Naslov originala Diana Palmer RAGE OF PASSION

Diana Palmer

KADA SE ŽIVOT VRATI NA POČETAK

— Mama, da li si dobila loše vesti? — upitala je Beki zabrinuto kad

je videla kako je njena majka zgužvala telegram koji je upravo pročitala.

1

— Šta me pitaš, dušo? — pokuša Megi da se osmehne. — Loše

vesti? Ovaj ... da.

Beki uzdahnu. Bila je tako zrela, a imala je samo šest godina. Od

samog rođenja to dete moralo je da se suočava sa životnim problemima.

Bila je povučena u sebe i stidljiva.

— Opet od tete? — pitala je devojčica brižno, a kad ja mama

potvrdila, pokušala je da je uteši. — Tetka Dženet dolazi danas. Biće ti

lakše kad ona dođe.

Margaret Tarner osmehnu se nežno svojoj kćerki. Kako je bila srećna

što ima to pametno, milo dete!

— Da, danas nam dolazi tetka Dženet Ali, ona nije tvoja tetka, Beki.

Ona je moja kuma. Tvoja baka i Dženet bile su najbolje drugarice. Onaj

prošlonedeljni susret bio je prijatno iznenađenje i za nju i za nas. Dženet

nije ni znala da ja imam tebe.

Beki se nasmeja zadovoljno, a Megi oseti radost zbog tog smeha. U

poslednje vreme Beki se retko smejala. Ođkako je boravila u internatu

povukla se još više u sebe. Ali, Megi nije imala drugog izbora. Otkako je

morala da radi, Beki nije imao ko da čuva. Osim toga, postojala je stalna

opasnost da će je Denis uzeti i sakriti negde. On nije birao sredstva kad

je novac u pitanju. Današnji telegram bio je nova pretnja. Naglasio je da

će učiniti sve da dobije Rebeku. Obavestio je Megi da je njegov advokat

predao tužbu.

Uzdahnula je duboko. Kako će se sve ovo završiti? Bila je iscrpljena i

psihički i materijalno. Advokati su uzimali svoj deo, a Denis je bio

neumoran. Iz dana u dan bilo joj je sve teže.

Sve što je imala bila je ova kuća u kojoj je živela, relativno nova kola

i Beki na ljubav i poverenje.

Megin otac nikad nije mogao da se pomiri s njenom udajom za

Denisa. U to vreme Megi nije mogla da shvati zbog čega. Otac je

isključio iz nasledstva i ostavio je sve Beki. Tek nakon njegove smrti

2

Megi je saznala za testament. Denis je bio van sebe od gneva kad su

pročitali testament. Nije mogao da sakrije.svoje razočaranje, niti da

potisne gnev.

Denis je pokušao da obori testament. Naravno, to nije bilo moguće.

Ali, postojale su rupe u testamentu koje bi on znao i te kako da iskoristi.

Bilo je omogućeno staratelju da prodaja akcije i da ih reinvestira. Megi

je mogla da zamisli šta bi Denis uradio kad bi se dočepao te

mogućnosti. Za tili čas Megibi ostala bez svog nasleđstva.

Megi je radila od jutra do mraka u prodavnici knjiga. Ipak, jedva joj

je uspevalo da sastavi kraj s krajem. Volela .je knjige i posao joj je bio

zanimljiv, ali bilo joj je teško da bude bez svoje kćerke. Održavala je

jedino nada da će doći dan kad neće morati da brine da će Denis

kidnapovati Beki, a tada će moći da je ostavlja kod kuće s nekom ženom

koja bi ja čuvala.

Sreća je bila u tome što Megi nije izlazila, a to je značilo i da nije

imala troškove na izlaske i garderobu. Nikad nije volela da izlazi, čak ni

onda kad je njena porodica bila bogata i kad je mogla da joj pruži sve

što poželi. Oduvek je bila povučena, baš kao i njena kćerka. Još kao dete

bila je tiha i stidljiva, a takva je bila i danas.

— Hoću li morati da živim kod tate? - trglo je Bekino pitanje.

— Oh, ljubavi, naravno da nećeš — zagrlila je Megi grčevito,

govoreći tim svojim pokretom da je nikad nikom neće dati.

Beki je bila njena najveća dragocenost, jedino zbog čega ja njen život

imao smisla. Ona je bila jedino lepo što je ostalo iz njenog

šestogodišnjeg braka. Pre nekoliko meseci skupila je dovoljno snage da

prekine to mučenje. Čim se razvela od Denisa, uzela je svoje devojačko

prezime. Ništa što bi je podsećalo na Denisa nije htela u svom životu,

čak ni prezime.

