jezi^ke [kolice 3 - natalijinblog.files.wordpress.com · 3 * nacionalno testirawe obrazovnih...

JEZI^KE[KOLICE 3RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK

SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

SADR@AJ

UVOD .............................................................................................................................................................. 3–6

RADNI LISTOVI

O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 75

REŠEWE TESTOVA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE

SPOSOBNOSTI – PIRLS .................................................................................................... 105–107

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,

U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 115–116

1. Carstvo kwiga ........................................................................................................................... 109

2. Stranice iz uxbenika .......................................................................................................... 110

3. Svet prirode .............................................................................................................................. 111

4. Kwige o deci i za decu ............................................................................................ 112–113

5. Zemqe, qudi, obi~aji ........................................................................................................... 114

1. Carstvo kwiga ......................................................................................................................... 7–14

2. Stranice iz uxbenika ............................................................................................. 15–24

3. Svet prirode ........................................................................................................................ 25–34

4. Kwige o deci i za decu ........................................................................................... 35–56

5. Zemqe, qudi, obi~aji ...................................................................................................... 57–69

1. Carstvo kwiga ..................................................................................................................... 76–79

2. Stranice iz uxbenika .................................................................................................... 79–83

3. Svet prirode ........................................................................................................................ 84–88

4. Kwige o deci i za decu .................................................................................................. 88–98

5. Zemqe, qudi, obi~aji ................................................................................................... 99–104

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2

TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE

SPOSOBNOSTI – PIRLS ..........................................................................................................70–74

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.

UVOD

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu

i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog.

To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe

kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e

u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli,

tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama,

televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu

Srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava

i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla

u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i

spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume

i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,

u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju

wegovo estetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste

u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje

wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje

traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi

sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav.

Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite

~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu

uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadrì 52 radna lista, koja su raspore|ena u pet celina prema

temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost:

1. Carstvo kwiga; 2. Stranice iz uxbenika; 3. Svet prirode; 4. Kwige o deci

i za decu; 5. Zemqe, qudi, obi~aji. U radnim listovima nalaze se kwièvni

i informativni tekstovi, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku,

kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa

i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi,

vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko

zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista.

Posledwa dva radna lista sadrè test koji je preuzet iz me|unarodnog

testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*).

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,

gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše

ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom,

na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju

razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom

i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou

u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;

Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu. ** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),

www.pisa.oecd.org.

Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta

obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa

u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima,

u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke

sposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa

teìne.

Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog

zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih

aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni

birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci

posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe

je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo

da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku

pismenost.

U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne

odlike

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom

kriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni

tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da

popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje

se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu

(tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –

posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);

izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na

osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe,

dijalog...)

• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu,

sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju

teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta

(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava wihove sli~nosti i razlike

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

4

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole i prideve

• prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, glagolsko

vreme)

• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj

funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne...)

• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u

svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se

javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

• razlikuje upravni i neupravni govor

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica i prideva)

• prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, prilo{ke odredbe)

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu

(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,

uve}anice; rod prideva, broj imenica i prideva, glagolsko vreme)

• pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim

i obrnuto

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u tre}em razredu)

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane

komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta

• ume da napi{e saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.

U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji

se tim zahtevom ispituju.

Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a ispituje, nivo teìne

zadatka, kao i raspored zadataka po celinama i radnim listovima.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna

i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena.

U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše

pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali

sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

5

6

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Dragi ~itaoci,

Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana

i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim

slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu,

u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad ve} sami

odlazite u biblioteku, zastajete pred policama

s kwigama, znate na kojoj se polici nalazi kwiga koju

traìte, uzimate je i, kao pravi istraìva~i, kre}ete

u avanturu koja se zove – ~itawe.

U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari

koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba

da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a

nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no

je imati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.

Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i

do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo

odabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali su tu

i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu

u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na

televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...

Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}

u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste

susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama

samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su

druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete

bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i

sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove

izazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

Autori zbirke

7

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

1. CARSTVO KWIGA

8

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta saznajemo iz ovog teksta?

3. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja.

Zajedno su otišli u biblioteku.

Pozvala ga je da joj se pridruì.

Na putu je srela Aqošu.

Bojana je krenula u biblioteku.

Ipak je prihvatio poziv.

Aqoša se dvoumio.

1

U organizaciji Kreativnog centra

i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice škole glume

pri pozorištu Pan teatar Bojana \uraškovi}

i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao

predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu

u ~itawu u Austriji.

1. Ovaj tekst je:

a) poruka

b) reklama

v) oglas

g) vest

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Iz ovog teksta saznajemo:

šta se dogodilo

ko su u~esnici doga|aja

kada se to dogodilo

gde se dogodilo

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

ko je napisao tekst DA NE

1

9

3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom

se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoša:

Bojana: Koliko košta komplet lektire za tre}i razred?

Aqoša: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!

2JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja,

skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqošu.

Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.

4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak.

crkva bioskop po{ta {kola

Pokretne slike Sveti Dimitrije Dositej Obradovi}

Objekat:

Naziv objekta:

[KOLA

KAFI]

PEKARA

PO[TA

MUZEJ

AUTOBUSKA

STANICA

CRKVA

BIBLIOTEKA

KWI@

ARA

SPORTSKI CENTA

R

BIOSKOP

POZORI[TE

PARK

PARK

1. Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwiàru, a zatim u biblioteku.

Linijom obeleì put kojim je Bojana išla.

Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoša.

10

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E3

1. Stari narodi Vavilonci i Asirci

pravili su pre nekoliko hiqada godina

plo~ice od gline. Na wima su zapisivali

razne podatke koje su èleli da sa~uvaju.

Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim

su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vrš}e

i trajnije.

2. Najstariji materijal za pisawe koji

se koristio u starom Egiptu bio je papirus.

Pravili su ga od stabqike jedne biqke,

koju su sekli u trake. Od pore|anih i

presovanih traka dobijali su se listovi

koji su se sušili na suncu. Posle sušewa

po tim listovima moglo se crtati

i pisati mastilom.

3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama

umesto papirusa koristio pergament, koji

se pravio od ìvotiwske koè. Posle

potapawa koà se razvla~ila na velikom

ramu, a zatim je strugana da bi se dobila

glatka površina za pisawe. Dok nije

po~ela proizvodwa papira, najvi{e se

pisalo na pergamentu. âk se i danas neki

veoma va`ni tekstovi pišu na pergamentu

zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.

4. Prvi papir napravqen je u Kini

pre više od 2 000 godina. Biqke su

potapane u vodu kako bi se napravila kaša.

Ta kaša se zatim cedila, presovala

i sušila. Tako je dobijen papir glatke

površine, koji je bio idealan za pisawe.

Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu

pravqewa papira više od 700 godina,

sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su

bili zarobqeni, nisu odali svoju veštinu.

Glinena plo~ica

Papirus

Pergament

11

1. Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo,

a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj strani.

3JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koji narod je prvi pisao na papiru:

a) Vavilonci

b) Egip}ani

v) Arapi

g) Kinezi


3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima

se dobija pergament.

• urezivawe, sušewe, pe~ewe

• potapawe, razvla~ewe, strugawe

• ce|ewe, presovawe, sušewe

5. Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira?

Navedi iz teksta dve wegove osobine.

6. U kruì} ispod svake slike upiši broj pasusa na koji se slika odnosi.

7. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o razli~itim vrstama pisama

b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo

v) o razli~itim vrstama papira


8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe.

a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi.

b) Papirus je materijal biqnog porekla.

v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova.

g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.

12

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E4

ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA

Na obali Sredozemnog mora, na podru~ju današweg Egipta,

nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka.

Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu.

U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane na raznim

materijalima i razli~itim pismima. Procene o broju kwiga

u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite i kre}u se do broja

sedam stotina hiqada.

Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je

uništila Cezarova vojska pre više od dve hiqade godina.

ASIRSKA BIBLIOTEKA

U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa,

otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke.

To je najstarija biblioteka na svetu.

Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dr`avi Asiriji, i imala

je više od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~icama

klinastim pismom su ispisani razni tekstovi.

Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice

prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze.

Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju šta piše

na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj asirskoj

kulturi.

13

1. U kruì} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku

biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku.

Biblioteka se nalazila u carskoj palati.

Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci.

Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

4JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Zaokruì slovo ispred pitawa na koje moèš da odgovori{ na osnovu

teksta o Asirskoj biblioteci.

a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke?

b) Koji je nau~nik otkrio šta je napisano na glinenim plo~icama?

v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?

3. Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj

i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice zaokruì

sigurno ili mo`da.

4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna.

Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna?

a) stara

b) slavna

v) slobodna

g) i{~ezla


Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku. sigurno mo`da

U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina

hiqada kwiga.sigurno mo`da

Aleksandrijsku biblioteku uništila je Cezarova

vojska.sigurno mo`da

14

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.

5

[kolska biblioteka

Iz biblioteke

se mogu izneti

Iz biblioteke

se ne mogu izneti

do 15 dana do 7 dana

zabavna literatura

stripovi

~asopisi

atlasi

enciklopedije

re~nici

školska lektira

Iz školske biblioteke moè se izneti svaka kwiga. T N

Školska lektira moè se izneti iz biblioteke. T N

Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana. T N

âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci. T N

Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci. T N

Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u {kolskoj biblioteci.

Uxbenici EnciklopedijeKwièvnost

za decu

15

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. STRANICE IZ UXBENIKA

16

1. Šta je avlija?

Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene

re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je belutak?

3. Kako se druga~ije naziva brvno?

4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?

5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obele`i ih brojevima od 1 do 6.

bajka dvorac a`daja vitez gozba |avolak


golub grlica galeb gnezdo gušter


poleteti pozlatiti pomiriti poštovati

6

17

1. Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti.

Iskoristi sve re~i iz re~nika.

7JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor:

„Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep

re~nik”, rekla je u~iteqica.

3. Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba:

a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i

b) poznaje i dobro govori strane jezike

v) ume da govori slikovito i dobro


RE^NIK

a`daja – zmaj

gora – šuma

zamak – dvorac

oglasiti se – javiti se

princ – kraqevi}

snaàn – jak

hrabar – odvaàn

xin – div

Princ je hrabar. Kraqevi} je odvaàn.

Zamak je u gori.

A`daja se oglasila.

Xin je snaàn.

18

2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

1. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.

8

@ivi u oblacima.

@ivi od svog rada.

@ivi od danas do sutra.

@ivi na visokoj nozi.

@ivi kao u bajci.

@ivi rasko{no.

Ne misli na budu}nost.

Kao da ne ìvi u stvarnosti.

@ivot mu je lep.

Sam sebe izdràva.

krasta~a

od stana

ven~ani

{areni

osedlani

~arobni

lete}i

od zmajevih odaja

krilati

za~arana

U STVARNOSTI PREDMET/BI]E U BAJCI

zzazad.zada

~i}

AAnaJanaTijana

19


a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

b) Umawenice su isto što i skra}enice.

v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.

9JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE2. Šta je slovo? Podvuci ta~an odgovor.

Slovo je pisani znak za: glas slog re~

3. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.

Po zna~ewu re~enice mogu biti: obaveštajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne.

Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne.

RE^ENICE

Po obliku

uzvi~ne

4. Na osnovu re~enice: Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno

pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole.

Ne se piše .

(imenice)

Ne se piše .

(pridevi)

Ne se piše .

(glagoli)

Sa ove stranice moèš da saznaš:

vrstu nekih kwièvnih dela

poruku kwièvnog dela

naslov kwièvnog dela

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

NE

NE

NE

imena pisaca kwièvnih dela DA NE

broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traìš

gramati~ka i pravopisna pravila

DA

DA

NE

NE

Na kojoj stranici moèš da obnoviš ono što si nau~io/nau~ila?

Šta moèš da saznaš ~itaju}i tekst sa ove stranice?

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Ovo je stranica jedne ~itanke.

20

10

Iz kog dela ~itanke je ova stranica?

a) iz uputstva

b) iz re~nika

v) iz sadràja


1.

3.

2.

SADR@AJ

Nastanak zemqišta ................................ 5

Vodeni cvet .............................................. 6

Biqka kompas .......................................... 7

Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8

Neumorne radilice ................................. 9

8 Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.

Da bi se dobila samo jedna kašika meda, vredna p~ela

mora da sleti na 60 000 cvetova.

Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever,

zato što raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu.

Nekada davno ~vrsti deo Zemqine površine – kopno –

~inile su samo stene.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E11

Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj?

a) @ivotiwsko carstvo

b) Vrste zemqišta

v) Poznavawe prirode

g) Biqni svet


1.

U kruì} pored svake re~enice upiši broj strane na kojoj se nalazi tekst

iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe.

2.

21

Ovo je deo sadràja jedne kwige.

22

U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku?

a) da poka`eš svoje veštine na kompjuteru

b) da izvedeš zakqu~ak o odnosima likova u tekstu

v) da prona}eš u tekstu odre|ene podatke

g) da odrediš vrstu teksta


3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade i koji

je zadatak igra~a.

12

INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA (Stavi na probu svoje veštine i spasi planetu Zemqu!)

Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu.

Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu – ogromnu

gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najvišem

je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pištoqima.

Tvoj posao je da uništiš vanzemaqce i iskqu~iš

glavni kompjuter. Imaš mini-podmornicu

i brzopale}i laserski pištoq. Ali, budi

pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne

ribice i delfine svuda unaokolo. Ako

te pogode Mopiji ili te dotakne ribica,

moraš da se vrati{ na po~etak igre.

1. Napiši:

• Ime vanzemaqaca:

• Mesto baze:

• Broj nivoa u bazi:

• Tvoj zadatak:

• Pomo}:

• Prepreke:

23

2. Šta saznajemo iz teksta Kiriku protiv veštice?

Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.

13JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.

Iz teksta saznajemo:

koji su Kirikuovi zadaci u igrici

kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa

koji su Kirikuovi protivnici u igrici

kako je Karaba zarobila muškarce iz sela

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

kako se veštica ubola na trn DA NE

Ako Kiriku izvadi trn

iz Karabinih le|a,

Ako Kiriku izbegne opasna

stvorewa,

Ako Kiriku prona|e

skriveni izvor,

u selu }e prestati suša.

mu{karci iz sela bi}e

slobodni.

sti}i }e do Karabinog

skloništa.

KIRIKU PROTIV VEŠTICE

Zla veštica Karaba zarobila je sve odrasle

muškarce iz jednog sela. Ostao je samo mali

i neustrašivi Kiriku.

Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor

da bi spasao selo od su{e.

Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do

Karabinog skloništa. Na putu ga napadaju divqe

zveri, ptice grabqivice i ~udni insekti...

Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa,

susreš}e se s vešticom. Zla veštica ima

trn u le|ima. Kiriku mora da ga izvadi. Ako

mu to po|e za rukom, veštica }e se pretvoriti

u lepu devojku i oslobodi}e zarobqene

muškarce iz sela.

24

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika.

Napiši za koje su predmete ti uxbenici.

14

Nota po trajawu moè biti: cela, polovina,

~etvrtina, osmina, šesnaestina...

Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva.

Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.

1. Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako

što }eš upisati rimske cifre koje nedostaju.

2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka?

Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna

slobodnog dela zida 6 m 6 dm?

a) Poznavawe prirode i društva

b) Informatika kroz igru

v) Ku}ni ogledi

g) Matemati~ke stepenice


25

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. SVET PRIRODE

26

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E15

1. Napiši kada i gde se odigrala radwa ove pri~e.

kada:

gde:

KAKO JE POSTALA DUGA

Jednom davno, toliko davno da se više niko ne se}a kada se

to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve

planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepša i najva`nija.

Malo-pomalo pa do|e i do sva|e.

– Najlepša je ùta boja – re~e masla~ak. – To je boja Sunca, vatre,

zrelog ìta i vo}a i, uopšte, topline.

– A ja mislim da je najlepša plava boja – tvrdio je razli~ak. – To je

boja neba, mora i reka. Šta je va`nije za ìvot od vazduha i vode?

– Najva`nija je bela boja! – re~e bela rada. – Da nema we,

nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti.

– Ah, bela boja! – podrugqivo re~e kupina. – Kako vidim,

moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer

sam crna. Kad ona tako misli, ja više ne}u s wom da razgovaram!

– i kupina okrete glavu od bele rade.

– A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe?

– uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. – Moja boja zna~i: qubav,

radost, veseqe!

– Polako, polako – stade da ih umiruje trava. – Zelena boja je boja

mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepša i najva`nija.

Cvet dan i no} je sve to slušao, pa se umeša i pomirqivo primeti

da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako va`ne.

– ]uti ti, neodlu~na biq~ice! – re~e mu sva|ala~ki kupina.

– Ti nisi mogao da se odlu~iš koja je boja najva`nija, pa zato imaš

dve boje: plavu i belu!

Cveti} dan i no} uopšte se ne naquti, ve} predloì da svako

iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kiša. Boju koju kiša

opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè

najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom.

Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kiša, svako

je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kiša prestala,

sve boje su se izmešale i pretvorile u jednu veliku svetlu šaru.

Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju.

Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je

u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: – Kao što vidite,

niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija

od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne.

Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kiše, do dana

današweg.

27

2. Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je višak.

bulka bela rada razli~ak masla~ak

15JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE3. Dopuni tabelu tako što }eš upisati odgovaraju}u boju ili ono što

ona predstavqa u ovoj pri~i.

4. Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i:

masla~ak trava bela rada kupina razli~ak

5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objašwava zašto je dan

i no} neodlu~na biq~ica.

6. Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.

7. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e.

Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju.

On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kiši.

Kiša je izmešala boje i one su se pretvorile u dugu.

Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija.

Dan i no} pokušava da pomiri cve}e.

bela zelena crvena ùta plava

Boja Šta boja predstavqa

ùta

nebo, more, reke

crvena

no}

bela

mladost i nov ìvot

28

1. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi da su kisele kiše opasne po prirodu.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta ti misliš: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kiša?

DA ili NE

Napiši zašto tako misliš.

3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama:

Kisele kiše uništavaju prirodu.

Kisele kiše uništile su prirodu.

Kisele kiše uništi}e prirodu.

4. Slede}u re~enicu napiši u prošlom i budu}em vremenu:

Koren biqke upija otrovnu vodu.

• prošlo vreme:

• budu}e vreme:

16

KISELE KIŠE

Kisele kiše nastaju tako što razni otrovni gasovi sa zemqe

(iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu.

Tamo nailaze na oblake i spajaju se s vodom u wima.

Kiša iz takvih oblaka {tetno deluje na sve na

šta padne.

Kad padne na šume, sprì liš}e, grane

i stabla. Zatim u|e u zemqu, pa je koren

upija i biqka se hrani zatrovanom vodom.

U šumama zbog toga ima mawe zdrave hrane

za ìvotiwe.

Kad kisela kiša padne u jezero, reku

ili potok, voda postaje nezdrava za biqke

i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke

koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe

koje tu vodu piju.

29

17JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Šta ili koga ti èliš da zaštitiš?

Napiši svoju poruku.

PORUKE

1. U osnovnoj školi Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zaštitu

ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda.

Na osnovu sadrìne poruke odredi šta u~enici èle da zaštite

i to poveì sa odgovaraju}om porukom.

Od starog papira

moè brzo i lako da

se dobije nov papir!

Sklonite ih

sa ulice!

Na|ite im dom!

O~istite ~a|,

spasite jeguqe,

pastrmke i mla|!

Saobra}ajci,

zaustavite saobra}aj

bar na jedan sat!

Mora}emo da sejemo

ìto i gajimo povr}e

na nekoj drugoj planeti!

vazduh

ìvotiwe

voda

zemqa

drve}e

30

1. Zašto ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime?

a) Umorile su se tokom prole}a.

b) Ugojile su se tokom leta.

v) Nazeble su zbog hladno}e.

g) ûvaju se od gladi i hladno}e.


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Odakle ìvotiwama energija koju troše tokom meseci hibernacije?

a) od rezervi hrane u pe}inama

b) od hrane koju su pojele

v) od sun~eve svetlosti

g) od temperature u pe}inama


3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija?

a) Duga hladna zima

b) Zimski san

v) Sigurno sklonište

g) Rezerve hrane


18

HIBERNACIJA

Neke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno

hrane, postaju neaktivne, odnosno hhiberniraju. Ulaze u neku vrstu

dubokog sna, sporije dišu, srce im sporije kuca, troše mawe

energije i temperatura tela im opada.

@ivotiwe se moraju pripremiti za hhibernaciju. Pre zime

mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala.

Zatim odlaze u sklonište – na neko sigurno mesto, gde je suvo

i na kom su bezbedne, kao što su pe}ine, jame...

@ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to

se dešava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli.

31

19JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?

3. Kakva je prašuma u ovom tekstu?

a) tamna

b) zelena

v) raznobojna


4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?

5. Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da:

a) pri~a lepo i mudro

b) ponavqa stalno jedno te isto

v) govori jasno i glasno

g) govori nerazgovetno


1. Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun?

a) da lepo peva

b) da pravi buku

v) da se brani

g) da uzima hranu


PAPAGAJI

Papagaj je ptica karakteristi~na za prašume

i šume u àrkim predelima. Veoma debeo kqun

ne sluì papagajima samo da razbijaju tvrdu

qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu

za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve

u grupama, ponekad veoma brojnim. @ive boje

wihovog perja savršena su kamuflaà u opasnim

prašumama, i po wima se vrste razlikuju.

32

1. Koji opis odgovara ptici sa slike?


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane `ivotiwe.

20

Volim da se sun~am.

Imam izdu`eno telo i dug vrat.

Brz sam i okretan.

Hranim se plodovima mora.

Odli~no plivam i vešto ronim.

Moja krila li~e na peraja.

Poznata sam po dugom kitwastom repu.

Ska~em s grane na granu.

Hranim se semenkama i šumskim plodovima.

Ima sitno telo.

Na glavi ima }ubu, a oko

vrata belo perje. Kqun

joj je mali i trouglast.

A

Ima sitno telo i kratak rep.

Kqun joj je veoma duga~ak i

tanak. Na vrhovima krila

ima šaru.

B

Ima krupnu glavu i velike

o~i. Kqun joj je zakrivqen.

Na glavi ima pera koja

oblikom podse}aju na uši.

V

33

21JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to:

a) svi znaju

b) samo najboqi znaju

v) znaju samo u~iteqi

g) znaju qubiteqi ptica


1. Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.

3. Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac.

Zašto je simbol Beograda vrabac?

Zato što je vrabac:

a) mali i boja`qiv

b) bu~an i dosadan

v) ìvahan i druèqubiv


AJKULA SA NE@NIM SRCEM

Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za

stanovnike morskih dubina i kupa~e. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti

u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce.

Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog

roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo

da li je odebqala zato što je mawe jurila kroz vodu gone}i plen

ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila posledica

pozamašnog tela – ni kod qudi se ne zna zašto su oni debqi

obi~no i dobro}udniji i blaì. Kratkovidost je bila jedina

zajedni~ka osobina naše prijateqice ajkule i sli~nih

morskih nemani. Poznato je da sve ajkule vrlo slabo

vide. Ali ve}ini dobar vid nije ni potreban

– svojim wuhom izdaleka osete plen, zahvaquju}i

neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret,

a drugo im nije ni potrebno. Krotka ajkula

èlela je svakog da vidi, svakog da voli,

pa je zbog toga nabavila nao~are.

34

1. U kvadrati}e pored re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da wihov

redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica.

Jedan broj upisali smo umesto tebe.

– Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savršen kad bi samo umeo

da pevaš! – re~e lisica gavranu.

Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu.

Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali.

Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè.

Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori kqun i zagrakta.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici.

Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane.

Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e.

Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

22

Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd.

Lovac spazi lisicu i pojuri je.

Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati.

Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva.

Lovac do|e do we i spusti pušku da bi stavio lisicu u xak.

– Nema veze, ionako je taj grozd kiseo – rekla je lisica i otišla.

Lisica to iskoristi i pobeè.

GAVRAN I LISICA

1

A

B

DVE PRIÊ

35

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

4. KWIGE O DECI I ZA DECU

36

1. Šta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u?

Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u.

Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku

gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti završio je

u Beogradu. Piše i re`ira za decu. Radi u De~jem programu

TV Beograd. Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska

serija Laku no}, deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado

gledali i odrasli. U pozorištu je izvedeno šest wegovih drama.

Objavio je kwige: Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon;

Srce na zidu; Kroz gudure Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne

od kwiga Vladimira Andri}a.

… lasto, lasto, budi drug

da nadletim lug

da odem na jug…

3. Napiši za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala

baš taj naslov.

23

O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo:

gde je ro|en

kad je završio školu

gde radi

kako se zovu wegove lutkarske serije

prikazivane na televiziji

Zaokru`i

DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

u kom pozorištu su izvo|ene wegove drame DA NE

koje kwige je napisao DA NE

ko je štampao wegove kwige DA NE

37

1. Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada.

Jedan naslov je suvi{an.

24JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napiši broj re~enice u kojoj je:

• opisano prin~evo ose}awe

• opisan izgled devojke

• opisano mesto radwe

4. Koji naslov najviše odgovara ovom tekstu?

a) Ispuweno obe}awe

b) Ostvarena èqa

v) Slu~ajan susret


1. Iako je bila prqava

i u pocepanoj haqini,

princ joj je obuo cipelicu.

2. Princ je bio tuàn

kad je ugledao devojku koju je

ma}eha otrovala jabukom.

3. Princ je prošao kroz vrt

zarastao u `buwe i došao

do uspavane lepotice.

4. Princeza je poqubila

zelenu ìvotiwicu i ona

se pretvorila u princa.

Sneàna i sedam patuqaka

Pepequga

Princ @abac

Ma~ak u ~izmama

Trnova Ruìca

3. Pa`qivo pro~itaj tekst i upiši re~i koje nedostaju.

Bila jednom jedna koja je maštala da postane princeza.

Strpqivo je ~ekala da se na pojavi mladi

iz wenih snova. Prešavši sedam

i sedam , on je jednog dana zaista došao i odveo devojku

u svoj . @iveli su dugo i sre}no, kao u .

38

2. O ~emu govore ovi stihovi?

a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa

b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih

v) o de~aku kog su odrasli razmazili


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Šta je de~ak, po tvom mišqewu, radio na kraju pesme?

1. Podvuci u stihovima dve re~i koje se rimuju.

4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.

Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.

De~ak nije dobio obe}ani poklon.

5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao

ostane isti?

Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku.

a) ku}a

b) ulica

v) grad


25

O DEÂKU U MOM SOKAKU

Jednom de~aku

u mom sokaku

obe}ali

pogodite šta

Istom de~aku

u mom sokaku

nisu kupili

pogodite šta

Tuàn je bio

što nije dobio

Pa je mnogo

pogodite šta

39

1. Poveì pitawe i odgovor.

Da li je...

… de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav?

… devoj~ica iz druge pesme zaqubqena?

… devoj~ici iz druge pesme stalo do toga da lepo

izgleda?

… devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj pesmi

zaqubqena u tog de~aka?

Pro~itaj stihove iz tri pesme.

26JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake.

Napiši ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica.

Stanuje na tre}em spratu

êsto ide dole

Ima brata mamu tatu

Iz iste smo škole

Ja tugujem, i šta je tu smešno

Zaqubih se, prvo, pa pogrešno…

… Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:

Nije ona jedina na svetu!

1

Zaqubila se Nataša.

Ne}e da nosi stare patike.

Pred ogledalom stalno se ~ešqa

ima slabu iz matematike.

2

Stanuje na tre}em spratu

êsto ide dole

Ima brata mamu tatu

Iz iste smo škole

3

jeste

mo`da

jeste

nije

40

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe?

a) mama

b) Joca

v) pisac


2. Prepiši iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna

šta }e Joca uraditi.

4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu.

• obave{tajna:

• upitna:

6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled.

5. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom.

Joca je jutros postao kauboj. sadašwe vreme

On ima crvenu maramu. budu}e vreme

Joca }e nekog presresti. prošlo vreme

27

Joca ima maramu zato što ga boli zub. T N

Joca ima maramu zato što glumi kauboja. T N

Joca je uplašen zato što ga boli zub. T N

Joca je ozbiqan zato što priprema napad. T N

MARAMA

Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu

vezanu preko usta. Ozbiqan je. Namrštio se. Mo`da

}e nekog presresti? Mo`da }e izvršiti neki davno

pripremqen napad? Mo`da }e zaustaviti poštanska

kola? Danas Joca izgleda opasno!

Ali ... šta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice

rukama. Više nije opasan, ve} uplašen. O, pa to Jocu

boli zub! A mama, mama mu je vezala toplu maramu

preko usta.

41

SLOBODNO VREME

Jednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke piše na brzinu

ili da ih prepisuje u školi pred ~as.

Ali to je sasvim razumqivo ako se zna šta sve taj jadni Joca

mora da uradi u toku jednog dana.

Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Mišom.

Posle toga mora da se potu~e s Mišom.

Posle toga mora da zvi`di stepeništem.

Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu

duva zrna graška na prolaznike.

A posle toga je strašno èdan i mora da pije vode.

A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu

za brijawe i da wome nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje

ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto – mora

brzo da po|e u školu.

Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog

trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno,

ne moè ni zameriti što doma}e zadatke uvek mora da piše

na brzinu – pred sam polazak u školu.

28JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Da li je, po tvom mi{qewu, Joca dobro koristio slobodno vreme?

DA NE

Objasni zašto tako misliš.

1. Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara

toku pri~e.

2. Poveì Jocino ponašawe i osobinu koju takvim ponašawem pokazuje.

Kakav je Joca kad:

• nasapuni cipele ~etkicom za brijawe • nevaspitan

• duva zrna graška na prolaznike • nestašan

• prepisuje doma}i zadatak u školi • snala`qiv

42

1. U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne šta zna~e

ove poslovice:

1. Prijateq se u nevoqi poznaje.

2. Ko visoko leti, nisko pada.

3. Boqe je umeti nego imati.

4. Daleko od o~iju, daleko od srca.

Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog

primera upiši broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi.

To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi.

Kada se neko pravi vaàn i posle ispadne budala.

Kada si gladan, a drug ti da pola uìne.

To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je ciq ovog teksta?

a) da nabroji školske predmete

b) da istakne zna~aj drugarstva

v) da opiše dobrog druga

g) da opiše šta sve u~iteq ocewuje


3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?

29

RASPORED ÂSOVAU raspored ~asova nije upisano sve što se u~i u školi. Nije

upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored

~asova zato što se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom

odmoru, na putu od ku}e do škole i od škole do ku}e...

Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako

neko ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi

oceniti ocenom – nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu

kvariti uspeh, ma kako dobro znao sve ostalo.

PRIMERI

43

1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta.

a) Teško onom ko se ~esto šali.

b) Nije svaka {ala prava {ala.

v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.

30JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada.

• šala • glagol

• šaqiv • imenica

• šaliti se • pridev

3. Kad neko ume da se šali, kaèmo da je on .

4. Re~ oponašati zna~i:

a) ponašati se lepo

b) imitirati nekoga

v) protiviti se nekome


5. Objasni šta zna~i izraz praviti xumbus.

HA-HA-HA...

Za dobru šalu uvek ima prilike. I u školi, i kod ku}e,

i u igri. Samo, neki ne znaju šta je šala, pa po~nu

da se kreveqe za vreme školskog ~asa. Misle da je

zgodno i šaqivo da se baš na ~asu pravi xumbus.

Ali to nije šala. To je smetawe. To je nedisciplina...

Neki, opet, misle da je šala to kad se rugaju drugima.

Misle da je smešno kad oponašaju hrome qude ili decu,

kad ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome

ko muca. To nikako ne moè biti šala. To je ru`no ponašawe.

Neki misle da je dobra šala ako nekom podmetnu nogu,

pa taj padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije šala.

To je grubost.

Treba znati šaliti se. To je velika i lepa

veština.

44

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E31

2. Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka

za Glupane.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.

a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu.

b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj.

v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike.

g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu.

Poqubi zlatnike koje imaš.

U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike.

???

Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.

Kako da postaneš bogat


gde se nalazi grad Zamka za Glupane

koga je Pinokio sreo u gradu

kakva je bila namera Lisice i Ma~ka

da je Pinokio posejao zlatnike

Zaokruì

DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE


PINOKIO

Pinokio je preno}io u gradu

koji se zvao Zamka za Glupane.

Tu se susreo s Lisicom i Ma~kom.

Zajedno su napustili grad ~im

je svanulo. Otišli su do ~udesnog

poqa. Onda su Lisica i Ma~ak

predloìli Pinokiju da poseje

svoje zlatnike jer su hteli da ga

prevare...

45

32JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore.

Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im išli

sasvim slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao

što više mušterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu

s natpisom: Najboqi kroja~ u gradu.

pitawa odgovori

U jednoj ulici.

Kako su kroja~ima išli poslovi? Sasvim slabo.

Jer je konkurencija bila velika.

Prvi kroja~.

Da bi privukao što više

mušterija.

Najboqi kroja~ u gradu

TRI KROJAÂ

4Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu

i vrati se u vir do svog belutka.

Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen,

a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu.

Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio

nadaleko ~uven po svom zanatu.

Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao

svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.

U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao,

ribice su rešile da prirede zabavu.

RAK KROJA^

2. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara

toku pri~e. Jedan broj je ve} upisan.

46

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E33

IZNENA\EWE U VODI (pri~a jednog istraìva~a)

Kumevava i ja pošli smo da ulovimo ribu za ru~ak.

Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao nešto što

je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu

ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve miši}e na telu do

krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu.

Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio vezan

da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni udar,

tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo

u glavu. Dok sam još leào na le|ima i drhtao od struje i od

uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se

za goli trbuh.

– Wiku~ap ne znati šta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah

video, ali ne hteti ništa re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito

iskustvo. To nikad više ne zaboraviti.

– Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozoriš!

Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malo-pomalo,

pojavi se na površini vode harpun, a na wegovom kraju dugo

zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra.

– Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja

mene samo što nije ubila? Pa ti drìš isti konopac!

– Da, ali jadna riba istrošiti svu struju na Wiku~apa,

pa ne ostati ništa za Kumevavu! – re~e de~ak kroz smeh.

Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer

se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio

sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim

na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.

47

33JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Prepiši iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa.

4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i?

a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos

b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa

v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah

g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos


5. Da li je Kumevava pakostan zato što nije upozorio Wiku~apa?

DA NE


6. Napiši plan za prepri~avawe ove pri~e.

• Kumevava i istraìva~ love ribu.

•

•

•

1. Ko je Kumevava?

a) Wiku~apov sin

b) indijanski poglavica

v) de~ak Indijanac


2. Šta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu?

Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè videti.

48


a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju.

b) Bilo je jutro kada je Crni Pas došao.

v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo

da predstavqa?

a) kr~mu

b) morsku obalu

v) ostrvo


34

Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici

su kr~me Admiral Benbau. Naš jedini gost, kapetan

Bil, kao i svakog jutra pre toga, izašao je da

osmatra more kroz jedan stari durbin. Dok sam ja

postavqao sto za doru~ak, iznenada se iza mene

pojavio ~ovek ~udnog izgleda. – Da li je ovde odseo

moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? – viknuo je.

– Da, gospodine – odgovorih. – Ali trenutno nije

ovde. On se nasmeja: – Reci kapetanu Bilu da je ovde bio

wegov prijateq Crni Pas. Sumwam da }e se to bure ruma

obradovati mojoj poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog

vi|ewa, de~a~e – i on se udaqi, pevuše}i staru i poznatu

mornarsku pesmu.

Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo

Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: – Da li je

s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu nogu?

– Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je vaš prijateq!

– odgovorih. – Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja! – Kad je

pro~itao sadr`aj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir mu

ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo

ove re~i: „To }e biti ve~eras!”

OSTRVO S BLAGOM(Odlomak)

3. Zaokru`i predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.

49

4. Zaokru`i slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u.

a) kapetan Bil

b) Crni Pas

v) Admiral Benbau

g) Xim Hokins

34JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

5. Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema

linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvišan.

• kapetan Bil • ~ovek s jednom nogom • Crni Pas

• Xim Hokins • roditeqi Xima Hokinsa • svira~ u kr~mi

6. Kad Crni Pas za kapetana Bila ka`e da je bure ruma…

a) on mu se divi

b) on mu preti

v) on mu zavidi

g) on mu se ruga


7. Prepiši re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti.

8. Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se:

a) obradovao

b) razbesneo

v) smirio

g) uplašio


9. Dovrši tekst tako što }eš u nekoliko re~enica napisati šta se te

ve~eri dogodilo kapetanu Bilu.

50

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E35

U@INA I KIŠOBRAN

(Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.)

DEÂK: Daj pola!

DEVOJÎCA: Ne dam!

DEÂK: Nema veze!

DEVOJÎCA: Ima veze! Znaš ti vrlo dobro da to ima veze

sa – kišobranom!

DEÂK: Uìna ima veze sa kišobranom?! Izmišqaš!

DEVOJÎCA: Pa, ne baš sa celim kišobranom! Pola moje uìne

ima veze s pola tvog kišobrana! Kiša pqušti,

a ja te pitam da me primiš ispod pola kišobrana!

A ti kaèš: – Ne moè! Treba mi ceo! – E, eto, sad

meni treba cela uìna!

DEÂK: A sutra?

DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle

škole pqusne kiša, a ispod tvog kišobrana bude

mesta i za mene!

(De~ak najedanput otr~i nekuda.)

DEVOJÎCA: Hej, kuda }eš?

(De~ak se vra}a s kišobranom.)

DEÂK: Evo ti ceo kišobran! Ali da mi danas daš pola

uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko

raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi

da tvoja mama spremi za uìnu nešto što ja ne volim

ovoliko! Ove krofne s pekmezom znam da volim,

a za ostalo nisam siguran!

DEVOJÎCA:

51

3. Šta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?

35JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

4. Zašto je DEÂKU baš tog dana bilo stalo da podele uìnu?

5. Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu.

a) uìna, pekmez

b) zvono, krofne

v) kišobran, odmor

g) krofne, kišobran

6. Koji oblik kazivawa prepoznaješ u ovom tekstu?

a) pripovedawe

b) dijalog

v) opisivawe


7. Zašto DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kišobran?

a) sebi~an je

b) uobraèn je

v) stidqiv je


8. Vrati se na tekst i dopiši razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE.

DEVOJÎCA:

1. Šta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi?

a) šta glumci treba da rade

b) šta glumci treba da govore

v) šta glumci treba da obuku


2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA?

a) u školi, za vreme ~asa

b) u školi, za vreme odmora

v) na izletu, za vreme uìne


52

Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E36

Volim Krizantemu,

al’ nešto ne vaqa,

ja – obi~an pastir,

ona – k}erka kraqa.

O~e, meni nema mira,

ne}u Razbinosa,

ho}u mog pastira.

Pa zar taj Kaloper,

taj probisvet,

misliš da moè

biti kraqev zet?!

Ja sam general

Razbinos, tvrda glava,

Oboàvam k}erku

kraqa Karaslava.

2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.

1. Poveì linijama likove i wihova imena.

• princeza • Razbinos

• general • Karaslav

• kraq • Kaloper

• pastir • Krizantema

53


Pozorište Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra

izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta.

Radwa predstave Ciciban karta de{ava se

u lavirintu Kraqice Karte, koja je na prevaru

zarobila sve junake bajki i crtanih filmova.

Kraqica je za~arala patuqka Tupka (iz bajke

Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega

zarobila ostale likove. Me|utim, Crvenkapa

i Oliva uspevaju uz pomo} Ciciban karte

da oslobode zarobqene likove.

37JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Šta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta

bila je 15. oktobra?

To zna~i da je tada:

a) predstava prvi put izvedena

b) bila prva proba predstave

v) napisan tekst za predstavu


3. Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorišta

Pan teatar.

Sajt je:

a) stranica na Internetu

b) plakat za predstavu

v) novinski oglas



gde se dešava radwa predstave

koga je zarobila Kraqica Karta

zašto patuqak Tupko pomaè Kraqici

kako je Kraqica Karta za~arala Tupka

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

ko osloba|a zarobqene likove DA NE

kako izgleda Ciciban karta DA NE

54

1. U prazne obla~i}e upiši odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobiješ

strip. Jedan broj je ve} upisan.

1. Baš sam se umorio!

2. Što idete peške kad imate magarca?

3. Pih! Otac jaše, a sin peša~i!

4. Gle, dva magarca na jadnoj `ivotiwi!

5. Sine, svetu se ne mo`e ugoditi!

6. Bruka! Otac peša~i, a sin jaše!

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E38

MAGARAC

6

55

1. Podvuci u tekstu piš~eve re~i.

PETAR PAN(Odlomak)

– Ja ne èlim da odrastem – re~e Petar Pan. – ûo

sam kako otac i majka raspravqaju o tome šta }u

postati kad odrastem i odmah sam pobegao od ku}e.

@elim da ostanem de~ak zauvek!

– Ooh! – iznena|eno uzviknu Vendi. – Ali, kako

misli{ to da postigneš?

39JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek?

3. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom.

• Pobegao sam od ku}e. • sadašwe vreme

• Ja ne èlim da odrastem. • budu}e vreme

• Osta}u de~ak zauvek. • prošlo vreme

4. Tekst o Petru Panu i Vendi napiši u neupravnom govoru.

5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napiši šta govori Petar Pan,

a šta Zvon~ica.

Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku.

Ona mu je šapnula da zna gde se wegova senka nalazi.

• Petar Pan (tu`no):

• Zvon~ica (šapu}e):

56

1. Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela.

Napi{i {ta je opisano u svakom delu.

1.

2. priprema za igru

3.

4.

40

2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu.

Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{.

Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena.

Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime.

Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica.

PU@

Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima

– prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su

nejednakog oblika i veli~ine.

U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan

prsten i u wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime.

Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz

jednog prstena u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn

imenom drugog igra~a. Obema nogama moè da stane samo u prsten

obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi, posledwi prsten, koji je

uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor igra~a.

Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève

spirale i nazad, do izlaza iz we.

Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su

dodala krov i ona zaista li~i na ku}icu.

U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica.

Jedna od wih zove se Pu`.

A B

V G

57

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

5. ZEMQE, QUDI, OBI^AJI

58

1. Dopuni slede}e re~enice:

• Kolumbov brod zvao se .

• Titanik je udario u .

• Komandant na brodu Viktorija bio je .

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N.

41

Tekst 1

Pre više od 500 godina Kristifor Kolumbo

zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog

okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren

da je došao do Indije, a u stvari – to je bila Amerika.

Tekst 2

Godine 1805. engleska mornarica sukobila

se s francuskim i španskim brodovima na

Atlantskom okeanu. Tada je na brodu Viktorija poginuo

engleski komandant Nelson, ali su Englezi zarobili

više od 20 neprijateqskih brodova.

Tekst 3

Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio

iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova

prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim

okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda i potunuo

je zajedno sa svojih 1 517 putnika.

Kolumbo je pošao na put s namerom

da otkrije Ameriku.T N

Pre nego što je potonuo, brod Titanik

je plovio mnogim morima.T N

U pomorskoj bici 1805. godine Englezi

su osvojili bogat ratni plen.T N

Titanik je bio teretni brod na kojem nije

bilo putnika.T N

BRODOVI

59

41JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e

ili nemogu}e.

5. Šta je zajedni~ko za ova tri teksta o brodovima?

a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana.

b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme.

v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu.


6. Napiši slovima brojeve iz slede}ih re~enica:

• Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova.

• Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.

• Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.

Tekst 1 Tekst 2 Tekst 3

Istraìvawamorskih dubina

Brodolomi

Geografskaotkri}a

Pomorskebitke

Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa Marija

i Viktorija mogli su se susresti.

Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao

Kolumbov brod.

Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici

u kojoj je poginuo Nelson.

mogu}e

mogu}e

mogu}e

nemogu}e

nemogu}e

nemogu}e

3. Poveì linijom broj teksta s prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj

tekst nalazi. Jedna kwiga je suvišna.

Podvuci u svakom tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{

u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~.

Zašto su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani

velikim slovom?

a) Zato što su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata.

b) Zato što su to strani nazivi.

v) Zato što se nalaze na po~etku re~enice.


Šta je opisano u navedenim tekstovima?

a) ~uveni graditeqi

b) prirodne lepote

v) sve~anosti i obi~aji

g) poznate gra|evine


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe.

a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima.

b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti.

v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni.

g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu.

60

42

3.

4.

2.

1.

GRADOVI

• U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i

zvonici. Ispred zidina Kremqa je Crveni trg, a na

suprotnoj strani je jedna od najlepših ruskih crkava

– crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama.

• Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici

i muzeji zaustavqaju dah mnogobrojnim turistima. U tom

gradu nalazi se najpoznatiji francuski muzej – Luvr.

• Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu još uvek mogu

videti neke gra|evine iz daleke prošlosti. Koloseum je

jedna od najpoznatijih. To je velika arena u kojoj su se

nekada davno borili gladijatori.

• U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena

od belog mermera, okruèna stubovima. Bio je to nekada

hram bogiwe Atene. I u drugim gr~kim gradovima nalaze

se sli~ne gra|evine – hramovi koji su bili posve}eni

nekom od mnogobrojnih boànstava.

Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest. T N

Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m. T N

Na velikim visinama vazduh je veoma redak. T N

Himalaji su najviši planinski vrh na Zemqi. T N

U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo

prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini.

To ose}awe je:

a) qubav

b) strah

v) mr`wa

g) divqewe


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

61

43

Gde se nalazi Mont Everest?

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?

Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?

1.

2.

3.

5.

4.

KROV SVETA

Najviši planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest

i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara.

Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima

vrlo malo kiseonika, koji je neophodan za disawe.

Zbog toga ~oveku na toj visini moè da bude muka,

~ak moè i da se razboli.

Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu,

nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha.

Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija

imena: Sagarmantha – što zna~i ~elo u nebu,

ili Chomolungma – što zna~i majka svih bogova na svetu.

62

1. Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud?

a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u Šervudskoj šumi.

b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromašnim qudima.

v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda.

g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi.


ROBIN HUD

Robin Hud je jedan od legendarnih

engleskih heroja, odmetnik koji je sa svojom

druìnom ìveo u Šervudskoj šumi, blizu

Notingema. Pomagao je siromašnim qudima

daju}i im ono što je otimao od bogata{a.

Legenda o wemu nastavqa da ìvi.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu,

kao i iz prvog zadatka.

3. Koja je druga re~ za legendu?

a) vest

b) bajka

v) istorija

g) predawe


44

imenice glagoli pridevi

63

1. Podvuci deo teksta iz kojeg moèš saznati kako se u prošlosti igrao vaterpolo.

45JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Šta moèmo da saznamo iz ovog teksta?

4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo?

Zaokruì weno ime.

Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo.

Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola.

Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu.


koliko traje utakmica

kada se priznaje pogodak

ko je bio prvak sveta 1973. godine

kakve su kazne za prekršaje

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

2. Vaterpolo ekipa ima:

a) sedam igra~a bez golmana

b) sedam igra~a i golmana

v) šest igra~a i golmana


VATERPOLO

U Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica. Ta utakmica nije

mnogo li~ila na današwu igru. Plivalište je bilo bez golova, a zadatak jedne

ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana protivni~kog tima.

Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara. Prvi

olimpijski pobednik bila je Velika Britanija.

Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu.

Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa moè

imati najviše {est rezervnih igra~a.

Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid sat

koji meri vreme mora da se zaustavi.

U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol liniju.

Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela

plivališta i bilo kojim delom tela,

osim pesnicom. Pogodak se

moè posti}i i uplivavawem

s loptom u gol.

64

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica:

Kina

Kinez

buba

gospo|a

3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: Jedna gospo|a sakrila je larve

svilene bube u pun|u.

• subjekat:

• predikat:

4. Napiši tri re~enice u kojima }eš opisati ono što je najva`nije

u tekstu Svila.

46

SVILA

Kinezi su dugi niz godina imali nešto što nije

imao nijedan drugi narod na svetu – imali su svilu.

Svilene bube, koje stvaraju niti od kojih se tka svila,

`ivele su samo u Kini. Mnogi su pokušavali da iznesu

svilenu bubu iz Kine, ali im to nije pošlo za rukom.

Kinezi su znali da je ta buba izvor bogatstva, jer

su trgovci iz celog sveta dolazili da kupuju svilu,

pa su dobro pazili da ostane samo wihova.

Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine

na vrlo neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila

je larve svilene bube u pun|u. Naravno, nije se moglo

o~ekivati da Kinezi rasture gospo|i frizuru,

a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo se blago

u woj krije.

1. Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e?


• prvi pasus:

a) Najstariji narod na svetu

b) Trgovci iz celog sveta

v) Svileno blago

• drugi pasus:

a) Domišqata gospo|a

b) Bube u glavi

v) Sebi~ni Kinezi

65

1. Šta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu?

a) prostoriju u kojoj se priprema hrana

b) vrstu jela i na~in wihove pripreme

v) kuhiwski pribor za pripremu hrane

g) restoran sa zdravom hranom


47JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Napiši završetak ove vesti u dve re~enice.

RECEPT

Naš omiqeni kola~ od šqiva ovog puta je bio neobi~no tvrd.

Mama se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih

sastojaka.

Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.

ŠANSA ZA BAKU

Jedan petogodišwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom

da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa šqivama, koje

se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pru`i još

jednu šansu.

SASTOJCI:

300 g o~iš}enih sve`ih šqiva

50 g še}era

70 g mekog brašna

2 kašike uqa za meko}u testa

30 g zobenih pahuqica

cimet i vanila po ukusu

Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo

s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve}

i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene

francuska, italijanska i kineska kuhiwa.

2. Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci

sastojak koji je mama zaboravila da stavi.

66

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Svrha ovog teksta je:

a) da te obavesti o poreklu grejpfruta

b) da te nau~i kako se jede grejpfrut

v) da te ubedi da redovno jedeš grejpfrut

g) da opi{e kako se gaji grejpfrut


48

GREJPFRUT

Grejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima,

naro~ito vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola

grejpfruta da zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce.

Grejpfrut sadrì mnoge sastojke koji spre~avaju neke bolesti.

Ti sastojci se nalaze i u wegovim semenkama. To je dovoqan

razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu.



Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce.

Semenke grejpfruta su lekovite.

Grejpfrut treba jesti redovno.

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka.

Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice

i na pijace. Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke,

u kamione. Nekada ga tresu s grana na zemqu, pa ga zatim skupqaju.

Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga razni qudi

diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih,

i prqavih, i zdravih, i bolesnih.

3. Gde moèš da pro~itaš ovaj tekst?

a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa

b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani

v) u ~lanku o prodaji vo}a

g) u ~lanku o gajewu vo}a


4. Napiši re~enicu kojom }eš izraziti poruku ovog teksta.

Grejpfrut treba jesti jer je zdrav.

67

49JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2.

POBEDNICIU restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni

recept, Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e.

Najboqe su bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept.

Drugo mesto pripalo je Vitamincima. Na sredini tabele našle

su se Divqe jabu~ice.

Upiši u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle.

mesto ekipa

1.

2. Vitaminci

3.

4.

5.

Pro~itaj tekst u kom nedostaje prva re~enica.

ZELENA DIWA................................................................................................

U ìriju su bili: Limunko, Jagodica,

Višwica i Grozden. Takmi~ari su imali

raznobojne keceqe i bele kuvarske kape.

Iz restorana se do pono}i ~ula muzika

i pesma, a mnogobrojni gosti bili su

oduševqeni pripremqenim poslasticama.

1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom po~iwe tekst.

a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava

vlasnikovog ro|endana.

b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka

i maskenbal.

v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe

u pravqewu vo}nih salata.

DIZNILEND – SUNÂNI GRAD

6.40 7.55 9.10 10.45 11.40 13.00

15.50 16.40 18.40 19.40 21.35 22.05

8.40 10.10 12.10 14.10 16.40 18.10 19.23

DIZNILEND – ZELENGRAD

Legenda:

Samo radnim danima

Svakodnevno

Miša je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

68

Šta saznajemo iz ovog reda vo`we?

a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda

b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada

v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad


2.

Šta je pisalo u poruci koju je Miša poslao mami?

a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend!

b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu!

v) Pozovi me, imam nešto va`no da ti kaèm!


1.

50

RED VO@WE

POLAZAK AUTOBUSA

PORUKA

Mama je pro~itala Mišinu poruku na mobilnom. Odmah

ga je pozvala i pitala šta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio

da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa

i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend.

Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti:

Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje

se duè nego od Diznilenda do Zelengrada.

Autobusi iz Diznilenda ~eš}e voze

za Sun~ani Grad nego za Zelengrad.

Autobuska karta do Zelengrada skupqa

je nego karta do Sun~anog Grada.

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

NE

NE

NE

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

69

êmu sluì legenda u ovom redu vo`we?

a) da ga u~ini zanimqivijim

b) da u wemu ispravi greške

v) da objasni kako se on ~ita


Koliko autobusa radnim danima vozi za Zelengrad?

Miša èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda

za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?

Šta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?

Šta misliš, da li za Sun~ani Grad putuje više qudi nego za Zelengrad?

DA NE


7.

6.

5.

4.

3.

50

70

Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikala

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E51

Za decu ispod 7 godina

imamo bicikle koji se mogu

zaka~iti za bicikl odraslog,

što omogu}ava da o deci vodite

ra~una, kao i da im pomognete

tokom duge vo`we. Za decu

ispod pet godina imamo udobna

de~ja sedišta i prikolice

koje se mogu zaka~iti za bicikl

odraslog. Za zahtevnije male

bicikliste imamo male

bicikle sa amortizerima

ili bez wih.

Iznajmqivawe

bicikla

Pola

dana

Ceo

dan

Za

nedequ

dana

Odrasli/

prikolica8 12 50

Deca (ispod

16 godina)6 9 30

De~je sedište 2 3 12

PROBAJ pre nego što se ODLUÎŠ

Koliko košta iznajmqivawe

bicikla?

(cene u funtama)

Vo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava!

Istraìte 7 km dugu, ravnu

i laganu biciklisti~ku stazu

u veli~anstvenom predelu

uz Severnu reku…

Kakav god bicikl da èlite,

kod Zipija }ete ga sigurno

prona}i. Veliki izbor ...

mauntin bajk

(za planinske staze),

tandem-bicikli (bicikli

za dve osobe), bicikli

sa prikolicom za bebe i oni

sa sedištem za decu ... sportski

bicikli za ène i muškarce,

s mekim i udobnim sedištima

i s 21 brzinom.

Svi Zipijevi bicikli redovno

se odràvaju, a svake godine

kupuju se novi. Biciklisti~ke

kacige, pumpe, ranci i lanci

za zakqu~avawe – besplatni

su za sve.

TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS

Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su rešavali tvoji

vršwaci širom sveta.

Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti

biti teško da odgovoriš na pitawa.

71

1. Šta je glavni ciq ove reklame?

a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza

b) da se da objašwewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmiti

v) da opiše šta se dešava na biciklisti~koj stazi

g) da nas ne~emu nau~i o biciklima

51JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio bicikl na ceo dan?

3. Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu.

Navedi dva dela opreme koja su namewena deci.

1.

2.

4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli

za iznajmqivawe u dobrom stawu?

5. ^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodišwa Lenka

i trogodišwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi bicikli

su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite informacije

iz reklame.

6. Poveì u reklami odgovore s pitawima.

Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Koja re~enica vas poziva da

probate stazu Severne reke?

Gde moète da prona|ete kratku

re~enicu koja vas moè navesti

da se oprobate u vo`wi bicikla?

Gde moète da prona|ete

informaciju o cenama

iznajmqivawa bicikala?

Gde moète da prona|ete

informacije o vrstama bicikala

za odrasle koji se mogu iznajmiti?

72

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E52

SLEDI STAZU SEVERNE REKEVOZE]I ZIPIJEVE BICIKLE

Staza Severne reke

Staza Severne reke je ravna

i laka za vo`wu biciklom,

a du` we se moè mnogo toga

videti.

Polazite od Zelengrada

isto~nom obalom reke.

Prelazite most kod

Zelengradskog keja.

Staza vas zatim vodi kroz

Stoletni park. Na oko 2 kmod po~etka staze nailazite

na kafi} Sunce. Daqe

nastavqate zapadnom obalom

reke (vidi mapu).

Prolazite pored prirodnog

barskog rezervata.

Moète se zaustaviti, uzeti

trajekt i posetiti istorijsku

luku Stari Grad, koja se nalazi

na drugoj obali Severne reke.

Idete daqe stazom i uìvate

u netaknutoj prirodi prepunoj

ptica voze}i se ka hotelu Reka.

Sledite mirnu seosku stazu

koja prelazi preko imawa

oko Kamenog dvorca. Vide}ete

deo velikog krda jelena, i to iz

neposredne blizine. Malo daqe

nailazite na Sun~ani Grad.

Zelengrad

Zelengradski kej

Stoletni park

I

S

J

Z

Severna reka

Kafi} Sunce

Prirodni barski

rezervat

Pristani{te

za trajekte

Hotel Reka

Kameni

dvorac

kraj staze

Sun~ani Grad

Stari Grad

6 km

4 km

2 km

7 km

biciklisti~ka staza

reka

po~etak staze

73

52JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. Šta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice?

a) da se opiše kako izgleda Kameni dvorac

b) da se da objašwewe u vezi s biciklima

v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala

g) da se da uputstvo za kretawe

2. Gde po~iwe staza Severne reke?

a) kod Starog Grada

b) kod Sun~anog Grada

v) kod Zelengrada

g) kod Stoletnog parka

3. Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi

Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju.

Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto.

Kameni dvorac

Stari Grad

Stoletni park

Hotel Reka

4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti?

Objasni zašto bi oni `eleli da odu tamo.

1

74

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E52

Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake

osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima,

nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Pogledaj tekst Staza Severne reke sa 72 stranice.

5.

Lenka

Aleksa

Zelengrad

Zelengradski kej

Stoletni park

I

S

J

Z

Severna reka

Kafi} Sunce

Prirodni barski

rezervat

Pristani{te

za trajekte

Hotel Reka

Kameni

dvorac

kraj staze

Sun~ani Grad

Stari Grad

6 km

4 km

2 km

7 km

biciklisti~ka staza

reka

po~etak staze

Jovan

Milena

Jelen se

uplašio

od zveckawa

naših bicikala.

Ovde mogu da

vidim stotine

ptica.

Na drugoj strani

reke nalazi se

divan mali

lu~ki grad.

Upravo sam se

zaustavila da

kupim u`inu

u kafi}u Sunce.

75

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

O REŠEWIMA

Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik

lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne,

odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koja se tim zahtevom ispituju.

Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri

ovladano znawem i traènim veštinama.

Koji odgovor priznati kao ta~an?

U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji

– da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor

moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu. Na primer:

• u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo

je da ga prepi{e; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta)

• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen

• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili

sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.

U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.

Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog

junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazloì zašto tako misli,

ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa

ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe

i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav.

Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava

ili obrazloèwa tog stava.

Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba

da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in

u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije.

Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa

u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi

jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih

pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora.

Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer

izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq

autora je bio da ova zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne

vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti

odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena

potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem

se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.

1.

Bo

jan

a je i

z š

ko

le n

ajkr

a}

im

p

utem

o

ti

šla u kw

i`

ar

u, a zati

m u b

ib

li

oteku.

Li

ni

jo

m o

bele`

i p

ut ko

ji

m je B

ojan

a i

šla.

92JEZI^KE [KOLICE

2.

Kad

a je B

ojan

a kup

ila ko

mp

let lekti

re, p

ro

šla je i

zm

e|

u c

rkve i

m

uzeja,

skr

en

ula u p

rvu uli

cu d

esn

o i

n

a sled

e}

oj r

askr

sn

ic

i sr

ela A

qo

šu.

Ob

ele`

i zn

ako

m H

raskr

sn

ic

u n

a ko

jo

j su se w

ih d

vo

je sr

eli

.

3.

Pr

o~i

taj sled

e}

e r

e~en

ic

e, a zati

m n

a m

ap

i o

zn

a~i

b

ro

jem

1

mesto

n

a ko

m se

nalazi

B

ojan

a, a b

ro

jem

2

mesto

n

a ko

m je A

qo

ša:

Bo

jan

a: K

oli

ko

ko

šta ko

mp

let lekti

re za tr

e}

i r

azr

ed

?

Aq

oš

a: P

osle o

vo

g ~asa o

ti

}i

}

u d

o p

ekar

e d

a kup

im

p

ic

u!

4.

Po

ve`

i li

ni

jo

m o

bjekat s w

ego

vi

m n

azi

vo

m. Jed

an

o

bjekat je vi

šak.

Um

eš

n

a m

ap

i d

a p

ro

na|

eš

o

dr

e|

en

i p

od

atak.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

p

od

atke i

z teksta.

Um

eš

d

a uo

~i

š vezu i

zm

e|

u vr

ste o

bjekta i

w

ego

vo

g n

azi

va.

8

1.

Ovaj tekst je:

a) p

or

uka

b) r

eklam

a

v) o

glas

g) vest

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

U o

rga

ni

za

ci

ji

K

rea

ti

vn

og c

en

tra

i P

ri

ja

teq

a d

ec

e Z

vezd

are, u~

en

ic

e š

ko

le glum

e

pr

i p

ozo

ri

štu P

an

t

ea

ta

rB

oja

na

\

ur

aš

ko

vi

}

i M

aja

\

or

ovi

} o

svo

ji

le su p

rvo

m

esto

, ka

o

pr

ed

sta

vn

ic

e S

rb

ije, n

a evr

op

sko

m p

rven

stvu

u ~

ita

wu u A

ustr

iji

.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g teksta?

3.

Up

iš

i u kr

u`

i}

e b

ro

jeve o

d 1

d

o 6

, tako

d

a r

ed

osled

o

dgo

var

a to

ku d

oga|

aja.

Zajed

no

su o

ti

šli

u b

ib

li

oteku.

Po

zvala ga je d

a jo

j se p

ri

dr

u`

i.

Na p

utu je sr

ela A

qo

šu.

Bo

jan

a je kr

en

ula u b

ib

li

oteku.

Ip

ak je p

ri

hvati

o p

ozi

v.

Aq

oš

a se d

vo

um

io

.

1

Pr

ep

ozn

aješ

vr

stu teksta.

Um

eš

d

a zakq

u~i

š ko

ji

p

od

ac

i p

osto

je u tekstu, a ko

ji

n

e p

osto

je.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

r

ed

osled

d

oga|

aja kad

a su r

e~en

ic

e i

sp

rem

etan

e.

Iz o

vo

g te

ksta

sa

zn

aje

mo

:

šta se d

ogo

di

lo

ko

su u~esn

ic

i d

oga|

aja

kad

a se to

d

ogo

di

lo

gd

e se d

ogo

di

lo

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

ko

je n

ap

isao

tekst

DA

NE

cr

kva

bi

osko

pp

o{

ta

{ko

la

Po

kr

etn

e sli

ke

Sveti

D

im

itr

ije

Do

si

tej O

br

ad

ovi

}

Ob

jekat:

Nazi

v o

bjekta:

16 3 2 5 4

76

[K

OL

A

KA

FI

]

PE

KA

RA

PO

[T

A

MU

ZE

J

AU

TO

BU

SK

A

ST

AN

IC

A

CR

KV

A

BI

BL

IO

TEK

A

KWI

@ARA

SP

OR

TS

KI

CE

NTA

R

BI

OS

KO

P

PO

ZO

RI

[TE

PA

RK

PA

RK

Ovo

je m

ap

a d

ela

gr

ad

a u ko

jem

`

ive B

oja

na

i

A

qo

ša

.

Um

eš

d

a se sn

a|

eš

n

a m

ap

i n

a o

sn

ovu p

od

ataka i

z teksta.

RE[EWA

1

2

1.

Nap

iš

i r

ed

om

n

azi

ve m

ater

ijala n

a ko

ji

ma se p

isalo

,

a ko

ji

se p

om

iw

u u tekstu n

a p

retho

dn

oj str

an

ic

i.

113

JEZI^KE [KOLICE

2.

Na p

ap

ir

u su p

rvi

p

isali

:

a) V

avi

lo

nc

i

b) E

gi

p}

an

i

v) A

rap

i

g) K

in

ezi

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Na ~em

u se p

isalo

ur

ezi

vaw

em

slo

va?

4.

Po

dvuc

i o

naj n

iz r

e~i

u ko

jem

se o

pi

suje r

ed

osled

r

ad

wi

ko

ji

ma

se d

ob

ija p

er

gam

en

t.

• ur

ezi

vaw

e, suš

ew

e, p

e~ew

e

• p

otap

aw

e, r

azvla~ew

e, str

ugaw

e

• c

e|

ew

e, p

reso

vaw

e, suš

ew

e

5.

Zaš

to

se p

er

gam

en

t ko

ri

sti

za p

isaw

e i

d

an

as, p

osle p

ro

nalaska p

ap

ir

a?

Naved

i i

z teksta d

ve w

ego

ve o

so

bi

ne.

6.

U kr

u`

i}

i

sp

od

svake sli

ke up

iš

i b

ro

j p

asusa n

a ko

ji

se sli

ka o

dn

osi

.

Um

eš

u tekstu d

a uo

~i

š r

ed

osled

p

ojm

ova.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

p

od

atak ko

ji

se tr

a`

i.

Um

eš

u o

dr

e|

en

om

d

elu teksta d

a p

ro

na|

eš

p

od

atak ko

ji

se tr

a`

i.

7.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

o

sn

ovn

u tem

u teksta.

8.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

e tvr

dw

e.

a) N

a gli

nen

im

p

lo

~i

cam

a p

isan

i su uglavn

om

o

glasi

.

b) P

ap

ir

us je m

ater

ijal b

iq

no

g p

or

ekla.

v) V

avi

lo

nc

i su n

a p

e~en

e gli

nen

e p

lo

~i

ce ur

ezi

vali

slo

va.

g) K

in

ezi

su `

eleli

d

a i

d

rugi

n

ar

od

i n

au~e d

a p

rave p

ap

ir

.

Um

eš

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak u vezi

sa sad

r`

in

om

teksta.

