U OVOM BROJUGRABOVCI: ARONIJA

Zdrava biljka za zdrav život Strana 7.

VELIKI RADINCI: U POSETI PETRU IGRIĆU

Koristiti svoje i tuđe znanje Strana 9.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 89 • 17. jun 2016. • cena 40 dinara

od 6.6. do 10.6. 2016.

Rast ce ne ku ku ru za

Re a li za ci ja ugo vo ra pše ni ce ro da 2016.

Rast ce na na svet skim ber za ma

U Sre mu su već pa li pr vi ot ko si ječ ma, a ka ko pro ce nju ju u Srem skoj pri vred noj ko mo ri, že tva pše ni ce će po če ti za de se tak da na.

Oče ku ju se pri no si pri bli žni pro šlo go di šnjim, dok je ce na i da lje ve li ka ne po zna ni ca. Ra ta ri tvr de da ih u gu bi tak vo di sva ka ce na pše ni ce is pod 20 di na ra za ki lo gram. Stra na 5.

JARKOVCI PLATIČEVO

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

JOŠ MALO

Strana 3.

POSLEDICE VELIKOG NEVREMENA

Grad uništio letinu

STEVAN PARIPOVIĆ, NAJSTARIJI PAOR U SELU

od 6.6. do 10.6. 2016.

Rast ce ne ku ku ru za

Ceo vek u poljoprivredi

Strana 11.

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži­vot­ne­sre­di­ne­prof.­dr­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­

otvo­ri­la­ je­ 1.­ ju­na,­ še­sti­ sa­sta­nak­dr­ža­va­stra­na­Okvir­nog­spo­ra­zu­ma­o­sli­vu­re­ke­Sa­ve­–­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­Bo­sne­ i­Her­ce­go­vi­ne,­Re­pu­bli­ke­Hr­vat­ske­i­Re­pu­bli­ke­Slo­ve­ni­je,­ko­ji­ima­ve­li­ki­ zna­čaj­ za­pre­ko­gra­nič­nu­sa­rad­nju­u­obla­sti­vo­da,­usme­ra­va­nje­ kon­kret­nih­ ak­tiv­no­sti­ dr­ža­va­ i­tra­že­nje­za­jed­nič­kih­re­še­nja­za­odr­ži­vi­ raz­voj­ u­ sli­vu­ re­ke­ Sa­ve.­ Do­ma­ćin­da­na­šnjeg­sa­stan­ka­je­Vla­da­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­dok­je­or­ga­ni­za­tor­Me­đu­na­rod­na­ko­mi­si­ja­za­sliv­ re­ke­Sa­ve,­in­sti­tu­ci­ja­ko­ja­uskla­đu­je­na­po­re­svih­dr­ža­va­ve­za­no­za­oču­va­nje­i­raz­voj­re­ke­Sa­ve.U­ svom­ uvod­nom­ iz­la­ga­nju­

mi­ni­star­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić­je­ iz­ja­vi­la­ da­ dr­ža­ve­ pot­pi­sni­ce­Okvir­nog­ spo­ra­zu­ma­ o­ sli­vu­ re­ke­Sa­ve­ –­ Bo­sna­ i­ Her­ce­go­vi­na,­ Re­

pu­bli­ka­ Hr­vat­ska,­ Re­pu­bli­ka­ Slo­ve­ni­ja­ i­ Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­ za­jed­no­sa­part­ne­ri­ma­u­ostva­ri­va­nju­svo­jih­ ak­tiv­no­sti,­ sa­gle­da­va­ju­ re­zul­

ta­te­ spro­vo­đe­nja­ Spo­ra­zu­ma­ kao­i­ re­zul­ta­te­ ra­da­Me­đu­na­rod­ne­ko­mi­si­je­ za­ sliv­ re­ke­ Sa­ve.­ Ko­mi­si­ja­je­po­sta­la­sta­bi­lan­me­ha­ni­zam,­

pre­po­znat­i­u­sav­skim­dr­ža­va­ma­i­u­ši­rem­okru­že­nju­kao­efi­ka­sna­or­ga­ni­za­ci­ja,­ po­uz­dan­ part­ner­ i­ us­pe­šan­ko­or­di­na­tor­sve­ve­ćeg­bro­ja­ak­tiv­no­sti­u­ve­zi­spro­vo­đe­nja­Spo­ra­zu­ma.­­Ključ­ni­cilj­Spo­ra­zu­ma­je­us­po­

sta­vlja­nje­ i­ odr­ža­va­nje­ pre­ko­gra­nič­ne­ sa­rad­nje­ u­ sli­vu­ re­ke­ Sa­ve­ra­di­obez­be­đi­va­nja­uslo­va­za­odr­ži­vi­raz­voj­re­gi­o­na,­a­spro­vo­đe­njem­spo­ra­zu­ma­dr­ža­ve­na­ro­či­to­na­sto­je­da­po­stig­nu­us­po­sta­vlja­nje­uslo­va­za­bez­bed­nu­plo­vid­bu­na­re­ci­Sa­vi­i­nje­nim­pri­to­ka­ma,­us­po­sta­lja­nje­odr­ži­vog­upra­vlja­nja­vo­da­ma­i­odr­ži­vo­upra­vlja­nje­opa­sno­sti­ma­u­sli­vu­kao­što­su­po­pla­ve,­su­še,­led­i­ne­sre­će­ko­je­uklju­ču­ju­za­ga­đe­nje­vo­de­­­is­ta­kla­je­mi­ni­star­ka­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Mi­ni­star­ka­ je­go­vo­re­ći­o­ostva­

re­nim­re­zu­la­ti­ma­is­ta­kla­da­su­oni­broj­ni­kao­i­da­je­sva­ka­ko­je­dan­od­naj­va­žni­jih­to­što­je­odo­bren­Plan­upra­vlja­nja­sli­vom­re­ke­Sa­ve­ i­da­sa­da­pred­sto­ji­rad­ve­zan­za­nje­go­vu­im­ple­men­ta­ci­ju.­­ Pri­pre­ma­mo­ Plan­ upra­vlja­nja­

ri­zi­kom­ od­ po­pla­va­ za­ sliv­ re­ke­Sa­ve,­ za­jed­no­ ra­di­mo­ na­ spro­vo­đe­nju­i­pri­pre­mi­ve­li­kog­bro­ja­pro­je­ka­ta­ ko­ji­ nam­po­ma­žu­u­ostva­re­nju­glav­nih­ci­lje­va,­ko­ri­ste­ći­ras­po­lo­ži­ve­ re­gi­o­nal­ne­ me­ha­ni­zme.­U­ obla­sti­ plo­vid­be­ naj­zna­čaj­ni­je­je­ us­po­sta­vlja­nje­ pot­pu­no­ ope­ra­tiv­nog­ reč­nog­ in­for­ma­ci­o­nog­ ser­vi­sa­ u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji,­ za­vr­šna­fa­za­ nje­go­ve­ im­ple­men­ta­ci­je­ u­

Hr­vat­skoj,­kao­i­da­lji­raz­voj­i­nad­grad­nja­sku­pa­plo­vid­be­nih­pra­vi­la.­Na­sta­vlja­mo­ sa­ da­ljim­ ja­ča­njem­uče­šća­jav­no­sti­i­uklju­če­no­sti­in­te­re­snih­gru­pa­u­pro­ces­spro­vo­đe­nja­spo­ra­zu­ma­ kroz­ us­po­sta­vlja­nje­Sav­skog­sa­ve­ta­za­vo­de­kao­stal­ne­sa­ve­to­dav­ne­plat­for­me­Sav­ske­ko­mi­si­je“,­ ka­za­la­ je­ mi­ni­star­ Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Ovaj­sa­sta­nak­or­ga­ni­zo­van­je­na­

vi­so­kom­ mi­ni­star­skom­ ni­vou,­ uz­uče­šće­ pred­stav­ni­ka­ me­đu­na­rod­ne­ za­jed­ni­ce.­Na­ sa­stan­ku­ će­ bi­ti­do­ne­ta­ i­De­kla­ra­ci­ja­sa­smer­ni­ca­ma­za­da­lje­spro­vo­đe­nje­Okvir­nog­spo­ra­zu­ma­a­pre­zen­to­va­će­se­i­re­zul­ta­ti­ra­da­Me­đu­na­rod­ne­ko­mi­si­je­za­sliv­re­ke­Sa­ve,­kao­i­za­jed­nič­ki­re­zul­ta­ti­sav­skih­dr­ža­va­po­stig­nu­ti­u­ im­ple­men­ta­ci­ji­ Okvir­nog­ spo­ra­zu­ma.Okvir­ni­ spo­ra­zum­ o­ sli­vu­ re­ke­

Sa­ve­ pot­pi­san­ je­ 2002.­ go­di­ne­ i­na­sna­gu­je­stu­pio­2004.­go­di­ne,­a­stra­te­ški­ cilj­mu­ je­pre­ko­gra­nič­na­sa­rad­nja­dr­ža­va­stra­na­ra­di­obez­be­đe­nja­ odr­ži­vog­ raz­vo­ja­ re­gi­o­na­u­sli­vu­re­ke­Sa­ve­ra­di­us­po­sta­vlja­nja­me­đu­na­rod­nog­re­ži­ma­plo­vid­be­re­kom­Sa­vom­i­nje­nim­plov­nim­pri­to­ka­ma,­ us­po­sta­vlja­nja­ odr­ži­vog­ upra­vlja­nja­ vo­da­ma­ i­ pred­u­zi­ma­nja­ me­ra­ za­ spre­ča­va­nje­ ili­ogra­ni­ča­va­nje­opa­sno­sti,­ kao­ i­ za­sma­nji­va­nje­ i­ ukla­nja­nje­ štet­nih­po­sle­di­ca­uzro­ko­va­nih­po­pla­va­ma,­le­da,­ su­ša­ i­ slu­ča­je­va­ is­pu­šta­nja­opa­snih­ma­te­ri­ja­u­vo­de.­

S. P.

2 17. jun 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač:­NIPD­"Sremske­novine"­d.o.o.­Sremska­Mitrovica­•­Trg­vojvođanskih­brigada­broj­14/II­•­direktOr:­Dragan­Đorđević­

•­Glavni i OdGOvOrni urednik:­Živan­Negovanović­•­direktOr MarketinGa: Zlatko­Zrilić tehnički urednik:­Marko­Zrilić­•­re dak Ci Ja:­Sve­tla­na­Đa­ko­vić,­Miroslav­Ninković,­Marija­Balabanović,­Sa­nja­Mi­haj­lo­vić,­Stevo­Lapčević,­Mi­lan­Mi­le­u­snić­(fo­to­re­por­ter),­Gordana­Majstorović­•­MarketinG:­063/8526­021­•­ŠtaMpariJa:­DOO­MAGYAR­SZO­KFT­OJ­Štamparije­"Forum"­Novi­Sad­•­e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610­144­•­Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP­­­Каталогизација­у­публикацијиБиблиотека­Матице­српске,­Нови­Сад

63(497.113)

Sremska­poljoprivreda­/­glavni­i­odgovorni­urednik­Živan­Negovanović.­­­God.­1,­br.­1­(okt.­2012)­­­.­­­Sremska­Mitrovica:­Sremske­novine,­2012­.­­­Ilustr.­;­46­cm

Dva­puta­mesečno.ISSN­2217­9895COBISS.SR­ID­273701127

Pro­iz­vo­đa­či­ ma­li­na­ i­ ove­ go­di­ne­ su­ ne­za­do­volj­ni­ ot­kup­nom­ce­nom­ ma­li­na,­ a­ pred­sed­nik­

Aso­ci­ja­ci­je­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ma­li­na­Sr­bi­je­Do­bri­vo­je­Ra­do­vić­ka­že­da­je­tre­nut­na­ce­na­"cr­ve­nog­zla­ta"­158­di­na­ra.Ra­do­vić­ is­ti­če­ da­ je­ ta­ ce­na­ za­

pro­iz­vo­đa­če­ne­pri­hva­tlji­va­i­oni­zah­te­va­ju­ da­ ki­lo­gram­ ot­kup­ne­ ce­ne­

bu­de­2,30­evra.­­ Ako­ po­gle­da­te­ he­mi­ju,­ re­pro­

ma­te­ri­jal,­u­od­no­su­na­pro­šlo­go­di­šnji­rod,­ce­ne­su­za­ovu­go­di­nu­uve­ća­ne­od­25­do­60­od­sto,­kao­i­rad­na­sna­ga",­na­veo­je.Ra­do­vić­ni­je­is­klju­čio­mo­guć­nost­

i­ne­ke­vi­do­ve­pro­te­sta,­a­ako­do­njih­do­đe­bi­će­to­na­red­nih­da­na.

rtv

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­i­De­le­ga­ci­ja­ Evrop­ske­ uni­je­ u­

Sr­bi­ji­ pred­sta­vi­li­ su­po­čet­kom­me­se­ca­pro­je­kat­ „In­for­ma­ci­o­ni­si­stem­za­bez­bed­nost­hra­ne“,­ko­ji­fi­nan­si­ra­Evrop­ska­uni­ja,­a­ko­ji­za­cilj­ ima­una­pre­đe­nje­IT­si­ste­ma­u­Upra­vi­za­ve­te­ri­nu,­Upra­vi­za­za­šti­tu­bi­lja­i­Sek­to­ru­po­ljo­pri­vred­ne­in­spek­ci­je.In­te­gri­sa­nim­ si­ste­mom­ upra­vlja­

nja­po­da­ci­ma,­di­zaj­ni­ra­nog­po­naj­na­pred­ni­jim­stan­dar­di­ma­IT,­omo­gu­ći­će­se­ ja­ča­nje­ kon­tro­le­ pre­hram­bre­nih­pro­iz­vo­da­bilj­nog­i­ži­vo­tinj­skog­po­re­kla,­uklju­ču­ju­ći­i­uvoz­iz­ino­stran­stva,­kao­i­uskla­đi­va­nje­me­to­do­lo­gi­je­kon­tro­le­bez­bed­no­sti­hra­ne­sa­prin­ci­pi­ma­ko­ji­se­ko­ri­ste­u­ze­mlja­ma­čla­ni­ca­ma­EU.­To­je­još­je­dan­ko­rak­u­is­pu­nje­nju­stan­dar­da­tr­ži­šta­na­ko­je­se­pro­iz­vo­di­iz­vo­ze­i­kri­te­ri­ju­ma­za­pri­dru­ži­va­nje­Sr­bi­je­Evrop­skoj­uni­ji­–­po­ru­ka­je­da­na­šnjeg­sa­stan­ka.Dr­žav­ni­ se­kre­tar­ u­ Mi­ni­star­stvu­

po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di ne da ni lo Go lu bo vić je­na­gla­sio­da­lju­di­sve­vi­še­te­že­to­me­da­bu­du­pot­pu­no­oba­ve­šte­ni­o­po­re­klu­hra­ne­i­oče­ku­ju­da­nji­ho­va­hra­na­bu­de­bez­bed­na­ i­ do­brog­ kva­li­te­ta”­ i­ do­dao­da­je­sa­ovim­pro­jek­tom­Sr­bi­ja­na­pu­tu­da­re­a­li­zu­je­osnov­ni­prin­cip­EU­ u­ obla­sti­ po­ljo­pri­vre­de­ –­ in­te­gri­sa­ni­pri­stup­„od­nji­ve­do­tr­pe­ze,­ko­ji­pod­ra­zu­me­va­kon­tro­lu­svih­fa­za­ pro­iz­vod­nje:­ pre­ra­de,­ pre­vo­za,­skla­di­šte­nja­i­pri­pre­me­hra­ne.Is­ta­kav­ši­ slo­že­nost­ Pre­go­va­rač­

kog­ po­gla­vlja­ 12­ ko­je­ se­ od­no­si­na­bez­bed­nost­hra­ne,­ve­te­ri­nar­sku­i­ fi­to­sa­ni­tar­nu­ po­li­ti­ku,­ Go­lu­bo­vić­je­ iz­ra­zio­ oče­ki­va­nje­ da­ će­ Sr­bi­ja­usko­ro­do­bi­ti­na­crt­iz­ve­šta­ja­Evrop­ske­ko­mi­si­je­o­skri­nin­gu­za­ovo­po­gla­vlje­i­po­tom­me­ri­la­za­otva­ra­nje­pre­go­vo­ra.

Šef­III­sek­to­ra­ope­ra­ci­ja­De­le­ga­ci­je­Evrop­ske­uni­je­u­Sr­bi­ji­ri hard Ma ša­ je­ na­gla­sio­ da­ EU­ po­dr­ža­va­na­po­re­ Mi­ni­star­stva­ i­ Vla­de­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ u­ stra­te­škom­ pri­stu­pu­kon­tro­li­ bez­bed­no­sti­hra­ne­ i­ za­šti­ti­in­te­re­sa­ po­tro­ša­ča­ i­ ohra­bru­je­ od­go­vo­ran­pri­stup­svih­ak­te­ra­u­re­a­li­za­ci­ji­ovog­kom­plek­snog­za­dat­ka.Dru­štve­ni­ zna­čaj­ ovog­ pro­jek­

ta­ je­ u­ to­me­ što­ omo­gu­ća­va­ br­že­i­ lak­še­pri­ku­plja­nje,­ana­li­zu­ i­da­lju­di­stri­bu­ci­ju­in­for­ma­ci­ja,­ge­o­graf­sko­po­ve­zi­va­nje­ po­da­ta­ka,­ si­stem­ za­upra­vlja­nje­ ri­zi­ci­ma­ i­ na­pred­ni­ si­stem­ iz­ve­šta­va­nja­u­ ci­lju­ što­ bo­lje­kon­tro­le­bez­bed­no­sti­hra­ne.Pro­je­kat­će­ko­ri­sti­ti­po­sto­je­ća­IT­re­

še­nja­u­nad­le­žnim­slu­žba­ma,­po­po­tre­bi­ih­una­pre­di­ti­i­­raz­vi­ti­no­ve­IT­apli­ka­ci­je­za­evi­den­ci­ju­po­da­ta­ka,­no­vi­veb­por­tal­ za­ raz­me­nu­ in­for­ma­ci­ja,­ apli­ka­ci­je­za­po­tvr­de­ko­je­iz­da­ju­in­spek­ci­je­i­dru­ga­IT­re­še­nja­neo­p­hod­na­za­funk­ci­o­ni­sa­nje­in­te­gri­sa­nog­si­ste­ma.

Po­za­vr­šet­ku­pred­sta­vlja­nja­pro­jek­ta,­ko­ri­sni­ci­pro­jek­ta­su­uče­stvo­va­li­u­in­ter­ak­tiv­noj­ra­di­o­ni­ci­ko­ju­je­pro­je­kat­ or­ga­ni­zo­vao­ kao­ po­dr­šku­pro­ce­su­ im­ple­men­ta­ci­je­ in­te­gri­sa­nog­in­for­ma­ci­o­nog­si­ste­ma.EU­ pro­je­kat­ „Raz­voj­ odr­ži­vog­

in­for­ma­ci­o­nog­ si­ste­ma­ za­ Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­ sre­di­ne“­ raz­vi­ja­ in­te­gri­sa­ni­si­stem­ za­ upra­vlja­nje,­ ko­mu­ni­ka­ci­ju­ i­ kon­tro­lu­ bez­bed­no­sti­ hra­ne,­ zdra­vlja­ i­ do­bro­bi­ti­ ži­vo­ti­nja­i­ zdra­vlja­ bi­lja­ u­ Sr­bi­ji,­ u­ skla­du­sa­ prav­nim­ okvi­ri­ma­ Sr­bi­je­ i­ EU.­Pro­je­kat­spro­vo­di­kon­zor­ci­jum­ko­ji­ pred­vo­di­ KPMG.­ Ukup­na­ vred­nost­pro­jek­ta,­ko­ji­fi­nan­si­ra­EU,­je­1.345.000­evra.­No­vi­in­for­ma­ci­o­ni­si­stem­ ko­ji­ će­ ko­ri­sti­ti­ Upra­va­ za­ve­te­ri­nu,­Upra­va­za­za­šti­tu­bi­lja­ i­Po­ljo­pri­vred­na­ in­spek­ci­ja­ bi­će­us­po­sta­vljen­do­kra­ja­2017.­go­di­ne.

S. P.

ARI­LJE­• Ce nOM "Cr ve nOG zla ta" 158 di na ra

ne za do volj ni ma li na ri

Tre nut na ce na ne pri hva tlji va za ma li na re

BE­O­GRAD­• pred sta vlJen prO Je kat una pre Đe nJa kOn trO le hra ne

Od nji ve do tr pe ze Sa pred sta vlja nja pro jek ta

BE­O­GRAD • Okvir ni pre kO Gra nič ni spO ra zuM

sa rad nja u sli vu re ke sa vepri pre ma se plan upra vlja nja ri zi kom od po pla va za sliv re ke sa ve i za jed no ra di na spro vo đe nju i pri pre mi ve li kog bro ja pro je ka ta ko ji po ma žu u ostva re nju glav nih ci lje va, ko ri ste ći ras po lo ži ve re gi o nal ne me ha ni zme

Sa sta nak or ga ni zo van na vi so kom mi ni star skom ni vou

pro iz vo đa či zah te va ju da ki lo gram ot kup ne ce ne bu de 2,30 evra

317. jun 2016.

AK TIV NO STI LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za po ro di cu Si mić iz Pla ti če va ovo go di šnja ber ba je za vr še­na. Grad ko ji je za hva tio je­

dan deo ata ra se la Pla ti če vo u op­šti ni Ru ma, uni štio je di nje i lu be ni­ce, od pa pri ke ne će bi ti ni šta. Ve li ka fi nan sij ska sred stva i sav ulo že ni trud sa da su uza lud ni. Ve­ra­Si­mić se pi ta šta i ka ko da lje.

­ Ja još uvek ne mo gu da ve ru­jem da smo za sa mo ne ko li ko mi­nu ta bu kval no osta li bez sve ga. Di­nje i lu be ni ce su be le pod tu ne li ma i obe ća va le su do bar rod. Pre pod ne smo ski nu li naj lon i evo od mah po­sle ne ko li ko sa ti grad je naš bo stan uni štio ­ ka že Ve ra.

Ina če Si mi ći su u tom de lu ata ra ko ji je tu kao grad ima li dva ju tra lu­be ni ca, ju tro di nja i ju tro ku ku ru za še ćer ca. Sa da su na tim po vr ši na ma sa mo osta ci bi lja ka ko je su tre ba le da bu du iz vor za ra de za tu pla ti če­vač ku po ro di cu.

­ Ulo ži li smo do sta u ovu pro iz­vod nju. Pro ve li na nji vi sa te i sa te, pla ća li rad ni ke ka ko bi sve na vre­me ura di li i sa da ka da je sve sko ro do šlo na do hvat ru ke, osta je mo bez iče ga. Za bi lo ko ju dru gu pro iz vod­nju sa da je ka sno. Ali što je naj va­žni je vi še ne ma mo ni nov ca za no va ula ga nja, a no vo za du ži va nje vi še ne do la zi u ob zir ­ ka že za bri nu ta Ve ra Si mić.

Sli ka u de lu pla ti če vač kog ata­ra ni ko ga ne osta vlja rav no du šnim. Di nje i pa pri ka na kom šij skoj nji­

vi Si mi ća, su bi li na do hvat ru ke. Usko ro je tre ba lo da poč ne i ber ba tih bilj nih vr sta na otvo re nom. Grad je to ura dio mno go pre ovih vred­nih po ljo pri vred ni ka ko ji sa da mo­ra ju da spa ša va ju ono što se spa sti mo že.

­ U ro ku od 24 sa ta tre ba ura di ti za šti tu pre pa ra ti ma na ba zi ba kra i kap ta na, ali pre to ga nji vu tre ba do­bro oči sti ti i uklo ni ti is ki da le vre že. Lu be ni ca mo že da se po vra ti, kao i di nja uko li ko ni je ošte ćen ko re nov si stem. Usev se mo že opo ra vi ti, ali rod će sti ći ka sno, i si gur no je da pla ni ra ne za ra de na ta kvim par ce­la ma ne će bi ti ­ ka že Go ri ca Ko­zo­ba­rić struč ni sa rad nik za za šti tu

bi lja u Po ljo pri vred noj struč noj slu­žbi u Ru mi.

I par da na po sle ne vre me na ve o ma je te ško ući u nji ve i ra di ti bi lo šta.

Si mi ći ka žu da su nji ve u ovom de lu ata ra le ža le u vo di. Trak to ri u nji ve ne mo gu, pa se za šti ta mo že oba vi ti sa mo ledjnim pr ska li ca ma. Ura di će ono što mo gu, a Ve ra nam po tvr dju je da usev ni je osi gu ran:

­ Ni smo us pe li da osi gu ra mo usev. Raz log je svak kao fi nan sij ske pri ro de jer nov ca ni je pre o sta lo. Vi­še od mi lion di na ra je ulo že no, a sa­da ne ma ni šta. Čak i da smo osi gu­ra li, ne ve ru jem da bi smo po vra ti li ni po lo vo nu ono ga što smo ulo ži li.

Si mi ći ni su je di ni ko ji usev ni su

osi gu ra li use ve. Mno gi ne ma ju po­ve re nja u osi gu ra nje, pa pro iz vod­nju pre pu šta ju slu ča ju. Raz mi šlja ju: ne će baš njih za de si ti ne po go da, a ka da se to de si on da je već ka sno. Pred Si mi ći ma je sa da ve li ki po sao, ali bi će te ško. Ki ša je pa da la sko ro sva ki dan što ote ža va iona ko te šku si tu a ci ju. Ne oče ku ju pre vi še od nji­va ko je su po go dje ne gra dom, jer sli ka ko ju vi de, ne obe ća va. I osta­

le nji ve u tom de lu ata ra, iako je pro tiv grad na od bra na u sleu de lo­va la, su uni šte ne. Na ne ki ma ostao je sa mo naj lon, di nja i lu be ni ca vi­še ne ma. Stra dao je i usev pa pri ke Ran­ka­Mi­lo­še­vi­ća, ku ku ruz i pše­ni ca mno gih pro iz vo dja ča. Sve što su vred ni srem ski po ljo pri vred ni ci me se ci ma ra di li, za sa mo ne ko li ko mi nu ta grad je srav nio sa ze mljom.­ Z.­Mar­ko­vi­no­vić

U pe tak, 10. ju na u Oga ru je po če la že tva dvo red nog ječ ma, od no sno ječ ma pi­

var ca, re kao nam je Mi­lan­Alek­sić, di rek tor Agen ci je za raz voj op šti ne Pe ćin ci u či jem je sa sta vu ode sek za po ljo pri vre du.

– Ka ko su tem pe ra tu re bi le vi so­ke, kon kret no, da nas u Oga ru po če­la je že tva dvo red nog ječ ma, dok je če tvo red ni i še sto red ni je čam u fa zi vo šta nog zr na i nje mu je di ni pro blem pra ve za per ci ko ji po ve ća­va ju vla gu. Da nas sam bio na jed­noj par ce li i vi deo sam ih i kod dvo­red nog ječ ma, pa sam kom baj ne ru ra kao da sa mo ski ne vlat, da za per­ke ne di ra jer su oni sa da u mleč noj zre lo sti, po di će ve li ku tem pe ra tu ru i do će do za pa lje nja ječ ma. Kod nas ga naj vi še ima u Oga ru, Obre žu i Ku pi no vu. Je čam je pr va hra na za

sto ku ta ko da je sto ča ri ma do bro do šao i oni će ga naj vi še osta vlja ti u sop stve na skla di šta. I pše na i ca je u fa zi vo šta ne zre lo sti. Me đu tim, tu se po ja vlju je je dan pro blem. I ko je tre ti rao i ko ni je, po ja vio se fu za­ri jum kla sa, a na ši po ljo pri vred ni ci su išli na za šti tu zr na od fu za ri ju ma. Ka ko se na ja vlju je ki šo vi to vre me, mi slim da će se že tva kod nas, ipak pro du ži ti. He mij ska sred stva što se ti če fu za ri ju ma kla sa, sa da ne vo de ni če mu. Me sti mič no na pše ni ci bi lo je i po ja ve va ši ju, ali u ovoj fa zi ne tre ba ni šta di ra ti – za klju ču je Alek sić.

Što se ti če osta lih ra tar skih kul­tu ra, ku ku ruz i sun co kret su u do­brom sta nju i sa da se za vr ša va kul ti vi ra nje. Me đu tim ra ta ri Do njeg Sre ma ima ju pro ble ma s di vljim svi nja ma.

– Di vlje svi nje pra ve ve li ke pro­ble me na use vi ma. Lov ci ne sme­ju da vr še od strel zbog su pra snih

i kr ma ča pra šča ra, ali oni pra ve ve li ke šte te u ata ri ma u Oga ru, Do njem To var ni ku i Obre žu gde su lju di na ne kim par ce la ma pre­se ja va li ku ku ruz i po dva­tri pu ta.

Sun co kret ne di ra ju to li ko, ali je in te re sant no da ne na pa da ju je­čam, ne go ze le nu pše ni cu i na njoj pra ve ve li ke šte te – na gla ša va Mi lan Alek sić.

On do da je da še ćer nu re pu pe­ći nač ki ra ta ri već ne ko li ko go di na iz be ga va ju, ali je ove go di ne za se­ja no vi še sun co kre ta ne go ra ni je i da je i on, kao i ku ku ruz u do brom sta nju, če mu su do pri ne le i če ste pa da vi ne.

– Kad je reč o ku ku ru zu, na ši po­ljo pri vred ni ci su naj vi še se ja li ra ni je hi bri de, iz gru pe zre nja 300, 400, even tu al no 500, a sla bi je 600 i 700 jer su to ka sni hi bri di, zbog su še. Ku ku ru zu i sun co kre tu pri ja lo je ovo ki šno vre me jer su oni u pu noj fa zi i po ra stu, ali za pše ni cu bi tre ba lo le po vre me, bez pa da vi na ka ko bi se že tva na vre me za vr ši la ka že na kra ju Mi lan Alek sić.

G. M.

PLA TI ČE VO­•­PO­SLE­DI­CE­VE­LI­KOG­NE­RE­ME­NA

Grad uni štio le ti nuSve­što­su­vred­ni­srem­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ci­me­se­ci­ma­ra­di­li,­za sa mo ne ko li ko mi nu ta grad je srav nio sa ze mljom

Bilj­ka­ma­ostao­či­tav­sa­mo­ko­ren­u­ze­mlji

Ve­ra­Si­mić

Na­ne­kim­nji­va­ma­ostao­sa­mo­naj­lon

PE ĆIN CI •­PO­ČE­TAK­VE­LI­KOG­PO­SLA­I­BOR­BA­SA­BO­LE­STI­MA­I­ŠTE­TO­ČI­NA­MA

Po­če­la­že­tva­ječ­ma­pi­var­caSun­co­kret­i­ku­ku­ruz­su­u­do­brom­sta­nju,­dok­na­pše­ni­ci­ima­po­ja­ve­fu­za­ri­ju­ma­kla­sa,­ali­sa­da­ne­tre­ba­ni­štadi­ra­ti­–­ka­že­Mi­lan­Alek­sić,­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­raz­voj­op­šti­ne­Pe­ćin­ci

Ku­ku­ruz­u­do­brom­sta­nju

Mi­lan­Alek­sić

Pše­ni­ca­u­fa­zi­vo­šta­ne­zre­lo­sti

Di­vlje­svi­nje­po­šte­de­le­sun­co­kret

4 17. jun 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (26)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Flo sku la o po ljo pri vre di kao „na šoj šan si” go to vo se iz li za la od sil ne upo tre be. Pri to me je iz gu bi la i

sva­ko­zna­če­nje,­ako­ga­je­ika­da­i­ima­la.­ Po­mno­gi­ma,­ reč­ je­ o­ ne­koj­ vr­sti­srp­ske­naf­te,­ko­ja­sa­mo­što­ni­je­po­te­kla­u­po­to­ci­ma,­do­no­se­ći­svi­ma­obi­lje,­a­uz­ma­lo­ra­da.­Sve­dru­go­va­lja­za­ne­ma­ri­ti­i­od­po­ljo­pri­vre­de­na­či­ni­ti­glav­ni­oslo­nac­bu­du­ćeg­raz­vo­ja­ze­mlje.