— Nikad, dušo — dodala je Megi odlučno. — Nikad nećeš morati

da živiš kod njega.

3

I pored odlučnosti u njenom glasu mogla je da se nazre strepnja.

Denis je pretio sasvim ozbiljno da će joj uzeti Beki. Oboje su znali da on

želi da dete bude kod njega samo zbog novca koji je deda ostavio

testamentom svojoj unuci. Do sada je Megi uspevalo da zaštiti dete od

gramzivog oca. On je već najavio veriđbu sa ženom s kojom je stanovao

i živeo od momenta kad se razveo od Megi Megin advokat zabrinuo se

zbog toga. Plašio se da bi Denis mogao da dobije Beki ako se bude

oženio i ako, prema shvatanju suda, bude u mogućnosti da joj ponudi

sređen porodični život.

Nikad nije trebalo da se uda za njega, pomislila je ogorčeno. Njen

otac je prozreo Denisa čim ga je video i bio je protiv tog braka. Tetka

Dženet joj je takođe savetovala da se ne uda. Ali, ona je bila zaslepljena.

Oboje su bili mladi i lepi, Ljudi su ih gledali i divili im se. Činilo joj se

da je najsrećnija na svetu. Tek nakon venčanja i neposredne trudnoće,

Megi je shvatila da je Denisova jedina ambicija u životu bogatstvo i

sticanje novca, a ne srećan brak. Bio je ženskaroš i jedna žena nikad mu

nije bila dovoljna. Nije prošlo ni tri nedelje nakon venčanja, a on je već

imao ljubavnicu. Bio je ogorčen na Megi što je odbila da sa uklopi n

njegova šemu brzog sticanja bogatstva.

Bio je sve gori što je vreme odmicalo. Sve njegove ljubavne avanture

bile su javne. Nije se skrivao ni od sveta, a ni od Megi. Pokušala je da ga

napusti, ali, on je vratio i prebio je zbog toga. Bilo je to prvi i poslednji

put da je tukao. Megi mu je zapretila da će ga prijaviti policiji, a on je

plakao i molio je da to ne učini. Obećao joj je da se tako nešto nikad vise

neće ponoviti. No, bilo je drugih načina da joj on zagorčava život,

naročito kad se Beki rodila. Stalno joj je pretio da će uzeti dete i da će je

sakriti negde ako mu Megi ne nabavi novac koji bi zahtevao od nje.

Konačno, baš zbog Beki, napustila ga je i zatražila razvod Denis je

doveo jednu od svojih ljubavnica kući i vodio je ljubav s njom u krevetu

kad je Beki naišla neočekivano. Otac joj je zapretio da ne srne nikom da

4

kaže šta je videla, ali, dete nije izdržalo. Ispričala je sve mami. Istog

dana Megi je spakovala kofere i vratila se u San Antonio, u svoju staru

porodičnu kuću. Sva sreća što su roditelji zadržali tu kuću i nakon sto

su se preselili u Ostin.

Denis je ostao u Ostinu u kući u kojoj su on i Megi proveli šest

godina užasnog braka. Ostao je u toj kući, doveo ljubavnicu i smišljao

kako da se dočepa Meginog i Bekinog novca. Ovo najavljeno venčanje

moglo bi da joj donese nove nevolje. Ni sama nije znala šta da radi.

— Zar nas dve ne bismo mogle da pobegnemo negde? —upitala je

Beki, kao da je pročitala misli svoje majke. — Mogle bismo da živimo

kod tetke Dženet i njene porodice. Oni imaju veliki ranč, a tetka Dženet

je tako dobra. Rekla je da oni imaju puno konja i da bismo mogle da

dođemo kod njih i da ...

— Ne možemo, Beki — prekinula je Megi, potiskujući brzo sliku

Gabrijela Kolmena koja je iskrsla tako jasno ispred njenih očiju.

Godinama ga već nije videla, a još uvek ga se plašila, čim bi zatvorila

oči“ mogla je da ga vidi sasvim jasno. Visok, vitak, snažan i odbojan.

Pravi muškarac, kako su svi govorili. Denis se ne bi usudio da joj

pretio kad bi je Gabrijel štitio. Ali, ona ga se suviše plašila da bi

tražila zaštitu od njega.

Bilo je opšte poznato da se Dženet i njen sin ne slažu. Ali, Gabrijel

nije nikog podnosio. Nije podnosio ni Megi. Ona je za njega bila

dosadna i uglađena gradska devojka. Nikad nije obraćao pažnju na nju.