10

OD

GL

IN

EN

IH

PL

O^

IC

A D

O P

AP

IR

A

JEZI^KE [KOLICE

3

1.

Sta

ri

n

ar

od

i V

avi

lo

nc

i i

A

si

rc

i

pr

avi

li

su p

re n

eko

li

ko

h

iq

ad

a go

di

na

plo

~i

ce o

d gli

ne. N

a w

im

a su za

pi

si

va

li

ra

zn

e p

od

atke ko

je su `

eleli

d

a sa

~uva

ju.

Ur

ezi

va

li

su slo

va

u vla

`n

u gli

nu, a

za

ti

m

su p

lo

~i

ce p

ekli

u p

e}

i d

a b

i b

ile ~

vr

š}

e

i tr

ajn

ije.

2.

Na

jsta

ri

ji

m

ater

ija

l za

p

isa

we ko

ji

se ko

ri

sti

o u sta

ro

m E

gi

ptu b

io

je p

ap

ir

us.

Pr

avi

li

su ga

o

d sta

bq

ike jed

ne b

iq

ke,

ko

ju su sekli

u tr

ake. O

d p

or

e|

an

ih

i

pr

eso

va

ni

h tr

aka

d

ob

ija

li

su se li

sto

vi

ko

ji

su se suš

ili

n

a sun

cu. P

osle suš

ew

a

po

ti

m li

sto

vi

ma

m

oglo

se c

rta

ti

i p

isa

ti

m

asti

lo

m.

3.

Legen

da

ka

è d

a je kr

aq

gr

ad

a P

er

ga

ma

um

esto

p

ap

ir

usa

ko

ri

sti

o p

er

ga

men

t, ko

ji

se p

ra

vi

o o

d `

ivo

ti

wske ko

è. P

osle

po

ta

pa

wa

ko

à

se r

azvla

~i

la

n

a veli

ko

m

ra

mu, a

za

ti

m je str

uga

na

d

a b

i se d

ob

ila

gla

tka

p

ovr

ši

na

za

p

isa

we. D

ok n

ije

po

~ela

p

ro

izvo

dw

a p

ap

ir

a, n

ajvi

{e se

pi

sa

lo

n

a p

er

ga

men

tu. ^

ak se i

d

an

as n

eki

veo

ma

va

`n

i teksto

vi

p

iš

u n

a p

er

ga

men

tu

zb

og w

ego

ve tr

ajn

osti

i

~

vr

sto

}e.

4.

Pr

vi

p

ap

ir

n

ap

ra

vq

en

je u K

in

i

pr

e vi

še o

d 2

0

00

go

di

na

. B

iq

ke su

po

ta

pa

ne u vo

du ka

ko

b

i se n

ap

ra

vi

la

ka

ša

.

Ta

ka

ša

se za

ti

m c

ed

ila

, p

reso

va

la

i suš

ila

. Ta

ko

je d

ob

ijen

p

ap

ir

gla

tke

po

vr

ši

ne, ko

ji

je b

io

i

dea

la

n za

p

isa

we.

Ki

nezi

su q

ub

om

or

no

~

uva

li

ta

jn

u

pr

avq

ew

a p

ap

ir

a vi

še o

d 7

00

go

di

na

,

sve d

ok n

eki

p

ro

izvo

|a

~i

p

ap

ir

a, ko

ji

su

bi

li

za

ro

bq

en

i, n

isu o

da

li

svo

ju veš

ti

nu.

O ~em

u se go

vo

ri

u o

vo

m tekstu?

a) o

r

azli

~i

ti

m vr

stam

a p

isam

a

b) o

r

azli

~i

ti

m m

ater

ijali

ma n

a ko

ji

ma se p

isalo

v) o

r

azli

~i

ti

m vr

stam

a p

ap

ir

a

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

2 1

3

Za

to

š

to

je tr

aja

n i

~

vr

st (zb

og w

ego

ve tr

ajn

osti

i

~

vr

sto

}e).

plo

~i

ce o

d gli

ne p

ap

ir

us

(`

ivo

ti

wska

) ko

à

, p

er

ga

men

t p

ap

ir

Na

p

lo

~i

ca

ma

o

d gli

ne.

77

Gli

nen

a p

lo

~i

ca

Pap

ir

us

Per

gam

en

t

2 1 3

1.

134

JEZI^KE [KOLICE

2.

Zao

kr

u`

i slo

va i

sp

red

p

itaw

a n

a ko

je m

o`

eš

d

a o

dgo

vo

ri

{ n

a o

sn

ovu

teksta o

A

si

rsko

j b

ib

li

otec

i.

a) K

oji

m p

ism

om

su p

isan

i teksto

vi

i

z A

si

rske b

ib

li

oteke?

b) K

oji

je n

au~n

ik o

tkr

io

š

ta je n

ap

isan

o n

a gli

nen

im

p

lo

~i

cam

a?

v) K

oji

p

isac

je n

a gli

nen

im

p

lo

~i

cam

a p

isao

kw

i`

evn

e teksto

ve?

3.

Na o

sn

ovu o

no

ga {

to

si

p

ro

~i

tao

/p

ro

~i

tala u teksto

vi

ma

o A

si

rsko

j i

A

leksan

dr

ijsko

j b

ib

li

otec

i, p

or

ed

svake r

e~en

ic

e

zao

kr

u`

i si

gur

no

ili

m

o`

da

.

4.

U tekstu o

A

si

rsko

j b

ib

li

otec

i d

va p

uta se javq

a r

e~ d

re

vn

a.

Ko

ja r

e~ i

ma sli

~n

o zn

a~ew

e kao

i

r

e~ d

re

vn

a?

a) star

a

b) slavn

a

v) slo

bo

dn

a

g) i

{~ezla

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

p

od

atak ko

ji

se tr

a`

i.

Um

eš

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

to

me š

ta ~i

ni

sad

r`

in

u teksta.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

um

eš

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

to

me š

ta je ~i

wen

ic

a,

a š

ta p

retp

ostavka.

Pr

ep

ozn

aje{

r

e~ sa sli

~n

im

zn

a~ew

em

.

12

JEZI^KE [KOLICE

4

AL

EK

SA

ND

RI

JSK

A B

IB

LI

OT

EK

A

Na

o

ba

li

S

red

ozem

no

g m

or

a, n

a p

od

ru~

ju d

an

aš

weg

Egi

pta

, n

ala

zi

la

se sla

vn

a A

leksa

nd

ri

jska

b

ib

li

oteka

.

Neka

da

je to

b

ila

n

ajve}

a b

ib

li

oteka

n

a svetu.

U w

oj su se n

ala

zi

le kw

ige i

z m

no

gi

h zem

aq

a, p

isa

ne

na

r

azn

im

m

ater

ija

li

ma

i

r

azli

~i

ti

m p

ism

im

a. P

ro

cen

e

o b

ro

ju kw

iga

u A

leksa

nd

ri

jsko

j b

ib

li

otec

i su r

azli

~i

te

i kr

e}

u se d

o b

ro

ja

sed

am

sto

ti

na

h

iq

ad

a.

Sud

bi

na b

ib

li

oteke o

stala je n

ejasn

a. V

er

ovatn

o je d

a ju je

un

iš

ti

la C

ezar

ova v

ojska p

re v

iš

e o

d d

ve h

iq

ad

e g

od

in

a.

U kr

u`

i}

p

or

ed

svake r

e~en

ic

e up

iš

i 1

ako

se r

e~en

ic

a o

dn

osi

n

a A

si

rsku

bi

bli

oteku, a 2

ako

se r

e~en

ic

a o

dn

osi

n

a A

leksan

dr

ijsku b

ib

li

oteku.

Bi

bli

oteka se n

alazi

la u c

ar

sko

j p

alati

.

Nau~n

ic

i se n

e sla`

u o

ko

b

ro

ja kw

iga u to

j b

ib

li

otec

i.

Teksto

vi

i

z te b

ib

li

oteke ~uvaju se u B

ri

tan

sko

m m

uzeju.

1 12

78

Asi

rska b

ib

li

oteka je o

tkr

iven

a u X

IXveku.

si

gur

no

m

o`

da

U A

leksan

dr

ijsko

j b

ib

li

otec

i je b

ilo

sed

am

sto

ti

na hi

qad

a kw

iga.

si

gur

no

m

o`

da

Aleksan

dr

ijsku b

ib

li

oteku un

iš

ti

la

je C

ezar

ova vo

jska.

si

gur

no

m

o`

da

AS

IR

SK

A B

IB

LI

OT

EK

A

U d

evetn

aesto

m veku, p

ri

li

ko

m a

rh

eo

lo

{ki

h i

sko

pa

va

wa

,

otkr

iven

i su i

o

sta

ci

~

uven

e A

si

rske b

ib

li

oteke.

To

je n

ajsta

ri

ja

b

ib

li

oteka

n

a svetu.

Na

la

zi

la

se u c

ar

sko

j p

ala

ti

, u d

revn

oj d

r`

avi

A

si

ri

ji

,

i i

ma

la

je vi

še o

d d

va

deset h

iq

ad

a gli

nen

ih

p

lo

~i

ca

. N

a ti

m

plo

~i

ca

ma

kli

na

sti

m p

ism

om

su i

sp

isa

ni

r

azn

i teksto

vi

.

Ka

da

je b

ib

li

oteka

o

tkr

iven

a, p

ro

na

|en

e gli

nen

e p

lo

~i

ce

pr

en

ete su u B

ri

ta

nski

m

uzej u L

on

do

nu, gd

e se i

d

an

as n

ala

ze.

Za

hva

quju}

i to

me {

to

su n

au~

ni

ci

usp

eli

d

a o

tkr

iju š

ta

pi

še n

a gli

nen

im

p

lo

~i

ca

ma

, sa

zn

ali

sm

o m

no

go

o

d

revn

oj

asi

rsko

j kultur

i.

14

1.

Pa`

qi

vo

p

ro

~i

taj o

baveš

tew

e o

i

zd

avaw

u kw

iga u š

ko

lsko

j b

ib

li

otec

i.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Po

ve`

i li

ni

jo

m kw

igu i

p

oli

cu n

a ko

jo

j se ta kw

iga n

alazi

.

5

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

p

od

atak ko

ji

se tr

a`

i.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

vr

stu kw

ige p

rem

a w

en

om

n

aslo

vu.

[ko

lska b

ib

li

oteka

Iz b

ib

li

oteke

se m

ogu

izn

eti

Iz b

ib

li

oteke

se n

em

ogu

izn

eti

do

1

5 d

an

ad

o 7

d

an

a

zab

avn

a li

ter

atur

a

Ako

je tvr

dw

a ta~n

a, zao

kr

u`

i T

, a ako

je n

eta~n

a, zao

kr

u`

i N

.

Tvr

dw

a:

str

ip

ovi

~aso

pi

si

atlasi

en

ci

klo

ped

ije

re~n

ic

i

ško

lska lekti

ra

Iz š

ko

lske b

ib

li

oteke m

o`

e se i

zn

eti

svaka kw

iga.

TN

Ško

lska lekti

ra m

o`

e se i

zn

eti

i

z b

ib

li

oteke.

TN

Str

ip

ovi

se m

or

aju vr

ati

ti

u r

oku o

d 7

d

an

a.

TN

^aso

pi

si

se m

ogu ~i

tati

sam

o u b

ib

li

otec

i.

TN

Atlasi

se m

ogu ko

ri

sti

ti

sam

o u b

ib

li

otec

i.

TN

16

1.

Šta je a

vl

ija

?

Pr

ed

to

bo

m je str

an

ic

a r

e~

ni

ka

iz jed

ne ~i

tan

ke. P

ro

na|

i u tekstu

naved

en

e r

e~i

i

p

rep

i{

i w

iho

vo

zn

a~ew

e.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta je b

el

uta

k?

3.

Kako

se d

ruga~i

je n

azi

va b

rv

no

?

4.

Iz ko

g je jezi

ka p

reuzeta r

e~ a

uto

bi

ogr

af

ija

?

5.

Ko

ji

m r

ed

om

se o

ve r

e~i

n

avo

de u r

e~

ni

ku? O

bele`

i i

h b

ro

jevi

ma o

d 1

d

o 6

.

ba

jk

a d

vo

ra

c a

`d

aja

v

ite

z go

zb

a |

av

ol

ak

6.

Ko

ji

m r

ed

om

se o

ve r

e~i

n

avo

de u r

e~

ni

ku? O

bele`

i i

h b

ro

jevi

ma o

d 1

d

o 5

.

go

lub

gr

li

ca

ga

le

b gn

ezd

o guš

te

r

6

Um

eš

d

a se slu`

iš

r

e~n

iko

m.

Zn

aš

d

a su u r

e~n

ic

im

a r

e~i

d

ate p

o azb

u~n

om

i

li

ab

ec

ed

no

m r

ed

u.

Zn

aš

d

a su u r

e~n

ic

im

a r

e~i

d

ate p

o azb

u~n

om

i

li

ab

ec

ed

no

m r

ed

u. A

ko

sve

re~i

p

o~i

wu i

sti

m slo

vo

m, zn

aš

d

a tr

eb

a d

a i

h tr

a`

iš

p

o d

rugo

m slo

vu u w

im

a.

7.

Ko

ji

m r

ed

om

se o

ve r

e~i

n

avo

de u r

e~

ni

ku? O

bele`

i i

h b

ro

jevi

ma o

d 1

d

o 4

.

po

leteti

p

ozl

ati

ti

p

om

ir

iti

p

oš

to

va

ti

Zn

aš

d

a su u r

e~n

ic

im

a r

e~i

d

ate p

o azb

u~n

om

i

li

ab

ec

ed

no

m r

ed

u. A

ko

sve

re~i

p

o~i

wu i

sti

m slo

vo

m, a ako

i

m je i

d

rugo

slo

vo

i

sto

, o

nd

a zn

aš

d

a i

h

tr

a`

iš

p

o tr

e}

em

slo

vu u w

im

a.

ogr

a|

en

p

ro

sto

r o

ko

ku}

e, d

vo

ri

šte

(D

ovo

qn

o je a

ko

je n

ap

isa

no

sa

mo

jed

no

o

bja

šw

ew

e.)

ob

li

i

gla

tki

b

eli

ka

men

ba

lva

n, tr

up

ac

, gr

ed

a

(D

ovo

qn

o je a

ko

je n

ap

isa

na

sa

mo

jed

na

o

d o

vi

h r

e~

i.)

iz gr

~ko

g (jezi

ka

)

2 5

1

3

4

6

2 1

3

4

3 4

1

2

5

79

Ux

ben

ic

iE

nc

iklo

ped

ije

Kw

i`

evn

ost

za d

ec

u

1.

Zam

en

i r

e~i

u r

e~en

ic

am

a, ali

tako

d

a sm

isao

r

e~en

ic

a o

stan

e i

sti

.

Isko

ri

sti

sve r

e~i

i

z r

e~n

ika.

177

JEZI^KE [KOLICE

3.

Kad

za n

eko

ga ka`

em

o d

a i

ma l

ep

r

e~

ni

k, to

zn

a~i

d

a ta o

so

ba:

a) i

ma kw

igu u ko

jo

j su sakup

qen

e m

no

ge r

e~i

b) p

ozn

aje i

d

ob

ro

go

vo

ri

str

an

e jezi

ke

v) um

e d

a go

vo

ri

sli

ko

vi

to

i

d

ob

ro

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

2.

Po

dvuc

i u sled

e}

im

r

e~en

ic

am

a n

eup

ravn

i go

vo

r:

„D

ec

o, slu{

ajte p

a`

qi

vo

kako

M

ilen

a go

vo

ri

! O

na zai

sta i

ma lep

re~n

ik”, r

ekla je u~i

teq

ic

a.

Um

eš

u r

e~n

iku d

a p

ro

na|

eš

r

e~i

sa sli

~n

im

zn

a~ew

em

.

Razum

eš

i

zr

aze ko

je ~esto

~uje{

.

Razli

kuje{

up

ravn

i i

n

eup

ravn

i go

vo

r.

Pr

in

c je hr

ab

ar

.K

raq

evi

} je o

dva`

an

.

Zam

ak je u go

ri

.D

vo

ra

c je u š

um

i.

A`

daja se o

glasi

la.

Zm

aj se ja

vi

o.

Xi

n je sn

a`

an

.D

iv je ja

k.

18

2.

Po

ve`

i i

zr

az s w

ego

vi

m zn

a~ew

em

.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Po

ve`

i p

red

met/b

i}

e sa o

dgo

var

aju}

im

r

e~i

ma i

z leve i

d

esn

e ko

lo

ne.

8

Razum

eš

i

zr

az ko

ji

i

ma p

ren

esen

o zn

a~ew

e.

Razli

kuješ

r

e~i

ko

je se ko

ri

ste u svako

dn

evn

om

go

vo

ru o

d r

e~i

ko

je se ko

ri

ste

u p

ri

~am

a.

@i

vi

u o

blac

im

a.

@i

vi

o

d svo

g r

ad

a.

@i

vi

o

d d

an

as d

o sutr

a.

@i

vi

n

a vi

so

ko

j n

ozi

.

@i

vi

kao

u b

ajc

i.

@i

vi

r

asko

{n

o.

Ne m

isli

n

a b

ud

u}

no

st.

Kao

d

a n

e `

ivi

u stvar

no

sti

.

@i

vo

t m

u je lep

.

Sam

seb

e i

zd

r`

ava.

kr

asta~a

od

stan

a

ven

~an

i

{ar

en

i

osed

lan

i

~ar

ob

ni

lete}

i

od

zm

ajevi

h o

daja

kr

ilati

za~ar

an

a

80

RE

^N

IK

a`

daja –

zm

aj

go

ra –

š

um

a

zam

ak –

d

vo

rac

oglasi

ti

se –

javi

ti

se

pr

in

c –

kr

aq

evi

}

sn

a`

an

–

jak

hr

ab

ar

–

o

dva`

an

xi

n –

d

iv

U S

TV

AR

NO

ST

I

PR

ED

ME

T/B

I]

EU

B

AJC

I

z za zad. zada

~i}

1.

199

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta je slo

vo

? P

od

vuc

i ta~an

o

dgo

vo

r.

Slo

vo

je p

isan

i zn

ak za: gl

as sl

og r

e~

3.

Pr

o~i

taj tekst i

p

op

un

i p

razn

a p

oq

a.

Po

zn

a~

ew

u r

e~

en

ic

e m

ogu b

iti

: o

ba

veš

ta

jn

e, up

itn

e, za

po

ved

ne i

uzvi

~n

e.

Po

o

bli

ku r

e~

en

ic

e se d

ele n

a p

otvr

dn

e i

o

dr

i~

ne.

Zn

aš

š

ta su um

aw

en

ic

e.

Zn

aš

r

azli

ku i

zm

e|

u glasa, slo

va i

r

e~i

.A Ana

Jana

Tij

ana

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

e tvr

dw

e.

a) U

maw

en

ic

e su r

e~i

ko

je o

zn

a~avaju n

eš

to

um

aw

en

o.

b) U

maw

en

ic

e su i

sto

š

to

i

skr

a}

en

ic

e.

v) U

maw

en

ic

e su r

e~i

ko

je i

maju sam

o jed

an

slo

g.

Um

eš

d

a p

op

un

iš

tab

elu n

a o

sn

ovu teksta.

RE

^E

NI

CE

Po

zn

a~

ew

uP

o o

bli

ku

ob

aveš

ta

jn

eup

itn

eza

po

ved

ne

uzvi

~n

ep

otvr

dn

eo

dr

i~

ne

20

1.

Iz ko

g d

ela ~i

tan

ke je o

va str

an

ic

a?

a) i

z up

utstva

b) i

z r

e~n

ika

v) i

z sad

r`

aja

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Ovo

je str

an

ic

a jed

ne ~i

tan

ke.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta m

o`

eš

d

a sazn

aš

~i

taju}

i tekst sa o

ve str

an

ic

e?

3.

Na ko

jo

j str

an

ic

i m

o`

eš

d

a o

bn

ovi

š o

no

š

to

si

n

au~i

o/n

au~i

la?

10

Pr

ep

ozn

aješ

d

elo

ve kw

ige.

Um

eš

d

a se slu`

iš

d

elo

vi

ma kw

ige.

Sa

o

ve str

an

ic

e m

o`

eš

d

a sa

zn

aš

:

vr

stu n

eki

h kw

i`

evn

ih d

ela

po

ruku kw

i`

evn

og d

ela

naslo

v kw

i`

evn

og d

ela

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

NE

NE

NE

im

en

a p

isac

a kw

i`

evn

ih d

ela

DA

NE

br

oj str

an

ic

e n

a ko

jo

j se n

alazi

tekst ko

ji

tr

a`

iš

gr

am

ati

~ka i

p

ravo

pi

sn

a p

ravi

la

DA

DA

NE

NE

30

81

Um

eš

d

a i

zved

eš

p

ravi

lo

i

z p

ri

mer

a.

4.

Na o

sn

ovu r

e~en

ic

e N

e v

ol

im

n

er

ed

i

n

eur

ed

ne

q

ud

e, d

op

un

i p

ravo

pi

sn

o

pr

avi

lo

o

p

isaw

u r

e~c

e n

euz i

men

ic

e, p

ri

deve i

glago

le.

Ne

se p

iš

e

.

(i

men

ic

e)

Ne

se p

iš

e

.

(p

ri

devi

)

Ne

se p

iš

e

.

(glago

li

)

sa

sta

vq

en

o s i

men

ic

am

a

sa

sta

vq

en

o s p

ri

devi

ma

od

vo

jen

o o

d gla

go

la

Um

eš

d

a se slu`

iš

d

elo

vi

ma kw

ige.

1.

Ko

jo

j o

d sled

e}

ih kw

iga p

ri

pad

a o

vaj sa

dr

à

j?

a) @

ivo

ti

wsko

c

ar

stvo

b) V

rste zem

qi

šta

v) P

ozn

avaw

e p

ri

ro

de

g) B

iq

ni

svet

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

21

Ovo

je d

eo

ssa

dr

à

ja

jed

ne kw

ige.

11

JEZI^KE [KOLICE

2.

U kr

u`

i}

p

or

ed

svake r

e~en

ic

e up

iš

i b

ro

j str

an

e n

a ko

jo

j se n

alazi

tekst

iz ko

jeg je uzeta ta r

e~en

ic

a. Jed

an

p

ri

mer

ur

ad

ili

sm

o um

esto

teb

e.

Um

eš

d

a p

rep

ozn

aš

kw

igu p

rem

a w

en

om

sad

r`

aju.

Um

eš

d

a p

rep

ozn

aš

n

aslo

v teksta n

a o

sn

ovu sad

r`

in

e o

dlo

mka.

SA

DR

@A

J

Nastan

ak zem

qi

šta ................................ 5

Vo

den

i c

vet .............................................. 6

Bi

qka ko

mp

as .......................................... 7

Po

reklo

do

ma}

ih `

ivo

ti

wa .................. 8

Neum

or

ne r

ad

ili

ce ................................ 9

8S

ve `

ivo

ti

we ko

je ~

ovek ga

ji

p

osta

le su o

d d

ivq

ih

p

red

aka

.

Da

b

i se d

ob

ila

sa

mo

jed

na

ka

ši

ka

m

ed

a, vr

ed

na

p

~ela

mo

ra

d

a sleti

n

a 6

0 0

00

c

veto

va

.

Maho

vi

na je b

iq

ka p

om

o}

u k

oje m

o`

em

o s

azn

ati

gd

e je s

ever

,

zato

što

raste n

a d

elu s

tab

la o

kr

en

uto

m u

to

m p

ravc

u.

Neka

da

d

avn

o ~

vr

sti

d

eo

Z

em

qi

ne p

ovr

ši

ne –

ko

pn

o –

~i

ni

le su sa

mo

sten

e.

9 7 5

82

22

U jed

no

m ux

ben

iku za en

gleski

jezi

k n

alazi

se i

tekst o

ko

mp

juter

sko

j i

gr

ic

i.

IN

VA

ZI

JA V

AN

ZE

MA

QA

CA

MO

PI

JA(S

ta

vi

n

a p

ro

bu svo

je veš

ti

ne i

sp

asi

p

la

netu Z

em

qu!)

Ar

mi

ja z

li

h c

rven

ih v

an

zem

aq

ac

a M

op

ija n

ap

ala je Z

em

qu.

Sagr

ad

ili

su b

azu i

sp

od

led

a n

a S

ever

no

m p

olu –

ogr

om

nu

gr

a|

evi

nu n

a t

ri

ni

vo

a. V

izi

, g

lavn

i k

om

pjuter

, n

a n

ajvi

šem

je n

ivo

u. M

op

iji

~uvaju s

ve t

un

ele l

aser

ski

m p

iš

to

qi

ma.

Tvo

j p

osao

je d

a u

ni

šti

š v

an

zem

aq

ce i

iskq

u~i

š

glavn

i k

om

pjuter

. I

maš

mi

ni

-p

od

mo

rn

ic

u

i b

rzo

pale}

i l

aser

ski

pi

što

q. A

li

, b

ud

i

pa`

qi

v! M

op

iji

su p

ostavi

li

eksp

lo

zi

vn

e

ri

bi

ce i

delf

in

e s

vud

a u

nao

ko

lo

. A

ko

te p

ogo

de M

op

iji

ili

te d

otakn

e r

ib

ic

a,

mo

raš

da s

e v

rati

{ n

a p

o~etak i

gr

e.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta je tr

eb

alo

d

a ur

ad

iš

u p

retho

dn

om

zad

atku?

a) d

a p

oka`

eš

svo

je veš

ti

ne n

a ko

mp

juter

u

b) d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

o

dn

osi

ma li

ko

va u tekstu

v) d

a p

ro

na}

eš

u tekstu o

dr

e|

en

e p

od

atke

g) d

a o

dr

ed

iš

vr

stu teksta

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Op

i{

i jed

nu i

gr

ic

u. Tr

eb

a d

a sazn

am

o ko

su li

ko

vi

, {

ta o

ni

r

ad

e, kakav je

zad

atak i

gr

a~a.

12

Razum

eš

sm

isao

zad

atka.

Um

e{

d

a sastavi

{ kr

a}

i tekst o

zad

ato

j tem

i.

1.

Nap

iš

i:

• I

me van

zem

aq

ac

a:

• M

esto

b

aze:

• B

ro

j n

ivo

a u b

azi

:

• Tvo

j zad

atak:

• P

om

o}

:

• P

rep

reke:

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

ije ko

je se tr

a`

e.

Mo

pi

na

S

ever

no

m p

olu (i

sp

od

led

a)

tr

i (3

)

da u

ni

šti

m v

an

zem

aq

ce i

iskq

u~i

m g

lavn

i k

om

pjuter

mi

ni

-p

od

mo

rn

ic

a i

b

rzo

pa

le}

i la

ser

ski

p

iš

to

q

eksp

lo

zi

vn

e r

ib

ic

e i

d

elf

in

i

Op

is i

gr

ic

e tr

eb

a d

a sa

dr

ì

n

aved

en

e elem

en

te.

1.

Po

ve`

i li

ni

jo

m r

e~en

ic

e i

z leve i

d

esn

e ko

lo

ne.

23

13

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta sazn

ajem

o i

z teksta K

iri

ku p

rot

iv v

eš

ti

ce?

Razum

eš

tekst o

i

gr

ic

i i

um

eš

d

a p

ove`

eš

d

oga|

aje u w

oj.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

zn

aš

o

~em

u se u w

em

u go

vo

ri

, a o

~em

u n

e.

Ovo

je ko

mp

juter

ska i

gr

ic

a o

pi

san

a u kw

izi

I

nf

orm

at

ika k

roz i

gru.

Iz teksta

sa

zn

ajem

o:

ko

ji

su K

ir

ikuo

vi

zad

ac

i u i

gr

ic

i

kako

K

ir

iku m

o`

e d

a i

zb

egn

e o

pasn

a stvo

rew

a

ko

ji

su K

ir

ikuo

vi

p

ro

ti

vn

ic

i u i

gr

ic

i

kako

je K

ar

ab

a zar

ob

ila m

uš

kar

ce i

z sela

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

kako

se veš

ti

ca ub

ola n

a tr

nD

AN

E

Ako

K

ir

iku i

zvad

i tr

n

iz K

ar

ab

in

ih le|

a,

Ako

K

ir

iku i

zb

egn

e o

pasn

a

stvo

rew

a,

Ako

K

ir

iku p

ro

na|

e

skr

iven

i i

zvo

r,

u selu }

e p

restati

suš

a.

mu{

kar

ci

i

z sela b

i}

e

slo

bo

dn

i.

sti

}i

}

e d

o K

ar

ab

in

og

sklo

ni

šta.

24

JEZI^KE [KOLICE

2.

U ko

m se ux

ben

iku n

alazi

o

va vr

sta zad

atka?

Na

zi

d d

u`

in

e 8

m

oka

~en

a je p

oli

ca

. K

oli

ka

je w

en

a d

u`

in

a a

ko

je d

u`

in

a

slo

bo

dn

og d

ela

zi

da

6

m

6 dm

?

a) P

ozn

avaw

e p

ri

ro

de i

d

ruš

tva

b) I

nf

or

mati

ka kr

oz i

gr

u

v) K

u}

ni

o

gled

i

g) M

atem

ati

~ke step

en

ic

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Ovo

su r

e~en

ic

e i

z tr

i r

azli

~i

ta ux

ben

ika.

Nap

iš

i za ko

je su p

red

mete ti

ux

ben

ic

i.

14

Zn

aš

r

im

ske c

if

re.

Na o

sn

ovu p

ri

mer

a um

eš

d

a o

dr

ed

iš

ko

m ux

ben

iku tekst p

ri

pad

a.

Na o

sn

ovu p

ri

mer

a um

eš

d

a o

dr

ed

iš

ko

m ux

ben

iku p

ri

pad

a o

dr

e|

en

i sad

r`

aj,

od

no

sn

o za ko

ji

je p

red

met taj ux

ben

ik.

No

ta p

o tr

ajaw

u m

o`

e b

iti

: c

ela, p

olo

vi

na,

~etvr

ti

na, o

sm

in

a, š

esn

aesti

na...

Br

oj d

va p

ri

pad

a skup

u p

ri

ro

dn

ih b

ro

jeva.

Im

en

ic

e i

maju d

va b

ro

ja: jed

ni

nu i

m

no

`i

nu.

Muzi

~ka

kultur

a

Ma

tem

ati

ka

Sr

pski

jezi

k

83

KI

RI

KU

PR

OT

IV

VE

ŠT

IC

E

Zla

veš

ti

ca

K

ar

ab

a za

ro

bi

la

je sve o

dr

asle m

uš

ka

rc

e i

z jed

no

g

sela

. O

sta

o je sa

mo

m

ali

i

n

eustr

aš

ivi

K

ir

iku.

Ka

o p

rvo

, o

n m

or

a d

a p

ro

na

|e skr

iven

i i

zvo

r d

a b

i sp

asa

o selo

od

su{

e.

Sled

e}

i K

ir

ikuo

v za

da

ta

k jeste d

a sti

gn

e d

o K

ar

ab

in

og

sklo

ni

šta

. N

a p

utu ga

n

ap

ad

aju d

ivq

e zver

i, p

ti

ce gr

ab

qi

vi

ce

i ~

ud

ni

i

nsekti

... A

ko

K

ir

iku i

zb

egn

e ta

o

pa

sn

a stvo

rew

a, susr

eš

}e

se s veš

ti

co

m. Z

la

veš

ti

ca

i

ma

tr

n u le|

im

a. K

ir

iku m

or

a d

a ga

izva

di

. A

ko

m

u to

p

o|

e za

r

uko

m, veš

ti

ca

}

e se p

retvo

ri

ti

u lep

u

devo

jku i

o

slo

bo

di

}e za

ro

bq

en

e m

uš

ka

rc

e i

z sela

.

1.

Ovo

je zad

atak i

z ux

ben

ika M

at

em

at

ika. D

op

un

i b

ro

j~an

ik n

a satu tako

što

}

eš

up

isati

r

im

ske c

if

re ko

je n

ed

ostaju.

I V

II IV

XI

VII

X VII

I

27

15

JEZI^KE [KOLICE

2.

Po

ve`

i li

ni

jo

m c

vet i

b

oju ko

ju je c

vet hvali

o. Jed

na b

oja je vi

šak.

3.

4.

Zao

kr

u`

i b

iq

ku ko

ja je n

ajve}

a sv

a|

al

ic

au o

vo

j p

ri

~i

:

masla~ak tr

ava b

ela r

ad

a kup

in

a r

azli

~ak

5.

Po

dvuc

i jed

no

m b

ojo

m d

eo

teksta u ko

jem

kup

in

a o

bjaš

wava zaš

to

je d

an

i n

o}

n

eo

dl

u~

na

b

iq

~i

ca

.

6.

Po

dvuc

i d

rugo

m b

ojo

m d

eo

teksta ko

ji

p

red

stavq

a p

or

uk

uo

ve p

ri

~e.

7.

U kr

u`

i}

e up

iš

i b

ro

jeve o

d 1

d

o 5

, tako

d

a r

ed

osled

o

dgo

var

a to

ku p

ri

~e.

Cve}

e je b

ilo

r

ad

osn

o jer

je u d

ugi

svako

i

mao

svo

ju b

oju.