Alar mant no sta nje

„Čak­u­86­od­sto­se­la­u­Sr­bi­ji­be­le­ži­ se­pad­bro­ja­ sta­nov­ni­ka.­U­se­li­ma­da­nas­ima­50.000­na­pu­šte­nih­ku­ća,­a­još­150.000­ku­ća­je­pri­vre­me­no­ne­na­sta­nje­no.­Na­se­o­skim­pod­ruč­ji­ma­ži­vi­260.000­mo­ma­ka­i­100.000­de­vo­ja­ka­ko­ji­su­se­pri­bli­ži­li­pe­de­se­toj­go­di­ni,­a­da­ni­su­za­sno­va­li­po­ro­di­ce.­Za­15­go­di­na­700­se­la­će­osta­ti­bez­sta­nov­ni­ka,­a­na­kon­to­ga­za­još­jed­nu­de­ce­ni­ju­njih 500!Da­kle,­ za­ če­tvrt­ ve­ka­ne­sta­će­ če­

tvr ti na se la u Sr bi ji. Po ljo pri vred na pen zi ja je na ni vou od 9.000 di na ra i pri­ma­je­183.000­ze­mljo­rad­ni­ka.­Oko­38­od­sto­se­o­skih­­do­ma­ćin­sta­va­je­si­ro­ma­šno.­Za­po­la­ve­ka,­od­1950.­do­2000.­go­di­ne,­iz­se­la­u­gra­do­ve­je­pre­šlo­osam­mi­li­o­na­ lju­di.­U­sve­tu­ je­za­ta­kav­pro­ces­po­treb­no­120­do­150­go­di­na”,­ilu­stru­je­upe­ča­tlji­vim­po­da­ci­ma­raz me re kri ze na se lu u Sr bi ji autor knji­ge­ Bra­ni­slav­Gu­lan,­ ko­ji­ je­ i­ član­no­vo­o­sno­va­nog­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU,­kra jem 2011. go di ne.Isti­na­ je,­me­đu­tim,­ da­ bi­ se­ ta­ko­

ovoj­gra­ni­na­ le­đa­pre­ba­cio­pre­te­žak­te­ret,­ko­ji­ona­jed­no­stav­no­ne­bi­mo­gla sa ma da po ne se. Sa vre me ni svet je­ sa­zdan­ ta­ko­ da­ ni­ ta­kve­ po­ljo­pri­vred­ne­ve­le­si­le,­kao­što­su­Ho­lan­di­ja­ili­ Dan­ska,­ sa­ agrar­nim­ iz­vo­zom­ či­ja­se­vred­nost­me­ri­u­mi­li­jar­da­ma­evra,­ne­ma­ju­ pre­o­vla­đu­ju­će­ uče­šće­ tog­seg­men­ta­pri­vre­de­u­dru­štve­nom­pro­iz vo du.Na­rav­no,­i­mno­gi­ugled­ni­eko­no­mi­

sti­iz­sve­ta­sa­gla­sni­su­da­je­po­ljo­pri­vre­da­u­Sr­bi­ji­oblast­s­do­brim­po­ten­ci­ja­li­ma­ i­ ši­ro­kim­ pro­sto­rom­ za­ una­pre­đe­nje.­ Kao­ ta­kva,­ ona­ mo­že­ bi­ti­uva­že­na­kao­stra­te­ška­pri­vred­na­gra­na,­ali­ne­kao­„je­di­na”,­već­sa­mo­kao­„jed na od”. To što srp ski agrar sa da no­si­ če­tvr­ti­nu­ dru­štve­nog­ pro­iz­vo­da­ze mlje (u raz vi je nim ze mlja ma mno go ma­nje)­ i­ vi­so­ki­po­sto­tak­ukup­nog­ iz­vo­za,­ pred­sta­vlja­ za­pra­vo­ ano­ma­li­ju,­uzro­ko­va­nu­ či­nje­ni­com­ da­ je­ Sr­bi­ja­prak­tič­no­osta­la­bez­in­du­stri­je.Ne­vo­lja­ je,­ me­đu­tim,­ što­ i­ ta­ko­

shva­će­na­ ulo­ga­ po­ljo­pri­vre­de,­ kao­„jed ne od” pri vred nih gra na ko ja bi u vre me nu ko je je pred na ma mo gla zna­čaj­no­ do­pri­ne­ti­ sve­u­kup­nom­eko­nom­skom­ na­pret­ku­ Sr­bi­je,­ bi­va­ sve­vi še do ve de na u pi ta nje.„Ne­ve­se­lu­ sli­ku­ upot­pu­nju­je­ i­ po­

da­tak­ da­ u­ 702­ na­se­lja­ u­ Sr­bi­ji­ ži­vi­ma­nje­od­sto­sta­nov­ni­ka,­od­če­ga­po­lo­vi­na­ima­i­ma­nje­od­pe­de­set­ži­te­lja.­Ima­ju­ći­ u­ vi­du­ i­ da­ su­ to­ sve­ se­la­ u­ko­ji­ma­po­pra­vi­lu­ne­ma­mla­dih,­pro­

ce­nju­je­se­da­bi­za­dve­de­ce­ni­je­mo­gla pot pu no opu ste ti. Iako u ru ral nim pod­ruč­ji­ma­ ži­vi­ go­to­vo­ po­lo­vi­na­ sta­nov­ni­štva­ Sr­bi­je,­ me­đu­ nji­ma­ se­ 60­od­sto­ne­ba­vi­po­ljo­pri­vre­dom­kao­svo­jom­osnov­nom­de­lat­no­šću.­Sva­ke­go­di­ne­broj­umr­lih­je­za­oko­35.000­ve­ći­od­bro­ja­ro­đe­nih,­što­zna­či­da­ne­sta­ne­či­tav­je­dan­grad.­Ako­se­na­sta­vi­ovim­tem­pom­ pro­ce­nju­je­ se­ da­ već­ 2225.­go­di­ne­ Sr­bi­ja­ vi­še­ ne­će­ ima­ti­ svo­jih­sta­nov­ni­ka”,­upo­zo­ra­va­Gu­lan.Pre­ma­ re­či­ma­ na­šeg­ sa­go­vor­ni­ka,­

pri­SA­NU­je­ra­ni­je­po­sto­jao­od­bor­za­pro­u­ča­va­nje­se­la,­ko­ji­se­vr­lo­ak­tiv­no­ba­vio­pro­ble­mi­ma­se­la­i­se­lja­štva,­na­či­jem­je­če­lu­bio­po­koj­ni­aka­de­mik­Ra­do­mir­ Lu­kić.­Me­đu­tim,­ nje­gov­ rad­ je­po­sled­njih­go­di­na­pre­ki­nut,­ta­ko­da­se­sa da se zbog sve du blje eko nom ske kri­ze­ i­ iz­ra­že­nih­pro­ble­ma­u­ se­o­skim­sre di na ma iz no va is ka za la po tre ba za po sto ja njem jed nog ta kvog te la pod vi­so­kim­po­kro­vi­telj­stvom­SA­NU.­Raz­lo­zi­su,­oči­gled­no,­broj­ni.Zbog­ sve­ga­ to­ga­ u­ cen­tru­ pa­žnje­

na­ pr­voj­ sed­ni­ci­ no­vo­o­sno­va­nog­ Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­bi­lo­je­pi­ta­nje­ka­ko­ vra­ti­ti­ ži­vot­ u­ opu­sto­še­na­ ru­ral­na­pod­ruč­ja­ i­ ta­ko­ za­u­sta­vi­ti­ ne­sta­ja­nje­srp skih se la. Na kon sti tu tiv noj sed ni ci Od­bo­ra­ za­ se­lo­ SA­NU­ raz­mo­tren­ je­ i­pred­log­Pro­gra­ma­ ra­da.­Me­đu­naj­va­žni­je­ci­lje­ve,­na­red­nih­go­di­na­uvr­šte­ni­su­za­u­sta­vlja­nje­ne­sta­ja­nja­se­la­u­Sr­bi­ji,­po­tom­nji­ho­va­ob­no­va,­osni­va­nje­ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga.­ Tek­ ka­sni­je­do­la­zi­na­ red­ iz­grad­nja­sna­žnog­ i­di­na­mič­kog­ sek­to­ra­po­ljo­pri­vre­de,­pre­hram­be­ne­in­du­stri­je­i­šu­mar­stva,­kao­i mo der ni za ci ja pro iz vod nje i pu te va pro­da­je­ po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da­u­Sr­bi­ji.­Neo­p­hod­no­je­oda­bra­ti­ i­ključ­ne­obla­sti­ za­ in­ve­sti­ci­je­u­

se o skim pre de li ma i oba vi ti tran sfer zna nja po ljo pri vred ni ci ma ko ji ra de na­ma­lim­ i­sred­njim­po­se­di­ma,­a­ ta­kvih je naj vi še – 90 od sto. Po seb ne te­mat­ske­ obla­sti­ ko­ji­ma­ će­ se­ no­vo­te­lo­po­za­ba­vi­ti­bi­će­i­pro­mo­ci­ja­odr­ži­vih­na­či­na­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ ubla­ža­va­nje­ po­sle­di­ca­ kli­mat­skih­pro­me­na,­oču­va­nje­pri­rod­nih­re­sur­sa­–­vo­de,­ze­mlji­šta,­ ob­ra­di­vih­po vr ši na i šu ma. Sve to u skla du sa mne­njem­ da­ bi­o­di­ver­zi­tet­ po­sta­je­ključ­ni­pri­rod­ni­re­surs­XXI­ve­ka.­Od­bor­ za­ se­lo­ SA­NU­ za­la­ga­će­ se­ i­za­ po­bolj­ša­nje­ ži­vot­nog­ stan­dar­da­i­kva­li­te­ta­ži­vo­ta­na­se­lu,­pru­ža­nje­jed­na­kih­ šan­si­ svim­ čla­no­vi­ma­ se­o­skih­ za­jed­ni­ca,­ ve­ću­ do­stup­nost­uslu­ga.­ Po­treb­no­ je­ raz­vi­ja­ti­ i­ upra­vljač­ke­ka­pa­ci­te­te­se­o­skih­za­jed­ni­ca.

Za dru gar stvo u Sr bi ji ima du gu tra­di­ci­ju,­ ali­ je­po­sled­njih­de­ce­ni­ja­za­pa­lo­ u­ po­te­ško­će.­ Sto­ga­ se,­ kao­što­se­to­či­ni­i­u­Evro­pi­i­sve­tu,­va­lja­pri­hva­ti­ti­ ob­no­ve­ i­ una­pre­đe­nja­ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva­i­ne­go­va­ti­ op­šte­pri­hva­će­ne­ za­dru­žne­prin­ci­pe.­U­sa­vre­me­nom­sve­tu­ma­la­ i­ sred­nja­pred­u­ze­ća­pre­u­ze­la­ su­zna­čaj­nu­ulo­gu­i­u­ru­ral­nim­obla­sti­ma i bi lo bi do bro da ta ko bu de i u Sr­bi­ji.­Ko­nač­no,­i­ne­na­po­sled­njem­me­stu,­ Od­bor­ za­ se­lo­ SA­NU­ du­žnu­pa­žnju­po­klo­ni­će­ i­pro­ble­mi­ma­tran­sfor­ma­ci­je­se­o­ske­kul­tu­re­i­pro­u­ča­va­nju­ so­ci­o­e­ko­nom­ske­ struk­tu­re da na šnjeg srp skog se la.

Sli ka na pred nog srp skog se la Od­bor­za­se­lo­SA­NU­pred­lo­žio­je­

i­ ne­ke­ kri­te­ri­ju­me­ za­ iz­bor­ naj­na­pred­ni­jeg­ se­la­ u­ Sr­bi­ji,­ma­ni­fe­sta­ci­je­ko­ja­bi­pod­tim­na­zi­vom,­ i­po­kro­vi­telj­stvom­SA­NU­ i­ PKS­a,­ubu­du­će­ tre­ba­lo­ da­ se­ odr­ža­va­ sva­ke­go di ne.Me­đu­nji­ma­ su:­ po­rast­ na­ta­li­te­

ta u ka len dar skoj go di ni; otva ra nje no vih rad nih me sta; re kor de ri u pro­iz­vod­nji;­ broj­ fa­kul­tet­ski­ obra­zo­va­nih­ lju­di,­ ma­gi­sta­ra,­ dok­to­ra­na u ka i umet ni ka; uspe šni lju di iz se­la­ u­ ze­mlji­ i­ ino­stran­stvu,­ kao­ i­(uspe­šni)­ po­vrat­ni­ci­ iz­ ino­stran­stva;­raz­vi­je­nost­lo­kal­ne­in­fra­struk­tu­re­ (vo­do­vod,­ ka­na­li­za­ci­ja,­ put­na­mre­ža,­ in­ter­net);­ raz­voj­ škol­stva,­bi­bli­o­teč­ke­mre­že­i­zdrav­stva;­dru­štve­ni­stan­dard­(kul­tur­ni,­za­bav­ni­i­sport­ski­ ži­vot).­ Kao­ kri­te­ri­ju­mi­ za­oce nu pro spe ri te ta se la na vo de se i­„za­šti­ta­ži­vot­ne­sre­di­ne­u­na­se­lje­nom­me­stu,­ raz­voj­ lo­kal­nih­ ak­ci­o­nih­ gru­pa­ (LAG),­ ni­vo­ raz­vi­je­no­sti­

ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ i­ iz­ra da lo kal nih pro gra ma raz vo ja na ni vou me sne za jed ni ce”.Pro­gram­ska­opre­de­le­nja­ostva­ri­

va­će­ se­ ni­zom­kon­kret­nih­ ak­tiv­no­sti,­ od­ ko­jih­ su­ ne­ke­ i­ po­me­nu­te.­Iz­me­đu­osta­log,­čla­no­vi­SA­NU­će­se­uklju­či­va­ti­ u­ raz­li­či­te­ pro­jek­te­ ko­je­ vo­de­ i­ fi­nan­si­ra­ju­ Mi­ni­star­stvo­pro­sve­te­ i­ na­u­ke,­ Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de,­ tr­go­vi­ne,­ šu­mar­stva­i­ vo­do­pri­vre­de,­ Pri­vred­na­ ko­mo­ra­Sr­bi­je,­in­sti­tu­ci­je­i­fon­da­ci­je­EU.Pru­ža­će­ se­ po­dr­ška­na­ci­o­nal­nim­

sku­po­vi­ma­ po­sve­će­nim­ odr­ži­vo­sti­po­ljo­pri­vre­de­ i­ se­la­ u­ Sr­bi­ji­ i­ or­ga­ni­zo­va­ti­ tri­bi­ne­u­SA­NU­na­ te­me­tog­ti­pa.­Oce­nje­no­je­i­da­bi­tre­ba­lo­na­sta­vi­ti­iz­da­va­nje­edi­ci­je­Hro­ni­ke­mo no gra fi je se la.

Cilj Srp ske aka de mi je na u ka i umet­no­sti­i­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je bio je i da se osnu je fon da ci ju „Naj na pred ni je srp sko se lo”. Sva ke go­di­ne­ bi­će­ or­ga­ni­zo­va­na­ ma­ni­fe­sta­ci­ja­na­ko­joj­će­se­bi­ra­ti­se­o­ska­sre­di­na­ ko­ja­ za­slu­žu­je­ taj­ na­ziv.­Me­đu­tim,­ to­ je­ osta­la­ sa­mo­ že­lja­čla­no­va­Od­bo­ra­za­se­lo.Sa­mo­to­kom­po­sled­nje­de­ce­ni­je,­

raz­li­či­te­gar­ni­tu­re­na­če­lumi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de­ sme­

nji­va­le­ su­ se­ kao­ na­ film­skoj­ tra­ci,­ po­ne­kad­ i­ vi­še­ njih­ unu­tar­ iste­par­ti­je.­ Čak­ su­ i­ eks­per­ti­ Svet­ske­ban­ke­ pri­me­ti­li­ „da­ če­ste­ pro­me­ne­me­ra­ agrar­ne­ po­li­ti­ke,­ usme­re­ne­na­ re­ša­va­nje­ krat­ko­roč­nih­ pro­ble­ma,­stva­ra­ju­ne­pred­vi­di­vo­po­slov­no­okru­že­nje­ za­ du­go­roč­ne­ in­ve­sti­ci­je­u­ po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju”,­ kao­i­da­je­ta­kva­po­li­ti­ka­„do­pri­ne­la­i­vi­so kom ste pe nu ne sta bil no sti ce na hra ne u ze mlji”.Sto­ga­i­ne­bi­tre­ba­lo­da­ču­di­što­

je­Od­bor­za­se­lo­SA­NU­za­klju­čio­da­bi­ va­lja­lo­ sa­či­ni­ti­ no­vu­ stra­te­gi­ju­po­ljo­pri­vre­de­Sr­bi­je,­ali­ ta­kvu­ko­ja­bi­ va­ži­la­ ba­rem­ ne­ko­li­ko­ na­red­nih­de ce ni ja. Bi lo bi neo p hod no i da je usvo ji Skup šti na Sr bi je i za nje no ostva­ri­va­nje­oba­ve­že­ne­jed­nu,­već­sva ku na red nu vla du. Na­osno­vu­ak­tiv­no­sti­Od­bo­ra­ za­

se­lo,­ 2012.­ go­di­ne­ osno­va­ne­ su­ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ na­ Vla­sin­skom­je­ze­ru,­u­se­lu­Tu­lež­kod­Aran­dje­lov­ca­ i­ u­ Ari­lju,­ jed­na­ u­ Bač­koj­Pa­lan­ci,­dve­u­Cr­noj­Go­ri...

� (Na�sta�vi�će�se)

Ob�no�vi�ti�me�sta�ži�vo�taSe o ske obla sti su de va sti ra ne, za po sta vlje ne i osta re le, a po ljo pri vred na pro iz vod nja stag ni ra, oso bi to ra tar stvo i sto�čar�stvo.�Od�ukup�no�4.600�se�o�skih�na�se�lja�u�Sr�bi�ji,�u�njih�1.200�naj�mla�đi�sta�nov�nik�ima�vi�še�od�60�go�di�na.�U�na�red�nih�25�go�di�na,�pre�ko�25�od�sto�se�la�će�jed�no�stav�no�ne�sta�ti

Pr va or gan ska za dru gaPr­va­za­dru­ga­za­or­gan­sku­pro­

iz vod nju hra ne u Sr bi ji osno va na je­kra­jem­2013.­go­di­ne­u­se­lu­Tu­lež­kod­Aran­đe­lov­ca.

Pr vi di rek tor ove za dru ge je Du­šan­Ma­rin­ko­vić­Ma­re,­en­tu­zi­ja­sta­ovog­kra­ja,­lju­bi­telj­za­dru­gar­stva.­ Oku­pio­ je­ se­lja­ne,­ udru­ži­li­su­ se­ pod­ or­ga­ni­za­ci­jom­Od­bo­ra­za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet­no­sti.­Uz­po­moć­Od­bo­raza­se­lo­SA­NU­za­dru­ga­je­osno­

va­na­ i­ u­ Ari­lju,­ gde­ je­ di­rek­tor­Bo­ži­dar­Jo­ko­vić­­ i­na­Vla­sin­skom­je­ze­ru­ ko­ju­ vo­di­Mi­ša­ Ra­du­lo­vić.­Cilj­im­je­da­pro­iz­vo­de­i­sa­ku­plja­ju­si­ro­vi­ne,­ali­i­fi­nal­ne­pro­iz­vo­de­u­po­ljo­pri­vre­di­i­da­od­to­ga­ži­ve!­Srp­ska­ aka­de­mi­ja­ na­u­ka,­ od­

no­sno­ njen­ Od­bor­ za­ se­lo,­ iz­dao je i pu bli ka ci ju Za što i ka ko se­ or­ga­ni­zo­va­ti­ u­ za­dru­ge.­ Ti­raž­je­50.000­pri­me­ra­ka,­ a­ cilj­ da­u­sva­ko­se­lo­u­Sr­bi­ji­stig­ne­po­de­set­pri­me­ra­ka,­ka­ko­bi­se­se­lja­ci­edu­ko­va­li­ o­ zna­ča­ju­ za­dru­žnog­or­ga­ni­zo­va­nja­ i­ udru­ži­va­nja.­ Pu­bli ka ci ja im je na me nje na i da lak še oba vlja ju ad mi ni stra tiv ne for mal no sti pri li kom osni va nja i re gi stro va nja za dru ga.

517. jun 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Evrop ska ko mi si ja odo bri la je Sr bi ji 50.000 do za vak ci na pro tiv bo le sti kvr ga ve ko­

že (no du lar ni der ma ti tis), pa se usko ro mo že oče ki va ti po če tak vak ci na ci je go ve da, iz ja vio je sa­vet nik pred sed ni ka Vla de Sr bi je i pred sed nik vla di nog Ope ra tiv nog šta ba za ko or di na ci ju pri me ne me ra za spre ča va nje, su zbi ja nje i is ko re nji va nje te bo le sti Dra gan Gla­mo­čić.

­ Ima mo ve o ma le pu vest. EK je ka sno odo bri la Sr bi ji 50.000 do za vak ci na. Za hva lju ju ći Vla di Sr bi je, ko ja je po ubr za noj pro ce­du ri do ne la ured bu, omo gu ćen je uvoz i već od po ne delj ka je re al­no oče ki va ti i da poč ne vak ci na ci­ja na te re nu ­ re kao je Gla mo čić Ta nju gu.

Vla da Sr bi je je, ta ko đe, ka­ko je do dao, omo gu ći la na bav­ku do dat ne ko li či ne vak ci na od 400.000 do za, za šta su po nu de otvo re ne u sre du.

Gla mo čić ka že da se mo že oče­ki va ti da za 10, a naj ka sni je 15

da na, poč ne vak ci na ci ja ugro že­nih re gi o na, dok će sa do na ci jom od 50.000 do za bi ti vak ci ni sa na dva za ra že na pod ruč ja, a to su Pčinj ski i Ja bla nič ki okrug.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za­šti te ži vot ne sre di ne pro gla si lo je te ri to ri je op šti na Bu ja no vac i Bo­si le grad za ra že nim pod ru či ji ma, a te ri to ri ju Pčinj skog uprav nog okru ga ugro že nim pod ruč jem od za ra zne bo le sti no du lar ni der ma­ti tis.

Uobi ča je ni simp to mi kod go ve­da su čvo ri ći ko ji se po sle ne ko­li ko da na pre tva ra ju u kra ste ili ra ne na ko ži, oti ca nje no gu, ka­šalj, obil no cu re nje iz no sa, iz lu­či va nje plju vač ke, su ze nje oči ju, in fek ci ja oka i gro zni ca.

Obo le la ži vo ti nja je is cr plje na, od bi ja da je de i mr ša vi.

No du lar ni der ma ti tis ­ bo lest kvr ga ve ko že je vi ru sno obo lje nje is klju či vo go ve da i bi vo la en dem­ski pri sut no u Afri ci i Sred njem is to ku, oda kle se 2013. go di ne pro ši ri lo na Tur sku, pro šle go di ne

na Grč ku, a po čet kom ove go di ne i na te ri to ri ju Bu gar ske i Ma ke­do ni je.

Pre ne ko li ko da na Mi ni star stvo po ljo pri vre de je ape lo va lo na vla sni ke go ve da ko ji pri me te ne­ke od ovih simp to ma da se ja ve svom ve te ri na ru.

­ Pod se ća mo da se ovaj vi rus ne pre no si na lju de, kao i da je na dok na da re al ne šte te za pr ve re gi stro va ne slu ča je ve već po če­la, sa op šti lo je mi ni star stvo.

Ka ko su pre ne li me di ji, vla sni ci go ve da u Voj vo di ni ko ji se uz go­jem ba ve ko ri šće njem pa šnja ka, upu ti li su zah tev Vla di Sr bi je da se hit nim me ra ma za šti te gr la od za ra ze ko ja se na ju gu po ja vi la pre me sec da na. Far me ri pred la­žu da se za bra ni do vo že nje pre ži­va ra na pi ja ce i ob u sta vi do la zak na ku pa ca u se la iz re gi o na gde je re gi stro va na za ra za.

Pre ma po sled njim in for ma ci ja­ma, u Sre mu ne ma bo le sti kvr ga­ve ko že go ve da.

S. P.

U po ne de ljak, 13. ju na u Pe ćin ci ma je odr žan pr vi sa sta nak po ljo pri vred ni ka

iz pe ći nač ke op šti ne sa pred stav­ni ci ma pred u ze ća „Pel let po wer“ ko ji su po ljo pri vred nim pro iz vo đa­či ma po nu di li ot kup že tve nih osta­ta ka, pr ven stve no pše nič ne sla me, za pro iz vod nju pro stir ki od pe le ta za sto ku i ži vi nu. Ovaj, ini ci ja tiv ni sa sta nak or ga ni zo va li su Udru že nje po ljo pri vred ni ka op šti ne Pe ćin ci i Agen ci ja za raz voj, a s ob zi rom da vr lo br zo kre će že tva pše ni ce, no vi sa sta nak je za ka zan za 16. ju ni na ko jem bi tre ba lo da se pre ci zi ra ju uslo vi ot ku pa.

Ina če, po me nu to pred u ze će se ba vi pro iz vod njom ogrev nog pe le­ta i ka ko je re kao iz vr šni di rek tor „Pel let po wer“ Sen­ko­ Zlat­ko­vić,

sprem no je da po kre ne li ni ju za pro iz vod nju pro stir ki od pše nič ne sla me za sto ku i ži vi nu ko ju Evro­plja ni već ko ri ste.

– Pro stir ka ko ju pro iz vo di mo me­ša njem pše nič ne sla me i gli ne ben­to nit mo že da ap sor bu je do 15 pu ta vi še vla ge od kla sič nih pro stir ki za sto ku i ži vi nu, a pri to me spre ča va raz voj bak te ri ja i ple sni. Cilj nam je da oku pi mo po ljo pri vred ni ke sa ove te ri to ri je i da na đe mo za jed nič ku eko­nom sku ra ču ni cu u ot ku pu že tve nih osta ta ka – ob ja snio je Sen ko Zlat ko­vić, na gla siv ši da bi po ljo pri vred ni ci na taj na čin ostva ri li do dat nu za ra du, dok bi raz voj ove teh no lo gi je do veo i do otva ra nja no vih rad nih me sta u nji ho vom pred u ze ću.

Pred sed nik Udru že nja po ljo pri­vred ni ka pe ći nač ke op šti ne­ Mi­tar­

Ri­sti­vo­je­vić­mi šlje nja je da ova­kav na čin pla sma na že tve nih osta­ta ka mo že da bu de in te re san tan za ra ta re.

– Po ljo pri vred ni ci još uvek vr lo če sto pa le že tve ne ostat ke či me se kva ri struk tu ra ze mlji šta, a po sto ji i opa snost od iza zi va nja po ža ra. Ide ja o pro da ji že tve nih osta ta ka je in te re­sant na, ali mo ra mo da vi di mo ko li ko je is pla ti vo sve to ra di ti, jer bi će po­treb no udru ži va nje po ljo pri vred ni­ka i ku po vi na sa vre me ne pre se za ba li ra nje, a po sta vlja se i pi ta nje or ga ni zo va nja tran spor ta. Si ro vi ne na ovoj te ri to ri ji, sva ka ko ima u ve li­kim ko li či na ma i uko li ko se po stig ne do go vor o kon kret noj ot kup noj ce ni, ovo mo že da do ne se do dat ni pri hod na šim po ljo pri vred ni ci ma – ka zao je Mi tar Ri sti vo je vić. G. M.

Že tva str ni na, ve li ki po sao srem skih ra ta ra, tre ba da se oba vi na 66.419 hek ta ra od

ko jih je 58.660 hek ta ra pše ni ce, 4.795 hek ta ra ozi mog ječ ma, 206 hek ta ra ja rog ječ ma i 700 hek ta ra ulja ne re pi ce.

Ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri­vred ne ko mo re i se kre tar Udru že nja za agrar Vla di mir Vla o vić ka že da je u po je di nim srem skim op štin ma već po če la že tva ječ ma, a da se že tva pše ni ce oče ku je za de se tak da na, tač ni je oko 25. ju na pa šće pr vi ot­ko si hleb nog ži ta.

­ Na ja vlje ne vi so ke tem pe ra tu re će ubr za ti sa zre va nje, ali mo gu do­ne ti i po ja vu bo le sti na kla su, po­seb no na pše ni ci ko ja ni je tre ti ra na fun gi ci di ma – ka že Vla o vić.

Po nje go vim re či ma, na pše nič­nim po lji ma ima i vi dlji vih po le ga­nja use va zbog pre te ra nog ko ri šće­nja azo ta, ali to, za sa da, ni je ve li ki pro blem jer ni je bi lo ja kih, oluj nih ve tro va.

­ U sva kom slu ča ju, sta nje use va je raz li či to, ima lo še, ali i iz u zet no do bre pše ni ce. Na da ni ma po lja re­če no je da se mo gu oče ki va ti pri no­si oko pro šlo go di šnji, mo žda i ma lo ve ći, ali je te ško iz re ći ge ne ral nu prog no zu kre ta nja pri no sa jer sve za vi si od to ga ka ko su pri me nje ne agro­teh nič ke me re i ka kva su bi la ula ga nja u pro iz vod nju ži ta – na vo­di Vla di mir Vla o vić.

Ko men ta ri šu ći po da tak da se na ber zi pše ni com „na ze le no“ tr go va lo

po ce ni od 15,5 di na ra bez PDV, Vla­o vić ka že da se mo že oče ki va ti da ce­na bu de oko 16 di na ra, bez PDV­a.

­ U sva kom slu ča ju, to je ce na ko ja ne za do vo lja va pro iz vo đa če jer je nji ho va ra ču ni ca da ih u gu bi tak vo di sva ka ce na is pod 20 di na ra po ki lo gra mu – is ti če Vla o vić.­ Kao i sva ke go di ne, pše ni cu će od mah pro da ti ko bu de mo rao, od no sno ko je pri nu đen da do đe do pr vih ra tar skih pa ra u ovoj go di ni i ta­kvih je naj ve ći broj po ljo pri vred­ni ka. Da le ko ma nji broj ima do­volj no nov ca da ne mo ra od mah da pro da je ži to. Ta kvi će pše ni cu la ge ro va ti i če ka ti bo lju ce nu.

­ Ž.­N.

PE ĆIN CI •­SA­STA­NAK­PO­LjO­PRI­VRED­NI­KA­SA­PRED­STAV­NI­CI­MA­PRED­U­ZE­ĆA­„PEL­LET­PO­WER“

Pre­go­vo­ri­o­ot­ku­pu­že­tve­nih­osta­ta­kaIde­ja­o­pro­da­ji­že­tve­nih­osta­ta­ka­je­in­te­re­sant­na­jer­po­ljo­pri­vred­ni­ci­još­uvek­vr­lo­če­sto­pa­le­že­tve­ne­ostat­ke­či­me­se­kva­ri­struk­tu­ra­ze­mlji­šta,­a­po­sto­ji­i­opa­snost­od­iza­zi­va­nja­po­ža­ra

� Sa�sta�nak�sa�pred�stav�ni�ci�ma�pred�u�ze�ća�„Pel�let�po�wer“

SREM SKA MI TRO VI CAPRED­ŽE­TVU­PŠE­NI­CE

Pr­vi­ot­ko­si­za­de­se­tak­da­naPro­iz­vo­đa­či­ka­žu­da­ih­u­gu­bi­tak­vo­di­sva­ka­ce­na­is­pod­­20­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­pše­ni­ce

Vla�di�mir�Vla�o�vić

Na�po�je�di�nim�par�ce�la�ma�pri�met�no�po�le�ga�nje�use�va

BE O GRAD­•­SU­ZBI­jA­NjE­BO­LE­STI­KVR­GA­VE­KO­ŽE­GO­VE­DA

Po­či­nje­vak­ci­na­ci­ja­go­ve­daPre­ma­po­sled­njim­in­for­ma­ci­ja­ma,­u­Sre­mu­ne­ma­bo­le­sti­kvr­ga­ve­ko­že­go­ve­da

Do�na�ci�jom�od�50.000�do�za�bi�će�vak�ci�ni�sa�na�dva�za�ra�že�na�pod�ruč�ja-�Pčinj�ski�i�Ja�bla�nič�ki�okrug

Ovih da na me đu srem sko mi­tro vač kim po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma ko ri sni ci ma

dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta po osno vu pra va pre čeg za ku pa ak­tu el ne su od lu ke ve za ne za do de lu po ljo pri vred nog ze mlji šta. Od lu ke ko ji ma im se ovo pra vo po tvr đu je, na kon spro ve de nog po stup ka, po­sla te su u Be o gra du na sa gla snost u nad le žnu upra vu Mi ni star stva po­ljo pri vre de, sa zna li smo u Grad skoj upra vi za po ljo pri vre du. Ov de se na da ju da će sa gla sno sti, za krat ko vre me, sti ći na zad i bi ti uru če ne ko­ri sni ci ma. Ovo je va žno za njih za to što će ta da po če ti da te če rok za pla ća nje aren de.

Ali, ak tu el ne su i od lu ke o od bi ja­nju za ku pa za ovu ze mlju ostva re ne

po istom osno vu i one već sti žu na adre se po je di nih po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča. Ra di se o de set od­lu ke o od bi ja nju ko je su po sle di­ca iz vr še ne in spek cij ske kon tro le i kon sta to va nog či nje nič nog sta nja u to vi li šti ma ili ne do stat ka po treb ne do ku men ta ci je, sa zna li smo od na­čel ni ka za po ljo pri vre du Vla di mi ra Na­sto­vi­ća sa ko jim smo raz go va­ra li i o dru gim ak tu el no sti ma u po­ljo pri vre di gra da.

