jovica mišić - senke nemira

Jovica Mišić - Senke nemira_________________________________________________________

Jovica Mišić

S E N K E N E M I R A

zbirka pesama

Zbirka "Senke nemira" je projekat digitalizacije i publikacijeprve internet zbirke pesama talentovanog amatera-pesnika Jovice Mišića.

Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje ili distribuiranje ovog izdanja dela, niti njegovo prepravljanje, umnožavanje i publikovanje bez predhodne saglasnosti autora.

Uredila i pripremila : Valentina Šekarić

Jul 2010

http://www.scribd.com/B-Boop


PREDGOVOR

U ljubavi, kao i u životu, imaš uspone i padove,a učiš na greškama.

U ljubavi je samo ljubav pobednik.Kad nje nema - svi su poraženi.


Jovica Mišić


Sadržaj

Bog je za ljubav ............................................................................................ 6Boja ljubavi .................................................................................................. 6Da te ne volim .............................................................................................. 7Delo lepote ................................................................................................... 8Dok ima daha ............................................................................................... 8Etalon ljubavi ................................................................................................ 9Gde je ona ....................................................................................................10Glupi ponos .................................................................................................. 11Hajde kaži .................................................................................................... 11Iščezla ......................................................................................................... 12Ja sam onaj isti ............................................................................................. 13Jasmin ......................................................................................................... 13

Jutra ............................................................................................................ 14Kako ona ljubi ............................................................................................... 16Koliko mi značiš ............................................................................................. 16Ljubav .......................................................................................................... 17Miris kose ...................................................................................................... 17Moderna pesma .............................................................................................. 18Molba ............................................................................................................ 19Ne daj me ...................................................................................................... 19Ne veruj uvek ................................................................................................. 20Nezaborav ...................................................................................................... 21Naše istine ...................................................................................................... 21Neozbiljna ....................................................................................................... 22Prazne reči ...................................................................................................... 23Naša kćer ........................................................................................................ 24Objasni svima .................................................................................................. 25Oči kestenjaste ................................................................................................ 25Ostala si ista .................................................................................................... 26Poeta .............................................................................................................. 27Predstava života ............................................................................................... 27Plovidba duga .................................................................................................. 28Voleti je lako ................................................................................................... 30Pod svodom .................................................................................................... 30Senke nemira .................................................................................................. 31Poigravanja ..................................................................................................... 32Tren ............................................................................................................... 32

4

Jednu ljubavnu .............................................................................................. 14


Samo jedan život ............................................................................................. 33Života reke ..................................................................................................... 34Sreću za dvoje, moliću ..................................................................................... 34Prirodan sled ................................................................................................... 35Reći ću ti ........................................................................................................ 36Strepim .......................................................................................................... 36Znao bi ........................................................................................................... 37Sebe da nađem ................................................................................................ 37Samo život da se desi ....................................................................................... 38Senke ............................................................................................................ 39Telefon plače ................................................................................................... 40Senke druge .................................................................................................... 40Za sve ti hvala ................................................................................................. 41Šta još reći ...................................................................................................... 42

5


BOG JE ZA LJUBAV

Zašto mi je Bog odredio tebeOdgovor ne znam, al’ te vidimKraj sebe i mnogo te volim,A Boga molim da i ti kažeš:

"Još više ja tebe volim".

Stalo mi je da znamDa u bespućima nisam sam,Da još neko za ljubav moli,

Al’ tačno onog koga voli i Boga,Bože, ja molim za ljubav i da volim.

Sazdani jesmo samo za ljubav,Al’ sami sebi stvaramo boli,

I kao nešto žalimo sebe i srce svoje,Ma, licemeri jedni, ljubav dajte!

Na stranu boli i Vas će neko da voli.

Gradimo sreću, srećo moja,Volimo se nesebično, bez boli.Ljubav gradimo sami, a onda

Dragi Bog će nam pomoćiDa voljen bude onaj što voli.

Zašto me Gospod dade tebi,Moglo je to i drugačije proći,

Mogla me zapasti i druga ženaOna je mogla doći, a ja ni tada

Božju volju dokučio ne bi.

BOJA LJUBAVI

Objasnimo ljubav kao jarku, sjajnu,Opišimo je kroz boju neku,

šta nas razdvaja, a šta spajakroz prizmu ljubavi moje i tvoje,

stvarno, ljubav koje je boje.

I za ruke kad se držimo u hodu,Pogledi kad se sretnu u bljesku,

Odsjaj bljeska u svesti i zrak svetlaKad se lomi kroz vodu, čine sreću moju

Ali ne znam kroz boju koju.

6


Kako opisati sreću i ljubav jaku,Kojom bojom je obojiti, objasniti,

Izreci sreću kroz igru svetlosti laku,Šta vidi to oko moje, ljubav i sreću,

Al’ koje su to boje, ako postoje.

Plašim se da pokvariću to sve,Stanje neko lepo i moje i tvoje,Rasplinuću ga kao deo pene,

Ja volim tebe i mislim ti mene,Al mislim da ne razaznajem boje.

I šteta to je i sreću kvari,Pa zar baš ja od svih stvari

Teret da nosim sudbine svojeI sve među nama da srušim

Zato što ne znam boje.

DA TE NE VOLIM

Da te ne volim ovako jakoBilo bi mi mnogo lakše s drugom.Bilo bi mi bez tebe lepše no sad,Bol bih nosio lako i ne sa tugom.

Ovako, kad te već mnogo volim,Nek trpim zbog tebe i bol svoj bolim.

Boli i to što ti mene voliš manje il’Svako misli - ja više patim, ja jače volim.

Znam da se ne javiš uvek kada mi trebaš,Možda ja tebi i ne baš ili ni malo.To samo ja mislim da ti nije stalo

A tebi je možda teže, emocijama se ne daš.

Ne dam ni ja na tebe mnogo, sad lažem,Neću da kažem da si mi negde u stomaku

I na mis’o svaku srce napravi preskok,Ali neću da se vidi, ja se pravim žestok.

Bez tebe nizašta nisam i mene nema,Pun sam samosažaljenja da teško mi je,

Meni je muka koliko sam sebi jadanMnogo te volim i zašto boli ako se voli.

7


DELO LEPOTE

Slikar,Ko je majstor štafelaja i kistaDa naslika tebe, sliko prelepa,Sa osmehom što zrači i blista.

Vajar,Ko je majstor mermera i terakote

Da izvaja obline takve lepoteI takvog sklada i tih razmera.

Livac,Koji je majstor zanata i bronze vrele,Stvara božanstvenu bistu lepote zreleU kalupu od peska po modelu od zlata.

Pesnik,Majstor od pera, stiha i rime,

Da stvori sliku tvoju rečima i milinomOd lepote da blista, zrači toplinom.

Slikar, vajar, livac ni pesnik, svi oni nisu dorasli delu takve lepote, a ni

Materije, bronze, terakote i reči, bojaI zlata čistog, nisu ti ravne jedina moja.

