john zerzan - anarhija/ blok 45 zerzan je napisao polaze}i od prve teze dru{tva spektakla (gi debor,

Download JOHN ZERZAN - anarhija/ blok 45 Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla (Gi Debor,

Post on 15-May-2020

3 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • JOHN ZERZAN U`ivo u BEOGRADU

    28. april - 04. maj 2005. anarhija/ blok 45

    AGENCIJA ZA RJE{AVANJE NERJE{IVIH DRU{TVENIH PROBLEMA/ ZAGREB

    I PRIJATELJI

    h t t p : / / z e r z a n . d z a b a l e s k u . n e t b l o k 4 5 @ e u n e t . y u 0 6 3 7 6 4 8 3 8 1 ( d o 0 5 . 0 5 . 2 0 0 5 )

    UREDNIK GREEN ANARCHY I AUTOR

    Elements of Refusal

    Future Primitive and Other Essays

    Questioning Technology: A Critical

    Anthology

    Against Civilization: Readings & Reflections

    Running on Emptiness: The Pathology

    of Civlization

  • D`ON ZERZAN (1943): Pisac i teoreti~ar, danas verovat- no najpoznatije ili makar najkontroverznije ime na naj{iroj antikapitalisti~koj sceni. Omra`en me|u anarhistima, levi~arima, desni~arima, globalistima i antiglobalistima podjednako, zato {to je izme|u kapitalizma i civilizacije, do koje je ovima toliko stalo, stavio znak jednakosti.

    Iako je zbog takvog pristupa naj~e{}e dobijao etiketu vode}eg “anarhoprimitiviste” ili “neoludiste”, jedan od najva`nijih uticaja kroz koji je Zerzan pro{ao bila je Situacionisti~ka internacionala. Svoje klju~ne eseje iz zbirke Elements of Refusal – ~uvenu seriju od pet eseja iz prvog dela knjige, posve}enu “simboli~koj kulturi” – Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla (Gi Debor, 1967): “Sve {to je nekada bilo neposredno do`ivljavano, udaljeno je u predstavu”. Zerzan je, od ta~ke napu{taju}i svaku orbitu, pa i situacionisti~ku, na- stavio da prati razmere i posledice tog pada iz autenti~nog `ivljenja u linearno (= radno) Vreme, pojmovni Jezik, Broj, simboli~ko predstavljanje i pripitomljavanje.

    Upravo taj napad na ono {to smo nau~ili da prihva- tamo kao najdragocenije tekovine progresa, najsvetlija znamenja civilizovanog uma i osnovne pretpostavke “normalnog” `ivota, bio je onaj “vi{ak” koji je izazvao tako burne i pani~ne reakcije kod sve dobre dece Majke Civilizacije, nezavisno od njihovih ideolo{kih razlika. Ta dobra deca i dalje sanjaju da je mogu}e razdvojiti ono “dobro”, od onog “lo{eg” {to ovako shva}en razvoj nosi sa sobom, i onda nastaviti dalje istim putem. To {to iza svih “dobrih” i “lo{ih” proizvoda cele te dinamike stoje iste pretpostavke i posledice – masovne radne armije, ucena, prinuda, sve mogu}e hijerarhije, neprestana degradacija pojedinca i op{te pusto{enje – i dalje se ne pojavljuje u svim tim levi~arskim, eskpertskim i humanisti~kim planovima za budu}nost. Ali, ta reakcija i jeste glavni proizvod civilizacije: ljudsko bi}e kao usavr{ena funkcija i retardirana celina, koje vi{e nije u sta- nju da zamisli `ivot bez pasivnog raspolaganja robama i uslugama koje je proizveo neko drugi, u uslovima

    koje, u nekoj ta~ki tog lanca, i samo trpi. Svaka druga perspektiva sagledava se pani~no, u okvirima li{avanja i kataklizme. Upravo u onom kontekstu ka kojem nas cela ta dinamika silovito vodi.