­ Od lu ke o od bi ja nju ima ju dva za kon ska osno va : pr vi je što je po za pi sni ku ve te ri nar ske in spek­ci je na te re nu utvr đe no da sta nje uslov nih gr la sto ke nu la i sa ta kvom osno vom je se dam re še nja. Ov de se, isti na, ne ra di o ob u sta vi to va ili ne čem dru gom već o či nje ni ci da su

vla sni ci to vlje ni ke is po ru či li, a no ve ni su na ba vi li i sme sti li u to vi li šta. Me đu tim, pro ce du ra i na čin kon tro­le se mo ra ju is po što va ti. Ta ko đe, ima mo tri slu ča ja do no še nja od lu ke o od bi ja nju kod po ljo pri vred nih pro­iz vo đa ča ko ji ne ma ju pot pu nu do­ku men ta ci ju. Ra di se o re še nji maa o re gi stra ci ji far me, a u jed nom slu­ča ju no si lac re gi stra ci je i vla snik far­me ni su iden tič na li ca. Za to je na ša ko mi si ja, uz sa gla snost Mi ni star stva po ljo pri vre de i Upra ve za po ljo pri­vre du, do ne la po me nu te od lu ke – ob ja snio je na čel nik Na sto vić, do­da ju ći ka ko će po ljo pri vred ni ci ima ti pra vo žal be na ove od lu ke.

Nad le žni u Srem skoj Mi tro vi ci i ove go di ne oče ku ju sa gla snost za no ve jav ne po zi ve od stra ne Upra ve

za po ljo pri vre du gde će bi ti pre ci zi ra­no ka ko i pod ko jim uslo vi ma po ljo­pri vre di ci mo gu da kon ku ri šu za ko­ri šće nje dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta po osno vu pra va pre čeg za ku pa i ka ko će to pra vo do ka zi­va ti. Ve te ri nar ski struč nja ci u Sr bi­ji upo zo ra va ju na po tre bu pra će nja zdrav stve nog sta nja go ve da zbog po ja ve bo le sti kvr ga vo sti ko že. Na­čel nik Vla di mir Na sto vić ka že ka ko za sa da ne ma pri ja vlje nih slu ča­je va obo le va nja go ve da na na šem pod ruč ju od ove bo le sti i slič nih što zna či da je na tom po lju si tu a ci ja zdrav stve no bez bed na.

Ka da je u pi ta nju osi gu ra nje use­va iz bu dže ta ak tiv no sti se na sta­vlja ju, a re zul ta ti ostva re nih pri no­sa za pro šlu go di nu ne da ju pra vo na pla te pre mi je.

­ Ima mo re zul ta te za pro šlu go­di nu ka da ni je bi lo sma nje nja pri­no sa pa ne ma ni na pla te pre mi je. Slič no će bi ti i ove go di ne. Po sta nju pše ni ce i ječ ma oče ku je se do bra že tva. Bez ob zi ra na sve pre po ru ka po ljo pri vred ni ci ma je da svo ja po­lja osi gu ra ju i in di vi du al no – is ti če Na sto vić.

Vre men ske pro me ne sme nji va­nje to plih i oblač nih da na do ve lo je do an ga žo va nja pro tiv grad ne za šti­te. Strel ci su naj vi še de stvo va li na te re nu Fru ške go re. Grad ska upra va za po ljo pri vre du Srem ske Mi tro vi ce je u stal nom kon tak tu sa stel ci ma, ko ji su da bi od bra ni li pod ruč je od gra da dej stvo va li vi še od 20 pu ta.

­ Ima mo na ras po la ga nju do vo­ljan broj pro tiv grad nih ra ke ta i na­da mo se da će mo uspe šno od bra ni ti ovo pod ruč je i u na red nom pe ri o du – po ru ču je na čel nik za po ljo pri vre­du Vla di mir Na sto vić.

Na pro tiv grad noj za šti ti ovog pod ruč ja po sto ji 14 sta ni ca, gde je an ga žo va no 28 stre la ca.­ S.Đ.

6 17. jun 2016.

AK TU EL NO STI

GA ZDIN STVA

STRUČ­NA­IZ­DA­NJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz štam pe je iza šla i u jav no sti pro mo vi sa na knji ga Bra ni sla­va Gu la na i Mi lo ra da Sta me­

no vi ća, ,,Obe ća nja i oče ki va nja’’. Iz da vač je Ba nat ski kul tur ni fo rum iz No vog Mi lo še va, a re cen zen ti knji ge su ugled ni pro fe so ri Oskar Ko vač i Sre ten Ću zo vić.

Auto ri su u knji zi ob ra di li eko­nom sko sta nje u ze mlji uz ana li zu FO REX tr ži šta. Re pu bli ka Sr bi ja se i da nas, kao i pro te klih po la ve ka stal no na la zi u ne za vr še nim re for­ma ma. Zbog te škog eko nom skog sta nja Vla da je mo ra la da za klju či stend­baj spo ra zum sa MMF. Aran­žman je za klju čen iz pre do stro­žno sti ­ ako nam za tre ba ju pa re... Me đu tim, ne ma ze mlje ko ja se uspe šno raz vi ja la ka da je do sled no pri me nji va la re cep te ove in sti tu ci je. Na pro tiv, do sled na pri me na re ce pa­ta MMF­a kao i dru gih me đu na rod­nih fi nan sij skih in sti tu ci ja, vo di ze­mlju u sta tus sa vre me nih ko lo ni ja!

Raz li či te su oce ne uspe ha po­sled nje vla de na po čet ku 2016, ko ja uz ma le re kon struk ci je, vo di Sr bi ju od 2012. Dok se Vla da hva li sa isto rij skim us pe si ma, na rod sve lo ši je ži vi i stal no je u oče ki va nju obe ća nog bo ljeg su tra. Vre me će po ka za ti da li su re for me bi le sa mo obe ća nja!

Ana li ti ča ri uka zu ju da bez no vog dru štve nog i pri vred nog si ste ma i eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke, dru­ga či je od ove ko ja se vo di na po­čet ku 2016. Sr bi ja sr lja u sta tus de fac to ko lo ni je i „pu sti nje bez pe ska’’. Upa da nje u taj sta tus je ne do pu stiv greh sa da šnje pre ma bu du ćim ge­ne ra ci ja ma. Za iz la zak iz kri ze Sr bi ji su po treb ni po li ti ča ri, pri vred ni ci i dr žav ni ci, ko ji će na pra vi ti pre o kret u pri vred no mam bi jen tu i usme ri­ti eko no mi ju u do brom prav cu, ko ji će do ne ti re zul ta te.

Da kle, po li ti ka ko ja pre po zna neo p hod nost, su šti nu i do me te ova kve kon cep ci je i uči ni od go­va ra ju ća pri la go đa va nja u svo jim pro gra mi ma i kon kret nim de lo va­nji ma, ima šan su da is pu ni svo­ju dr žav nič ku mi si ju, da ostva ri mo gu će u da tim okol no sti ma za dr ža vu ume sto za gru pu po li tič­kih isto mi šlje ni ka. To je zna čaj no zbog oče ki va nja gra đa na Sr bi je, pre sve ga, mla dih i otva ra nja per­spek ti ve za iz la zak iz kri ze i pre la­zak na pu ta nju odr ži vog eko nom­skog raz vo ja. Po li tič ki fak tor pre­su dan je ne sa mo zbog im ple men­ta ci je da tih pred lo ga, ne go i zbog shva ta nja at mos fe re op ti mi zma u

dr ža vi za či je pre ži vlja va nje, po­red zna nja i kon struk ti vi zma, da­nas je po treb no i str plje nje.

Ne za do volj ni ci sa YU­so ci ja li­zmom pri pi su ju da nas on da šnjim rad ni ci ma za la ga nje za “ma nje ra­da, uz vi še nov ca”. Rad ni ci u Sr bi ji da nas ima ju pre kar ni rad, a to je ne si gu ran i ne iz ve stan rad. Auto ri su u knji zi pri ka za li ne sta nak Ju­go sla vi je i stal nu eko nom sku bor­bu vla da ju ćih po li tič kih gar ni tu ra u Sr bi jii za vlast, kroz sva ko dnev na obe ća nja za do la zak bo ljeg su tra, ko je na rod oče ku je. Ipak, ta obe­ća nja se na la ze na du gom šta pu! Dr ža va stal no si ro ma ši, ra stu joj du go vi o če mu se uka zu je u knji zi kroz in for ma ci je, član ke i ana li ze.

Ka ko to sve iz gle da i ka ko se tr gu je na me đu na rod nom de vi­znom tr ži štu, auto ri su pri ka za li u dru gom de lu knji ge kroz te mu o FO REX tr ži šti ma... To su prak tič­no dve knji ge sa eko nom skim te­ma ma, ko je iz vi ru jed na iz dru ge i spo je ne su u jed ne ko ri ce!

Ova knji ga o Fo rex tr ži štu je na sta la kao po tre ba da se na tr­ži štu na đe ade kvat na li te ra tu ra na srp skom je zi ku ko ja bi omo gu ći la ko ri sni ci ma raz li či tog ni voa pre­đa šnjeg zna nja o ovom tr ži štu da pro na đu ele men te od in te re so va­nja i da na osno vu ove knji ge da lje sa mo stal no kre nu u is tra ži va nje ili tr go va nje. Ka da se poč ne tu ma či­ti fa kul tet ska li te ra tu re (osnov nih i post di plom skih stu di ja) na ovu te mu mo že se do ći do za ključ ka da je je dan deo teh nič ke ana li ze za pra vo neo sno van i da ni je na istin ski na čin pri hva ćen od stra ne „odo bre ne” i „pro ve re ne” struč ne

li te ra tu re. U ovoj knji zi pi sa noj u for mi na uč ne mo no gra fi je su iz­ve de ne re fe ren ce kod in for ma ci­ja ko je su pre u ze te pa se autor na da da će no vim in te re sen ti ma za ovo tr ži šte to pru ži ti i do dat­no re le vant no zna nje za na sta vak sa mo stal nog iz u ča va nja. Ta ko đe, ne ke od re fe ren ci su i sa mo stal ni na uč ni ra do vi auto ra. Knji ga „Sr­bi ja i Evrop ska uni ja” i njen deo ,,Obe ća nja i oče ki va nja’’ deo su vi še de ce nij skog pra će nja ma kro e­ko nom skih kre ta nja na pro sto ri ma da na šnje ex Ju go sla vi je. Autor je po tom po seb nu pa žnju po sve tio kre ta nji ma u Sr bi ji.

Pri ka zao je ka ko to iz gle da in for­ma tiv no, ali i ana li tič ki. U in for ma­ci je i ana li ze utkao je svo je is ku stvo i zna nje sa ku plja no vi še de ce ni ja, ba ve ći se no vi nar skim, is tra ži vač­kim po slo vi ma u in for ma tiv nim gla­si li ma na pro sto ri ma ne ka da šnje SFRJ. Po seb nu pa žnju je po sve tio mno go broj nim re for ma ma, o ko ji­ma go vo ri u knji zi, kao i o nji ho vim re zul ta ti ma, ži vo tu obič nih gra đa na i stal nom oče ki va nju da stig ne obe­ća no bo lje su tra.

Ka da je reč o oče ki va nji ma i če­ka nji ma, autor se po zi va na Ivu An dri ća ko ji je pi sao: Za ra zi ti ne kog če ka njem pred sta vlja naj si gur ni ji na čin vla da nja nad njim, što zna či uči ni ti ga ne po kret nim i bez o pa­snim pot pu no i za u vek, i ta ob ma na če ka nja tvr đa je od sva kog za tvo ra i ja ča od naj ja čih bu ka gi ja, jer se, sa mno go sre će i ve šti ne, iz za tvo ra mo že po be ći i oko va se mo že čo vek oslo bo di ti, ali te ob ma ne(!) – ni kad ni do ve ka!

S. P.

Zаjedno sа svo jim roditeljimа, još kаo mlаdić pre vi še od polа vekа, Dаnijel­ Nаđ iz

Bаčinаcа, po čeo je dа obrаđuje ze­mlju. Dаnаs, sа ne pu nih 75 godinа je pen zi ji, tаko dа se po ljo pri vre­dom bаvi sаmo ih hobijа.

­Mo ji ro di te lji i jа smo zаjedno obrаđivаli 25 jutаrа ze mlje i nаjviše smo sejаli re pu, а po red togа uzgаjаli smo i ku ku ruz, pše ni cu i de te li nu. Nisаm zаvršio nikаkvu ško lu, jer me je nаstаvnicа oborilа dа ponаvljаm še sti rаzred, pа iz inаtа po sle nisаm hteo dа učim. Ali mi ni je ni žаo zbog togа, jer sаm vi še vo leo dа kopаm ne go dа ponаvljаm rаzred. Ni jed­nog trenutkа se nisаm pokаjаo zbog togа, po što mi je posаo bаš kre nuo i zаvoleo sаm po ljo pri vre du. Rаdio sаm i uslu žne po slo ve, zа zаdrugu, а sаm se bi sаm uplаćivаo pen zi ju. Onа dаnаs ni je velikа, аli jа sаm zаdovoljаn. Vi še ne obrаđujem ze­mlju, jer mo je go di ne ni su zа to, sve sаm pre pu stio ćer ki i ze tu, а jа nа nji vu odem sаmo ponekаd, dа me željа mi ne. Slаbo ulаzim i u trаktor, jer se plаšim dа ne gde ne zаpnem, ipаk ove go di ne u kojimа sаm sаdа ni su vi še zа tаkve po slo ve. Nisаm okretаn kаo nekаd, pа bo lje dа ne

ri zi ku jem. A u ži vo tu sаm se dostа nаrаdio, sve što imаm stvo rio sаm is klju či vo sа svo jih de set pr sti ju – ovаko pričа Dаnijel Nаđ, po ljo pri­vred nik u pen zi ji iz Bаčinаcа.

Ono me ko tek kre će dа se bаvi po ljo pri vre dom, ovаj is ku sni rаtаr sаvetuje dа do bro rаzmisli pre togа, jer se dаnаs rаd nа nji vi vi še uop šte ne isplаti.

­Nаmа je nekаdа bi lo mno go lаkše, jer su postojаle zemljorаdničke zаdruge u se lu, ko je su bi le jаke, od njih smo uzimаli i se me i đu bri vo, а vrаćаli smo dug u ku ku ru zu. Je ste se mno go rаdilo, аli se i zаrаđivаlo. A dаnаs čo vek rаdi, а ne znа zа ko ju ce nu će dа prodа svo je pro iz vo de. Jа sаm nekаdа držаo 60 svinjа go­di šnje, tаko dа sаm i od togа do bro profitirаo. Cenа je bilа pristojnа, а zа tr ži šte ni je bi lo problemа, lаko su se prodаvаle – objаšnjаvа Dаnijel i dodаje dа je imаo svu po treb nu mehаnizаciju, osim kombаjnа.

Premа nje go vom mi šlje nju, držаvа bi trebаlа dа od re di bo lje pаritete zа po ljo pri vred ni ke, jer se nekаdа zа 200 kilogrаmа đubrivа dаvаlo 100 kilogrаmа žitа, dok je dаnаs obr nu to.

S. M. - M. M.

BA ČIN CI •­DA­NI­JEL­NAĐ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­U­PEN­ZI­JI

Ze­mlju­obrаđujem­sаmo­iz­hobijа

Dаnijel Nаđ iz Bаčinаcа

NO­VA­KNJI­GA­BRA­NI­SLA­VA­GU­LA­NA,­PU­BLI­CI­STE­I­MI­LO­RA­DA­STA­ME­NO­VI­ĆA,­EKO­NO­MI­STE

Obe­ća­nja­i­oče­ki­va­nja

SREM SKA MI TRO VI CA­•­NA­ČEL­NIK­VLA­DI­MIR­NA­STO­VIĆ­O­­DR­ŽAV­NOM­PO­LJO­PRI­VRED­NOM­ZE­MLJI­ŠTU­I DRU GIM TE MA MA

In­spek­ci­ja­na­te­re­nu

Vla di mir Na sto vić, na čel nik

717. jun 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Bra ni slav Ra har iz Gra bo va­ca, pri pa da onoj gru pi po ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ ko­ji­

su­sprem­ni­da­u­pro­iz­vod­nji­sva­ko­dnev­no­uče,­edu­ku­ju­se,­pri­me­nju­ju­reč­stru­ke­i­na­u­ke,­i­hra­bro­po­kre­ću­pro­iz­vod­nju­onih­kul­tu­ra­ko­je­još­uvek­ni­su­do­volj­no­za­ži­ve­le­na­na­šem­ tr­ži­štu.­ Nje­go­vo­ če­tvo­ro­čla­no­do­ma­ćin­stvo­ ­ ob­ra­đu­je­ 20­hek­ta­ra­ze­mlje,­od­ko­jih­su­tri­hek­ta­ra­pod­za­sa­dom­aro­ni­je,­ko­ja­je­u­si­ste­mu­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje.­Kul­tu­ra­ko­ja­im­je­ta­ko­đe­ve­o­ma­bit­na­je­ste­lu­be­ni­ca,­ima­ju­i­di­nje­na­oko­60­ari,­uz­ga­ja­ju­i­ku­pus,­od­no­sno­ži­ta­ri­ce.­Bra ni slav je u po ljo pri vre di od ro­đe­nja.­ Za­vr­šio­ je­ sred­nju­ po­ljo­pri­vred­nu­ ško­lu,­ i­ stu­di­rao­ Šu­mar­ski­fa­kul­tet­u­Be­o­gra­du,­ali­to­kom­ško­lo­va­nja­ni­ka­da­ni­je­na­pu­štao­rad­na­svom­po­se­du,­i­sva­ko­dnev­ni­po­sao­u­ po­ljo­pri­vre­di.­ Or­gan­skom­ po­ljo­pri vred nom pro iz vod njom se ba vi od­2011.­go­di­ne,­ka­da­je­na­po­vr­ši­ni­od­60­ari,­po­di­gao­vi­še­go­di­šnji­za­sad­ aro­ni­je.­ Pre­ to­ga­ iz­vr­šio­ je­ana­li­zu­ne­sa­mo­tr­ži­šta,­ne­go­i­ze­mlji­šta,­mi­kro­ kli­me,­ vo­de.­U­ svo­je­ is­tra­ži­va­nje­uklju­čio­ je­ i­ In­sti­tut­„Jo­sif­Pan­čić“,­Me­di­cin­ski­i­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet­iz­Be­o­gra­da­i­No­vog­Sa­da.­ Na­kon­ sub­ven­ci­ja­ i­ kre­di­ta,­kao­i­sop­stve­nih­in­ve­sti­ci­ja,­aro­ni­ju­je­po­sa­dio­na­do­dat­na­2­hek­ta­ra.­O­to­me­ka­ko­je­do­šao­na­ide­ju­da­se­opre­de­li­ za­ uz­goj­ ove­ bilj­ke,­ i­ po­sta­ne­na­ne­ki­na­čin­pi­o­nir­u­nje­nom­uz­go­ju­u­Sre­mu,­Bra­ni­slav­ka­že:­­Na­kon­raz­go­vo­ra­sa­lju­di­ma­iz­

fir­me­„Ko­ni­meks“­ iz­Be­o­gra­da­ko­je­sam­upo­znao,­po­čeo­sam­da­se­in­te­re­su­jem­za­ovu­bilj­ku,­i­tru­dio­se­da­sa­znam­što­vi­še­o­njoj.­Kroz­jed­nu­ana­li­zu­ove­kul­tu­re,­ tru­dio­sam­se­ da­ sa­znam­ sve­ ka­rak­te­ri­sti­ke­aro­ni­je.­Po­treb­no­je­vre­me­ka­ko­bi­na­ši­lju­di­shva­ti­li­da­je­aro­ni­ja­bilj­ka­ko­ja­je­pu­na­mi­ne­ra­la,­vi­ta­mi­na,­da­po­zi­tiv­no­ uti­če­ na­ čo­ve­ko­vo­ zdra­vlje.­Aro­ni­ja­po­bolj­ša­va­krv­nu­sli­ku,­či­sti­ tri­gli­ce­ri­de,­ sta­bi­li­zu­je­ še­ćer,­ i­do­pri­no­si­ po­bolj­ša­nju­ ni­za­ dru­gih­va­žnih­fak­to­ra­ko­ji­su­va­žni­za­op­šte­zdrav­stve­no­sta­nje­lju­di.­Aro­ni­ja­ je­žbu­na­sta­vr­sta­ iz­po­

ro­di­ce­ ru­ža­ ko­ja­ pru­ža­ ve­li­ke­mo­guć­no­sti­ or­gan­skog­ uz­ga­ja­nja.­ Vr­lo­je­ot­por­na­na­šte­to­či­ne­i­bo­le­sti,­ot­por­na­ je­ na­ zi­mu­ i­mraz­ ,­ pa­ je­če­sto­ zo­vu­ i­ si­bir­ska­ bo­rov­ni­ca.­ U­

od­no­su­ na­ ne­ke­ in­te­ziv­ne­ kul­tu­re,­go­vo­ri­Ra­har,­ni­je­pre­vi­še­zah­tev­na,­ali­ i­ tra­ži­ od­re­đe­ne­ agro­teh­nič­ke­me­re,­ka­ko­bi­se­do­šlo­do­što­bo­ljih­re­zul­ta­ta­u­pro­iz­vod­nji.­­­Na­ te­ri­to­ri­ji­ Sre­ma,­ ova­bilj­ka­

se­ret­ko­uz­ga­ja.­To­su­spo­ra­dič­ne­i­ma­le­po­vr­ši­ne.­Ze­mlji­šte­na­ko­jem­uz­ga­jam­aro­ni­ju­je­iz­u­zet­no­po­volj­no,­bla­go­ je­ki­se­la­sto­ i­da­je­do­bar­plod,­a­pri­stu­pač­na­je­i­vo­da­po­treb­na za na vod nja va nje, jer aro ni ja u su­šnom­ pe­ri­o­du­ tra­ži­ do­sta­ vo­de.­Ko­ri­stim­ si­stem­ kap­ po­ kap.­ Bit­no­je­da­ta­vo­da­bu­de­kva­li­tet­na,­jer­je­kva­li­tet­vo­de­je­dan­od­osnov­nih­či­ni­la­ca­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje.­ Po­što­sam­ja­već­pet­go­di­na­u­si­ste­mu­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­kul­tu­ra­se­mo­ra­ hra­ni­ti­ ser­ti­fi­ko­va­nim­ đu­bri­vi­ma­za­tu­pro­iz­vod­nju.­Reč­je­o­pa­le­ti­ra­nim­staj­na­ci­ma,­ko­ji­po­ti­ču­iz­lan­ca­or­gan­ske­ pro­iz­vod­nje.­ Po­se­du­jem­ser­ti­fi­kat­ kao­ or­gan­ski­ pro­iz­vo­đač­za­do­ma­će­tr­ži­šte,­kao­i­za­iz­voz­u­EU,­a­raz­mi­šljam­da­stek­nem­ser­ti­fi­kat­i­za­ame­rič­ko­tr­ži­šte­­­ot­kri­va­da­lje­pla­no­ve­Bra­ni­slav.­Po­red­vo­de,­ono­što­je­ta­ko­đe­vr­

lo­ bit­no­ za­ us­pe­šan­ uz­goj­ aro­ni­je,­je­ste­ do­sta­ sun­ča­nih­ da­na.­ Sun­ce­do­pri­no­si­ sin­te­zi­ še­će­ra,­ sor­bi­to­la,­

ko­ji­je­zdrav­še­ćer­u­bilj­ka­ma.­Naj­ve­ću­po­te­ško­ću­u­or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji­ aro­ni­je­ mo­gu­ pred­sta­vlja­ti­ko­ro­vi,­na­ro­či­to­u­pr­ve­dve­go­di­ne.­Zbog­to­ga­je­iz­u­zet­no­va­žna­do­bra­pri­pre­ma­ze­mlji­šta­pre­sad­nje.­Ka­sni­je­ po­sle­ 5­ go­di­na,­ bilj­ka,­ sa­ma­su­zbi­ja­ju­ko­rov­u­re­du,­a­me­đu­red­no­ra­sto­ja­nje­se­ko­si.­Pr­vi­ra­do­vi­u­za­sa­du­ po­či­nju­ re­zid­bom­ ko­ja­ se­vr­ši­kra­jem­fe­bru­a­ra.­Od­pra­vil­ne­ i­do­bre­re­zid­be,­u­mno­go­me­ka­sni­je­za­vi­si­i­rod,­a­tu­je­zbog­ne­do­stat­ka­is­ku­stva­bi­lo­u­po­čet­ku­pro­ble­ma.Osta­vlja­se­je­dan­broj­rod­nih­gra­

na,­a­ je­dan­se­ukla­nja.­Po­treb­no­ je­do­bi­ti­ od­re­đe­nu­ for­mu­ žbu­na,­ uklo­ni­ti­kon­ku­rent­ne­gra­ne.­Rod­se­di­že­na­obod,­na­pe­ri­fe­ri­ju­kru­ne,­upra­vo­zbog­osun­ča­no­sti­plo­do­va.­Sve­pre­ko­30­40­cen­ti­me­ta­ra­se­ukla­nja.­­ Za­ re­zid­bu­ an­ga­žu­jem­ 10­tak­

struč­nih­lju­di.­Na­po­slo­vi­ma­ple­vlje­nja,­oko­pa­va­nja,­an­ga­žu­jem­rad­nu­sna­gu­iz­svog­se­la,­dok­su­odr­ža­va­nje,­na­vod­nja­va­nje,­po­slo­vi­ko­ji­ma­se­ba­vi­po­ro­di­ca.­Imam­ma­ši­nu­ko­ja­ko­si­i­me­lje­tra­vu,­i­ta­or­gan­ska­ma­te­ri­ja­ je­ ze­le­ni­šno­ đu­bri­vo,­ jer­ona­osta­je,­ne­od­no­si­se­sa­par­ce­la.­Po­se­ja­no­je­4­vr­ste­tra­ve­ko­je­je­In­sti­tut­upo­do­bio­za­na­še­ze­mlji­šte.­

Za­opra­ši­va­nje­ko­ri­stim­pče­le­sa­mi­ce­ili­osmi­je­pče­le­–­ob­ja­šnja­va­nam­Ra­har.­Aro­ni­ja­ sa­zre­va­ i­ be­re­ se­ oko­

1.­ av­gu­sta.­ Do­ sa­da­ je­ ber­ba­ bi­la­ruč­na,­ uz­ an­ga­žo­va­nje­ rad­ne­ sna­ge.­ Ovo­ga­ le­ta­ Bra­ni­sla­vu­ će­ bi­ti­po­treb­no­ ime­đu­80­do­120­be­ra­ča­plo­da­aro­ni­je,­po­što­je­ušao­u­part­ner­ske­ od­no­se­ sa­ još­ jed­nim­ pro­iz­vo­đa­čem­ove­ bilj­ke.­ Ber­ba­ će­ se­oba­vi­ti­na­7,5­hek­ta­ra,­što­zah­te­va­i­ova­ko­ve­li­ki­broj­lju­di.­­Na­me­ra­vam­da­u­na­red­noj­go­

di­ni­ imam­ svo­je­ma­ši­ne­ za­ ber­bu,­ko­je­taj­po­sao­oba­vlja­ju­kva­li­tet­no­i­efekt­no.­Sle­de­će­go­di­ne­ i­pri­nos­bi­tre­bao­da­bu­de­oko­10­to­na­po­hek­ta­ru,­jer­kao­kod­sva­ke­voć­ke,­i­aro­ni­jin­plod­po­ve­ća­va­se­u­od­no­su­na­sta­rost,­ ko­rek­ci­je,­ for­mi­ra­nja­ žbu­na.­Ne­ka­da­sve­sno­uma­njim­rod,­ne­bi­li­do­bio­na­kva­li­te­tu,­od­no­sno,­da­bi­rod­u­sle­de­ćem­ci­klu­su­bio­ve­ći­i­bo­lji­–­ka­že­Bra­ni­slav.Ka­da­ je­ reč­o­pla­sma­nu,­od­ma­

njih­ po­čet­nih­ ko­li­či­na­ do­volj­nih­ za­lo­kal­no­tr­ži­šte,­pre­šlo­se­na­snab­de­va­nje­pre­ra­đi­va­ča,­ali­per­spek­ti­va­je­po­Bra­ni­sla­vu,­u­iz­vo­zu­plo­da­aro­ni­je.­Pro­hod­nost­na­ino­star­nom­tr­ži­štu­mo­že­ima­ti­sa­mo­ser­ti­fi­ko­van,­or­gan­ski­

plod­aro­ni­je.­Svo­ju­aro­ni­ju­do­sa­da­je­pla­si­rao­na­tr­ži­šte­EU,­a­na­me­ra­va­da­sa­oku­ša­i­na­tr­ži­štu­Ka­na­de.­­­ Sva­ka­ pro­iz­vod­nja­ je­ u­ ne­koj­

me­ri­ is­pla­ti­va­u­ za­vi­sno­sti­ od­kva­li­te­ta­ ra­da­ i­ po­stig­nu­tih­ re­zul­ta­ta.­Lju­di­u­Sr­bi­ji­su­ima­li­od­re­đe­ne­za­blu­de­ po­ pi­ta­nju­ aro­ni­je.­ Od­re­di­li­su­joj­ne­re­al­ne­ce­ne­na­tr­ži­štu,­pa­je­ki­lo­gram­u­ma­lo­pro­da­ji­do­sti­zao­ce­nu­i­do­1.000­di­na­ra.­Ce­na­za­i­sta­mo­ra­bi­ti­ni­ža.­Uko­li­ko­se­or­ga­ni­zu­je­jed­na­ve­li­ka,­kva­li­tet­na­pro­iz­vod­nja,­sa­ do­brim­ pri­no­som­ po­ hek­ta­ru,­ u­da­na­šnjim­uslo­vi­ma­mo­gu­se­ostva­ri­ti­sa­svim­so­lid­ni­pri­ho­di.­Ako­se­ser­ti­fi­ko­van­plod­iz­ve­ze­na­tr­ži­šte­EU,­sa­tri­hek­ta­ra­po­vr­ši­ne,­mi­slim­da­jed­na­po­ro­di­ca­mo­že­da­ostva­ri­ je­dan­do­bar­stan­dard­–­pri­ča­Bra­ni­slav.­Pa­ko­va­nje­ za­mr­znu­te­aro­ni­je­ se­

u­ ma­lo­pro­da­ji­ da­nas­ mo­že­ ku­pi­ti­po­ce­ni­od­oko­300­di­na­ra,­za­ki­lo­gram.­Pro­da­ju­se­i­ce­đe­ni,­pa­ste­ri­zo­va­ni­so­ko­vi­aro­ni­je,­bez­do­dat­ka­še­će­ra,­ i­ oni­ ko­šta­ju­ od­ 850­ di­na­ra­do­1.200­di­na­ra,­u­za­vi­sno­sti­od­pro­iz­vo­đa­ča.­O­svim­pre­ven­tiv­nim­ i­ le­ko­vi­tim­

svoj­stvi­ma­ ove­ bilj­ke­ u­ na­šoj­ ze­mlji­mno­gi­još­uvek­ma­lo­zna­ju,­pa­joj­ se­okre­ću­ tek­ka­da­ im­se­uoče­i­ot­kri­ju­simp­to­mi­ne­ke­bo­le­sti.­Na­sla­bi­ju­po­tro­šnju­aro­ni­je,­uti­če­na­ža­lost­i­sla­ba­ku­pov­na­moć­pro­seč­nog­po­tro­ša­ča.­Ta­kav­je­slu­čaj­i­sa­bo­rov­ni­com,­ma­li­nom...­­­I­to­je­je­dan­od­raz­lo­ga­što­sam­

okre­nut­uglav­nom­ino­stra­nom­tr­ži­štu.­Plan­mi­ je­da­aro­ni­ju­za­sa­dim­na­mno­go­ve­ćoj­po­vr­ši­ni­od­po­sto­je­će.­Reč­je­o­ne­baš­ma­loj­in­ve­sti­ci­ji­ko­ja­zah­te­va­naj­pre­do­bru­ana­li­zu.­Ima­mo­sre­ću­da­na­na­šem­te­re­nu,­u­od­no­su­na­ne­ke­dru­ge­ze­mlje,­ima­mo­vi­še­sun­ca,­sa­mim­tim­i­plod­ko­ji­ ni­je­ to­li­ko­ opor.­U­ sta­nju­ smo­da­ od­lo­ži­mo­pe­riod­ bra­nja,­ da­ po­dig­ne­mo­ko­li­či­nu­še­će­ra,­su­ve­ma­te­ri­je­sa­20­–­21­briks,­što­je­ina­če­stan­dard­ u­Ne­mač­koj,­ Polj­skoj,­ na­ne­kih­28­brik­sa.­I­ove­go­di­ne­mo­ja­aro­ni­ja­ će­ma­hom­ za­vr­ši­ti­ na­ ino­stra­nom­tr­ži­štu,­a­ja­sam­spre­man­da­uz­kva­li­te­tan­rad,­za­sa­de­na­još­ve­ćim­ po­vr­ši­na­ma,­ ot­kri­vam­ i­ tra­žim­ i­ no­va­ tr­ži­šta.­ Za­ kva­li­tet­nu­ro­bu,­ uvek­ ima­ i­ do­brog­ kup­ca,­ a­osta­je­ na­da­ da­ će­ se­ vre­me­nom­ i­u­na­šoj­ze­mlji­po­pra­vi­ti­ si­tu­a­ci­ja,­ i­da­će­bla­go­de­ti­ove­ iz­u­zet­no­zdra­ve­bilj­ke,­kon­zu­mi­ra­ti­i­mno­go­ve­ći­broj­lju­di­ši­rom­Sr­bi­je­­­ka­že­na­kra­ju raz go vo ra pi o nir u za sa du aro ni je u­Sre­mu,­Bra­ni­slav­Ra­har.­� M.�Nin�ko�vić

GRA­BOV­CI­•�BRA�NI�SLAV�RA�HAR�OR�GAN�SKI�PRO�IZ�VO�DI�ARO�NI�JU

Zdra�va�bilj�ka�za�zdrav�ži�votUko�li�ko�se�or�ga�ni�zu�je�jed�na�ve�li�ka,�kva�li�tet�na�pro�iz�vod�nja,�sa�do�brim�pri�no�som�po�hek�ta�ru,�u�da�na�šnjim�uslo�vi�ma�mo�gu�se�ostva�ri�ti�sa�svim�so�lid�ni�pri�ho�di.�Ako�se�ser�ti�fi�ko�van�plod�iz�ve�ze�na�tr�ži�šte�EU,�sa�tri�hek�ta�ra�po�vr�ši�ne,�mi�slim�da�jed�na�po�ro�di�ca�mo�že�da�ostva�ri�je�dan�do�bar�stan�dard,�sma�tra�Ra�har

Bra ni slav Ra har Plod aro ni je

Za sad

Na te re nu RC Srem ska Mi tro­vi ca vi no va lo za se na la zi u fe no fa zi pre cve ta va nja.

