jus iec 79 - novi.doc

JUS IEC 79-10Električni uređaji za eksplozivne gasne atmosfereKlasifikacija opasnih prostora

PREDGOVOR

Tekst dokumenta 31J/39/FDIS, buduće izdanje 3 IEC-a 79-10, pripremljen od strane SC 31J

(Klasifikacija opasnih prostora i zahtevi za instalacije), Tehničkog komiteta IEC TC 31

(Električni uređaji za eksplozivne atmosfere) podnesen je na IEC-CENELEC paralelno glasanje

i usvojen od CENELEC-a kao EN 60079-10 28.11.1995 godine.

Utvrđeni su sledeći datumi:

● Poslednji datum do koga ovaj evropski standard mora biti primenjen ma nacionalnom nivou

publikovanjem identičnog nacionalnog standarda ili usvajanjem

01.09.1996 godine

● Poslednji datum do koga nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa ovim moraju biti

povućeni

01.09.1996 godine

Aneksi označeni kao “normativni” deo su teksta standarda. Aneksi koji su označeni kao

“informativni” dati su samo zbog informacije. U ovom standardu Aneks ZA je normativan, a

aneksi A, B i C su informativni. Aneks ZA je dodat od strane CENELEC.

Tekst internacionalnog standarda IEC 79-10 (1995), zajedno sa ispravkom od maja 1996 godine

odobren je od CENELEC-a kao Evropski standard bez bilo kakve modifikacije.

UVOD

U prostorima gde se mogu stvoriti opasne količine i koncentracije zapaljivog gasa ili pare,

moraju se primeniti zaštitne mere da bi se redukovao rizik od eksplozije. Namena ovog

standarda je da definiše osnovne kriterijume na osnovu kojih se rizik od paljenja može proceniti

i da da uputstva za projektovanje i upravljanje parametrima koji se mogu koristiti u cilju

smanjenja rizika.

Za električne uređaje i aparate ovaj Standard se koristi kao osnova za pravilan izbor i

instalisanje uređaja namenjenih korištenju u eksploziono ugroženim prostorima. Za detalje treba

uzeti u obzir i odgovarajuće pojedinačne standarde koji se odnose na tu vrstu uređaja.

41

1. GENERALNO

1.1 Važnost standarda

Ovaj standard odnosi se na klasifikaciju opasnih prostora u kojima se može pojaviti rizik od

zapaljivih gasova sa ciljem da se omogući pravilan izbor instalacije i aparata (Vidi napomene 1 i

4). On je namenjen za prostore u kojima postoji rizik od paljenja zbog prisustva zapaljivog gasa

ili pare, u smeši sa vazduhom pod normalnim atmosferskim uslovima, ali se ne odnosi na:

a rudnike koji su ugroženi rudničkim gasom;

b preradu i proizvodnju eksploziva;

c prostore u kojima rizik može nastati zbog pojave zapaljive prašine ili vlakana;

d katastrofalne greške koje su izvan koncepta nenormalnih pojava na koje se odnosi ovaj

Standard (vidi napomenu 3);

e prostorije za medicinske namene;

f prostore u kojima pojava zapaljivih maglica može dovesti do pojave nepredvidljivih rizika i

koji zahtevaju posebna razmatranja (vidi napomenu 5).

Ovaj Standard ne uzima u obzir posledice šteta.

Definicije i objašnjenja termina date su zajedno sa osnovnim principima i procedurama koje se

odnose na klasifikaciju opasnih prostora.

Za detalje koje se odnose na domete opasnih prostora u specifičnim industrijskim pogonima ili

aplikacijama mogu se uzeti u obzir standardi koji se odnose na te industrije ili te namene.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napomene:

U ovom Standardu prostor je trodimenzionalno područje ili domen.

Atmosferski uslovi podrazumevaju varijacije iznad ili ispod nivoa od 101,3kPa (1013mbar) i 20oC (293K) pod

uslovom da te varijacije imaju zanemariv učinak na eksplozione osobine zapaljivih materijala.

Katastrofalne greške u ovom kontekstu odnose se na primer na pucanje procesne posude ili cevovoda, ako takav

događaj nije predvidljiv.

U svakom procesnom postrojenju, bez obzira na njegovu veličinu, mogu postojati brojni uzročnici paljenja osim

onih koji su povezani sa električnim uređajima. Odgovarajuća predostrožnost neophodna je da se osigura sigurnost

u ovom smislu. Ovaj se standard može koristiti uz procenu ostalih izvora paljenja.

Maglice se mogu formirati ili biti prisutne u isto vreme kad i zapaljive pare. To može uticati na način na koji

zapaljivi materijal disperguje i domet ugroženih prostora. Striktna primena klasifikacije prostora za gasove i pare

zbog toga što karakteristike zapaljivosti maglica nisu uvek predvidive. Ako je teško odlučiti o klasi i dometu zona

41

kriterijumi primenjivi za gasove i pare će, u većini slučajeva, dati siguran rezultat. Bez obzira na to, svaki slučaj

pojave zapaljivih maglica mora se provesti posebno razmatranje.

1.2 Referentni dokumenti

Sledeći normativni dokumenti sadrže tekstove koji se odnose na ovaj standard. U vreme

objavljivanja naznačene edicije bile su validne. Svi normativni dokumenti su podložni reviziji i

smatra se preporučljivm da se ispita mogućnost primene najsvežijeg izdanja ovih dokumenata

koji su naznačeni ispod(1). Članice IEC-a i ISO-a poseduju registre važećih međunardodnih

standarda.

2. DEFINICIJE I POJMOVI

2.1 Eksplozivna gasna atmosfera

Smeša zapaljivog materijala u formi gasa ili pare sa vazduhom, pod atmosferskim uslovima, u

kojoj se, nakon paljenja, sagorevanje brzo širi kroz nesagorelu smešu. (IEV 426-02-03,

modifikovan)

Napomena: Mada smeša iznad gornje granice eksplozivnosti (GGE) nije eksplozivna gasna atmosfera, ona to može

lako postati i u izvesnim slučajevima kod klasifikacije gasnih smeša, preporučljivo je smatrati je eksplozivnom

gasnom atmosferom.

2.2 Opasan (ugrožen) prostor

Prostor u kome je eksplozivna gasna atmosfera prisutna ili se može očekivati da bude prisutna u

količinama koje iziskuju specijalne uslove za konstrukciju, instalaciju i korištenje uređaja. (IEV

426-03-01 modifikovan)

2.3 Siguran (neugrožen) prostor

Prostor u kome se ne očekuje da eksplozivna gasna atmosfera bude prisutna u količinama koje

iziskuju specijalne uslove za konstrukciju, instalaciju i korištenje uređaja. (IEV 426-03-02

modifikovan)

2.4 Zone opasnosti

Opasni prostori se klasifikuju u zone prema učestalosti pojavljivanja i trajanju gasne atmosfere

41

kako sledi:

2.4.1 Zona 0

Prostor u kome je eksplozivna gasna atmosfera prisutna trajno ili u dužim vremenskim

periodima (IEV 426-03-03 modifikovano)

2.4.2 Zona 1

Prostor u kome se eksplozivna gasna atmosfera moguća i u normalnim eksploatacionim

uslovima. (IEV 426-03-04)

2.4.3 Zona 2

Prostor u kome nije verovatno da se eksplozivna gasna atmosfera pojavi u normalnim

eksploatacionim uslovima, a ako se pojavi, onda će to biti veoma retko i trajanje te pojave biće

kratko. (IEV 426-03-05)

Učestanost pojave eksplozivne smeše i njeno trajanje mogu se uzeti iz standarda koji se odnose na specifične

industrije ili primene.

2.5 Izvori ispuštanja

Tačka ili lokacija iz koje zapaljivi gas, para ili ili tečnost mogu isticati u atmosferu tako da se

može formirati eksplozivna gasna atmosfera (IEV 426-03-06 modifikovan)

2.6 Stepen ispuštanja

Postoje tri osnovna stepena ispuštanja kao što je dato u nastavku, u redosledu po smanjenju

verovatnoće formiranja gasne smeše:

a trajni stepen;

b primarni stepen;

c sekundarni stepen.

Izvor ispuštanja može imati bilo koji od ova tri stepena ispuštanja ili biti kombinacija bilo kog

od njih.

2.6.1 Trajni stepen ispuštanja

41

Ispuštanje koje je kontinualno ili se očekuje da traje duže vreme.

2.6.2 Primarni stepen ispuštanja

Ispuštanje koje se može očekivati periodično ili povremeno u toku normalnog rada.

2.6.3 Sekundarni stepen ispuštanja

Ispuštanje za koje se ne očekuje da se desi u normalnim uslovima rada, a ako se desi, to će biti

retko i trajaće kratko vreme.

2.7 Količina ispuštanja (Emisivnost izvora 1 )

Količina zapaljivog gasa ili pare emitovana iz izvora ispuštanja u jedinici vremena.

2.8 Normalan rad

Situacija kada oprema radi unutar granica projektovanih parametara.

Napomene: 1. Mala ispuštanja zapaljive materije mogu biti deo normalnog rada. Na primer, ispuštanje sa zaptivača

koje se odnosi na vlaženje od strane fluida koji se pumpa smatra se malim ispuštanjem.

2. Kvarovi (kao pucanje zaptivača pumpe, pucanje zaptivača prirubnice ili akcidentno izlivanje

2.9 Ventilacija

Kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom zbog efekata vetra, razlike temperatura,

ili veštački (na primer ventilatorima)

2.10 Granice eksplozivnosti

2.10.1 Donja granica eksplozivnosti (DGE)

Koncentracija zapaljivog gasa ili pare sa vazduhom, ispod koje gasna atmosfera nije

eksplozivna (IEV 426-02-09 modifikovano)

2.10.2 Gornja granica eksplozivnosti (GGE)

Koncentracija zapaljivog gasa ili pare sa vazduhom, iznad koje gasna atmosfera nije

eksplozivna (IEV 426-02-09 modifikovano)

1 Termin po predlogu autora nacrta Standarda

41

2.11 Relativna gustina gasa ili pare

Gustina gasa ili pare u odnosu na gustinu vazduha na istom pritisku i istoj temperaturi (vazduh

jednako 1).

2.12 Zapaljivi materijal

Materijal koji je samozapaljiv ili je u stanju da produkuje zapaljivi gas, paru ili maglicu.

2.13 Zapaljiva tečnost

Tečnost koja je sposobna da emituje zapaljive pare pod bilo kojim predvidivim radnim uslovima.