On

je p

red

lo

ì

o d

a svaki

c

vet i

stakn

e svo

ju b

oju n

a ki

ši

.

Ki

ša je i

zm

eš

ala b

oje i

o

ne su se p

retvo

ri

le u d

ugu.

Cve}

e se r

asp

ravq

alo

o

ko

to

ga ko

ja je b

oja n

ajva`

ni

ja.

Dan

i

n

o}

p

okuš

ava d

a p

om

ir

i c

ve}

e.

Um

eš

d

a p

ro

na|

eš

o

so

bi

ne li

ko

va u p

ri

~i

.

Pa`

qi

vo

~i

taš

p

ri

~u i

um

eš

d

a p

ro

na|

eš

zn

a~ew

e o

dr

e|

en

ih b

oja.

Um

eš

d

a p

ro

na|

eš

š

ta jed

an

li

k go

vo

ri

o

d

rugo

m.

Um

eš

u p

ri

~i

d

a p

ro

na|

eš

li

k p

rem

a w

ego

vo

j o

so

bi

ni

.

Pr

ep

ozn

aješ

i

deju teksta.

Um

eš

d

a uo

~i

š ko

ji

m su se r

ed

osled

om

o

dvi

jali

d

oga|

aji

u p

ri

~i

.

26

KA

KO

JE

PO

ST

AL

A D

UGA

Jed

no

m d

avn

o, t

oli

ko

davn

o d

a s

e v

iš

e n

iko

ne s

e}

a k

ad

a s

e

to

ta~n

o d

ogo

di

lo

, n

a n

eko

m p

ro

str

an

om

po

qu i

zm

e|

u d

ve

plan

in

e c

ve}

e s

e r

asp

ravq

alo

ko

ja je b

oja n

ajlep

ša i

najva`

ni

ja.

Malo

-p

om

alo

pa d

o|

e i

do

sva|

e.

– N

ajlep

ša je `

uta b

oja –

re~e m

asla~ak. –

To

je b

oja S

un

ca, v

atr

e,

zr

elo

g `

ita i

vo

}a i

, u

op

šte, t

op

li

ne.

– A

ja m

isli

m d

a je n

ajlep

ša p

lava b

oja –

tvr

di

o je r

azli

~ak. –

To

je b

oja n

eb

a, m

or

a i

reka. Š

ta je v

a`

ni

je z

a `

ivo

t o

d v

azd

uha i

vo

de?

– N

ajva`

ni

ja je b

ela b

oja! –

re~e b

ela r

ad

a. –

Da n

em

a w

e,

ni

jed

na d

ruga b

oja n

e b

i p

osto

jala. T

o je b

oja d

an

a i

svetlo

sti

.

– A

h, b

ela b

oja! –

po

dr

ugq

ivo

re~e k

up

in

a. –

Kako

vi

di

m,

mo

ja s

usetka s

matr

a d

a je o

na b

oja d

an

a, a

da s

am

ja b

oja n

o}

i jer

sam

cr

na. K

ad

on

a t

ako

mi

sli

, ja v

iš

e n

e}

u s

wo

m d

a r

azgo

var

am

!

– i

kup

in

a o

kr

ete g

lavu o

d b

ele r

ad

e.

– A

ko

li

ko

zn

a~aja d

ajete m

ojo

j b

oji

kad

to

li

ko

isti

~ete s

eb

e?

– u

zvi

kn

u b

ulka i

kr

v jo

j jur

nu u

li

ce. –

Mo

ja b

oja z

na~i

: q

ub

av,

rad

ost, v

eseq

e!

– P

olako

, p

olako

– s

tad

e d

a i

h u

mi

ruje t

rava. –

Zelen

a b

oja je b

oja

mlad

osti

i n

ovo

g `

ivo

ta, p

a je z

ato

najlep

ša i

najva`

ni

ja.

Cvet d

an

i n

o}

je s

ve t

o s

luš

ao

, p

a s

e u

meš

a i

po

mi

rq

ivo

pr

im

eti

da s

vaka b

oja i

ma s

vo

ju l

ep

otu i

da s

u s

ve b

oje p

od

jed

nako

va`

ne.

– ]

uti

ti

, n

eo

dlu~n

a b

iq

~i

ce! –

re~e m

u s

va|

ala~ki

kup

in

a.

– T

i n

isi

mo

gao

da s

e o

dlu~i

š k

oja je b

oja n

ajva`

ni

ja, p

a z

ato

im

aš

dve b

oje: p

lavu i

belu!

Cveti

} d

an

i n

o}

uo

pš

te s

e n

e n

aq

uti

, v

e}

pr

ed

lo

ì

da s

vako

izn

ad

seb

e i

stakn

e s

vo

ju b

oju k

ad

pad

ne s

led

e}

a k

iš

a. B

oju k

oju k

iš

a

op

er

e, k

oja i

zb

led

i, n

e}

e u

zi

mati

u o

bzi

r, a

bo

ju k

oja s

e p

oka`

e

najja~o

m i

najp

osto

jan

ijo

m p

ro

glasi

}e p

rvo

m b

ojo

m.

Cve}

e u

po

qu s

lo

ì

se s

ti

m p

red

lo

go

m. K

ad

je p

ala k

iš

a, s

vako

je u

rad

io

kako

su s

e d

ogo

vo

ri

li

. M

e|

uti

m, k

ad

je k

iš

a p

restala,

sve b

oje s

u s

e i

zm

eš

ale i

pr

etvo

ri

le u

jed

nu v

eli

ku s

vetlu š

ar

u.

Bi

la je t

o d

uga k

oja je o

d s

vako

g p

oq

sko

g c

veta u

zela b

oju.

Cve}

e je r

ad

osn

o g

led

alo

dugu k

oja s

e p

ro

tezala n

a n

eb

u jer

je

u w

oj s

vako

im

ao

svo

ju b

oju. T

ad

a d

an

i n

o}

re~e: –

Kao

što

vi

di

te,

ni

ko

od

nas n

ije v

a`

ni

ji

od

dr

ugi

h. N

ijed

na b

oja n

ije v

red

ni

ja

od

dr

uge, s

ve b

oje s

u p

od

jed

nako

lep

e i

va`

ne.

Od

tad

a s

e d

uga r

ed

ovn

o p

ojavq

uje n

a n

eb

u p

osle k

iš

e, d

o d

an

a

dan

aš

weg.

JEZI^KE [KOLICE

15

bulka

b

ela

r

ad

a r

azli

~a

k m

asla

~a

k

bela

zelen

ac

rven

a`

uta

pla

va

Bo

ja

Šta

b

oja

p

re

dsta

vq

a

ùta

Sun

ce, va

tr

u, zr

elo

`

ito

, vo

}e, to

pli

nu

pla

va

neb

o, m

or

e, r

eke

cr

ven

aq

ub

av, r

ad

ost, veseq

e

cr

na

no

}

bela

da

n

zelen

am

lad

ost i

n

ov `

ivo

t

Do

pun

i tab

elu tako

š

to

}

eš

up

isati

o

dgo

var

aju}

u b

oju i

li

o

no

š

to

on

a p

red

stavq

a u o

vo

j p

ri

~i

.

1.

Nap

iš

i kad

a i

gd

e se o

di

gr

ala r

ad

wa o

ve p

ri

~e.

kad

a:

gd

e:

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

ije o

vr

em

en

u i

m

estu r

ad

we u p

ri

~i

.

5 3 4 1 2

jed

no

m d

avn

o i

li

ni

ko

se n

e se}

a ka

da

na

n

eko

m p

ro

str

an

om

p

oq

u (i

zm

e|

u d

ve p

la

ni

ne)

84

– T

i n

isi

m

oga

o d

a se o

dlu~

iš

…

… sva

ka

b

oja

i

ma

svo

ju lep

otu…

; N

ijed

na

b

oja

n

ije vr

ed

ni

ja

…

1.

U O

sn

ovn

oj š

ko

li

Z

elena d

oli

na

osn

ovan

je |

a~ki

p

ar

lam

en

t za zaš

ti

tu

ì

vo

tn

e sr

ed

in

e. O

vo

su p

or

uke ko

je su n

ap

isali

u~en

ic

i tr

e}

eg r

azr

ed

a.

Na o

sn

ovu sad

r`

in

e p

or

uke o

dr

ed

i š

ta u~en

ic

i `

ele d

a zaš

ti

te

i to

p

ove`

i sa o

dgo

var

aju}

om

p

or

uko

m.

29

17

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta i

li

ko

ga ti

`

eli

š d

a zaš

ti

ti

š?

Nap

iš

i svo

ju p

or

uku.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

i

nf

or

mac

ije i

z teksta i

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak.

Um

eš

d

a i

zr

azi

š svo

je m

iš

qew

e kr

oz n

ap

isan

u p

or

uku.

28

1.

Po

dvuc

i d

elo

ve teksta i

z ko

ji

h se vi

di

d

a su ki

sele ki

še o

pasn

e

po

p

ri

ro

du.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta ti

m

isli

š: d

a li

se m

o`

e sp

re~i

ti

n

astan

ak ki

seli

h ki

ša?

DA

ili

N

E

Nap

iš

i zaš

to

tako

m

isli

š.

3.

Po

dvuc

i p

red

ikate u sled

e}

im

r

e~en

ic

am

a:

Ki

sele ki

še un

iš

tavaju p

ri

ro

du.

Ki

sele ki

še un

iš

ti

le su p

ri

ro

du.

Ki

sele ki

še un

iš

ti

}e p

ri

ro

du.

4.

Sled

e}

u r

e~en

ic

u n

ap

iš

i u p

ro

šlo

m i

b

ud

u}

em

vr

em

en

u:

Ko

ren

b

iq

ke up

ija

o

tr

ovn

u vo

du.

• p

ro

šlo

vr

em

e:

• b

ud

u}

e vr

em

e:

16

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

ko

je su n

ajva`

ni

je r

e~i

za sad

r`

in

u teksta.

Um

eš

d

a i

zr

azi

š svo

j stav o

o

dr

e|

en

oj p

ojavi

.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

slu`

bu r

e~i

u r

e~en

ic

i.

Um

eš

d

a p

reb

ac

iš

r

e~en

ic

u i

z jed

no

g glago

lsko

g vr

em

en

a u d

rugo

.

vazd

uh

ì

vo

ti

we

vo

da

zem

qa

dr

ve}

e

Va

`n

o je d

a p

oka

èš

d

a si

r

azm

isli

o/r

azm

isli

la

o

o

vo

j p

oja

vi

.

Mo

èš

, n

a p

ri

mer

, d

a n

ap

iš

eš

d

a je m

ogu}

e sp

re~

iti

n

asta

na

k

ki

seli

h ki

ša

a

ko

se sm

aw

i i

sp

uš

ta

we o

tr

ovn

ih

ga

so

va

ili

d

a to

n

ije sa

svi

m m

ogu}

e jer

se n

e m

ogu za

tvo

ri

ti

f

ab

ri

ke

i p

ro

ter

ati

a

uto

mo

bi

li

sa

uli

ca

.

Ko

ren

b

iq

ke up

io

je o

tr

ovn

u vo

du.

Ko

ren

b

iq

ke up

i}

e o

tr

ovn

u vo

du.

Va

`n

o je d

a p

oš

tuješ

to

n p

or

uke i

d

a se

iz w

e vi

di

{

ta

i

li

ko

je ugr

o`

en

i

zb

og ~

ega

ti

to

`

eli

š d

a za

šti

ti

š.

Na

p

ri

mer

: O

tvo

ri

te d

ob

ro

o

~i

! M

ali

sm

o,

pa

n

as vo

za

~i

p

on

eka

d n

e vi

de.

Na

p

ri

mer

:d

ec

u ko

ja

p

rela

ze

uli

cu.

85

KI

SE

LE

KI

ŠE

K

isele ki

še n

asta

ju ta

ko

š

to

r

azn

i o

tr

ovn

i ga

so

vi

sa

zem

qe

(i

z f

ab

ri

ka

, to

pla

na

, a

uto

mo

bi

la

) o

dla

ze u vi

si

nu. Ta

mo

n

ai

la

ze

na

o

bla

ke i

sp

aja

ju se s vo

do

m u w

im

a. K

iš

a i

z ta

kvi

h o

bla

ka

{tetn

o d

eluje n

a sve n

a š

ta

p

ad

ne.

Ka

d p

ad

ne n

a š

um

e, sp

r`

i li

š}

e, gr

an

e i

sta

bla

. Z

ati

m u|

e

u zem

qu, p

a je ko

ren

up

ija

i

b

iq

ka

se h

ra

ni

za

tr

ova

no

m vo

do

m.

U š

um

am

a zb

og to

ga

i

ma

m

aw

e zd

ra

ve h

ra

ne za

`

ivo

ti

we.

Kad

ki

sela k

iš

a p

ad

ne u

jezer

o, r

eku i

li

po

to

k, v

od

a p

ostaje

nezd

rava z

a b

iq

ke i

ì

vo

ti

we k

oje `

ive u

to

j v

od

i, z

a b

iq

ke

ko

je s

e w

om

zali

vaju, k

ao

i z

a `

ivo

ti

we k

oje t

u v

od

u p

iju.

PO

RU

KE

Od

star

og p

ap

ir

a

mo

è b

rzo

i

lako

d

a

se d

ob

ije n

ov p

ap

ir

!

O~i

sti

te ~a|

,

sp

asi

te jeguq

e,

pastr

mke i

m

la|

!

Sao

br

a}

ajc

i,

zaustavi

te s

ao

br

a}

aj

bar

na jed

an

sat!

Mo

ra}

em

o d

a sejem

o

ì

to

i

gaji

mo

p

ovr

}e

na n

eko

j d

rugo

j p

lan

eti

!

Sklo

ni

te i

h

sa uli

ce!

Na|

ite i

m d

om

!

1.

Za {

ta p

ap

agaju, p

rem

a o

vo

m tekstu, slu`

i kq

un

?

a) d

a lep

o p

eva

b) d

a p

ravi

b

uku

v) d

a se b

ran

i

g) d

a uzi

ma hr

an

u

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

31

PA

PA

GAJI

Pap

agaj je p

ti

ca k

ar

akter

isti

~n

a z

a p

raš

um

e i

šum

e u

`ar

ki

m

pr

edeli

ma. V

eo

ma d

ebeo

kq

un

ne s

lu`

i p

ap

agaji

ma s

am

o

da r

azbi

jaju t

vr

du q

usku p

lo

do

va n

ego

ga k

or

iste i

pr

i h

vataw

u

za g

ran

e. To

su v

eo

ma b

u~n

e p

ti

ce k

oje `

ive u

gr

up

am

a, p

on

ekad

veo

ma b

ro

jn

im

. @

ive b

oje w

iho

vo

g p

er

ja s

avr

šen

a s

u k

am

uf

la`

a

u o

pasn

im

pr

aš

um

am

a, i

po

wi

ma s

e v

rste r

azli

kuju.

19

JEZI^KE [KOLICE

2.

Po

~em

u se, p

rem

a o

vo

m tekstu, r

azli

kuju vr

ste p

ap

agaja?

3.

4.

Za{

to

se ka`

e d

a p

ap

agaju b

oja p

er

ja m

o`

e d

a b

ud

e sa

vr

{e

na

k

am

uf

la

`a

?

5.

Kad

za n

eko

ga ka`

em

o d

a p

ri

~a

k

ao

p

ap

aga

j, to

zn

a~i

d

a:

a) p

ri

~a lep

o i

m

ud

ro

b) p

on

avq

a staln

o jed

no

te i

sto

v) go

vo

ri

jasn

o i

glasn

o

g) go

vo

ri

n

er

azgo

vetn

o

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

o

dgo

vo

r n

a p

ostavq

en

o p

itaw

e.

Razum

eš

zn

a~ew

e n

ep

ozn

ate r

e~i

n

a o

sn

ovu teksta.

Um

eš

n

a o

sn

ovu teksta d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

i

zgled

u p

ri

ro

de.

Razum

eš

zn

a~ew

e i

zr

aza ko

ji

se ~esto

ko

ri

sti

.

30

1.

Zaš

to

`

ivo

ti

we p

ostaju n

eakti

vn

e to

ko

m zi

me?

a) U

mo

ri

le su se to

ko

m p

ro

le}

a.

b) U

go

ji

le su se to

ko

m leta.

v) N

azeb

le su zb

og hlad

no

}e.

g) ^

uvaju se o

d glad

i i

hlad

no

}e.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Od

akle `

ivo

ti

wam

a en

er

gi

ja ko

ju tr

oš

e to

ko

m m

esec

i hi

ber

nac

ije?

a) o

d r

ezer

vi

hr

an

e u p

e}

in

am

a

b) o

d hr

an

e ko

ju su p

ojele

v) o

d sun

~eve svetlo

sti

g) o

d tem

per

atur

e u p

e}

in

am

a

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Ko

ji

b

i n

aslo

v n

ajb

oq

e zam

en

io

n

aslo

v H

ibernac

ija?

a) D

uga hlad

na zi

ma

b) Z

im

ski

san

v) S

igur

no

sklo

ni

šte

g) R

ezer

ve hr

an

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

18

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Um

eš

d

a o

dr

ed

i{

n

ov n

aslo

v za tekst jer

r

azum

eš

zn

a~ew

e n

ep

ozn

ate r

e~i

u w

em

u.

Kakva je p

raš

um

a u o

vo

m tekstu?

a) tam

na

b) zelen

a

v) r

azn

ob

ojn

a

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Po

b

oji

p

er

ja

.

Za

to

š

to

se b

ojo

m p

er

ja

p

ap

aga

ji

p

ri

la

go

de b

oji

p

ra

šum

e;

za

šti

te se o

d n

ep

ri

ja

teq

a; la

ko

se sa

kr

iju o

d n

ep

ri

ja

teq

a...

86

HI

BE

RN

AC

IJA

N

eke `

ivo

ti

we u to

ku zi

me, ka

da

je h

la

dn

o i

n

em

a d

ovo

qn

o

hr

an

e, p

osta

ju n

ea

kti

vn

e, o

dn

osn

o hh

ib

er

ni

ra

ju. Ula

ze u n

eku vr

stu

dub

oko

g sn

a, sp

or

ije d

iš

u, sr

ce i

m sp

or

ije kuc

a, tr

oš

e m

aw

e

en

er

gi

je i

tem

per

atur

a tela

i

m o

pa

da

.

@i

vo

ti

we se m

or

aju p

ri

pr

em

iti

za

hh

ib

er

na

ci

ju. P

re zi

me

mn

ogo

jed

u i

stva

ra

ju r

ezer

vu en

er

gi

je u vi

du d

eb

elo

g slo

ja

sa

la

.

Za

ti

m o

dla

ze u sklo

ni

šte –

n

a n

eko

si

gur

no

m

esto

, gd

e je suvo

i

n

a

ko

m su b

ezb

ed

ne, ka

o š

to

su p

e}

in

e, ja

me...

@i

vo

ti

we se b

ud

e ka

d i

m tem

per

atur

a tela

p

or

aste, a

to

se d

eš

ava

ka

d d

o|

e p

ro

le}

e i

ka

d n

ap

oq

u d

ovo

qn

o o

to

pli

.

3.

33

21

JEZI^KE [KOLICE

2.

Kad

a u~i

teq

ka`

e svo

ji

m u~en

ic

im

a: To

i

v

ra

pc

i zn

aju, zn

a~i

d

a to

:

a) svi

zn

aju

b) sam

o n

ajb

oq

i zn

aju

v) zn

aju sam

o u~i

teq

i

g) zn

aju q

ub

iteq

i p

ti

ca

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

1.

Po

dvuc

i d

elo

ve teksta u ko

ji

ma je o

pi

san

a ajkula kao

`

ivo

ti

wska vr

sta.

Razum

e{

zn

a~ew

e si

mb

ola.

Razum

eš

zn

a~ew

e i

zr

aza ko

ji

se ~esto

~uje.

Razli

kuješ

o

pi

s `

ivo

ti

wske vr

ste o

d li

ka u p

ri

~i

.

32

1.

Ko

ji

o

pi

s o

dgo

var

a p

ti

ci

sa sli

ke?

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Po

dvuc

i r

e~en

ic

e n

a o

sn

ovu ko

ji

h su n

ac

rtan

e `

ivo

ti

we.

20

Um

eš

d

a p

ove`

eš

tekst sa sli

ko

m.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

r

e~i

ko

ji

ma se o

pi

suje sp

oq

aš

wi

i

zgled

li

ka.

Vo

li

m d

a se sun

~am

.

Im

am

i

zd

u`

en

o telo

i

d

ug vr

at.

Br

z sam

i

o

kr

etan

.

Hr

an

im

se p

lo

do

vi

ma m

or

a.

Od

li

~n

o p

li

vam

i

veš

to

r

on

im

.

Mo

ja kr

ila li

~e n

a p

er

aja.

Po

zn

ata sam

p

o d

ugo

m ki

tw

asto

m r

ep

u.

Ska~em

s gr

an

e n

a gr

an

u.

Hr

an

im

se sem

en

kam

a i

š

um

ski

m p

lo

do

vi

ma.

Im

a si

tn

o telo

.

Na glavi

i

ma }

ub

u, a o

ko

vr

ata b

elo

p

er

je. K

qun

jo

j je m

ali

i

tr

ouglast.

A

Im

a kr

up

nu glavu i

veli

ke

o~i

. K

qun

jo

j je zakr

ivq

en

.

Na glavi

i

ma p

er

a ko

ja

ob

li

ko

m p

od

se}

aju n

a uš

i.

V

Im

a si

tn

o telo

i

kr

atak r

ep

.

Kq

un

jo

j je veo

ma d

uga~ak

i tan

ak. N

a vr

ho

vi

ma kr

ila

im

a š

ar

u.

B

AJK

UL

A S

A N

E@

NI

M S

RC

EM

Ajkule su o

bi

~n

o vi

tke, b

rze i

zle r

ib

e, str

ah

i

tr

ep

et za

sta

no

vn

ike m

or

ski

h d

ub

in

a i

kup

a~

a. A

li

a

jkula

o

ko

jo

j }

ete ~

uti

u o

vo

j p

ri

~i

n

ije b

ila

zla

. N

ap

ro

ti

v, i

ma

la

je vr

lo

n

e`

no

sr

ce.

Bi

la

je i

d

eb

qa

i

n

eka

ko

zd

ep

asti

ja

o

d d

rugi

h p

ri

pa

dn

ika

svo

g

ro

da

, s ko

ji

ma

se, uo

sta

lo

m, i

n

ije m

no

go

d

ru`

ila

. N

e zn

am

sa

mo

da

li

je o

deb

qa

la

za

to

š

to

je m

aw

e jur

ila

kr

oz vo

du go

ne}

i

plen

i

li

je w

en

a kr

otka

n

ar

av, w

en

a q

ub

azn

ost b

ila

po

sled

ic

a p

oza

ma

šn

og tela

–

n

i ko

d q

ud

i se n

e zn

a

za

što

su o

ni

d

eb

qi

o

bi

~n

o i

d

ob

ro

}ud

ni

ji

i

b

la

`i

.

Kr

atko

vi

do

st je b

ila

jed

in

a za

jed

ni

~ka

o

so

bi

na

n

aš

e

pr

ija

teq

ic

e a

jkule i

sli

~n

ih

m

or

ski

h n

em

an

i.

Po

zn

ato

je d

a sve a

jkule vr

lo

sla

bo

vi

de. A

li

ve}

in

i d

ob

ar

vi

d n

ije n

i p

otr

eb

an

–

svo

ji

m

wuh

om

i

zd

aleka

o

sete p

len

za

hva

quju}

i

never

ova

tn

om

sluh

u ~

uju sva

ki

w

ego

v p

okr

et, a

d

rugo

im

n

ije n

i p

otr

eb

no

. K

ro

tka

a

jkula

`

elela

je sva

ko

g d

a

vi

di

, sva

ko

g d

a vo

li

, p

a je zb

og to

ga

n

ab

avi

la

n

ao

~a

re.

Beo

gr

ad

je gr

ad

o

tvo

ren

og sr

ca. S

im

bo

l B

eo

gr

ad

a je vr

ab

ac

.

Zaš

to

je si

mb

ol B

eo

gr

ad

a vr

ab

ac

?

Zato

š

to

je vr

ab

ac

:

a) m

ali

i

b

oja`

qi

v

b) b

u~an

i

d

osad

an

v) `

ivahan

i

d

ru`

eq

ub

iv

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

87

34

1.

U kvad

rati

}e p

or

ed

r

e~en

ic

a up

iš

i b

ro

jeve o

d 1

d

o 5

, tako

d

a w

iho

v

red

osled

o

dgo

var

a r

ed

osled

u d

oga|

aja u b

asn

i Gavran i

li

si

ca.

Jed

an

b

ro

j up

isali

sm

o um

esto

teb

e.

– Ti

si

veo

ma lep

a p

ti

ca! B

io

b

i savr

šen

kad

b

i sam

o um

eo

da p

evaš

! –

r

e~e li

si

ca gavr

an

u.

Gavr

an

je stajao

n

a gr

an

i s ko

mad

om

si

ra u kq

un

u.

Li

si

ca o

pazi

gavr

an

a, p

ri

|e d

rvetu i

p

o~e d

a ga hvali

.

Gavr

an

u i

sp

ad

e si

r i

z kq

un

a, a li

si

ca zgr

ab

i p

len

i

p

ob

e`

e.

Da b

i uver

io

li

si

cu d

a um

e i

d

a p

eva, gavr

an

o

tvo

ri

kq

un

i

zagr

akta.

2 4513

JEZI^KE [KOLICE

2.

U o

vi

h s

ed

am

re~en

ic

a i

sp

ri

~an

e s

u d

ve k

ratke p

ri

~e o

li

si

ci

.

Pr

va p

ri

~a i

ma t

ri

re~en

ic

e, a d

ruga ~

eti

ri

. R

e~en

ic

e s

u i

sp

rem

etan

e.

Slo

vo

m A

obele`

i r

e~en

ic

e i

z jed

ne p

ri

~e, a s

lo

vo

m B

re~en

ic

e i

z d

ruge p

ri

~e.

Mi

sm

o z

ap

o~eli

, ti

nastavi

.

22

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

r

ed

osled

d

oga|

aja u p

ri

~i

kad

a su r

e~en

ic

e i

sp

rem

etan

e.

Um

eš

d

a up

or

ed

iš

d

va teksta i

d

a o

dr

ed

iš

ko

je r

e~en

ic

e p

ri

pad

aju jed

no

m,

a ko

je d

rugo

m tekstu.

AL

isi

ca d

o|

e d

o vi

no

gr

ad

a i

n

a vi

so

ko

j lo

zi

ugled

a zr

eo

gr

ozd

.

BL

ovac

sp

azi

li

si

cu i

p

ojur

i je.

AS

kakala je i

skakala, ali

n

ije usp

ela d

a ga d

ohvati

.

BK

ad

je vi

dela d

a n

e m

o`

e d

a m

u um

akn

e, le`

e i

n

ap

ravi

se m

rtva.

BL

ovac

d

o|

e d

o w

e i

sp

usti

p

uš

ku d

a b

i stavi

o li

si

cu u x

ak.

A–

N

em

a veze, i

on

ako

je taj gr

ozd

ki

seo

–

r

ekla je li

si

ca i

o

ti

šla.

BL

isi

ca to

i

sko

ri

sti

i

p

ob

e`

e.

36

1.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g teksta o

V

lad

im

ir

u A

nd

ri

}u?

Pr

o~i

taj tekst o

d

e~jem

p

isc

u V

lad

im

ir

u A

nd

ri

}u.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Do

pun

i str

of

u sti

ho

m ko

ji

n

ed

ostaje. S

ti

h je i

sti

kao

i

n

aslo

v jed

ne

od

kw

iga V

lad

im

ir

a A

nd

ri

}a.

… lasto

, lasto

, b

ud

i d

rug

da n

ad

leti

m lug,

da o

dem

n

a jug...

3.

Nap

iš

i za{

to

si

za sti

h ko

ji

n

ed

ostaje i

zab

rao

/i

zab

rala

baš

taj n

aslo

v.

23

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

ko

je p

od

atke o

p

isc

u sad

r`

i o

vaj tekst, a ko

je n

e sad

r`

i.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

sad

r`

in

u sti

ho

va i

n

aslo

v p

esm

e.

Izvo

di

š zakq

u~ak n

a o

sn

ovu o

no

ga š

to

zn

aš

o

svetu o

ko

seb

e;

zn

aš

o

dli

ke sti

ho

va.

Vla

di

mi

r A

nd

ri

} je r

o|

en

u O

br

en

ovc

u. I

{a

o je u V

aq

evsku

gi

mn

azi

ju, a

F

akultet d

ra

mski

h um

etn

osti

za

vr

ši

o je u B

eo

gr

ad

u.

Pi

še i

r

e`

ir

a za

d

ec

u. R

ad

i u D

e~jem

p

ro

gr

am

u T

V B

eo

gr

ad

.

Na

televi

zi

ji

su p

ri

ka

zi

va

ne w

ego

va

lutka

rska

ser

ija

L

aku n

o},

dec

oi

p

ozn

ata

em

isi

ja

P

ust

olov, ko

ju su r

ad

o gled

ali

i

o

dr

asli

.

U p

ozo

ri

štu je i

zved

en

o š

est w

ego

vi

h d

ra

ma

. O

bja

vi

o je kw

ige:

Nap

red p

lavi

, sm

e|i

i c

rn

i; V

e~erw

i s

lon

; S

rc

e n

a z

idu; K

roz g

udure

Obren

ovc

a; D

aj m

i k

ri

la j

edan

krug.

O V

la

di

mi

ru A

nd

ri

}u i

z o

vo

g teksta

sa

zn

ajem

o:

gd

e je r

o|

en

kad

je zavr

ši

o š

ko

lu

gd

e r

ad

i

kako

se zo

vu w

ego

ve lutkar

ske ser

ije p

ri

kazi

van

e

na televi

zi

ji

Za

okr

u`

i

DA

i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

u ko

m p

ozo

ri

štu su i

zvo

|en

e w

ego

ve d

ram

eD

AN

E

ko

je kw

ige je n

ap

isao

DA

NE

ko

je š

tam

pao

w

ego

ve kw

ige

DA

NE

Na p

ri

mer

: Z

ato

što

se u

pesm

i D

aj m

i k

rila jedan k

rugp

om

iw

u k

ri

la,

a l

aste i

maju k

ri

la.

Ili

:R

e~ k

rug r

im

uje s

e s

re~i

ma d

rug, l

ug, jug.

da

j m

i kr

ila

jed

an

kr

ug

88

GAV

RA

N I

LI

SI

CA

DV

E P

RI

^E

1.

Po

ve`

i n

aslo

v b

ajke s r

e~

en

ic

om

ko

ja

to

j b

ajc

i p

ri

pa

da

.

Jed

an

n

aslo

v je suvi

{a

n.

37

24

JEZI^KE [KOLICE

2.

Nap

iš

i b

ro

j r

e~en

ic

e u ko

jo

j je:

• o

pi

san

o p

ri

n~evo

o

se}

aw

e

• o

pi

san

i

zgled

d

evo

jke

• o

pi

san

o m

esto

r

ad

we

3.

Pa`

qi

vo

p

ro

~i

taj tekst i

up

iš

i r

e~i

ko

je n

ed

ostaju.

Bi

la jed

no

m jed

na

ko

ja je m

aš

tala d

a p

ostan

e p

ri

nc

eza.

Str

pq

ivo

je ~ekala d

a se n

a

po

javi

m

lad

i

iz w

en

ih sn

ova. P

reš

avš

i sed

am

i sed

am

, o

n je jed

no

g d

an

a zai

sta d

oš

ao

i

o

dveo

d

evo

jku

u svo

j

. @

iveli

su d

ugo

i

sr

e}

no

, kao

u

.

4.

Ko

ji

n

aslo

v n

ajvi

še o

dgo

var

a o

vo

m tekstu?

a) I

sp

uw

en

o o

be}

aw

e

b) O

stvar

en

a `

eq

a

v) S

lu~ajan

susr

et

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

n

aslo

v b

ajke i

w

en

u sad

r`

in

u.

Pr

on

alazi

š u tekstu i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Razum

eš

tekst i

um

eš

d

a ga d

op

un

iš

r

e~i

ma ko

je n

ed

ostaju.

Um

eš

d

a i

zab

er

eš

n

aslo

v p

rem

a sad

r`

aju teksta.

1.

Iako

je b

ila p

rq

ava

i u p

oc

ep

an

oj haq

in

i,

pr

in

c jo

j je o

buo

c

ip

eli

cu.

2. P

ri

nc

je b

io

tu`

an

kad

je ugled

ao

d

evo

jku ko

ju

je m

a}

eha o

tr

ovala jab

uko

m.

3. P

ri

nc

je p

ro

šao

kr

oz vr

t

zar

astao

u `

buw

e i

d

oš

ao

do

usp

avan

e lep

oti

ce.

4.

Pr

in

ceza je p

oq

ub

ila

zelen

u `

ivo

ti

wi

cu i

o

na

se p

retvo

ri

la u p

ri

nc

a.