DOK IMA DAHA

Pogledaj me tim svojim očima,U njima da se izgubim srećan,

San meni budnom, nesanica noćima,Da ih poljubim i u njima počivam.

Pruži mi ruke svoje obe beleDa ih poljube usne ove vrele.

Ruke tople i nežne, tipično ženske,Takni me prstima dugim, obe da ljubim.

Kosu raspusti da pada niz liceI lice da celivam, da ljubim

Jamice - smejavice i usne meke,A kao leptir u kosi da snivam.

Da te se nagledam i ljubim celuDok mogu, dok grudima pomanjka daha,Da ljubim te svu, od kose do bosih nogu,

8


Celu silno od srca dok ima daha u telu.

Volimo se kad nam Bog dade šansu,Ljubav i sreću i šanse za veću,

I nade dade za ljubav bez strahaDa volimo se do poslednjeg daha.

ETALON LJUBAVI

Kako smo se mi voleli, znate li ljudi,Ni predstavu nemate kako se voli.

Voleli smo se kao što niko nije,Po nama je šablon za ljubav do boli.

Zajedno smo šetali, zajedno se smejali,Jedno drugog telima grejali, voleliZajedno, zajedno ćutali sve ćutnje

Bez reči i ljutnje, razumeli i sve slutnje.

Mogli smo biti pramera ljubavi čiste,Svim ljudima primer dati kako da vole,

Kako da ljube i misli iste da misle,Sreću svoju da slute i kada ćute.

Kad dve duše zajedno dišu, a srceJedno u drugom kuca i voli,

Kad nas isto raduje il’ bol ista boli,To je ljubav, prepoznaj kad se voli.

U kom muzeju se skriva etalon ljubavi,A ako ga nema u muzeju, gde počiva,

Gde obitava ta i takva veličinaBez sujete, strahova i gorčina.

9


GDE JE ONA

Gde je ona devojka koju sam znao,Žena lepa što srcem caruje.Voleo sam je, srce joj dao,

I ona je znala svoje da daruje.

Dugi su minuti do susreta bili,Za sate ni misliti ne umem,

Onda bi ruke svili u zagrljaj dugi,Mogao sam u naručju da joj umrem.

Ni znao ne bih da živ nisam,Na grudima divnim duša bi snila,

I takav je više voleo u snuZbog misli zadnje da je ona tu.

Sada tebe nema, ne postojimo mi,Negde postojiš ti, za sebe znam,

Živ jesam, življi no ikad, noBez tebe sam sam k’o niko nikad.

Nema te nigde, a znam te drugu,Znam te nežnu i milu sa srcem.

Gde je ona devojka da smanji mi tugu,Da život mi vrati i greje suncem.

Življi da budem, toliko voljen,Da volim život sa njenim srcem,Život da živimo, al’ tako divlji,Živimo srećniji i budimo življi.

Javi se bar nekad, tugu ublažiPismom malenim, samo se javi.

Gde je ona koju sam voleo,Samo se javi i mene traži.

10


GLUPI PONOS

Pa, ponosa i ja imam još malo.Ne očekuj da te molim, to neću.I neću priznati da još te volim,

Gospo moja i ja imam ponosa - ne molim.

Ako me voliš i ja ću da volim tebe,Zovi me i ja zvaću kad poželim.

Ispod dostojanstva ne idem zbog sebe,Ponosan i ja sam, samo ti velim.

Znam to je glupo inatiti se nešto,Greh je gordost i to smrtni znam.

Zato se i ja na noge dočekujem veštoI ispod linije dostojanstva ne dam.

Nek umrem zato sutra, al ne damDa me vučeš za nos k’o krpu neku,A zatim ćeš očekivati da se predamI da me poniženog pustiš niz reku.

E, neće moći sa mnom baš tako,Ponosa i ja imam i još kako,

Zato neću niz reku i ja sam borac,A zbog gordosti nek mi oprosti Tvorac.

HAJDE KAŽI

Volim te - ja rekoh, kaži i ti,Reci nešto, prkosi tišini.Najteže je kad se ćuti,

Naslućujem odgovor ili mi se čini!

Ja nisam poeta zanata iNe znam ništa bez ljubavi,Ni rimu da sklopim iz inata

Ni ljubav bez rime se ne slavi.

Kaži mi sada - Volim i ja tebe,Ili ne volim te i istina to je,Patetika čista je da kažem

Nema veze, ja volim za dvoje!

Glupost veću smisliti ne moguKad si sa mnom i kad te ima,

11


Ili "Volim te" kaži, obori me s’nogu,A kada te ima, ljubavi i sunca ima.

Sa imenom tvojim rima ima!Sad zbog tebe volim sve okolo sebe!

IŠČEZLA

Rastali smo se kao i uvek do tada Uobičajeno mirno, a sada...iščezla.

Sada te nema, izgubih te u vremenu,A ti si mi u zaleđu, u temenu.

Nema te i mirim se sa tim,Samo preko ramena virim

Da te ugledam, samo se nadam,A zatim polako padam, mirim se.

Nema te i ja želim da te nemaIza mene u vremenu, o seno iščezlaU mom temenu, preko ramena virim,

A znaj da se mirim, nestani tako.

Seno, budi sve bleđa i prikazo sna,Budi reža, to je moja želja

Da se pomirim da te nema, da si išcezlaNaopako, ti sve žešća i sve češća.

Ali ja sam već otupeo od boli,Ne marim, mirim se s gubitkom,

Srce će opet da voli možda iŽešće i češće al’ sada s dobitkom.

12


JA SAM ONAJ ISTI

Ja još uvek volim i još sam onaj stari,U meni još nemirno srce podgreva strasti.

Promena samo je poneka seda od svih stvari,Još uvek isti - pun duha koji neće pasti.

Možda poneka bora i sedih neštoSva su promena na meni sada,

Vrcavu pamet i nestašluk koristim veštoKao i nekad dečak obraza bledih.

Život je i meni dao ožiljak kojiŠibao me iskustvom svakim,

Sećam se samo lepog, ružno ne stojiZato još volim i pišem rečnikom jakim.

Možda si i ti deo moje večite mladosti,Verovatno jesi deo života i vedrine.Srce zbog tebe tuče otkucaj radosti,Ti si vetar u jedra života, puna siline.

JASMIN

Proleće i jasmin.Ne smem ni da mislim,Jer i misli lepe - bole,Čeznju još jačom čine,

Al’ misao ne može da mine...Predivna ženo!

Pobedim na kratko vreme,Potisnem te, na stranu stavim.

Ali kao i Pir, gorku pobedu slavim.Pobeđen bivam u vreme svako.

Možda je tebi lako...O, predivna ženo, bolna uspomeno!

Idi od mene, prođi me.O, idi od mene, bar mi bol umini,Da lakše mi bude, da budem jak,

Dok ne procvetaju jasmini.