Čak ni kad su bili daleko mlađi. Nije mogla da se seti da je ikad

udostojao drugog pogleda. Nekad je želela žarko da on obrati pažnju na

nju i da je zapazi. Ali, sada, nakon Denisa, imala je suviše ožiljaka da bi

pomislila na nekog drugog muškarca. Pogotovu ne na takvog muškarca

kakav je Gabrijel. On je bio suviše sirov i okrutan, a takav čovek mogao

bi samo da joj nanese novi bol.

5

— Zašto ne možemo? — insistirala je Beki, gledajući majku svojim

zelenim očima koje je i nasledila od nje

— Zato što ja moram da radim, Beki — milovala je Megi po kosi. —

Možda samo ovog meseca dok budem na odmoru. Trudi odlazi u

Evropu. Znaš da je ona vlasnica radnje i da ja moram da radim onako

kako mi ona kaže.

Trudi je shvatila da je Megi neophodan odmor i odlučila je da zatvori

radnju i da obe odu na zaslužen odmor, uprkos novčanom gubitku.

Megi je obožavala svoju prijateljicu. Uvek je znala da oseti šta je

potrebno nekom i trudila se da pomogne ako je to bilo u njenoj moći.

— Onda bismo mogle da odemo odmah sada s tetkom Dženet

pljesnula je Beki rukama oduševljeno.— Zar ne bismo mogle,

mama ?

— Ne, dušo — odmahnula je Megi glavom. — I, molim te, nemoj da

govoriš o tome tetki Dženet. Uostalom, ti nikako ne bi mogla da ideš.

Ostalo ti je još nedelju dana da ideš u školu pre nego što počne raspust.

Moraš da se vratiš i da završiš školsku godinu.

— Da, mama — uzdahnula je Beki.

— Ti si moja dobra devojčica. Idi sada u kuhinju i podseti Meri

da treba da pripremi kolač s jabukama u čast dolaska tetke Dženet —

osmehnula se Megi, a Beki je otrčala zadovoljno u kuhinju da prenese

maminu poruku.

Kuća u kojoj su boravile pripadala je Meginoi porodici već više od

osamdeset godina. Svaki detalj ovde podsećao je na njene roditelje. Njih

dvoje pružili su joj srećno detinjstvo. Uvek je zamišljala da će i njen brak

biti kao brak njenih roditelja. Njih dvoje poštovali su se i volci i do

poslednjeg dana. Otac je umro naprasno, od srčanog napada. Majka je

živela još sumo šest meseci, a onda je i ona otišla za svojim voljenim

mužem. Da li će ona ikad doživeti takvu ljubav, pitala se dok je

6

razmišljala o tome. Iz razmišljanja trglo je kucanje na vratima. Već

sledećeg trenutka Dženet Kolman ušla je unutra.

— Oh, kako je toplo napolju! Uopšte mi nije jasno zašto držim taj

stan u San Antoniu kad bih mogla da imam stan negde gde je svežije i

prijatnije — govorila je Dženet mrzovoljno dok je grlila Megi.

— Mora da voliš ovo mesto — smejala se Megi. — Taj stan imaš

otkako znam za tebe.

— Dušo moja, tako sam srećna što sam te srela — nastavila je

Dženet, sedajući na udobnu sofu. — Kad samo pomislim šta ti se sve

dogodilo u proteklih nekoliko godina. Jadno moje dete. Raduje me što

imaš tako lepu devojčicu. Znaš, Megi, mnogo mi nedostaje tvoja majka.

Ja više nemam s kim da se ispričam čestito. Devojke nisu kod kuće, a

Gabrijel je uvek ii poslu. Doduše, u poslednje vreme ja sam sve manje

na rancu. Poslednjih sedam meseci provela sam u Evropi.

Megi je slušala pažljivo. Ona je pohađala istu školu sa Odri i Robin.

To je bila ista ta škola koju je sada pohađala Beki.

— Odri živi s jednim čovekom u Čikagu — nastavila je Dženet

snebivajući se, a onda zapazi Megin iznenađeni pogled.

— Da, Megi. Baš je tako kako si čula. Zar to nije užasno? Jasno mi je

da je danas mladež drugačija nego nekad i da je to sasvim normalno,

ali, ipak to ne boli. Gabrijel je bio van sebe od gneva kad je saznao za to.

Jedva sam ga zaustavila da ne ode tamo i da se ne obračuna s tim

čovekom. Znaš već njega kakav je.

Megi klimnu glavom. Da, Gabrijel je bio baš takav. Reago- vao je

burno i trenutno na sve i. naravno, nije prezao od fizičkog obračuna.

Zadrhtala je dok je razmišljala o njemu. Uvek je reagovala tako kad bi se

setila Gabrijela, mada joj ni samoj nije bila jasna ta reakcija.