2.14 Zapaljivi gas ili para

Gas ili para koja kad je u smeši sa vazduhom u određenim omerima formira eksplozivnu gasnu

atmosferu.

2.15 Zapaljiva maglica

Kapljice zapaljive tečnosti, dispergovane u vazduhu tako da formiraju eksplozivnu atmosferu.

2.16 Temperatura paljenja (plamište)

Najniža temperatura tečnosti kod koje, pod određenim standardizovanim uslovima, tečnost

odaje pare u količini da može formirati sa vazduhom zapaljivu smešu para/vazduh.

2.17 Tačka ključanja

Temperatura ključajuće tečnosti na atmosferskom pritisku od 101,3kPa (1013mbar).

Napomena: Za smeše tečnosti treba uzeti početnu temperaturu ključanja. Početna temperatura ključanja koristi se

za smeše tečnosti da se ukaže na najnižu vrednost tačke ključanja za rang prisutnih tečnosti, a određena je

standardnom laboratorijskom destilacijom bez frakcionisanja.

2.18 Pritisak pare

Pritisak koji se dobije kad je čvrsto telo ili tečnost u ravnoteži sa sa svojom vlastitom parom. On

je zavisan od substance i od temperature.

41

2.19 Temperatura samopaljenja (temperatura paljenja) eksplozivne gasne atmosfere

Najniža temperatura zagrejane površine na kojoj će, pod specificiranim uslovima, doći do

paljenja zapaljive materije u formi gasne ili parne smeše sa vazduhom.

Napomena: Standardi IEC 79-4 i IEC 79-4A daju metode za određivanje ove temperature (IEV 426-02-01,

modifikovano)

3. SIGURNOST I KLASIFIKACIJA PROSTORA

3.1 Principi sigurnosti

Postrojenja u kojima se rukuje sa zapaljivim materijalima ili u kojima se oni skladište treba da

se projektuju, koriste i održavaju tako da je bilo koje ispuštanje zapaljivih materijala i saglasno

tome domet zona potrebno držati na minimumu, kako u normalnim uslovima tako i u ostalim

situacijama, u odnosu na učestalost, trajanje i količinu ispuštanja. U slučaju aktivnosti

održavanja različitih od onih u normalnom radu, domet zona može biti poremećen, ali se

očekuje da to bude obuhvaćeno sistemom radnih dozvola.

U kritičnim situacijama treba obratiti pažnju na isključenje neodgovarajuće električne opreme,

zaustavljanje procesa zatvaranje procesnih posuda, sprečavanje isticanja i kad je moguće

obezbeđenje dodatne sigurnosne ventilacije.

Ako postoji mogućnost egzistencije gasne eksplozivne atmosfere moraju se poduzeti sledeći

koraci:

a eliminisati verovatnoću da se eksplozivna gasna atmosfera pojavi oko izvora paljenja, ili

b eliminisati izvor paljenja.

Ako ovo nije moguće, zaštitne mere, procesna oprema, procesni sistemi i procedure treba da

budu tako odabrani i pripremljeni da je verovatnoća koincidencije a) i b) tako mala da se može

prihvatiti. Takve mere mogu biti korištene samo ako se smatraju visoko pouzdanim, ili u

kombinacijama kada se može postići odgovarajući nivo sigurnosti.

3.2 Klasifikacija opasnih prostora

Klasifikacija prostora je metoda analize i klasifikovanja okruženja u kome se može pojaviti

gasna atmosfera u cilju olakšanja pravilnog izbora instalacija i uređaja koji se sigurno mogu

41

koristiti u takvom okruženju, imajući u vidu grupu gasa i temperaturnu klasu.

U većini stvarnih situacija kod kojih se koriste zapaljivi materijali teško je osigurati da se

eksplozivna gasna smeša neće nikad pojaviti. Može takođe biti teško obezbediti da uređaji neće

nikad biti uzročnici paljenja. Stoga, u situacijama u kojima postoji velika verovatnoća pojave

eksplozivne smeše oslonac se traži u korištenju uređaja kod kojih je verovatnoća pojave

eksplozivne smeše mala. Obrnuto, ako je verovatnoća pojave eksplozivne gasne atmosfere

smanjena, mogu se koristiti uređaji konstruisani po manje oštrim kriterijumima.

Retko je moguće da se jednostavnim uvidom u postrojenje ili projekat postrojenja odluči koji

deo postrojenja odgovara definiciji za tri zone (zona 0, 1 i 2). Stoga je neophodan detaljniji

pristup, a to uključuje analizu osnovnih mogućnosti da se pojavi eksplozivna gasna atmosfera.

Prvi korak je procena verovatnoće pojave eksplozivne smeše u skladu sa definicijama zone 0, 1

i 2. Kad se jednom verovata učestalost i trajanje ispuštanja (dakle i stepen izvora ispuštanja),

količina ispuštenog zapaljivog materijala (emisivnost izvora) koncentracija, brzina ispuštanja,

ventilacija i drugi faktori koji utiču na tip i/ili domet zone odrede, to predstavlja čvrstu osnovu

po kojoj se određuje verovatno prisustvo eksplozivne gasne atmosfere u okruženju. Ovaj pristup

stoga zahteva da se preduzmu detaljna razmatranja svakog dela procesne opreme koji sadrži

zapaljivi materijal i koji stoga može biti izvor ispuštanja.

Posebno zona 0 i zona 1 treba da se minimiziraju po broju kao i dometu projektovanjem

odgovarajućih radnih procedura. Drugim rečima postrojenja i instalacije treba da su uglavnom

zona 2 ili neopasni prostori. Ako je ispuštanje zapaljivog materijala neizbežno, elementi

procesne opreme treba da se ograniče na one koji predstavljaju sekundarne izvore ispuštanja, ili

ako ovo nije moguće (kad su primarni ili trajni izvori neizbežni), ispuštanje treba da bude

veoma ograničenog kapaciteta i trajanja. Kod provođenja klasifikacije ovi principi treba da

budu primarni. Ako je neophodno, kontrukcija, funkcija i lokacija procesne opreme treba da

osigura da, čak i u nenormalnom radu, količina u atmosferu ispuštenog zapaljivog materijala

bude minimizirana, da bi se smanjio domet opasnih prostora.

Kad je jednom postrojenje klasifikovano i dokumentacija izrađena, važno je da se nikakva

modifikacija na opremi ili radnim procedurama ne čini bez konsultacije sa odgovornim za

klasifikaciju prostora. Ovakva modifikacija, bez saglasnosti odgovornog za klasifikaciju

prostora može obezvrediti klasifikaciju prostora. Neophodno je takođe obezbediti da sva

procesna oprema koja utiče na klasifikaciju i koja je podvrgnuta remontu bude bude pažljivo

41

ispitana i proverena za vreme i posle ponovnog sklapanja sa ciljem da se osigura da integritet

originalne konstrukcije, u delu u kome to utiče na sigurnost, bude održan pre ponovnog

stavljanja u pogon.

4. PROCEDURA KLASIFIKACIJE PROSTORA

4.1 Opšta načela

Klasifikacija prostora treba da se radi od strane onih koji poznaju karakteristike zapaljivih

materijala, procese i opremu uz konsultacije, ako je potrebno, sa osobljem zaduženim za

sigurnost, elektroinženjerima i drugim tehničkim osobljem.

Sledeće tačke daju smernice za proceduru klasifikovanja prostora u kojima može egzistirati

eksplozivna atmosfera koja može biti svrstana u zone 0, 1 i 2. Primer šematskog pristupa

klasifikaciji opasnih prostora dat je na slici C1.

4.2 Izvori ispuštanja

Osnovni elementi za utvrđivanje tipova opasnih zona je identifikacija izvora ispuštanja i

utvrđivanje stepena ispuštanja.

Kako eksplozivna gasna atmosfera može postojati samo kad je zapaljivi gas ili para prisutna u

smeši sa vazduhom, neophodno je odlučiti dali neki od tih zapaljivih materijala može postojati u

prostoru koji se klasifikuje. Generalno rečeno, takvi gasovi ili pare (ili zapaljive tečnosti ili

čvrste materije koji ih mogu emitovati) se nalaze unutar procesne opreme koja može, ali ne

mora biti potpuno zatvorena. Neophodno je identifikovati gde zapaljiva atmosfera može

postojati unutar procesne opreme ili gde ispuštanje zapaljivih materijala može uzrokovati

stvaranje zapaljive atmosfere izvan procesnog postrojenja.

Svaki deo procesne opreme (na primer rezevoar, pumpa, cevovod, posuda) treba posmatrati kao

potencijalni izvor ispuštanja zapaljivog materijala. Ako taj deo nikad ne može sadržati zapaljivi

materijal on sigurno ne može stvarati opasan prostor oko sebe. Isto važi ako taj deo opreme

sadrži zapaljivi materijal ali ne može da ga emituje u atmosferu (na primer potpuno zavareni

cevovodi ne smatraju se izvorom ispuštanja).

Ako se utvrdi da deo procesne opreme može ispuštati zapaljivi materijal u atmosferu,

neophodno je, pre svega, odrediti stepen ispuštanja u saglasnosti sa definicijom, utvrđivanjem

verovatne frekvencije i trajanja ispuštanja. Treba imati u vidu da otvaranje delova zatvorenog

41

procesnog sistema (na primer za vreme menjanja filtera ili punjenja peći) predstavlja takođe

izvor ispuštanja kod klasifikacije opasnih prostora. Ovom procedurom svaki izvor treba

klasifikovati bilo kao trajni, primarni ili sekundarni.

Kad se utvrdio stepen izvora ispuštanja, neophodno je odrediti količini ispuštanja (emisivnost) i

druge faktore koji utiču na tip i domet zone opasnosti.

4.3 Tip zone

Verovatnoća prisutva gasne atmosfere i prema tome i zona opasnosti uglavnom zavise od izvora

ispuštanja 2 i ventilacije.

4.4 Razmere zona opasnosti

Na razmere zone opasnosti uglavnom utiču sledeći fizičko hemijski parametri od kojih neki

predstavljaju vlastite osobine zapaljivog materijala, dok su druge specifičnosti tehnološkog

procesa. Zbog jednostavnosti, efekat svakog od parametara koji su navedeni u nastavku

objašnjen je uz predpostavku da su ostali parametri ostali nepromenjeni.