U na red nom pe ri o du oče ku ju se vre men ski uslo vi sa tem pe ra tu ra­ma iz nad 20 °C i pa da vi na ma, ko ji bi mo gli stvo ri ti po volj ne uslo ve za da lji raz voj pla me nja če vi no ve lo­ze (Pla smo pa ra vi ti co la). Fe no fa za pre cve ta va nja je fa za kad su bo bi ce ve o ma ose tlji ve na in fek ci ju si vom tru le ži (Bo trytis ci ne rea).

Pre po ru ču je se pro iz vo đa či ma tret man vi no ve lo ze za su zbi ja nje pla me nja če ne kim od sle de ćih pre­pa ra ta:

­ a.m.fo se til alu mi ni jum + fol pet, pre pa rat Mi kal Flash u konc.0,3­0,4%

­ a.m.me ta lak sil + fol pet, pre­pa rat Ri do mil Gold Com bi 45 WG u konc.0,2­0,25%

­ a.m.man di pro pa mid + fol pet, pre pa rat Per ga do F 45 WG u ko­lič.2,5 kg/ha

­ a.m.man di pro pa mid + ba ka­rok si hlo rid, pre pa rat Per ga do C 25 WG u ko lič.4­4,5kg/ha

­ a.m.ame tok tra din + me ti ram, pre pa rat Ener vin u ko lič.2,5 kg/ha

Za za šti tu od pe pel ni ce vi no ve lo ze ko ri sti ti si ste mič ne pre pa ra te :

­ a.m.pen co na zol, pre pa rat To­pas 100 EC u konc. 0,04%

­ a.m.me tra fe non, pre pa rat Vi­van do u konc. 0,015­0,02%

­ a.m.flu o pi ram + te bu ko na zol, pre pa rat Lu na ex pe ri en ce u konc 0,035­0,04%

Za za šti tu od si ve tru le ži pro iz vo­đa či mo gu do da ti ne ke od sle de ćih pre pa ra ta:

­ a.m.pi ra klo stro bin + me ti ram, pre pa rat Ca brio Top u konc. 0,15­0,2% (si va tru lež i pla me nja ča)

­ a.m.bo ska lid, pre pa rat Can tus u ko li či ni od 1­1,2 kg/ha (si va tru lež i pe pel ni ca)

­ a.m.ci pro di nil + flu di ok so nil, pre pa rat Switch 62,5WG u ko lič. 0,6­0,8 kg/ha

Za šti ta ja bu ke

Ja bu ka se na la zi u fa zi preč nik plo da do 40 mm; plo do vi us prav ni –„T“ fa za (74 BBCH).

U to ku je kri ti čan pe riod za kon tro­lu pi lje nja lar vi I ge ne ra ci je ja bu ki nog smo tav ca (Car po cap sa po mo nel la).

Vi zu el nim osma tra njem za sa da ja bu ke uoča va ju se sve že po lo že na ja ja, ja ja sta ra ne ko li ko da na i po­je di nač na ja ja sa “cr nom gla vom”, pred pi lje nje, kao i po ku ša ji ubu še­nja

Pre po ru ču je se pri me na ne kog od na ve de nih in sek ti ci da:

­ Co ra gen ( a.m. hlo ran tra ni­

li prol) 0,02 % ili Imi dan (a.m. fo­smet) 0,2% ili Calypso SC 480 (a.m. ti a klo prid) 0,02­0,03% ili Lan na te 90 (a.m. me to mil) 0,035­0,055%

Ovo ne delj nim pre gle dom pre­zi me log li šća ja bu ke (sor te Zlat­ni de li šes i Aj da red) sa lo ka li te ta Irig/Ku doš utvr đe na je pot pu na is pra žnje nost pse u do te ci ja glji­ve Ven tu ria ina e qu a lis, ta ko da je pre stao ri zik od pri mar nih in fek­ci ja.

U za sa di ma u ko ji ma su pri sut ni simp to mi pro iz vo đa či ma se pre po­ru ču je da na sta ve sa za šti tom ja bu­ke pro tiv ča đa ve pe ga vo sti li sta i kra sta vo sti plo do va ja bu ke u ki šnim pe ri o di ma u ci lju spre ča va nja ši re­nja se kun dar nih za ra za ko ni di ja ma glji ve.

U za sa di ma u ko ji ma je pri sut na pe pel ni ca (Po dosp ha e ra le u co tric­ha) i u na red nom pe ri o du na sta vi ti sa za šti tom ne kim od re gi stro va nih fun gi ci da.

Cr ve ni la ku ku ru za

Vi zu el nim pre gle dom use va mer­kan til nog ku ku ru za na te ri to ri ji RC Po ža re vac re gi stro va li smo po ja vu pr vih ima ga ci ka de Rep ta lus pan ze ri (Auc he no rrhyncha, He mip te ra) ko ja pro zro ku je cr ve ni lo na ku ku ru zu ta­ko što si sa njem so ko va iz ku ku ru za, uba cu je u će lij ski sok bilj ke do ma­ći na fi to pla zmu ­ Stol bur fi to pla zma (Mol li cu tes, Pro karyotae)

Za šti ta pa pri ke

Pre gle dom use va pa pri ka na te­re nu je usta no vlje no da se bilj ke na la ze u fa zi od 4 do 9 i vi še li­sto va.

Ne sta bil no vre me ko je se na­ja vlju je za na red ni pe riod po go do­va će in fek ci ji od stra ne pro u zro ko­va ča bak te ri o zne pe ga vo sti pa pri­ke (Xant ho mo nas axo no po dis pv. ve si ca to ria), te se pre pa da vi na ili

na vod nja va nja pre po ru ču je pre ven­tiv ni tret man use va sa pre pa ra ti ma na ba zi ba kra.

Bak te ri o ze na pa pri ci

Na lo ka li te tu Glo žan in du strij ska pa pri ka iz se me na na la zi se u fa zi od pet do de vet raz vi je nih li sto va (BBCH 15­19).

Vi zu el nim pre gle dom use va pa­pri ke re gi stru je se pri su stvo simp­to ma bak te ri o zne pe ga vo sti li sta i kra sta vo sti plo do va pa pri ke (Xant­ho mo nas euve si ca to ria), na 5% bi­lja ka.

Simp to mi su pri sut ni na sta ri jem li šću u vi du vla žnih pe ga ne pra vil­nog ob li ka, okru že nih hlo ro tič nim ore o lom, sa ma snim od sja jem. Vre me nom se pe ge ši re i spa ja ju a obo le lo tki vo se lo mi i is pa da.

S ob zi rom na pred vi đe no ne sta­bil no vre me sa pa da vi na ma, ra di spre ča va nja ši re nja pe ga na mla do li šće, neo p hod na je pre ven tiv na za­šti ta pa pri ke ne kim od re gi stro va nih bak te ri ci da :

­ Fun go hem –SC (ba kar­hi drok­

sid) 0,4­0,6%­ Champ DP (ba kar­hi drok sid) 2

kg/ha

Za šti ta krom pi ra

Na te ri to ri ji RC No vi Sad use vi krom pi ra na la ze se u fa zi od 9 i vi še li sto va raz vi je no do fa ze pu no cve­ta nje (BBCH 19­65).

Vi zu el nim pre gle dom use va krom pi ra re gi stro va no je pri su stvo simp to ma pla me nja če (Phytophtho­ra in fe stans). U pro te klih ne de lju da­na bi lo je po volj nih uslo va za ostva re­nje in fek ci ja. Pre po ru ču je se pri me na ne kog od sle de ćih fun gi ci da:

­ Ri do mil Gold MZ 68­WG, Ali­jan sa (man ko zeb+me ta lak sil­M) 2,5 kg/ha

­ Ac ro bat MZ­WG (man ko zeb+di­me to morf) 2­2,5 kg/ha

Ta ko đe, re gi stro va no je i pri su­stvo cr ne pe ga vo sti krom pi ra (Al­ter na ria so la ni) na li sto vi ma. Na ve­de ni fun gi ci di za su zbi ja nje pla me­nja če re gi stro va ni su i za su zi ja nje ovog pa to ge na.

Na te ri to ri ji RC Pan če vo use vi krom pi ra se na la ze u fe no fa zi od 9 i vi še li sto va raz vi je no do fe no fa ze pu nog cve ta nja (BBCH 19­65).

Vi zu el nim pre gle dom use va re gi­stro va ni su simp to mi pro u zro ko va ča pla me nja če krom pi ra (Phytophtho ra in fe stans), simp to mi pro u zro ko va ča cr ne pe ga vo sti (Al ter na ria so la ni),

kao i pri su stvo lar vi krom pi ro ve zla­ti ce (Lep ti no tar sa de ce mli ne a ta).

Simp to mi pla me nja če krom pi ra (Phytophtho ra in fe stans) uoča va ju se na li sto vi ma u vi du vo de na stih ne kro tič nih pe ga. Vi zu el nim i la bo­ra to rij skim pre gle dom utvr đe na je be li ča sta pre vla ka na na li či ju li sta ko ju či ne ko ni di je i ko ni di o fo re ove glji ve.

Simp to mi cr ne pe ga vo sti (Al ter­na ria so la ni), u vi du pe ga uoče ni su na do njem, sta ri jem li šću krom pi­ra. Pe ge su u po čet ku sit ne i per­ga ment ne, a ka sni je po sta ju mr ke, cr ne, kru žne ili oval ne. Oko pe ga na li stu se ja vlja hlo ro za.

S ob zi rom da se na sta vlja ju po­volj ni uslo vi za raz voj ovih bilj nih pa to ge na pro iz vo đa či ma se pre po­ru ču je he mij ski tret man ne kim od sle de ćih fun gi ci da:

­ Ac ro bat MZ­WG (a.m. man ko­zeb + di me to morf) 2­2,5 kg/ha

­ Con sen to (a.m. pro pa mo karb­hi dro hlo rid +f ena mi don) 1,67­2 l/ha

­ Ri do mil Gold MZ 68­WG (a.m. man ko zeb + me ta lak sil­M) 2,5 kg/ha

­ Ni jan sa WG (a.m. pro pi neb) 1,5­1,8 kg/ha

­ Qu a dris ( a.m. azok si stro bin) 0,75 l/ha

U ci lju su zbi ja nja krom pi ro ve zla­ti ce pre po ru ču je se pri me na ne kog od sle de ćih pre pa ra ta:

­ Ac ta ra 25 WG (ti a me tok sam) 60­70 g/ha

­ Calypso 480 SC (ti a klo prid) 0,1 l/ha

­ Con fi dor 200 SL (imi da klo prid) 0,2­0,3 l/ha

­ Mo spi lan 20­SG (ace ta mi prid) 0,2­0,25 kg/ha

8 17. jun 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Simp­to­mi­pla­me­nja­če­vi no ve lo ze na li stu

Ja ja ja bu ki nog smo tav ca pred pi lje nje i po ku ša ji ubu še nja

Sta­nje­vo­ćar­skih,­po­vr­tar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Simp to mi bak te ri o ze na pa pri ci

Pla­me­nja­ča­na­li­stu­krom­pi­ra

917. jun 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Svo je zna nje iz agro no mi­je, Ra din ča nin Pe­tar­ Igrić­(69) je na kon vi še go di šnjeg

ra da na de part ma nu za za šti tu bi­lja pri Po ljo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du sta vio u slu žbu vo­đe nja po ro dič nog ga zdin stva. Bi lo je to po lo vi nom de ve de se tih go­di na pro šlog ve ka, a na po čet ku ovog, oče vim sto pa ma kre nuo je i sin Jo van ko ji, isti ni na vo lju ni­je za vr šio Po ljo pri vred ni, ali je ste Ma šin ski fa kul tet.

­ Zna nje ko je smo ste kli ko ri sti­mo za una pre đe nje sop stve nog ga­zdin stva. Kao agro nom ja mo gu da po nu dim ko ri stan sa vet i lek ci ju iz za šti te i dru gih obla sti po ljo pri vre de, dok je sin struč njak za me ha ni za ci­ju. Za pro fe si o nal nom ka ri je rom u obla sti u ko joj smo se ško lo va li ne ža li mo, a od lu ku da se vra ti mo se­lu do ne li smo, sva ki u svo je vre me, hlad ne gla ve i ra ci o nal no, ka že Pe tar uz na po me nu da ne ma ni šta lep še od ra da na sop stve noj ze mlji i una­pre đe nja ono ga što se u ama net do­bi je od pre da ka.

Ni ko me ni je la ko

Ipak, ži vot od po ljo pri vre de, pod­vla či Pe tar, ni ka da ni je bio lak. Ra ni­je, dok je dr ža va sta ja la iza po ljo pri­vre de naj ve ći deo te ži ne svo dio se na fi zič ki na por, ko ji je u go di na ma ka da je dr ža va di gla ru ke od svog “stra te­škog sek to ra” pre ra sla u hro nič ni ne­do sta tak nov ca ko ji je osta vio du bok rez u po sr nu lom srp skom agra ru.

­ Moj otac je imao 17 ju ta ra ze­mlje, ali je bra ta i me ne je sa tim ško lo vao lak še ne go što sam ja to us peo sa svo jom de com sa 50 ju ta­ra. Pri ča je ve ru jem sta ra, mno gi ma mo žda i ne ve ro vat na, po seb no oni­ma ko ji su vr lo kiv ni na so ci ja li stič­ki re žim, ali to je isti na. Mi tre nut no ima mo i 50 ju ta ra u aren di, ra di mo od ju tra do mra ka, ali još uvek ne ži vi mo ona ko ka ko se ne ka da ži ve­lo sa ma njim po se dom, pri ča Igrić. ­ Re pro ma te ri ja li, go ri vo i sve dru go ide go re, ima li smo ne ko vre me sub­ven ci je ko je ni su bi le ra dov ne, ali su ipak ne če mu vre de le, pa su i to po­če li da sma nju ju, kao što je po zna­to, o ce nov noj klac ka li ci i ne do sta tu ra ču na i da ne go vo rim. To sve ide sti hij ski i za vi si od či ta vog ni za fak­to ra ko ji ni su sa mo ve za ni za po ljo­pri vre du pa u to me i na la zi mo ko ren

pro ble ma. Ima ih ko ji go vo re da ni ono što je na ka da bi lo ni je mo gu će sve sti sa mo na po ljo pri vre du. Ne ka to bu de i tač no, sa mo tre ba na po me­nu ti da je taj ne po ljo pri vred ni uti caj išao na do bro, a da nas go to vo is klju­či vo na lo še.

Upr kos svim pro ble mi ma, Pe tar je sve stan da dr ža vu za gla vlje nu u tra­ni zi ci ji ni je ni ma lo la ko vo di ti. Mno­go je pro ble ma, mno go hte nja, a ma lo re še nja. Ipak, is ku stva dru gih, sma tra, tre ba mak si mal no ko ri sti ti, po seb no uko li ko su ona pri hva tlji va i za do ma će uslo ve.

­ Sma tram da dr ža va tre ba da utvr di pre ci zni je pa ri te te, a ako tre­ba i da pre pi še ne či ji već po sto je ći za kon ako je on do bar i ako je pri­men ljiv na nas. Za što bi mi iz mi šlja li to plu vo du ka da je to svet već ura dio za nas. Do bre za ko ne ima ju Dan ci, ali i Slo ven ci ko ji su nam bli ži. Re ci­mo, od la ze ći u Ko men du ima li smo pri li ku da vi di mo i to da dr ža va ma­le po ljo pri vred ni ke, do 20 hek ta ra u pot pu no sti sub ven ci o ni še, oni do 100 hek ta ra pla ća ju do bar po rez, a oni pre ko 100 hek ta ra još ve ći. Ta ko su po ljo pri vred ni ci za šti će ni, a dr ža­va ubi ra do bar pri hod. Ka ko je kod nas? Mi ima mo ša ku lju di ko ji dr že ve li ke ko li či ne ze mlje u svo jim ru ka­ma, ni ko ne po sta vlja pi ta nje ka ko su oni do šli do to li kog ima nja, a o to me da li su do bro opo re zo va ni i da ne go vo rim. Ra din ci re ci mo ima ju 2.000 hek ta ra, to je ma li atar. Sad vi za mi sli ti ka ko će to iz gle da ti ka da je dan tajk nu ku pi re ci mo eko no mi­

ju i ka da oni sit ni ji ko nač no ne sta nu. On da će mo ne sta ti mi sred nji, a ako i op sta nu, ve li ki će mo ra ti da se do­go vo re sa naj ve ćim, na rav no ona ko ka ko nje mu od go vo ra, jer sa ga zdom u su šti ni ne ma do go vo ra, sa mo pre­go vo ra, ja san je Pe tar.

Ne­ma­gu­žve­na ora ni ca ma

Svo je vre me no, Igri ći su ima li i svi nje i bi ko ve u slo bod nom to vu. Ima li su i svo je kup ce, sa ra đi va li su i sa “Mi tro som” u nej go vim po­sled njim da ni ma, da bi na kra ju ras­pro da li i sto ku i me ha ni za ci ju za tov bi ko va. Tre nut no, na svo joj ze mlji, Igri ći se ju so ju, ku ku ruz i pše ni cu. Po ski da nju pše ni ce, ze mlja se spre­ma za pro leć nu se tvu ku ku ru za, ka­da se ski ne so ja, u op ti mal nom ro ku se se je i pše ni ca, ta ko da na ora ni­ca ma Igri ća ni ka da ne ma gu žve i bi lo ka kve po me te nje.

­ Sin i ja od ra di mo sve. Je dan vo zi kom bajn, dru gi vo zi ro bu na si lo se. Od se me na se je mo sva šta, ne ma mo ne ko po seb no pra vi lo. Pše ni ca obič­no ide KWS, ku ku ruz Pi o nir, LG i dru­go i sa svim obič no do bro pro đe mo. So ja nam je naj ne zgod ni ja, a pri no si mo gu da bu du ne ve ro vat no raz li či ti od ju tra do ju tra. Sa pe še ni com smo pre šli pet to na po ju tru, po sled nje dve tri go di ne je ta ko i za do volj ni smo, a ku ku ruz ima vr hun ski pri nos ta ko đe. Te dve kul tu re su sta bil ne, po pri no su i kva li te tu, ali sa ce na ma ni ka ko ne mo že mo bi ti si gur ni ni za­do volj ni. Sve što se tru di mo ne sta ne u kal ku la ci ji sa ce na ma, a to ni je do­bro, na po mi nje Igrić.

Ova či nje ni ca ne mi nov no se od­ra ža va i na kva li tet me ha ni za ci je ko jom se ze mlja ob ra đu je. Ma ši ne su do bre u onoj me ri u ko joj Igri ći ume ju da po pra ve, una pre de i ure­de. Me ha ni za ci ja se stal no ob na vlja, re mon tu ju je kad god za tre ba pa se, upr kos pro ble mi ma sa ko ji ma se su­o ča va ju, ipak sna la ze.

­ Ni je la ko po ljo pri vred ni ci ma, po seb no oni ma ko ji ne mo gu sa mi se bi da opra ve ma ši ne. Ve li ki je to iz da tak, po seb no ako uz me te u ob­zir da su sve na še ma ši ne ma hom to li ko sta re da se do de lo va ili te ško do la zi ili su oni, ako ih već i ima, do­tra ja li. Ako go vo ri mo o no vim ma ši­na ma, opet ima mo pro ble me, jer su de lo vi sku pi i če sto ih je ne mo gu će la ko na ći. Sre ća pa se moj sin od lič­no raz u me u elek tro ni ku i ma šin stvo, mo že sva šta da ura di i na pra vi pa se do pu nju je mo, ja san je Pe tar.

Tre ba bi ti deo za jed ni ce

Kao Ra din ča nin ko ji je ostao ve ran svom se lu, Pe tar Igrić, kad i ko li ko mo že, po ma že Fud bal ski klub, kao i dru ge ko ji mu se obra te za po moć. Bio je svo je vre me no pred sed nik Lo­vač kog dru štva i Cr kve nog od bo ra, a sma tra da čo vek ni ka da ne tre ba da pre ki ne ve ze sa sre di nom u ko joj je po te kao, bez ob zi ra da li u njoj još ži vi i ra di. Oba ve za da se po mog ne dug je ko ji se is pla ću je ka ko zbog pre da ka, ta ko i zbog po to ma ka.

­ Ja imam i unu ka ime nja ka. On ide u vr tić i sve što ra dim či nim zbog nje ga. Ži vot na se lu ni je lak i sa mo ono li ko ko li ko se svi sku pa po tru di mo mo že mo ga uči ni ti lak šim i bo ljim. Ako se sla že te, ako se do go vo ri te sa lju di ma, on da po sao ide na pred i svi­ma je do bro. To kokm pro te klih go­di na, dok sam bio na če lu Lo vač kog dru štva, na pra vi li smo vo li je ru, ure­di li oba lu iza do ma i mno go to ga. Za to vre me pro me ni lo se i se lo. U toj pro me ni smo i mi uče stvo va li, po ma­ga li smo Me snu za jed ni cu, ško lu i či­ni li sve ka ko bi nam svi ma bi lo bo lje. Ni je ni bit no ko li ko se ura di, bit no je ko li ko su lju di sprem ni da da ju se be, ali uvek po sto je i fak to ri ja či od vas na ko je pro sto ne mo že te da uti če te, ja san je Igrić.­ S.­Lap­če­vić

VE LI KI RA DIN CI­•­U­PO­SE­TI­PE­TRU­IGRI­ĆU

Tre­ba­ko­ri­sti­ti­svo­je­i­tu­đe­zna­nje-­Dr­ža­va­tre­ba­da­utvr­di­pre­ci­zni­je­pa­ri­te­te,­a­ako­tre­ba­i­da­pre­pi­še­ne­či­ji­već­po­sto­je­ći­za­kon­ako­je­on­do­bar­i­ako­je­pri­men­ljiv­na­nas.­Za­što­bi­mi­iz­mi­šlja­li­to­plu­vo­du­ka­da­je­to­svet­već­ura­dio­za­nas.­Do­bre­za­ko­ne­ima­ju­Dan­ci,­ali­i­Slo­ven­ci­ko­ji­su­nam­bli­ži.­Za­što­on­da­ne­pri­hva­ti­ti­ono­što­vre­di,­pi­ta­se­Pe­tar­Igrić

Na se lo se vra tio svo jom vo ljom

­ Na se lo sam se vra tio svo­jom vo ljom, po sle vi še go di­šnjeg ra da na Po ljo pri vred nom fa kul te tu. Le po je to i zva nje i ka bi net, ali ako ste od ra sli na nji vi i ako su ora ni ce ono što vas za i sta is pu nja va, on da je sa svim lo gič no da im uz vra ti te sa lju ba vlju i da im se vra ti te. Da sa da sve vra tim, isto bih ura dio i ve ro vat no bih i ra ni je sve osta vio i do šao u Ra din ce. Isto sa ve tu jem i si nu i on se sam nom sla že. Ov de je slo bo­da, ov de se svoj ga zda i ov de na li cu me sta vi di te šta ume te i ko li ko ume te. Upr kos sve mu, još uvek imam do bra po znan­stva na Po ljo pri vred nom fa kul­te tu, po ma žem na šim mom ci­ma i de voj ka ma ko je ho će da upi šu ili im ne što tre ba iako mo ja ge ne ra ci ja po la ko od la­zi u pen zi ju, pri ča Pe tar Igirć i go vo ri: ­ Je di no u ovom po­slu ne ma pen zi je. Ba vio sam se spor tom, igrao od boj ku, tr čao, ali ni šta ta ko čo ve ka ne dr ži vi­tal nim ko li ko po ljo pri vre da.

Pe­tar­Igrić

De da, sin i unuk

Igri­ći­su­sa­mi­svo­je­ga­zde:­Sa­mi­se­ju­sa­mi­i­ža­nju

Mi­ni­stri­ni­šta­ne mo gu sa mi

­ Uko li ko za i sta ho ce da na­pre du je, ova dr ža va mo ra da bi ra mi ni stra po ljo pri vre de sa do brim zna njem i is ku stvom. Struč ni lju di mo ra ju ko nač no da za u zmu svo je me sto. Ne mo že­mo oče ki va ti da mi ni star ima i is ku stva u po ljo pri vre di, ali mo­ra oko se be oku pi ti i lju de po­ljo pri vred ni ke, sa bo ga tim is ku­stvom, pra ve do ma ći ne. Zna te ka ko, ja sam bio i na fa kul te tu, stu di rao sam i ra dio na jed nom i znam da, uko li ko že li te to, ako osta ne te na post­di plom skim stu di ja ma kad­tad mo ra te dok­to ri ra ti i za po če ti ta kvu ka ri je­ru. Me đu tim, to još uvek ni je znak da su ta kvi lju di spo sob ni da bu du mi ni stri, da prak tič no or ga ni zu ju agrar. Oni ne mo gu sa mi i to ga mo ra ju bi ti sve sni, ka že Pe tar Igrić.

Za tre ću po re du Fi ja ke ri ja du u La ćar ku, kao me sto tak mi če nja bi lo je sprem no igra li šte kod

se o ske ško le. Za ovaj do ga đaj se or­ga ni za to ri, lju bi te lji ko nja i me šta ni, odav no pom no pri pre ma ju. Jer, fi ja­ke ri ja da je jed nom go di šnje i ta da im u go i ste do la ze ko nja ri iz ce le Sr bi je pa se va lja do bro pri pre mi ti.To što do­ma ći ni ne uče stvu ju u tak mi čar skom de lu fi ja ke ri ja de tra di ci ja je, pa im je za da tak da bu du do bri do ma ći ni. La­ćar ci su to po tvr di li i ovog pu ta.

Za ka za na za 12. jun po sle pod ne, 3. Fi ja ke ri ja da u La ćar ku je da ni­ma pre tog da tu ma bi la pre o ku pa­ci ja čla no va Ko njič kog klu ba “Sta ri fi ja ker” ko ji su ma ni fe sta ci ju or ga­ni zo va li u sa rad nji sa me snom za­jed ni com i la ća rač kim udru že nji ma že na. Trud i rad ni su bi li uza lud, jer se oku pi lo vi še od 40 od ga ji va ča ra­snih ko nja ra di vo žnje, po ka zi va nja ve šti na i tak mi če nja.

Fi ja ker svu da stig ne

Je dan od onih ko ji ne iz o sta ju na fi ja ke ri ja da ma je mla di Vu ka šin Ra­kić. Do šao je čak iz Obre nov ca, član je ta mo šnjeg Sport skog Ko njič­kog klu ba “Obre no vac”. Mla dić je tri go di ne ak ti van u klu bu, uče stvu je u svim di sci pli na ma vo žnje za pre ga i ima broj ne pe ha re.

­ Ov de sam ko rekt no vo zio, ni­sam se pla si rao me đu naj bo lje, ali se na dam da ću to us pe ti dru gi put – ka že Vu ka šin.

U La ća rak je do šao sa ocem, bra­tom Mi trom i dru ga rom Ni ko lom. Ko njar stvo im je po ro dič na lju bav, ima ju 12 či sto krv nih li pi ca ne ra, a da ta ko bu de Vu ka ši no va je za slu­ga. On je, tvr di nam, na go vo rio oca da ku pi ko nje i že lja mu se ostva ri la pre tri go di ne. Od ta da idu re dov no na fi ja ke ri ja de i dru že nja, tak mi če se i upo zna ju sa dru gim tak mi ča ri­ma.

Mno go du ža po ro dič na tra di ci­ja ko njar stva je u po ro di ci Mi le ta Cvje­ti­ća­ni­na iz Pe tro va ra di na. Ko­nje su dr ža li Mi le to vi pra de do vi i de de, a on kao gla va po ro di ce na­sta vlja tu lju bav i pre no si je na si­na Ni ko lu. Ov de su njih dvo ji ca sa če ti ri li pi ca ne ri ma i po ni jem, a on im je po put ma sko te. Tak mi či li su se otac i sin, a mla dji Cvje ti ča nin je osvo jio na gra du u vo žnji dvo pre ga u re vi jal nom de lu ove fi ja ke ri ja de.

Otva ra ju ći Fi ja ke ri ja du u La ćar ku pred sed nik KK “Sta ri fi ja ker” Mi ro­slav­Te­o­do­sić je po že leo uče sni ci­ma uspeh u tak mi če nju i fer tak­mi če nje, o če mu je bri nuo vi šeč la ni su dij ski od bor.

Re đa la su se tak mi če nja: dvo­preg, če tvo ro preg, vi še preg, naj­bo lji ko nji, naj bo lja opre ma i pri kaz ve šti na mla dih na da ko njar stva La­ćar ka.

Naj bo lji ma pe ha ri

Naj bo lji u vo žnji dvo pre ga bio je Akoš Be re nji iz Ka nji že. Dru go me sto za u zeo je Mi­lan­Đur­đe­vić iz Pe ći na ca, a tre ći u toj di sci pli ni je bio Mi­len­ko­Ra­da­ko­vić iz Sur či na.

U vo žnji če tvo ro pre ga naj bo lji je bio Mi­loš­Plav­šić iz Do ba no va­ca, dru go me sto pri pa lo je Mi la nu Đur­đe­vi­ću iz Pe ći na ca, a tre ći je bio Mi len ko Ra da ko vi ću iz Sur či na.

Dvo preg su vo zi la re vi jal no de­ca, a naj bo lje ve šti ne su po ka za li Mi lan Đur đe vić, Ni ko la Cvje tin ća nin i Mi tar Ra kić, U re vi jal noj vo žnji če­tvo ro pre ga naj u spe šni ji su bi li Mi loš Plav šić, Jo vi ca Mi­li­vo­je­vić i Mi len­ko Ra da ko vić.

Sve u sve mu bi la je ovo pra va sve ča nost za lju bi te lje ko nja, za­pre ga i ko njič kog spor ta ko ja je oku pi la broj ne po se ti o ce. I vi še od to ga jer su se kao po dr ška pro gra­mu ma ni fe sta ci je uče stvo va le že ne iz La ćar ka sa svo jim ru ko tvo ri na­ma. Čla ni ce Udru že nja “Đur đe vak” su do ne le ruč ne ra do ve i ko la če, pi ća, isto su uči ni le i čla ni ce Udru­že nja že na MZ La ća rak, kao i vi še onih ko je ni su učla nje ne a ba ve se ruč nim ra do vi ma.

Pa zar ru ko tvo ri na Du­ši­ca­Pa­prić­ra di de ku paž če­

ti ri go di ne i uglav nom ga ra di sa sal ve ta ma. Pro da je osli ka ne ku ti ji ce za na kit, kor pi ce za hleb, tac ne i sve

dru go šta lju di tra že. Ni je za po sle na pa joj je to ho bi, a ra di sa mo stal no. Po ja vlju je se na ma ni fe sta ci ja ma a na fi ja ke ri ja du je do ne la deo ura­đe nih stvar či ca od de ku pa ža.

­ Lju di se baš ne in te re su ju mno­go za de ku paž, ali ću ja i da qe da ga ra dim i ta ko is pu nim vre me i svo ju du žu. Pro dam po ne što na ma ni fe­sta ci ja ma ili pre ko in ter ne ta, ra dim ne koj po zna ni ci i to mi je do volj no – pri ča Du ši ca.

De ku paž ni je ni šta kom pli ko va­no, sva ko ko ho će d ana u či mo že da to vi di pre ko in ter ne ta. Za ovu 29 – go di šnju že nu i maj ku dve de­voj či ce de ku paž je ne što či me is pu­nja va dan, za o ku plja pa žnju ka da je u pos be nom sta nju.

­ Ra dim uglav nom no ću ka da sve sre dim po ku ći. Tu ne ma taj ni ali sva ko ko se tim ba vi ima svo je spe ci fič no sti u ra du de ku pa ža. Mo ja je ru sti ka, ne u tral ne spe ci fič ne bo je pred me ta. Vo lim da ra dim za de cu, za njih ra dim čet ke, ra mo ve, ku ti ji­ce za na kit, za olov ke. Po seb no za­do volj stvo mi či ni ose ćaj ka ko de te re a gu je kad do bi je po klon i za to ne ža lim tru da – pri ča ova me štan ka.