— Još uvek se nije smirio — dodala je Dženet. — Nadam se da će

Odri biti dovoljno promućurna da se ne pojavi pred njim dok se ne

7

smiri. Gabrijel bi bio u stanju da natera nju i tog čoveka pod pretnjom

revolvera da se venčaju.

— U pravu si — složila se Megi.— A kako je Robin?

— Ona još uvek petlja oko naftnih bušotina — odmahivala je

Dženet glavom. — Kaže da je to jedino što je interesuje.

— Vremena se menjaju, Dženet — nasmejala se Megi. — Žene

preuzimaju muške poslove.

— Molim te, nemoj to da kažeš pred Gabrijelom — promrmljala je

Dženet zabrinuto. — Znaš da je on protiv tih modernih shvatanja.

— I ja sam ponekad protiv tih shvatanja — uzdahnula je Megi. —

Da li je Gabrijel obuzet još uvek poslovima na rancu?

— Obuzet je on svim mogućim poslovima, dušo — odmahnula je

Dženet rukom. — Jedva ga i viđam. Stalno ima sastanke ovog ili onog

odbora. Imam utisak da je u upravnim odborima svih korporacija,

banaka i koledža. Čak i kad je kod kuće, nema vremena za razgovor.

— Da li on zna za Beki i mene?

— Ne, nikad mu nisam govorila o tebi. On se razjari kad mu

spomenem neku ženu. Odustala sam od toga odavno. Kad se samo

setim šta mi je napravio kad sam dovela onu divnu devojku na ranč! —

pocrvenela je Dženet. — To je bilo užasno. Od tada nikad više nisam ni

spomenula žensku osobu pred njim. Naročito ne onu koja je slobodna i

koja bi mogla da bude prilika za njega.

— Što se mene tiče, tu nema brige. Ja sam raskrstila s muškarcima

do kraja života — rekla je Megi ubedljivo.

— Potpuno mi je jasno zbog čega si donela takvu odluku-

prokomentarisala je Dženet. — Taj čovek mi se nikad nije sviđao. Kad bi

se Gabrijel oženio! Ponekad se osećam odgovornom zbog njega i

njegove usamljenosti.

Megi je znala dosta o Dženetinoj porodici, pogotovu o njenom sinu

koga je želela da zaboravi. Dženetine kćerke bile su razmažene.

8

Roditelji su bdili nad njima i ispunjavali im svaku želju. Nakon smrti

Džonatana Kolmana Odri je krenula lošim putem, a Robin je otišla na

koledž. Gabrijel je ostao na ranču i preuzeo kompletan posao. Niko mu

nije pomagao, a on je radio neumorno. Megi se uvek divila njegovoj

snazi

— Tetka Dženet, tako se radujem što si došla! — uzviknula je Beki

kad je ušla, trčeći u naručje starijoj ženi. -- Moj tata hoće da me uzme, a

ja sam rekla mami da bi trebalo da pobegnemo negde.

Dženet pogleda prema Megi koja je zacrvenela.

— Znači, tako stoje stvari — rekla je Dženet. — Megi, dušo, ti

nemaš nikog ko bi mogao da te zaštiti. Dozvoli mi da porazgovaram s

Gabrijelom. Ubeđena sam da bi on obuzdao lako Denisa.

— Hvala ti, Dženet, na želji da mi pomogneš, ¿ili, nema potrebe.

Moj advokat vodi veoma spretno celu stvar.

— Drago moje dete, ja sam kriva za sve. Trebalo je da te obilazim i

da vodim računa o tebi. Nisam smela da dozvolim da izgubimo

kontakt. Sve bi bilo drugačije da sam bila u toku i da si imala na koga

da se osloniš. Ovako, bila si potpuno sama i izgubljena. Nikad neću

moći sebi to da oprostim.

— Nisi ti uopšte kriva, Dženet odmahivala je Megi glavom. —

Sama sam kriva za sve što mi se dogodilo. Svi ste me upozoravali na

vreme da Denis nije za mene.

Ubrzo, Beki je izašla da se igra, a njih dve su ostale ponovo same.

— Sada hoću da mi ispričaš sve po redu — rekla joj je Dženet.

Megi nije imala izbora. Ispričala joj je sve od samog početka svog

nesrećnog braka, pa sve do kraja. Dženet je slušala pažljivo. Povremeno

joj je postavljala poneko pitanje. Kad je Megi završila, Dženet se zagleda

u nju. Razmišljala je nekoliko trenutaka pre nego što je progovorila.

