija uspeva samo tamo gdepostoje dru5tveni i ekonomski uslovi za nju, dok tamo gde oni nepostoje, uvodenje demokratije rezultira anomijom i despotizmom.Tako shvatamo da je osnovni problem, u stvari, kako ostvaritiuslove za demokratiju. Kako ostvariti demokratiju ako je za ost-varenje demokratije vei potrebna demokratska kontrola? Ako pos-toji nada da dovedanstvo jednom izade iz tog kruga, od dije svestio torne i odluke da se to promeni zavisi njegova budu6nost?

Literatura:

Barber, Benjamin R. 1992.,,Jihad vs. McWorld", Athknttic Monthly, Y ol.269, No 3

Baudrillard, Jean, 1999. Liberation. Prevod sa francuskog O. Petrovii,Vreme, vanredni broj 9,08. 05.1999. str. 12

Chomsky, Noam, 1986.What Uncle Sam Really Wants, Odorian Press,Berkeley. U prevodu A. Bogdani6, 1999. Sru to (u snari) hoCeAme r ika, Institut za politidke studije, B eograd.

Choussodovsky, Michel. 1997 "The Globalisation and Poverty: Impactsof IMF and World Bank Reforms,Zed Books / Third Word Network,London and New York

Fallows, James. 1993. ,,How the World Works"; The flrlantic Monthly',Vol 272, No.6

Hartman, Ralf. 1999. easni Meietarl, Prometej, Novi SadHolley, Heinz. 1998. ,,The Emergence of Nationalism (...) in front of

Evolving Globalization Process", Research in Values and Philos-ophy,Yol. iV A.9 National, Cultural antl Ethnic ldentities: Har-mony Beyond Corflict, Jaroslav Hroch, David Hollan and GeorgeMc Lean eds

Lafontaine, O. 1988. Die Gesellschaft der Ztkunft, Hamburg, prema daso-pisu Evropski pogled,,,NadilaZenje nacionalne drZave", s ne-madkog preveo Hrvoje Glavad

E:a

zllJ

ut

press", ,,free love." Ljudska prava su potrcbna do nekog stepena, ali ne graclanstvoili participacija - i ne vi5e socijalne pravde i jednakosti nego Sto je ncophodno dase promoviSe efikasna ekonomska produkcija i konzumpcija. ... Jihad donosi razliditset vrlina: vibrantni lokalni identitet, oseiaj zajednice, solidamost medu srodnicima,susedima, zemljacima usko shvaieno. Ali takode garantuje parohi.jalizam ibazirase na iskljudivosti. Solidarnost je osigurana ratom protiv autsaidera i obidno znadipokornost hijerarhiji vlasti, verski fanaLizam i poniStcnjc individua u ime grupe"(Barber, 1992),

8 6

Laidi,Zaki. 1994. Un monde prive de sens,Librarie Artheme FayardParsons, Talcott. 1964. 'Communism and the West: The Sociology of

Conflict', u Etzioni, A. & E. (eds),Social Change: Sources, Patternsand Consequences. New York, Basic Books

Vlajki, Emil. 1999.The new totalitarian society , University of Ottawa

Jelena Djurii

GLOBALIZATION AND ISOLATION

Summary

The article considers the nature of Globalization within the context of theprinciple of oppositions that appears to bc universally present equally in the historicalas in the thcoretical processes. Streams of gtobalization today are growing overframes of Modernity epoch from whcre they have emerged and strive to changethose forms of the world order which oppress their actual potentials. This primarilyaffects the mode of the organization of socicties in thc form of Nation-State, whichas isolation principle, oppose globalization. Instead of balancing the world as com-plementary principles, both globalization and isolation maintain negativc tcndencies.At the entrance to ncw millenium isolation of Serbia is a warning example ofdangers that challenge global values, as well as harmonization of particular socialidentities.