4.4.1 Količina ispuštenog gasa odnosno pare (emisivnost izvora)

Što je veća emisivnost izvora to su veće i razmere zone opasnosti. Količina ispuštenog

materijala zavisi od drugih parametara, kao na primer:

a Geometrije izvora ispuštanja

Ovo se odnosi na fizičke karakteristike izvora ispuštanja, na primer otvorena površina,

prirubnica koja ispušta, itd (Vidi aneks A).

b Brzina ispuštanja

Za dati izvor ispuštanja, emisivnost raste sa sa brzinom ispuštanja. U slučaju produkta koji

postoji unutar procesne opreme, brzina ispuštanja je ovisna o pritisku u tehnološkom sistemu i

geometriji izvora ispuštanja. Veličina oblaka zapaljivog gasa ili pare određena je veličinom

količinom ispuštenog gasa i disperzijom. Gas ili para koja koja ističe iz neke pukotine velikom

brzinom razviće mlaz u obliku kupe koji će povlačiti vazduh i sam se razblaživati. Razmere

2 Napomena: Trajni izvor ispuštanja normalno vodi zoni 0, primarni izvor zoni 1 a sekundarni zoni 2 (Vidi Aneks B)

41

eksplozivne atmosfere biće gotovo neovisne o brzini vetra. Ako je ispuštanje na maloj brzini, ili

je njegova brzina umanjena sudarom sa čvrstim objektom, na njega će uticati vetar i i njeno

razblaženje i razmere zone zavisiće o brzini vetra.

c Koncentracija

Emisivnost raste sa koncentracijom zapaljivog gasa ili pare u ispuštenoj smeši.

d Isparljivost zapaljive tečnosti

Ona se u principu odnosi na parni pritisak i toplotu isparavanja. Ako parni pritisak nije poznat,

tačka ključanja i tačka paljenja može se uzeti kao orijentacija.

Eksplozivna atmosfera ne može postojati ako je tačka paljenja (flash point) iznad maksimalne

temperature zapaljive tečnosti. Što je tačka paljenja niža to su veće razmere zone. Ako se

zapaljivi materijal ispušta u formi maglice (kod špricanja - lakiranja na primer) eksplozivna

gasna atmosfera može se na primer formirati i ispod tačke paljenja materijala.

Napomene: 1. Tačke paljenja zapaljivih tečnosti nisu precizne fizičke veličine, posebno za smeše

2. Neke tečnosti (npr. neki halogenizovani ugljovodonici) nemaju tačku paljenja mada mogu

formirati eksplozivnu gasnu atmosferu. U tom slučaju ravnotežna temperatura tečnosti koja

odgovara zasićenoj koncentraciji na donjoj granici eksplozivnosti treba da se uporedi sa

relevantnom maksimalnom temperaturom tečnosti.

e Temperatura tečnosti

Parni pritisak se povećava sa temperaturom, uzrokujući tako povećanje ispuštanja zbog isparavanja.

Napomena: Temperatura tečnosti nakon što je ona ispuštena može se povećati npr zbog vrelih površina ili visoke

ambijentalne temperature.

4.4.2 Donja granica eksplozivnosti (DGE)

Za dati volumen ispuštenog gasa ili pare kod niže DGE više veće razmere opasnog prostora

4.4.3 Ventilacija

Kod povećanja stepena ventilacije, razmere zone biće umanjene. Prepreke koje ometaju

ventilaciju mogu povećati razmere zone opasnosti. Sa druge strane, neke prepreke, na primer

41

kanali, zidovi ili plafoni, mogu ograničiti zonu.

4.4.4 Relativna gustina ispuštenog gasa ili pare

Ako je gas ili para znatno lakša od vazduha ona teži da se kreće na gore. Ako je pak znatno teža

teži da se akumuliše na nivou poda. Horizontalne razmere zone opasnosti na nivou poda

povećavaju se sa povećanje relativne težine, a vertikalne razmere iznad izvora se povećavaju

kod manjih relativnih gustina. 3,4

4.4.5 Ostali parametri koje treba razmatrati

a Klimatski uslovi.

b Topografija tla.

4.4.6 Ilustrativni primeri

Neki od načina na koji gore pomenuti parametri utiču na ispuštanje gasa ili pare i razmere zone

opasnosti pokazani su u primerima u Aneksu C.

a Izvor ispuštanja: otvorena površina tečnosti.

U većini slučajeva temperatura tečnosti će biti ispod tačke ključanja i količina ispuštene pare

ovisiće uglavnom o sledećim parametrima:

● temperaturi tečnosti;

● parnom pritisku tečnosti na temperaturi površine;

● veličini površine isparavanja.

b Izvor ispuštanja: stvarno trenutno isparavanje tečnosti (na primer sa mlaza ili spreja)

Kako ispuštena tečnost isparava stvarno trenutno, količina ispuštenih para jednaka je veličini

protoka tečnosti i ovisi o sledećim parametrima:

● pritisku tečnosti;

● geometriji izvora ispuštanja.

3 Za praktičnu primenu, neki gas ili para relativne težine ispod 0,8 smatra se lakšom od vazduha. Ako im je relativna težina veća od 1,2 oni se smatraju težim od vazduha. Između ovih vrednosti, moraju se razmotriti obe mogućnosti. 4 Iskustvo pokazuje da se amonijak teško pali i ispušteni gas se brzo disipira na otvorenom prostoru, tako da će eksplozivna gasna atmosfera biti zanemarivih razmera.

41

Ako tečnost ne isparava trenutno situacija je složena zbog toga što kapljice, mlaz tečnosti i

lokve mogu formirati odvojene izvore ispuštanja.

c Izvor ispuštanja: curenje gasne smeše.

Na količinu ispuštenog gasa utiču sledeći parametri:

● pritisak gasa unutar uređaja koji ga sadrže;

● geometriji izvora ispuštanja;

● koncentracija zapaljivog gasa u ispuštenoj smeši.

Za primere izvora ispuštanja videti tačku A.2

4.5 Razmere zone – Osnovni komentari

Uvek je potrebno razmotriti mogućnost da gas koji je teži od vazduha može isticati u prostore

ispod nivoa tla, na primer udubljenja ispod nivoa tla i da gas koji je lakši od vazduha može da

ostane na najvišim nivoima na primer ispod krova.

Ako je izvor ispuštanja smešten izvan nekog prostora, ili u susednom prostoru, prodor značajne

količine nekog zapaljivog gasa ili pare u taj prostor može se sprečiti na neki od sledećih načina:

a fizičkim preprekama;

b održanjem statičkog nadpritiska u prostoru koji graniči sa susednim opasnim prostorom,

tako da se spreči ulazak opasne atmosfere;

c ispiranjem prostora značajnom količinom vazduha, osiguravajući da vazduh izlazi kroz

otvore kroz koje opasni gas ili para može ući.

5. VENTILACIJA

5.1 Opšte

Gas ili para ispuštena u atmosferu može biti razblažena disperzijom ili dufuzijom tako da njena

koncentracija u jedinici volumena bude ispod DGE. Ventilacija, tj. kretanje vazduha koje vodi

do izmene atmosfere u (hipotetičkom) volumenu oko izvora ispuštanja svežim vazduhom će

pojačati disperziju. Odgovarajući iznosi ventilacije mogu takođe sprečiti održanje eksplozivne

gasne atmosfere i na taj način uticati na tip zone opasnosti.

5.2 Glavni tipovi ventilacije

41

Ventialcija može nastati kretanjem vazduha zbog vetra i/ili temperaturnih gradijenata, ili

veštačkim sredstvima, pomoću ventilatora. Stoga se razlikuju dva tipa ventilacije:

a prirodna ventilacija;

b veštačka ventilacija, opšta ili lokalna.

5.3 Stepen ventilacije

Najvažniji faktor, odnosno iznos ili stepen ventilacije je u direktnoj zavisnosti o tipu izvora ispuštanja i i njegovoj emisivnosti. Ovo vredi bez obzira na tip ventilacije, bilo da je ona izražena brzinom strujanja vazduha ili brojem izmena vazduha u jedinici vremena. Stoga optimalni uslovi ventilacije u ugroženom prostoru mogu biti postignuti i što je veći kapacitet ventilacije u odnosu na moguću emisivnost manji će biti razmere ugroženog prostora, u nekim slučajevima, smanjujući ih do zanemarivih razmera (bezopasan prostor). Praktični primeri za definisanje stepena ventilacije dati su u Aneksu b.

5.4 Raspoloživost ventilacije

Raspoloživost ventilacije ima uticaj na prisustvo ili formiranje eksplozivne atmosfere i tako i na

tip zone opasnosti. Uputstva za određivanje raspoloživosti data su u Aneksu B.

6. DOKUMENTACIJA

6.1 Uopšte

Preporučuje se da se klasifikacija poduzme na takav način da se različiti koraci koji vode

finalnoj klasifikaciji jasno dokumentuju.

Sve relevantne informacije treba da budu navedene. Primeri takvih informacija ili korišteni

metodi bili bi:

a preporuke iz relevantnih standarda ili pravilnika;

b karakteristike i proračuni disperzionih karakteristika gasa ili pare;

c studija karakteristika ventilacije u odnosu na parametre ispuštanja zapaljivog materijala na

način da bi se mogla proceniti efikasnost ventilacije.

Rezultati klasifikacije i bilo koje buduće izmene treba da budu dokumentovani. One osobine

svih procesnih materijala relevante za klasifikaciju treba da budu navedene i treba da uključuju

tačku paljenja, tačku ključanja, temperaturu samopaljenja, parni pritisak, relativnu gustinu para,

granice eksplozivnosti, grupu gasa i temperaturnu klasu. Jedan primer dat je u tabelama C.1 i

41

C.2.

6.2 Crteži, liste podataka i tabele

Dokumentacija klasifikacije prostora treba da uključuje osnove i preseke, ako je pogodno, koji

pokazuju i vrste i razmere zona opasnosti, tačku samopaljenja, dakle temperaturnu klasu u

grupu gasa.

Ako topografija prostora utiče na razmere zona opasnosti ovo takođe treba da se dokumentuje.

Ovaj dokument treba da uključi takođe i druge relevantne informacije kao:

a lokaciju i identifikaciju izvora opasnosti. Za velika složena postrojenja ili procesne prostore

može biti korisno da se navedu ili nabroje izvori opasnosti da se olakša usmeravanje između

liste podataka klasifikacije prostora i crteža.

b poziciju otvora na objektu (na primer vrata, prozora ulznih i izlaznih ventilacionih otvora).