Ima na nje nom štan du ve ša li ca za kr pe, pod me ta ča, ku ti ja i ku ti ji ca za sit ni ce, ku ti ja za knji ge, kor pi ce, sveć nja ci či ni ji ce i slič no. Ru ko tvo ri­ne uglav nom po kla nja, ra di i na ru­kvi še od de ku pa ža a ure di la je i jed­ne ja pan ke tom teh ni kom. Dr ve ni deo je sre di la i na le pi la de talj od de ku pa ža. Ova mla da že na je čak i na me štaj ti me ukra ša va la.

Na istom štan du je iz lo ži la svo­je ko la či će Ma­ri­na­Vla­di­sa­vlje­vić.­Ona pra vi spe ci jal ne me de nja ke – ima ih u ra znim ob li ci ma i za sva­ku pri li ku, a naj vi še se tra že oni za

za lju blje ne. U ob li ku sr ca su, cr ve­ni i le po upa ko va ni. Dok ko nji ju re ze le nom tra vom igra li šta i osva ja ju pe ha re, one hla ve svo je pro iz vo de i dru že se. Tu je i Dra gi ca Ilić ko ja pro da je spe ci jal ne ori ga mi ukra se po ko ji ma je već po zna ta u oko li ni. Ona od sit nih pa pi ri ća pra vi sve što ne ko smi sli, a kao i svi dru gi uče­sni ci pro gra ma do šla je da upot pu ni fi ja ke ri ja du ko ju or ga ni zu je ko njič ki klub.

Klub vred nih lju di

Ko njič ki klub “Sta ri fi ja ker” osno­van je pre ne što vi še od tri go di ne, oku plja me šta ne La ćar ka, lju bi te lje ko nja i fi ja ke ra, ali i po klo ni ke ovog spor ta iz Srem ske Mi tro vi ce i Ku­zmi na. Čla no vi se tak mi če, idu na fi ja ke ri ja de u dru ga me sta i osva ja­ju pe ha re. Na sve ča no sti u La ćar ku Že­li­slav­Moc­ko, pot pred sed nik KK

“Sta ri fi ja ker”, na bra ja ka ko su ove go di ne uče sni ci do šli iz Pe ći na ca, Do ba no va ca, Ši da, Ru me, iz Ka nji­že, Obre nov ca i uda lje ni jih gra do va i se la. I La ćar ci idu na nji ho ve fi ja­ke ri ja de. To je pri li ka da vla sni ci ko­nja po ka žu ka kva gr la ima ju, ka kvu opre mu su na ba vi li, ka kva ode la no se i da se, na kra ju, le po dru že.

Ima na de za ko njar stvo

Ove go di ne or ga ni za to ri Fi ja ke ri­ja de u La ćar ku uve li su no vi nu u pro gram, is ti če ­ Lu­ka­ Te­o­do­sić, član KK “Sta ri fi ja ker”. Od lu či li su da na gra de vi še de se ti na ma li ša na pe­ha ri ma, ma ji ca ma, pla ke ta ma i to sa po seb nim raz lo gom.

­ Ho će mo da ko njič ki sport ima po mla dak. To su mla de na de ko njič­kog spor ta La ćar ka. U na šem klu­bu ima mo mom ke iz vi še me sta, ali ne ma mo de cu da vo ze, sma tra mo da će mo ih na ovaj na čin mo ti vi sa ti ­ ka že Te o do sić.

Me sna za jed ni ca La ća rak je po­dr ža la ini ci ja ti vu Ko njič kog klu ba „Sta ri fi ja ker" i sta la iza tre će Fi ja­ke ri ja de. Jer, ma ni fe sta ci je ko je do­pri no se pro mo ci ji se la ni ka da ni su su vi šne.

Tekst:­S.Đa­ko­vić Sli ke:­Sl.­Nik­šić

10 17. jun 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

LA ĆA RAK •­ZA­PIS­SA­FI­JA­KE­RI­JA­DE

Ra sni ko nji sim bol rav ni cePe­ha­re­su­po­ne­li­naj­bo­lji­i­naj­ve­šti­ji:­u­vo­žnji­dvo­pre­ga­Akoš­Be­re­nji­iz­Ka­nji­že,­Mi­lan­Đur­đe­vić­iz­Pe­ći­na­ca­i­Mi­len­ko­Ra­da­ko­vić­iz­Sur­či­na.­U­vo­žnji­če­tvo­ro­pre­ga­osva­ja­či­na­gra­da­su­­Mi­loš­Plav­šić­iz­Do­ba­no­va­ca,­Mi­lan­Đur­đe­vić­iz­Pe­ći­na­ca­i­Mi­len­ko­Ra­da­ko­vi­ću­iz­Sur­či­na

Vu­ka­šin­Ra­kić­iz­Obre­nov­ca­

Pe­ha­ri­po­bed­ni­ci­ma

Akoš­Be­re­nji­naj­bo­lji­vo­zač­dvo­pre­ga

Udru­že­nje­Đur­đe­vak Te­zga­Udru­že­nja­že­na­MZ­La­ća­rak­

1117. jun 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Već petnаest godinа porodicа Dušаnа i Je le Sаrаč ži­vi u čuvаrnici nа sаvskom

nаsipu kod Lаćаrkа. Tа kućа im je zаmenilа dom ko ji su iz gu bi li dаvno u oko li ni Slаvonske Po že ge. De ve­de se tih godinа pro šlog vekа morаli su sа svog stаrog ognjištа dаlje ­ nа krаjnji is tok Re pu bli ke Hrvаtske, а kаsnije u Sr bi ju, u Srem. Od tаdа su čuvаri nаsipа u okvi ru jed­nog ovdаšnjeg vo do pri vred nog preduzećа. U čuvаrnici ži ve, rаde, obrаđuju okol nu ze mlju, bаštu, dr­že domаće ži vo ti nje. Tu le tu ju i zi­mu ju.

Uz krov nаd glаvom u ovoj ku ći udаljenoj vi še kilometаrа od centrа Lаćаrkа, imаju stru ju, mo bil ni te le­fon im je vezа sа sve tom, а doskorа je to bilа sаmo rаdio stаnicа. Kаžu, ov de im ži vot ni je nimаlo loš.

Čuvаr nаsipа je u stvаri glаvа po ro di ce Nikolа Sаrаč. Zа vre me ove nаše nenаjаvljene po se te on je bio nа po slu. U obilаsku i prаćenju

stаnjа nа te re nu je bio, to su mu svаkodnevni zаdаci. Pod kro vom ku će “nа dvа vodа” sаgrаđenoj zа po tre be smeštаjа uprаvo čuvаrа nаsipа po red Ni ko le ži vi sin Dušаn

Jelа i nji hov sin Nikolа. Mаjkа i sin su dežurаli kod ku će jer, pričаju nаm, ne sme ju nikаdа dа je ostаve bez lju di. Tаkаv je pro pis. Ali, sin je po čeo nedаvno sаmostаlni posаo tаko dа su de žur ni nа čuvаrnici su­pru žni ci Sаrаč.

­ Ov de zаistа ne prolаzi mno go lju di, аli mi smo nаvikli dа ži vi mo kаko morаmo. Ži vot je snаlаženje. U nаbаvku idem kolimа, bi ci klom ili pe ške. Kućа nаm je oko dvа kilometrа udаljenа od po sled njih kućа u Lаćаrku, oko osаm kilometаrа pre či com smo udаljeni od centrа Srem ske Mi tro vi ce – nаbrаjа Jelа i ponаvljа kаko je nаviklа nа ži vot nа nаsipu.

Osim ovаcа Sаrаči dr že jаgаnjce, svi nje, ži vi nu. Pu ste ih nа nаsip one pаsu dа im ni čuvаr ni je potrebаn.

­ Vi di mo če sto fаzаne, bu de i srndаće, а sаdа imа rodа – kаže mlаđi Sаrаč.

Nа ži vot se ne žаle. Svetlа imаju, imаju te le vi zor, а kаdа ih nedostаje dru štvo, sed nu nа bi cikl i kre nu u po se tu prijаteljimа.

­ Dr žim mаlo bаšte, bаvim se ži­vi nom, tаko mi prolаze dаni. Kаd pozаvršаvаm dnev ne po slo ve dаn uve li ko odmаkne po seb no u se zo ni kopаnjа. Muž je nа te re nu, а jа sаm kod ku će ­ dodаje domаćicа Jelа.

Ov ce sаmi šišаju ili uz po moć komšijаmа, а ne znаju štа dа rаde sа vu nom. Sto ji im pokupljenа u ne koj de lu ku će, skupljа prаšinu jer je ni ko ne će. Kаd već pro đe dostа vremenа а ne is ko ri ste je spаle vu­nu. Dаli bi je, is ti če Jelа, zа pаre tek to li ko dа mo gu dаkupe so li zа ov ce.

­ Ovo je u ne ku ru ku vikendаški ži vot. Ustаjemo, nаmirivаmo i obаvimo po slo ve oko ku će. Pr­vo se bаvim ži vi nom, puštаm je iz kokošinjcа i hrаnjim. Pu stim ov ce, kuvаm ručаk, sаdim u bаšti kаo i svаkа drugа domаćicа. Kаd mi dru­štvo zаfаli odem do selа. Ži vi mo skrom no, аli le po ­ kаže Jelа i prаti nаs do vrаtа.

Dok mu odlаzimo Jelа obilаzi stаdo ovаcа. Le njo su se rаzvukle po ze le nim površinаmа nаsipа, tra ve ime do volj no, na do hvat ru­ke. Zаvoleli su Sаrаčevi ovo me­sto, blаgodeti pri ro de i ovаj po ziv od kogа ži ve pа ih či nje ni ca da su sme šte ni i ži ve u ku ći nа osаmi, gde ret ko ko na vra ća, nimаlo ne smetа.

Tekst: S. Đаković Fo to: M.M. - Z.V.

Jar kov ci su ma lo na se lje sme­šte no na fru ško gor skoj le snoj za rav ni, uda lje ni sve ga če ti ri ki­

lo me ta ra od In đi je. Pre ma po sled­njem po pi su iz 2002. go di ne, ovo se lo bro ji ne što vi še od 600 sta nov­ni ka ko ji se zbog kva li tet ne ze mlje ma hom ba ve po ljo pri vre dom. Sto­čar stvo, vo ćar stvo, ra tar stvo, po­vr tar stvo i sve po pu lar ni ji du van su pod jed na ko za stu plje ni u do ma ćin­stvi ma.

Ipak, jed no ga zdin stvo se raz li­ku je od osta lih, jer je ga zda ku će naj sta ri ji me šta nin ovog srem skog se la de ve de set dvo go di šnji Ste van Pa ri po vić ko ji se ceo svoj ži vot ba­vio po ljo pri vre dom. Pri ča sta ra go­to vo je dan vek, bi la je od li čan po­vod da de da Ste va za „Srem sku po­ljo pri vre du” evo ci ra uspo me ne na vre me na ka da je po sao na nji vi, bez me ha ni za ci je i sa vre me nih ma ši na, bio za i sta mu ko tr pan i te žak.

­ Ro đen sam 1925. go di ne, a 22. mar ta na red ne go di ne ću, ako bog da zdra vlja, na pu ni ti 92 go di ne. Po­ljo pri vre dom se ba vim otkad znam za se be i ni ka da se ni sam ba vio ni­jed nim dru gim po slom po či nje ­ pri­ču on i se ća se da su to kom ra ta pro te ra ni iz se la.

– Ka da je rat za vr šen vra tio sam se u Jar kov ce i na sta vio da se ba vim po ljo pri vre dom. U to vre me su svi ob ra đi va li ze mlju i uz ga ja li ku ku ruz

i pše ni cu, a do dat no uz to smo ima li i sto ku. Čak sam imao i vi no grad, ta ko da je sve bi lo po de đe no po slu, od ju tra do mra ka ­ ka že on.

­ Tek ka sni je smo ku pi li pr vi trak tor, pa je bi lo lak še ra di ti ­ na­vo di on, ali ka že da je već ta da bio „ma tor” i umo ran od po sla. Ra dio sam do mo je 73. go di ne i mi slim da mi je ta da bi lo do sta i nji ve i ra da.­Ina če, za vre me Ti to vog re ži ma je bi lo da le ko bo lje ne go da nas, bo lje se ži ve lo mo gao si da na pla tiš svoj pro iz vod. Ima li smo pu no ze mljo­rad nič kih za dru ga sa ko ji ma smo ra di li, a mo glo je le po da se ži vi od

po ljo pri vre de ­ ka že ovaj de ve de­set dvo go di šnji sta rac.

­ Opet, kad se se tim, sam rad ni­je bio lak jer se ora lo sa ko nji ma. Umeo sam za je dan dan da pre đem i do 30 ki lo me ta ra dr že ći plug. Po sle ka da su sti gli trak to ri, on da sam se ma lo od mo rio i lak še sam ra dio a mo gli smo da pla ti mo i nad ni ča re.

Kad su na stu pi le ma ši ne, bi lo je mno go lak še ne go u mo je vre me. Sad je za se lja ka sve druk či je, lak še i bo lje, jer me ha ni za ci ja ra di za nje ga. Ne mo­ra da se mu či, kao što smo mi mo ra li.

Ga zdin stvo po ro di ce Pa ri po vić su či ni li Ste va, nje go va su pru ga i

tri ćer ke. Na kon že ni ne smr ti, ko ja je pre mi nu la pre dva de set go di na i on je pre stao da se ba vi po ljo pri­vre dom. Ćer ke su se uda le, do bi le de cu, a je dan od unu ka je kre nuo de di nim sto pa ma.

­ Po ro dič nu tra di ci ju je na sle dio unuk, ko ji se uspe šno ba vi pro iz­vod njom du va na. Ima ne gde oko 66 ju ta ra ze mlje, što nje go ve, što u za ku pu. Po sao do bro ide, lju di se sve vi še od lu ču ju i kod nas u se lu da ga je du van, jer je da le ko is pla ti­vi ji od dru gih po ljo pri vred nih kul tu­ra ­ ka že Ste van i po ru ču je da se ne me ša u unu kov bi znis.

­ Oni su mla đi, pa met ni ji i vi dim da im do bro ide, pa ne ma po tre be da mu da jem bi lo ka kve sa ve te. Va­žno je sa mo da ra de i ne ma po tre be za se ki ra ci ju tvr di on.

Na kra ju raz go vo ra, upi tav ši Ste­vu za taj nu du go več nog ži vo ta, uz osmeh ka že da tre ba bi ti ume ren i ne pre te ri va ti ni u če mu.

–Ži veo sam je dan nor ma lan ži­vot, što je da nas go to vo ne mo gu­će, jer u tr ci za pa ra ma lju di žr tvu ju sve, a na kra ju iz gu be ono naj va žni­je­a to je zdra vlje.

M. Ba la ba no vić

JAR KOV CI • SE ĆA NJA STE VA NA PA RI PO VI ĆA- NAJ STA RI JEG PA O RA U SE LU

Ceo vek u po ljo pri vre di- Umeo sam za je dan dan da pre đem i do 30 ki lo me ta ra dr že ći plug. Po sle, ka da su sti gli trak to ri, on da sam se ma lo od mo rio i lak še sam ra dio a mo gli smo da pla ti mo i nad ni ča re - ka že 92-go di šnji Ste van Pa ri po vić iz Jar ko va ca

Jar kov ci, po ljo pri vred ni kraj Ste­van­Pa­ri­po­vić

LA ĆA RAK • PO RO DI CA SA RAČ ŽI VI OD NEO BIČ NOG PO SLA

Čuvаri nаsipа nа SаviLаik bi po mi slio: bi ti čuvаr nаsipа nа ne koj re ci i ni je tаko lo še, po seb no u dаnаšnje vre me: uz posаo i plаtu imаš krov nаd glаvom, а to što ži viš tаmo gde nemа lju di i što ču ješ svаki fi juk vetrа ili dolаzаk zi me do đe ti kаo od mor u pri ro di. Me đu tim, čuvаti nаsip je odgovorаn posаo

Jelа­sa­si­nom­Ni­ko­lomČuvаrnicа­nа­Sаvi

Naj­bli­ža­im­je­crpna­sta­ni­ca­

12 17. jun 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Azot ula zi u sa stav mno gih je­di­nje­nja­ ko­ja­ su­ zna­čaj­na­ za­ži­vot­bi­lja­ka.­Nu­kle­in­ske­ki­se­

li­ne,­pro­te­i­ni,­en­zi­mi­i­hlo­ro­fil­su­sa­mo­ne­ka­od­njih,­zbog­če­ga­se­azot­če­sto­ na­zi­va­ ,,po­kre­ta­čem"­ ras­te­nja­bi­lja­ka.­Kao­neo­p­ho­dan­ma­kro­e­le­ment­azot­uti­če­na­rast­sta­bla­ i­ko­re­na,­obra­zo­va­nje­li­sne­po­vr­ši­ne,­ot­por­nost­ bi­lja­ka­ pre­ma­ ne­po­volj­nim­ uslo­vi­ma­ spo­lja­šnje­ sre­di­ne­ i­bo­le­sti­ma,­ kva­li­tet­ pro­iz­vo­da­ i­ ve­o­ma­ če­sto­ pre­sud­no­ uti­če­ na­ pri­nos.­ Iz­ tog­ raz­lo­ga­azot­na­đu­bri­va­se re dov no pri me nju ju pri ga je nju ra­tar­skih­ i­ po­vr­tar­skih­ bi­lja­ka.­ Ve­ći­na­ga­je­nih­bi­lja­ka­od­li­ku­je­se­ve­li­kom­po­tre­bom­za­azo­tom­i­za­to­je­zna­čaj­no­ da­ su­ do­bro­ obez­be­đe­ne­ovim ele men tom u to ku ce le ve ge­ta­ci­je.­Na­ro­či­to­ve­li­ke­ko­li­či­ne­azo­ta­na­go­mi­la­va­ju­bilj­ke­ko­je­se­od­li­ku­ju­ve­li­kom­ve­ge­ta­tiv­nom­ma­som.

Usva ja nje azo ta

Bilj ke mo gu usva ja ti azot pre­ko­ ko­re­na­ i­ nad­zem­nih­ or­ga­na.­ U­obez­be­đi­va­nju­ bi­lja­ka­ azo­tom­ nje­go vo usva ja nje pre ko ko re na ima pre­sud­ni­zna­čaj­ [2].­Azot­ je­u­pri­ro­di­ pri­su­tan­ u­ raz­li­či­tim­ ob­li­ci­ma:­mo­le­ku­lar­nom­N2,­ u­ ob­li­ku­ ok­si­da­NOx,­za­tim­u­vi­du­ni­tra­ta,­amo­ni­ja­ka,­amo­ni­ju­ma,­u­or­gan­skom­ob­li­ku,­u­ob­li­ku­slo­že­nih­i­pro­stih­azot­nih­je­di­nje­nja.Naj­zna­čaj­ni­ji­ ob­li­ci­ azo­ta­ u­ is­

hra­ni­vi­ših­bi­lja­ka­su­ni­trat­ni­i­amo­ni­jum­ jon.­ Mo­že­mo­ re­ći­ da­ sa­dr­žaj­ mi­ne­ral­nog­ azo­ta­ u­ ze­mlji­štu,­a sa mim tim i usva ja nje od stra ne bi­lja­ka,za­vi­si­od­ti­pa­ze­mlji­šta,­na­či­na­is­ko­ri­šća­va­nja­ze­mlji­šta,­si­ste­ma­ob­ra­de,­ tem­pe­ra­tu­re,­ vla­žno­sti­i­ sa­dr­ža­ja­ va­zdu­ha.­ Sa­dr­žaj­mi­ne­ral­nog­azo­ta­u­ze­mlji­štu­va­ri­ra,­ne­sa­mo­u­to­ku­raz­li­či­tih­go­di­šnjih­do­ba,­već­i­u­to­ku­me­se­ci,­a­i­ne­de­lje.­Pri­stu­pač­nost­po­je­di­nih­ob­li­ka­azo­ta­za­bilj­ke­u­naj­ve­ćoj­me­ri­ za­vi­si­od­kli­mat­skih,­ a­ na­ro­či­to­ od­ edaf­skih­či­ni­la­ca.­Ta­ko­u­do­bro­aeri­sa­nim­ze­mlji­šti­ma­pre­o­vla­da­va­ni­trat­ni­ob­lik­azo­ta,­dok­je­amo­ni­jum­ob­lik­pri­su­tan­u­ze­mlji­šti­ma­u­ko­ji­ma­je­pro­ces­ni­tri­fi­ka­ci­je­in­hi­bi­ran,­na­pri­mer­u­plav­nim­ze­mlji­šti­ma,­ ili­u­uslo­vi­ma­ni­skih­tem­pe­ra­tu­ra­[3].­

Ne do sta tak i su vi šak azo ta

Ne­do­sta­tak­ azo­ta­ kod­ bi­lja­ka­mo­že­ se­ pri­me­ti­ti­ na­ ske­let­nim,­pe sko vi tim, or gan skom ma te ri jom si­ro­ma­šnim­ ze­mlji­šti­ma.­ Me­đu­tim,­na­ta­kvim­ze­mlji­šti­ma­se­bilj­ke­ret­ko­ga­je­pa­se­ne­do­sta­ci­ret­ko­uoča­va­ju.­Na­ze­mlji­šti­ma­ko­ja­su­do­bro­obez­be­đe­na­ azo­tom­mo­že­ do­ći­ do­

pro la znog ne do stat ka, ako se po sle ja­kih­ ki­ša­ ili­ pre­ko­mer­nog­ na­vod­nja­va­nja­na­po­vr­ši­ni­ze­mlji­šta­du­že­za­dr­ža­va­vo­da,­usled­če­ga­do­la­zi­do­is­pi­ra­nja­ni­tra­ta­u­du­blje­slo­je­ve.Ne­do­volj­na­ is­hra­na­ azo­tom­ iza­

zi­va­spe­ci­fič­ne­pro­me­ne­u­me­ta­bo­li­zmu­ i­ mor­fo­lo­škoj­ i­ ana­tom­skoj­gra­đi­ bi­lja­ka.­ Usled­ ne­do­stat­ka­azo­ta­ rast­ bi­lja­ka­ je­ znat­no­ sma­njen.­ Bilj­ke­ su­ ni­že,­ po­rast­ li­sto­va­je­uspo­ren,­oni­su­ma­nji,­če­sto­uži­i­to­po­seb­no­mla­đi­li­sto­vi.­Broj­li­sto­va­ po­ bilj­ci,­ u­ po­čet­noj­ fa­zi­ ne­do­stat ka azo ta se ne me nja, ali usled uspo­re­nog­obra­zo­va­nja­no­vih­li­sto­va,­ ka­sni­je­ je­ broj­ li­sto­va­ znat­no­ma­nji.­Po­vr­ši­na­po­je­di­nač­nih­li­sto­va­i­ukup­na­po­vr­ši­na­li­sto­va­po­bilj­ci­se­sma­nju­je.­ U­ uslo­vi­ma­ ne­do­stat­ka­azo­ta­ li­sto­vi­ za­u­zi­ma­ju­vi­še­us­pra­van­po­lo­žaj,­li­sna­dr­ška­je­iz­du­že­na,­a­li­ska­je­ta­nja­i­ma­nje­na­bo­ra­na[4].­Azot­je­u­bilj­ka­ma­do­bro­po­

kre­tljiv­ i­ za­hva­lju­ju­ći­ to­me­ br­zo­ se­pre­me­šta­iz­sta­ri­jih­li­sto­va­u­mla­đe.Pre­o­bil­na­ is­hra­na­ azo­tom­ po­ne­

kad­se­te­ško­uoča­va,­po­što­ne­iza­zi­va­uvek­mor­fo­lo­ške­pro­me­ne.­Za­to­raz­li­ku­je­mo­ fi­zi­o­lo­ški­ vi­šak­ azo­ta,­ko­ji­ iza­zi­va­ pro­me­ne­ u­ me­ta­bo­li­zmu,­ana­tom­skoj­i­mor­fo­lo­škoj­gra­đi­i­pri­no­su­bi­lja­ka,­od­eko­nom­skog­ko ji se ogle da sa mo u pre ko mer nom na­ku­plja­nju­azo­te­u­bilj­ka­ma,­obič­no­bez­vi­dlji­vih­zna­ko­va.­U­slu­ča­ju­eko­nom­skog­vi­ška­ne­ostva­ru­je­ se­oče­ki­va­no­po­ve­ća­nje­pri­no­sa­i­po­zi­ti­van­nov­ča­ni­efe­kat.

Pre ko mer na is hra na azo tom pod­sti­če­ ras­te­nje­ ve­ge­ta­tiv­nih­ or­ga­na­usled­ če­ga­ su­ bilj­ke­ su­vi­še­ buj­ne.­Kod­ži­ta­se­po­ve­ća­va­bo­ko­re­nje,­što­se­u­eks­trem­nim­slu­ča­je­vi­ma­ne­po­volj­no­ od­ra­ža­va­ na­ pri­nos.­ Se­kun­dar­na­sta­bla­u­tom­slu­ča­ju­ka­sni­je­iz­bi­ja­ju,­što­iza­zi­va­ne­u­jed­na­če­nost­u­sa­zre­va­nju.­li­sto­vi­su­tam­no­ze­le­ni,­ši­ri,­du­ži,­ima­ju­ve­ću­po­vr­ši­nu­i­od­li­ku­ju­se­ve­ćim­sa­dr­ža­jem­vo­de.­Kod­še­ćer­ne­re­pe­vi­šak­azo­ta­do­vo­di­do­sma­nje­nja­sa­dr­ža­ja­še­će­ra­u­ko­re­nu­ [5].­ Jed­no­stra­na­ upo­tre­ba­ve­ćih­ ko­li­či­na­ azo­ta­ pod­sti­če­ iz­du­ži­va­nje­sta­bla­i­to­mo­že­da­iza­zo­ve­po­le­ga­nje­kod­ži­ta.­

Đu­bre­nje­azo­tom

Cilj­đu­bre­nja­ je­po­sti­za­nje­vi­so­kih­ i­ sta­bil­nih­ pri­no­sa,­ po­bolj­ša­nje­kva li te ta pro iz vo da i po di za nje ni­voa plod no stize­mlji­šta­ do­ op­ti­mal­nog.­ Da­ bi­

se­ is­po­ljio­ pu­ni­ efe­kat­ đu­bre­nja­azo tom, kao i kod osta lih agro teh­nič­kih­me­ra­po­treb­no­ je­da­su­sve­dru­ge­ agro­teh­nič­ke­ me­re­ iz­vr­še­ne­bla­go­vre­me­no­i­kva­li­tet­no­[3]­kao­i­da­su­eko­lo­ški­uslo­vi­za­to­op­ti­mal­ni.­Na­čin­đu­bre­nja­bi­lja­ka­za­vi­si­od­

ze­mlji­šnih­ i­ kli­mat­skih­ uslo­va,­ što­zna­či­da­ne­ma­op­štih­pre­po­ru­ka­za­sve­ re­gi­o­ne­ bez­ pret­hod­nog­ pri­la­go­đa­va­nja­eko­lo­škim­uslo­vi­ma.Uti­caj­ vre­men­skih­ pri­li­ka­ (tem­

pe ra tu re i vla ge) je ve lik na di na­mi­ku­mi­ne­ral­nog­azo­ta­u­ze­mlji­štu­i­usva­ja­nje­od­stra­ne­bi­lja­ka.­Za­to­se­go­di­šnje­do­ze­azot­nih­đu­bri­va­naj­če­šće­de­le­na­dva­ili­tri­de­la­,­što­je­na­ro­či­to­ va­žno­ za­ re­jo­ne­ u­ ko­ji­ma­ima do sta pa da vi na kao i na pe sko­vi­tom­ze­mlji­štu.Ze­mlji­šta­ sa­ ve­ćim­ sa­dr­ža­jem­

ukup nog azo ta po pra vi lu ima ju vi­še­hu­mu­sa­u­se­bi,­pa­su­i­plod­ni­ja.­Ta­kva­ ze­mlji­šta­ su­ po­de­lje­na­ u­ tri­kla­se:­(tab.1).Za­ ra­ci­o­nal­nu­ pri­me­nu­ azot­nog­

đu­bri­va­ po­treb­no­ je­ zna­ti­ zah­te­ve­bi­lja­ka­ u­ azo­tu,­ što­ se­ utvr­đu­je­ u­polj­skim­ogle­di­ma­ sa­ ra­stu­ćim­do­za ma azo ta, za tim stvar no sta nje mi­ne­ral­nog­azo­ta­u­ze­mlji­štu­u­ra­no­pro­le­će­ is­pi­ti­va­njem­ko­li­či­ne­mi­ne­

ral­nog­azo­ta­(NO3­+­NH4­N)­i­pro­ce­ni­ti­ mi­ne­ra­li­zu­ju­ću­ spo­sob­nost­ze­mlji­šta.­(Pri­log:­Ta­be­la­2).

Za­klju­čak

Azot­je­ključ­ni­ele­ment­u­ga­je­nju­bi­lja­ka­ i­naj­če­šće­je­ogra­ni­ča­va­ju­ći­či­ni­lac­ostva­re­nja­vi­so­kih­i­sta­bil­nih­pri no sa ra tar skih i po vr tar skih kul­tu­ra.­ Đu­bre­nje­ azo­tom­ je­ spe­ci­fič­no­za­to­što­je­mi­ne­ral­ni,­pri­stu­pač­ni­ob­lik­azo­ta­za­bilj­ku­iz­ze­mlji­šta,­sa­jed­ne­ stra­ne­ pod­lo­žan­ gu­bi­ci­ma­ u­vi­du­is­pi­ra­nja­zbog­svo­je­mo­bil­no­sti­u­ze­mlji­štu­i­de­ni­tri­fi­ka­ci­ji,­a­sa­dru­ge­stra­ne­po­ve­ća­nju­sa­dr­ža­ja­usled­mi ne ra li za ci je or gan ske ma te ri je ze­mlji­šta.­Pre­ci­zno­od­re­đi­va­nje­ko­li­či­ne­azo­ta­iz­đu­bri­va­je­va­žno,­jer­ne­do­sta­tak,­a­ta­ko­đe­i­su­vi­šak­uti­ču­ne­ga­tiv­no­na­pri­nos.

LI­TE­RA­TU­RA:­[1]­Bog­da­no­vić,­D.­(1986):­Kre­ta­nje­azo­ta­po­pro­fi­lu­u­za­vi­sno­sti­od­vla­ge­i­tem­pe­ra­tu­re­ze­mlji­šta­pri­raz­li­či­tim­do­za­ma­i­si­ste­mi­ma­pri­me­ne­đu­bri­va.­Zbor­nik­re­fe­ra­ta,­XX­Se­mi­nar­agro­no­ma,­42­­­56,­Ku­pa­ri;­[2]­Bas­si­ri­Rad,­H.,­Tho­mas,­R.B.,­Reynolds,­J.F.­and­Strain,­B.R.­(1996):­Dif­

fe ren tial re spon ses of ro ot up ta ke ki­ne­tis­of­NH4­+­and­NO3­­­to­en­ric­hed­at­mosp­he­ric­CO2­con­ce­tra­cion­in­fi­eld­­­grown­lo­blolly­pi­ne.­

Plant,­Cell­and­En­vi­ron­ment­19,­367­­371;­[3]­Kre­so­vić,­M.,­Bla­go­je­vić,­S.­(2005):­Kru­že­nje­azo­ta­u­pri­ro­di.­Mo­no­gra­fi­ja:­Azot­­­agro­he­mij­ski,­agro­teh­nič­ki,­fi­zi­o­lo­ški­i­eko­lo­ški­aspek­ti.­(R.­Ka­sto­ri­ed.),­p.­17­31,­No­vi­Sad;­[4]­Ka­sto­ri,­

R.­(1983).:­Ulo­ga­ele­me­na­ta­u­is­hra­ni­bi­lja­ka.­Ma­ti­ca­srp­ska,­No­vi­Sad­[5]­Ma­rin­ko­vić,­B.,­Cr­no­ba­rac­J.,­Ba­le­še­vić,­S.,­Ra­jić,­M.­(1997):­Pri­la­go­da­va­nje­teh­no­lo­gi­je­pro­iz­vod­nje­še­ćer­ne­re­pe­pla­ni­ra­nom­pri­no­su­i­agro­e­ko­lo­škim­uslo­vi­

ma."Zbor­nik­ra­do­va''­Na­uč­nog­In­sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo

29­,­463­473.