Onda držaću kap u uglu oka,O, nebesa!

Niste dovoljno visoka da bol stane,

13


Zbog misli lepe koja boli,zbog nekog ko se voli.

JEDNU LJUBAVNU

Napisaću samo tebi ljubavnu pesmu,Bože, na koju temu, nemogućeDa napišem nešto što niko nije

Na temu koju koriste vešto.

Samo tebi posvećujem sebe u pesmi,Ali vec viđeno takvih stihova mnogo,Bljutavo k’o voda na česmi, i više,

Pa takvo šta uvek se piše.

Imam te u svakoj veni i pori,Kako da kažem da volim samo tebeI da nas ljubav mori, jao originalno

Ni malo, a dajem ti sebe.

Zato stih glasi :"Ja volim tebe!"

JUTRA

Danas izgubljeni, nas dvojeNoći nespavane.

Dođe i zora plava, osvane sutra,Budni tako dočekamo jutra.

Kao iz sna da smo se prenuli.Moram da krenem, a i ti žurno,

Odmorni, srećni, a nismo trenuli,Samo osvrt i sećanje burno.

Sećanje mi ćemo dugo nositiNa dodir i poljubac i noć i jutra,

Osećaj lep za život ceo,Za neka buduća jutra, za sutra.

14

Šetnja - Dama sa suncobranom1975.godina

15

Klod Mone (1840.-1926.)


KAKO ONA LJUBI

Kad me ona ljubi, ja pametan nisam.Bože dragi, um se muti na mah,A pamet se gubi, sreće besvest,

Kad me ona ljubi.

Bez imalo pića totalno opijen,Izvor snage tad u mome biću,

Opijen i lagan, tad milina mene ubiI svoj nisam, kad me ona ljubi.

Mojom voljom sav u njenoj vlasti,Uzmi mene, pa ubi od slasti,

Šta košta ne pitam, da srce ne gubi,Sve drugo je manje no kad ona ljubi.

Kad me ljubi ona, tad ljubavi zvonaU glavi mi tuku, u ušima trubi,Od lepote trnu grudi, trnu zubi

Kada me ona ljubi.

KOLIKO MI ZNAČIŠ

Koliko mi značiš neću da kažem,Da volim te mnogo neću da kažem.

Stalo mi je do tebe, al’ neću da kažem,Mogu da ćutim ili da lažem, izbor moj,

Bolje da ćutim i gajim ponos svoj.

Ćutaću, ali neki Vezuv u meni vriKada tebe vidim, al’ neću da kažem,

Erupcija u meni zri, al ćutim.Grudi mi tektonika nepravilno miče i boli,

A glas u meni viče - srce te ovo voli!

I neću reći da grlo mi se suši,Kada tebe vidim, dlanovi se znoje,

Al’ neću da kažem zlato moje.Srce u grlu me guši, ali tvoje uši"Volim te" neće čuti, jer ćutim.

Al’ jednom kad puknem kao Etna,Iz sebe izručim istinu kao lavu,

Kad više ne budem mogao da ćutim,

16


Dići ću glavu i reći, gutajući ponos svoj,Mnogo te volim i sve mi značiš, anđele moj.

LJUBAV

Koliki je raspon ljubaviZavisi čije i aktera koji je čine,Raspon dve ruke ili do neba,

Koji je put od ljubavi do gorčine.

Da li ćemo biti skupa i kafu piti,Ili nas zajedno neće biti,Rasponi i visine za nas

Biće puni gorčine.

Sudbina svakom odredi deo sreće,Bog nam je svedok da se volimo,

Zajedno ćemo sreću piti,Nećemo bol da bolimo, gorčine biti neće.

Ako samo od nas zavisi i sudbine,Volećemo se ludo beskrajno,Raspona od Severa do Juga,Put veliki do svake visine.

Ptice nek nam zavide na sreći,Ljudima uzor budimo,

Raspon ljubavi ne veći noDo večnosti da se ljubimo.

MIRIS KOSE

Nedostaje mi miris tvoje kose,Bez tebe mi sviću jutra bela,I svakog jutra s mirisom rose

Negde osećam miris tvoje kose.

Pamtim stopala mala i noge bose,A baš su ti uvek bile ledene,

I one mi nedostaju i usne medene,A nozdrvama miris tvoje kose.

Dodir stopala noge bose

17


Svakog jutra me budio, i mirisNa mom licu rasute, nežne ko iris,

Sve je to odnelo vreme daleko.

Tražio sam te oko sopstvene ose,Pitao sam nije li te video neko,A u nozdrvama još miris kose.

MODERNA PESMA

Sad je neko moderno vreme,Ni pesnici zbog žene ne seku vene,

Čak ni u vinu ne tope tugu,Teše sebe uz neku drugu.

Nema se vremena za boeme,Troši se to što se nađe,

Zato što je moderno vremeŽene nas troše, a ne mi žene.

Ni žene nisu iste - one biraju,Nisu više slabiji i nežni pol,

Začas nas iz života izšutiraju,Nemaju vremena za našu bol.

A ni bol naša, ni nas ne boli,Nema se vremena,

Daj šta daš, troši šta imaMa, nek se voli, nema boli.

Emocije, to je danas potrošna roba.Nema se vremena, žuri se,

Juri svaku suknju i ona tebe,I ne duri se, nema se vremena.

18


MOLBA

Pod pritiskom sam i inače, kažem ti,Ne pritiskaj me i ti još jače, molim te.Ako ti je stalo do mene, slušaj više,

Već pucam po šavovima, daj da dišem.

Preteruješ već po svim pitanjima života,Daviš me, izdržati znam više neću,

Ako ti je stalo do mene imalo,Ne pritiskaj me više ni malo.

Ne preteruj i ne zamaraj više,Ne pritiskaj me više, kažem ti jasno.

Pod pritiskom sam celog života,Zato te molim - nemoj, biće nam kasno.

Ne gledaj tamo, šta sada radiš.Sa kim to pričam, da li te volim,Kako te mazim, ti voliš ovako,

A ja te molim - olabavi, jako te molim.

Samo to je rešenje, kažem ti rečito,Svojom glavom hoću da mislim,Radiću šta želim, ne koči večito

Ne davi me više, kažem ti glasno.

Život da živimo, dok nije kasno,Nemoj da me kočiš celog života,

Obuzdaj sebe i divota.Zato, ako me voliš

I da te volim - ne davi, lepo te molim.

NE DAJ ME

Ako ti je do mene stalo bar maloNe ostavljaj me predugo samoći,

Može mi se učiniti da sunca nema višeDa progutaće me tišina i noći,

Ne ostavlljaj me previše samoći.

Prepustiću se tugama i seti,Predaću se noćima i neću biti svoj,

Ne ostavljaj me previše samoćiNeću ubrzo biti ni tvoj, sigurno,Sigurno će me uzeti tuge duge.