Simboli za klasifikaciju dati na slici C.2 su preporučljivi, ali mogu se koristiti i drugi pod

uslovom da su jasno definisani u dokumentu (Elaboratu o zonama opasnosti).

Aneksi

A PRIMERI IZVORA ISPUŠTANJA (informativno)

A1. Procesna postrojenja

Sledeći primeri nisu namenjeni da se striktno primenjuju i mogu da se razlikuju da

otslikaju određenu procesnu opremu ili situaciju.

A.1.1 Izvori koji predstavljaju trajni izvor ispuštanja

a Površina zapaljive tečnosti u rezervoaru sa fiksnim krovom, sa stalnim oduškom u

atmosferu;

b Površina zapaljive tečnosti koja je otvorena prema atmosferi trajno ili u dužim

periodima (na primer separator ulje/voda)

A.1.2 Izvori koji predstavljaju primarni izvor ispuštanja

a zaptivači pumpi, kompresora ili ventila ako se ispuštanje zapaljivog materijala očekuje i u

normalnom radu;

41

b drenažne tačke posuda koje sadrže zapaljive tečnosti, koje mogu ispuštati zapaljivi materijal

u atmosferu, kod drenaže vode u normalnom radu;

c mesta uzorkovanja kod kojih se očekuje da ispuštaju zapaljivi materijal u atmosferu za

vreme normalnog rada;

d sigurnosni (rasteretni) ventili, odušci i drugi otvori za koje se očekuje da ispuštaju zapaljivi

u atmosferu u normalnom radu;

A.1.3 Izvori koji predstavljaju sekundarni izvor ispuštanja

a zaptivači pumpi, kompresora ili ventila ako se ispuštanje zapaljivog materijala ne očekuje u

normalnom radu;

b prirubnice, spojna mesta i fitinzi cevovoda kod kojih ispuštanje zapaljivog materijala nije

očekivano u normalnom radu;

c mesta uzorkovanja kod kojih se ne očekuje da ispuštaju zapaljivi materijal u atmosferu za

vreme normalnog rada;

d sigurnosni (rasteretni) ventili, odušci i drugi otvori za koje se ne očekuje da ispuštaju

zapaljivi u atmosferu u normalnom radu.

A.2 Otvori

Sledeći primeri nisu namenjeni striktnoj primeni, i treba da se menjaju tako da odslikaju

svaku pojedinačnu situaciju.

A.2.1 Otvori kao potencijalni izvori ispuštanja

Otvori koji povezuju različite prostore treba da se posmatraju kao mogući izvori ispuštanja.

Stepen izvora zavisiće od:

● tipa zone u susednom prostoru;

● frekvencije i trajanja perioda otvaranja;

● kvalitetu zaptivača ili spojnih površina;

● razlici u pritiscima između prostora koji su odvojeni tim otvorom.

A.2.2 Klasifikacija otora

Otvori se klasifikuju kao A, B, C, D prema sledećem:

41

A.2.2.1 Tip A – Otvori koji ne odgovaraju osobinama datim za tipove B, C ili D. Primeri:

● otvoreni prolazi za prolaz cevovoda, kanala, kroz zidove, plafone ili podove;

● fiksni ventilacioni otvori u prostorijama ili otvori tipa B, C ili D koji su otvoreni često ili u

dužem vremenskim periodima.

A.2.2.2 Tip B – Otvori koji su normalno zatvoreni (na primer automatsko zatvaranje) i nisu

često otvoreni, i koji dobro zatvaraju.

A.2.2.3 Tip C – Otvori koji su normalno zatvoreni i retko se otvaraju, i koji odgovaraju tipu B,

ali su takođe snabdeveni zaptivnim elementom, (na primer gumenim zaptivačem) po čitavom

perimetru; ili dva otvora tipa B u seriji koji imaju nezavisne uređaje za zatvaranje.

A.2.2.4 Tip D – Otvori koji koji su normalno zatvoreni i koji odgovaraju otvorima tipa C, ali

koji se mogu otvoriti samo specijalnim sredstvima ili u nuždi. Otvori tipa D su efikasno

zaptiveni, (na primer otvori za prolaz cevi ili kanala) ili mogu biti kombinacija jednog otvora

tipa C koji se graniči sa opasnim prostorom i jednog otvora tipa B u seriji.

Tabela A1.

Otvori kao izvori ispuštanja

Zona opasnosti opasnije prostorije

Tip otvora Otvor kao izvor opasnosti

Zona 0ABCD

Trajni (Trajni)/primarni Sekundarni Nije izvor

Zona 1ABCD

Primarni (Primarni)/sekundarni (Sekundarni)/nije izvor Nije izvor

Zona 2ABCD

Sekundarni (Sekundarni)/nije izvor Nije izvor Nije izvor

Napomena: Za izvore ispuštanja navedene u zagradama, potrebno je razmotriti učestanost otvaranja kod

projektovanja zona opasnosti.

41

B. VENTILACIJA (Informativno)

Uvod

Namena ovog aneksa je da se definiše stepen ventilacije i da se proširi član 5 definisanjem

uslova za ventilaciju pomoću objašnjenja, primera i proračuna, dajući tako uputstva za

projektovanje sistema veštačke ventilacije jer je to od najvećeg značaja kod kontrole disperzije

oslobođenih zapaljivih gasova i para.

Razvijene metode omogućavaju određivanje tipa zone opasnosti na osnovu:

● procena minimalnog iznosa ventilacije koja se zahteva da se spreči značajno stvaranje

eksplozivne atmosfere i korištenjem ovog rezultata za određivanje jednog hipotetičkog

volumena Vz koji, sa predpostavljenim vremenom disperzije, t, omogućava određivanje

stepena ventilacije. Nije se imala namera da se ovi proračuni koriste za određenje razmere

opasnog prostora;

● određivanje tipa zone opasnosti iz stepena i raspoloživosti ventilacije i tipa izvora

ispuštanja.

Mada je primarno namenjen direktno za korištenje u situacijama zatvorenog prostora,

prikazani koncept može pomoći i za situacije na vanjskom otvorenom prostoru, na

primer primenom tabele B.1.

B.1 Prirodna ventilacija

Ovo je tip ventilacije koji nastaje kretanjem vazduha uzokovanog vetrom i/ili temperaturnim

gradijentom. Na otvorenom prostoru prirodna ventilacija će često biti dovoljna da osigura

disperziju bilo koje eksplozivne atmosfere koja nastaje u tom prostoru. Prirodna ventilacija

može često biti efikasna i u izvesnim situacijama u zatvorenom prostoru (na primer kad zgrada

ima otvore na svojim zidovima i/ili krovu). 5 Primeri prirodne ventilacije:

● situacija otvorenog prostora u hemijskoj ili petrohemijskoj industriji, na primer otvorene

strukture, cevovodni mostovi, mesta za pumpe i slično;

● otvorena zgrada koja, imajući u vidu relativnu gustoću gasova i/ili para koji se mogu

5 Za vanjske prostore procena ventilacije normalno se bazira na ocenjenom minimumu brzine vetra od 0,5m/s, koja je prisutna zaista uvek. Brzina vetra će često biti iznad 2m/s.

41

pojaviti, ima otvore u zidovima i/ili krovu koji su tako dimenzionisani i locirani da se

ventilacija unutar zgrade, koja odvodi eksplozivne smeše, može smatrati ekvivalentnom

situaciji na otvorenom prostoru;

● zgrada koja nije otvorena zgrada, ali koja je prirodno ventilisana (generalno manje nego

otvorena zgrada) osiguranu fiksnim otvorima namenjenim isključivo ventilaciji.

B.2 Veštačka ventilacija

Kretanje vazduha za ventilaciju je osigurano veštačkim sredstvima, na primer ventilatorima ili

ekstraktorima. Mada je veštačka ventilacija uglavnom primenjiva u zatvorenim prostorima, ona

se može primeniti i na otvorenom da bi se kompenzovala ometana ili umanjena prirodna

ventilacija zbog prepreka.

Veštačka ventilacija u prostoru može biti opšta ili lokalna i, za obe ove vrste, mogu odgovarati

različiti stepeni izmene vazduha.

Korištenjem veštačke ventilacije može se postići:

● Smanjenje razmere zone opasnosti;

● smanjenje vremena održanja eksplozivne atmosfere;

● prevencija stvaranja eksplozivne atmosfere.

Veštačka ventilacija čini mogućim da se obezbedi efikasan i pouzdan ventilacioni sistem u

situacijama u zatvorenom prostoru. Prirodna ventilacija koja ima za cilj eliminaciju ili redukciju

eksplozivnih smeša treba da zadovolji sledeće zahteve:

● njena efikasnost mora biti kontrolisana i nadgledana;

● mora se razmotriti klasifikacija odmah izvan izlazne tačke usisne ventilacije;

● za ventilaciju ugroženog prostora treba normalno uzimati vazduh iz neugroženog prostora;

● pre određivanja vrste i konstrukcije ventilacionog sistema mora se definisati položaj, vrsta i

emisivnost izvora ispuštanja.

Osim ovoga, sledeći faktori će uticati na kvalitet sistema veštačke ventilacije:

● zapaljivi gasovi i pare koji imaju gustinu različitu od vazduha težiće da se skupljaju blizu

poda ili plafona prostorije u kojoj je kretanje vazduha verovatno redukovano;

● promene gustine gasa sa temperaturom;

● prepreke ili smetnje mogu uzrokovati smanjenje ili čak anuliranje kretanja vazduha, tj.

41

nedostatak ventilacije u izvesnim delovima prostora.

Primeri opšte veštačke ventilacije:

● zgrada koja ima ventilatore u zidovima i/ili krovu zbog poboljšanja njene opšte ventilacije;

● otvoreni prostor sa pogodno postavljenim ventilatorima koji pojačavaju opštu ventilaciju

prostora.

Primeri lokalne veštačke ventilacije:

● sistem za odsisavanje smeša para/vazduh primenjen na neki deo procesne opreme koji stalno

ili periodično ispušta zapaljivu paru/gas;

● sistem forsirane ventilacije primenjen na mali lokalni prostor u kome se očekuje da da se

bez ovog sistema može očekivati pojava eksplozivne atmosfere.

B.3 Stepen ventilacije

Efikasnost ventilacije u kontrolisanoj disperziji i održavanju eksplozivne atmosfere zavisiće o

stepenu i raspoloživosti ventilacije i konstrukciji ventilacionog sistema. Na primer, ventilacija

ne mora biti dovoljna da spreči formiranje eksplozivne atmosfere, ali može biti dovoljna da

spreči održanje te atmosfere.

