FILOLOŠKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

METODIČKA PRIPREMA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE U SREDNJOJ ŠKOLI

“KAD MLIDIJA' UMRETI»»»»»»»»»”

BEOGRAD , novembar, 2003. KANDIDAT: Nataša Pavela broj indeksa: 961151

1

KANDIDAT: Nataša PavelaVRSTA ČASA: Obrada novoga gradivaNASTAVNA JEDINICA: “Kad mlidija’ umreti”ŠKOLA I RAZRED: Deseta beogradska gimnazija, druga godina PREDMETNI NASTAVNIK: Slobodanka ŽivkovićDATUM ODRŽAVANJA ČASA: novembar, 2003. godineNASTAVNE METODE: Tekstovna, dijaloška i monološkaNASTAVNA SREDSTVA: Čitanka, tabla i kreda

NASTAVNI CILJEVI

OBRAZOVNI CILJEVI: Upoznati učenike sa veličinom i značajem

Radičevićevog pesničkog dela. Dati informativno biografske podatke pesnika.

Proširiti znanje učenika o elegiji kao književnoj vrsti. Približiti učenicima

atmosferu pesme i time obogatiti njihov čulni i poetski snezibilitet. Uočiti osnovni

motiv pesme i podeliti pesmu na tematske celine. Polazeći od konkretnih motiva i

slika doći do apstraktnih značenja i poruka pesme. Obraditi jezičko-stilske osobine

pesme (epitete, opkoračenja, sinigdohu, anaforu...) i utvrditi njihovu funkciju.

Skrenuti pažnju na značaj melodije u strukturi Radičevićeve pesme. Uočiti

paralelizam života i smrti lirskog subjekta i prirode tj. elemente animističkog i

panteističkog poimanja sveta.

VASPITNI CILJEVI: Pomoću estetskih vrednosti pesme, naročito posredstvom

koncizno prikazanih čovekovih osećanja razvijati kod učenika ljubav prema poeziji

i smisao za lepo u umetnosti. Ukazivanje na potrebu čoveka da pesnički oblikuje

svoj unutrašnji svet. Na osnovu idejne vrednosti pesme podstaći učenike na

intezivan doživljaj tragike ljudskog života ali i na njeno prevazilaženje putem

pesničkog čina.

2

FUNKCIONALNI CILJEVI: Osposobiti učenike za analitično, istraživačko čitanje

i razvijati kod njih stvaralački, originalni pristup književno-umetničkom delu.

Nastojati da učenici uspešno zapažaju, upoređuju, dokazuju svoja gledišta ali i da

sami maštom akutelizuju pesničke motive i slike. Navoditi ih da svoje zaključke

potkrepljuju primerima iz pesme. Razvijati kod učenika kulturu govora i

interesovanje za književnost uopšte. U sintetičkom osvrtu što dublje doživeti idejni

smisao pesme.

LITERATURA ZA UČENIKE: Ljiljana Nikolić, Bosiljka Milić, Čitanka za II

razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

LITERATURA ZA NASTAVNIKE: Milija Nikolić, Metodika nastave srpskog

jezika i književnosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992.

Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992.

Jovan Deretić, Istorija srpske književnosti, Trebnik, Beograd, 1996.

Miodrag Popović, Romantizam 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1985.

Petar Milosavljević, Reč i korelativ, Novi Sad, 1982.

Kako bi nastava bila valjana i produktivna, učenicima blagovremeno dati

istraživačke zadatke i uputiti ih na analitičko-istraživačko čitanje sa beleženjem.

3

Uvodni deo časa:

Na početku časa upoznaćemo se sa biografijom Branka Radičevića i

osnovnim odlikama njegovog pesničkog stvaralaštva.