Sn

e`

an

a i

sed

am

p

atuq

aka

Pep

eq

uga

Pr

in

c @

ab

ac

Ma~ak u ~i

zm

am

a

Tr

no

va R

u`

ic

a

devo

j~

ic

a/d

evo

jka

belo

mko

wu

pr

in

c

go

ra

mo

ra

dvo

ra

cb

ajc

i

38

1.

Po

dvuc

i u p

esm

i d

ve r

e~i

ko

je se r

im

uju.

JEZI^KE [KOLICE

2.

O ~em

u go

vo

re o

vi

sti

ho

vi

?

a) o

d

e~aku ko

m o

dr

asli

n

isu i

sp

un

ili

o

be}

aw

a

b) o

d

e~aku ko

ji

n

ije ver

ovao

o

be}

aw

im

a o

dr

asli

h

v) o

d

e~aku ko

g su o

dr

asli

r

azm

azi

li

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Šta je d

e~ak, p

o tvo

m m

iš

qew

u, r

ad

io

n

a kr

aju p

esm

e?

4.

Pr

etvo

ri

p

otvr

dn

u r

e~en

ic

u u o

dr

i~n

u i

o

dr

i~n

u u p

otvr

dn

u.

Od

ra

sli

su d

e~

aku kup

ili

o

be}

an

i p

oklo

n.

De~

ak n

ije d

ob

io

o

be}

an

i p

oklo

n.

5.

Ko

ja r

e~ m

o`

e d

a zam

en

i r

e~ so

ka

ku sled

e}

oj r

e~en

ic

i, a d

a w

en

sm

isao

ostan

e i

sti

?

Po

zva

o sa

m d

rugo

ve i

z o

deq

ew

a d

a u m

om

so

ka

ku i

gr

am

o ko

{a

rku.

a) ku}

a

b) uli

ca

v) gr

ad

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

25

Pr

ep

ozn

aješ

u p

esm

i r

im

ovan

e r

e~i

.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

glavn

u tem

u (m

oti

v) p

esm

e.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

o

se}

aw

e i

p

on

aš

aw

e li

ka.

Um

eš

d

a p

retvo

ri

š p

otvr

dn

u r

e~en

ic

u u o

dr

i~n

u i

o

br

atn

o.

Pr

ep

ozn

aješ

r

e~i

sa i

sti

m zn

a~ew

em

(si

no

ni

me).

O D

E^

AK

U U

MO

M S

OK

AK

U

Jed

no

m d

e~

aku

u m

om

so

ka

ku

ob

e}

ali

po

go

di

te š

ta

Isto

m d

e~

aku

u m

om

so

ka

ku

ni

su kup

ili

po

go

di

te š

ta

Tu`

an

je b

io

što

n

ije d

ob

io

Pa

je m

no

go

po

go

di

te š

ta

Od

ra

sli

n

isu d

e~

aku kup

ili

o

be}

an

i p

oklo

n.

De~

ak je d

ob

io

o

be}

an

i p

oklo

n.

Na p

ri

mer

: p

la

ka

o je (i

li

je n

a n

eki

d

rugi

n

a~

in

p

oka

za

o š

ta

o

se}

a)

89

de~

aku –

so

ka

ku; b

io

–

d

ob

io

2

1 3

1.

Po

ve`

i p

itaw

e i

o

dgo

vo

r.

Da

l

i je

...

… d

e~aku i

z p

rve p

esm

e uzvr

a}

en

a q

ub

av?

… d

evo

j~i

ca i

z d

ruge p

esm

e zaq

ub

qen

a?

… d

evo

j~i

ci

i

z d

ruge p

esm

e stalo

d

o to

ga

da lep

o i

zgled

a?

… d

evo

j~i

ca o

ko

jo

j go

vo

ri

d

e~ak u tr

e}

oj

pesm

i zaq

ub

qen

a u to

g d

e~aka?

39

Pr

o~i

taj sti

ho

ve i

z tr

i p

esm

e.

26

JEZI^KE [KOLICE

2.

U tr

e}

oj str

of

i p

esn

ik n

ije n

ap

isao

r

e~en

i~n

e zn

ake.

Nap

iš

i i

h ti

um

esto

w

ega, tako

d

a svaki

sti

h b

ud

e p

otp

un

a r

e~en

ic

a.

Stan

uje n

a tr

e}

em

sp

ratu.

^esto

i

de d

ole.

Im

a b

rata,

mam

u,

tatu.

Iz i

ste sm

o š

ko

le.

Razum

eš

sti

ho

ve i

um

eš

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

li

ko

vi

ma u p

esm

am

a.

Zn

aš

gd

e u r

e~en

ic

i tr

eb

a d

a stavi

š ta~ku, a gd

e zar

ez.

(P

esn

ic

i u sti

ho

vi

ma n

e m

or

aju d

a ko

ri

ste r

e~en

i~n

e zn

ake.)

Ja t

ugujem

, i

šta je t

u s

meš

no

zaq

ubi

h s

e, p

rvo

, p

a p

ogr

eš

no

…

… S

ad

}u r

e}

i s

vako

m p

oq

sko

m c

vetu:

Ni

je o

na jed

in

a n

a s

vetu!

1

Zaq

ubi

la s

e N

ataš

a.

Ne}

e d

a n

osi

star

e p

ati

ke.

Pr

ed

ogled

alo

m s

taln

o s

e ~

eš

qa

im

a s

labu i

z m

atem

ati

ke.

2

Sta

nuje n

a tr

e}

em

sp

ra

tu

^esto

i

de d

ole

Im

a b

ra

ta

m

am

u ta

tu

Iz i

ste sm

o š

ko

le

3

jeste

mo

`d

a

jeste

ni

je

40

1.

Ako

je tvr

dw

a ta~n

a, zao

kr

u`

i T

, a ako

je n

eta~n

a, zao

kr

u`

i N

.

Tvr

dw

a:

JEZI^KE [KOLICE

2.

Pr

ep

iš

i i

z p

rvo

g p

asusa jed

nu r

e~ ko

ja n

am

o

tkr

iva d

a p

isac

n

e zn

a š

ta

}e Jo

ca ur

ad

iti

.

3.

U tekstu je p

od

vu~en

o jed

no

p

itaw

e. K

o je p

ostavi

o to

p

itaw

e?

a) m

am

a

b) Jo

ca

v) p

isac

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

5.

Po

ve`

i r

e~en

ic

u sa o

dgo

var

aju}

im

glago

lski

m vr

em

en

om

.

Jo

ca je jutr

os p

ostao

kaub

oj.

sad

aš

we vr

em

e

On

i

ma c

rven

u m

ar

am

u. b

ud

u}

e vr

em

e

Jo

ca }

e n

eko

g p

resr

esti

.

pr

oš

lo

vr

em

e

27

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

um

eš

d

a zakq

u~i

š š

ta je ta~n

o, a š

ta n

eta~n

o

u vezi

s li

ko

m u tekstu.

Razum

eš

stav p

isc

a u vezi

s li

ko

m.

Um

eš

d

a p

rep

ozn

aš

r

e~i

p

isc

a.

6.

Po

dvuc

i u tekstu tr

i p

ri

deva ko

ja o

pi

suju Jo

ci

n i

zgled

.

Pr

ep

ozn

aješ

glago

lska vr

em

en

a.

Pr

ep

ozn

aješ

u tekstu r

e~ ko

ja o

pi

suje kako

se o

se}

a li

k.

Jo

ca i

ma m

ar

am

u zato

š

to

ga b

oli

zub

.T

N

Jo

ca i

ma m

ar

am

u zato

š

to

glum

i kaub

oja.

TN

Jo

ca je up

laš

en

zato

š

to

ga b

oli

zub

.T

N

Jo

ca je o

zb

iq

an

zato

š

to

p

ri

pr

em

a n

ap

ad

.T

N

90

mo

`d

a

4.

Pr

etvo

ri

uzvi

~n

u r

e~en

ic

u: O

, p

a to

Jo

cu b

ol

i zub

!u o

bave{

tajn

u i

up

itn

u.

• o

bave{

tajn

a:

• up

itn

a:

Um

eš

d

a sastavi

{ r

e~en

ic

e r

azli

~i

te p

o zn

a~ew

u.

Jo

cu b

oli

zub

.D

a li

Jo

cu b

oli

zub

?

MA

RA

MA

Jo

ca

je jutr

os p

osta

o ka

ub

oj. O

n i

ma

c

rven

u m

ar

am

u veza

nu

pr

eko

usta

. O

zb

iq

an

je. N

am

rš

ti

o se. M

o`

da

}

e n

eko

g p

resr

esti

?

Mo

`d

a }

e i

zvr

ši

ti

n

eki

d

avn

o p

ri

pr

em

qen

n

ap

ad

? M

o`

da

}

e

za

usta

vi

ti

p

oš

ta

nska

ko

la

? D

an

as Jo

ca

i

zgled

a o

pa

sn

o!

Ali

... š

ta

je to

?Jo

ca

p

la

~e. H

va

ta

se za

li

ce r

uka

ma

. V

iš

e n

ije

op

asa

n, ve}

up

la

šen

. O

, p

a to

Jo

cu b

oli

zub

! A

m

am

a, m

am

a m

u je

veza

la

to

plu m

ar

am

u p

reko

usta

.

41

SL

OB

OD

NO

VR

EM

EJed

no

m Jo

ci

sta

ln

o se d

oga

|a

d

a d

om

a}

e za

da

tke p

iš

e n

a b

rzi

nu

ili

d

a i

h p

rep

isuje u š

ko

li

p

red

~

as.

Ali

to

je sa

svi

m r

azum

qi

vo

a

ko

se zn

a š

ta

sve ta

j ja

dn

i Jo

ca

mo

ra

d

a ur

ad

i u to

ku jed

no

g d

an

a.

Pr

vo

, o

n m

or

a d

a o

di

gr

a jed

nu uta

km

ic

u s M

iš

om

.

Po

sle to

ga

m

or

a d

a se p

otu~

e s M

iš

om

.

Po

sle to

ga

m

or

a d

a zvi

`d

i step

en

iš

tem

.

Po

sle to

ga

m

or

a d

a sto

ji

n

a b

alko

nu i

d

a kr

oz jed

nu c

ev~

ic

u

duva

zr

na

gr

aš

ka

n

a p

ro

la

zn

ike.

A p

osle to

ga

je str

aš

no

`

ed

an

i

m

or

a d

a p

ije vo

de.

A ka

d je ve}

ko

d ~

esm

e, o

nd

a m

or

a d

a uzm

e ta

ti

nu ~

etki

cu

za

b

ri

ja

we i

d

a w

om

n

asa

pun

i li

ce, i

d

a m

alo

n

asa

pun

i svo

je r

uke,

i d

a m

alo

n

asa

pun

i svo

je c

ip

ele... A

p

osle to

ga

... eto

–

m

or

a

br

zo

d

a p

o|

e u š

ko

lu.

Vi

di

te, p

a ta

j si

ro

ti

Jo

ca

n

em

a vr

em

en

a, n

em

a n

i jed

no

g jed

in

og

tr

en

utka

slo

bo

dn

og vr

em

en

a! I

o

nd

a, o

nd

a m

u se, n

ar

avn

o,

ne m

o`

e n

i za

mer

iti

š

to

d

om

a}

e za

da

tke uvek m

or

a d

a p

iš

e

na

b

rzi

nu –

p

red

sa

m p

ola

za

k u š

ko

lu.

28

JEZI^KE [KOLICE

2.

Po

ve`

i Jo

ci

no

p

on

aš

aw

e i

o

so

bi

nu ko

ju takvi

m p

on

aš

aw

em

p

okazuje.

Kakav je Jo

ca kad

:

• n

asap

un

i c

ip

ele ~etki

co

m za b

ri

jaw

e • n

evasp

itan

• d

uva zr

na gr

aš

ka n

a p

ro

lazn

ike • n

estaš

an

• p

rep

isuje d

om

a}

i zad

atak u š

ko

li

• sn

ala`

qi

v

3.

Da li

je, p

o tvo

m m

i{

qew

u, Jo

ca i

z p

ri

~e d

ob

ro

ko

ri

sti

o slo

bo

dn

o vr

em

e?

DA

N

E

Ob

jasn

i zaš

to

tako

m

isli

š.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

r

ed

osled

d

oga|

aja u p

ri

~i

.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

p

on

aš

aw

e li

ka sa o

so

bi

no

m ko

ja se takvi

m p

on

aš

aw

em

p

okazuje.

Um

eš

da i

ska`

e{

svo

j s

tav o

po

javam

a k

oje s

u o

pi

san

e u

tekstu i

da g

a o

br

azlo

ì

š.

Na p

ri

mer

: Jo

ca

n

ije r

ad

io

n

iš

ta

d

ob

ro

i

lep

o.

Ili

: Jo

ci

n

iko

n

ije p

om

oga

o d

a o

rga

ni

zuje svo

je slo

bo

dn

o vr

em

e.

Ili

: I

ma

d

ec

e ko

ja

n

e vo

le d

a u~

e i

d

a r

ad

e n

eš

to

p

am

etn

o.

42

1.

U~i

teq

ic

a je tr

a`

ila o

d u~en

ika d

a n

a p

ri

mer

im

a o

bjasn

e š

ta zn

a~e o

ve

po

slo

vi

ce:

1. P

ri

ja

teq

se u n

evo

qi

p

ozn

aje.

2. K

o vi

so

ko

leti

, n

isko

p

ad

a.

3. B

oq

e je um

eti

n

ego

i

ma

ti

.

4. D

aleko

o

d o

~i

ju, d

aleko

o

d sr

ca

.

PR

IM

ER

I

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta je c

iq

o

vo

g teksta?

a) d

a n

ab

ro

ji

š

ko

lske p

red

mete

b) d

a i

stakn

e zn

a~aj d

rugar

stva

v) d

a o

pi

še d

ob

ro

g d

ruga

g) d

a o

pi

še š

ta sve u~i

teq

o

cew

uje

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Kako

se, p

o tvo

m m

i{

qew

u, d

ob

ija o

dli

~n

a o

cen

a i

z d

rugar

stva?

29

Razum

eš

zn

a~ew

e p

oslo

vi

ce.

Um

eš

d

a i

zr

azi

š svo

j stav i

d

a ga o

br

azlo

ì

š i

li

d

a d

aš

p

ri

mer

.

Ovo

su p

ri

mer

i ko

je je n

ap

isao

B

ojan

. U

kr

u`

i}

p

or

ed

svako

g

pr

im

er

a up

iš

i b

ro

j p

oslo

vi

ce n

a ko

ju se B

ojan

ov p

ri

mer

o

dn

osi

.

To

je kad

se Q

iq

a o

dseli

, p

a te zab

or

avi

.

Kad

se n

eko

p

ravi

va`

an

i

p

osle i

sp

ad

ne b

ud

ala.

Kad

si

glad

an

, a d

rug ti

d

a p

ola u`

in

e.

To

je kao

kad

n

eko

i

ma b

ic

ikl, a n

e um

e d

a vo

zi

.

4 2

1 3

Na p

ri

mer

:P

om

oga

o sa

m d

rugu d

a p

op

ra

vi

b

ic

ikl. I

li

: K

aza

o sa

m

mu š

ta

sm

o r

ad

ili

u š

ko

li

ka

d je o

n b

io

b

olesta

n.

Va

`n

o je d

a n

ap

iš

eš

d

a je d

ruga

rstvo

ka

d se p

om

ogn

e d

rugu

ili

d

a d

a{

n

eki

svo

j p

ri

mer

.

91

1.

Ob

ele`

i sli

~i

ce b

ro

jevi

ma o

d 1

d

o 4

, tako

d

a w

iho

v r

ed

osled

o

dgo

var

a

to

ku p

ri

~e.

4 3

1 2

RA

SP

OR

ED

Â

SO

VA

U r

asp

or

ed

~

aso

va

n

ije up

isa

no

sve š

to

se u~

i u š

ko

li

. N

ije

up

isa

no

, n

a p

ri

mer

, d

ruga

rstvo

, a

to

n

ije up

isa

no

u r

asp

or

ed

~a

so

va

za

to

š

to

se u~

i n

a svi

m ~

aso

vi

ma

, p

a i

n

a veli

ko

m i

m

alo

m

od

mo

ru, n

a p

utu o

d ku}

e d

o š

ko

le i

o

d š

ko

le d

o ku}

e...

Dr

uga

rstvo

se u~

i svud

a i

sva

ko

g ~

asa

se o

cew

uje. A

ko

n

eko

ne zn

a i

n

e}

e d

a n

au~

i d

a b

ud

e d

rug, to

}

e o

dm

ah

svi

o

cen

iti

oc

en

om

–

n

ed

ovo

qa

n. B

i}

e to

o

cen

a ko

ja

}

e m

u kva

ri

ti

usp

eh

,

ma

ka

ko

d

ob

ro

zn

ao

sve o

sta

lo

.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

glavn

u i

deju teksta.

1.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

r

e~en

ic

e ko

ja i

zr

a`

ava p

or

uku o

vo

g teksta.

a) Teš

ko

o

no

m ko

se ~esto

š

ali

.

b) N

ije svaka {

ala p

rava {

ala.

v) S

meh je n

ajb

oq

i lek kad

si

tu`

an

/tu`

na.

43

30

JEZI^KE [KOLICE

2.

3.

Kad

n

eko

um

e d

a se š

ali

, ka`

em

o d

a je o

n

.

4.

Re~ o

po

na

ša

ti

zn

a~i

:

a) p

on

aš

ati

se lep

o

b) i

mi

ti

rati

n

eko

ga

v) p

ro

ti

vi

ti

se n

eko

me

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

5.

Ob

jasn

i š

ta zn

a~i

i

zr

az p

ra

vi

ti

x

um

bus.

Pr

ep

ozn

aješ

o

sn

ovn

u i

deju teksta.

Razli

kuješ

vr

ste r

e~i

.

Zn

aš

r

e~i

ko

ji

ma se o

pi

suju q

ud

ske o

so

bi

ne.

Po

zn

aješ

zn

a~ew

e r

e~i

ko

ja se ~esto

ko

ri

sti

u svako

dn

evn

om

go

vo

ru.

Razum

eš

zn

a~ew

e i

zr

aza ko

ji

se ~esto

ko

ri

sti

u svako

dn

evn

om

go

vo

ru.

Po

ve`

i r

e~ i

vr

stu ko

jo

j ta r

e~ p

ri

pad

a.

• š

ala

• glago

l

• š

aq

iv

• i

men

ic

a

• š

ali

ti

se • p

ri

dev

Ovo

je i

zr

az ko

ji

se ~

esto

~

uje ko

d ku}

e i

u š

ko

li

ka

d su d

ec

a

nem

ir

na

i

n

ap

ra

ve n

er

ed

.

ša

qi

vx

ija

(š

aq

ivko

)

44

1.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g teksta?

JEZI^KE [KOLICE

2.

Pr

o~i

taj r

ec

ep

t ko

ji

su L

isi

ca i

M

a~ak d

ali

P

in

oki

ju u gr

ad

u Z

am

ka

za Glup

an

e.

31

Razum

eš

tekst i

um

eš

d

a zakq

u~i

š o

~em

u se u w

em

u go

vo

ri

, a o

~em

u se n

e go

vo

ri

.

PI

NO

KI

OP

in

oki

o je p

ren

o}

io

u gr

ad

u ko

ji

se zva

o Z

am

ka

za

Glup

an

e. T

u se susr

eo

s L

isi

co

m i

M

a~

ko

m. Z

ajed

no

su n

ap

usti

li

gr

ad

~

im

je sva

nulo

. O

ti

šli

su d

o ~

ud

esn

og

po

qa

. O

nd

a su L

isi

ca

i

M

a~

ak p

red

lo

`i

li

Pi

no

ki

ju d

a p

oseje svo

je zla

tn

ike jer

su

hteli

d

a ga

p

reva

re...

Iz o

vo

g teksta

sa

zn

ajem

o:

gd

e se n

alazi

gr

ad

Z

am

ka za Glup

an

e

ko

ga je P

in

oki

o sr

eo

u gr

ad

u

kakva je b

ila n

am

er

a L

isi

ce i

M

a~ka

da je P

in

oki

o p

osejao

zlatn

ike

Za

okr

u`

i

DA

i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

r

e~en

ic

e ko

ja n

ed

ostaje u r

ec

ep

tu.

a) Z

ali

j zlatn

ike, p

a i

h stavi

u r

up

u.

b) R

up

u zatr

paj i

r

ed

ovn

o je zali

vaj.

v) Z

ali

j r

up

u, p

a u w

u stavi

zlatn

ike.

g) S

tavi

zlatn

ike u i

sko

pan

u r

up

u.

Po

qub

i zlatn

ike ko

je i

maš

.

U p

oq

u i

sko

paj r

up

u i

u w

u stavi

zlatn

ike.

???

Kad

p

or

aste d

rvo

, o

ber

i zlatn

ike sa gr

an

a.

Ka

ko

d

a p

osta

ne

š b

oga

t

Razum

eš

tekst i

um

eš

d

a ga d

op

un

iš

r

e~en

ic

om

ko

ja n

ed

ostaje.

92

HA

-HA

-HA

...

Za

d

ob

ru š

alu uvek i

ma

p

ri

li

ke. I

u š

ko

li

, i

ko

d ku}

e,

i u i

gr

i. S

am

o, n

eki

n

e zn

aju š

ta

je š

ala

, p

a p

o~

nu d

a se kr

eveq

e

za

vr

em

e š

ko

lsko

g ~

asa

. M

isle d

a je zgo

dn

o i

š

aq

ivo

d

a se b

aš

na

~

asu p

ra

vi

x

um

bus. A

li

to

n

ije š

ala

. To

je sm

eta

we. To

je

ned

isc

ip

li

na

...

Neki

, o

pet, m

isle d

a je š

ala

to

ka

d se r

uga

ju d

rugi

ma

.

Mi

sle d

a je sm

eš

no

ka

d o

po

na

ša

ju h

ro

me q

ud

e i

li

d

ec

u, ka

d

ism

eva

ju d

ec

u ko

ja

n

ose n

ao

~a

re i

li

se r

uga

ju n

eko

me ko

m

uc

a.

To

n

ika

ko

n

e m

o`

e b

iti

š

ala

. To

je r

u`

no

p

on

aš

aw

e.

Neki

m

isle d

a je d

ob

ra

š

ala

a

ko

n

eko

m p

od

metn

u n

ogu, p

a ta

j

pa

dn

e, a

o

ni

se sla

tko

sm

eju. A

li

tek to

n

ije š

ala

. To

je gr

ub

ost.

Tr

eb

a zn

ati

š

ali

ti

se. To

je veli

ka

i

lep

a veš

ti

na

.

1.

Pr

o~i

taj tekst i

sastavi

p

itaw

a za n

aved

en

e o

dgo

vo

re.

45

TR

I K

RO

JA^

A

RA

K K

RO

JA^

32

JEZI^KE [KOLICE

2.

U kr

u`

i}

e up

iš

i b

ro

jeve o

d 1

d

o 5

, tako

d

a r

ed

osled

o

dgo

var

a to

ku p

ri

~e.

Jed

an

b

ro

j je ve}

up

isan

.

Um

eš

d

a sastavi

š sm

islen

o p

itaw

e.

Tr

i kr

oja

~a

o

tvo

re r

ad

we u jed

no

j uli

ci

. P

oslo

vi

su i

m i

šli

sa

svi

m

sla

bo

jer

je ko

nkur

en

ci

ja

b

ila

veli

ka

. D

a b

i p

ri

vuka

o š

to

vi

še

muš

ter

ija

, p

rvi

kr

oja

~ p

osta

vi

i

zn

ad

svo

je r

ad

we ta

blu s n

atp

iso

m:

Na

jboq

i kroja

~ u gra

du.

pi

ta

wa

od

go

vo

ri

Gd

e su tr

i kr

oja

ča

o

tvo

ri

la

r

ad

wu?

U jed

no

j uli

ci

.

Kako

su kr

oja~i

ma i

šli

p

oslo

vi

?S

asvi

m slab

o.

Za

što

su kr

oja

či

ma

p

oslo

vi

i

šli

(sa

svi

m) sla

bo

?

Jer

je ko

nkur

en

ci

ja b

ila veli

ka.

Ko

je p

osta

vi

o ta

blu s n

atp

iso

m

„N

ajb

oq

i kr

oja

č u gr

ad

u”?

Pr

vi

kr

oja~.

Za

što

je p

rvi

kr

oja

č p

osta

vi

o ta

blu s

na

tp

iso

m („N

ajb

oq

i kr

oja

č u gr

ad

u”)?

Da b

i p

ri

vukao

š

to

vi

še

muš

ter

ija.

Šta

je p

isa

lo

n

a ta

bli

(ko

ju je

po

sta

vi

o p

rvi

kr

oja

č)?

„N

ajb

oq

i k

ro

ja

~ u gr

ad

u”

2U

veli

ko

m vi

ru, b

li

zu b

elutka gd

e je R

ak K

ro

ja~ stan

ovao

,

ri

bi

ce su r

eš

ile d

a p

ri

red

e zab

avu.

4R

ak K

ro

ja~ je usp

eo

d

a svo

ji

m r

um

en

kasti

m m

akazam

a r

ase~e to

rb

u

i vr

ati

se u vi

r d

o svo

g b

elutka.

3D

olaze}

i n

a zab

avu, r

ib

ic

e su p

ri

meti

le d

a je b

elutak o

dvaq

en

,

a zati

m su vi

dele kako

n

eka d

ec

a stavq

aju R

aka K

ro

ja~a u to

rb

u.

1P

od

veli

ki

m b

elutko

m u r

ec

i `

iveo

je R

ak K

ro

ja~, ko

ji

je b

io

nad

aleko

~uven

p

o svo

m zan

atu.

5D

ok je zab

ava u vi

ru tr

ajala, R

ak K

ro

ja~ je, i

sp

od

b

elutka, p

ri

~ao

svo

jo

j d

ec

i kako

je usp

eo

d

a p

ob

egn

e i

z to

rb

e.

46

IZ

NE

NA

\E

WE

U V

OD

I(p

ri

~a jed

no

g i

str

a`

iva~a)

Kum

eva

va

i

ja

p

oš

li

sm

o d

a ulo

vi

mo

r

ib

u za

r

u~

ak.

Po

sle d

ugo

g i

uza

lud

no

g tr

aga

wa

n

ajza

d sa

m ugled

ao

n

eš

to

š

to

je si

gur

no

b

ilo

r

ib

a. E

vo

je, sko

ro

je p

od

n

am

a...! I

sp

ru`

ih

d

esn

u

ruku, u ko

jo

j sa

m steza

o h

ar

pun

, za

tegn

uh

sve m

iš

i}

e n

a telu

do

kr

ajw

ih

gr

an

ic

a i

svo

m sn

ago

m za

ri

h h

ar

pun

u vo

du.

Ne gub

e}

i n

i sekun

da

, zgr

ab

ih

ko

no

pa

c ko

ji

m je h

ar

pun

b

io

veza

n d

a ulo

v n

e um

akn

e. A

li

u i

sto

m tr

en

utku o

seti

h elektr

i~

ni

ud

ar

, ta

ko

sn

a`

an

d

a sa

m p

ao

n

a d

no

~

am

ca

, ka

o d

a m

e n

eko

tr

esn

uo

u gla

vu. D

ok sa

m jo

š le`

ao

n

a le|

im

a i

d

rh

ta

o o

d str

uje i

o

d

uzb

u|

ew

a, m

oj sa

putn

ik p

o~

e gr

oh

oto

m d

a se sm

eje, d

r`

e}

i se za

go

li

tr

buh

.

– W

iku~

ap

n

e zn

ati

š

ta

je elektr

i~

na

jeguq

a?! K

um

eva

va

o

dm

ah

vi

deo

, a

li

n

e h

teti

n

iš

ta

r

e~

i. N

ajb

oq

e se n

au~

i kr

oz vla

sti

to

iskustvo

. To

n

ika

d vi

še n

e za

bo

ra

vi

ti

.

– P

ako

sta

n si

, d

e~

a~

e K

um

eva

va

. M

oga

o si

d

a m

e up

ozo

ri

š!

Kum

eva

va

o

dm

ah

uh

va

ti

ko

no

pa

c i

p

o~

e d

a ga

vu~

e. M

alo

-

po

ma

lo

, p

oja

vi

se n

a p

ovr

ši

ni

vo

de h

ar

pun

, a

n

a w

ego

vo

m kr

aju

dugo

zm

ija

sto

telo

jeguq

e. B

ila

je d

uga

d

va

m

etr

a.

– Je li

, K

um

eva

va

, ka

ko

to

d

a teb

e n

ije p

ro

tr

esla

str

uja

ko

ja

men

e sa

mo

š

to

n

ije ub

ila

? P

a ti

d

r`

iš

i

sti

ko

no

pa

c!

– D

a, a

li

ja

dn

a r

ib

a i

str

oš

iti

svu str

uju n

a W

iku~

ap

a,

pa

n

e o

sta

ti

n

iš

ta

za

K

um

eva

vu! –

r

e~

e d

e~

ak kr

oz sm

eh

.

Jed

va

sm

o usp

eli

d

a za

jed

no

uvu~

em

o jeguq

u u ka

nu jer

se o

~a

jn

i~

ki

b

or

ila

d

a se sp

ase i

li

b

ar

d

a i

zvr

ne ~

am

ac

. B

io

sa

m p

on

osa

n n

a svo

j ulo

v i

~

ak sa

m b

io

sp

rem

an

d

a za

bo

ra

vi

m

na

sr

am

otn

i p

ad

ko

ji

sa

m zb

og w

ega

p

retr

peo

.

JEZI^KE [KOLICE

33

93

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

r

ed

osled

d

oga|

aja u p

ri

~i

kad

su r

e~en

ic

e i

sp

rem

etan

e.

47

33

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta se d

ogo

di

lo

kad

je W

iku~ap

zab

io

har

pun

u jeguq

u?

Po

dvuc

i d

eo

teksta i

z ko

jeg se to

m

o`

e sazn

ati

.

3.

Pr

ep

iš

i i

z teksta r

e~i

n

a o

sn

ovu ko

ji

h se m

o`

e n

ac

rtati

jeguq

a.

4.

Ko

ji

m r

ed

om

su se sm

ew

ivala o

se}

aw

a i

str

a`

iva~a u o

vo

j p

ri

~i

?

a) str

ah, q

utw

a, uzb

u|

ew

e, p

on

os

b) str

ah, uzb

u|

ew

e, p

on

os, q

utw

a

v) uzb

u|

ew

e, q

utw

a, p

on

os, str

ah

g) uzb

u|

ew

e, str

ah, q

utw

a, p

on

os

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

5.

Da li

je K

um

evava p

ako

stan

zato

š

to

n

ije up

ozo

ri

o W

iku~ap

a?

DA

N

E

Ob

jasn

i zaš

to

tako

m

isli

š.

6.

Nap

iš

i p

lan

za p

rep

ri

~avaw

e o

ve p

ri

~e.

• K

um

evava i

i

str

a`

iva~ lo

ve r

ib

u.

•

•

•

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

p

rep

ozn

aješ

li

ko

ve u w

em

u.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

o

dgo

vo

r n

a p

ostavq

en

o p

itaw

e.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

r

e~i

ko

je se o

dn

ose n

a i

zgled

`

ivo

ti

we.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

uo

~avaš

r

ed

osled

p

ojava u w

em

u.

Um

eš

d

a i

zr

azi

š stav u vezi

s p

on

aš

aw

em

li

ka i

d

a ga o

br

azlo

`i

š.

Um

eš

d

a sastavi

š p

lan

za p

ro

~i

tan

u p

ri

~u.

Wi

ku~

ap

b

ac

a h

ar

pun

.

Wi

ku~

ap

p

ad

a n

a d

no

~

am

ca

.

Kum

eva

va

i

W

iku~

ap

i

zvla

~e jeguq

u.

Na p

ri

mer

: P

ako

sta

n je jer

se sm

eja

o i

jer

je W

iku~

ap

m

oga

o d

a

se p

ovr

ed

i. I

li

: N

ije p

ako

sta

n jer

je zn

ao

d

a W

iku~

ap

n

ije m

oga

o

da

se p

ovr

ed

i. H

teo

je d

a W

iku~

ap

sa

m i

skusi

ud

ar

jeguq

e.

dugo

zm

ija

sto

telo

Ovd

e n

em

a ta

~n

ih

i

n

eta

~n

ih

o

dgo

vo

ra

.

Va

`n

o je d

a n

ap

iš

eš

za

što

m

isli

š

da

je K

um

eva

va

p

ako

sta

n i

li

za

što

ni

je p

ako

sta

n.

48

1.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

e tvr

dw

e.

a) U

kr

~m

i A

dm

iral B

enbau

bi

lo

je m

no

go

go

sti

ju.

b) B

ilo

je jutr

o kad

a je C

rn

i P

as d

oš

ao

.

v) K

ap

etan

B

il i

C

rn

i P

as su p

ri

jateq

i.