Usvojeni su sledeći stepeni ventilacije:

B.3.1 Jaka ventilacija (JV)

Može smanjiti koncentraciju na izvoru ispuštanju praktično trenutno, što rezultira

koncentracijama ispod donje granice eksplozivnosti. Ovo rezultuje malim (čak zanemarivim)

razmerama zona opasnosti.

B.3.2 Srednja ventilacija (SV)

Može upravljati koncentracijom, što uzrokuje stabilnu situaciju u kojoj je koncentracija izvan

granica zona opasnosti ispod granice eksplozivnosti (DGE) dok je ispuštanje u toku, i kod koje

se eksplozivna koncentracija ne održava dugo nakon prestanka ispuštanja. Razmere i tip zone

opasnosti su ograničene do projektovanih parametara.

B.3.3 Niska ventilacija (NV)

41

Ne može da upravlja koncentracijom dok je ispuštanje u toku i/ili ne može sprečiti prekomerno

održavanje eksplozivne atmosfere nakon prestanka ispuštanja.

B.4 Procena stepena ventilacije i njen uticaj na ugroženi prostor

Veličina oblaka zapaljivog gasa ili pare i vreme za koje se on održava nakon prestanka

ispuštanja može se kontrolisati ventilacijom. Metod za procenu stepena ventilacije zahteva da se

kontroliše razmera i održanje eksplozivne atmosfere, kako je opisano u nastavku.

Potrebno je shvatiti da je metod podvrgnut opisanim ograničenjima i da stoga daje samo

aproksimativne rezultate. Upotreba faktora sigurnosti će ipak osigurati da dobijeni rezultati

budu na strani sigurnosti. Primena metoda je ilustrovana brojnim hipotetičkim primerima.

Procena stepena ventilacije prvo zahteva poznavanje maksimalnog ispuštanja gasa ili pare na

izvoru ispuštanja, bilo putem potvrđenog iskustva, razumnih proračuna ili valjanih

predpostavki.

Procena hipotetičkog voluemna Vz

Teoretski minimum kapaciteta ventilacije za razređenje predpostavljenog iznosa ispuštenog

zapaljivog materijala do tražene koncentracije ispod donje granice eksplozivnosti može se

izračunati pomoću formule:

(dG/dt)max T(dV/dt)min = ---------------------- ---------- (B.1)

kDGE 293

gde je:

(dV/dt)min – minimalni volumni kapacitet ventilacije svežim vazduhom (m3/s),

(dG/dt)max – maksimalna količina ispuštenog medija od izvora (masa u jedinici vremena, kg/s),

DGE – donja granica eksplozivnosti (masa u volumenu, kg/m3),

k – faktor sigurnosti primenjen na DGE, tipično k=0,25 za trajne i primarne izvore, k=0,5 za

sekundarne izvore.

T – ambijentalna temperatura (u stepenima Kelvina)6

6 Da bi se DGE u volumnom iznosu preveo u maseni koristi se formula:

DGE(kg/m3) = 0,41610-3MDGE(vol%), gde je M molarma masa datog gasa (pare kg/kmol).

41

Kod datog broja izmena vazduha u jedinici vremena, C, koji se odnosi na opštu

ventilaciju prostora hipotetički volumen Vz potencijalno eksplozivne atmosfere oko izvora

ispuštanja može se proceniti pomoću formule:

(dV/dt)minVz = ------------------- (B.2)

Cgde je C – broj izmena vazduha u jedinici vremena (s-1),

Formula B.2 je primenjiva za trenutno i homogeno mešanje kod izvora ispuštanja koje

daje idealne uslove protoka svežeg vazduha. U praksi takva idealna situacija neće se generalno

dešavati, na primer radi mogućih ometanja protoka vazduha, koji prouzrokuju loše ventilisanim

delovima prostora. Tako će stvarni broj izmena vazduha na izvoru ispuštanja biti niži od onog

datog u formuli B.4, što će dovesti do povećanja volumena Vz.

Ako uvedemo dopunski korekcioni (kvalitativni) faktor f, u formulu (B.2) dobijemo:

gde koeficijent f označava efikasnost ventilacije u odnosu na razblaživanje eksplozivne

atmosfere i kreće se od f=1 (idealna situacija) do f=5 (ometani tok vazduha).

Volumen Vz predstavlja volumen oko kog će srednja koncentracija zapaljivog gasa ili pare biti

0,25 ili 0,5 puta DGE, ovisno o ovisno o vrednosti faktora sigurnosti k upotrebljenog u formuli

(B.1). To znači da će na granicama procenjenog hipotetičkog volumena koncentracija gasa ili

pare biti znatno ispod DGE, tj. hipotetički volumen u kome je koncentracija iznad DGE biće

manji od Vz.

Zatvoreni prostor

Za zatvoreni prostor C se dobije iz:

gde je:dVtot/dt – protok svežeg vazduha,Vo – ukupni ventilisani volumen.

Otvoreni prostor

41

Na otvorenom prostoru i veoma mala brzina vetra daje veliki broj izmena vazduha u jednici

vremena. Za primer, razmotrimo hipotetičku kocku dimenzija nekoliko metara na otvorenom

prostoru. Za ovaj slučaj brzina vetra od 0,5m/s osigurava broj izmena veći od 100/h (0,03/s). U

održivoj aproksimaciji koristeći C=0,03/s za otvoreni prostor hipotetički volumen Vz

potencijalno eksplozivne atmosfere može se dobiti korištenjem formule (B.5).

gde je:

dV/dt u volumnim jedinicama u sekundi, a0,03 broj izmena vazduha u sekundi.

Ipak, zbog različitih mehanizama disperzije ovaj metod daje kao generalan rezultat povećan

volumen. Disperzija je normalno brža na otvorenom prostoru.

Procena vremena održavanja t

Vreme (t) koje je potrebno da prosečna koncentracija opadne sa početne vrednosti X0 na

DGExk, nakon prestanka ispuštanja može se proceniti iz:

gdje su:

● X0 – Početna koncentracija zapaljivog zapaljive supstance merena istim jedinicama kao

DGE, odnosno vol% ili kg/m3. Ponekad se može uzeti i početna koncentracija i od 100%,

(načelno samo u neposrednoj blizini izvora ispuštanja). Ipak kod proračuna vremena t, prava

vrednost početne koncentracije X0 koja će se uzeti u račun različita je za različite slučajeve

uzimajući u obzir, između ostalog, ugroženi volumen, kao i učetanost i trajanje ispuštanja

zapaljivog materijala, i u većini praktičnih situacija može se smatrati opravdanim da se

početna koncentracija X0 uzme većom od DGE.

● C – broj izmena vazduha u jedinici vremena;

● t – vreme održanja smeše u istim jedinicama kap C, odnosno ako je C u dato u izmenama

vazduha u sekundi onda će i vreme t biti dato u sekundama, a ako je C dato u izmenama

vazduha na čas onda će vreme t biti izraženo u časovima;

● f – faktor koji uzima u obzir nesavršenost u mešanju odnosno razblaživanju smeše. (Vidi

41

izraz (B.3)). On varira između 5, za ventilaciju kod koje vazduh ulazi kroz pukotine a izlazi

kroz samo jedan otvor za izvlačenje, do oko 1 kod vazduha koji ulazi kroz perforirani plafon

a biva izvlačen kroz više otvora za izvlačenje;

● ln – prirodni logaritam, tj 2,303log10;

● k – faktor sigurnosti koji se odnosi na DGE, vidi formulu (B.1).

Brojna vrednost vremena t dobijenog iz jednačine (B.6) sama za sebe ne čini kvantitativno

sredstvo za odluku o tipu zone opasnosti. To zahteva dodatne informacije koje treba uporediti sa

vremenima pojedinog procesa i situacije.

Procena stepena ventilacije

Trajni izvor ispuštanja normalno uzrokuje postojanje zone 0, primarni izvor zone 1, a

sekundarni zone 2. Međutim ovo nije uvek slučaj radi efekata ventilacije.

U nekim situacijama stepen i nivo raspoloživosti ventilacije može biti tako visok da u praksi ne

postoji ugrožen prostor. Nasuprot tome stepen ventilacije može biti tako nizak da rezultujuća

zona ima niži broj (tj zona 1 opasnosti od sekundarnog izvora ispuštanja). Ovo se dešava na

primer kada je nivo ventilacije takav da se eksplozivna atmosfera održava i disperguje se veoma

polagano nakon prestanka ispuštanja. Prema tome eksplozivna se atmosfera održava duže nego

što bi se očekivalo za taj stepen ispuštanja.

Volumen Vz može se iskoristiti kao način rangiranja ventilacije u jaku, srednju i lošu (nisku).

Vreme održanja t može se koristiti da se odredi koji je stepen ventilacije potreban da bi neki

prostor odgovarao definiciji zona 0, 1 i 2.

Ventialcija se može smatrati jakom (JV) kad je volumen Vz veoma mali, ili čak zanemarljiv.

Kad ventilacija funkcioniše može se smatrati da izvor ispuštanja ne produkuje eksplozivnu

atmosferu, tj. okolni prostor može se smatrati neugroženim. Ipak će i tada postojati eksplozivna

atmosfera čak i ako je zanemarljivih razmera, oko samog izvora ispuštanja. U praksi jaka

ventilacija može se generalno primeniti samo na lokalne sisteme veštačke ventilacije oko izvora

ispuštanja, na male zatvorene prostore, ili vrlo malu emisivnost izvora. Pre svega većina

zatvorenih prostora sadrži više izvora ispuštanja. Nije dobro u praksi da se ima više malih

ugroženih prostora unutar jednog prostora koji se klasifikuje kao neugrožen. Drugo, kod

tipičnih emisivnosti izvora koje se razmatraju kod klasifikacije prostora, prirodna ventilacija je

često nedovoljna čak i na otvorenom prostoru. Nadalje, obično je nepraktično da se veštački

41

ventilišu do traženih iznosa veći zatvoreni prostori.

Volumen Vz ne daje nikakvu indikaciju o vremenu u kome će se održavati eksplozivna

atmosfera nakon što je ispuštanje zaustavljeno. Ono nije relevantno za slučaj jake ventilacije

(JV), ali je važan faktor procene kad je ventilacija srednja (SV) ili niska (NV).