Branko Radičević je rođen 1824.god. u činovničkoj porodici u Slavonskom

Brodu, ali je intimno i pesnički vezan za Sremske Karlovce u kome je proveo šest

godina pohađajući gimnaziju. Gimnaziju je završio u Temišvaru, a potom odlazi u

Beč na studije prava i medicine, koje nikad nije završio. Boravak u Beču izuzetno

je značajan za Brankovo dalje stvaralaštvo, jer tu dolazi u bliži kontakt sa

evropskim, naročtio nemačkim romantizmom. Na njega su posebno uticali Bajron,

Šiler, kao i pesnik balada Uland. Naročito mu je duhom bio srodan liričar i

demokrata Hajne.

S druge strane, zbližavanje sa Vukom i Daničićem i ulazak u Vukov bečki

krug otkrio je mladom pesniku riznicu našeg narodnog jezika i narodne poezije.

Branko raskida sa zastarelim klasicizmom i postaje začetnik srpske romantičarske

poezije.Već iz njegove prve pesničke zbirke, izdate 1847. vidi se da je Radičević

pesnik snažnih, elementarnih osećanja i smelih misli. Zbog toga su ga

konzervativni duhovi napadali, videvši u njemu drskog, amoralnog mladića.

Možda je i to jedan od razloga što su sve srpske novine prećutale njegovu preranu

smrt u bečkoj bolnici 1853. god. Tek su vreme i vrednost umetničkog dela uzdigli

ovog pesnika na mesto koje mu pripada.

Iako po obimu njegov pesnički opus nije veliki, on je raznovrstan po

oblicima i stilskim težnjama-Branko je pisao lirske i epske pesme, romanse,

balade, satire, roman u stihu. Učenicima su od ranije poznate neke od tih pesama

ili njihovi fragmenti kao npr. ''Ribarčeta san'', ''Đački rastanak'',''?'',''Mini Karadžić

u spomenicu'' i dr.

4

Glavni deo časa:

Nakon upoznavanja sa piščevom biografijom pristupićemo glasnom,

izražajnom čitanju pesme, s napomenom da se učenici što više usredsrede na

doživljavanje pesme slušanjem. Nakon kratke pauze sledi tiho, istraživačko čitanje.

Zamolićemo učenike da pri tom obrate pažnju na ton pesme i atmosferu koja u njoj

vlada.

Očekujemo da će učenici,izlažući svoje utiske nakon čitanja,odmah lako

uočiti da je osnovna emocija koja vlada pesmom izrazita tuga, melanholija lirskog

subjekta.

Koja je glavna tema ove pesme? Obratite pažnju na naslov pesme i njegovu

povezanost sa glavnim motivom. Koliko ima tematskih celina? Izdvojte ih.

Osnovna tema pesme je predosećanje bliske smrti lirskog subjekta,što je

sugerisano već samim naslovom pesme ''Kad mlidija'' odn. mišljah umreti. Taj dah

smrti provejava kroz celu pesmu i postupno se razvija kroz tri tematske celine.

U prvom delu pesme data je paralelna slika jesenjeg uvelog lišća, kao

simbola umiruće prirode sa slikom bolesnog lirskog subjekta koji polako i sigurno

ide ka grobu.

U drugoj tematskoj celini umirući bolesnik se oprašta od života i svega što je

na ovom svetu strasno voleo.

5

U trećoj, poslednjoj tematskoj celini pesnik dolazi do vrhunca svog bola

zbog napuštanja ovog sveta; u njoj se oprašta sa svojim nedovršenim pesmama,

najtananijim nitima svog duhovnog bića.

S obzirom na osnovni ton i osećanje koje smo u pesmi uočili, odredite kojoj

pesničkoj vrsti ona pripada. Koje su osnovne odlike te vrste?