    U toj kritici Zerzan nije bio usamljen: pre njega ili uporedo s njim tu su bili Fredi Perlman i @ak Kamat, a sam Zerzan je ulo`io prili~no truda da bi nas u svojim esejima podsetio na dugu i bogatu kriti~ku tradiciju koja je kapita- lizam napadala kao kulturu ili Civilizaciju, a ne samo kao odnos ograni~en na sferu proizvodnje. Nemogu}e je raz- dvojiti kapitalizam od na~ina `ivota koji samo Kapital mo`e da obezbedi – to je zaklju~ak koji nam name}e ne samo uvid u tu kritiku ve} i na{e svakodnevno iskustvo. Za one koji su se taman bili smestili u udobnu fotelju tradicionalne kritike kapitalizma – ili tek po~eli da u`ivaju u njegovim dra`ima – to je bilo previ{e. Ta frustracija natapa ve}inu kriti~kih tekstova o Zerzanu na koje }ete nai}i okolo.

    Do sada je objavio tri zbirke eseja i priredio dve zna~ajne antologije: Elements of Refusal (1989/ 1999), Future Primitive and Other Essays (1994), Running on Emptiness: The Pathology of Civilization (2002) i antologije Against Civilization: Reading & Reflections (1999/ 2005) i Questioning Technology: A Critical Anthology (1991). Tokom 1980-tih, u saradnji s nekoliko prijatelja, objavljivao je plakate i letke pod nazivom Anti-Authoritarian Anonymus, od kojih su neki uklju~eni u njegu prvu zbirku eseja, Elements of Refusal.

    Stalno sara|uje sa ~asopisima Green Anarchy (kao jedan od urednika) i Anarchy: A Journal of Desire Armed, u kojima je objavljeno dosta njegovih tekstova koji se nisu pojavili u navedenim zbirkama ili }e se tek pojaviti u onima koje slede. Sve knjige i tekstove objavljuje u anti- kopirajt re`imu.

    Diplomirao je na politi~kim naukama i istoriji (doktorat), ali nikada nije gradio karijeru u akademskim krugovima. Krajem 1960-tih bio je sindikalni aktivista i osniva~ jednog od najve}ih nezavisnih sidnikata u Kaliforniji. Upravo ta iskustva vodila su ga u kritiku sindikalizma, rada, industri- jalizma i posebno levice. Kako sam ka`e, anarhista je po- stao “vi{e zahvaljuju}i sopstvenom iskustvu, nego teoriji”. @ivi u Jud`inu, u Oregonu, u jednoj stambenoj komuni. Nema stalno zaposlenje, osim {to povremeno radi kao bejbisiter po kom{iluku i volontira u lokalnom centru za pomo} starijim osobama.

    Kao i vi, mrzi kapitalizam – u njegovom desnom, levom, anarhisti~kom, ma kojem obliku – priziva njegov skori kraj i radi na tome.

    U Beograd dolazi 28. aprila i ostaje do 04. maja.

    A. G.

    Operacija ZERZAN Beograd, 28. april- 04. maj 2005.

  • Ova zbirka tekstova prvi put je bila objavljena 1988. godine, u izdanju Left Bank, i ubrzo je nestala iz optica- ja. Verujem da se najve}i deo toga i dalje dr`i prili~no dobro, delimi~no i zato {to totalitet, na svakom niovu, nastavlja da nam pru`a nove dokaze o svojoj su{tinskoj destruktivnosti. Razmere tog izazova, nastalog usled izlaganja tako dubokoj opasnosti i obmani, pru`aju najja~i podsticaj nastojanjima koja dovode u pitanje sve aspekte ove uistinu zastra{uju}e stvarnosti.

    Na `alost, ta surova stvarnost mnogo ~e{}e izaziva suprotan odgovor, zanovan na strahu i poricanju. Sve vi{e i vi{e tonemo u bedu postmodernisti~kog etosa pojavnosti, slika i la`nog sjaja. Svako mo`e da oseti ni{tavilo, prazninu, odmah ispod povr{ine svakodnevne rutine i sigurnosti. Kako je samo privla~no ne pitati za{to, uzdi`u}i tako povr{no kao jedini prikladan, u stvari, jedi- ni mogu}i odgovor. Fragmentarnost, cinizam i polovi~nost defini{u taj esktremno zarazni postmodernisti~ki stav – ako se taj kukavi~ki, prilagodljivi pogled na svet uop{te mo`e nazvati stavom. (...)