19


Zato me ne ostavljaj predugo samom sebi,Razmišljao bi u pogrešnom smeru,

Izgubio u ljubav veru i pogrešio joj meru,Na novom bi istoku tražio vrelo sunca,Ne ostavljaj me predugo zarad srca.

Ako ti je do mene stalo, ja te molim,Voli me i ja ću da volim.

Nadam se da ti je do mene bar maloZato ću da se borim i živim i volim,Samo ne daj me predugo samoći.

Onda nikad neću biti ni tvoj ni svojUzeće me tuge i noći u toj samoći.

NE VERUJ UVEK

Tako fin ne beše sa tobom niko,Reče mi jednom s’neskrivenom tugom,

Nije svako finoći sviko,Kaza to u razgovoru dugom.

Toliko lepih manira i rimaTebi niko ni pažnje ni lepe reči,

Zašto je teško da dušu lečiNeko kome si draga il’ možda slaga.

Zašto uvek pobedi gori, zašto !Zašto neko laže! Živi,

Zašto mu veruju ni dužni ni krivi,Veruju mu i on od toga živi.

Ne veruj ni meni dok ovo pišem,Ne veruj rečima, gledaj dok dišem,

Dah mi se kida, a srce bijeRitmom brzim, težeći višem!

20


NEZABORAV

Lice između dva jastuka našeg uzglavlja,Kosa rasuta desno i levo i pogled sneni

Mojim životom, maštom upravlja, miromKoji trajno izgubih, zbog te slike u meni.

Kako te mašta u život stavlja, verno,Tvoje lice među jastucima uzglavlja,

Rasute kose tvoje u oku mom još stojeI sliku živom čine, ljuljajući nemire moje .

Usne predivne, osmejak lepi k’o sunceSliku tvoju čineći tako živom i jakom,

Utiskujući žig trajni na moje srce,Ta slika jaka i živa u meni počiva .

Kovčežić srca tu sliku skrivaI ona samo moja je kad poželimDa se pojavi verna i živa, meni.Jedinstvena velim, a moja samo.

Slika ta moja koju srce skriva o ženiŽiveće dokle srce biva u meni,Pamtiću je i njen pogled sneni,Ta žena, večno će živeti u meni.

NAŠE ISTINE

Negde u bljesku razum se gubiZbog ljubavi i strasti naše,Voli i svaki nerv do kosti,

Tako se ljubismo, znaju čaše.

Ni mi sigurni nismo šta jeDa pamet i razum tako se gubi,

I srce od razuma jače da je,To znaju čaše, kako se ljubi.

Znaju čaše od crnog vina,Mi ne znamo i svesni baš nismo,

Razum nestade, čista belina,Svesni nismo, al ne od vina.

Ta ljubav i milina razum odneše,Ali u sreći srca siline plaše,

21


A niko ne zna jutra šta doneše,Te tajne naše znaju čaše.

Ljubavi naše tajne mi znamoI niko više saznati neće,

Za naše čaše prepune srećeI to naše nikom ne damo.

NEOZBILJNA

Derle sam je iz milošte zvao,Zrelu ženu zavidne lepoteNasmejanu, neozbiljnu,

Derle - tako je zvao, a srce joj dao.

Ma, ništa joj ja dao nisam i ne bi,Uzela je sama srce i dala sebi,

Sebično ga u srce stavi,Ljubav mi uze i gde bi ja...

Znam, u ustvari, na grudi njene,Po njenu ljubav i srce,

Uz svoje grudi da je svijem,U zanosu igre ljubav da pijem.

A da ne pretera u igriI onda gde bi...

Kaznu za nju, ako i to je,Poljubaca da gubi dah,

Do bola da je volimI da je voli srce moje.

To, ozbiljno je, za Derle nijeZa mene jeste i u njoj ženu,Moja ljubav, za ljubav njenu.

22

Derle, ne bi i ne bi bez igre,Bez zadovoljstva sebi,


PRAZNE REČI

Kad tuga neka zaljulja ti misliI obrazi od suza i tuge ti poblede,Ti seti se mene i ponekog stiha,

Poete nežnog sa rečima lepim koje malo vrede.

Radost su ti nekad moje reči bile,A ti za mene kontesa

Nazivana anđelom sa osmehom lepim,Sa kosom od svile.

Kada osmeh sine na tvom licuOd lepote istine od srca rečene,Na svaki ti obraz postavi jamice

I uveća osećaj lepote, prirodno stečene.

Svaka misao koja tebi beše upućena,Do bola iskrena i divljenjem tkana,Poljubac je nosila, ljubav neslućenu

S osećanjem najčistijim dana.

Sada rime moje malo su za tebe,Samo prazne reči,

Neka prođe vreme konteso,anđele, vreme srce leči.

Ja ti sada srcem kažem,Kad te tuga svlada i grudi ti skoli,

Ti me tad pozovi da te lepim prenem.Ti se osokoli, jer meni je srećasreća tvoja i tad manje venem.

Tako pregršt mojih praznih reči,Od srca kidanih,

tada tugu tvoju neka leči.

23


NAŠA KĆER

Ležali smo mirno, opušteno, leno,Glava njena na grudima mojim,

Slušala me sneno, neprirodno tiha"Kiše" sam joj čitao, već par stiha.

Recitovao tada ja sam joj poemu"Mostarske kiše" i ništa više.

Nisam romantična - jednom reče,A tek nekoliko stiha, čist kliše.

Pitao sam je da li bi volelasina, malog, recimo plavog.Hoću, hoću - iznenada reče,

Ali ćeru, od pametnog i pravog.

Malo zatečen prestadoh da čitam.Moram da te pitam, moja vilo,

Lepu sam je gledao i pitamPlavu i lepu, ne kakvu bilo.

Pametnu i lepu, mora biti plava,Ti ćeš biti tata, a ja mama prava.Krenula je priča, radila joj mašta,

Bože oprosti nam, baš pričamo svašta.

I u jednom trenu sa pričom zastade,Ma , nećemo mi to...Tek takoI u neku ćutnju i u tugu pade,

A i meni žmarci krenuše polako.

Sad svako zanet sa mislima svojimVaga reči, meri misli i osećanja,

Ne, ne sme ona dati takva obećanja,Ona ne sme, a i ja se bojim.

24


OBJASNI SVIMA

Objasni!Objasni svojima, prijateljima,

Komšiji uskogrudom sitne dušeKoga voliš, samo objasni

Bez predrasuda koje guše.

Objasni!Objasni bez stida, bez srama,

Koga voliš i kog formataI bez rama, komšiji bez maniraKaži da voliš van svih okvira.

Objasni!Objasni svima i reci im svašta

Čovek tvoga formata, objasniDa ljubav ovu njima doradi mašta.

Objasni!Objasni meni ako želiš,

Probaj i sebi da nešto kažeš,Nek bude kako ti veliš,

A sebi objasni da se ne lažeš.

Objasni!Objasni da me voliš više od neba,

Reci i sebi da volim baš tako,Tvojima reci da ljubavi ti treba,

Volim te - kaži i ja ću lako.