%­N Kla­se­obez­be­đe­no­sti­ze­mlji­šta

<­0,10 Si­ro­ma­šno

0,10­­­0,20 Sred­nje­obez­be­đe­no

>­0,20 Do­bro­obez­be­đe­no

Zna­čaj­azo­ta­kao­ma­kro­e­le­men­ta­u­is­hra­ni­bi­lja­kaAzot­je­ključ­ni­ele­ment­u­ga­je­nju­bi­lja­ka­i­naj­če­šće­je­ogra­ni­ča­va­ju­ći­či­ni­lac­ostva­re­nja­vi­so­kih­i­sta­bil­nih­pri­no­sa­ra­tar­skih­i­po­vr­tar­skih­kul­tu­ra

Pi­še:­dr­Vla­di­mir­Ma­rić,­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

Pri mer ne do stat ka azo ta na ku ku ru zu

Pri mer su vi ška azo ta na pše ni ci

Mi­ne­ra­li­zu­ju­ća­spo­sob­nost­ze­mlji­šta

Re zer ve mi ne ral nog azo ta na po­čet­ku­I­Mi­ne­ral­ni­azot­iz­

ze­mlji­štavegetacije

PRO­CE­NA

ME­RE­NJE I­Mi­ne­ral­ni­azot­iz­ze­mlji­šta

DO­ZI­RA­NJE II­Azot­iz­đu­bri­va­

­ Ta­be­la­2:­Iz­vo­ri­azo­ta­za­po­tre­be­ga­je­nih­bi­lja­ka­(Scharpf,­1977)

Ta­be­la­1.

1317. jun 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pra­vi­la­ o­ za­šti­ti­ zdra­vlja­ ži­vo­ti nja,lan cu pro iz vod nje hra ne ži­vo­tinj­skog­ po­re­kla,do­bro­bi­ti­

ži­vo­ti­nja­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne,­po­sta­vlja­ju­ zah­te­ve­ da­ ze­mlje­ u­raz­vo­ju­pri­hva­te­usvo­je­ne­me­đu­na­rod­ne­ pro­pi­se­ ,stan­dar­de­ i­ pro­ce­du­re­ko­ji­bi­ tre­ba­lo­da­bu­du­osno­va­za­kon­ku­rent­nost,­uklju­či­va­nje­i­op­sta­nak­na­evrop­skom­i­svet­skom­tr­ži­štu­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da.­Sve­ far­me­ ko­je­ že­le­ da­ pro­iz­ve­du­bez­bed­nu­ hra­nu­ vi­so­kog­ kva­li­te­ta,uz­oču­va­nje­do­bro­bi­ti­ ži­vo­ti­nja­ i­pra­vil­no­upra­vlja­nje­za­šti­tom­ži­vot­ne­sre­di­ne,mo­ra­će­da­pri­hva­te­me­đu­na­rod­no­ stan­dar­di­zo­va­ne­ pro­ce­du­re­pro­iz­vod­nje.­

Za­kon­sko­ure­đe­nje­o­do­bro­bi­ti­ži­vo­ti­nja

Evrop­ska­ uni­ja­ je­ do­ne­la­ niz­prav­nih­ nor­ma­ti­va­ ko­ji­ di­rekt­no­uti­ču­na­ sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju­ ,a­ko­je­je­i­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­ugra­di­la­u­svo­je­za­ko­ne­i­pra­vil­ni­ke­ko­ji­se­od­no­se­na­sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju.Zah­te­vi­ ko­ji­ se­ po­sta­vlja­lju­ kroz­za­ko­ne,­pra­vil­ni­ke­ i­pre­po­ru­ke­di­rekt­no­ će­ uti­ca­ti­ na­ iz­grad­nju­ ili­adap­ta­ci­ju­i­opre­ma­nje­obje­ka­ta­u­go­ve­dar­stvu,svi­njar­stvu­ i­ ži­vi­nar­stvu­sa­ci­ljem­is­pu­nje­na­od­re­đe­nih­uslo­va­ u­ od­go­ju­ go­ve­da,­ svi­nja­ i­ži­vi­ne­ko­je­pred­na­še­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­đa­če­po­sta­vlja­ju­evrop­ske­nor­me.Za­ko­nom­ o­ do­bro­bi­ti­ ži­vo­ti­nja,­

ure­đu­je­se­do­bro­bit­ži­vo­ti­nja,­pra­va,­ oba­ve­ze­ i­ od­go­vor­no­sti­ prav­nih­ i­ fi­zič­kih­ li­ca,od­no­sno­ pred­u­zet­ni­ka,­za­do­bro­bit­ži­vo­ti­nja,­po­stu­pa­nje­ sa­ ži­vo­ti­nja­ma­ i­ za­šti­ta­ži­vo­ti­nja­ od­ zlo­sta­vlja­nja,­ za­šti­ta­do­bro­bi­ti­ ži­vo­ti­nja­ pri­ li­ša­va­nju­ži­vo­ta­ ,dr­ža­nju,uz­go­ju,pro­me­tu,pre­vo­zu,kla­nju­ i­ spro­vo­đe­nju­ogle­da­na­ži­vo­ti­nja­ma,kao­i­dru­ga­pi­ta­nja­ od­ zna­ča­ja­ za­ za­šti­tu­ do­bro­bi­ti­ži­vo­ti­nja.Na­osno­vu­čla­na­18.stav­4,­Za­

ko­na­o­do­bro­bi­ti­ži­vo­ti­nja,­Mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­do­no­si­Pra­vil­nik­o­uslo­vi­ma­za­do­bro­bit­ži­vo­ti­nja­u­po­gle­du­pro­sto­ra­za­ži­vo­ti­nje­,pro­sto­ri­ja­i­opre­me­u­objek­ti­ma­u­ko­ji­ma­se­dr­že,uz­ga­ja­ju­ i­ sta­vlja­ju­u­pro­met­ži­vo­ti­nje­u­pro­iz­vod­ne­

svr­he,na­či­nu­ dr­ža­nja,uz­ga­ja­nja­ i­pro­me­ta­po­je­di­nih­vr­sta­ i­ka­te­go­ri­ja­ži­vo­ti­nja,kao­i­sa­dr­ži­ni­i­na­či­nu­vo­đe­nja­evi­den­ci­je­o­ži­vo­ti­nja­ma.

Na­čin­dr­ža­nja­i­uz­ga­ja­nja­te­la­di

Pra­vil­ni­kom­ o­ uslo­vi­ma­ za­ do­bro­bit­ ži­vo­ti­nja­u­po­gle­du­pro­sto­ra­za­ ži­vo­ti­nje­ ,pro­sto­ri­ja­ i­ opre­me­ u­objek­ti­ma­ u­ ko­ji­ma­ se­ dr­že,uz­ga­ja­ju­ i­ sta­vlja­ju­ u­ pro­met­ ži­vo­ti­nje­u­ pro­iz­vod­ne­ svr­he,na­či­nu­ dr­ža­nja,uz­ga­ja­nja­ i­ pro­me­ta­ po­je­di­nih­vr­sta­i­ka­te­go­ri­ja­ži­vo­ti­nja,kao­i­sa­dr­ži­ni­ i­ na­či­nu­ vo­đe­nja­ evi­den­ci­je­o­ži­vo­ti­nja­ma,de­fi­ni­sa­ni­su­u­čla­nu­10.ovo­ga­ pra­vil­ni­ka,uslo­vi­ o­ iz­gle­du,kva­li­te­tu­ i­ ve­li­či­ni­ objek­ta,­ tj.­pro­sto­ru­ko­ji­tre­ba­da­se­obez­be­di,­kao­i­po­treb­noj­opre­mi­ko­ju­obje­kat­mo­ra­da­po­se­du­je­za­dr­ža­nje­i­od­goj­ te­la­di.­Čla­nom­11.­ je­ de­fi­ni­sa­no­da­te­lad­od­8­ne­de­lja­sta­ro­sti­se­dr­že­u­gru­pi,da­sva­ko­te­le­mo­ra­da­ima­do­volj­no­pro­sto­ra­da­mo­že­da­se­okre­ne­,usta­ne­i­ leg­ne­i­za­nje­ga­mo­ra­ da­ se­ obez­be­di­ naj­ma­nja­po­vr­ši­na­po­da­u­od­no­su­na­te­le­snu­ma­su­i­to:

1.­1,5­m²­za­te­le­ko­je­ima­ma­nje­od­150­kg­ži­ve­va­ge,2.­1,7­m²­za­te­le­od­150­kg­do­

220kg­ži­ve­va­ge,3.­1,8­m²­za­ te­le­ko­je­ ima­vi­še­

od­220­kg­ži­ve­va­ge,Ovo­va­ži­i­za­vla­sni­ke­ko­ji­uz­ga­

ja­ju­ma­nje­od­6­te­la­diU­ovom­čla­nu­za­ko­na­ je­ ta­ko­đe­

de­fi­ni­sa­no­ ka­da­ i­ u­ ka­kvom­bok­su­mo­že­te­le­da­se­dr­ži­tj.­da­boks­mo­ra­bi­ti­ši­ri­ne­naj­ma­nje­ko­li­ka­je­vi­si­na­gre­be­na­te­le­ta­a­du­ži­na­bok­sa­naj­ma­nje­jed­na­ka­du­ži­ni­te­le­ta.U­ čla­nu­ 13­ se­ na­vo­di­ da­ se­ te­

lad­ne­sme­ju­dr­ža­ti­ve­za­na­i­da­im­se­ne­sme­sta­vlja­ti­br­nji­ca,da­te­lad­ko­ja­se­dr­že­u­gru­pi­mo­gu­da­bu­du­ve­za­na­sa­mo­dok­se­hra­ne­mle­kom­ili­ mleč­nom­ za­me­nom,ne­ du­že­ od­jed­nog­sa­ta.Ovim­pra­vil­ni­kom,Čla­nom­14­ se­

de­fi­ni­še­da­is­hra­na­i­na­pa­ja­nje­te­la­di­mo­ra­bi­ti­pri­me­re­na­sta­ro­sti,te­ži­ni­ i­fi­zi­o­lo­škim­po­tre­ba­ma­ži­vo­ti­nja­u­ci­lju­nji­ho­vog­zdra­vlja­i­do­bro­bi­ti­te­da­se­is­hra­na­mo­ra­obavlj­ti­naj­ma­nje­dva­pu­ta­dnev­no.

Na­čin­dr­ža­nja­i­uz­ga­ja­nja­svi­nja

Pra­vil­nik­ o­ uslo­vi­ma­ za­ do­bro­bit­ ži­vo­ti­nja­ u­ po­gle­du­ pro­sto­ra­za­ži­vo­ti­nje­,pro­sto­ri­ja­i­opre­me­u­objek­ti­ma­u­ko­ji­ma­se­dr­že,uz­ga­ja­ju­ i­sta­vlja­ju­u­pro­met­ži­vo­ti­nje­u­ pro­iz­vod­ne­ svr­he,na­či­nu­ dr­ža­nja,uz­ga­ja­nja­ i­pro­me­ta­po­je­di­nih­vr­sta­ i­ ka­te­go­ri­ja­ ži­vo­ti­nja,kao­ i­sa­dr­ži­ni­ i­ na­či­nu­ vo­đe­nja­ evi­den­ci­je­o­ži­vo­ti­nja­ma,čla­nom­16.ovog­de­fi­ni­še­ ka­kvi­ tre­ba­ da­ bu­du­ po­do­vi­bo­so­va­u­ko­ji­ma­se­dr­že­svi­nje,ka­kva­ tre­ba­ da­ pro­stor­ i­ pre­gra­de.Čla­nom­17.­je­de­fi­ni­sa­no­da­sva­kom­ za­lu­če­nom­ pra­se­tu­ ili­ to­vlje­ni­ku­mo­ra­da­se­obez­be­di­naj­ma­nja­po­vr­ši­na­po­da­u­od­no­su­na­te­le­snu­ma­su­i­to:1)­0,15­m²­za­ži­vo­ti­nju­ko­ja­ima­

ma­nje­od­10­kg­ži­ve­va­ge;2)­0,20­m²­za­ži­vo­ti­nju­od­10kg­

do­20­kg­ži­ve­va­ge;

3)­ 0,30­m²­ za­ ži­vo­ti­nju­ od­ 20­kg­do­30­kg­ži­ve­va­ge;4)­0,40­m²­za­ži­vo­ti­nju­od­30kg­

do­50­kg­ži­ve­va­ge;5)­ 0,55­m²­ za­ ži­vo­ti­nju­ od­ 50­

kg­do­85­kg­ži­ve­va­ge;6)­ 0,65­m²­ za­ ži­vo­ti­nju­ od­ 85­

kg­do­110­kg­ži­ve­va­ge;7)­1,00­m²­za­ži­vo­ti­nju­ko­ja­ima­

vi­še­od­110­kg­ži­ve­va­ge;Naj­ma­nja­ po­vr­ši­na­ po­da­ ko­ja­

mo­ra­da­se­obez­be­di­za­sva­ku­su­pra­snu­na­zi­mi­cu­iz­no­si­1,64­m²­,a­za­sva­ku­kr­ma­ču­2,25­m².Ako­se­u­gru­pi­na­la­zi­ma­nje­od­

6­su­pra­snih­na­zi­mi­ca­ i/ili­kr­ma­ča,­po­vr­ši­na­po­da­se­mo­ra­uve­ća­ti­za­10%­po­ži­vo­ti­nji­a­ako­se­u­gru­pi­na­la­zi­40­i­vi­še­na­zi­mi­ca­i/ili­kr­ma­ča­po­vr­ši­na­po­da­se­mo­že­uma­nji­ti­za­ 10%­ po­ ži­vo­ti­nji­ u­ od­no­su­ na­pred­hod­no­ na­ve­de­nu­ kva­dra­tu­ru­po­da.Za­ sva­ku­ su­pra­snu­ na­zi­mi­cu­

mo­ra­da­bu­de­obez­be­đe­no­naj­ma­nje­0,95­m²­čvr­stog­po­da­a­za­kr­ma­če­ to­mo­ra­ bi­ti­ naj­ma­nje­ 1,30­m²­čvr­stog­po­da­od­ukup­ne­po­vr­ši­ne­ po­da(sa­ re­šet­ka­stim­dre­na­žnim­de­lom­po­da)­ko­je­se­mo­ra­ju­obez­be­di­ti­ za­ na­zi­mi­ce­ i­ kr­ma­če­.Dre­na­žni­ otvo­ri­ mo­gu­ da­ za­u­zi­ma­ju­naj­vi­še­15%­po­vr­ši­ne­po­da.Za­ po­je­di­ne­ ka­te­go­ri­je­ svi­nja­

ko­je­se­dr­že­na­po­du­sa­be­ton­skim­re­šet­ka­ma,po­treb­no­ je­ obez­be­di­ti­da­naj­ve­ći­ raz­mak­ iz­me­đu­re­šet­ki­iz­no­si:

1.­za­si­san­čad­11mm2.­za­za­lu­če­nu­pra­sad­14­mm3.­za­to­vlje­ni­ke­18­mm4.­za­na­zi­mi­ce­i­kr­ma­če­20­mm

Ši­ri­na­ be­ton­ske­ re­šet­ke­ za­ si­san­čad­i­za­lu­če­nu­pra­sad­tre­ba­da­iz­no­si­50­mm,a­za­to­vlje­ni­ke,na­zi­mi­ce­i­kr­ma­če­80­mm.Po­red­ to­ga­ što­ je­ pra­vil­ni­kom­

pro­pi­sa­no­ko­li­ki­otvo­ri­mo­gu­bi­ti­na­po­do­vi­ma­sa­be­ton­skim­re­šet­ka­ma­pro­pi­sa­no­je­i­ko­li­ko­luk­sa­mo­ra­da­je­osve­tlje­nje­,ko­li­ko­de­ci­be­la­sme­da­bu­de­bu­ka­i­da­se­svi­nje­mo­ra­ju­hra­ni­ti­ naj­ma­nje­ je­dan­pu­ta­dnev­no­ pa­ i­ to­ da­ svi­nja­ma­mo­ra­ bi­ti­na­ras­po­la­ga­nju­ma­te­ri­jal­od­no­sno­pred­met­ za­ za­do­vo­lje­nje­ nji­ho­vih­

eto­lo­ških­po­tre­ba­da­bi­se­spre­či­lo­gri­že­nje­re­po­va­i­dru­gi­po­re­me­ća­ji­u­po­na­ša­nju­svi­nja.­Ta­ko­đe­je­ovim­ pra­vil­ni­kom­ de­fi­ni­sa­no­ ko­je­su­to­in­ter­ven­ci­je­do­zvo­lje­ne­da­se­vr­še­na­svi­nja­ma­a­ko­je­se­ne­iz­vo­de­u­ci­lju­le­če­nja.Što­ se­ ti­če­ na­či­na­ dr­ža­nja­ po­

je­di­nih­ka­te­go­ri­ja­svi­nja,ovim­pra­vil­ni­kom­se­de­fi­ni­še­da­se­ne­ra­sto­vi­mo­ra­ju­dr­ža­ti­u­bok­su­po­vr­ši­ne­naj­ma­nje­6m²­a­ako­se­u­bok­su­u­ko­me­se­dr­ži­ne­rast­oba­vlja­ i­pri­pust­on­da­po­vr­ši­na­bok­sa­mo­ra­da­bu­de­naj­ma­nje­10­m².Kr­ma­če­ i­na­zi­mi­ce­ se­po­ovom­

pra­vil­ni­ku­od­4­ne­de­lje­na­kon­ose­me­nja­va­nje­pa­do­po­sled­nje­ne­de­lje­ pre­ oče­ki­va­nog­ pra­še­nja­ dr­že­u­gru­pa­ma.­Ako­se­u­objek­tu­dr­ži­ma­nje­ od­ 10­ kr­ma­ča­ ili­ na­zi­mi­ca­one­ se­ mo­gu­ dr­ža­ti­ i­ u­ in­di­vi­du­al­nim­bok­so­vi­ma.­Sva­ka­su­pra­sna­kr­ma­ča­ ili­ na­zi­mi­ca­ mo­ra­ da­ ima­me­sto­ za­ pra­še­nja(boks)­ ko­ji­ ko­ji­ ima­pre­ga­ra­du­ko­jom­se­odva­ja­pro­stor­za­pra­še­nje­od­osta­log­de­la­bok­sa.Pra­sad­si­san­čad­mo­ra­ju­da­bu­

du­ sme­šte­na­ u­ do­volj­no­ za­gre­jan­pro­stor,udo­ban­ i­suv,ko­ji­mo­ra­da­ima­sla­mu­ili­ne­ki­dru­gi­ma­te­rial­za­le­ža­nje,ta­ko­da­sva­pra­sad­isto­vre­me­no­mo­gu­le­ći.Ovim­pra­vil­ni­kom­je­ de­fi­ni­sa­no­ i­ to­ ka­da­ se­ pra­sad­mo­gu­za­lu­či­ti­pre­21­pr­vo­ga­da­na­sta­ro­sti,za­tim­ka­ko­se­ i­ ka­da­ for­mi­ra­ju­gru­pe­od­lu­če­nih­pra­sa­di.

Za­klju­čak

Zah­te­vi­ko­ji­se­po­sta­vlja­lju­kroz­za­ko­ne,­ pra­vil­ni­ke­ i­ pre­po­ru­ke,­tra­že­no­va­fi­nan­sij­ska­ula­ga­nja­što­na­ša­go­ve­dar­ska­i­svi­njar­ska­pro­iz­vod­nja­ne­će­mo­ći­da­iz­dr­ži,sto­ga­je­za­oče­ki­va­ti­da­sto­ča­ri­u­bu­du­ćem­pe­riod­do­bi­ju­ve­ća­fi­nan­sij­ska­sred­stva­kroz­sub­ven­ci­je,po­vra­ća­je­de­la­ulo­že­nog­nov­ca­u­in­ve­ti­ci­je­u­sto­čar­stvu­ili­po­volj­ne­kre­di­te,za­is­pu­nje­nje­ ovih­ zah­te­va,či­me­ bi­se­ stvo­ri­li­ uslo­vi­ za­ op­sta­nak­ na­evrop­skom­ i­ svet­skom­tr­ži­štu­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.

LI­TE­RA­TU­RA:­[1]­Slu­žbe­ni­gla­sni­ku­RS”­broj­6/10.

Pra­vi­la­dr­ža­nja­do­ma­ćih­ži­vo­ti­njaPi­še:­Želj­ko­Gra­o­vac,­dipl.­ing,­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

Grup­ni­boks­za­te­lad

Bok­so­vi­za­svi­nje

14 17. jun 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­ja­va­raz­li­či­tih­štet­nih­vr­sta­u­po­ljo­pri­vred­noj­ pro­iz­vod­nji­ u­isto­vre­me­uslo­vlja­va­po­tre­bu­

za­pri­me­nom­vi­še­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­ (tank­miks).­Na­i­me,­pri­li­kom­za­šti­te­ ga­je­nih­ kul­tu­ra­ če­sto­po­sto­ji­ po­tre­ba­ za­ me­ša­njem­ vi­še­sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ jer­ kod­ne­kih­ kul­tu­ra­ ja­vlja­ se­ po­tre­ba­ za­su­zbi­ja­njem­ vi­še­ šte­to­či­na­ ili­ obo­lje­nja­isto­vre­me­no.­Pri­li­kom­pri­me­ne­ kom­bi­na­ci­je­ pre­pa­ra­ta­ mo­ra­ju­se­ po­što­va­ti­ pre­po­ru­ke­ pro­iz­vo­đa­ča,­ jer­ po­gre­šno­ me­ša­nje­ pre­pa­ra­ta­do­vo­di­naj­če­šće­do­sma­nje­nja­efi­ka­sno­sti,­ a­ če­sto­ ne­po­što­va­nje­uput­stva­za­pri­me­nu­do­vo­di­i­do­fi­to­tok­sič­nog­ de­lo­va­nja­ pri­me­nje­nih­sred­sta­va­na­ga­je­nu­bilj­ku.Pre­pa­ra­ti­ se­ mo­gu­ me­ša­ti,­ ne­

svi,­a­na­uput­stvu­sva­kog­pre­pa­ra­ta­ pi­še­ sa­ ko­ji­ma­ se­mo­gu­me­ša­ti­Pri­li­kom­ pri­me­ne­ kom­bi­na­ci­je­ pre­pa­ra­ta­ mo­ra­ju­ se­ po­što­va­ti­ pre­po­ru­ke­ pro­iz­vo­đa­ča,­ jer­ po­gre­šno­me­ša­nje­pre­pa­ra­ta­do­vo­di­naj­če­šće­do­ sma­nje­nja­ efi­ka­sno­sti­ a­ če­sto­ne­po­što­va­nje­ uput­stva­ za­ pri­me­nu­do­vo­di­ i­ do­ fi­to­tok­sič­nog­ de­lo­va­nja­ pri­me­nje­nih­ sred­sta­va­ na­ ga­je­nu­bilj­ku.­Uko­li­ko­ni­smo­si­gur­ni­u­kom­pa­ti­bil­nost­ sred­sta­va­ mo­že­mo­

i­ sa­mi­ is­pi­ta­ti­mo­guć­nost­me­ša­nja­pe­sti­ci­da.­Kom­pa­ti­bil­nost­ je­po­ja­va­ka­da­se­dva­i­vi­še­sred­sta­va­mo­gu­me­ša­ti­ra­di­isto­vre­me­ne­pri­me­ne,­a­da­se­ne­is­po­lje­ni­ka­kve­štet­ne­po­sle­di­ce­na­ga­je­nu­bilj­ku.­Ako­po­sto­ji­bi­lo­ ka­kva­ sum­nja­ u­ ne­mo­guć­nost­me­ša­nja­ sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ne­ tre­ba­ ih­ me­ša­ti­ već­ ih­ ko­ri­sti­ti­odvo­je­no.­Ni­ka­ko­ne­sme­mo­me­ša­ti­sred­stva­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ jed­no­ sa­dru­gim­pa­ ih­on­da­do­da­va­ti­u­pr­ska­li­cu.­Kod­me­ša­nja­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­po­treb­no­je­vo­di­ti­ra­ču­na­ o­ re­do­sle­du­me­ša­nja.­ Tre­ba­ima­ti­ uvi­du­ da­ se­ pri­li­kom­me­ša­nja­pe­sti­ci­da­mo­že­na­ru­ši­ti­rav­no­te­ža­for­mu­la­ci­ja,­jer­se­u­isto­vre­me­u­is­toj­ko­li­či­ni­vo­de­ili­na­is­toj­je­di­ni­ci­po­vr­ši­ne­mo­že­na­ći­dva­ili­tri­pu­ta­vi­še­emul­ga­to­ra,­ras­tva­ra­ča,­ sta­bi­li­za­to­ra­ i­ dr.tj.­ po­moć­nih­sup­stan­ci­ ko­je­ sa­dr­ži­ pe­sti­cid­ što­je­ ri­zič­no­ za­ ga­je­nu­ bilj­ku.­ S­ ob­zi­rom­ na­ to­ da­ sve­ če­šće­ po­sto­ji­po­tre­ba­za­do­da­va­njem­i­pri­hra­ne­jer­pro­iz­vo­đa­či­đu­bri­va­če­sto­na­vo­de­u­pre­po­ru­ci­­mo­guć­nost­me­ša­nja­sa­pe­sti­ci­di­ma­re­do­sled­me­ša­nja­je­sle­de­ći:­ ras tvor za tre ti ra nje = vo­da­ +­ fo­li­jar­no­ đu­bri­vo­ +­ in­sek­ti­cid­+­fun­gi­cid.

Ako­ je­ po­treb­no­ me­ša­ti­ vi­še­sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ raz­li­či­tih­for­mu­la­ci­ja­tre­ba­po­što­va­ti­re­do­sled­

me­ša­nja,­a­pra­vi­lan­re­do­sled­je:−­ kon­cen­tro­va­ni­ ras­tvor­ (SL)­−­

kon­cen­tro­va­na­ su­spen­zi­ja­ (SC)­ −­

kva­šlji­vi­pra­šak­(WP)­−­vo­do­di­sper­zi­bil­ne­ gra­nu­le­ (WG)­−­ kon­cen­trat­za­emul­zi­ju­(EC).

Še­ćer­na­ re­pa­ se­ ga­ji­ ra­di­ ko­re­na­ iz­ ko­ga­ se­ teh­no­lo­škim­po­stup­kom­ do­bi­ja­ še­ćer.­ U­

na­šoj­ze­mlji­še­ćer­na­re­pa­se­ga­ji­na­po­vr­ši­ni­od­60­do­75000­ha.­U­pro­te­klom­pe­ri­o­du­za­pa­že­na­su­ve­li­ka­ko­le­ba­nja­u­pri­no­su­ i­ kva­li­te­tu­ še­ćer­ne­ re­pe.­ Sa­mo­ pri­me­nom­pu­ne­agro­teh­ni­ke­mo­že­mo­do­ći­do­vi­so­kih­pri­no­sa­i­kva­li­te­ta­še­ćer­ne­re­pe,­što­će­uti­ca­ti­na­ is­pla­ti­vost­nje­nog­ga­je­nja.

Sa­vre­me­na­agro­teh­ni­ka­u­pro­iz­vod­nji­še­ćer­ne­re­pe

Sa­vre­me­na­agro­teh­ni­ka­ob­u­hva­ta­ga­je­nje­še­ćer­ne­re­pe­u­plo­do­re­du,­ob­ra­du­ze­mlji­šta,­đu­bre­nje,­se­tvu,­ne­gu­use­va­i­va­đe­nje.PLO­DO­RED­­­Še­ćer­nu­re­pu­tre­ba­

ga­ji­ti­ u­ plo­do­re­du­ i­ na­ istu­ par­ce­lu­mo­že­se­vra­ti­ti­po­sle­4­5­go­di­na.­Ne­po­što­va­nje­plo­do­re­da­i­če­šće­ga­je­nje­ še­ćer­ne­ re­pe­ na­ jed­noj­ par­ce­li­ do­la­zi­ do­ po­ve­ća­nja­ broj­no­sti­šte­to­či­na,­ ta­ko­đe­ do­la­zi­ do­ po­ve­ća­nja­broj­no­sti­pa­to­ge­na,­a­ta­ko­đe­se­po­ve­ća­va­i­broj­nost­ko­ro­va.­Sve­ovo­uka­zu­je­na­neo­p­hod­nost­ga­je­nje­še­ćer­ne­re­pe­u­plo­do­re­du.­Naj­bo­lji­pre­du­se­vi­ za­še­ćer­nu­ re­pu­su­ozi­me­ i­ ja­re­ str­ni­ne­ jer­ na­pu­šta­ju­ra­no­ze­mlji­šte­što­nam­omo­gu­ća­va­bla­go­vre­me­nu­pri­pre­mu.­Po­sle­str­nih­ži­ta­do­bri­pre­du­se­vi­su­i­jed­no­go­di­šnje­ma­hu­nar­ke.­Še­ćer­ne­re­pa­kao­pre­du­sev­mo­že­bi­ti­po­de­sna­za­str­na­ ži­ta­ jer­ obo­ga­ću­je­ ze­mlji­šte­or­gan­skom­ma­te­ri­jom.­Va­đe­nje­ko­re­na­ pred­sta­vlja­ je­dan­ ob­lik­ plit­ke­ob­ra­de­ta­ko­da­se­pri­pre­ma­za­se­tvu­ozi­mih­ ži­ta­mo­že­ iz­vr­ši­ti­ re­du­ko­va­nom­ob­ra­dom­[1].

OB­RA­DA­ZE­MLJI­ŠTA­–­Ob­u­hva­ta­osnov­nu­ob­ra­du­ i­pred­se­tve­nu­pri­pre­mu.­U­po­re­đe­nju­sa­dru­gim­kul­tu­ra­ma­ še­ćer­na­ re­pa­ ima­ naj­ve­će­po­tre­be­ u­ po­gle­du­ vre­me­na,­ du­bi­ne­ i­kva­li­te­ta­ob­ra­de­[1].­Osnov­nu­

ob­ra­du­iz­vr­ši­ti­na­du­bi­nu­30­do­35­cm.Pre­du­bo­kog­ora­nja­tre­ba­ras­tu­

ri­ti­ i­une­ti­ce­lo­kup­nu­ko­li­či­nu­P­ i­K­i­deo­N.­U­je­sen­ako­nam­vre­men­ski­uslo­vi­do­zvo­le­tre­ba­lo­bi­iz­vr­ši­ti­rav­na­nje­ ze­mlji­šta­da­bi­ se­u­pro­le­će­što­ma­nje­ga­zi­lo.­Pred­se­tve­na­pri­pre­ma­ ima­ za­ cilj­ da­ se­ stvo­re­op­ti­mal­ni­ uslo­vi­ za­ sva­ko­ po­se­ja­no­se­me­[2].­ Ide­al­no­bi­bi­lo­da­se­pred­se­tve­na­pri­pre­ma­izvši­na­du­bi­nu­5­do­6­cm,­što­se­u­prak­si­ret­ko­po­sti­že,­ te­ se­ ona­ iz­vo­di­ naj­če­šće­na­8­do­10­cm­du­bi­ne.­Pri­ova­kvoj­pri­pre­mi­ je­dan­deo­se­me­na­se­po­se­je­du­blje­što­se­ka­sni­je­od­ra­ža­va­na­ni­ca­nje.

ĐU­BRE­NJE­ –­ Za­ po­sti­za­nje­ vi­so­kih­ pri­no­sa­ neo­p­hod­na­ je­ do­bra­obez­be­đe­nost­ ze­mlji­šta­ sa­hra­ni­vi­ma.­ Pri­nos­ ko­re­na­ še­ćer­ne­ re­pe­ i­pro­ce­nat­še­će­ra­u­di­rekt­noj­su­za­vi­sno­sti­od­ko­li­či­ne­hra­ni­va­ko­ji­ su­pri­stu­pač­ni­bilj­ka­ma.Pri­no­som­ko­re­na­od­50­t/ha­i­od­

go­va­ra­ju­će­ko­li­či­ne­nad­zem­ne­ma­se­še­ćer­ne­re­pa­iz­ze­mlji­šta­iz­ne­se­oko­220­kg­N,­73­kg­P­ i­276­kg­K­[1].­Ko­li­či­na­hra­ni­va­ko­ju­će­mo­une­ti­u­ze­mlji­šte­za­vi­si­od­pla­ni­ra­nog­pri­no­sa­i­sa­dr­ža­ja­hran­lji­vih­ele­me­na­ta­u­ze­mlji­štu­ko­ji­se­utvr­đu­ju­ana­li­zom­ze­mlji­šta.­ U­ za­vi­sno­sti­ od­ obez­be­đe­no­sti­ze­mlji­šta­po­treb­no­je­une­ti­100­do­120­kg­N,­80­do­100­kg­P­i­120­do­140­kg­K.­Ce­lo­kup­nu­ko­li­či­nu­P­ i­K­ i­ jed­nu­ tre­ći­nu­N­une­ti­u­je­sen,a­pre­o­sta­lu­ko­li­či­nu­N­pred­se­tve­no.