Kad učenici u ovoj pesmi prepoznaju elegiju, melodično-meditativnu vrstu

lirske poezije, koju karakteriše izrazito osećanje tuge i žal za nedostižnim,

proširićemo njihovo znanje sa istorijskog i književno teorijskog stanovišta. Elegija

je kao refleksivna lirska vrsta nastala u Staroj Grčkoj. Naziv elegija potiče od reči

elegos, u prevodu tužbalica. U to vreme njome se nije izražavala tuga, bol, već je

elegična bila svaka pesma pisana u elegijskom distihu. Od Ovidija, rimskog

pesnika, i njegovih Tugovanki (zbirka ''Ex ponto'') elegija poprima odlike bliske

današnjem poimanju te vrste, njome se izražava žaljenje za izgubljenom ljubavlju,

minulom mladošću, dalekom otadžbinom, čežnja za nečim što je prošlo ili

nedostižno. Taj sadržaj se u novijoj književnosti nije bitno izmenio, promenila se

samo forma. Umesto u distihu, elegije se kasnije pišu u svim vrstama stiha, čak i u

ritmičkoj prozi. Pored Radičevićevih, u srpskom romantizmu poznate su i Zmajeve

elegije sakupljene u zbirci ''Đulići uveoci'' .

Nakon bližeg uoznavanja sa elegijom kao lirskom vrstom, preći ćemo na

intezivniju književnu analizu dela.

Koji poetski simbol u prvoj strofi najavljuje glavni motiv, slutnju bliske

smrti? Da li uočavate kako je uz pomoć tog simbola dočarano proticanje

vremena? Na koji način je to postignuto?

6

Uz pomoć simbola žutog lišća pesnik usmerava naše misli na prolaznost, na

smrt. Spoljne senzacije promena u prirodi poslužile su mu kao poetska građa da

lakše uobliči osećanja bola i nemira u svojoj duši. Strujanje vremena odzvanja već

u arhaičnom obliku reči ''lisje''. Pred nama se dešavaju promene u prirodi, smenjuju

se slike kao u nekom nemom filmu. ''Lisje žuti veće po drveću'' - skrenućemo

pažnju učenicima na rečcu ''veće'' kojom se nagoveštava jesen i sugeriše proticanje

vremena. ''Lisje žuto veće dole pada'' - naglašava se nova faza umiranja prirode,

smrt već postaje izvesna. Sledećim stihovima: ''Zelenoga više ja nikada/videt

neću!''

Lirski subjekat izbija u prvi plan. Sadašnjost je zamenjena nagoveštajem

budućnosti, koja će lirskom subjektu s prolećem doneti smrt. To je naročito

istaknuto kontrastom boja: žuto-zelenog.

Centar pesme je u njenom trenutku sadašnjosti. Prva dva stiha doživljavamo

kao bolest prirode, a tek na kraju prve polustrofe postaje nam jasno da se tu radi o

bolesti lirskog subjekta.

Šta zaključujete iz prvih stihova o odnosu čoveka i prirode?

Čovek se izjednačava sa prirodom, vene i umire poput žutog lista. Ali lirski

subjekat je svestan da nema moć oživljavanja poput prirode. Za razliku od nje,

čovekovo umiranje je konačno. Pređašnji paralelizam,sličnost ljudskog bića i

prirode, zamenjena je kontrastom, podvlačenjem suštinske razlike među njima.

Kojim stilskim figurama je predstavljena slika bolesnika? U kom stihu se

prvi put nedvosmisleno spominje smrt? Na koji način je pesnik to posebno

naglasio?

7

Sa slike prirode obojene sumornim tonovima prelazi se na još sumorniji opis

izgleda bolesnika. Gradacijski su prikazani tragovi koje je bolest ostavila na

njegovom telu (klonula glava, potamnelo lice, ispijeno oko, lomne ruke,

izmoždeno telo, slabačko koleno). U opisu je primetno preterivanje,

hiperbolizovane su bolesničke muke, da bi se završile potresnom poentom ''dođe

doba da idem u groba'', gde se smrt prvi put jasno pominje. Uz pomoć leoninske

rime (rime unutar istog stiha) pesnik posebno ističe taj poslednji stih, pri čemu je

morao da upotrebi nepravilan oblik reči grob (doba-groba).