OČI KESTENJASTE

Najsmelije snove moje,I svu maštu s dečačkom čistotom,

Nadmašiše oči kestenjasteZaseniše sećanje istinskom lepotom.

Nekad me je pogledom grejalaIskra kada bljesne iz ta oka dva,

Prekrasno tada se smejalaI moja je čula osvojila sva.

Sjaj u oku nije dala skriti,Kad god me je pogledala njima

25

Kaži da VOLIŠ i da TE VOLI


Ljubav tada ja sam mog’o pitiSa usana, željnim gutljajima.

Danas one gledaju kroz mene,Nenadano šta nam uze vreme,Svaka nada sad surovo vene.

U grudima dah mi krati breme.

Lik moj kao svila koja se lelujaU očima istim kao magla stoji,Zebnja srcem odavno prostruja

I srce zna gde je, zebnje se ne boji.

OSTALA SI ISTA

Ostala si ista, u pamćenju ista,Zadržao se u sećanju tvoj lik lepi,

Još uvek slika tvoja u mozgu mi blista,Osmeh na licu, pogled zaljubljeni,

Sliko čista liku uramljeni.

Ostala si ista kao slika u muzeju,Remek-delo prirode i Boga, zamrznutaU mom oku jednog trena, prekrasna

Zaleđena slika njena s’raskošnom lepotomIspunila srce moje miljem i divotom.

Slika tvoja ista ispunjava čula moja,U zenici uramljena lepa slika tvoja,

U pamćenju urezana datoga trenutka,U sećanju uklesana kao tada blista,

Slika tvoja i sada je ista.

Još mnogo godina ista trajaćeSlika moje Frančeske i moje Mona Lize,

U ramu srca stajaće, u muzejuPamćenja i rime, uvek slika tvoja

Sliko moja, lik tvoj trajaće.

26


POETA

Kako da budem jednostavan i praktičan,Ne znam ni misao kratko da kažem,

Uvek komplikujem, jer sam romantičan,Želim sve lepo, lepo da predočim,Nekad i rimu nespretno sročim.

Samo zato što u ljubav verujem i lepotu,Srcem mislim, zato vrlo često patim.

Nisam praktičan i imam smetnji u životu,Romantični sanjar, zato mi je mesto

U priči ljubavnoj koja pruža svu divotu.

Negde u tvom srcu mi je mestoTe ne marim za životne promašaje,

I nije mi žao nekog dobra, nek sam romantičan,Ako me ti voliš ja sam već praktičan

I ne marim veće domašaje.

Neka mi domet bude ljubav tvojaI ja sam u životu uspeo potpuno,

Pa nek sam sanjar i zanesen tobomNeka mi je tebe srce puno i ...

Ja sam uspeo i zadovoljan sobom.

PREDSTAVA ŽIVOTA

Kao u lutkarskom pozorištu, možda,I u životu svaki potez nam se zna.

Valjda taj neko što konce vuče našeOdređuje nivo sreće i tuge i puteve,

Kome do neba kome do dna - on zna.

I pored svih naših nastojanja i nadanja,Neverovatne životne borbe i drage volje,Uslede sami usponi, padovi i stradanja,I nije uvek bolje - život nas surovo tuče,

Al’ valjda to određuje neko ko konce vuče.

Taj scenario je već napisao i pružio,Odstupanja mala u scenografiji postoje,

Dijaloge nam skratio ili produžio,Uloge podeljene unapred ponekad aktere mučeNeko se lako saživi, al’ zna taj što konce vuče.

27


Kome je kakva zapala životna rola,Taj što konce vuče, to samo on zna,Jedino kod njega odstupanja nema,

Pretrpi poneko previše bola, a nekomSreće kola šestopreg krilati vuče.

Valjda i uloga moja i tvoja, dobro znane,U životu ovom tako napisane, donete,

Sad i mi naslućujemo koliko je sreće dane,Sreće u scenariju za čaše il’ boce,

To već zna taj neko što vuče konce.

Određuje i scenu gde se sve zbiva i događa,Daske koje život znače i tebi i meni,

Ta drama zapravo život se zove,Bilo da nas to raduje ili pogađa,

Ugasiće svetla i spustiti zavesu na sceni.

PLOVIDBA DUGA

E, da mi je da dignem sidro sa jučeI lađom života zaplovim ka sutra,

Ostavio bi senke od juče koje me muče,A meni bi u susret stigla sunčana jutra.

Krenuo bi u nepoznato sutra, odmah,Samo sidra za juče da vezanog nema,

Ali lađu vezanu za juče sidro vuče,Vezan poput bove, jer moja sidra juče love.

Sutra je tamo negde gde ide i sunce,Sunce još uvek ide prema sutra.I srce će odneti sunce sa sobom,

U srećnija jutra srce će u lepše sutra.

I moje sidro će se sa dna dići od juče,Pa će moja lađa života ići u sutra,

Zaploviti punim jedrima i većOsvit plavi sreću da javi nedrima.

Ona će glasiti tada – Evo jutra!Mladog tvog jutra i mojeg sutra,Ugasiću mrak u juče i osvitomJarkog jutra upaliti to - SUTRA.

28

Edgar Dega (1834.-1917.)Žena na prozoru

1875.-1878. godina


VOLETI JE LAKO

Želeo sam mnogo da ti kažem,Otišla si, saslušala nisi,

Želeo sam ljubav da dokažem,Verovala nisi i otišla ti si.

Kada budeš razmislila sama"Da, prenaglila sam" - reći ćeš mi tada,

Samoj sebi tad oprosti, biće kasno,Od mene ti prosto bilo, ugasla je nada.

Proteći će mnoge vode, mnogo bola,I suza će pokoja poteći,

Oprosti ti meni kad te tako molim"Od mene ti prosto" - ja ću reći.

Od mene ti prosto i sreću ti želim,Voleo sam tebe i rekoh tada.Ja volim i sada, ne mrzim te,

I zato ti velim imaj sreće sada.

Imaj sreće više, zaslužuješ bolje,Zadrži je, to nauči radi sebe,Samo treba malo više volje

Nego sa mnom što si i biće ti bolje.

Srećna bićeš ako sreću daješ,Voli i voljena bićeš jako,

Bićeš srećna, nećeš da se kaješ,Samo voli, voleti je lako.

Zaboravi tad na mene,Ja sam greška na kojoj se uči,Sebe predaj sad ljubavi novoj,Ne dozvoli da te prošlost muči.

POD SVODOM

I pod svodom ove nebeske kupoleSazvežđe svoje mi imamo valjda,

Je l’ neko odgore vidi srca što se vole,Svemogući vidi srca prepuna k’o čaša,

A sazvežđa naša anđeoski bela.

Nevina i čista ljubav obasjava sva

30


Nepregledna polja naše sreće,A anđeli beli ni na tren u polja naša

Da propuste neće ni sen’ jednuU sazvežđa samo naša Anđeoski bela.