Ventilacija koja se smatra srednjom (SV) kontroliše disperziju ispuštenog zapaljivog gasa ili

pare. Vreme koje je potrebno za disperziju eksplozivne atmosfere posle prestanka ispuštanja

treba biti takvo da budu zadovoljeni uslovi za zonu 1 ili za zonu 2, ovisno o tome dali je izvor

ispuštanja primarni ili sekundarni. Prihvatljivo vreme disperzije zavisi o očekivanoj učestanosti

ispuštanja i trajanju svakog ispuštanja. Volumen Vz će često biti manji nego volumen

zatvorenog prostora. U tom slučaju može biti prihvatljivo da se samo deo zatvorenog prostora

klasifikuje kao ugrožen prostor. U nekim slučajevima, zavisno o veličini zatvorenog prostora,

volumen Vz će biti sličan po iznosu volumenu prostorije. U tom slučaju čitavu prostoriju treba

klasifikovati kao ugrožen prostor.

Ako koncept zona nije zadovoljen, ventilaciju treba smatrati niskom (NV). Kod niske

ventilacije volumen Vz će često će biti sličan ili veći od volumena posmatrane prostorije. Niska

ventilacija (NV) neće se načelno pojavljivati u situacijama otvorenog prostora osim ako postoje

delovi u kojima je ventilacija ometana ograničenjem protoka vazduha, na primer kod udubljenja

ispod površine okolne zemlje.

B.5 Raspoloživost ventilacije

Raspoloživost ventilacije ima uticaj na prisustvo ili formiranje eksplozivne atmosfere. Stoga i

raspoloživost (jednako kao i stepen) ventilacije mora biti uzeta u razmatranje kod određivanja

zona opasnosti. Tri nivoa raspoloživosti moraju se uzeti u razmatranje (vidi primere u Aneksu

C):

● dobra: ventilacija je prisutna stvarno uvek;

● osrednja: očekuje se da je ventilacija prisutna za vreme normalnog rada. Diskontinuiteti su

dozvoljeni, pod uslovom da se oni dešavaju retko i da traju kratko;

● loša: ventilacija koja ne zadovoljava uslove za “dobru” i “osrednju” raspoloživost, ali se ne

očekuje da diskontinuiteti traju u dužim periodima.

Ventilacija koja ne zadovoljava zahteve ni za lošu raspoloživost ne utiče na ventiliranost

41

prostora.

Prirodna ventilacija

Za otvorene vanjske prostore procena ventilacije bazira se na predpostavci minimalne brzine

vetra od 0,5m/s, koja će biti prisutna stvarno uvek. U tom slučaju raspoloživost ventilacije može

se oceniti kao “dobra”.

Veštačka ventilacija

Kod procene raspoloživosti veštačke ventilacije treba da se proceni pouzdanost opreme i

raspoloživost, na primer, rezervnih ventilatora. Dobra raspoloživost će normalno zahtevati, kod

kvara, automatsko startovanje rezervnih ventilatora. Ipak, ako je predviđeno da se, kod kvara na

ventilaciji, zaustavi ispuštanje zapaljivog materijala (na primer automatskim isključenjem

procesa), tj. raspoloživost se može smatrati dobrom.

B.6 Praktičan vodič

Efekti ventilacije na tip zone opasnosti sumirani su u tabeli B.1. Neki proračuni su uključeni u

B.7.

Tabela B.1. Uticaj ventilacije na klasifikaciju zona opasnostiStepenispuštanja

Stepen ventilacije Jaka ventilacija

Srednja ventilacija

Niska ventilacija

Raspoloživost ventilacije Dobra Srednja Loša Dobra Srednja Loša Dobra, Srednja ili

Loša

Trajni (Zona 0 ZR)Neugrožen(1)

prostor

(Zona 0 ZR)Zona 2(1)


Zona 0 Zona 0+Zona 2

Zona 0+ Zona 1

Zona 0

Primarni (Zona 1 ZR)Neugroženprostor(1)

(Zona 1 ZR)Zona 2


Zona 1 Zona 1+Zona 2

Zona 1 +Zona 2

Zona 1 ili zona 0

Sekun. (2) (Zona 2 ZR) (Zona 1 ZR) Zona 2 Zona 2 Zona 2 Zona 2 Zona 1, čak i zona

41

Neugroženprostor(1)

Neugroženprostor(1)

0(3)

(1) Zone 0 ZR, 1 ZR ili 2 ZR ukazuju na teoretsku zonu koja će pod normalnim uslovima biti zanemarljivih

razmera.(2) Zona 2 nastala radi ispuštanja iz sekundarnog izvora ispuštanja može promeniti ovaj atribut u primarni

ili trajni izvor ispuštanja, u kom slučaju treba uzeti veća rastojanja.(3) Biće zona 0 ako je ventilacija tako slaba a ispuštanje takvo da će u praksi eksplozivna atmosfera

postojati trajno (tj. približava se stanju “bez ventilacije”)

Napomena: “+” označava “okruženo sa”

B.7 Proračuni za određivanje stepena ventlacije

Proračun br. 1

Karakteristike ispuštanja

Zapaljivi materijal: para toluena

Izvor ispuštanja: flanšna

Donja granica eksplozivnosti (LEL): 0,046kg/m3 (1,2%vol)

Stepen ispuštanja: Trajni

Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 2,8x10-10kg/s

41

Karakteristike ventilacije

Postrojenje unutar objekta

Broj izmena vazduha C: 1/h (2,8x10-4/s)

Faktor efikasnosti f: 5

Ambijentalna temperatura: 20oC (293K)

Minimalni protok svežeg vazduha:

(dG/dt)max T 2,8x10-10 293(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 2,4x10-8m3/s

kDGE 293 0,25x0,046 293

Procena hipotetičkog volumena Vz:

fx(dV/dt)min 5x2,4x10-8

Vz = ----------------- = --------------- = 4,3x10-4m3

C 2,8x10-4

Vreme održanja eksplozivne koncentracije:?????????

Ne primenjuje se za trajne izvore opasnosti

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz redukovan je na zanemarivu vrednost.

Stepen ventilacije se ocenjuje kao visok u odnosu na ovaj izvor.

Proračun br. 2



Izvor ispuštanja: greška (kvar) na flanšni


Stepen ispuštanja: Sekundarni

Faktor sigurnosti k 0,5

Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 2,8x10-6kg/s

41





Ambijetalna temperatura: 20oC (293K)

Temperaturni koeficijent (T/293) 1

Minimalni volumetrijski protok svežeg vazduha:

(dG/dt)max T 2,8x10-6 293(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 1,2x10-4m3/s

kDGE 293 0,5x0,046 293



Vz = ----------------- = --------------- = 2,2m3

C 2,8x10-4

Vreme održanja eksplozivne koncentracije:

f LELxk -5 1,2x0,5t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 25,6h C X0 1 100Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je značajan ali se može kontrolisati.

Stepen ventilacije se ocenjuje kao srednji u odnosu na ovaj izvor. Međutim svako ispuštanje će

održati koncentraciju i ne može se oceniti da će biti zona 2 opasnosti.

Proračun br. 3


Zapaljivi materijal: propan gas

Izvor ispuštanja: ventila za punjenje


Stepen ispuštanja: Primarni


Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 0,005kg/s

41






Temperaturni koeficijent (T/293) 1,05


(dG/dt)max T 0,005 308(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 0,6m3/s

kDGE 293 0,25x0,039 293


fx(dV/dt)min 1x0,6Vz = ----------------- = --------------- = 1,1x102m3

C 5,6x10-3

Vreme održanja eksplozivne koncentracije: f LELxk -1 2,1x0,25t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 0,26h C X0 20 100

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je značajan ali se može kontrolisati.

Stepen ventilacije se ocenjuje kao srednji u odnosu na ovaj izvor. Sa vremenom održanja

koncentracije od 0,26h, ne može biti zadovoljen koncepr zone 1 ako se ova operacija često

ponavlja.

Proračun br. 4


Zapaljivi materijal: amonijak

Izvor ispuštanja: ventil za odušavanje



41


Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 5x10-6kg/s








(dG/dt)max T 5x10-6 293(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 9,5x10-5m3/s

kDGE 293 0,25x0,105 293



Vz = ----------------- = --------------- = 0,02m3

C 4,2x10-3

Vreme održanja eksplozivne koncentracije: f LELxk -1 14,8x0,5t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 0,17h(10min) C X0 15 100

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je redukovan do zanemarivih razmera

Stepen ventilacije se ocenjuje kao visok u odnosu na izvor. Bez obzira na to oprema koja je u

blizini ventila treba da je konstruisana za upotrebu u zoni 2 (vidi tabelu B.1)

Proračun br. 5


Zapaljivi materijal: propan gas

Izvor ispuštanja: Zaptivač kompresora



41


Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 0,02kg/s

Karakteristike ventilacijePostrojenje unutar objekta






(dG/dt)max T 0,02 293(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 1,2m3/s

kDGE 293 0,5x0,039 293


fx(dV/dt)min 5x1,02Vz = ----------------- = --------------- = 9200m3

C 5,6x10-4

Vreme održanja eksplozivne koncentracije: f LELxk -5 2,1x0,5t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 11,4h C X0 2 100

Zaključak:

U prostoriji dimenzija 10mx15mx6m na primer hipotetički volumen Vz bi se proširio izvan

fizičkih granica i trajao bi dugo.

Stepen ventilacije se ocenjuje kao nizak u odnosu na ovaj izvor. Proračun br. 6


Zapaljivi materijal: metan gas

Izvor ispuštanja: Cevni fiting

Donja granica eksplozivnosti (LEL): 0,033kg/m3 (5%vol)



41

Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 1kg/s


Postrojenje na otvorenom prostoru

Minimalna brzina vetra: 0,5m/s

što rezultira brojem izmena vazduha: >3x10-2/s)



Temperaturni koeficijent (T/293) 0,98


(dG/dt)max T 1 288(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 58,1m3/s

kDGE 293 0,5x0,033 293


fx(dV/dt)min 3x58,1Vz = ----------------- = --------------- = 5810m3

C 3x10-2

Vreme održanja eksplozivne koncentracije: f LELxk -3 5x0,5t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 370s (maksimalno) C X0 0,03 100

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je značajan ali se može kontrolisati i neće potrajati

Stepen ventilacije se ocenjuje kao srednji u odnosu na ovaj izvor. Proračun br. 7



Izvor ispuštanja: Kvar na prirubnici



41


Količina ispuštenog materijala (dG/dt)max: 6x10-4kg/s


Postrojenje u zatvorenom prostoru

Broj izmena vazduha: 12/h (3,3x10-3/s)





(dG/dt)max T 6x10-4 293(dV/dt)min = ---------------------- ---------- = ----------------x-------- = 26x10-3m3/s

kDGE 293 0,5x0,046 293


fx(dV/dt)min 3x26x10-3

Vz = ----------------- = --------------- = 15,7m3

C 3,33x10-3

Vreme održanja eksplozivne koncentracije: f LELxk -2 1,2x0,5t = ---- ln ----------- = ------- ln ------------ = 0,85h(51min) C X0 12 100

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je značajan ali se može kontrolisati

Stepen ventilacije se ocenjuje kao srednji u odnosu na ovaj izvor. Obzirom na vreme održanja

bio bi zadovoljen koncept zone 2

Dodatak C.