SE­TVA­–­Se­tvu­še­ćer­ne­re­pe­tre­ba­po­če­ti­ kad­ se­ ze­mlji­šte­ za­gre­je­na­6­–­7°­C.­Se­me­se­se­je­na­du­bi­nu­2­4­cm,­name­đu­red­no­ ra­sto­ja­nje­ 50­ cm,­

a­ ra­sto­ja­nje­u­ re­du­17­18­cm.­Cilj­je­ da­u­ vre­me­va­đe­nja­ bu­de­80­–­100000­bi­lja­ka­po­hek­ta­ru.­Sa­ovim­bro­jem­bi­lja­ka­i­ade­kvat­nom­is­hra­nom­do­bi­će­mo­mak­si­ma­lan­pri­nos­i­

kva­li­tet­še­ćer­ne­re­pe.U­na­šim­uslo­vi­ma­ se­tva­po­či­nje­

od­ pr­ve­ de­ka­de­mar­ta­ pa­ do­ pr­ve­de­ka­de­ apri­la.­ Uko­li­ko­ vre­me­ do­zvo­li­tre­ba­lo­bi­is­ko­ri­sti­ti­pr­ve­ro­ko­ve­se­tve­jer­se­usev­ta­da­br­že­raz­vi­ja­ i­ ot­por­ni­ji­ je­ na­ na­pad­ re­pi­ne­pi­pe­i­osta­lih­šte­to­či­na.­Ne­do­sta­tak­ove­ ra­ne­ se­tve­ je­ ose­tlji­vost­ use­va­še­ćer­ne­re­pe­na­ka­sne­pro­leć­ne­mra­ze­ve­ko­ji­mo­gu­do­ve­sti­do­pro­pa­da­nja­use­va­ še­ćer­ne­ re­pe­ i­ nje­nog­pre­se­ja­va­nja.

NE­GA­USE­VA­–­Ne­ga­ use­va­ še­ćer­ne­re­pe­ob­u­hva­ta­za­šti­tu­od­šte­to­či­na,­ ko­ro­va­ i­ bo­le­sti,­ a­ ta­ko­đe­i­ me­đu­red­no­ kul­ti­vi­ra­nje.­ Za­šti­ta­še­ćer­ne­ re­pe­ od­ šte­to­či­na­ po­či­nje­od­mah­po­ni­ca­nju­use­va­ i­nje­go­ve­za­šti­te­ od­ si­ve­ re­pi­ne­ pi­pe.­ Uko­li­ko­ovoj­me­ri­ne­po­sve­ti­mo­do­volj­no­pa­žnje­mo­že­do­ći­do­uni­šte­nja­use­va­i­nje­go­vog­pre­se­ja­va­nja.­Ta­ko­đe­va­žna­me­ra­ ne­ge­ je­ za­šti­ta­ use­va­od­ko­ro­va­ko­je­se­iz­vo­di­pri­me­nom­her­bi­ci­da.­Jed­na­od­naj­va­žni­jih­me­ra­ne­ge­je­i­za­šti­ta­use­va­od­bo­le­sti.­

Naj­va­žni­ja­bo­lest­ko­ja­se­ ja­vlja­na­še­ćer­noj­re­pi­je­si­va­pe­ga­vost­li­sta­Cer­co­spo­ra­be­ti­co­la.Za­šti­ta­ use­va­ od­ cer­ko­spo­re­ iz­

vo­di­se­vi­še­pu­ta­u­to­ku­ve­ge­ta­ci­je,­pri­me­nom­ od­re­đe­nih­ fun­gi­ci­da­ re­gi­stro­va­nih­ za­ tu­ na­me­nu.­ Uko­li­ko­se­ova­me­ra­ne­iz­ve­de­pra­vil­no­i­na­vre­me­do­la­zi­do­sma­nje­nja­pri­no­sa­i­kva­li­te­ta­še­ćer­ne­re­pe.Va­žna­ me­ra­ ne­ge­ je­ me­đu­red­no­

kul­ti­vi­ra­nje.­Ovom­me­rom­raz­bi­ja­mo­po­ko­ri­cu­ u­ use­vu,­ vr­ši­ se­ pro­ve­tra­va­nje­ze­mlji­šta­na­ko­je­usev­še­ćer­ne­ re­pe­po­volj­no­ re­a­gu­je,­ a­ ta­ko­đe­se­uni­šta­va­ju­i­ko­ro­vi­ko­ji­su­pre­o­sta­li­po­sle­tret­ma­na­her­bi­ci­di­ma.

VA­ĐE­NJE­ŠE­ĆER­NE­RE­PE­–­Re­pu­va­di­ti­u­teh­no­lo­škoj­zre­lo­sti­i­pre­ma­pre­rad­nim­ka­pa­ci­te­ti­ma­še­će­ra­na­da­bi­ko­ren­što­ma­nje­sta­jao­na­la­ge­ru.­Va­đe­nje­še­ćer­ne­re­pe­se­oba­vlja­sa­li­ni­ja­ma­za­va­đe­nje­ i­ kom­baj­ni­ma.­Rad­sa­kom­baj­ni­ma­za­re­pu­ je­ ra­ci­o­nal­ni­ji­ta­ko­da­se­u­no­vi­je­vre­me­sve­vi­še­po­vr­ši­na­va­di­istim.­Pri­no­si­ko­re­na­še­ćer­ne­re­pe­va­ri­ra­ju­ali­tre­

ba­is­ta­ći­da­no­ve­sor­te­ima­ju­ve­li­ki­ge­net­ski­po­ten­ci­jal­ i­tre­ba­te­ži­ti­da­pri­no­si­ bu­du­pre­ko­60t/ha­ i­ na­ taj­na­čin­obez­be­di­ti­is­pla­ti­vost­ga­je­nja­še­ćer­ne­re­pe.

Za­klju­čak

U­ teh­no­lo­gi­ji­ pro­iz­vod­nje­ še­ćer­ne­ re­pe­ sve­agro­teh­nič­ke­me­re­ su­jed­na­ko­va­žne,­a­vi­si­nu­pri­no­sa­od­re­di­će­ona­agro­teh­nič­ka­me­ra­ko­ja­je­ naj­lo­ši­je­ ura­đe­na.­ Gre­ška­ ko­ja­je­uči­nje­na­kod­jed­ne­od­ovih­me­ra­ne­mo­že­se­po­pra­vi­ti­for­si­ra­njem­dru­ge­agro­teh­nič­ke­me­re.­Po­štu­ju­ći­osnov­ne­ prin­ci­pe­ ove­ pro­iz­vod­nje­po­čev­ši­od­ iz­bo­ra­ze­mlji­šta,­plo­do­re­da,­ ob­ra­de,­ đu­bre­nja­ i­ ne­ge­ pa­sve­do­va­đe­nja­mo­gu­se­ostva­ri­ti­vi­so­ki­pri­no­si­i­kva­li­tet­še­ćer­ne­re­pe.

LI TE RA TU RA: [1] R. Mi lo še­vić, S. Ma noj lo vić, Ž. Jan ku lov ski, Smilj ka Ob ra do vić i J. Po pin - Op-ti mi za ci ja đu bre nja še ćer ne re pe, 1989; [2] Đ.Gla moč li ja, - Ra tar-

stvo, 2012.

Me­ša­nje­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­ljaPi­še:­Div­na­Ma­rić,­PSS­Vr­šac

Teh­no­lo­gi­ja­pro­iz­vod­nje­še­ćer­ne­re­pePi­še:­Jo­van­Bo­jić,­dipl.ing.,­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca Re pu va di ti u teh no lo škoj zre lo sti

i pre ma pre rad nim ka pa ci te ti ma še će ra na da bi ko ren što ma nje

sta jao na la ge ru

Ne po što va nje uput stva za pri me nu do vo di i do fi to tok sič nog de lo va nja

Pre li mi nar ni re zul ta ti pr vih te-sti ra nja no vog le ka „Kom bre-ta sta ti na A4“ na 17 pa ci je na ta

obo le lih od ra ka u po od ma kloj fa-zi, po ka zu je da ovaj lek sma nju je do pre ma nje kr vi i ki se o ni ka ko ji su po treb ni tu mo ri ma da bi pre ži ve li i ra sli.

– To do ka zu je te o ri ju da us kra ći-va nje ki se o ni ka tu mo ru mo že da se ostva ri u prak si, či me su otvo re na vra ta no vim na či ni ma le če nja ra ka u bu duć no sti - iz ja vio je dr. Gor don Ra stin sa kli ni ke Ma unt Ve ron u Mi-dle sek su na ju gu En gle ske. Za raz-li ku od kon ven ci o nal nih le ko va ko ji „ci lja ju“ će li je ra ka, „Kom bre ta sta tin A4“ na pa da en do te li jal ne će li je ko-je oba vi ja ju krv ne su do ve u tu mo-ru. Još ne mo že sa si gur no šću da se ka že da li ovaj lek mo že pot pu no da bli ki ra do pre ma nje kr vi i ki se o ni ka

do tu mo ra, ali su re zul ta ti ohra bru-ju ći. Da bi ra stao i raz vi jao se, sva ki čvr sti tu mor mo ra da raz vi je krv ne su do ve pre ko ko jih se hra ni kr vlju i ki se o ni kom, pa bi ovaj lek mo gao da se upo tre bi za raz ne vr ste ra ka, bi lo sam ili u kom bi na ci ji sa dru gim le ko vi ma. Po red to ga, tek sič no dej-stvo le ka is po lja va se je di no u vi du bo lo va u tu mo ru, što je do kaz da se u tu mo ru ne što de ša va. Te sto vi „Kom bre ta sta ti na A4“, sin te tič kog je di nje nja eks tra ta afrič ke žbu na ste vr be, na ži vo ti nja ma po ka za li su da jed na do za le ka mo že da uni šti do 95 od sto će li ja čvr stog tu mo ra ta ko što im us kra ću je do vod kr vi.

Ge net ski mo di fi ko va ni vi rus, ko-ji se eks pe ri men tal no is pi tu je, uni-šta va će li je malg nih gli o ma, vr ste kar ci no ma ko ji se vr lo te ško le či.

Po lio vi rus, ko ji je ne ka da pra-

li zo vao mi li o ne de ce, ali je go to vo is ko re njen za hva lju ju ći vak ci ni, mo-gao bi da bu de i od ne ke ko ri sti, po-što se po ka za lo da uni šta va će li je tu mo ra.

Gen ski mo di fi ko va ni vi rus uni-šta va će li je ma lig nih gli o ma, vr ste kan ce ra ko ji se vr lo te ško le či, pa obo le li umi ru mak si mal no go di nu da na.

Od gli o ma go di šnje umi re 18.000 Ame ri ka na ca. Za njih ne po sto ji lek osim ope ra ci je, a tu mo ri se če sto ra ši re po mo zgu ve o ma br zo, pa ih je ne mo gu će sve ot kri ti i od stra ni ti.

Ma da su eks pe ri men ti utvr di li da po lio vi rus uni šta va ne u ro ne, oni su ga osla bi li za me nju ju ći ge ne ko je vi rus ko ri sti i za pro di ra nje u će li je ge ni ma ko ji iza zi va ju pre hla du.

No vi, gen ski iz me nje ni vi rus, ni je to li ko do bro ula zio u zdra ve ne u ro-ne ali je „ju ri šao“ pr vo na će li je gli-ko ma, ko je se br zo ši re.

Te sto vi na mi še vi ma za ra že nim ljud skim gli o mom po ka za li su da on mo že da za u sta vi rast tu mo ra, sa-op šti li su na uč ni ci. Me đu tim, struč-nja ci upo zo ra va ju da ono što de lu je kod mi še va ko ji su ve štač kim pu tem za ra že ni kan ce rom mo žda ne će de-lo va ti kod lju di. Ali, no va te ra pi ja će bar olak ša ti simp to me obo le lih od ove vr ste tu mo ra.

Vak ci na pro tiv ra ka

Pr va vak ci na pro tiv ra ka je sprem na za te sti ra nje u En gle skoj. Pri pre mi li su je dr John Ar rand i dr Mi ke Mac kett sa „Pa ter son in sti tu-ta“ u Man če ste ru. Ova vak ci na šti-ti „Ap štajn-Bar vi ru sa (EBV)“, ko ga no si vi še od 90% sta nov ni štva u sve tu, i ko ji je po ve zan sa ra znim vr sta ma ra ka. U En gle skoj i Evro pi „EBV“ pro u zro ku je žle zda nu gro zni-cu a mo gu će i Hodž kin so vu bo lest, rak lim fnih čvo ro va, dok je u Afri-ci ovaj vi rus po ve zan sa Bur ki to vim lim fo mom, još jed nom vr stom ra ka lim fnog si ste ma, ko ji obič no po ga-đa de cu. Sma tra se da su vi ru si po-ve za ni sa pe ti nom svih ob li ka ra ka a če ti ri su ident fi ko va na – „EBV“; pa pi lo ma kod lju di, po ve za na sa ra-kom gr li ća ma te ri ce (na uč ni ci ra de na vak ci ni); he pa ti tis „B“, po ve zan sa ra kom je tre; i „HTLV“, ko ji je po-ve zan sa akut nom le u ke mi jom.

Be lan če vi na en do sta tin, ko ja se nor mal no na la zi u kr vi, mo že da do-pri ne se sma nji va nju tu mo ra, tvr di dr Majkl ORaj li sa hi ru škog ode le-nja De či je bol ni ce u Bo sto nu. On je usta no vio da je en do sta tin in hi bi ter

će li ja u krv nim su do vi ma ko je su od vi tal nog zna ča ja za rast tu mo ra.

Ame rič ki na uč ni ci iz nju jo e škog On ko lo škog cen tra pr vi su u sve tu in den ti fi ko va li dva ge na ko ji omo-gu ća va ju rast i raz mno ža va nje ma-lig nih će li ja..Tim ve o ma zna čaj nim ot kri ćem na pra vljen je va žan ko rak na pu tu ot kri va nja ge net ske osno-ve me ha ni zma ma lig nih obo le nja. No vost o tom ot kri ću sa op šte na je u Lon do nu. Gru pa na uč ni ka na če lu sa pro fe so rom Ro ber tom Be ne rom usta no vi la je da ge ni „aJ-dl“ i „aJ-dl3“ uče stvu ju u gra đe nju krv nih su do va ko ji snad be va ju ma lig ne će-li je kr vlju kao i tu mo re, pot po ma žu-ći nji ho vu ži vot nu sna gu i rast.

Pri li kom ak tiv nog dej stva na te ge ne do la zi do „is klju če nja“ ma lig-nih će li ja iz or ga ni zma i one br zo ugi nu. Ovo zna čaj no ot kri će u svet-skoj na u ci mo že do ve sti do po be de nad ma lig nim obo lje nji ma.

Če ti ri taj ne ra ka

Gru pa na uč ni ka sa Bi o lo škog is-tra ži vač kog in sti tu ta u Kem bri ču ame rič koj dr ža vi Ma sa ču sets, us pe-la je da od go net ne taj nu ka ko nor-mal na, zdra va ljud ska će li ja po sta je kan ce ro zna, što bi, ka ko se pro ce-nju je u na uč nim kru go vi ma, mo glo da ozna či pre kret ni cu u tra že nju le-ka za rak.

Taj na uč no is tra ži vač ki po du hvat ve zan je za ime dr Ro ber ta Vajn-ber ga, na uč ni ka sa po me nu tog in-sti tu ta u Kem bri džu, ko ji je ina če u sa sta vu ču ve nog „MTI in sti tu ta“ u Ma sa ču se tu.

Vajn berg je sa gru pom sa rad ni-ka, po sle 15 go di na is tra ži va nja i po ku ša ja, us peo da u svo joj la bo-

ra to ri ji, pre tvo ri nor mal nu ljud sku će li ju u kan ce ro znu.

Na uč ni ci sa da na de po la žu u lo-gi ku – ako je mo gao da se na đe put da zdra va će li ja do bi je rak, isto ta ko će mo ći da se, u obr nu tom po stup-ku, na đe na čin ka ko da se obo le la ljud ska će li ja pre tvo ri u zdra vu.

Vajn berg je opre zan. On sa vr še-no do bro zna da se mo ra ču va ti da-va nja la žne na de oni ma ko ji če ka ju lek za opa ku bo lest. Ako je tre ba lo 15 go di na da se zdra va će li ja pre-tvo ri u kan ce ro znu, bi će po treb no pu no vre me na i za obr nu ti po stu-pak. Ali, i on sam, ne kri je da je na pra vljen ve li ki ko rak. – Do sa da ljud ska kan ce ro zna će li ja je za na-uč ni ke bi la cr na ku ti ja i na uč ni ci ni-su zna li red i broj pro me na ko je ona do ži vlja va na pu tu do ra ka. Sa da su us pe li da utvr de broj tih pro me na sa na uč nom pre ci zno šću.

Utvr đe no je da po sto je če ti ri ko-ra ka, od no sno če ti ri pro me ne u raz-vo ju nor mal ne ljud ske će li je da bi ona po sta la kan ce ro zna.

- Ono što su na uč ni ci u Ma sa ču-set su us pe li da ura de – ka že Mo še Ja niv sa „Pa ste ro vog in sti tu ta“ u Pa ri zu – to je da sa zna ju na pu tu, ko jim ljud ska će li ja po sta je kan ce-ro zna, po sto je če ti ri ko ra ka. Ako uspe mo da pro dre mo u taj nu ma kar jed nog od če ti ri ele men ta u kan ce-ro znoj ljud skoj će li ji, on da će mo re-al no bi ti u pri li ci da za u sta vi mo raz-voj tu mo ra.

Na uč ni ci je su pro na šli put ka ko nor mal na ljud ska će li ja po sta je kan-co ro zna. Ali, su štin ski od go vor mo-ra da do đe obr nu tim sme rom: ka ko da se ta će li ja iz le či, od no sno da se spre či da po sta ne kan ce ro zna. Na to pi ta nje još ne ma od go vo ra.

17. jun 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ko ma, ko je se br zo ši re.Te sto vi na mi še vi ma za ra že nim

ljud skim gli o mom po ka za li su da on mo že da za u sta vi rast tu mo ra, sa-op šti li su na uč ni ci. Me đu tim, struč-nja ci upo zo ra va ju da ono što de lu je kod mi še va ko ji su ve štač kim pu tem za ra že ni kan ce rom mo žda ne će de-lo va ti kod lju di. Ali, no va te ra pi ja će bar olak ša ti simp to me obo le lih od

Sta ri re cep ti

Po treb no je: 300g. bra šna, 1 vre ći ca pra ška za pe ci vo, 1 ča ša čvr stog jo gur ta-180-200ml, 2 žu-man ca, 30g. ma sla ca ili 3 ka ši ke ulja, 3-4 ka ši ke še će ra, 1 vre ći ca va ni lin še će ra, sok i ko ri ca od po-la na ran dže, ša ka gro žđi ca, še ćer u pra hu za po sip, 300ml. ulja-za pr že nje, 250ml. ma sti,ako ra di te s kva scem

Pri pre ma: Pro se ja nom bra šnu do daj te pra šak za pe ci vo, so, še-ćer, va ni lin še ćer, žu man ce, čvr sti jo gurt sob ne tem pe ra tu re, oto plje ni ma slac ili ulje, sok i ko ri cu od po la na ran dže i na kra ju ša ku gro žđi ca. Ne ko ih sta vlja pret hod no na mo če-ne u so ku od na ran dže.

Sve sa stoj ke do bro iz me šaj te

dr ve nom var ja čom,po krij te to plom ku hinj skom kr pom i osta vi te da te-sto od ma ra 15 mi nu ta,dok se ne za-gre je ma sno ća za pr že nje.

Ka da je te sto la ga no od le ža-lo,sprem no je za pr že nje. Uštip ci se va de ku hinj skom ka ši kom, ko ja se pret hod no sta vi u vru ću ma sno ću i la ga no se spu šta ju u vru će ulje. Ka-da le po po ru me ne sa obe stra ne va-di te ih šu plji ka vom ka ši kom i oce-di te na ku hinj skom pa pi ru, po spi te prah-še će rom i po slu ži te to ple.

Mo že te ih ra di ti i s kva scem, ali ta da te sto mo ra dvo stru ko na ra sti, kao i sva ko di za no ko je se ra di. U tom slu ča ju se ne pr že u ulju, kao ka da se spre ma ju s pra škom za pe-ci vo, ne go na do ma ćoj ma sti.

Ba ki ni slat ki uštip ci

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Kom bre ta sta tin „A4“ le či rak?(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Rad nu ne de lju za na ma na “Pro dukt noj ber zi” u No vom

Sa du, obe le žio je pad pro me ta, bla gi rast ce na pro šlo go di šnjeg ro da ku ku ru za i pše ni ce i pr vi ovo se zon ski ber zan ski ugo vor o ku po pro da ji “na ze le no” pše ni ce ro da 2016.go di ne.

Ovo ne delj ni pro met od 825 to-na, za 42% je ma nji u od no su na pret hod nu ne de lju, što je efek tu i-ra lo i go to vo upo la ma njom di nar-skom vred no sti pro me ta. Ukup na di nar ska vred nost, za tek pet ovo-ne delj nih ber zan skih ugo vo ra, iz-no si la je 17.212.250,00 di na ra.

Ku ku ruz sa is tr go va nih 675 to-na, ap so lut no do mi ni ra u struk tu-ri ovo ne delj nog ber zan skog pro-

me ta. Pro seč na ne delj na ce na od 21,52 din/kg, sa PDV-om (19,56 din/kg, bez PDV-a), za 2,92% je ve ća ne go pret hod ne ne de lje. Tro me seč ni trend ra sta ce ne ku-ku ru za je, da kle, na sta vljen, ali se či ni da je to kom ne de lje za na ma po la ko us po sta vljen ba lans po nu de i tra žnje, što mo že bi-ti po ka za telj sta bi li za ci je ce ne u na red nom pe ri o du.

Isto vre me no, ce na pše ni ce ro-da 2015. se, na kon pro šlo ne delj-nog pa da, po no vo vra ti la na svoj ce nov ni ni vo od pre tri ne de lje. U okvi ru pro me to va nih 50 to na hleb nog zr na, pro šlo go di šnjeg ro da, re gi stro va na je je din stve na ce na od 19,58 din/kg, sa PDV-om

(17,80 din/kg, bez PDV-a), što je za 1,71% vi še ne go pret hod ne ne de lje.

Po sle ni za ne re a li zo va nih pro-daj nih ko ta ci ja za pše ni cu no vog ro da, to kom ne de lje za na ma je ko nač no re a li zo van pr vi ovo-

se zon ski ber zan ski ugo vor ku-po pro da je pše ni ce ro da 2016.go di ne. Ugo vo re na je ku po pro-da ja “na ze le no”, u ko li či ni od 100 to na po ce ni od 17,05 din/kg, sa PDV-om (15,50 din/kg, bez PDV-a), za avan sno pla ća-

nje i is po ru ku pše ni ce u pe ri o du od 01.07.-15.07.2016.go di ne. Do kra ja ne de lje ko ti ra na je i pro da-ja no vog ro da po ce ni od 16,00 din/kg, bez PDV-a, ali za in te re-so va nih ku pa ca, pod po nu đe nim ugo vor nim uslo vi ma, ni je bi lo.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 17. jun 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 6.6. do 10.6. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, JULSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 182,69 $/t 188,18 $/t 187,03 $/t 190,85 $/t 187,47 $/t

Ku ku ruz 164,64 $/t 168,44 $/t 168,34 $/t 169,76 $/t 167,87 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 16 415,95 $/t 418,23 $/t 419,33 $/t 432,70 $/t 432,11 $/t

So ji na sač ma, jul 16 414,30 $/t 411,70 $/t 407,80 $/t 417,10 $/t 413,50 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Re a li za ci ja ugo vo ra pše ni ce ro da 2016.• Rast ce na na svet skim ber za ma

Rast ce ne ku ku ru za, di rekt no je uti cao na da lji rast in dek sne vred-no sti PRO DEX-a. Ko re la ci ja ce ne ku ku ru za i ovog ber zan skog in-dek sa je evi dent na, ka da se uzme u ob zir da se tro me seč ni rast ce-ne ku ku ru za ap so lut no po du da ra

sa tro me seč nim ra stom in dek sne vred no sti ovog po ka za te lja. Po-sled njeg rad nog da na pro te kle ne-de lje vred nost PRO DEX-a je iz no-si la 217,31 in dek snih po e na, što je za 1,22 in dek snih po e na vi še ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. 675 21,45-21,78 675 21,45-21,78 +2,92%

Pše ni ca, rod 2015. 550 19,03-19,58 50 19,58 +1,71%

Pše ni ca, rod 2016. is po ru ka

01.07.-15.07.2016.300 17,05-17,60 100 17,05 -

So ji na sač ma 44% 50 59,40 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

139,62 €/t (fju čers avg 16)

160,90 €/t (fju čers jul 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

171,00 €/t (fju čers sep 16)

186,50 €/t (fju čers avg 16)

U Bu dim pe šti se ce na pše ni ce, po sma-tra no u fo rin ta ma, ni je me nja la, dok je

ce na ku ku ru za po ra sla za 3,81%. U Pa ri zu su ce ne pra ti le trend či ka ške ber ze. Ta ko je pše ni ca po sku pe la za 1,94%, a ce na ku ku ru-za za 2,19%.

Po čet kom ne de lje je skok ce na svih ro ba bio po sle di ca za bri nu to sti oko kli mat skih

uslo va na obe stra ne Atlan ti ka. U SAD je pro-blem sa vi so kim tem pe ra tu ra ma, a u Evro pi, na ro či to fran cu skoj, su stal ne olu je po ve ća-

va le za bri nu tost. Ta ko đe je i ce na si ro ve naf-te , na kon pa da za li ha u Ame ri ci, sko čiv ši na naj vi ši ni vo od po čet ka go di ne, vr ši la pri ti sak na ce ne osta lih ro ba. Kra jem ne de lje, uoči naj no vi jeg iz ve šta ja US DA-a, fon do vi su pro-

da va li svo je po zi ci je ka ko bi re a li zo va li pro fi t i ti me do ve li do bla gog pa da ce na.

Na či ka škoj ber zi je pše ni ca sa jul skom is-po ru kam vi ša za 5,11%, a ku ku ruz za 2,70% u od no su na kraj pro šle ne de lje.

Ve li ka po tra žnja za so jom na me đu na rod nom tr ži štu je po-

gu ra la ce nu zr na na go re. Ki na je ku pi la no ve ko li či ne. Ta ko đe za-bri nja va i si tu a ci ja oko kva li te ta

so je u Ar gen ti ni.Fju čers na so ju je u Či ka gu

je sku plji za 2,78%, dok je fju-čers na so ji nu sač mu jef ti ni ji za 1,15%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 6.6.2016. - 13.6.2016.

POVrĆE 6.6.2016. - 13.6.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-bački okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

17. jun 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 24.00 23.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 23.00 21.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 24.00 23.00 - dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

3 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 21.00 25.00 23.00 bez promene dobra

4Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene prosečna

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 rast prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 15.00 17.00 15.00 pad prosečna

2 Boranija (olovka) Domaće kg 170.00 180.00 180.00 pad vrlo slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 140.00 150.00 150.00 bez promene slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 180.00 180.00 180.00 pad slaba

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 80.00 120.00 120.00 rast slaba

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast dobra

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 40.00 70.00 50.00 rast prosečna

8 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 130.00 120.00 pad slaba

9 Grašak (sve sorte u mahuni) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 pad prosečna

10 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 bez promene slaba

11 Kelj (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 50.00 bez promene vrlo slaba

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 40.00 55.00 45.00 bez promene dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 40.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

14 Krompir (crveni) Domaće kg 40.00 45.00 45.00 bez promene dobra

15 Krompir (mladi ) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 - dobra

16 Kupus (sve sorte) Domaće kg 15.00 20.00 17.00 pad dobra

17 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 45.00 70.00 50.00 pad slaba

18 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 30.00 bez promene prosečna

19 Luk beli (sve sorte) Uvoz(Kina) kg 500.00 500.00 500.00 bez promene slaba

20 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 20.00 bez promene prosečna

21 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 35.00 45.00 45.00 pad dobra

22 Paprika (Babura) Domaće kg 110.00 140.00 120.00 pad prosečna

23 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 350.00 300.00 - prosečna

24 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 bez promene vrlo slaba

25 Paprika (šilja) Domaće kg 110.00 130.00 130.00 pad prosečna

26 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 230.00 250.00 250.00 rast slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 200.00 bez promene slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 130.00 128.00 pad dobra

3 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 750.00 800.00 800.00 pad vrlo slaba

4 Breskva (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 85.00 pad slaba

5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 80.00 bez promene prosečna

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 60.00 65.00 60.00 pad prosečna

7 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 80.00 85.00 85.00 bez promene slaba

8 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 bez promene slaba

9 Jabuka (ostale) Uvoz(uvoz) kg 70.00 75.00 70.00 - vrlo slaba

10 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 140.00 200.00 150.00 rast slaba

11 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 180.00 180.00 180.00 bez promene vrlo slaba

12 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 150.00 150.00 bez promene slaba

13 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 210.00 220.00 210.00 - vrlo slaba

14 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 180.00 240.00 240.00 - vrlo slaba

15 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1000.00 bez promene prosečna

16 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 210.00 220.00 210.00 bez promene dobra

17 Limun (sve sorte) Uvoz(Argentina) kg 280.00 280.00 280.00 - slaba

18 Malina (sve sorte) Domaće kg 350.00 350.00 350.00 pad slaba

19 Malina (sve sorte) Domaće kg 270.00 300.00 300.00 bez promene slaba

20 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 80.00 85.00 80.00 pad slaba

21 Orah (očišćen) Domaće kg 600.00 650.00 600.00 pad prosečna

22 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 90.00 bez promene dobra

23 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 150.00 150

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 290.00 280.00 pad 6-10

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 90.00 110.00 100.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 11-15

6 Prasad 16-25kg sve rase 140.00 170.00 160.00 pad 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 160.00 190.00 170.00 pad 31-50

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 100.00 120.00 110.00 bez promene 6-10

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Prasad 16-25kg sve rase 180.00 190.00 180.00 pad prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 120.00 130.00 130.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 - dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 26.00 24.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Na pro da ju Tor pe do RX 170. Trak tor u do brom sta nju, za osta le in for ma ci je po ziv na broj tel. Mo že za me na za ma nji trak tor. Tel: 063/776-78-28.

• Pro da jem imt dvo brazd ni plug. Tel: 066/312-736.

• Na pro da ju mo to kul ti va tor IMT 506 u is-prav nom sta nju. Tel: 063/370-150.

• Na pro da ju Mo tor ni trak tor čić "Whi te" - 13 "Brigss", mo tor od 15.5KS, sa jed nim ci lin drom, 6 br zi na, dva no ža, za hvat ot ko-sa 106cm, sa kor pom za sku plja nje tra ve. Od li čan! Pa lje nje pre ko klju ča tj. an la se ra. Ceo ser vis ura đen bez ula ga nja, se di i ko-si. Spre man od mah za ko še nje trav na tih po vr ši na, par ko va, ve ćih ima nja, igra li šta, golf te re na... Tel: 064/218-74-00.

• Na pro da ju Ze tor6945, 1978g, trak-tor u od lič nom sta nju, pa pi ri ured ni. Tel: 064/239-08-35.

• Na pro da ju vi še ko ma da trak tor skih ka bi na, ce na od 200 do 400 EUR. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju IMT 539, 2010 go di na fa brič-ko sta nje. Tel: 069/161-77-38.

• Na pro da ju Ze tor 4911, 1978. go di šte. Tel: 022/432-237.

• Na pro da ju Ur sus. Re gi stro van. Tel: 022/488-662 i 064/370-23-12.

• Na pro da ju Tor pe do 4806 C, 1986. god. u od lič nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju tri Ra ko vi ce. Ra ko vi ca 60, 1975. god. 2500 EUR,Ra ko vi ca 65, 1987. god, 3.500 EUR i Ra ko vi ca 65, 1989. god. 4.200 EUR. Tel: 063/531-155.

• Me njam IMT 560 no vi tip za 577DW. Trak tor je 87. god, oču van, ne tro ši kap ulja od si pa nja do si pa nja, ne ma ula-ga nja!za me na za 577DW no vi tip. Tel: 064/945-72-97.

• Na pro da ju trek tor Be lo rus. Ku pljen nov kod nas, pr vi vla snik. Pot pu no is pra van, trak tor no vi je ge ne ra ci je sa mo tor 82ke i tur bi nom 92ks. Traj no je re gi stro van, nov aku mu la tor i pred nji i zad nji te go vi. Broj rad nih sa ti:1900. Tel: 063/825-80-50 i 022/710-344.

• Na pro da ju trak tor IMT 542. Trak tor je u od lič nom sta nju. Od ka da je ku pljen, ob-ra đi vao je mak si mal no 4 hek ta ra ze mlje. Uvek je bio ga ra ži ran. Rad nih sa ti ima 4771. Pr vi vla snik. Tel: 063/174-96-74 i 022/737-559.

• Na po da ju trak tor Ur sus 904B. Pr vi vla-snik. Pred nja vu ča 90 ko nja. Hit noo! Tel: 064/335-46-89.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa-ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo-spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem kom bajn žit ni Džon Dir 950. Tel: 060/067-01-45.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go-di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Tel:064/063-24-34.

• Pro da jem trak tor Ma sej Fer gu son 8160 od 200ks i kom bajn Now ho land 8070 sa ku ku ru znim adap te rom. Tel:062/451-252.

• Kom bajn Zmaj 142 Seč ka He der na pro-da ju. Tel: 063/200-483.

• Kom bajn Đu ro Đa ko vić za ku ku ruz i pše ni cu. Tel: 063/200-483.

OPRE MA

• Na pro da ju se tvo spre mač i V ta nji ra ča. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem imt če tvo ro red ni špar tač za ku ku ruz sa no vim ku ti ja ma za đu bri vo.U od lič nom sta nju. Tel: 066/312-736

• Na pro da ju pri ko li ca 5.5t, me tal ne stra-ni ce i pa tos, rin fu za sa le ve stra ne, is pust na pa to su, tu be les gu me. Tel: 065/517-92-95.