Zato sreća naša, ničim pomućena,Pod svodom ove nebeske kupole,

Određuje ritam srca što voleU sazvežđa neka anđeoski belaSreću neka vidi vasiona cela.

I nas Svevideći vodi ovim putemLjubavi velike ispod ove nebeske kupole,

I kroz sazvežđa anđeoski belaDa se sačuvamo, to što srca vole

Ljubav je naša prečista i cela.

SENKE NEMIRA

Prošlo je pomislim i vidno mi lakne,Onda detalj mali neki zakači za okoI sve tvoje slike vrati i to me takne,Takne tako žestoko u srce, duboko.

Promine zatim još neki dan mirnoI ja mislim - dobro je, preboleo sam,A zatim, detalj neki srce mi dirn’o,

Voleo sam i izgleda još uvek volim.

Ma nije moguće da te još volim,Prošlo je vremena mnogo i mir sada...Pomislim, a detalj neki vrati te tada,

O, idi iz duše, mira radi silno se molim.

Dokle će srce izdržati da se lomi i pati,Valjda i ja zaboravljam, to mi treba,

Klonim se svega, ali detalj mali te vrati,Jauk bi se čuo do neba, pa mir mi treba.

Trena onog kad sretoh tebe i oči tvoje,Tada nisam znao koliko će to stajati boli,Izgubih sebe i potpuno spokojstvo svoje,Otada zaborav tražim, idi srce te moli.

Tebe odavno nemam i gajim naduOtići ćeš iz duše - lepo te molim,

Onda me detalj mali vrati jadu i shvatimLaknuće tek kad prestanem da volim.

31


POIGRAVANJA

Za tebe je ljubav laka stavka, reč,Sad je kažeš lako sa toliko žara,

Sutra je hladno negiraš, tu ljubav,Ljubav šta je i ko koga vara.

Drugi put razmisli kada budeš rekla"Joj , ljubavi ja te volim jako",Pa onda porekneš, k’o nikad,

"Ni volela nisam" - prozboriš polako.

Da li time povređuješ pitam...Nekom srce sa heklicom vadiš,Zavedeš i ostaviš, a sujeti milo.

I tebi će neko, nemoj to da radiš .

Boleće i tebe, veruj meniKoji je sve to srcem platio,

Boleće i tebe i muškarac ženiLjubav bolom često je vratio.

Kao ogrlicu od perlica svih bojaRaznizaće tvoje srce i prosuti,

A perlice pod noge baciti sa užitkom,E, onda će i tebe boleti draga moja.

Onda ćeš pitati ima l’ kraja boli,Zatim ćeš naučiti lekciju ljubavi

I znaćeš kada reći opet"Tebe dragi moje srce voli".

TREN

Nekad smo jedno drugom mnogo značili,Voleli smo se, zauvek tako mislili,Tada smo toplinom i srećom zračiliA zauvek ne postoji, to je reč samo,

Za tren jedan iz svega iskoračili.

Taj tren je nešto što plaši srca,Sećanja naša na horizont pamćenja stavlja,

Još ponekad u grudima brže zakuca,Taj tren jedan se gubi, horizont ne vidi,

Vreme čini tren predugim, sve se zaboravlja.

32


Sada se bojim da ti ne zaboravim glas,Dokle ću očiju tvojih da se sećam,Kog trena će nestati i tvoj stas,

Vreme, taj tren poslednji koji se pamti,Gasi svetlo na horizontu i žar koji plamti.

Užasava me misao da sećanje sve briše,Zar glas da ti zaboravim u trenu,

Mogu li bez uspomena lepih da živim,Smem li da zaboravim takvu ženu,

Čega ću se sećati i čemu da se divim.

Strah me je da tren takav, za svaki čas,Pomera te horizonte naših sećanja,Negde u tamu, na stranu neumitno,

I zaboravićemo sve lepo i bitno.U trenu i u neki zao čas zaboraviću tvoj glas.

SAMO JEDAN ŽIVOT

Samo jedan život imamo i za isti malo marimo,Taj jedan živimo, bacamo ga, trošimo nemilice,

Bezmalo kao da smo večiti, a bez ljubavi,Taj život ne vredi ništa, pratimo netremice

I nemamo što reći, ma kako bili rečiti.

Bez ljubavi taj život, Bogom nam dat,Ne vredi ništa ma koliko se mi trudili,

Ko da nam poželi doviđenja i dobar dan,Ne vredi sve dok se sami budemo budili,

Bedna li jutra, samotna tužna i opet sutra.

Kad jednom tu istinu budemo shvatiliObično kasno, sami i tužni kad život zalazi,Bude nam jasno šta smo sami sebi uskratili,Zato je bolje kad se neko na vreme prene,

Preda se ljubavi i život sa nule krene.

Videće šta su u životu prave vrednosti,Zato širom otvori oči i život troši uz radost.

Uživaj najveću sreću iskreno s puno čednosti,Voli dok možeš i uvek, jer prolazi mladost.

Ljubi bez kajanja - jedinom životu ističe rok trajanja.

33


ŽIVOTA REKE

Ljudske sudbine i priče nekeNe znamo unapred i sve sliče,

Kakve će nas nositi rekeUljuljkane talasima životne priče.

Tako priča moja i priča tvoja, priča...Bez plana nastala, lepote puna,

Život oboji paletom predivnih bojaSamo još fali sreće kruna.

Bez naše volje i snagom većom,Virovi tamni, duboki i puni mraka,Pružaju prste za našom srećomU ovoj reci života punoj brzaka.

Ljubavi naše splav talasi reke tuku,Virovi crni ka dnu nas vuku.

Onda stena jaka dočeka splavNošen u reci punoj brzaka.

Kao balon lagani od rečne peneReka života puna virova,

Rastavi tebe od meneBez naše volje i hirova.

Od nas sad, jauk i zgrčeni prsti,Sada samo srca ridaju,

Život nas šiba, sada smo čvrsti,A druge reke nam rane vidaju.

SREĆU ZA DVOJE, MOLIĆU

Sreća za dvoje na meniju životaI ljubav za jedan par, pitam se

Da li postoje ili to je samoZa neke posebno odabrane dar.

Ja bi sreću za dvoje, na mesta dva.

Šta vredi da platim, koliko stojePorcije života i sreće za dvoje,Ljubav za jedan par da platim

Ako već život nam ne da taj dar,Ja bih ljubav za par jedan, u jednoj čaši.

I slamke dve, da dragi nam dar

34


Sa sjajem u očima koje se prate,Da zajedno i trena istog troši taj par,Ne moraju ni čašu da vrate, doliće

Ljubavi čašu punu, iznova za slamki par.

Moliću sreću za dvoje za jedan par,Naručiću od života i ljubavi čašuSa slamkama za tebe i mene,

Naučiću da dolijem ljubavi, da fali neće,Onda moliću za dvoje sreće.