Primeri klasifikacije opasnih prostora

C.1 U praksi klasifikacija prostora uključuje poznavanje ponašanja zapaljivih gasova i tečnosti

kad se one ispuste iz nekog kontejnera i jasna inženjerska rasuđivanja bazirana na iskustvu o

41

ponašanjima delova tehnološke opreme pod određenim uslovima. Iz ovih razloga nije praktično

da se daju sve razumne varijacije postrojenja i karakteristika procesa. Stoga su izabrani primeri

koji najbolje opisuju čitavu filozofiju klasifikacije prostora, koja će omogućiti sigurnu upotrebu

uređaja u opasnim prostorima kod kojih je zapaljivi materijal zapaljive tečnosti, utečnjeni gas ili

para, ili materijal koji je normalno u gasnom stanju i zapaljiv kada je pomešan sa vazduhom u

odgovarajućim koncentracijama.

C.2 Kod odlučivanja o rastojanjima pokazanim na crtežima moraju se dati specifična stanja

komponenti postrojenja. Uslovi isticanja treba da se razmotre u odnosu na mehaničke

karakteristike opreme i ostale bitne kriterijume konstrukcije. Ovi primeri nisu generalno

primenjivi; moraju se uzeti u obzir faktori kao spisak materijala koji se koriste u procesu, vreme

isključenja, vreme disperzije, pritisak, temperatura i ostale kriterijumi koji se odnose i na

sastavne delove postrojenja i na materijale koji učestvuju u procesu i koji svi utiču na

klasifikaciju i biće ih potrebno primeniti kod svakog pojedinog slučaja koji se razmatra. Stoga

ovi primeri predstavljaju samo uputstvo i treba da se primene tako da se uzmu u obzir konkretne

okolnosti.

C3. Saglasno nacionalnim ili odgovarajućim industrijskim standardima koji se primenjuju

izgled i domet zona mogu da variraju.

C4. Namena primera koji slede nije primarno u tome da se primene kod klasifikacije prostora.

Njihova osnovna namena je da se demonstriraju tipični rezultati koji mogu biti dobijeni u praksi

u određenom broju različitih situacija sledeći uputsva i procedure iz ovog standarda. Oni mogu

biti korisni i kod razvoja detaljnih dopunskih standarda.

C5. Prikazane slike su uzete iz, ili blisko odgovaraju, onim iz različitih nacionalnih ili

industrijskih standarda. One su namenjene kao vodič za veličinu zone; u svakom pojedinačnom

slučaju domet i oblik zone može se uzeti iz relevatnog standarda.

Ako se namerava da se ovi primeri koriste kod klasifikacije prostora moraju se uzeti u obzir

specifični detalji svakog posebnog slučaja.

U svakom primeru dati su, neki, ali ne svi parametri koji utiču na tip i domet zona. Rezultati

klasifikacije daju normalno konzervativne rezultate koji uzimaju u obzir one faktore koji su

specificirani i druge koje je moguće identifikovati, ali ne i kvantifikovati. Ovo znači da, ako je

moguće da se bolje specificiraju radni parametri može se dobiti preciznija klasifikacija.

41

Primer br. 1

Normalna industrijska pumpa montitana na nivou zemlje, postavljena na otvorenom prostoru, koja transportuje zapaljive tečnosti:

Legenda1 Nivo okolnog zemljišta2 Kanal ispod kote zeljišta

Nije u razmeriGlavni faktori koji utiču na tip i razmere zone

Postrojenje i proces

Ventilacija

Tip: Prirodna VeštačkaStepen: Srednji Visok*

Raspoloživost: Slaba Dobra

Izvor ispuštanja:

Zaptivač pumpe: Primarni i sekundarni

ProduktTemperatura paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperatureRelativna težina pare: Znatno veća od vazduha

● Protok vazduha od motora pumpeUzimajući u račun relevantne parametre dati su sledeće vrednosti za pumpu kapaciteta od 50m3/h koja radi na niskom pritisku. a = 3m horizontalno od izvora;b = 1m od nivoa zemljišta i do 1m iznad izvora ispuštanja. Napomena: Zbog velikog protoka vazduha razmere zone 1 su zanemarivePrimer br. 2

Normalna industrijska pumpa montitana na nivou poda, u zatvorenom prostoru, koja transportuje zapaljive tečnosti:

Legenda

1 Nivo okolnog zemljišta2 Kanal ispod kote zemljišta

Nije u razmeri

Glavni faktori koji utiču na tip i razmere zonePostrojenje i proces

Ventilacija

41

Tip: Veštačka

Stepen: Srednji

Raspoloživost: Dobra

Izvor ispuštanja:

Zaptivač pumpe: Primarni i sekundarni● Protok vazduha od motora pumpe

Uzimajući u račun relevantne parametre dati su sledeće vrednosti za pumpu kapaciteta od 50m3/h koja radi na niskom pritisku.

a = 1,5m horizontalno od izvora;b = 1m od nivoa zemljišta i do 1m iznad izvora ispuštanja. c = 3m horizontalno od izvora ispuštanja

Primer br. 3

Odušni ventil na otvorenom iz procesne posude:


Ventilacija

Tip: Prirodna

Stepen: Srednji


Izvor ispuštanja:

Izlazna cev ventila: Primarni

Produkt

Temperatura paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperature

Relativna težina pare: Znatno veća od vazduha

Produkt

Benzin

Relativna težina pare: Znatno veća od vazduha

41

Uzimajući u račun relevantne parametre dati su sledeće vrednosti za ventil kod koga je pritisak otvaranja oko 0.15Mpa (1,5 bar)

a = 3m u svim smerovima od izvora;b = 5m u svim smerovima od izvora. Primer br. 4. Upravljački ventil u zatvorenom sistemu cevovoda koji provode zapaljivi gas:


Ventilacija

Tip: Prirodna

Stepen: Srednji


Izvor ispuštanja:Zaptivač osovine ventila: Sekundarni

Produkt

Gas PropanRelativna težina pare: Znatno veća od vazduhaUzimajući u obzir relevantne parametre tipična vrednost za ovaj primer jea = 1m u svim smerovima od izvora ispuštanja Primer br. 5. Stacionarna procsna posuda za mešanje, unutar objekta, koja se redovno otvara zbog potreba procesa. Tečnosti se u nju dovode i iz nje odvode preko cevovoda od zavarenih cevi sa flanšnom na posudi.


Ventilacija

Tip: VeštačkaStepen: Niska unutar posude

Srednja izvan posude


Izvor ispuštanja:

Površina tečnosti unutar posude: TrajniOtvori na posudi Primarni

41

Prosipanje ili isticanje tečnosti iz posude Sekundarni

Produkt

Temperatura paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperatureRelativna težina pare: Znatno veća od vazduha

Uzimajući u obzir relevantne parametre tipična vrednost za ovaj primer su:

a = 1m horizontalno od izvora ispuštanja;b = 1m iznad izvora ispuštanja;c = 1m horizontalno;d = 2m horizontalno;e = 1m iznad novoa poda.

Primer br. 6. Separator ulje-voda , smešten na vanjskom prostoru, otvoren prema atmosferi u rafineriji nafte


Ventilacija

Tip: Prirodna

Stepen: Srednji

Raspoloživost: Loša

Izvor ispuštanja:

Površina tečnost: TrajniNeregularnosti u procesu: Sekundarni

Produkt

Temperatura paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperatureRelativna težina pare: Znatno veća od vazduha


a = 3m horizontalno od separatora;b = 1m iznad nivoa zemljišta;c = 7,5m horizontalno;d = 3m iznad nivoa zemljišta.

Primer br. 7. Kompresor za vodonik u zgradi koja je otvorena na nivou poda.

41


Ventilacija

Tip: PrirodnaStepen: SrednjiRaspoloživost: Dobra

Izvor ispuštanja:

Zaptivači kompresora, ventili i prirubnice koji pripadaju kompresoru: Sekundarni

ProduktGas: VodonikRelativna težina gasa: Znatno lakši od vazduha


a = 3m horizontalno od od izvora;b = 1m iznad ventilacionih otvora;c = 1m iznad ventilacionih otvora.

Primer br. 8. Rezervoar za skladištenje zapaljivih tečnosti, na otvorenom, sa fiksnim krovom i bez unutrašnjeg plivajućeg krova.


Ventilacija

Tip: PrirodnaStepen: SrednjiRaspoloživost: Dobra

Izvor ispuštanja:

Površina tečnosti: SekundarniOdušak i ostali otvori na krovu: PrimarniPrirubnice, prepunjavanje rezervoara: Sekundarni

Produkt

Tačka paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperatureRelativna težina para: Znatno teže od vazduha

41


a = 3m horizontalno od otvora;b = 3m iznad krova;c = 3m horizontalno od rezervoara.Primer br. 9. Instalacija za punjenje kamionskih cisterni za benzin, punjenje na vrhu.