Kakav je odnos lirskog subjekta prema životu? Sa kim se on sve oprašta? Kojom

stilskom figurom se naglašava bol zbog preranog napuštanja ovog sveta? Mnogi

proučavaoci su uočili da u Brankovoj poeziji ima elemenata animističkog i

panteističkog poimanja sveta. Kroz koje slike ove pesme je iskazana pesnikova

ljubav prema prirodi i životu uopšte? U čemu lirski subjekat vidi svoj greh i

mogući uzrok tragične sudbine?

Život je poput sna, kratak, nestvaran i neuhvatljiv, a lirski subjekat ga

neizmerno voli i žudi da u njemu što više uživa. On se direktno obraća svemu što

je činilo srž njegovog življenja, svemu s čim je osećao duboku povezanost.

Prilikom rastajanja on koristi sinegdohu (stilska figura kojom se uzima deo da bi se

označila celina), oprašta se, ne od sveta kao celine, već od njegovih delova:od

žitka, zore, sunca , groma, oluje, slavuja. Korišćenjem deminutiva i vokativa

izražava se bliskost sa svetom koji napušta. Umetnička vrednost je takođe i u

anafori ''Zbogom'', kojom se pojačano ističe bol umirućeg subjekta. Za njega je

ovaj svet bio rajsko mesto, u kome je svim čulima upijao lepotu (gledao je jarko

sunce, slušao oluju, čudio se slavuju), u čemu se ogleda pesnikov panteistički duh.

8

Iz stiha ''O, da te tako ja ne ljublja' žarko'' može se naslutiti da je bolest

subjekta možda svojevrsna kazna što je ovaj svet preterano voleo. Stavljajući bolni

uzvik ispred stiha pesnik je odstupio od uobičajenog deseterca, naglasivši na taj

način bolesnikov vapaj za životom.

Kakav je odnos lirskog subjekta prema svojim pesmama? Kako ih on naziva

i zbog čega? Uočite čemu teži lirski subjekat u svom pesničkom stvaralaštvu. Kako

se oseća umetnik zbog nemogućnosti da te svoje težnje ostvari? Protumačite s tim

u vezi poslednji stih i povežite ga sa prethodnim motivima.

Lirski subjekat oseća očinsku ljubav prema svojim pesmama-one su njegova

''deca mila'' koja će postati siročad nakon njegove smrti. Pesmama se direktno

obraća: ''O, pesme moje, jadna siročadi'', pri tom uzvikujući još glasnije i potresnije

nego u prethodnoj strofi. Hiperbolisanim izrazima u kojima oslikava svoja htenja i

stvaralačke zamisli on potencira obožavanje vlastite poezije, stremljenje ka

savršenstvu, beskraju, večnosti. O tim težnjama on govori u nekom ditirampskom

zanosu, ali svest da je trenutak smrti blizu vraća nas opet na elegičan ton. Pesnika

poražava činjenica da nema više mogućnosti i vremena da završi započeto (''U

traljama vas otac ostavlja''). Bez obzira što umetnik ostavlja svoje delo da živi i

posle njegove smrti, baš kao da su njegovi potomci, on oseća veliku bol jer delo

nije doveo do savršenstva. Motiv patnje zbog bliske smrti, razvijan u prethodnim

strofama, na ovom mestu kulminira i dobija svoje potpuno objašnjenje.

Obratićemo pažnju na ritmičko-melodijske karakteristike ove pesme. U kom

je stihu napisana pesma ''Kad mlidija' umreti''? Odakle je Radičević preuzeo taj

stih? Po čemu se njegov deseterac razlikuje od narodnog?

9

Pesma je napisana u lirskom, nesimetričnom desetercu (cezura je posle

četvrtog sloga), koji je preuzet iz narodne epske poezije. Međutim, sledivši vlastiti

doživljaj i stvaralački impuls, Branko je obogatio taj stih novim ritmičkim

elementima. Već smo uočili da je bolnim uzvikom na dva mesta produžio stih.