OS

TR

VO

S B

LA

GO

M(O

dlo

mak)

Zo

vem

se X

im

H

oki

ns i

m

oji

r

od

iteq

i vla

sn

ic

i su kr

~m

e

Ad

mi

ra

l B

en

ba

u. N

aš

jed

in

i go

st, ka

peta

n B

il, ka

o i

sva

ko

g

jutr

a p

re to

ga

, i

za

ša

o je d

a o

sm

atr

a m

or

e kr

oz jed

an

sta

ri

dur

bi

n. D

ok sa

m ja

p

osta

vq

ao

sto

za

d

or

u~

ak, i

zn

en

ad

a

se i

za

m

en

e p

oja

vi

o ~

ovek ~

ud

no

g i

zgled

a. –

D

a li

je

ovd

e o

dseo

m

oj sta

ri

i

d

ra

gi

p

ri

ja

teq

ka

peta

n B

il?

–

vi

kn

uo

je. –

D

a, go

sp

od

in

e –

o

dgo

vo

ri

h. –

A

li

tr

en

utn

o n

ije o

vd

e. O

n se n

asm

eja

: –

R

ec

i ka

peta

nu

Bi

lu d

a je o

vd

e b

io

w

ego

v p

ri

ja

teq

C

rn

i P

as.

Sum

wa

m d

a }

e se to

b

ur

e r

um

a o

br

ad

ova

ti

m

ojo

j

po

seti

. D

aj m

u o

vo

p

ism

o. D

o sko

ro

g vi

|ew

a,

de~

a~

e –

i

o

n se ud

aq

i, p

evuš

e}

i sta

ru i

p

ozn

atu

mo

rn

ar

sku p

esm

u.

Ka

da

se ka

peta

n B

il vr

ati

o i

ka

da

sa

m m

u p

red

ao

p

ism

o

Cr

no

g P

sa

, o

n p

ob

led

e i

up

ita

m

e sla

bi

m gla

so

m: –

D

a li

je

s w

im

b

io

jed

an

vi

so

k i

kr

up

an

~

ovek ko

ji

i

ma

sa

mo

jed

nu

no

gu? –

N

e, go

sp

od

in

e, b

io

je sa

m i

r

eka

o m

i je d

a je va

š

pr

ija

teq

! –

o

dgo

vo

ri

h. –

C

rn

i P

as m

oj p

ri

ja

teq

! K

akva

i

deja

!

– K

ad

je p

ro

~i

ta

o sa

dr

`a

j p

ism

a, telo

m m

u p

ro

|e d

rh

ta

j i

p

ap

ir

mu i

sp

ad

e i

z r

uke. Ja

ga

p

od

igo

h i

vi

deh

d

a su b

ile n

ap

isa

ne sa

mo

ove r

e~

i: „To

}

e b

iti

ve~

er

as!”

JEZI^KE [KOLICE

2.

Kad

b

i se n

aved

en

i tekst i

gr

ao

n

a p

ozo

rn

ic

i, {

ta b

i p

ozo

rn

ic

a tr

eb

alo

da p

red

stavq

a?

a) kr

~m

u

b) m

or

sku o

balu

v) o

str

vo

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Zao

kr

u`

i p

red

met ko

ji

si

gur

no

p

ri

pad

a kap

etan

u B

ilu.

34

Pa`

qi

vo

~i

taš

p

ri

~u i

n

alazi

š u w

oj i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

m

esto

r

ad

we u p

ri

~i

.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

p

ro

nalazi

š u w

em

u o

dr

e|

en

e i

nf

or

mac

ije.

94

1.

Ko

je K

um

evava?

a) W

iku~ap

ov si

n

b) i

nd

ijan

ski

p

oglavi

ca

v) d

e~ak I

nd

ijan

ac

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

50

JEZI^KE [KOLICE

35

1.

Pr

ep

ozn

aješ

o

dli

ke d

ram

sko

g teksta.

Šta o

zn

a~avaju r

e~i

ko

je su n

ap

isan

e u zagr

ad

i?

a) š

ta glum

ci

tr

eb

a d

a r

ad

e

b) š

ta glum

ci

tr

eb

a d

a go

vo

re

v) š

ta glum

ci

tr

eb

a d

a o

buku

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

2.

Um

eš

u tekstu d

a p

rep

ozn

aš

m

esto

i

vr

em

e r

ad

we.

Gd

e i

kad

a r

azgo

var

aju D

E^

AK

i

D

EV

OJ^

IC

A?

a) u š

ko

li

, za vr

em

e ~asa

b) u š

ko

li

, za vr

em

e o

dm

or

a

v) n

a i

zletu, za vr

em

e u`

in

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

95

U@

IN

A I

KI

ŠO

BR

AN

(D

evoj~i

ca j

ed

e u

ì

nu.

Pri

lazi

joj d

e~ak.)

DE

Â

K:

Daj p

ola!

DE

VO

J^

IC

A:

Ne d

am

!

DE

Â

K:

Nem

a veze!

DE

VO

J^

IC

A:

Im

a veze! Z

naš

ti

vr

lo

d

ob

ro

d

a to

i

ma veze

sa –

ki

šo

br

an

om

!

DE

Â

K:

U`

in

a i

ma veze sa ki

šo

br

an

om

?! I

zm

iš

qaš

!

DE

VO

J^

IC

A:

Pa, n

e b

aš

sa c

eli

m ki

šo

br

an

om

! P

ola m

oje u`

in

e

im

a veze s p

ola tvo

g ki

šo

br

an

a! K

iš

a p

quš

ti

,

a ja te p

itam

d

a m

e p

ri

mi

š i

sp

od

p

ola ki

šo

br

an

a!

A ti

ka`

eš

: –

N

e m

o`

e! Tr

eb

a m

i c

eo

! –

E

, eto

, sad

m

en

i

tr

eb

a c

ela u`

in

a!

DE

Â

K:

A sutr

a?

DE

VO

J^

IC

A:

Sutr

a b

ih ti

d

ala p

ola u`

in

e sam

o ako

d

an

as p

osle

ško

le p

qusn

e ki

ša, a i

sp

od

tvo

g ki

šo

br

an

a b

ud

e m

esta

i za m

en

e!

(D

e~ak n

ajed

anp

ut

ot

r~i

nekud

a.)

DE

VO

J^

IC

A:

Hej, kud

a }

eš

?

(D

e~ak s

e v

ra}a s

ki

šobranom

.)

DE

Â

K:

Evo

ti

c

eo

ki

šo

br

an

! A

li

d

a m

i d

an

as d

aš

po

la u`

in

e! K

o zn

a d

a li

}

u sutr

a b

iti

o

vo

li

ko

rasp

olo

èn

za u`

in

u?! A

m

oglo

b

i d

a se d

ogo

di

d

a tvo

ja

mam

a sp

rem

i za u`

in

u n

eš

to

š

to

ja n

e vo

li

m o

vo

li

ko

!

Ove kr

of

ne s p

ekm

ezo

m zn

am

d

a vo

li

m, a za o

stalo

ni

sam

si

gur

an

!

DE

VO

J^

IC

A:

49

34

JEZI^KE [KOLICE

4.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

i

men

a li

ka ko

ji

p

ri

~a o

vu p

ri

~u.

a) kap

etan

B

il

b) C

rn

i P

as

v) A

dm

ir

al B

en

bau

g) X

im

H

oki

ns

5.

Jed

no

m li

ni

jo

m p

od

vuc

i li

ko

ve ko

ji

se p

oja

vq

uju

u o

vo

m tekstu, a d

vem

a

li

ni

jam

a p

od

vuc

i li

ko

ve ko

ji

se p

om

iw

uu o

vo

m tekstu. Jed

an

li

k je suvi

šan

.

• kap

etan

B

il • ~o

vek s jed

no

m n

ogo

m

• C

rn

i P

as

• X

im

H

oki

ns • r

od

iteq

i X

im

a H

oki

nsa • svi

ra~ u kr

~m

i

6.

7.

Pr

ep

iš

i r

e~en

ic

u i

z ko

je sazn

ajem

o d

a }

e se C

rn

i P

as vr

ati

ti

.

8.

Kad

a je p

ro

~i

tao

p

ism

o, kap

etan

B

il se:

a) o

br

ad

ovao

b) r

azb

esn

eo

v) sm

ir

io

g) up

laš

io

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

9.

Do

vr

ši

tekst tako

š

to

}

eš

u n

eko

li

ko

r

e~en

ic

a

nap

isati

š

ta se te ve~er

i d

ogo

di

lo

kap

etan

u B

ilu.

Razli

kuješ

p

ri

po

ved

a~ev go

vo

r o

d go

vo

ra li

ko

va.

Um

eš

d

a zakq

u~i

š ko

ji

se li

ko

vi

p

ojavq

uju u tekstu, a ko

ji

se sam

o p

om

iw

u.

Razum

eš

p

ren

esen

o zn

a~ew

e r

e~i

.

Um

eš

d

a p

ove`

eš

r

e~i

ko

je li

k i

zgo

var

a s n

am

er

om

ko

ju taj li

k i

ma.

Pr

ep

ozn

aješ

o

se}

aw

a li

ko

va n

a o

sn

ovu w

iho

vo

g p

on

aš

aw

a.

Um

eš

d

a sm

isli

š lo

gi

~an

zavr

šetak p

ri

~e.

Kad

C

rn

i P

as za kap

etan

a B

ila ka`

e d

a je b

ur

e r

um

a...

a) o

n m

u se d

ivi

b) o

n m

u p

reti

v) o

n m

u zavi

di

g) o

n m

u se r

uga

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Na p

ri

mer

: C

rn

i P

as i

gusa

ri

up

ali

su uve~

e u so

bu ka

peta

na

Bi

la

i

tr

a`

ili

m

ap

u za

ko

pa

no

g b

la

ga

.

Do

sko

ro

g vi

|ew

a, d

e~

a~

e. I

li

:„T

o }

e b

iti

ve~

er

as!”

Va

`n

o je d

a za

vr

ši

š

tekst ta

ko

d

a se vi

di

za

što

se ka

peta

n B

il

up

la

ši

o i

š

ta

se d

esi

lo

izm

e|

u w

ega

i

C

rn

og P

sa

.

35

JEZI^KE [KOLICE

4.

Zaš

to

je D

E^

AK

U b

aš

to

g d

an

a b

ilo

stalo

d

a p

od

ele u`

in

u?

5.

6.

Ko

ji

o

bli

k kazi

vaw

a p

rep

ozn

aješ

u o

vo

m tekstu?

a) p

ri

po

ved

aw

e

b) d

ijalo

g

v) o

pi

si

vaw

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

7.

Zaš

to

D

E^

AK

n

ije p

ri

mi

o D

EV

OJ^

IC

U p

od

ki

šo

br

an

?

a) seb

i~an

je

b) uo

br

a`

en

je

v) sti

dq

iv je

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

8.

Vr

ati

se n

a tekst i

d

op

iš

i r

azgo

vo

r i

zm

e|

u D

E^

AK

A i

D

EV

OJ^

IC

E.

DE

VO

J^

IC

A:

Um

eš

d

a o

bjasn

iš

p

on

aš

aw

e li

ko

va u tekstu.

Pr

ep

ozn

aješ

kq

u~n

e (n

ajva`

ni

je) r

e~i

u tekstu.

Razli

kuješ

o

bli

ke i

zlagaw

a: p

ri

po

ved

aw

e, o

pi

si

vaw

e, d

ijalo

g.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

o

so

bi

nu li

ka n

a o

sn

ovu w

ego

vo

g p

on

aš

aw

a.

Um

eš

d

a sm

isli

š lo

gi

~an

zavr

šetak teksta.

51

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

d

ve kq

u~n

e r

e~i

u tekstu.

a) u`

in

a, p

ekm

ez

b) zvo

no

, kr

of

ne

v) ki

šo

br

an

, o

dm

or

g) kr

of

ne, ki

šo

br

an

3.

Šta D

EV

OJ^

IC

A zam

er

a D

E^

AK

U?

Va

`n

o je d

a za

vr

šeta

k b

ud

e u vezi

s p

reth

od

ni

m d

elo

m

teksta

i

u o

bli

ku d

ija

lo

ga

. M

o`

da

se d

evo

j~

ic

a o

dq

uti

la

,

a m

o`

da

i

n

ije ka

d je ~

ula

d

a o

n sa

mo

zb

og kr

of

ni

h

o}

e

da

je p

ri

mi

p

od

ki

šo

br

an

.

Za

to

š

to

D

EV

OJ^

IC

A i

ma

kr

of

ne, ko

je o

n m

no

go

vo

li

.

To

š

to

n

ije h

teo

d

a je p

ri

mi

p

od

ki

šo

br

an

ka

da

je p

ad

ala

ki

ša

,

pa

je p

oki

sla

.

52

Ovo

je sc

en

a i

z d

e~je p

red

stave P

lava b

oja s

ni

jega

.

JEZI^KE [KOLICE

36

96

Vo

li

m K

ri

zan

tem

u,

al’ n

eš

to

n

e vaq

a,

ja –

o

bi

~an

p

asti

r,

on

a –

k}

er

ka kr

aq

a.

O~e, m

en

i n

em

a m

ir

a,

ne}

u R

azb

in

osa,

ho

}u m

og p

asti

ra.

Pa zar

taj K

alo

per

,

taj p

ro

bi

svet,

mi

sli

š d

a m

o`

e

bi

ti

kr

aq

ev zet?!

Ja sam

gen

er

al

Razb

in

os, tvr

da glava,

Ob

o`

avam

k}

er

ku

kr

aq

a K

ar

aslava.

1.

Po

ve`

i li

ni

jam

a li

ko

ve i

w

iho

va i

men

a.

• p

ri

nc

eza • R

azb

in

os

• gen

er

al • K

ar

aslav

• kr

aq

• K

alo

per

• p

asti

r

• K

ri

zan

tem

a

2.

Po

ve`

i n

a c

rte`

u li

ko

ve s teksto

m ko

ji

ti

li

ko

vi

i

zgo

var

aju.

Pr

on

alazi

{ u tekstu p

od

atak o

li

ko

vi

ma.

Pr

ep

ozn

aješ

li

k p

o r

e~i

ma ko

je taj li

k i

zgo

var

a.

1.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g teksta?

53

Po

zo

ri

šte P

an t

eat

ar

ob

javi

lo

je n

a svo

m sajtu d

a je 1

5. o

kto

br

a

izved

en

a p

rem

ijer

a d

e~je p

red

stave C

ic

iban k

art

a.

37

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta zn

a~i

r

e~ p

re

mi

je

ra

u r

e~en

ic

i: P

rem

ijer

a p

red

stave C

ic

iban k

art

a

bi

la je 1

5. o

kto

br

a?

To

zn

a~i

d

a je tad

a:

a) p

red

stava p

rvi

p

ut i

zved

en

a

b) b

ila p

rva p

ro

ba p

red

stave

v) n

ap

isan

tekst za p

red

stavu

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

In

fo

rm

ac

ije o

p

red

stavi

C

ic

iban k

art

auzete su sa sa

jta

po

zo

ri

šta

Pan

teatar

.

Sa

jt

je:

a) str

an

ic

a n

a I

nter

netu

b) p

lakat za p

red

stavu

v) n

ovi

nski

o

glas

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

um

eš

da o

dr

ed

iš

šta s

azn

ajem

o, a š

ta n

e s

azn

ajem

o i

z w

ega.

Razum

eš

zn

a~ew

e r

e~i

.

Razum

eš

zn

a~ew

e str

an

e r

e~i

ko

ja se staln

o ko

ri

sti

.

Radw

a p

redstave C

ic

iban k

art

ade{

ava s

e u

lavi

ri

ntu

Kr

aq

ic

e K

ar

te, k

oja je n

a p

revar

u z

ar

obi

la s

ve jun

ake b

ajki

i c

rtan

ih f

ilm

ova. K

raq

ic

a je z

a~ar

ala p

atuq

ka T

up

ka

(i

z b

ajke S

ne`

ana i

sedam

pat

uq

aka) i

po

mo

}u w

ega z

ar

obi

la

ostale l

iko

ve. M

e|

uti

m, C

rven

kap

a i

Oli

va u

sp

evaju u

z p

om

o}

Ci

ci

ban

kar

te d

a o

slo

bo

de z

ar

obq

en

e l

iko

ve.

Iz o

vo

g teksta

sa

zn

ajem

o:

gd

e se d

eš

ava r

ad

wa p

red

stave

ko

ga je zar

ob

ila kr

aq

ic

a K

ar

ta

zaš

to

p

atuq

ak Tup

ko

p

om

a`

e K

raq

ic

i

kako

je K

raq

ic

a K

ar

ta za~ar

ala Tup

ka

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

ko

o

slo

ba|

a zar

ob

qen

e li

ko

ve

DA

NE

kako

i

zgled

a C

ic

ib

an

kar

ta

DA

NE

54

1.

U p

razn

e o

bla~i

}e up

iš

i o

dgo

var

aju}

e b

ro

jeve r

e~en

ic

a tako

d

a d

ob

iješ

str

ip

. Jed

an

b

ro

j je ve}

up

isan

.

1. B

aš

sa

m se um

or

io

!

2. Š

to

i

dete p

eš

ke ka

d i

ma

te m

aga

rc

a?

3. P

ih

! O

ta

c ja

še, a

si

n p

eš

a~

i!

4. Gle, d

va

m

aga

rc

a n

a ja

dn

oj `

ivo

ti

wi

!

5. S

in

e, svetu se n

e m

o`

e ugo

di

ti

!

6. B

ruka

! O

ta

c p

eš

a~

i, a

si

n ja

še!

MA

GAR

AC

JEZI^KE [KOLICE

38

Um

eš

d

a sastavi

š str

ip

kad

a su d

ate r

e~en

ic

e ko

je li

ko

vi

i

zgo

var

aju.

97

6

3

4

2

5

1

1.

Po

dvuc

i u tekstu p

iš

~eve r

e~i

.

55

39

JEZI^KE [KOLICE

2.

Za{

to

, p

o tvo

m m

i{

qew

u, P

etar

P

an

`

eli

d

a o

stan

e d

e~ak zauvek?

3.

4.

Tekst o

P

etr

u P

an

u i

V

en

di

n

ap

iš

i u n

eup

ravn

om

go

vo

ru.

5.

Po

deli

p

o ulo

gam

a sled

e}

e r

e~en

ic

e. N

ap

iš

i š

ta go

vo

ri

P

etar

P

an

,

a š

ta Z

vo

n~i

ca.

Peta

r P

an

je tu`

ni

m gla

so

m r

eka

o Z

vo

n~

ic

i d

a je i

zgub

io

svo

ju sen

ku.

On

a m

u je š

ap

nula

d

a zn

a gd

e se w

ego

va

sen

ka

n

ala

zi

.

• P

etar

P

an

(tu`

no

):

• Z

vo

n~i

ca (š

ap

u}

e):

Razli

kuješ

r

e~i

p

ri

po

ved

a~a o

d r

e~i

ko

je i

zgo

var

aju li

ko

vi

u p

ri

~i

.

Um

eš

d

a o

br

azlo

`i

š svo

j stav u vezi

s li

ko

m i

z d

ela.

Pr

ep

ozn

aješ

glago

lska vr

em

en

a u r

e~en

ic

am

a.

Um

eš

d

a p

retvo

ri

š r

e~en

ic

e u n

eup

ravn

om

go

vo

ru u r

e~en

ic

e u up

ravn

om

go

vo

ru.

Um

eš

d

a p

retvo

ri

š r

e~en

ic

e u n

eup

ravn

om

go

vo

ru u r

e~en

ic

e u up

ravn

om

go

vo

ru.

Po

ve`

i r

e~en

ic

u sa o

dgo

var

aju}

im

vr

em

en

om

u w

oj.

• P

ob

egao

sam

o

d ku}

e.

• sad

aš

we vr

em

e

• Ja n

e `

eli

m d

a o

dr

astem

. • b

ud

u}

e vr

em

e

• O

sta}

u d

e~ak zauvek. • p

ro

šlo

vr

em

e

Izgub

io

sa

m svo

ju sen

ku.

Zn

am

gd

e se tvo

ja

sen

ka

n

ala

zi

.

Peta

r P

an

je r

eka

o d

a n

e `

eli

d

a o

dr

aste. ^

uo

je ka

ko

o

ta

c

i m

ajka

r

asp

ra

vq

aju o

to

me š

ta

}

e o

n p

osta

ti

ka

d o

dr

aste

i o

dm

ah

je p

ob

ega

o o

d ku}

e. @

eleo

je d

a o

sta

ne d

e~

ak za

uvek.

Ven

di

je i

zn

en

a|

en

o uzvi

kn

ula

. P

ita

la

ga

je ka

ko

to

m

isli

da

p

osti

gn

e.

Na p

ri

mer

: Z

ato

š

to

vo

li

d

a m

aš

ta

i

d

a se i

gr

a.

Ili

: Z

ato

š

to

se b

oji

d

a o

dr

aste.

56

1.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

{

ko

li

ce

Pu`

.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Zao

kr

u`

i i

me d

eteta ko

je je u p

ravu.

Petar

: U

{

ko

li

ci

Pu`

ta~n

o se zn

a ko

li

ko

p

rsten

ova tr

eb

a d

a n

ac

rta{

.

Ac

a: U

{

ko

li

ci

Pu`

mo

gu d

a stan

em

sa d

ve n

oge sam

o u d

va p

rsten

a.

Jelen

a: U

p

osled

wi

, n

ajm

aw

i p

rsten

{

ko

li

ca i

ma{

p

ravo

d

a up

i{

e{

svo

je i

me.

Dan

ijela: [

ko

li

ca

Pu`

ne li

~i

n

i n

a jed

nu d

rugu vr

stu {

ko

li

ca.

3.

Tekst P

u`

sad

r`

i ~eti

ri

d

ela.

Nap

i{

i {

ta je o

pi

san

o u svako

m d

elu.

1.

2. p

ri

pr

em

a za i

gr

u

3.

4.

40

Um

e{

d

a p

ove`

e{

tekst i

o

dgo

var

aju}

i c

rte`

.

Pa`

qi

vo

~i

ta{

tekst i

um

e{

d

a i

zved

e{

zakq

u~ak.

Um

e{

d

a o

dr

ed

i{

{

ta je b

itn

o u d

elo

vi

ma teksta

98

PE

TA

R P

AN

(O

dlo

mak)

– J

a n

e `

eli

m d

a o

dr

astem

– r

e~e P

etar

Pan

. –

^uo

sam

kako

otac

i m

ajka r

asp

ravq

aju o

to

me š

ta }

u p

ostati

kad o

dr

astem

i o

dm

ah s

am

po

begao

od k

u}

e. @

eli

m d

a o

stan

em

de~ak z

auvek!

– O

oh! –

izn

en

a|

en

o u

zvi

kn

u V

en

di

. –

Ali

, k

ako

mi

sli

{ t

o d

a

po

sti

gn

eš

?

izgled

{

ko

li

ce

pr

avi

la

i

gr

e

dr

uga

~i

ja

{

ko

li

ca

U kw

izi

D

e~je i

gre

nekad

i s

ad

op

isan

o je n

eko

li

ko

vr

sta i

gr

e {

ko

li

ca.

Jed

na o

d w

ih zo

ve se P

u`

.

PU

@N

a b

eto

nu s

e n

ac

rta v

eli

ka {

ko

li

ca s

pi

raln

og o

bli

ka s

po

qi

ma

– p

rsten

ovi

ma, k

oja p

odse}

a n

a p

u`

evu k

u}

ic

u. P

rsten

ovi

su n

ejedn

ako

g o

bli

ka

i v

eli

~i

ne.

U i

gr

i s

u d

va, n

ajvi

{e t

ri

igr

a~a. S

vaki

igr

a~ b

ir

a p

o jedan

pr

sten

i u

wega u

pi

suje p

o~etn

o s

lo

vo

svo

g i

men

a i

li

celo

im

e.

Po

laze}

i o

d n

ajve}

eg p

rsten

a, i

gr

a~ n

a jedn

oj n

ozi

ska~e i

z jedn

og p

rsten

a

u d

rugi

i m

or

a d

a p

resko

~i

pr

sten

ko

ji

je o

bele`

en

im

en

om

dr

ugo

g i

gr

a~a. O

bem

a

no

gam

a m

o`

e d

a s

tan

e s

am

o u

pr

sten

obele`

en

svo

ji

m i

men

om

, k

ao

i u

najm

aw

i,

po

sledw

i p

rsten

, k

oji

je u

vek s

lo

bo

dan

, a

pr

edvi

|en

je z

a o

kr

etaw

e i

odm

or

igr

a~a.

Po

bedn

ik je i

gr

a~ k

oji

bez g

re{

aka s

ti

gn

e d

o k

raja p

u`

eve s

pi

rale i

nazad,

do

izlaza i

z w

e.

Sli

~n

a o

vo

j i

gr

i je {

ko

li

ca

Ku}ic

a. O

vo

j {

ko

li

ci

dec

a s

u d

odala k

ro

v

i o

na z

ai

sta l

i~i

na k

u}

ic

u.

AB

VG

59

41

JEZI^KE [KOLICE

4.

Im

aju}

i u vi

du vr

em

e kad

a su se d

oga|

aji

o

di

gr

ali

, zao

kr

u`

i m

ogu}

e

ili

n

em

ogu}

e.

5.

Šta je zajed

ni

~ko

za o

va tr

i teksta?

a) U

sva tr

i teksta n

aved

en

o je i

me b

ro

da i

w

ego

vo

g kap

etan

a.

b) U

sva tr

i teksta n

avo

de se d

oga|

aji

ko

ji

su se o

di

gr

ali

u i

sto

vr

em

e.

v) U

sva tr

i teksta p

om

iw

u se b

ro

do

vi

ko

ji

su p

lo

vi

li

p

o i

sto

m o

kean

u.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

6.

Nap

iš

i slo

vi

ma b

ro

je

ve

iz sled

e}

ih r

e~en

ic

a:

• E

nglezi

su zar

ob

ili

vi

{e o

d 2

0 n

ep

ri

jateq

ski

h b

ro

do

va.

• K

olum

bo

je p

re 5

00

go

di

na sti

gao

d

o n

ep

ozn

ate zem

qe.

• Ti

tani

kje p

oto

nuo

zajed

no

sa svo

ji

h 1

5

17

p

utn

ika.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

u ko

jo

j se kw

izi

n

alazi

o

dr

e|

en

i tekst.

Um

eš

d

a up

or

ed

iš

i

nf

or

mac

ije i

z tr

i teksta i

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak u vezi

s w

iho

vo

m sad

r`

in

om

.

Um

eš

p

ravi

ln

o d

a n

ap

iš

eš

slo

vi

ma b

ro

jeve (o

sn

ovn

e i

r

ed

ne).

58

1.

BR

OD

OV

IJEZI^KE [KOLICE

2.

Uko

li

ko

je tvr

|ew

e ta~n

o, zao

kr

u`

i T

, a ako

je n

eta~n

o, zao

kr

u`

i N

.

41

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

n

fo

rm

ac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

um

eš

d

a o

dr

ed

iš

š

ta je ta~n

o, a š

ta n

eta~n

o

u vezi

s w

ego

vo

m sad

r`

in

om

.

Tekst 1

Pr

e vi

še o

d 5

00

go

di

na

K

ri

sti

fo

r K

olum

bo

za

plo

vi

o je n

a b

ro

du S

an

ta

M

ari

ja

pr

eko

A

tla

ntsko

g

okea

na

i

sti

ga

o d

o n

ep

ozn

ate zem

qe. B

io

je uver

en

da

je d

oš

ao

d

o I

nd

ije, a

u stva

ri

–

to

je b

ila

A

mer

ika

.

Tekst 2

Go

di

ne 1

80

5. en

gleska

m

or

na

ri

ca

suko

bi

la

se s

fr

an

cuski

m i

š

pa

nski

m b

ro

do

vi

ma

n

a A

tla

ntsko

m o

kea

nu.

Ta

da

je n

a b

ro

du V

ikt

ori

ja

po

gi

nuo

en

gleski

ko

ma

nd

an

t

Nelso

n, a

li

su E

nglezi

za

ro

bi

li

vi

še o

d 2

0 n

ep

ri

ja

teq

ski

h

br

od

ova

.

Tekst 3

Br

od

Ti

ta

ni

kje 1

0. a

pr

ila

1

91

2. go

di

ne za

plo

vi

o

iz E

ngleske p

rem

a A

mer

ic

i. N

a`

alo

st, b

ila

je to

w

ego

va

pr

va

, a

li

i

p

osled

wa

p

lo

vi

db

a. D

ok je p

lo

vi

o A

tla

ntski

m

okea

no

m, b

ro

d je ud

ar

io

u o

gr

om

nu sa

ntu led

a

i Ti

ta

ni

k je p

otun

uo

za

jed

no

sa

svo

ji

h 1

51

7 p

utn

ika

.

Ko

lum

bo

je p

oš

ao

n

a p

ut s n

am

er

om

da o

tkr

ije A

mer

iku.

TN

Pr

e n

ego

š

to

je p

oto

nuo

, b

ro

d Ti

tani

k

je p

lo

vi

o m

no

gi

m m

or

im

a.

TN

U p

om

or

sko

j b

ic

i 1

80

5. go

di

ne E

nglezi

su

osvo

ji

li

b

ogat r

atn

i p

len

.T

N

Ti

tani

kje b

io

ter

etn

i b

ro

d n

a ko

jem

n

ije

bi

lo

p

utn

ika.

TN

Istr

a`

ivaw

am

or

ski

h

dubi

na

Br

od

olo

mi

Geo

gr

af

ska

otkr

i}

a

Po

mo

rske

bi

tke

Kap

etan

N

elso

n m

ogao

je d

a zn

a kako

se zvao

Ko

lum

bo

v b

ro

d.

Kap

etan

Ti

tani

ka

mo

gao

je d

a u~estvuje u b

ic

i

u ko

jo

j je p

ogi

nuo

N

elso

n.

mo

gu}

e

mo

gu}

e

mo

gu}

e

nem

ogu}

e

nem

ogu}

e

nem

ogu}

e

Do

pun

i sled

e}

e r

e~en

ic

e:

• K

olum

bo

v b

ro

d zvao

se

.

• Ti

tani

kje ud

ar

io

u

.

• K

om

an

dan

t n

a b

ro

du V

ikt

ori

ja

bi

o je

.

3.

Po

ve`

i li

ni

jo

m b

ro

j teksta sa p

retho

dn

e str

an

ic

e i

kw

igu u ko

jo

j se taj tekst

nalazi

. Jed

na kw

iga je suvi

šn

a.

Um

eš

da u

po

red

iš

in

fo

rm

ac

ije i

z t

ri

teksta i

da i

zved

eš

zakq

u~ke n

a o

sn

ovu w

ih.

Tekst 1

Tekst 2

Tekst 3

Sa

nta

M

ar

ija

(o

gr

om

nu) sa

ntu led

a

Nelso

n

petsto

i

li

pet sto

ti

na

dva

deset

hi

qa

du p

etsto

(p

et sto

ti

na

) sed

am

na

est

99

Plo

ve}

i A

tlan

tski

m o

kean

om

, b

ro

do

vi

S

ant

a

Mari

ja

i V

ikt

ori

ja

mo

gli

su se susr

esti

.

1.

61

43

JEZI^KE [KOLICE

2.

Zb

og ~ega q

ud

im

a ko

ji

se p

ew

u n

a M

on

t E

ver

est m

o`

e d

a b

ud

e m

uka?

3.

Ako

je tvr

dw

a ta~n

a, zao

kr

u`

i T

, a ako

je n

eta~n

a, zao

kr

u`

i N

.

5.

Zb

og ~ega se za M

on

t E

ver

est ka`

e d

a je k

ro

v sv

eta

?

4.

U n

azi

vi

ma: k

ro

v sv

eta

, ~

el

o u n

eb

u, m

ajk

a sv

ih

b

ogo

va

n

a sv

etu

mo

`em

o

pr

ep

ozn

ati

o

se}

aw

e ko

je su q

ud

i gaji

li

p

rem

a to

j p

lan

in

i.

To

o

se}

aw

e je:

a) q

ub

av

b) str

ah

v) m

r`

wa

g) d

ivq

ew

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Razum

eš

p

ren

esen

o zn

a~ew

e r

e~i

.

Razum

eš

š

ta q

ud

i o

se}

aju p

rem

a p

ojavam

a u p

ri

ro

di

.

60

1.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

e tvr

dw

e.

a) P

ar

ten

on

je p

osve}

en

m

no

gi

m b

o`

an

stvi

ma.

b) L

uvr

se n

alazi

u gr

ad

u svetlo

sti

.

v) K

olo

seum

je hr

am

p

osve}

en

b

ogi

wi

A

ten

i.

g) C

rven

i tr

g se n

alazi

u ve~n

om

gr

ad

u.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta je o

pi

san

o u n

aved

en

im

teksto

vi

ma?

a) ~uven

i gr

ad

iteq

i

b) p

ri

ro

dn

e lep

ote

v) sve~an

osti

i

o

bi

~aji

g) p

ozn

ate gr

a|

evi

ne

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

4.

3.

Po

dvuc

i u tekstu tr

i p

ri

svo

jn

a p

ri

deva n

a o

sn

ovu ko

ji

h zakq

u~uje{

u ko

jo

j se zem

qi

n

alaze gr

ad

ovi

o

ko

ji

ma je r

e~.

42

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

o

dr

e|

en

e i

nf

or

mac

ije.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

tem

u teksta.

Zn

aš

pr

avo

pi

sn

o p

ravi

lo

o p

isaw

u v

eli

ko

g s

lo

va u

nazi

vi

ma z

na~ajn

ih g

ra|

evi

na.