Ako nam i naručeno donesu i dajuNa nama je da negujemo sreću,

Da dolivamo ljubavi čašu sa slamke dve,Trošimo srećo zajedno, sve nam dato,

Račun kad dođe, na moju dušu, platiću sve.

PRIRODAN SLED

Ruka u ruci i šetnja pored vode,Lake i teme i priče, a u duši mir.

Barske ptice nemo prolaze kraj nas,U srcu ljubavi brode i mir kraj vode.

Taj spokoj i tišina poseban daju čar,Kada se voli i ćutati je lepo,

U ljubavi i mir je dar, ljubav za parJe spokoj i ravnoteža bar.

Toga smo svesni kad sve prođe,Kad samoća dođe, a život recku piše,

Bogatiji smo za iskustvo jedno što dođe,A putevi tesni za prazninu više.

Toliko lepog u životu malo se pamti,Pamtiš promašaje i praznine i rane,Divota i lepota, kao Bogom dane,

Ali kad jednom sastavim praznine...

Onda će nam biti bliske sve daljine.Blizu će biti ljubavi sve, i ruke u ruci,Neposredni poljupci između nas dvoje

I mnoge zaboravljene topline.

35


REĆI ĆU TI

Imao bih ti mnogo toga reći,Još nije sve rečeno, a kazao bih,Učinimo sve, predajmo se sreći,

Reci mi sve i ja kazaću tebiSve ono što nikom ne bih.

Ne znači mi niko tako mnogo,Još bi puno tebi reći mog’o,Imao bi za tebe još reči parDa znaš bar moja osećanja,Moje naklonosti i nadanja.

Sve što imam u srcu, na umu,Samo tebi sve je namenjeno,

Čista srca dato tebi draga,Sreći tvojoj podređeno i iskreno,

Iskreno do Boga, rečeno.

STREPIM

Strepim od nikad više...Videti se nećemo nikad više,

Da nećeš mi doći nikad iDa kraj tebe neću proći nikad,

Strepim da nikad ne reci, postoji.

Nikad ne reci nikad - mudraci kažu,A tešenje je to samo, nikad postoji,

Samo sebe lažu, nehotično...Jer nikad između nas stoji

Hotimično, minute u beskraj broji.

Strepim od istinskog nikad,Želje naše u stvarnost kroji,Strepim, a nikad ipak postoji

Terajući srce da se boji, to nikadNikad shvatiti neću, strepim.

Ponekad dušu nadom varam iSrce maštom krepim, a nikad...

Je ovde između nas i od nje strepim,Ne želim da postoji, da patim za lepim,

Ne zelim nikad da između nas stoji.

36


Nikad ne želim nikad, jer...strepim.Od toga se bojim i gubim sebe

I tebe gubim i vreme leti u nikad,Dane brojim i nas nema nigde

I nikad, E, od toga strepim i toga se bojim.

ZNAO BI

Da mi je da unazad vratim vremePromenio bih mnogo, a najviše sebe,

Zadržao ono lepo i lepše ti dao,Tad bi možda zadržao tebe, da samoMogu da vratim vreme, sad bi znao.

E to vreme da mogu da nazad vratim,Znao bi šta reći i činiti tada,

Voleo bi i voljen bi bio i da skratim,Stajala još uvek kraj mene bi sada,

Kriv jesam, ali vreme ne mogu da vratim.

Sadašnjost mi pomaže da shvatim,Krivac jesam i sebi i tebi. E, da to...Da samo vreme to mogu da vratim,

Patnju moju i tvoju znali ne biDa sam rek’o sebi...lepotu nemoj uskratiti .

Zato živi i pokušaj jednom shvatitiŽIVIŠ JEDNOM, VREME NE MOŽEŠ VRATITI.

SEBE DA NAĐEM

Tebe sam tražio da nađem sebe,Kad smo se našli stegnusmo šake,

Ruka u ruci i drhtaj srca kad nađoh tebe,Iz srca izvori sreće i ljubavi jake,

Između nas ruka u ruci i stisnute šake.

Tebe dok imam, ja znam ko sam i da postojim,Sebe sad imam, hodam kraj tebe noge mi lake,

Pogledi u jedno se stapaju, voliš me, te se ne bojim,Poljubac nežni, uzdah iz grudi minute svake,

37


Hodamo srećni, ruka u ruci stisnute šake.

Nadam se i ja da sa mnom našla si sebe,Osećam to negde duboko u grudimaDa ja sam taj neko "pravi" za tebe.

Zato ćemo objasniti ljudima od fele svake,Vidite ljubav, ruku u ruci stisnute šake.

Samo takav život za mene ima smisaoGde ima ljubavi za nas i strasti jake,

Sa iskrom u oku, srećnim o tebi drži me misao,Zato i slažem ovu rimu ruke lake,

Misleći na nas, na ruku u ruci stisnute šake.

Ko zna kakvi su uopšte životni tokovi,Da li će se ruke rasplesti od neke muke,

Još se volimo i još smo jedno – kol’ki su rokovi?Pitanja mnoga, koliko smo svoji i imamo sebe

I da li će se prazne njihati ruke...

SAMO ŽIVOT DA SE DESI

Ko dva lika što mirno u muzeju stoje,Dva života istog trena i vremena,

Života matica jednolično nosi u neumitno,Žive, k’o biljke bezlično i nebitno stoje,Nose svoja sivila, a ni dani se ne broje.

Ko dve figure voštane u muzeju nekom,Tunelima života spojene u vremenu,

Rekom monotonije nošeni svih dana tog doba,I oni bi da vole, da se desi život,

Da i njima se desi topli nemir i ljubav se proba.

Makar na kratko k’o bljesak blica, posetilaca,Posetilaca živih, radoznalih i zaljubljenih,

Dva lika k’o Roksana i Sirano da ...Da i oni ožive i da se vole nenadano,Makar na kratko k’o blica bljesak.

Da se i njima kao prisutnima svimaU životu desi tresak, da se zaživi,

Da i njima k’o svima, leptirići po stomakuLepršaju, čineći dušama slatki nemir,

O daće Bog, dozvoliti svemir.

Da se konačno osete voljenim i živima,

38


Da žena ta u trenu shvati za ljubav,Što njen Sirano će joj dati, k’o iskraKad blic bljesne, burno i žestoko,

Taj životni tresak trajaće k’o blica bljesak.

Sve burno i previše lepo je kratko,Ostane samo da lice blista dok zgasne iskra,Zatim se vrate u stare monotonije i tokove

I život se umrtvi i smiri, ponovo isto,Vezujići svoje lađe za dokove.

SENKE

Ja i ona - znači dvoje,Srce moje, srce njeno - znači par,

Kad se takva srca spojeStvore nešto, ljubav ili bar, mislismo...

Mislili smo ljubav to je, zarI senke rukama kad se drže,

Proleće sigurno naše, bar , mislismo...Mislimo tako , al’ ono od nas brže.