    @ivim na Pacifi~kom severozapadu, gde sam i ro|en i gde se poslednji ostaci prirodnih {uma urbzano iskorenju- ju. Obrisi kloniranih ljudskih bi}a pomaljaju se iz nas dok se borimo da sa~uvamo ne{to ljudskosti u toj sumornoj, ve{ta~koj panorami. Slu~aj samoubila~ki re{enih tehno- okultista iz Ran~o Santa Fe (mart 1997) suvi{e je veran odraz tog o~aja generisanog svepro`imaju}om prazni- nom. Jedan od tih nesu|enih NLO putnika progovorio je u ime tolikih drugih: “Mo`da sam lud, ali nije me briga. Na ovoj planeti sam proveo trideset jednu godinu i tu za mene vi{e nema ni~eg.”

    Prvih pet eseja iz ove zbirke, napisanih sredinom 1980- tih, predstavljaju osnov za skorije poku{aje kao {to su Future Primitive (1992) i Running on Emptiness (1997). Pitanje porekla na{eg otu|enja uporno se odbija u vlada- ju}oj kulturi koja ne priznaje ni korene, niti otu|enje. Ose}am da ta pitanja moraju biti istra`ena uprkos toj zapanjuju}oj, jo{ nerazotkrivenoj ogromnosti: potpunom odsustvu slobodnog ili celovitog `ivota.

    Vreme, jezik, broj, umetnost, poljoprivreda. S druge strane, mo`da u tim kategorijama ne vredi tra`iti osnove otu|enja; mo`da ih ne vredi tra`iti ni drugde. Tih pet istra`ivanja, kao i ona koja su usledila, svakako su izazvala veoma negativne reakcije. Kada su prvi put bila obavljena u ~asopisu Fifth Estate, tokom 1980-tih, redakcija nije pro- pustila nijednu priliku da ih proprati primedbama koje su odbacivale njihove zaklju~ke. Ta serija istra`ivanja o poreklu bila je nazivana apsolutisti~kom, moralisti~kom, religioznom, parali{u}om, ~ak i uperenom protiv zado- voljstva. (U tekstu Millenium, iz 1997, Hakim Bej je tvrdio da sam “napisao i esej protiv humora”. Bej je sledbenik postmodernisti~kog odricanja od istine i zna~enja, {to ~esto zna~i da prosto izmi{lja {ta ho}e; takav esej jedno- stavno ne postoji.) Za mene, ti tekstovi nisu bili ni{ta od

    svega toga. Mo`da sam, u poku{aju da {to uverljivije izrazim neke misli, napisao eseje koji deluju zatvoreno za druge perspektive. Ako je tako, onda `alim zbog toga.

    Tekstovi Idustrialism and Domestication i Who Killed Ned Ludd pojavljuju se kasnije u knjizi, ali su zapravo napisani ranije. Otkri}e svesnog uspostavljanja dru{tve- ne kontrole kroz industrijsku tehnologiju i fabri~ki sistem bilo je deo istra`ivanja koje nije vodilo samo ka ospora- vanju same tehnologije ve} i ka potrazi za skrivenim korenima na{eg sada{njeg zato~eni{tva, daleko unazad, sve do po~etaka simboli~ke kulture.

    Ve}ina ostalih priloga bavi se antiradnim fenome- nom i nekih skora{njim dokazima o eroziji poverenja u vladaju}e dru{tvene vrednosti. U tim tekstovima ~esto se podrazumevalo da kolaps vladaju}eg poretka sledi uskoro. To o~ekivanje je o~igledno bilo malo preura- njeno. Sve ve}e osiroma{enje svakodnevnog `ivota, poja~ano stalnim ekonomskim pritiscima, odbilo je mnoge ljude od potrage za sadr`ajem i zna~enjem, ~ak i kada bi se na{li zato~eni u kontekstu rada. Zato taj trend sve ve}eg dru{tvenog i radnog otu|enja – u kon- tekstu koji mnogi od nas i dalje smatraju obe}avaju}im – tek treba da pre|e u stanje zna~ajnijeg otpora, iako sam taj metod, koji sugeri{e otvorenost ka jedva prikrivenim znacima sve izra`enijeg nezadovoljstva, zadr`ava svoju vrednost.

    Nadam se da }e ovi aspekti Elemenata odbijanja biti od koristi svima ko

Recommended

View more >