Odstupanja takođe ima i na kraju prve polustrofe-stih je naglo završen (ima svega

četiri sloga), kao da je pesnik hteo time da sugeriše da će se i život lirskog subjekta

tako naglo završiti. Ritmičkoj dinamici doprinosi i raznovrsna rima: obgrljena,

parna i leoninska.

Već smo u uvodnom delu istakli da melodija ima značajnu ulogu u strukturi

Radičevićevih pesama. Sam Branko je govorio kako najpre u sebi čuje malodiju

svoje pesme,pa tek onda piše stihove. Šta doprinosi melodičnosti njegovog jezika?

Koje se zvučne figure javljaju, posebno u prvoj strofi?

Melodičnost jezika u pesmi postignuta je izborom reči prema njihovim

akcenatsko-galsovnim osobenostima. Javlja se obilje asonanci i aliteracija npr. u

prvim stihovima ponavljanje glasova s, š, ć, ž asocira na šuštanje lišća koje opada.

Učestalom upotrebom vokala o izražava se tradicionalni uzvik bola. Lirski

paralelizam postiže se anaforama: u prvoj strofi ''Lisje žuto...Lisje žuti... '' i već

spomenuta anafora ''Zbogom'' na početku druge strofe.

Šta je još, osim stiha, Branko preuzeo iz narodne poezije i na koji način je to

uklopio u svoj autentični poetski izraz? Pokušajte da pronađete neke Brankove

vlastite kovanice i nova simbolična značenja reči, čime ćete dokazati njegov

inventivni, stvaralački odnos prema jeziku.

10

Radičević se slobodno i široko koristio govornim i književnim materijalom,

zbog čega je njegov pesnički jezik bogat, sočan, inovativan. Iz narodne lirike

preuzima korišćenje deminutiva (žitak,sanak,danak) i emocionalnih epiteta (žuto

lisje, lomna ruka, slabačko koleno, prelepi sanak, beli danak, sunce jarko, šarna

duga, sjajne zvezde), čime stvara spektar toplih, nežnih boja. Simbolima kao što su

reka, slavuj, sunce koje takođe srećemo u narodnoj poeziji, on daje drugačiji,

dublji lirski smisao. Tako je na primer reka u ovoj pesmi simbol proticanja,

promenljivosti, koja ima svoj izvir-rađanje, vir-život i uvir-smrt. Težeći za što

snažnijim, ekspresivnijim poetskim izrazom, Radičević često stvara i vlastite

kovanice (žitak, presijati, izvir), koje pokazuju da je njegov senzibilni poetski duh

imao najsuptilniji osećaj za zvukovno i značenjsko nijansiranje jezika.

Završni deo časa:

Uzevši u obzir znanje koje učenici imaju o odlikama epohe romantizma,

pokušaćemo da sintezom dosadašnjeg tumačenja pesme ''Kad mlidija' umreti''

dođemo do zaključaka šta to Radičevića čini tipičnim romantičarem. Usmerićemo

učenike da obrate pažnju na sliku sveta i romantičarskog junaka u njemu, odnos

umetnika prema stvaraštvu i pesnički jezik koji se koristi.

Elegija ''Kad mlidija' umreti'' uvodi nas u autentičnu romantičarsku atmosferu.

Njome je pre svega iskazan subjektivni doživljaj života kao neprekidnog kretanja,

od nastajanja ka nestajanju i obratno. Njena poetska snaga je u dramatičnoj tenziji,

koja proističe iz susreta mikro i makrokosmosa. Mikrokosmos je čovek, kratkovek,

propadljiv, a makrokosmos je predstavljen kroz moćnu prirodu koja ima

regenerativne sposobnosti. U pesmi je opisana romantičarska čežnja za večnim i

11

beskonačnim i patnja jer je sve to nedostižno,neostvarljivo. Utehu umetnik mora

tražiti samo u stvaralaštvu, bez obzira na onespokojavajuću činjenicu da život nije

nikada dovoljno dug da bi se delo završilo, dovelo do savršenstva.