Sena moja tamna i njena bleda,Igra svetlosti i mladoga sunca,Al’, ko’ da nas sudbina gledaI ne da da srećna budu srca.

Sad jesen je i šara prekrasne boje,Srce jedno je moje i negde drugo,

Više nisu par, tako mora bar,Senke stoje, to je par i tuge kroje.

Seta ljulja ove rime, nežno i lakoMisli blede i sve su bleđe,

Samo senke još se drže al ne ređe,Samo senke još se vole jako.

39


TELEFON PLAČE

Znao sam da među nama sve je gotovo,Teško se mirim sa buicom nemira svojih,Zajednički trenutci vraćaju se ponovo,

S nama sećanja, čitanjem pisama tvojih.

Čovek je biće čudno i pamti neke sitniceDetalje sitne, pamti poglede i stvari važne,Osmejak, svaki izraz nežnosti što kroji lice,

Ukraja sreću odajući emocije u nama snažne.

Pamtim kako si plakala i te teške suzeKada smo tačku stavili na sreću za nas,

Sada rastavljeni, a naše mi život nam uze,A tako mi trebaš, samo da čujem ti glas.

Telefon napokon uzeh da čujem tebe,Tad nisam znao da to je greška,

Javila si se slušajući kako ranjavam sebe,A tebi jecaje mamim dok teče suza ti teška.

Telefon plače čujem, ne vidim suze,U trenu jednom u grlu stade nešto da guši,

Tada i mene nešto kosnu i tuga uzeĆutim, telefon plače, a bol u duši.

Sad kao kroz eho čujem, a vlaži okoI srce rida, željno reči što mnogo znače,O, sad shvata koliko bol seže duboko,

A od svega…Samo telefon plače.

SENKE DRUGE

Bila je lepa, pametna k’o mnoge druge,Smejala se, volela i mazila k’o druge.

Onda misleći da ne vidi niko, licem njenimPreleti senka tuge, odluta negde.

Ja nemo gledam kao da sam kraj druge,Neke druge žene koja i ne zna za mene.

I gleda tamo u daljinu, a senka tugeJoj na licu i odvukla je u predele druge.

Onda se odjednom prene i nasmejeNevešto se praveći prisutnom tu kraj mene.

40


Opet je vesela, smeje se, voli i u redu sve je,Opet je ona stara, lepša no žene druge.

Zatim bi se šetali, smejali i mazili,Period sreće i smeha uz šetnje duge,

A kad misli da ne vidim jeLice joj prekrije senka tuge.

Imam utisak da sve duže nije kraj mene,Ti periodi tuge i sete traju već čitav vek.

Mogao sam i otići negde daleko kod žene druge,Takvu ne poznajem je, tek njene tuge...

Samo se nadam da nisu zbog meneTe teške sene, te tuge njene.

ZA SVE TI HVALA

Pruži mi ruke svoje, obe ka licu mom,Da ih poljubim gledajući tamna oka dva

Iz kojih poneka nebeska iskra sjaNežno i meko uz jednu reč - HVALA

Za sve što si mi u životu dala.

Hvala za sreću u životu iskreno datu,Za ljubavi čistotu, za trepet srca,Hvala za dočekana sunca u zoru,

Za sve što si mi dala, a to je mnogoRuke ti ljubim nežno, lagano i hvala!

Obe ruke mi pruži i moraš znati,Ja tebi srce pružam i još ću dati,Ljubav uzvraćam uz srce čistoI nudim sebe za sreću tvoju,

Za tebe i tvoje muke, ljubim ti ruke.

Ja volim jako al’ ćudljiv jesam i prek.Da, sa mnom nikad nije lako,

Teške sam naravi, prgav i krut,Izdržati to je valjalo i hvala

Što si me vraćala na pravi put.

Zato što mnogo toga nas spajaRadi razumevanja bez kraja i ljubavi,

Shvatam, ti si sva moja sreća ne mala,Zato te volim i ruke ljubim, zatoZa sve ti draga do Boga hvala.

41


ŠTA JOŠ REĆI

Šta još reći što već rek’o nisam i napisao,Teško je ne ponoviti se ako su osećanja ista

Kad mislim o tebi, oko blista i daPratim misao, lice se ozari, a srce zažari,

U ušima bubnje svi moji damari.

U glavi već haos, košmari i nit mi se gubi,Šta je sada sa razumom mojim, strepim

Razum da ja gubim, sve zbog srca koje ljubi,Sve u mom životu podređeno ženi

Ma dobro je meni - ljubav razum ubi.

Šta još reći što već rek’o nisam i napisao,Srce zato radi lepo i igra u grudima,Njega vodi o tebi misao, al’ to rekoh.

Međ’ rebrima, odlazi u srce koje ljubi.

Bez tebe i ljubavi tvoje šta je život,Da l’ u njemu za me ima išta vredno,

Život nije bez tebe i ljubavi meni ništa,U životu bez ljubavi svako gubi smisao

Čak i mene nasmejanog drži o tebi misao.

Al’ misao ista k’o pijanstvo nit mi kida,Šta još nisam rek’o i napisao, šta reći

Ne znam, sad mislim o tebi i svoj nisam,Nit mi puca, kida mi se misao.

42

Ma nit, ta nit razuma se gubi


Jovica Mišić


O piscu

Jovica Mišić je rođen 31.marta 1961. godine u Kraljevu.U centralnoj Srbiji je završio niže razrede osnovne škole.

Kao desetogodišnji dečak sa svojom porodicom došao je u Bor.U Boru je završio srednju mašinsko-tehničku školu i krenuo na studije,

koje je vrlo brzo napustio.Danas radi u pogonima rudnika Bakra u Boru

kao referent nabavke pogona JAMA.Još iz osnovne škole Jovica je voleo da čita prozu i poeziju.

Prema poeziji je gajio posebnu naklonost zbog prirodnog darada je lepo odrecituje, a verovatno i iz razloga što je odrastao u kraju

gde se upotrebljavao najčistiji srpski književni jezik.Kao srednjoškolac, amaterski se bavio i glumom

u "Dramskom Studiju" Kulturno-umetničkog društva Bor.I danas nosi lepe uspomene i saznanja iz tog perioda.

Kaže da je možda i to razlog koji ga je odveo na put pisanja poezije.U svojoj privatnoj arhivi, Jovica ima mnogo napisanih stihova,

a zbirka "Senke nemira" je njegova prva objavljena zbirka pesama.

Njegova današnja maksima glasi:

"Stihovi su za one koji vole, oni prenose darove zaljubljenih.Oni, ti isti stihovi podsećaju koliko ste bili i još ste lepi,

kada ste voleli i bili voljeni.Vraćaju Vam radost i neke davno zaboravljene mirise.

Stihovi vraćaju ljubav,a ljubav je život namenjen Vama dragi prijatelji.

Vaš Jovica Mišić iz Bora."

43

jovica mišić - senke nemira

Documents