VentilacijaTip: PrirodnaStepen: SrednjiRaspoloživost: Loša

Izvor ispuštanja:Otvori na krovu rezervoara: PrimarniCurenje po okolnom zemljištu Sekundarni

Produkt

Tačka paljenja: Ispod procesne i ambijentalne temperatureRelativna težina para: Znatno teže od vazduha


a = 1,5m horizontalno od izvora ispuštanja;b = horizontalno do granica rampe za punjenjec = 1,5m iznad izvora ispuštanja;d = 1m iznad nivoa okolnog zemljišta;e = 4,5m horizontalno od drenažnog kanala;f = 1,5m horizontalno od zone 1;g = 1m iznad zone 1;h = 4,5m horizontalno od zone 1

Napomena: Ako je sistem zatvoren sa rekuperacijom para rastojanja se mogu umanjiti tako da zona 1 može biti zanemarivog dometa a zona 2 značajno smanjena (Napomena iz italijanske verzije standarda, ne postoji u IEC i CENELEC verziji)

Primer br. 10. Prostorija sa mešalicama u fabrici boja

Ovaj primer pokazuje način na koji se koriste pojedinačni primeri br. 2 i br. 5. U ovom pojednostavljenom primeru 4 mešalice su smeštene u prostoriji. Postoje i 3 pumpe za tečnost u istoj prostoriji. Osnovni faktori koji utiču na tip zone dati su u tabelama i primerima 2 i 5. Uzimajući u obzir relevantne parametre (vidi tablicu podataka za klasifikaciju prostora) ovde su date tipične vrednosti za ovaj primer:

41

a = 2m;b = 4m;c = 3m;d = 1,5m.

Na crtežu br. 10 data je situacija, a za vertikalni presek vidi primere br. 2 i br. 5.

Napomena: Kao u primerima 2 i 5 zone imaju cilindričan oblik oko izvora ispuštanja. Ipak u praksi zone obično prerastaju u oblik kvadra ako su izvori postavljeni u blizini. Tako se eliminišu neklasifikovani mali džepovi.

Predpostavljeno je ovdje da su pumpe i mešalice povezane zavarenim cevovodima i da su flanšne, ventili itd locirani u blizini te opreme. U praksi mogu postojati i drugi izvori ispuštanja u prostoriji, na primer otvorene posude, ali oni nisu uzeti u obzir u ovom primeru. Ako je prostorija mala preporučljivo je da se zona 2 proširi do granica prostorije.

Lista podataka za klasifikaciji prostora – Deo 1: Lista karakteristika zapaljivog materijala (list 1 od 2)

Postrojenje: Fabrika boja (primer 10) Prostor: Prostorija sa mešalicama

Referentn

i crtežOsno

va

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Zapaljiv

i materija

l

LEL Isparljivost(1

)

41

Br Naziv

Sastav Tačka paljenja

kg/m3

vol% Parni pritisak na 20oC kPa

Temperatura ključanja

Relativna težina(2)

Temperatura samopaljenja

Grupa I temperaturna klasa(3)

Ostale relevantne informacije I primedbe

1 Tečnost sa niskom tačkom paljenja

C6H12

-18 0,042

1,2 5,8 81 2,9 260 IIAT3

(1) normalno se daje vrednost parnog pritiska, ali u nedostatku tog podatka može se koristiti tačka ključanja kao relevantan podatak(2) Vidi 4.4.4(3) Na primer IIBT3 Lista podataka za klasifikaciju opasnih prostora – Deo 1: Spisak izvora ispuštanja (list 2 od 2)Objekat: Fabrika boja Postrojenje: mešaona

Referentna osnova

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Izvor emisi

je

Zapaljivi materijal

Ventilacija

Opasni

prostor

Br. Opis Pozicija

Stepen

izvora(1)

Referenca(

2)

Radna

temperatura i

pritisak

Stanje(3)

Tip(4) Stepen(5)

Raspoloživost(5

)

Tip zone 0-1-2

Dometi

zone

Referenca

Ostale

neophodn

e informacij

e i primedbe

41

oC kPa Vertikalno

Horizontalno

1 Zaptivač pumpe

Prostor

oko pumpe

P,S 1 Ambijent

Ambijent

T V Srednja

Dobra

1 1,0* 1,0** Primer br.

2

*Iznad

izvora

**od izvor

a2 Ispuš

tena tečnost u nivou tla ispod pumpe

Prostor

oko pumpe

S 1 Ambijent

Ambijent

T V Srednja

Dobra

2 1,0* 3,0** Primer br.

2

*Iznad

nivoa tla

**od izvor

a

3 Površina

tečnosti u mešalici

Prostor

oko mešalice

T 1 Ambijent

Ambijent

T V Nizak

Mala 0 Primer br.

5

Unutar

posude

1 T – Trajni; P – primarni; S – sekundarni.2 Naznačiti br. lista u delu 13 G – gas; T – tečnost; UT – ukapljena tečnost; Č - čvrsti materijal.4 V – veštačka; P – prirodna.5 Vidi anks B

Primer br. 11

Postrojenje za smeštaj benzina i nafte

Ovaj primer pokazuje jedan način korištenja individualnih primera Br. 1, 6, 8 i 9. U ovom pojednostavljenom primeru tri skladišna rezervoara (sa prihvatnim bazenima) za benzin (element 3) koja su postavljena blizu jedan drugom, jedna pumpa (element 1), jedno postrojenje za punjenje autocisterni (element 4), dva rezervoara za naftu (element 5) i jedan gravitacioni separator nafta/voda (element 2) postavljena su u istom postrojenju za smeštaj nafte i benzina. Osnovni faktori koji utiču na tip zone dati su u primerima 1, 6, 8 i 9. Uzimajući u obzir relevantne parametre (vidi listu podataka za klasifikaciju opasnih prostora) dobiju se sledeće vrednosti za ovaj primer:a = 3m;b = 7,5m;c = 4,5md = 1,5m.Crtež br. 11 je tlocrt; za vertikalne raspone zona vidi primere br. 1, 6, 8 i 9. Za detalje (Zone unutar rezervoara, razmere zona, zone oko odušaka ventila, itd) videti primere br. 1, 6, 8 i 9.

Napomena: Potrebno je koristiti primere br. 1, 6, 8 i 9 da se dobije korektno zoniranje u unutrašnjosti rezervoara i separatora (zona 0) zajedno sa zoniranjem odušaka

41

rezervoara rezervoara (Zona 1). U praksi mogu postojati i drugi izvori ispuštanja; ipak oni radi jednostavnosti nisu uzeti u obzir.

Klasifikacija opasnih prostora lista podataka – Deo I: Zapaljivi mazterijali Spisak osobina (list 10d 3)Postrojenje: Postrojenje za skladištenje naftnih derivata (primer 11) Prostor:Skladište

Referentn

i crtežOsno

va

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Zapaljiv

i materija

l

LEL Isparljivost(1

)

Br Naziv

Sastav Tačka paljenja oC

kg/m3

vol% Parni pritisak na 20oC kPa

Temperatura ključanja

Relativna težina(2)

Temperatura samopaljenja

Grupa I temperaturna klasa(3)

Ostale relevantne informacije I primedbe

1 Benzin

<0 0,022

0,7 50 <210oC

<2,5 280 IIAT3

2 Nafta

55-65

0,043

1 6 200 3,5 330 IIAT2

3 Voda koja sadrži naftu i

<0 - <0,7 1,2 >280

IIAT3

Date vrednosti su procen

41

benzin jene

Lista podataka za klasifikaciju opasnih prostora – Deo 1: Spisak izvora ispuštanja (list 2 od 3)Objekat: Fabrika boja Postrojenje: mešaona

Referentna osnova

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Izvor emisi

je

Zapaljivi materijal

Ventilacija

Opasni

prostor

Br. Opis Pozicija

Stepen

izvora(1)

Referenca(

2)

Radna

temperatura i

pritisak

Stanje(3)

Tip(4) Stepen(5)

Raspoloživost(5

)

Tip zone 0-1-2

Dometi

zone

Referenca

Ostale

neophodn

e informacij

e i primedbe

oC kPa Vertikalno

Horizontalno

1 Zaptivač pumpe

Prostor

oko pumpe

P,S 1 Ambijent

Ambijent

T V Srednja

Dobra

2 1,0* 3,0** Primer br.

2

*Iznad

izvora

**od izvor

a2 Povr

šina tečnosti u separatoru

Tretman otpadnih

voda

T 3 Ambijent

Ambijent

T P Niska

Mala 0 Primer br.

6

Unutar separatora ispod nivoa zemlje

P Visoka

Mala 1 1* 3** Primer br.

6

*Iznad

zemlje

** Od

separatora

P Visoka

slaba 2 3,0* 7,5** Primer 6

*Iznad

zemlje

41

** Od

separatora

3 Površina

tečnosti u rezervoar

u benzi

na

Prostor

rezervoara

T 1 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

Slaba 0 * * Primer 8

Unutar

rezervoara

4 Odušni

otvor na

rezervoar

u

Prostor

rezervoara

P 1 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

Dobra

1 3,0* 3,0* Primer 8

3m oko

otvora

5 Flanšne itd.

unutar

bazena

rezervoara

Prostor

rezervoara

S 1 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

Dobra

2 * * Primer 8

Unutar

bazena

Lista podataka za klasifikaciju opasnih prostora – Deo 1: Spisak izvora ispuštanja (3 od 3)Objekat: Fabrika boja Postrojenje: mešaona

Referentna osnova

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Izvor emisi

je

Zapaljivi materijal

Ventilacija

Opasni

prostor

Br. Opis Pozicija

Stepen

izvora(1)

Referenca(

2)

Radna

temperatura i

pritisak

Stanje(3)

Tip(4) Stepen(5)

Raspoloživost(5

)

Tip zone 0-1-2

Dometi

zone

Referenca

Ostale

neophodn

e informacij

e i primedbe

oC kPa Vertikalno

Horizontalno

6 Prepunjavanje rezervoara

Prostor

rezervoara

S 1 Ambijent

Ambijent

T V Srednja

Dobra

2 3,0* 3,0** Primer br.

8

*Iznad

zemlje

41

benzina

7 Otvori na krov

u rezervoara instalacije za

punjenje

cisterni

Prostor

punjenja

P 1 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

Mala 1 *1,5 **1,5 Primer br.

9

Iznad nivoa zemlje**Od izvora

2 1* 3,5** Primer br.

9

*Iznad

izvora

** Od

izvora

8 Prosuta

tečnost

unutar

drenažnog kanal

a instalacije za

punjenje

cisterni

Prostor

punjenja

S 1 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

slaba 2 1,0* 4,5** Primer 9

*Iznad

zemlje

** Od

drenažnog kanal

a

9 Rezervoar

za naftu

Prostor

rezervoara

S 2 Ambijent

Ambijent

T P Srednja

Slaba * * Primer 80

Nije ugrož

en prost

or zbog visok

e tačke paljenja

nafte

(1) T – Trajni; P – primarni; S – sekundarni.(2) Naznačiti br. lista u delu 1(3) G – gas; T – tečnost; UT – ukapljena tečnost; Č - čvrsti materijal.1 V – veštačka; P – prirodna.Vidi anks B

41

jus iec 79 - novi.doc

Documents