Pr

ep

ozn

aješ

p

ri

svo

jn

e p

ri

deve.

Xo

rx

E

ver

est p

rvi

se p

op

eo

n

a M

on

t E

ver

est.

TN

Vi

si

na M

on

t E

ver

esta m

aw

a je o

d 1

0 0

00

m

.T

N

Na veli

ki

m vi

si

nam

a vazd

uh je veo

ma r

ed

ak.

TN

Hi

malaji

su n

ajvi

ši

p

lan

in

ski

vr

h n

a Z

em

qi

.

TN

Gd

e se n

alazi

M

on

t E

ver

est?

Zaš

to

su n

azi

vi

C

rv

en

i tr

g, P

ar

te

no

n, K

ol

ose

um

i L

uv

rn

ap

isan

i

veli

ki

m slo

vo

m?

a) Z

ato

š

to

su to

n

azi

vi

zn

a~ajn

ih m

esta i

o

bjekata.

b) Z

ato

š

to

su to

str

an

i n

azi

vi

.

v) Z

ato

š

to

se n

alaze n

a p

o~etku r

e~en

ic

e.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Na

H

im

ala

ji

ma

.

Za

to

š

to

ta

mo

i

ma

m

alo

ki

seo

ni

ka

(ko

ji

je p

otr

eb

an

za

d

isa

we).

Ili

:Z

ato

š

to

ta

mo

q

ud

i o

te`

an

o d

iš

u.

Za

to

š

to

je to

n

ajvi

ši

p

la

ni

nski

vr

h.

100

GR

AD

OV

I• U

cen

tr

u M

oskve n

alaze s

e p

relep

e c

rkve, p

alate i

zvo

ni

ci

. I

sp

red z

idi

na

Kr

em

qa je C

rven

i t

rg, a

na s

up

rotn

oj s

tr

an

i je jedn

a o

d n

ajlep

ši

h r

uski

h

cr

kava –

cr

kva V

asi

li

ja B

la`

en

og s

veli

~an

stven

im

kup

olam

a.

• P

ar

iz je g

rad s

vetlo

sti

. W

ego

vi

bulevar

i, s

po

men

ic

i i

muzeji

zaustavq

aju

dah m

no

go

br

ojn

im

tur

isti

ma. U t

om

gr

adu n

alazi

se n

ajp

ozn

ati

ji

fr

an

cuski

muzej –

Luvr

.

• R

im

nazi

vaju v

e~n

im

gr

ado

m jer

se u

wem

u jo

š u

vek m

ogu v

ideti

neke

gr

a|

evi

ne i

z d

aleke p

ro

šlo

sti

. K

olo

seum

je jedn

a o

d n

ajp

ozn

ati

ji

h.

To

je v

eli

ka a

ren

a u

ko

jo

j s

u s

e n

ekada d

avn

o b

or

ili

gladi

jato

ri

.

• U

Ati

ni

se n

alazi

Par

ten

on

, g

ra|

evi

na n

ap

ravq

en

a o

d b

elo

g m

er

mer

a,

okr

u`

en

a s

tubo

vi

ma. B

io

je t

o n

ekada h

ram

bo

gi

we A

ten

e. I

u d

rugi

m

gr

~ki

m g

rado

vi

ma n

alaze s

e s

li

~n

e g

ra|

evi

ne –

hr

am

ovi

ko

ji

su b

ili

po

sve}

en

i n

eko

m o

d m

no

go

br

ojn

ih b

o`

an

stava.

KR

OV

SV

ET

AN

ajvi

ši

p

la

ni

nski

vr

h n

a Z

em

qi

zo

ve se M

on

t E

ver

est

i n

ala

zi

se n

a H

im

ala

ji

ma

. V

iso

k je 8

8

50

m

eta

ra

.

Na

to

j vi

si

ni

va

zd

uh

je veo

ma

r

ed

ak. U

w

em

u i

ma

vr

lo

ma

lo

ki

seo

ni

ka

, ko

ji

je n

eo

ph

od

an

za

d

isa

we. Z

bo

g to

ga

~o

veku n

a to

j vi

si

ni

m

o`

e d

a b

ud

e m

uka

, ~

ak m

o`

e i

d

a se

ra

zb

oli

.

Mo

nt E

ver

est je d

ob

io

i

me p

o X

or

xu E

ver

estu,

na

u~

ni

ku ko

ji

je p

rvi

usp

eo

d

a o

dr

ed

i vi

si

nu to

g vr

ha

.

Qud

i ko

ji

`

ive b

li

zu te p

la

ni

ne i

ma

ju za

w

u d

ruga

~i

ja

im

en

a: S

aga

rm

an

tha

– š

to

zn

a~

i ~elo u n

ebu, i

li

Chom

olun

gm

a–

š

to

zn

a~

i m

ajka

svi

h bogova

n

a svet

u.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

1.

Po

dvuc

i d

eo

teksta i

z ko

jeg m

o`

eš

sazn

ati

kako

se u p

ro

šlo

sti

i

gr

ao

vater

po

lo

.

63

45

JEZI^KE [KOLICE

2.

Vater

po

lo

eki

pa i

ma:

a) sed

am

i

gr

a~a b

ez go

lm

an

a

b) sed

am

i

gr

a~a i

go

lm

an

a

v) š

est i

gr

a~a i

go

lm

an

a

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

3.

Šta m

o`

em

o d

a sazn

am

o i

z o

vo

g teksta?

4.

Ko

ja d

evo

j~i

ca je ta~n

o p

red

stavi

la tekst V

at

erp

olo?

Zao

kr

u`

i w

en

o i

me.

Dr

agi

ca: O

vaj t

ekst g

ovo

ri

o n

astan

ku i

pr

avi

li

ma i

gr

e v

ater

po

lo

.

Di

jan

a: O

vaj t

ekst g

ovo

ri

o l

ep

oti

i z

na~aju v

ater

po

la.

Svetlan

a: O

vaj t

ekst g

ovo

ri

o o

li

mp

ijski

m i

svetski

m p

rvac

im

a u

vater

po

lu.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

iju ko

ja se tr

a`

i.

Pa`

qi

vo

~i

taš

tekst i

zakq

u~uješ

ko

je i

nf

or

mac

ije m

o`

eš

da p

ro

na|

eš

u w

em

u.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

tem

u teksta.

62

1.

Ko

jo

m se r

e~en

ic

om

n

ajb

oq

e o

pi

suje R

ob

in

H

ud

?

a) R

ob

in

H

ud

je her

oj i

o

dm

etn

ik ko

ji

je `

iveo

u Š

er

vud

sko

j š

um

i.

b) R

ob

in

H

ud

je her

oj ko

ji

je p

om

agao

si

ro

maš

ni

m q

ud

im

a.

v) R

ob

in

H

ud

je en

gleski

her

oj o

ko

me i

d

an

as `

ivi

legen

da.

g) R

ob

in

H

ud

je her

oj ko

ji

je o

ti

mao

o

d b

ogati

h q

ud

i.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Up

i{

i u tab

elu i

men

ic

e, glago

le i

p

ri

deve i

z teksta o

R

ob

in

u H

ud

u,

kao

i

i

z p

rvo

g zad

atka.

3.

Ko

ja je d

ruga r

e~ za l

ege

nd

u?

a) vest

b) b

ajka

v) i

sto

ri

ja

g) p

red

aw

e

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

44

Um

e{

d

a o

dr

ed

i{

{

ta je b

itn

o, a {

ta n

eb

itn

o u tekstu.

Razli

kuješ

vr

ste r

e~i

.

Pr

ep

ozn

aješ

r

e~i

sa i

sti

m i

li

sli

~n

im

zn

a~ew

em

.

gl

ago

li

pr

id

ev

i

Ro

bi

n H

ud

je

legen

da

rn

i

her

oj

(je) `

iveo

[er

vud

ska

od

metn

ik

po

ma

ga

o (je)

en

gleski

ha

jd

uk

(je) o

ti

ma

osi

ro

ma

šn

i

qud

in

asta

vq

ab

oga

ti

Šer

vud

ska

š

um

a`

ivi

No

ti

ngem

legen

da

Iz o

vo

g teksta

sa

zn

ajem

o:

ko

li

ko

tr

aje utakm

ic

a

kad

a se p

ri

zn

aje p

ogo

dak

ko

je b

io

p

rvak sveta 1

97

3. go

di

ne

kakve su kazn

e za p

rekr

šaje

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

VA

TE

RP

OL

OU

E

nglesko

j je 1

86

9. go

di

ne o

di

gr

an

a p

rva

va

ter

po

lo

uta

km

ic

a.

Ta

uta

km

ic

a n

ije m

no

go

li

~i

la

n

a d

an

aš

wu i

gr

u. P

li

va

li

šte je b

ilo

b

ez

go

lo

va

, a

za

da

ta

k jed

ne eki

pe b

io

je d

a lo

ptu p

olo

ì

n

a d

asku i

za

go

lm

an

a

pr

oti

vn

i~

ko

g ti

ma

.

Od

1

90

0. go

di

ne va

ter

po

lo

se n

ala

zi

n

a p

ro

gr

am

u o

li

mp

ijski

h i

ga

ra

.

Pr

vi

o

li

mp

ijski

p

ob

ed

ni

k b

ila

je V

eli

ka

B

ri

ta

ni

ja

.

Pr

ven

stvo

sveta

u va

ter

po

lu p

rvi

p

ut je o

dr

à

no

1

97

3. go

di

ne u B

eo

gr

ad

u.

Sva

ka

va

ter

po

lo

eki

pa

i

ma

sed

am

i

gr

a~

a, o

d ko

ji

h je jed

an

go

lm

an

. E

ki

pa

mo

è i

ma

ti

n

ajvi

še {

est r

ezer

vn

ih

i

gr

a~

a.

Igr

a i

ma

~

eti

ri

~

etvr

ti

ne o

d p

o o

sa

m m

in

uta

. K

od

svi

h zn

ako

va

za

p

reki

d

sa

t ko

ji

m

er

i vr

em

e m

or

a d

a se za

usta

vi

.

U va

ter

po

lu se p

ogo

da

k p

ri

zn

aje ka

da

lo

pta

c

eli

m o

bi

mo

m p

re|

e go

l

li

ni

ju. P

ogo

da

k m

o`

e b

iti

p

osti

gn

ut i

z b

ilo

ko

g d

ela

p

li

va

li

šta

i

b

ilo

ko

ji

m d

elo

m tela

, o

si

m p

esn

ic

om

. P

ogo

da

k se m

o`

e p

osti

}i

i

up

li

va

va

wem

s lo

pto

m u go

l.

101

RO

BI

N H

UD

Ro

bi

n H

ud

je jed

an

o

d legen

da

rn

ih

en

gleski

h

her

oja

, o

dm

etn

ik i

h

ajd

uk ko

ji

je sa

svo

jo

m d

ru`

in

om

ì

veo

u Š

er

vud

sko

j š

um

i, b

li

zu N

oti

ngem

a. P

om

aga

o

je si

ro

ma

šn

im

q

ud

im

a d

aju}

i i

m o

no

š

to

je o

ti

ma

o

od

b

oga

ta

{a

. L

egen

da

o

w

em

u n

asta

vq

a d

a `

ivi

.

im

en

ic

e

1.

65

Na

p

uto

va

wi

ma

p

o r

azli

~i

ti

m zem

qa

ma

up

ozn

ajem

o se n

e sa

mo

s q

ud

im

a, p

ri

ro

dn

im

lep

ota

ma

i

i

sto

ri

jski

m sp

om

en

ic

im

a ve}

i s n

ac

io

na

ln

im

kuh

iw

am

a ti

h zem

aq

a. Ta

ko

su, n

a p

ri

mer

, ~

uven

e

fr

an

cuska

, i

ta

li

ja

nska

i

ki

neska

kuh

iw

a.

47

JEZI^KE [KOLICE

3.

Nap

iš

i zavr

šetak o

ve vesti

u d

ve r

e~en

ic

e.

Razum

eš

zn

a~ew

e r

e~i

n

a o

sn

ovu teksta.

Um

eš

d

a d

ovr

ši

š tekst vo

de}

i r

a~un

a o

vr

sti

ko

jo

j p

ri

pad

a.

64

1.

Ko

ja d

va p

od

naslo

va n

ajb

oq

e o

dgo

var

aju p

asusi

ma o

ve p

ri

~e?

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

SV

IL

AK

in

ezi

su d

ugi

n

iz go

di

na

i

ma

li

n

eš

to

š

to

n

ije i

ma

o

ni

jed

an

d

rugi

n

ar

od

n

a svetu –

i

ma

li

su svi

lu. S

vi

len

e b

ub

e,

ko

je stva

ra

ju n

iti

o

d ko

ji

h se tka

svi

la

, `

ivele su sa

mo

u

Ki

ni

. M

no

gi

su p

okuš

ava

li

d

a i

zn

esu svi

len

u b

ub

u i

z K

in

e,

ali

i

m to

n

ije p

oš

lo

za

r

uko

m. K

in

ezi

su zn

ali

d

a je ta

b

ub

a

izvo

r b

oga

tstva

, jer

su tr

go

vc

i i

z c

elo

g sveta

d

ola

zi

li

d

a

kup

uju svi

lu, p

a su d

ob

ro

p

azi

li

d

a o

sta

ne sa

mo

w

ih

ova

.

Pr

i~

a se d

a je svi

len

a b

ub

a ta

jn

o i

zn

eta

i

z K

in

e n

a vr

lo

neo

bi

~a

n n

a~

in

. Jed

na

go

sp

o|

a sa

kr

ila

je la

rve svi

len

e b

ub

e

u p

un

|u. N

ar

avn

o, n

ije se m

oglo

o

~eki

va

ti

d

a K

in

ezi

r

astur

e

go

sp

o|

i f

ri

zur

u, a

ver

ova

tn

o n

isu n

i p

retp

osta

vi

li

ka

kvo

se b

la

go

u w

oj kr

ije.

JEZI^KE [KOLICE

2.

3.

Od

red

i sub

jekat i

p

red

ikat u r

e~en

ic

i: „Je

dn

a go

sp

o|

a sa

kr

il

a je

l

ar

ve

sv

il

en

e b

ub

e u p

un

|u.”

• sub

jekat:

• p

red

ikat:

4.

Nap

iš

i tr

i r

e~en

ic

e u ko

ji

ma }

eš

o

pi

sati

o

no

š

to

je n

ajva`

ni

je

u tekstu S

vi

la

.

46

Razum

eš

tekst i

um

eš

d

a o

dr

ed

iš

p

od

naslo

ve za p

asuse p

rem

a o

no

me š

to

je u w

im

a n

ajva`

ni

je.

Pr

ep

ozn

aješ

p

od

vr

ste r

e~i

.

Pr

ep

ozn

aješ

slu`

bu r

e~i

u r

e~en

ic

i.

Um

eš

d

a skr

ati

š tekst (d

a n

ap

iš

eš

r

ezi

me teksta).

• p

rvi

p

asus:

a) N

ajstar

iji

n

ar

od

n

a svetu

b) Tr

go

vc

i i

z c

elo

g sveta

v) S

vi

len

o b

lago

• d

rugi

p

asus:

a) D

om

iš

qata go

sp

o|

a

b) B

ub

e u glavi

v) S

eb

i~n

i K

in

ezi

Pr

o~i

taj o

vu {

aq

ivu vest i

z d

e~ji

h n

ovi

na.

ŠA

NS

A Z

A B

AK

UJed

an

p

eto

go

di

šw

i d

e~

ak p

ozva

o je telef

on

om

p

oli

ci

ju s m

olb

om

da

ka

zn

e w

ego

vu b

aku jer

suvi

{e ~

esto

p

ra

vi

kn

ed

le sa

š

qi

va

ma

, ko

je

se w

em

u n

e d

op

ad

aju. P

oli

ca

ja

c je d

e~

aku sa

veto

va

o d

a b

aki

p

ru`

i jo

š

jed

nu š

an

su.

SA

ST

OJC

I:

30

0g

o~i

š}en

ih sve`

ih š

qi

va

50

g

še}era

70

g

mekog bra

šn

a

2ka

ši

ke uq

a za

m

eko}u t

est

a

30

g

zoben

ih p

ahuq

ic

a

ci

met

i

va

ni

la

p

o ukusu

Um

eš

d

a p

ro

na|

eš

i

nf

or

mac

iju u tekstu i

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak.

Šta o

zn

a~ava r

e~ k

uh

iw

au o

vo

m tekstu?

a) p

ro

sto

ri

ju u ko

jo

j se p

ri

pr

em

a hr

an

a

b) vr

stu jela i

n

a~i

n w

iho

ve p

ri

pr

em

e

v) kuhi

wski

p

ri

bo

r za p

ri

pr

em

u hr

an

e

g) r

esto

ran

sa zd

ravo

m hr

an

om

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

RE

CE

PT

Na

š o

mi

qen

i ko

la

~ o

d š

qi

va

o

vo

g p

uta

je b

io

n

eo

bi

~n

o tvr

d. M

am

a

se ka

sn

o seti

la

d

a je za

bo

ra

vi

la

d

a sta

vi

jed

an

o

d p

otr

eb

ni

h sa

sto

ja

ka

.

Na p

ri

mer

: K

in

ezi

n

isu hteli

d

a d

ozvo

le d

a se svi

len

a b

ub

a i

zn

ese

iz zem

qe jer

je o

na

b

ila

i

zvo

r b

oga

tstva

. T

o je usp

elo

jed

no

j

do

mi

šq

ato

j go

sp

o|

i. O

na

je sa

kr

ila

la

rve svi

len

e b

ub

e u ko

su.

Jed

na

go

sp

o|

a

(je) sa

kr

ila

Na p

ri

mer

, zavr

šetak m

o`

e d

a b

ud

e o

vakav: D

e~

ak i

b

aka

su se

do

go

vo

ri

li

. B

aka

je p

o~

ela

d

a sp

rem

a kn

ed

le sa

si

ro

m.

102

Nap

i{

i p

ri

svo

jn

e p

ri

deve o

d sled

e}

ih i

men

ic

a:

Ki

na

Ki

nez

bub

a

go

sp

o|

a

ki

neski

Ki

nezo

v

bub

in

go

sp

o|

in

2.

Pa`

qi

vo

p

ogled

aj sp

isak sasto

jaka i

z r

ec

ep

ta za p

ravq

ew

e ko

la~a i

p

od

vuc

i

sasto

jak ko

ji

je m

am

a zab

or

avi

la d

a stavi

.

1.

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

r

e~en

ic

e ko

ja n

ed

ostaje, a ko

jo

m

po

~i

we tekst.

a) S

in

o}

je u r

esto

ran

u Z

elena d

iw

ao

rgan

izo

van

a p

ro

slava

vlasn

iko

vo

g r

o|

en

dan

a.

b) S

in

o}

su u r

esto

ran

u Z

elena d

iw

ao

rgan

izo

van

i i

gr

an

ka

i m

asken

bal.

v) S

in

o}

je u r

esto

ran

u Z

elena d

iw

ao

rgan

izo

van

o takm

i~ew

e

u p

ravq

ew

u vo

}n

ih salata.

67

Pr

o~i

taj tekst u ko

jem

n

ed

ostaje p

rva r

e~en

ic

a.

49

JEZI^KE [KOLICE

2.

Up

iš

i u tab

elu n

azi

ve eki

pa p

rem

a usp

ehu ko

ji

su p

osti

gle.

Um

eš

d

a p

ro

na|

eš

r

e~en

ic

u ko

ja je i

zo

stavq

en

a n

a o

sn

ovu sm

isla c

elo

g teksta.

Um

eš

d

a p

op

un

iš

tab

elu n

a o

sn

ovu teksta.

66

JEZI^KE [KOLICE

48

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

svr

hu (c

iq

) teksta.

Iz o

vo

g teksta

sa

zn

ajem

o:

Gr

ejp

fr

ut sad

r`

i sam

o vi

tam

in

C

e.

Gr

ejp

fr

ut tr

eb

a jesti

jer

je zd

rav.

Sem

en

ke gr

ejp

fr

uta su leko

vi

te.

Gr

ejp

fr

ut tr

eb

a jesti

r

ed

ovn

o.

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

PO

BE

DN

IC

IU

r

esto

ra

nu Z

elen

a d

iw

an

astup

ile su sled

e}

e eki

pe: Ta

jn

i rec

ep

t,

Vi

ta

mi

nc

i, S

ec

ka

li

ce, D

ivq

e ja

bu~i

ce

i ^

arobn

e va

rja

~e. N

ajb

oq

e su

bi

le ^

arobn

e va

rja

~e, a

n

ajsla

bi

ji

Ta

jn

i rec

ep

t. D

rugo

m

esto

p

ri

pa

lo

je V

it

am

in

ci

ma

. N

a sr

ed

in

i ta

bele n

aš

le su se D

ivq

e ja

bu~i

ce.

me

sto

ek

ip

a

1.

â

ro

bn

e va

rja

~e

2.

Vi

tam

in

ci

3.

Di

vq

e ja

bu~

ic

e

4.

Sec

ka

li

ce

5.

Ta

jn

i r

ec

ep

t

1.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g teksta?

2.

Svr

ha o

vo

g teksta je:

a) d

a te o

bavesti

o

p

or

eklu gr

ejp

fr

uta

b) d

a te n

au~i

kako

se jed

e gr

ejp

fr

ut

v) d

a te ub

ed

i d

a r

ed

ovn

o jed

eš

gr

ejp

fr

ut

g) d

a o

pi

{e kako

se gaji

gr

ejp

fr

ut

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Pr

o~i

taj o

dlo

mak i

z n

ovi

nsko

g ~lan

ka.

Vo

}e n

e si

la

zi

sa

mo

sa

gr

an

a u ko

rp

e, n

e sti

è sa

mo

u p

ro

da

vn

ic

e i

n

a p

ija

ce.

Ber

u ga

q

ud

i i

sta

vq

aju u vr

e}

e, u ga

jb

e, u sa

nd

uke, u ka

mi

on

e. N

eka

da

ga

tr

esu s gr

an

a

na

zem

qu, p

a ga

za

ti

m skup

qa

ju. K

ad

to

vo

}e sti

gn

e n

a p

ija

cu i

li

u p

ro

da

vn

ic

u, o

pet ga

ra

zn

i q

ud

i d

ir

aju r

uka

ma

. Ta

ko

n

a vo

}u o

sta

ju tr

ago

vi

r

azn

ih

r

uku: i

~

isti

h,

i p

rq

avi

h, i

zd

ra

vi

h, i

b

olesn

ih

.

3.

Gd

e m

o`

eš

d

a p

ro

~i

taš

o

vaj tekst?

a) u ~lan

ku o

~uvaw

u zd

ravq

a

b) u ~lan

ku o

zn

a~aju vo

}a u i

shr

an

i

v) u ~lan

ku o

p

ro

daji

vo

}a

g) u ~lan

ku o

gajew

u vo

}a

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

4.

Nap

iš

i r

e~en

ic

u ko

jo

m }

eš

i

zr

azi

ti

p

or

uku o

vo

g teksta.

ZE

LE

NA

DI

WA

........................................................................

U `

ir

iju su b

ili

: L

im

un

ko

, Ja

go

di

ca

, V

iš

wi

ca

i Gr

ozd

en

. Ta

km

i~

ar

i su i

ma

li

r

azn

ob

ojn

e kec

eq

e

i b

ele kuva

rske ka

pe. I

z r

esto

ra

na

se d

o p

on

o}

i

~ula

m

uzi

ka

i

p

esm

a, a

m

no

go

br

ojn

i go

sti

b

ili

su o

duš

evq

en

i p

ri

pr

em

qen

im

p

osla

sti

ca

ma

.

103

GR

EJP

FR

UT

Gr

ejp

fr

ut se ub

ra

ja

u n

ajzd

ra

vi

je vo

}e. B

oga

t je vi

ta

mi

ni

ma

, n

ar

o~

ito

vi

ta

mi

no

m C

e. Z

dr

avo

j o

so

bi

p

otr

eb

no

je sa

mo

p

ola

gr

ejp

fr

uta

d

a

za

do

vo

qi

d

nevn

u p

otr

eb

u za

vi

ta

mi

no

m C

e. Gr

ejp

fr

ut sa

dr

ì

m

no

ge

sa

sto

jke ko

ji

sp

re~

ava

ju n

eke b

olesti

. Ti

sa

sto

jc

i se n

ala

ze i

u w

ego

vi

m

sem

en

ka

ma

. To

je d

ovo

qa

n r

azlo

g d

a o

va

j p

lo

d uvr

sti

te u r

ed

ovn

u i

sh

ra

nu.

Vo

}e o

ba

vezn

o d

ob

ro

o

per

i p

re n

ego

{

to

p

o~

ne{

d

a ga

jed

e{

.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

o

sn

ovn

u tem

u teksta.

Um

eš

d

a o

dr

ed

iš

o

sn

ovn

u i

deju teksta.

Um

eš

u tekstu d

a p

ro

na|

e{

i

nf

or

mac

iju.

3.

êm

u slu`

i l

ege

nd

au o

vo

m r

ed

u vo

`w

e?

a) d

a ga u~i

ni

zan

im

qi

vi

ji

m

b) d

a u w

em

u i

sp

ravi

gr

eš

ke

v) d

a o

bjasn

i kako

se o

n ~i

ta

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

69

50

JEZI^KE [KOLICE

4.

Ko

li

ko

auto

busa r

ad

ni

m d

an

om

vo

zi

za Z

elen

gr

ad

?

5.

Mi

ša `

eli

d

a p

rvi

m auto

buso

m u n

ed

eq

u o

tp

utuje i

z D

izn

ilen

da

za S

un

~an

i Gr

ad

. U

ko

li

ko

sati

p

olazi

taj auto

bus?

6.

Šta se m

o`

e zakq

u~i

ti

i

z o

vo

g r

ed

a vo

`w

e?

7.

Šta m

isli

š, d

a li

za S

un

~an

i Gr

ad

p

utuje vi

še q

ud

i n

ego

za Z

elen

gr

ad

?

DA

N

E

Ob

jasn

i zaš

to

tako

m

isli

š.

68

1.

Šta je p

isalo

u p

or

uc

i ko

ju je M

iš

a p

oslao

m

am

i?

a) D

ob

ili

sm

o n

agr

ad

no

p

uto

vaw

e u D

izn

ilen

d!

b) P

ob

ed

ili

sm

o n

a takm

i~ew

u u r

esto

ran

u!

v) P

ozo

vi

m

e, i

mam

n

eš

to

va`

no

d

a ti

ka`

em

!

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

Mi

ša je p

ro

u~i

o r

ed v

o`

we u

Di

zn

ilen

du. P

ro

u~i

ga i

ti

, p

a o

dgo

vo

ri

na p

itaw

a.

RE

D V

O@

WE

JEZI^KE [KOLICE

2.

Šta sazn

ajem

o i

z o

vo

g r

ed

a vo

`w

e?

a) kad

a auto

busi

za S

un

~an

i Gr

ad

i

Z

elen

gr

ad

p

olaze i

z D

izn

ilen

da

b) kad

a auto

busi

za D

izn

ilen

d p

olaze i

z S

un

~an

og Gr

ad

a i

i

z Z

elen

gr

ad

a

v) kad

a auto

busi

i

z D

izn

ilen

da d

olaze u S

un

~an

i Gr

ad

i

Z

elen

gr

ad

Zao

kr

u`

i slo

vo

i

sp

red

ta~n

og o

dgo

vo

ra.

50

Um

eš

d

a i

zved

eš

zakq

u~ak o

to

me š

ta go

vo

re (p

iš

u) li

ko

vi

u tekstu.

Um

eš

d

a p

ro

~i

taš

p

od

atke i

z tab

ele.

Iz o

vo

g r

ed

a vo

`w

e m

o`

e se za

kq

u~

iti

:

Od

Di

zn

ilen

da d

o S

un

~an

og G

rad

a p

utuje

se d

u`

e n

ego

od

Di

zn

ilen

da d

o Z

elen

gr

ad

a.

Auto

busi

i

z D

izn

ilen

da ~eš

}e vo

ze

za S

un

~an

i Gr

ad

n

ego

za Z

elen

gr

ad

.

Auto

buska kar

ta d

o Z

elen

gr

ad

a skup

qa

je n

ego

kar

ta d

o S

un

~an

og Gr

ad

a.

Za

okr

u`

i D

A i

li

N

E

DA

DA

DA

NE

NE

NE

Legen

da:

Sam

o r

ad

ni

m d

an

im

a

Svako

dn

evn

oDI

ZN

IL

EN

D –

S

UN

Â

NI

G

RA

D

6.4

07

.5

59

.1

01

0.4

51

1.4

01

3.0

0

15

.5

01

6.4

01

8.4

01

9.4

02

1.3

52

2.0

5

PO

LA

ZA

K A

UT

OB

US

A

8.4

01

0.1

01

2.1

01

4.1

01

6.4

01

8.1

01

9.2

3

DI

ZN

IL

EN

D –

Z

EL

EN

GRA

D

Um

eš

d

a p

ro

~i

taš

p

od

atke i

z tab

ele.

Um

eš

d

a ~i

taš

tab

elu i

d

a i

zn

eseš

i

o

br

azlo

ì

š svo

je m

iš

qew

e.

sed

am

(7

)

U 7

.5

5.

Ovd

e n

em

a ta

~n

og i

n

eta

~n

og o

dgo

vo

ra

. U

p

ra

vu si

a

ko

m

isli

š

da

vi

še p

utn

ika

p

utuje za

S

un

~a

ni

Gr

ad

n

ego

za

Z

elen

gr

ad

jer

i

ma

vi

še a

uto

busa

. A

li

u p

ra

vu si

i

a

ko

m

isli

š d

a to

n

e m

o`

e d

a se

tvr

di

jer

n

e zn

am

o ko

li

ko

p

utn

ika

p

utuje sva

ki

m a

uto

buso

m.

104

PO

RU

KA

Mam

a je p

ro

~i

tala M

iš

in

u p

or

uku n

a m

ob

iln

om

. O

dm

ah

ga je p

ozvala i

p

itala š

ta to

va`

no

i

ma d

a jo

j ka`

e. O

n je o

dgo

vo

ri

o

da je w

ego

va eki

pa p

ob

ed

ila n

a takm

i~ew

u u r

esto

ran

u Z

elena d

iw

a

i d

a su d

ob

ili

n

agr

ad

no

p

uto

vaw

e u D

izn

ilen

d.

1.

Šta je glavn

i c

iq

o

ve r

eklam

e?

a) d

a p

oka`

e kud

a vo

di

b

ic

ikli

sti

~ka staza

b) d

a se d

a o

bjaš

wew

e u vezi

s b

ic

ikli

ma ko

ji

se m

ogu i

zn

ajm

iti

v) d

a o

pi

še š

ta se d

eš

ava n

a b

ic

ikli

sti

~ko

j stazi

g) d

a n

as n

e~em

u n

au~i

o

b

ic

ikli

ma

71

51

JEZI^KE [KOLICE

2.

Ko

li

ko

b

i d

eseto

go

di

{w

ak m

or

ao

d

a p

lati

ako

b

i i

zn

ajm

io

bi

ci

kl n

a c

eo

d

an

?

3.

Zi

pi

jeva r

ad

wa i

zn

ajm

quje o

pr

em

u za d

ec

u.

Naved

i d

va d

ela o

pr

em

e ko

ja su n

am

ew

en

a d

ec

i.

1.

2.

4.

Ko

je i

nf

or

mac

ije o

Z

ip

ijevi

m b

ic

ikli

ma p

okazuju d

a su b

ic

ikli

za i

zn

ajm

qi

vaw

e u d

ob

ro

m staw

u?

5.

^lan

ovi

p

or

od

ic

e P

etr

ovi

}, m

ajka M

ilen

a, o

tac

Jo

van

, d

eseto

go

di

šw

a L

en

ka

i tr

ogo

di

šw

i A

leksa, p

lan

ir

aju d

a p

ro

ved

u d

an

vo

ze}

i b

ic

ikle. K

akvi

bi

ci

kli

su p

otr

eb

ni

o

vo

j p

or

od

ic

i? D

a b

iste o

dgo

vo

ri

li

, up

otr

eb

ite

in

fo

rm

ac

ije i

z r

eklam

e.

6.

Po

ve`

i u r

eklam

i o

dgo

vo

re s p

itaw

im

a.

Mi

sm

o zap

o~eli

, ti

n

astavi

.

70

JEZI^KE [KOLICE

51

Po

sled

wa d

va r

ad

na li

sta uzeta su i

z testa ko

ji

su r

eš

avali

tvo

ji

vr

šw

ac

i š

ir

om

sveta.

Sad

a je n

a teb

e r

ed

. A

ko

p

a`

qi

vo

b

ud

e{

~i

tao

/~i

tala, n

e}

e ti

bi

ti

teš

ko

d

a o

dgo

vo

ri

š n

a p

itaw

a.

Zi

pi

jev

a r

ad

wa

za

izn

ajm

qi

va

we

bi

ci

ka

la

Vo

`w

a b

ic

ik

lo

m je

sv

im

a za

ba

vn

a, a

uz to

je

i

zd

ra

va

!