Key vords : Globalization, Isolation, Nation-State, Identity, Worldview

X

oFaEo

=IoNo=&

8 7

se vrti u krugu. Vidimo da demokratija uspeva samo tamo gdepostoje dru5tveni i ekonomski uslovi za nju, dok tamo gde oni nepostoje, uvodenje demokratije rezultira anomijom i despotizmom.Tako shvatamo da je osnovni problem, u stvari, kako ostvaritiuslove za demokratiju. Kako ostvariti demokratiju ako je za ost-varenje demokratije vei potrebna demokratska kontrola? Ako pos-toji nada da dovedanstvo jednom izade iz tog kruga, od dije svestio torne i odluke da se to promeni zavisi njegova budu6nost?

Literatura:

Barber, Benjamin R. 1992.,,Jihad vs. McWorld", Athknttic Monthly, Y ol.269, No 3

Baudrillard, Jean, 1999. Liberation. Prevod sa francuskog O. Petrovii,Vreme, vanredni broj 9,08. 05.1999. str. 12

Chomsky, Noam, 1986.What Uncle Sam Really Wants, Odorian Press,Berkeley. U prevodu A. Bogdani6, 1999. Sru to (u snari) hoCeAme r ika, Institut za politidke studije, B eograd.

Choussodovsky, Michel. 1997 "The Globalisation and Poverty: Impactsof IMF and World Bank Reforms,Zed Books / Third Word Network,London and New York

Fallows, James. 1993. ,,How the World Works"; The flrlantic Monthly',Vol 272, No.6

Hartman, Ralf. 1999. easni Meietarl, Prometej, Novi SadHolley, Heinz. 1998. ,,The Emergence of Nationalism (...) in front of

Evolving Globalization Process", Research in Values and Philos-ophy,Yol. iV A.9 National, Cultural antl Ethnic ldentities: Har-mony Beyond Corflict, Jaroslav Hroch, David Hollan and GeorgeMc Lean eds

Lafontaine, O. 1988. Die Gesellschaft der Ztkunft, Hamburg, prema daso-pisu Evropski pogled,,,NadilaZenje nacionalne drZave", s ne-madkog preveo Hrvoje Glavad

E:a

zllJ

ut

press", ,,free love." Ljudska prava su potrcbna do nekog stepena, ali ne graclanstvoili participacija - i ne vi5e socijalne pravde i jednakosti nego Sto je ncophodno dase promoviSe efikasna ekonomska produkcija i konzumpcija. ... Jihad donosi razliditset vrlina: vibrantni lokalni identitet, oseiaj zajednice, solidamost medu srodnicima,susedima, zemljacima usko shvaieno. Ali takode garantuje parohi.jalizam ibazirase na iskljudivosti. Solidarnost je osigurana ratom protiv autsaidera i obidno znadipokornost hijerarhiji vlasti, verski fanaLizam i poniStcnjc individua u ime grupe"(Barber, 1992),

8 6

Laidi,Zaki. 1994. Un monde prive de sens,Librarie Artheme FayardParsons, Talcott. 1964. 'Communism and the West: The Sociology of

Conflict', u Etzioni, A. & E. (eds),Social Change: Sources, Patternsand Consequences. New York, Basic Books

Vlajki, Emil. 1999.The new totalitarian society , University of Ottawa

Jelena Djurii

GLOBALIZATION AND ISOLATION

Summary

The article considers the nature of Globalization within the context of theprinciple of oppositions that appears to bc universally present equally in the historicalas in the thcoretical processes. Streams of gtobalization today are growing overframes of Modernity epoch from whcre they have emerged and strive to changethose forms of the world order which oppress their actual potentials. This primarilyaffects the mode of the organization of socicties in thc form of Nation-State, whichas isolation principle, oppose globalization. Instead of balancing the world as com-plementary principles, both globalization and isolation maintain negativc tcndencies.At the entrance to ncw millenium isolation of Serbia is a warning example ofdangers that challenge global values, as well as harmonization of particular socialidentities.

Key vords : Globalization, Isolation, Nation-State, Identity, Worldview

X

oFaEo

=IoNo=&

8 7