Lepote ovog sveta i života u njemu date su kroz opise prirode,što je takođe

odlika romantizma. Tipično romantičarsko je i obilje stilskih figura (metafora,

epiteta, hiperbola, gradacije) kao i veza sa narodnim stvaralaštvom. Kao i drugi

romantičarski pesnici, i Radičević se povodi za zvučnom organizacijom stiha, gde

reči, pored konkretnih i simboličnih značenja imaju i muzičke kvalitete.

S obzirom na pesnikovu tešku bolest (Branko je bolovao od tada neizlečive

tuberkuloze) i preranu smrt, mnogi tumači su smatrali da je ova pesma nastala na

Radičevićevoj samrtnoj postelji. Međutim, njena prva, znatno duža verzija (koja je

imala čak 156 stihova) napisana je još 1845.god., dok je pesnik bio još uvek zdrav,

u punoj snazi. Branko je smatrao da je pesma nedorađena, stilski nedoterana i da se

po svojoj temi ne uklapa u osnovni, pretežno vedri ton zbirke iz 1847.god.

Konačnu verziju, koja je nama danas poznata, objavio je Brankov otac nakon

pesnikove smrti, najpre u listu Danica (1861.), a zatim u trećoj zbirci Brankovih

''Pesama'' (1862.). Pesnik ju je najverovatnije preradio i dovršio na bolesničkoj

postelji, kad nije više mislio da će umreti, nego je zaista umirao. Zbog toga u njoj

ima toliko iskrenosti, neposrednosti i dubokog osećanja bola za životom koji se

nepovratno gasi. Jedno je sigurno: iako je prerana smrt sprečila pesnika da mnoga

svoja započeta dela dovrši, ova pesma je jedna od onih srećnijih, koju pesnik nije

ostavio u ''traljama''.

12

IZGLED TABLE

KAD MLIDIJA' UMRETI Branko Radičević (1824-1853)

Književna vrsta: elegija (elegos-tužbalica)

Stih: izmenjen epski deseterac

Motivi: - odnos prirode i čoveka

Predosećanje smrti - rastanak sa životom i svetom

- opraštanje sa nedovršenim pesmama

Stilske figure: emocionalni epiteti (žuto lisje, lomna ruka, slabačko koleno,

prelepi sanak, beli danak, sunce jarko, šarna duga, sjajne zvezde), anafora (''Lisje

žuto...Lisje žuti... '', ''Zbogom''), metafore (život, prelepi san, nekadašnji raj)

sinegdoha, hiperbole, aliteracija i asonanca

Poezija je put ka prevazilaženju patnje zbog prolaznosti života.

13

ISTRAŽIVAČKI ZADACI

1. Obnovite znanje o epohi romantizma, kojoj Branko Radičević pripada.

2. Upoznajte se sa osnovnim biografskim podacima našeg velikog

romantičarskog pesnika (njegovo školovanje, književni uticaj evropskih

romantičara i vukovska inspiracija, značaj njegove prve zbirke)

3. Pažljivo pročitajte pesmu. Uočite osnovno raspoloženje i tematske celine u

okviru kojih je glavni motiv pesme razvijan.

4. Kojim simbolom je najavljena smrt u prvoj strofi pesme? U kakvom odnosu

stoje samrtnik i priroda? Pokušajte da otkrijete umetnička sredstva kojima

pesnik dočarava proticanje vremena u početnim stihovima.

5. Otkrijte kojim stilskim postupcima pesnik postupno izražava bol zbog

napuštanja sveta.

6. Uočite kakav je odnos lirskog subjekta prema svom stvaralaštvu. Šta za

njega predstavlja vrhunac tragedije zbog činjenice da napušta ovaj svet?

7. Obratite pažnju na elemente koji doprinose melodičnosti pesničkog jezika

(zvučne figure, rima, izbor reči) i na reči sa izrazitim simboličnim

značenjem (žuti list, reka, zora, sunce).

8. Otkrijte univerzalne poruke pesme, sudbinu umetnika i njegovog

stvaralaštva.

14

15