Istr

a`

ite 7

km

dugu, r

avn

u

i lagan

u b

ic

ikli

sti

~ku stazu

u veli

~an

stven

om

p

red

elu

uz S

ever

nu r

eku…

Ka

ka

v go

d b

ic

ik

ld

a `

eli

te,

ko

d Z

ip

ija }

ete ga si

gur

no

pr

on

a}

i. V

eli

ki

i

zb

or

...

maun

ti

n b

ajk

(za p

lan

in

ske staze),

tan

dem

-b

ic

ikli

(b

ic

ikli

za d

ve o

so

be), b

ic

ikli

sa p

ri

ko

li

co

m za b

eb

e i

o

ni

sa sed

iš

tem

za d

ec

u ... sp

or

tski

bi

ci

kli

za `

en

e i

m

uš

kar

ce,

s m

eki

m i

ud

ob

ni

m sed

iš

ti

ma

i s 2

1 b

rzi

no

m.

Sv

i Z

ip

ije

vi

b

ic

ik

li

red

ovn

o

se o

dr

`avaju, a svake go

di

ne

kup

uju se n

ovi

. B

ic

ikli

sti

~ke

kac

ige, p

um

pe, r

an

ci

i

lan

ci

za zakq

u~avaw

e –

b

esp

latn

i

su za sve.

Izn

ajm

qi

vaw

e

bi

ci

kla

Po

la

dan

a

Ceo

dan

Za

ned

eq

u

dan

a

Od

rasli

/

pr

iko

li

ca

81

25

0

Dec

a (i

sp

od

16

go

di

na)

69

30

De~je sed

iš

te

23

12

PR

OB

AJ p

re

n

ego

š

to

se

O

DL

U^

IŠ

Ko

li

ko

k

oš

ta

i

zn

ajm

qi

va

we

bi

ci

kl

a?

(c

en

e u f

un

tam

a)

Ko

ja r

e~en

ic

a vas p

ozi

va d

a

pr

ob

ate stazu S

ever

ne r

eke?

Gd

e m

o`

ete d

a p

ro

na|

ete kr

atku

re~en

ic

u ko

ja vas m

o`

e n

avesti

da se o

pr

ob

ate u vo

`w

i b

ic

ikla?

Gd

e m

o`

ete d

a p

ro

na|

ete

in

fo

rm

ac

iju o

c

en

am

a

izn

ajm

qi

vaw

a b

ic

ikala?

Gde m

o`

ete d

a p

ro

na|

ete

in

fo

rm

ac

ije o

vr

stam

a b

ic

ikala

za o

dr

asle k

oji

se m

ogu i

zn

ajm

iti

?

9 f

un

ti

pr

iko

li

ce

de~

ja

sed

iš

ta

; a

mo

rti

zer

i

Svi

Z

ip

ijevi

b

ic

ikli

r

ed

ovn

o se o

dr

`a

va

ju, sva

ke go

di

ne

kup

uju se n

ovi

b

ic

ikli

.

bi

ci

kl za

o

dr

asle, b

ic

ikl s p

ri

ko

li

co

m,

bi

ci

kl za

m

ale b

ic

ikli

ste

105

Za

d

ec

u i

sp

od

7

go

di

na

im

am

o b

ic

ikle ko

ji

se m

ogu

zaka~i

ti

za b

ic

ikl o

dr

aslo

g,

što

o

mo

gu}

ava d

a o

d

ec

i vo

di

te

ra~un

a, kao

i

d

a i

m p

om

ogn

ete

to

ko

m d

uge vo

`w

e. Z

a d

ec

u

isp

od

p

et go

di

na i

mam

o ud

ob

na

de~ja sed

iš

ta i

p

ri

ko

li

ce ko

je

se m

ogu zaka~i

ti

za b

ic

ikl

od

raslo

g. Z

a zahtevn

ije m

ale

bi

ci

kli

ste i

mam

o m

ale

bi

ci

kle sa am

or

ti

zer

im

a

ili

b

ez w

ih.

TE

ST

OV

I S

A M

E\

UN

AR

OD

NO

G I

SP

IT

IV

AW

A ^

IT

AL

A^

KE

S

PO

SO

BN

OS

TI

–

PIRLS

1.

Šta je glavn

i c

iq

teksta S

ta

za

S

ev

er

ne

r

ek

e sa p

retho

dn

e str

an

ic

e?

a) d

a se o

pi

še kako

i

zgled

a K

am

en

i d

vo

rac

b) d

a se d

a o

bjaš

wew

e u vezi

s b

ic

ikli

ma

v) d

a se n

aved

u c

en

e i

zn

ajm

qi

vaw

a b

ic

ikala

g) d

a se d

a up

utstvo

za kr

etaw

e

73

52

JEZI^KE [KOLICE

2.

Gd

e p

o~i

we staza S

ever

ne r

eke?

a) ko

d S

tar

og Gr

ad

a

b) ko

d S

un

~an

og Gr

ad

a

v) ko

d Z

elen

gr

ad

a

g) ko

d S

to

letn

og p

ar

ka

3.

Ozn

a~i

b

ro

jevi

ma m

esta o

ni

m r

ed

osled

om

p

o ko

m }

e se o

na vi

deti

n

a stazi

Sever

ne r

eke, i

du}

i o

d p

o~etka staze ka w

en

om

kr

aju.

Br

oj 1

je ve}

up

isan

n

a o

dgo

var

aju}

e m

esto

.

Kam

en

i d

vo

rac

Star

i Gr

ad

Sto

letn

i p

ar

k

Ho

tel R

eka

4.

Ko

je b

i m

esto

n

a stazi

S

ever

ne r

eke jed

na p

or

od

ic

a m

ogla d

a p

oseti

?

Ob

jasn

i zaš

to

b

i o

ni

`

eleli

d

a o

du tam

o.

72

JEZI^KE [KOLICE

52

SL

ED

I S

TA

ZU

SE

VE

RN

E R

EK

EV

OZ

E]

I Z

IP

IJE

VE

BI

CI

KL

E

Sta

za S

ev

er

ne

re

ke

Sta

za

S

ev

er

ne

re

ke

je r

avn

a

i laka za vo

`w

u b

ic

iklo

m,

a d

u`

w

e se m

o`

e m

no

go

to

ga

vi

deti

.

Po

lazi

te o

d Z

el

en

gr

ad

a

isto

~n

om

o

balo

m r

eke.

Pr

elazi

te m

ost ko

d

Ze

le

ngr

ad

sk

og k

eja

.

Staza vas zati

m vo

di

kr

oz

Sto

letn

i p

ar

k. N

a o

ko

2

km

od

p

o~etka staze n

ai

lazi

te

na k

af

i}

S

unc

e. D

aq

e

nastavq

ate zap

ad

no

m o

balo

m

reke (vi

di

m

ap

u).

Pr

olazi

te p

or

ed

p

ri

ro

dn

og

ba

rsk

og r

eze

rv

ata

.

Mo

`ete se zaustavi

ti

, uzeti

tr

ajekt i

p

oseti

ti

i

sto

ri

jsku

luku

Sta

ri

Gr

ad

, ko

ja se n

alazi

na d

rugo

j o

bali

S

ever

ne r

eke.

Id

ete d

aq

e stazo

m

i u`

ivate u n

etakn

uto

j p

ri

ro

di

pr

ep

un

oj p

ti

ca vo

ze}

i se ka

ho

te

lu R

eka

.

Sled

ite m

ir

nu seo

sku stazu

ko

ja p

relazi

p

reko

i

maw

a

oko

K

am

en

og

dv

or

ca

. V

id

e}

ete

deo

veli

ko

g kr

da jelen

a, i

to

i

z

nep

osr

ed

ne b

li

zi

ne. M

alo

daq

e n

ai

lazi

te n

a S

un

~a

ni

Gr

ad

.

Ze

le

ngr

ad

Ze

le

ngr

ad

sk

i k

ej

Sto

letn

i p

ar

k

I

S J

Z

Sev

ern

a r

eka

Ka

fi

} S

unc

e

Pr

ir

od

ni

b

ar

sk

i

re

ze

rv

at

Pr

ista

ni

{te

za

tr

aje

kte

Ho

te

l R

eka

Ka

me

ni

dv

or

ac

kr

aj staze

Sun

~a

ni

gr

ad

Sta

ri

gr

ad

6 km4

km

2 km

7 km

bi

ci

kli

sti

~ka staza

reka

po

~etak staze

14 2 3

Za

o

dgo

vo

r n

a o

vo

p

ita

we n

ije va

`n

o ko

je je m

esto

i

za

br

an

o.

Va

`n

o je d

a d

aš

o

bja

šw

ew

e za

svo

j i

zb

or

.

Na p

ri

mer

: P

or

od

ic

a `

eli

d

a o

de d

o ka

fi

}a

„S

un

ce”. T

am

o se

mo

`e p

op

iti

ka

fa

i

li

so

k i

p

ojesti

sla

do

led

.

106

74

5.

Pr

o~i

taj ko

men

tar

e L

en

ke, A

lekse, Jo

van

a i

M

ilen

e. S

po

j li

ni

jam

a i

me svake

oso

be s m

esto

m n

a kar

ti

(stazi

) n

a ko

m se o

so

be, p

rem

a w

iho

vi

m r

e~i

ma,

nalaze. M

i sm

o zap

o~eli

, ti

n

astavi

.

Po

gled

aj tekst S

taza S

everne r

eke

sa str

an

ic

e 7

2.

JEZI^KE [KOLICE

52

Len

ka

Aleksa

Ze

le

ngr

ad

Ze

le

ngr

ad

sk

i k

ej

Sto

letn

i p

ar

k

I

S J

Z

Sev

ern

a r

eka

Ka

fi

} S

unc

e

Pr

ir

od

ni

b

ar

sk

i

re

ze

rv

at

Pr

ista

ni

{te

za

tr

aje

kte

Ho

te

l R

eka

Ka

me

ni

dv

or

ac

kr

aj staze

Sun

~a

ni

Gr

ad

Sta

ri

Gr

ad

6 km4

km

2 km

7 km

bi

ci

kli

sti

~ka staza

reka

po

~etak staze

Jo

van

Mi

len

a

Jelen

se up

laš

io

od

zvec

kaw

a

naš

ih b

ic

ikala.

Ovd

e m

ogu d

a

vi

di

m sto

ti

ne

pti

ca.

Na d

rugo

j str

an

i

reke n

alazi

se

di

van

m

ali

lu~ki

gr

ad

.

Up

ravo

sam

se

zaustavi

la d

a

kup

im

u`

in

u

u kaf

i}

u S

unc

e.

107

TA

BE

LE

S R

AS

PO

RE

DO

M Z

AD

AT

AK

A,

PO

OP

IS

IM

A Z

NA

WA

I U

ME

]A

, U

SV

AK

OJ

CE

LI

NI

I S

VA

KO

M R

AD

NO

M L

IS

TU

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

•p

rep

ozn

aje vr

ste kw

iž

evn

ih

i

n

ekw

iž

evn

ih

teksto

va

i

w

ih

ove o

sn

ovn

e o

dli

ke

12

34

5

1.

1.

1.

2.

3.

4.

5.

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je ko

je su d

ate u tekstu, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•č

ita

jed

no

sta

vn

e sli

ke, ta

bele, gr

af

iko

ne; um

e d

a n

ac

rta

sli

ku i

li

d

a p

op

un

i ta

belu n

a o

sn

ovu li

nea

rn

og teksta

,

pr

em

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je u tekstu (o

ne ko

je su d

ir

ektn

o d

ate i

o

ne ko

je se č

ita

ju i

zm

eđ

u r

ed

ova

) i

p

ovezuje i

h;

ra

zum

e r

azli

či

te o

dn

ose u tekstu (tem

a, i

deja

, li

ko

vi

; b

itn

o –

n

eb

itn

o; gla

vn

o –

sp

or

ed

no

; uzr

ok –

p

osled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje vr

em

en

ski

sled

d

oga

đa

ja

u tekstu); i

zvo

di

za

kq

uč

ke u vezi

sa

sa

dr

ži

no

m teksta

(n

a o

sn

ovu teksta

i

/i

li

svo

g i

skustva

)

•ko

ri

sti

d

elo

ve teksta

i

kw

ige (o

sn

ovn

i tekst, sti

h, str

of

u, p

asus, sa

dr

ža

j, r

eč

ni

k, vo

di

č)

•r

eko

nstr

ui

še r

ed

osled

d

oga

đa

ja

u p

ri

či

(ka

da

su r

eč

en

ic

e i

li

p

asusi

i

sp

rem

eta

ni

i

li

i

zo

sta

vq

en

i)

•p

ozn

aje o

sn

ovn

e leksi

~ke o

dn

ose –

si

no

ni

mi

ju i

a

nto

ni

mi

ju

1. C

AR

ST

VO

K

WI

GA

^ITAWE GRAMATIKA

1.

1.

2.

2.

3.

2.

7.

8.

6.

2.

3.

4.

3.

4.

109

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

•uo

ča

va

d

elo

ve teksta

i

kw

ige: i

me a

uto

ra

, n

aslo

v, p

od

na

slo

v, o

sn

ovn

i tekst, p

asus, sa

dr

ža

j, r

eč

ni

k,

sti

h, str

of

u

•č

ita

jed

no

sta

vn

e sli

ke, ta

bele, gr

af

iko

ne; um

e d

a n

ac

rta

sli

ku i

li

d

a p

op

un

i ta

belu n

a o

sn

ovu

li

nea

rn

og teksta

, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je u tekstu (o

ne ko

je su d

ir

ektn

o d

ate i

o

ne ko

je se č

ita

ju i

zm

eđ

u r

ed

ova

)

i p

ovezuje i

h; i

zvo

di

jed

no

sta

va

n za

kq

uč

ak o

r

azli

či

ti

m o

dn

osi

ma

u tekstu (tem

a, i

deja

, li

ko

vi

;

bi

tn

o –

n

eb

itn

o; gla

vn

o –

sp

or

ed

no

; uzr

ok –

p

osled

ic

a; c

iq

–

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje vr

em

en

ski

sled

do

ga

đa

ja

u tekstu); i

zvo

di

za

kq

u~

ke u vezi

sa

sa

dr

`i

no

m teksta

(n

a o

sn

ovu teksta

i

/i

li

svo

g i

skustva

)

•r

azli

kuje i

up

otr

eb

qa

va

r

eč

i u o

sn

ovn

om

i

p

ren

esen

om

zn

ač

ew

u (u sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

ja

ma

,

ka

o i

u š

ko

lski

m teksto

vi

ma

)

•p

ozn

aje zn

a~

ew

a r

e~

i i

f

ra

zeo

lo

gi

za

ma

ko

ji

se up

otr

eb

qa

va

ju u sva

ko

dn

evn

oj ko

mun

ika

ci

ji

(u ku}

i,

{ko

li

i

sl.), ka

o i

o

ni

h ko

ji

se ja

vq

aju u {

ko

lski

m teksto

vi

ma

(u ux

ben

ic

im

a, kw

iga

ma

i

z lekti

re i

sl.)

•r

azli

kuje up

ra

vn

i i

n

eup

ra

vn

i go

vo

r

•p

ozn

aje i

p

ri

mew

uje p

ra

vo

pi

sn

u n

or

mu d

o n

ivo

a d

o ko

jeg se o

na

o

br

ađ

uje u tr

eć

em

r

azr

ed

u

•sa

sta

vq

a jed

no

sta

va

n kr

a}

i n

ar

ati

vn

i i

d

eskr

ip

ti

vn

i tekst i

d

ija

lo

g

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je ko

je su d

ate u tekstu, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

89

10

11

12

13

14

76 1.

1.

2.

3.

3.

4.

5.

6.

7.

2. S

TR

AN

IC

E I

Z U

XB

EN

IK

A

^ITAWE GRAMATIKA PISAWE

1.

1.

3.

•ko

ri

sti

d

elo

ve teksta

i

kw

ige (o

sn

ovn

i tekst, sti

h, str

of

u, p

asus, sa

dr

ža

j, r

eč

ni

k, vo

di

č)

1.

2.

1.

2.

2.

2.

2.

3.

2.

1.

2.

4.

1.

3.

3.

2.

110

1.

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je ko

je su d

ate u tekstu, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•č

ita

jed

no

sta

vn

e sli

ke, ta

bele, gr

af

iko

ne; um

e d

a n

ac

rta

sli

ku i

li

d

a p

op

un

i ta

belu n

a o

sn

ovu li

nea

rn

og

teksta

, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je u tekstu (o

ne ko

je su d

ir

ektn

o d

ate i

o

ne ko

je se č

ita

ju i

zm

eđ

u r

ed

ova

)

i p

ovezuje i

h; i

zvo

di

jed

no

sta

va

n za

kq

uč

ak o

r

azli

či

ti

m o

dn

osi

ma

u tekstu (tem

a, i

deja

, li

ko

vi

;

bi

tn

o –

n

eb

itn

o; gla

vn

o –

sp

or

ed

no

; uzr

ok –

p

osled

ic

a; c

iq

–

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje vr

em

en

ski

sled

do

ga

đa

ja

u tekstu); i

zvo

di

za

kq

u~

ke u vezi

sa

sa

dr

`i

no

m teksta

(n

a o

sn

ovu teksta

i

/i

li

svo

g i

skustva

)

•r

eko

nstr

ui

še r

ed

osled

d

oga

đa

ja

u p

ri

či

(ka

da

su r

eč

en

ic

e i

li

p

asusi

i

sp

rem

eta

ni

i

li

i

zo

sta

vq

en

i)

•p

ozn

aje zn

a~

ew

a r

e~

i i

f

ra

zeo

lo

gi

za

ma

ko

ji

se up

otr

eb

qa

va

ju u sva

ko

dn

evn

oj ko

mun

ika

ci

ji

(u ku}

i, {

ko

li

i sl.), ka

o i

o

ni

h ko

ji

se ja

vq

aju u {

ko

lski

m teksto

vi

ma

(u ux

ben

ic

im

a, kw

iga

ma

i

z lekti

re i

sl.)

•p

rep

ozn

aje r

eč

en

ič

ne č

la

no

ve (sub

jeka

t, p

red

ika

t, p

ri

lo

ške o

dr

ed

be)

•r

azli

kuje i

up

otr

eb

qa

va

r

eč

i u o

sn

ovn

om

i

p

ren

esen

om

zn

ač

ew

u (u sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

ja

ma

,

ka

o i

u š

ko

lski

m teksto

vi

ma

)

•gr

ad

i r

eč

i i

w

ih

ove o

bli

ke p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u (um

aw

en

ic

e, uveć

an

ic

e; r

od

, b

ro

j, gla

go

lsko

vr

em

e)

•sa

sta

vq

a teksto

ve ko

ji

p

ri

pa

da

ju o

sn

ovn

im

ž

an

ro

vi

ma

p

isa

ne ko

mun

ika

ci

je (p

or

uku, o

ba

veš

tew

e,

po

zi

vn

ic

u, kr

atko

p

ism

o...)

•f

or

muli

še i

a

rgum

en

tuje svo

j sta

v o

r

azli

či

ti

m a

sp

ekti

ma

teksta

(o

tem

i, i

deji

, li

ko

vi

ma

,

sta

vu a

uto

ra

i

sl.)

16

17

18

19

20

21

22

15

1.

2.

1.

2.

1.

2.

3.

4.

5.

3. S

VE

T P

RI

RO

DE

^ITAWE GRAMATIKA PISAWE

1.

2.

1.

1.

1.

2.

3.

3.

2.

1.

2.

4.

5.

4.

2.

3.

6.

7.

3.

111

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

34

35

36

37

38

39

40

33

32

31

30

29

28

27

26

25

24

23

1.

1.

4. K

WI

GE

O

D

EC

I I

Z

A D

EC

U

^ITAWE

•p

rep

ozn

aje vr

ste kw

iž

evn

ih

i

n

ekw

iž

evn

ih

teksto

va

i

w

ih

ove o

sn

ovn

e o

dli

ke

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je ko

je su d

ate u tekstu, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•č

ita

jed

no

sta

vn

e sli

ke, ta

bele, gr

af

iko

ne; um

e d

a n

ac

rta

sli

ku i

li

d

a p

op

un

i

ta

belu n

a o

sn

ovu li

nea

rn

og teksta

, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je u tekstu (o

ne ko

je su d

ir

ektn

o d

ate i

o

ne ko

je

se č

ita

ju i

zm

eđ

u r

ed

ova

) i

p

ovezuje i

h; i

zvo

di

jed

no

sta

va

n za

kq

uč

ak

o r

azli

či

ti

m o

dn

osi

ma

u tekstu (tem

a, i

deja

, li

ko

vi

; b

itn

o –

n

eb

itn

o;

gla

vn

o –

sp

or

ed

no

; uzr

ok –

p

osled

ic

a; c

iq

–

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje vr

em

en

ski

sled

d

oga

đa

ja

u tekstu); i

zvo

di

za

kq

u~

ke u vezi

sa

sa

dr

`i

no

m teksta

(n

a o

sn

ovu teksta

i

/i

li

svo

g i

skustva

)

•r

azli

kuje o

bli

ke i

zla

ga

wa

–

p

ri

po

ved

aw

e, o

pi

si

va

we, d

ija

lo

g...

•r

eko

nstr

ui

še r

ed

osled

d

oga

đa

ja

u p

ri

či

(ka

da

su r

eč

en

ic

e i

li

p

asusi

isp

rem

eta

ni

i

li

i

zo

sta

vq

en

i)

•f

or

muli

še i

a

rgum

en

tuje svo

j sta

v o

r

azli

či

ti

m a

sp

ekti

ma

teksta

(tem

i, i

deji

, li

ko

vi

ma

, sta

vu a

uto

ra

i

sl.)

1.

2.

1.

1.

2.

3.

1.

1.

2.

3.

2.

3.

1.

2.

2.

3.

8.

9.

1.

4.

1.

2.

1.

1.

1.

2.

2.

2.

1.

1.

2.

2.

3.

3.

3.

4.

4.

4.

5.

2.

3.

3.

5.

6.

7.

5.

7.

8.

2.

1.

3.

112

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

•p

rep

ozn

aje vr

ste r

eč

i –

i

men

ic

e, gla

go

le, p

ri

deve

•p

rep

ozn

aje o

bli

čke ka

tego

ri

je p

ro

men

qi

vi

h r

eč

i (r

od

, b

ro

j, gla

go

lsko

vr

em

e)

•p

rep

ozn

aje i

sa

sta

vq

a r

eč

en

ic

e r

azli

či

te p

o o

bli

ku i

ko

mun

ika

ti

vn

oj

fun

kc

iji

(p

otvr

dn

e, o

dr

ič

ne; o

ba

veš

ta

jn

e, up

itn

e, za

po

ved

ne, uzvi

čn

e)

•p

ozn

aje zn

ač

ew

a r

eč

i i

f

ra

zeo

lo

gi

za

ma

ko

ji

se up

otr

eb

qa

va

ju u sva

ko

dn

evn

oj

ko

mun

ika

ci

ji

(u kuć

i, š

ko

li

i

sl.), ka

o i

o

ni

h ko

ji

se ja

vq

aju u š

ko

lski

m

teksto

vi

ma

(u ux

ben

ic

im

a, kw

iga

ma

i

z lekti

re i

sl.)

•p

ozn

aje o

sn

ovn

e leksi

čke o

dn

ose –

si

no

ni

mi

ju i

a

nto

ni

mi

ju

•r

azli

kuje p

od

vr

ste r

eč

i (vr

ste i

men

ic

a i

p

ri

deva

)

•r

azli

kuje i

up

otr

eb

qa

va

r

eč

i u o

sn

ovn

om

i

p

ren

esen

om

zn

ač

ew

u

(u sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

ja

ma

, ka

o i

u š

ko

lski

m teksto

vi

ma

)

•p

retva

ra

r

eč

en

ic

e sa

up

ra

vn

im

go

vo

ro

m u r

eč

en

ic

e s n

eup

ra

vn

im

go

vo

ro

m, i

o

br

nuto

•sa

sta

vq

a ja

sn

u, lo

gi

čn

u, gr

am

ati

čki

i

sp

ra

vn

u i

sti

lski

ko

rektn

u r

eč

en

ic

u

•p

ozn

aje i

p

ri

mew

uje p

ra

vo

pi

sn

u n

or

mu (d

o n

ivo

a d

o ko

jeg se o

na

o

br

ađ

uje

u tr

eć

em

r

azr

ed

u)

•um

e d

a n

ap

iš

e p

la

n za

p

ro

či

ta

ni

tekst i

p

la

n za

p

isa

we n

ovo

g teksta

34

35

36

37

38

39

40

33

32

31

30

29

28

27

26

25

24

23

2.

4.

4.

1.

2.

6.

1.

3.

6.

2.

3.

4.

5.

4.

5.

5.

6.

GRAMATIKA PISAWE

3.

5.

113

114

Ob

la

st

Ni

vo

Op

is zn

aw

a

i um

e}

a

u~

en

ik/u~

en

ic

a:

Ra

dn

i li

st

46

47

48

49

50

51

52

45

44

43

42

1.

2.

1.

1.

2.

1.

1.

2.

2.

2.

3.

4.

5.

6.

3.

1.

1.

1.

2.

2.

3.

3.

1.

7.

2.

3.

3.

2.

3.

5.

4.

4.

6.

1.

3.

4.

2.

3.

4.

4.

4.

5.

5. Z

EM

QE

, Q

UD

I, O

BI

^A

JI

•p

ro

na

la

zi

i

nf

or

ma

ci

je ko

je su d

ate u tekstu, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•č

ita

jed

no

sta

vn

e sli

ke, ta

bele, gr

af

iko

ne; um

e d

a n

ac

rta

sli

ku i

li

d

a p

op

un

i ta

belu n

a o

sn

ovu

li

nea

rn

og teksta

, p

rem

a za

da

to

m kr

iter

ijum

u

•p

ro

nalazi

in

fo

rm

ac

ije u

tekstu (

on

e k

oje s

u d

ir

ektn

o d

ate i

on

e k

oje s

e č

itaju i

zm

eđ

u r

ed

ova)

i p

ovezuje i

h; i

zvo

di

jed

no

stavan

zakq

učak o

razli

či

ti

m o

dn

osi

ma u

tekstu (

tem

a, i

deja, l

iko

vi

;

bi

tn

o –

nebi

tn

o; g

lavn

o –

sp

or

ed

no

; u

zr

ok –

po

sled

ic

a; c

iq

– s

red

stvo

; o

dr

eđ

uje v

rem

en

ski

sled

do

gađ

aja u

tekstu); i

zvo

di

zakq

u~ke u

vezi

sa s

ad

r`

in

om

teksta (

na o

sn

ovu t

eksta i

/i

li

svo

g i

skustva)

•r

eko

nstr

ui

še r

ed

osled

d

oga

đa

ja

u p

ri

či

(ka

da

su r

eč

en

ic

e i

li

p

asusi

i

sp

rem

eta

ni

ili

i

zo

sta

vq

en

i)

•up

or

eđ

uje d

va

teksta

i

li

vi

še w

ih

i

uo

ča

va

sli

čn

osti

i

r

azli

ke m

e|

u w

im

a

•f

or

muli

še i

a

rgum

en

tuje svo

j sta

v o

r

azli

či

ti

m a

sp

ekti

ma

teksta

(tem

i, i

deji

, li

ko

vi

ma

, sta

vu

auto

ra

i

sl.)

•p

rep

ozn

aje vr

ste r

eč

i –

i

men

ic

e, gla

go

le, p

ri

deve

•p

ozn

aje o

sn

ovn

e leksi

čke o

dn

ose –

si

no

ni

mi

ju i

a

nto

ni

mi

ju

•p

rep

ozn

aje p

od

vr

ste r

eč

i (vr

ste i

men

ic

a i

p

ri

deva

)

•p

rep

ozn

aje r

eč

en

ič

ne č

la

no

ve (sub

jeka

t, p

red

ika

t, p

ri

lo

ške o

dr

ed

be)

•r

azli

kuje i

up

otr

eb

qa

va

r

eč

i u o

sn

ovn

om

i

p

ren

esen

om

zn

ač

ew

u

(u sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

ja

ma

, ka

o i

u š

ko

lski

m teksto

vi

ma

)

•p

ozn

aje i

p

ri

mew

uje p

ra

vo

pi

sn

u n

or

mu (d

o n

ivo

a d

o ko

jeg se o

na

o

br

ađ

uje u tr

eć

em

r

azr

ed

u)

•p

iš

e sa

žeta

k (r

ezi

me) kr

ać

eg i

/i

li

jed

no

sta

vn

ijeg teksta

41

^ITAWE PISAWEGRAMATIKA

PIRLSPIRLS

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

115

Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena

je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo

sloèna – to je ~~itala~ka sposobnost, odnosno rrazumevawe pro~itanog.

îtaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih

nivoa teìne, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava

za samostalno ~itawe i istraìvawe teksta, wegovih površinskih,

ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi

s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva

u wima omogu}uju u~itequ i roditequ da prate napredovawe deteta,

da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu

da ih prevazi|e.

Imaju}i na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima

koristili smo tekstove razli~itih autora i iz razli~itih izvora,

i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni.

Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored

toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih

enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.

KORI[]ENI TEKSTOVI

Radomir Putnikovi}, Kako je postala duga

Ivan Ivawi, Ajkula sa ne`nim srcem

Dositej Obradovi}, Basne

Vladimir Andri}, Daj mi krila jedan krug

Miroslav Nastasijevi}, O de~aku u mom sokaku

Dobrica Eri}, Nije ona jedina na svetu;

Nedeqko Popadi}, Zaqubila se Nata{a;

Dragomir \or|evi}, Prva qubav

Dragan Luki}, Marama

Aleksandar Popovi}, Slobodno vreme

Du{ica Luki}, E ba{ ho}u da se lepo pona{am


Karlo Kolodi, Pinokio

15

21

22

23

25

26

27

28

29

30

31

Desanka Maksimovi}, Rak Kroja~

Tibor Sekeq, Kumevava, sin pra{ume

Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom

Stojanka Grozdanov-Davidovi}, Zna on unapred (i drugi dramski

tekstovi)

Grigor Vitez, Plava boja snijega

Xejms Metju Bari, Petar Pan i Vendi

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad


Test iz PIRLS-a

Test iz PIRLS-a

32

33

34

35

36

39

40

48

51

52

116

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41(075.2)(076)

JEZI^KE {kolice 3 : radni listovi za

srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa

te`ine / [autori Milorad Rikalo … i

dr. ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. – Beograd :

Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof).

– 116. str. : ilustr. ; 30 cm

Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. –

Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-622-3

1. Rikalo, Milorad [autor]

COBISS.SR-ID 149506316

autori

ilustrovao

recenzent

urednik

lektor

likovni urednik

grafi~ko oblikovawe

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

mr Milorad Rikalo

Slavka Jovanovi}

mr Aleksandra Stani}

Spomenka Markovi}

Aleksandar Stoj{i}

dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju

Filozofskog fakulteta u Beogradu

doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd

Jovan Mici}, profesor razredne nastave,

O[ Josif Pan~i}, Beograd

Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave,

O[ Skadarlija, Beograd

mr Aleksandra Stani}

mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Dragica Din~i}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

www.kreativnicentar.rs

mr Qiqana Marinkovi}

Grafiprof, Beograd

3.000

© Kreativni centar 2008

JEZI^KE[KOLICE 3RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK

SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

Ako ste pa`qivo posmatrali decu koja u~estvuju u igri školice, mogli ste

da zapazite koliko se ona raduju kad dobace plo~icu do odgovaraju}eg poqa,

kad uspeju da izbegnu zamke kredom nacrtanih poqa, da budu veštija nego

što su bila dan ranije. Isto tako, mogli ste da uìvate u vidqivoj èqi

i trudu deteta da ostane u igri i da je uspešno završi. Lepo i dobro u ovoj

igri jeste i to što u woj nema sudije, što je svako svoj sudija, što nema jednog

jedinog pravila, što nema zauvek poraènih i nepobedivih jer igra svakog

dana po~iwe iz po~etka. I, {to je najva`nije – sa svakom novom igrom dete

postaje sve zadovoqnije i spretnije u skakutawu po obeleènim poqima.

Naziv ove de~je igre odabrali smo za naslov naše zbirke radnih listova

jer nam se ~ini da se i ~itawe razli~itih tekstova moè shvatiti kao

skakutawe i šetwa, pri ~emu se razli~itim strategijama osvajaju razli~ita

poqa, odnosno slojevi teksta, ve} prema interesovawima i spremnosti malog

~itaoca u odre|enom trenutku. Kad se osvoji i posledwe poqe, odnosno kad

se do|e do posledweg retka u pri~i, do posledweg stiha u pesmi, ne zna~i

da se tom veštinom ~itawa u potpunosti ovladalo. To samo zna~i da je ~italac

spremniji za neku novu avanturu koju ~itawe predstavqa, za novo istraìvawe

koje razli~iti tekstovi nude.

Ovom zbirkom radnih listova èlimo da pomognemo detetu, u~itequ

i roditequ na tom istraìva~kom putu, koji }e dete u~initi spremnijim

za školske i ìvotne situacije u kojima }e se na}i.

jezi^ke [kolice 3 - natalijinblog.files.wordpress.com · 3 * nacionalno testirawe obrazovnih...

Documents