• Na pro da ju ko si li ca za tra vu sa dža kom za sku plja nje tra ve, ko sa či ca je sa mo hod na. U is prav nom sta nju. Tel: +633-701-50.

• Na pro da ju trak tor ko sa či ca, mo tor brigs stra ton od 9 ko nja. Kao nov. Tel: 063/370-150.

• Na pro da ju al ko far mer 2002 god ma lo ra di la. TeL: 062/364-442.

• Na pro da ju me ša o na ka pa ci te ta 250 ki lo-gra ma sa bun gu ra čem za ku ku ruz u kli pu i zr nu. Bun gu rač je tro fa zni, sa mo to rom od 4kw. Tel: 022/447-205.

• Na pro da ju kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm. Tel: 022/476-092.

• Na pro da ju Vi king mb 400 no va ko si li ca, sa mo dva pu ta ko še no. Tel: 064/567-36-63.

• Na pro da ju Vu če na ta nji ra ča Fe ro kop 40 di sko va. Tel: 066/455-540.

• Na pro da ju Fre za-Pum pa-Agre gat. Tel: 022/664-937.

• Na pro da ju pr ska li ca u od lič nom sta nju, uve ze na iz Švaj car ske, bu re 800 li ta ra, pum pa če tvo ro klip na mar ke An no vi Re ver-be ri, gra ne 12m sa mo guć no šću pro ši re-nja, ce vi pro hrom ske, po mo ću hi dra u li ke se gra ne otva ra ju-ot klju ča va nja-za kre ću-di zu go re, do le. Tel: 064/296-37-99.

• Na pro da ju Zma jev ka, tip 470.Sve tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu.Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Pro da jem kru njač sa 4 ru pe, ve li kog ka pa ci te ta 6t na sat. Po gon mo to ra Lom-bar di ni 12KS di zel, u od lič nom sta nju, sve is prav no. Spre man za rad. Ce na po volj na. Tel: 062/973-00-12.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra.

Tel:060/670-36-60.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si-vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/8488108

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre-mač. Tel:467-717.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem pre su kveč, ko leč ke, plug, dr lja ču, bra nu sve za Sa la še i Et no ku će. Tel063/193-97-07.

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707.

• Pri ko li ca Zmaj na pro da ju. Tel: 063/200-483.

• Na pro da ju tran spor ter za ku ku ruz Li-fam 9 m, kao nov. Pu ne gu me bez du va nja i tre ći to čak po za di bez po di za nja, la ko se kre će. Tel: 022/313-543 i 066/521-81-11.

• Pro da ja ta nji ra ča. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Na pro da ju se tvo spre ma či. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem mlin za ku ku ruz u kom ple tu: to ci lo, te ste ra za se če nje. Tel: 064/899-81-96.

• Na pro da ju vu če ne i no še ne V ta nji ra če. Tel: 069/771-651 i 022/230-17-51.

• Na pro da ju Wel ger AP 52 pre sa za ba li ra-nje. Ba lir ka u do brom sta nju. Sve is prav no na njoj i ra di. Tel: 064/116-22-04.

• Na pro da ju sse tvo spre ma či. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem Mlin (če ki ćar), vi še na men ski Fa brič ki pro iz ve den (ita li jan ski), oču van - is prav ni, sa ja kim tro fa znim elek tro mo-to rom. Po se du je pet si ta raz li či ih ve li či na otvo ra, ja ke - ma siv ne kon struk ci je. Tel: 064/802-14-79 i 022/312-322.

• Na pro da ju mo to kul ti va tor, fre za u od-lič nom sta nju ben zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro-iz vod nje, tri konj ske sna ge. Tel: 064/200-4100 i 022/237-12-27.

• Na pro da ju pri ko li ca pot pu no is prav-na 5.5t no si vost me tal ne stra ni ce i pa tos nig de ni je tru la ima rin fu zu sa le ve stra-ne i is pust na pa to su tu be les gu me. Tel: 065/517-92-95.

Na pro da ju Pre sa Wel ger AP63. pre sa u od lič nom sta nju. Tel: 064/136-75-46.

• Pro da jem plug IMT 756, 3 bra zde, 12 co li, vi so ki kli rens, 3 cr ta la plus to čak. Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem dr lja ču Po be da sa 4 kri la. Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem se tvo spre mač: 3.5m, du pli pa ker valj ci, fl ah ver zi ja. Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem OLT pne u mat sku se ja či cu: 4+2 re da sa de po zi to ri ma za gra nu la ste in sek-ti ci de. Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem pri ko li cu Teh no stroj no si vo-sti 7.5t. Ki per. Va zdu šna koč ni ca. Tel: 063/767-74-92.

• Trak tor ska pri ko li ca u od lič nom sta nju. Tel: 063/733-24-49.

• Pro da jem dvo bra zni plug.Ce na do go vor. Tel: 022/662-077.

• Na pro da ju elek trič na pum pa za pre ta ka-nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo-no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz

• Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen-teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum-pu ide i kor pa i pi štolj za to če nje sa si gur-no snim ven ti li ma. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju plug Lem ken obr tač tro-bra zni 3x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju me njač od hon de f 42ori gi-nal ja pan , lom bar di ni mo tor la 250 - 7,5 ko nja. Mo tor i me njač u od lič nom sta nju. Me njač ima 3 br zi ne i ri kverc. Uz fre zu ide ko sa či ca za tra vu, i du bo ka pri ko li ca. Tel: 064/128-1072 i 061/623-90-24.

• Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo-žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. In fo po ziv. Tel: 064/249-17-02.

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel:060/670-36-60.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si-vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre-mač. Tel:467-717.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo-spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na, CG, par ket, sa ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo rom u La ćar ku. Tel: 004-36-606-888-249.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom-plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem 75 ari ze mlje u No ća ju. Tel: 063/248-011.

• Pro da jem sprat nu ku ću u uli ci Ste va na Srem ca. Tel: 066/9727-877.

• Pro da jem ku ću kod bol ni ce, mo že stan uz do pla tu. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem ku ću no vi je grad nje 140m2. Ce na 45.000e. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku 95m2 ili me-đam za stan u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 064/56-39-206.

• Pro da jem ku ću na pla cu 5 ari uli ca Pe-tra Pre ra do vi ća 108. Tel: 064/418-0446 i 022/487-606.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 061/214-86-33.

• Pro da jem dve nji ve od 8 i od 6 ari bli zu se la u Kra ljev ci ma po god ne za sve vr ste vo ća i vi no gra da. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem ku ću u Sta roj Pa zo vi od 150m2 sa pra te ćim objek ti ma na pla cu od 18 ari. Stru ja, vo da, te le fon, plin. Po volj no za ba-vlje nje po ljo pri vred nom i za nat skom rad-njom. Tel 022/312-914 i 062/112-70-90.

• Pro da jem le po oču va nu ku ću od 120m2 sa ba štom od 1000 m2 u Ni kin ci ma. Tel: 063/766-43-20.

• Da jem Jar ku kod Srem ske Mi tro vi-ce 4,5 ha ob ra di ve ze mlje u ko ma du. Tel:061/165-89-98.

• Pro da jem ba štu po vr ši ne 0,75 ju ta ra kod Va ša ri šta u Ša šin ci ma 300 m od as fal ta. Tel: 022/684-607 i 060/505-19-99.

• Pro da jem ze mlju od 8 i 6 ari bli zu se la po god no za vo ce, vi no grad ili ba štu. Tel: 063/19-39-707.

• Pro da jem ku ću 100m2 u Ri vi ci sa pra-te ćim objek ti ma na 10 ari pla ca. Tel: 022/21-00-369.

• Pro da jem u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji že no, vla snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Pro da jem ne iz gra đe no gra đe vin sko ze-mlji šte, ora ni ca, Vla di mi ra Na zo ra u Ši du, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Pro da jem ku će u Ša šin ci ma, Sa ve Zde la-ra 38, dru ga ku ća Sve to za ra Mi le ti ća 92a, 28 ari ba šte i ju tro ze mlje.Za in te re so va ni do ći lič no na adre su Sa ve Zde la ra 38 Ša-šin ci.

• Iz da jem nov jed no so ban 40m2 kom plet-no na me štem u No vom Sa du kod Saj ma. Tel: 064/38-11-803.

• Iz da jem dvo so ban stan u cen tru Srem-ske Mi tro vi ce sa da ljin skim gre ja njem. Tel: 064/011-32-25.

• Pro da jem jed no i po so ban stan 47,5 m2 pro i ze mlje, Sta ri most 29/4. Tel: 064/28-11-422.

• Pro da jem stan 60m2 Ma ti je Hu đi 57. Tel: 060/44-44-095.

• Po volj no pro da jem dvo so ban stan u Ma-čvan skoj Mi tro vi ci uli ca Trg Žr ta va fa ši zma 13/2 na se lje ko lo ni ja ce na po do go vo ru. Tel: 069/712-365 i 022/2685-606- Iz da-jem jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 022/626-209 i 063/535-530.

• Pro da jem dvo so ban stan u Pej to nu. Tel: 062/592-586

• Iz da jem dvo ri šni jed no so ban stan iza Ma ti je Hu đi, sa mi ci, 4.500 din. Tel: 069/162-24-26.

• Iz da je se na me šten ma nji jed no so ban stan u cen tru. Tel: 064/544-66-17.

• Pro da jem dvo i po so ban stan 63m2, no vo-grad nja, Vod na uli ca, po vrat PDV kva li tet-na gr da nja. Tel: 063/77-98-609.

• Pro da jem stan 43m2 no vo grad nja, par-king, osta va, Vod na uli ca od in ve sti to ra, po vrat PDV. Tel:063/232-573.

• Pro da jem gar so nje ru 34m2, no vo grad-nja, pod no gre ja nje, tuš ka da, te ra sa, par-king, osta va, in ve sti tor. Tel: 063/232-573

• Iz da jem dvo so ban stan kom plet no opre-mljen, no vo grad nja, par king, ka blov ska, te le vi zor, ma ši na za su do ve. Srem ska Mi tro-vi ca pre ko pu ta su da. Tel: 062/364-447.

• Pro da jem stan 97m2 u Pej to nu ili me-njam za stan.

Tel: 063/467-412 i 063/512-528.

• Iz da jem dvo ri šni na me šten stan Fru-ško gor ska 69 u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 064/063-24-16.

• Pro da jem tro so ban stan 90m2 na V spra-tu u na se lju Ma ti je Hu đi. Ce na 36.000e. Tel: 022/626-025.

• Pro da jem dvo so ban stan 58m2 u na se lju Sta ri Most, cen tral no gre ja nje, pri ze mlje. Hit no! Tel: 065/321-12-55

• Iz da jem dvo so ban stan eks tra na me šten, NO VO GRAD NjA sa ma ši nom za su đe i veš, gre ja njem na gas i par kin gom, ka blov-skom,pre ko pu ta su da. Tel: 063/504-473.

• Pro da jem stan 46mx2, III sprat, uli ca Pu ški no va 16 (kod pi ja ce) Tel: 063/534-930.

• Uče ni ci, iz da jem so bu bli zu bol ni ce. Tel: 022/617- 239

• Iz da jem jed no so ban kon fo ran na me šten stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 062/190-88-36.

• Iz da jem pra zan dvo so ban stan u na se lju Ma ti je Hu đi pr vi sprat . Tel: 061/324-57-11 i 613-920.

• iz da jem jed no so ban na mešt zen stan za jed nu ili dve oso be, bli zi na cen tra i bol ni-ce. Tel: 064/44-20-412

• Iz da jem dvo so ban na me šten stan Ma ti je hu đi. Tel: 063/802-73-14.

• Iz da jem dvo so ban ne na me šten stan, cen tar gra da te ći sprat , CG. Tel: 064/160-90-61.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 17. jun 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Iz da jem dvo so ban ne na me šten stan kod Sport ske ha le Pin ki. Tel: 064/211-40-35.

• Iz da jem po lu na me šten ma nji dvo so ban stan, CG u De kan cu. Tel: 064/8933-233.

• Iz da jem kli ma ti zo van apart man u Ba o ši-ći ma kod Her ceg No vog 30m od mo ra ce na 300 evra de set da na. Tel: 022/618-995 i 063/616-150.

• Iz da jem na me šten dvo so ban stan, CG, kli ma pr vi sprat na se lje Ma ti je Hu đi, pre ko pu ta Zma je ve ško le, od mah use ljiv. Tel: 612-434 i 062/596-780.

• Pro da jem dvo ri šni stan po lu na me šten 48m2 u Srem skoj Mi tro vi ci. Ću ko vac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96.

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na,CG, par ket, sa-ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo rom u La ćar ku. Tel: 00/436/606-888-249.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom-plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem se me gra o ri ce, me ša na gra-o ri ca i zob, stoč ni gra šak An ge la. Tel: 063/808-61-79.

• Pro da jem tri ko ze fran cu ska al pi na, dva jar ca, če ti ri ja re ta, ko ze da ju 10l mle ka dnev no, ja rac od jed ne go di ne, fran cu-ska al pi na od dve, ne mač ka al pi na. Tel: 065/853-43-17.

• Na pro da ju 5 svi nja, od 100 do 200 ki-la ži ve va ge sta re oko 8 me se ci, or gan ski hra nje ne, bez kon cen tra ta adi ti va i he mi je. Hra nje ne ko pri vom, jec mom, ova som, ku-ku ru zom i tri ti ka lom. Tel: 062/177-32-37.

• DU LEX TIM doo vr ši mo ot kup svi nja u kla si ova ca, ju na di i te la di, naj po volj ni je ce ne. In for ma ci je te le fo nom: 069/773-784.

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po-volj no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di-ne, Goj ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu sla di šte na is pod kro va. Tel: 063/733-88-55.

• Pro da jem ko zi je mle ko sir i su rut ku. Tel. 022/661-312.

• Pro da jem mak ruč no ra djen. Tel: 062/135-79-16.

• Pro da jem oči šćen le šnik 1.00 di na ra ki lo-gram. Tel: 062/466-220.

• Pro da jem čist hu mus od ova ca i ko za ura đe na ana li za. Tel: 060/443-20-66 i 022/443-206.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 022/661-312.

• Ot ku plju jem vu nu Ci ga je, Pra men ke, Vi ten berg, Il de fran ce. Tel: 022/443-206 i 060/44-32-066.

• Pro da jem ko zi je mle ko, sir i su rut ku, kuć na do sta va. Tel:661-312.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 661-312.

• Ku pu jem se me lu be ni ce Ma u zer ke 100 ko ma da . Tel: 062/514-005.

• Pro da jem so ju rod 2015 za is hra nu sto-ke.. Ce na po do go vo ru. Za da lje in for ma ci-je po zo vi te na tel: 063/539-301.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu oko 350 kom. Tel: 022/661-004.

• Na pro da ju ve ća ko li či na vi na od 1l, 0.7l i 0.5l. Vi na su sta ra oko 20 god. Tel: 065/201-4325 i 063/776-49-60.

USLU GE, PO SLO VI

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo-škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914.

• Kre če nje i far ba nje sto la ri je, či sto, ured-no. Tel: 064/44-20-412.

• Iz ra đu jem dr ve ne ko mar ni ke i pro zo re svih di men zi ja. Tel: 612-758 i 066/974-59-13.

• Ozbi ljan mu ška rac tra ži is klju či vo že nu ra di bra ka od 35-45 go di na. Pe kar. Tel: 064/413-86-43

• Ozbilj na go spo đa tra ži mu škar ca do 60 go di na is klju či vo ra di bra ka. Lep še je u dvo je. Tel: 061/186-57-58

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred-nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri-vred nim ma ši na ma. Ta ko đe po treb na i slo-bod na že na. Bes pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/3003957

• Sta ri ja go spo đa tra ži že nu za ne gu i spre-ma nje u ku ći mo že i no ću. Tel: 640-185.

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred-nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri-vred nim ma ši na ma. Ta ko đe po treb na i slo-bod na že na. Bes pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/300-39-57.

• Ča so vi ma te ma ti ke. Di plo mi ra ni ma te-ma ti čar da je ča so ve svim uz ra sti ma. Pri-pre me za pri jem ni is pit za sred nje ško le i fa kul te te. Tel: 022/617-525 i 611-622.

DO MA ĆE ŽI VO TI NjE

• Zbog ne mo guć no sti dr ža nja na pro da-ju ve o ma kru pan ja rac star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Na pro da ju mu ško ždre be - li pi ca ner, sta ro 10 me se ci, ce na 700 EVR. I žen sko ždre be - li pi ca ner, sta ro 7 mse ci, ce na 600 EVR. Tel: 062/852-79-43.

• Pro da jem pet ko za i osam ja ri ća.Ce na po do go vo ru. Tel: 063/703-80-76.

• Na pro da ju ja ganj ci za kla nje, od 25 do 35 kg. Tel: 065/254-0432 i 063/808-30-25.

• Na pro da ju ko bi la li pi ca ner ka. Tel: 064/233-8322 i 064/128-10-72.

• Na pro da ju haj kom i pa non be li. Sta ro-sti me sec da na, ce na po me se cu sta ro sti 500 di na ra i jed na žen ka 4 me se ca. Tel: 064/128-1072 i 061/623-90-24.

• Pro da jem 30 vi so ko sja re nih al pi na ko za sa ro go vi ma i bez. Pro da jem za jed no sa uma ti če nim jar cem. 50e po ko ma du. Tel: 063/843-60.07 i 064/911-83-66.

• Pro da jem kra vu sa žen skim te le tom 25 do 30 li te ra mle ka, i 6 me se ci ste o nu ju ni-cu. Tel: 064/140-1226 i 022/480-154.

• Pro da jem kra vu cr no be li hol štajn, ste o-na. Tel: 069/668-206.

• Pro da jem 20 ja ri ća sta re me sec da na. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem tri kra ve uma ti če ne fri ške mu-za re idu u pa šu, Su sek. Tel: 021/878-025.

• Pro da jem 13 ko za sta ro sti od 1-3 go di ne da ju do 3 li tre mle ka. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem dva jar ca. Tel: 661-312.

• Pro da jem ne ra sta man gu la na be le bo je za pri plod te zi ne oko 100kg. Tel: 064/239-4662

• Pro da jem ko nje. Tel: 063/899-6853 i 022/351-829

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pro da jem po cin ko va ni pla ste nik 30x5m. Tel: 066/312-736.

• Pro da jem pri ko li cu sa 40 ko šni ca AŽ Stan dard, 800 oži če nih ra mo va, 4 nu kle u-sa.. Tel: 061/174-21-46.

• Na pro da ju pla ste nik (kon struk ci ja) di-men zi ja 8 pu ta 28 i vi si ne 3,5m. Kon struk-ci ja je kao no va. Sta ra go di nu da na.Sa kon struk ci jom se da je i naj lon (izra el ski) nov neo t pa ko van.Uz na ve de ne stav ke ide i si stem za za li va nje (kap po kap) i oro ša va-nje. Tel: 062/682-479.

PČE LAR STVO

• Pro da jem 18 pče li njih dru šta va na po 10 LR ra mo va i 5 pče li njih dru šta va na po 2 Fa ra ro va na stav ka. Pče le se mo gu vi de ti i pre gle da ti. U od lič nom su sta nju i bi će pot pu no sprem ne za ba gre mo vu pa šu. Tel: 022/673-447.

• Pro da jem LR ko šni ce sa ra mo vi ma i sa ćem bez pče la. Tel: 022/742-110 i 066/951-84-70.

• Pro da jem 10 pče li njih dru šta va uAŽ- stan dard ko šni ca ma, sme šte nih u de mon-ta žni pa vi ljon. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/227-28-71 I 064/490-59-69.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju či sto krv ni haj kom ku ni ći svih uz ra sta od me sec da na pa do od ra slih muž ja ka i žen ki za pri plod. Tel: 063/564-166.

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me-sec da na, ce na je po me se cu sta ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav-na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav-na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro iz vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra ta , ra đen za Ne-mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro van 3.800 evra mo že za me na za jef ti ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro iz-vod nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od lič-nom sta nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Na pro da ju po volj no, cre va za pe ska-re nje sa di zna ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel: 022/673-526 i 063/854-16-38.

• Na pro da ju be la srp ska bron za. Vi-še di men zi ja, ce na po ko ma du je 3500 di na ra. 94x60x2500, 90x50x250, 82x50x250, 100x50x250. Tel: 064/232-180.

• Na pro da ju Iz la zno vra ti lo MTZ 820, 920, 1221. Tel: 064/232-180.

• Pro da jem tvr do cre vo oki ten fi14 sa dve ka palj ke na 1, 2 me ta ra. Du ži na 8000m. Tel: 066/312-736.

• Na pro da ju če ru palj ke su iz ra đe ne od po cin ko va nog li ma 1mm, oja ča ne, ni su far ba ne ta ko da ne po sto ji opa snost od tra go va far be na me su. Tel: 063/151-41-61.

• Na pro da ju ve ća ko li ci na vi na od 1l, 0.7l i 0.5l. Vi na su sta ra oko 20 god. Tel: 065/201-4325 i 063/776-49-60.

• Pro da jem pal me raz li či tih ve li či na i sta-ro sti. De ko ra tiv nog iz gle da, po god ne za ugo sti telj ske i tu ri stič ke objek te, kao i za lju bi te lje eg zo tič nih bi lja ka. Tel: 064/662-49-55.

• Po sle kon tej ne ra i ke sa svi se vra te na ča še, raz lo ga je mno go. Ča še se pro iz vo de se u če ti ri di men zi je.TeL: 060/455-16-30 i 022/455-163.

• Na pro da ju ra di jal na gu ma sa fel nom i te go vi ma 16.9-28, no va. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju Bosch pum pa za trak tor Ri-kard Ben cic Ri je ka. Ne is pi ta na. Mi slim da je is prav na. Ša ljem ku rir skom slu žbom ili lič no pre u zi ma nje. Tel: 064/810-72-58.

• Na pro da ju še sto red ni adap ter za sun co-kret za De utz Fhar. Tel: 066/455-540.

• Pro da jem pla stic ne ci ster ne od 1000l. ce-na 75 eura, za ve ce ko li ci ne do go vor. Tel: 062/851-88-99.

• Pro da jem ka zan 65000 din. (100 l su bo-tič ki, sa me ša čom, pre vr tač, star dve go-di ne ve o ma ma lo ko ri šćen, is pe ko oko 10 ka za na). Pro da jem Inox ba čvu 55000 din (Ezio 850l, za ra ki ju, bez po sto lja, sta ra dve go di ne). Pro da jem pum pu sa fi l te rom Ro ver 22000 din. Tel: 060/056-5498

• Na pro da ju gra bu lje za ku plje nje le-šni ka, ora ha i dru gog vo ća i po vr ća. Tel: 063/892-50-30.

• Po volj no pro da jem no ve, ne ko ri šće ne če ru pa lje za pi li će, te sti ra ne, no vo, ga ran-ci ja, ce na 110 EUR. Tel: 064/595-9720 i 061/693-03-83.

• Na pro da ju do bro oču van ras tu ri vač ve-štač kog đu bri va. Ko ri šćen sa mo jed nu se zo nu. Tel: 063/575-040.

• Na pro da ju do bro oču va na pri ko li ca za raz ba ci va nje staj skog đu bri va. Tel: 063/575-040.

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener get skog dr ve ta. Se če se po sle tri go di-ne. Goj ko: Tel: 063/109-88-99.

• Bilj ne ka pi di vljeg kra stav ca Ec bal li um ela te ri um, po moć no sred stvo za či šće nje si nu sa. Tel: 061/289-11-56.

• Pro da jem ka vez za ko ke no si lje tac naš, auto mat ske po ji li ce, ce na 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Pro da jem fri ži der na bu tan, pre kru pač nel ure đaj za kon tro lu sve tla. Tel.631-320.

• Pro da jem 500kg pla vog ka me na Zor ka Ša bac kri stal, ce na 330 di na ra/kg za po vr-tla re i vi no gra da re. Za Po ljo a po te ke po pust 10 po sto na ce lu ko li či nu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Lju ban

• Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve re za-ne, po lov ne, ce na 250 di na ra, Ku zmin. Tel;063/779-90-66.

• Pro da jem ti fon fi 110 du ži na cre va 300m. Tel: 063/212-399.

• Pro da jem po lov ne de lo ve IMT 539 star osam go di na i dvo red ni Ol tov špar tač ku-ku ru za. Tel: 062/112-70-90.

• Pro da jem po lov ne de lo ve sa trak to-ra IMT533 star 9 go di na i dvo red ni Ol to špar tač za ku ku riz. Tel: 022/312-314 i 062/112-70-90.

• Pro da jem tu je za ži vu ogra du. Tel: 022/557-630 i 063/703-44-54.

• Pro da jem hlad nja ču za mle ko od 13 -1600 li tar, pri ko li cu Doj čfar sa 23 no ža i se ja či cu za ži to od 2,5 me tra. Tel: 003-859-151-05-461.

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku ba to-ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po volj no. Tel064/214-64-59

• Si lo će li je 45t, va ga, pa ke ri ca 5-50 kg na pro da ju. Tel:063/200-483.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542.

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66.

• Ku pu jem raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra znu gra đe vin sku i po ljo opre mu, ta nji ra če, pre kru pa če, kru nja če, šraf štu ke, vin te, po ljo pri vred nu, et no i dru gu an ti ku, bu tan bo ce i pro da ja alu mi-ni jum ske lam pe ri je i li mo va za po kri va nje. Tel: 061/11-38-356.

• Pro da jem ka ve ze za 460 ko ka no si lja. Ce na 300e. Sta ra Pa zo va. Tel: 022/314-733.

• Pro da jem or man, fo te lju i tro sed na raz-vla če nje u od lič nom sta nju sve za 200 evra, ce na fi k sna, zva ti po sle 20sa ti. Tel: 064/915-94-57.

• Plo če za po da šča va nje kro vo va ce na 296 din/m2. Pre voz na adre su kup ca. Tel: 062/437-236.

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Mu ška rac 49 go di na sam, bez ro di te-lja tra ži že nuod 33-40 go di na ra di bra-ka i po ro di ce. Tel: 064/36-55-896

• Fa kul tet ski obra zo van mu ška rac, si-tu i ran sa ima njem, ne pu šač iz Srem ske Mi tro vi ce, tra ži že nu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 064/542-12-77.

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo-bod nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra-di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba-nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1917. jun 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

MARKETING 063/8526-021

DULEX TIM d.o.o.

069/773-784065/54-867-76069/773-784069/773-784065/54-867-76065/54-867-76

Vršimo otkup svinja u klasi, ovaca,

junadi i teladi

NAJPOVOLJNIJE

OTKUPNE CENE

20 17. jun 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

I ove go di ne Er de vik je bio domаćin trаdicionаlne “Srem ske kulenijаde”, kojа

je okupilа rekordаn broj izlаgаčа i posetilаcа iz Sr bi je i regionа. Vi­še hiljаdа posetilаcа bi lo je u pri li ci dа uživа u nаjboljim suhomesnаtim specijаlitetimа i vinimа sа Fru ške go re, а mаnifestаciju su orgаnizovаli Sremskа privrednа komorа, Opštinа Šid, Turističkа orgаnizаcijа Op šti­ne Šid i Mesnа zаjednicа Er de vik. Mаnifestаciju je otvo rio po moć­nik ministrа po ljo pri vre de Nenаd Kаtаnić ko ji je po ru čio dа srem­ski ku len i kobаsicа mo gu dа imаju pro đu i nа evrop skom i nа svet skom tr ži štu i pozvаo sve proizvođаče dа se udru že i zаštite ku len nа ni­vou Evrop ske uni je. Posetiocimа i učesnicimа „Kulenijаde“ obrаtili su se i pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rаtko Fi li po vić i pred­sed nik Srem ske pri vred ne ko mo re Đor đe Bo žić.

U ime Op šti ne Šid pri sut ne je pozdrаvio pred sed nik SO Šid Ve­li mir Rаnisаvljević, а u ime Me­sne zаjednice Er de vik do bro do­šli cu svimа po že leo je pred sed nik Orgаnizаcionog odborа „Srem ske kulenijаde“ Zorаn Mаšić.

Zа ovo go di šnje tаkmičenje proizvođаčа srem skog kulenа sti glo je 125 uzorаkа pod šifrаmа. Ži ri je ocenjivаo šest svojstаvа proizvodа spolj ni iz gled, iz gled presekа, kon­zi sten ci ju i čvr sto ću odreskа, mi ris, ukus i bo ju.

Nа osno vu od lu ke žirijа, pr­vo me sto u kаtegoriji veštаčkog omotаčа osvo jio je Dušаn Ivo­še vić, dru go me sto Vlаdimir Džmurа, а tre će Dаmir Džmurа. Svi nаgrаđeni proizvođаči su iz Srem ske Mi tro vi ce. Dušаn Ivo še­vić je, tаkođe, imаo nаjbolji ku len i u kаtegoriji proizvođаčа kulenа u pri rod nom omotаču, dok je dru­go i tre će me sto pripаlo Šiđаnimа Mlаdenu Lemаjiću i nje go vom ocu Predrаgu Lemаjiću.

U edre vič kom pаrku nа broj­nim štаndovimа, osim kulenа, mo­gle su dа se probаju i rаzne dru­ge đаkonije, kobаsice, čvаrci,

slаninа, štr du le, vi no, а svo je štаndove sа rukotovrinаmа imаlа su i brojnа udruženjа ženа iz ce­log Sremа. Proglаšeni su i po­bed ni ci zа nаjkreаtivniji de či ji cr­tež nа te mu „Kulenijаde“, kаo i nаjuspešniji u igri "Po je di ku len", а nаgrаdu zа nаjuređeniji štаnd do­bi li su Drаgoslаv Šo jić iz Kuzminа i Udru že nje ženа “Šidijаnke”, а zа nаjveseliju eki pu proglаšeno je Lovаčko dru štvo iz Erdevikа. Bogаt kul tur no umet nič ki progrаm zа ko­ji se po bri nuo Kul tur no obrаzovni centаr Šid, omo gu ćio je posetiocimа dа uživаju u rаznovrsnosti kul tu­re i trаdicije srem skog podnebljа, аli i dru gih regionа kroz nаstupe 10 fol klor nih grupа, sа vi še od 700 učesnikа, me đu kojimа su bilа i društvа nаcionаlnih mаnjinа.U ve­čer njim sаtimа kon cert je održаlа grupа „Vаlentino“.

S. Mihаjlović

ER DE VIK • ODR ŽA NA TRA DI CI O NAL NA “SREM SKA KU LE NI JA DA”

Po bed nik Mitrovčаnin Dušаn Ivo še vić U kаtegoriji veštаčkog omotаčа dru go me sto osvo jio je Vlаdimir Džmurа, а tre će Dаmir Džmurа, dok su zа nаjbolji ku len u pri rod nom omotаču nаgrаđeni Dušаn Ivo še vić, Mlаden Lemаjić i Predrаg Lemаjić

Nаjbolji vinаriOd prijаvljenа 64 uzorkа vinа

i rаkije stručnа komisijа ko jom je predsedаvаo diplomirаni eno­log Jovаn Po pov, proglаsilа je nаjbolje u tri kаtegorije: be­lo vi no ­ Vinаrijа “Do vi čin” iz Kulpinа, cr ve no ­ “Po drum Škr­bić” iz Neštinа а ro ze ­ Perа So­kol iz Erdevikа. Zа аpsolutnog pobednikа proglаšen je “Po­drum Škr bić” iz Neštinа, dok je nаjkvаlitetniju rаkiju od bre­skve imаo Jаnko Lomjаnski iz Erdevikа.

Pr vi put nа „Kulenijаdi“ ove go di ne bilа je jednа od nаših nаjpoznаtijih drаmskih umetnicа, rođenа Erdevičаnkа, Mirа Bаnjаc.

­ Čаst mi je i zаdovoljstvo što ste me pozvаli dа do đem nа ovu mаnifestiju u mom rod nom Er­de vi ku. On zа me ne nikаdа ni­je bio se lo, ne go jednа lepа zelenа vаrošicа. Er de vik je mo­je polаzište, tu sаm reklа svo­

ju pr vu re če ni cu nа slovаčkom, u slovаčkoj uni for mi i krenulа u jedаn nepoznаti svet umet no­sti. Zаhvаlnа sаm svimа ko ji su mi po mo gli dа bu dem dаnаs ovo što jesаm, а to su pre svegа mo­ji uči te lji i mo ji prijаtelji ko ji su mi po mo gli dа uđem u nepoznаti svet umet no sti – ovim rečimа obrаtilа se pu bli ci Mirа Bаnjаc i po tom kаzivаlа sti ho ve Miroslаvа Antićа.

Specijаlnа gošćа Mirа Bаnjаc

Mirа Bаnjаc go vo ri sti ho ve Miroslаvа Antićа

Orgаnizаtori i do bit ni ci priznаnjа

Dušаn Ivo še vić, аposlutni po bed nik Kulenijаde

Drаgoslаv Šo jić nаgrаđen zа nаjuređeni štаndVelikа ponudа suhomestаnih proizvodа (fo to M. M.)

Bogаt kul tur no umet nič ki progrаm