9

— Poći ćeš sada sa mnom, Megi. Potrebno ti je da odeš odavde i da

razmisliš na miru o svemu. Ranč je savršeno mesto za tako nešto, a

ujedno, to je mesto gde te Denis nikad neće tražiti.

Dženet je bila u pravu. Denis nikad ne bi ni pomislio da je traži tamo.

— A šta ću da uradim s Beki? Ne mogu da je uzmem iz škole već

sada. Još nedelju dana treba da bude tamo.

— Doći ćemo po Beki kroz nedelju dana — rekla joj je Dženet

spremno. — Tamo će Beki biti potpuno bezbedna. Znaš da oni neće

dozvoliti Denisu da je odvede.

Dženetina ponuda bila je zaista primamljiva. Tišina ranča veoma bi

joj prijala u ovim trenucima Samo da Gabrijel nije tamo ...

Sećanja na njega ispunila su njenu mladost. Znala je mnogo o njemu.

Bio je hrabar, snažan i nemilosrdan. Pričalo se kako je jednom prilikom

uhvatio tri lopova i držao ih na nišanu puške sve dok jedan od njegovih

pomoćnika nije doveo šerifa. Pričalo se i o tuči s jednim mladićem koji je

radio za njega. Toj tuči Megi je sama prisustvovala. U stvari, ona je bila

razlog toj tuči. Imala je tada oko šesnaest godina i bila je na raspustu

kod Gabrijelovih sestara. Bilo im je divno na ran

u. Jednog dana otišle su s Dženet u grad da kupe nešto u radnji.

Jedan mladić koji je radio od nedavno kod Gabrijela zagledao se u

Megi. Odni i Robin šalile su se s njim, a Megi ga se plašila. Dok su

izlazile iz radnje, mladić je prišao Megi i obavio joj ruku oko struka.

Gabrijel je bio u blizini. Čim je primetio mladićevu ruku na Megi no

m struku, stvorio se kraj njih. Zgrabio je mladića, izvukao ga na ulicu i

tukao ga toliko da su morali da ga odvoje od njega. Istog trenutka

otpustio ga je. Nakon toga pošao je prema Megi, gledajući je ubilačkim

pogledom. Megi je počela da uzmiče unazad. Bila je smrtno preplašena.

Nije ništa učinio, niti joj je rekao bilo šta. No, bilo je očigledno da je

imao mnogo toga na umu. Okrenuo se naglo, zapalio cigaretu i otišao

kao da se ništa nije dogodilo.

10

Plašila se još uvek Gabrijela Kolmana. Ali, znala je da nema

mogućnosti da ne prihvati Dženetinu ponudu. Ona je smislila da Megi

treba da ide na rane, i to će sprovesti svakako. Znači, susret s

Gabrijelom bio je neizbežan.

Dženet je pomogla Megi da spakuje stvari, odvezla nju i Beki do

Bekine škole gde su ostavile Beki i objasnila gospođi Hejns, upraviteljici

škole i svojoj dobroj prijateljici, gde će Megi biti ako im nešto bude

potrebno. Gospođa Hejns umirila je Megi obećanjem da će sve biti u

redu i da neće dozvoliti Denisu da odvede dete.

— Teško mi je što te ostavljam ovde, dušo — zagrlila je Megi svoju

kćerku. — Ali, obećavam ti da ćemo biti stalno zajedno čim ti se završi

škola.

— Nemoj da se brineš, mama — rekla joj je Beki. — Sva će biti u

redu. Čim mi započne raspust, ti ćeš doći po mene, zar ne?

— Svakako, dušo — grlila je Megi nežno.

Kroz nekoliko trenutaka Dženet i Megi bile su na putu prema ranču

Kolmanovih. Put je bio dug, ali, prijatan. Dženet je vozila pažljivo svog

srebrnastog „linkolna”.

— Žao mi je što Gabrijel nije mogao da dođe po nas avionom —

izvinjavala se Dženet. — Ali, on je sada previše zauzet oko stoke.

Uostalom, ja sam mu samo majka. Zašto bih ja bila važnija od stoke? Za

mene ne bi mogao da dobije ni neku pristojnu cenu. Suviše sam stara i

istrošena.

Megi se smejala do suza. Pored Dženet uvek se opuštala, jer ona je

imala nepogrešiv smisao za humor. Sva sreća što je prihvatila njenu

ponudu i što je pošla s njom. Samo da nije Gabrijela...

Bilo je proleće i već je bilo veoma toplo. Uz put su njih dve stajale

često da popiju neko osvežavajuće piće i da se osveže šetnjom.

— Mora da si umorna — rekla je Dženet zabrinuto. — Naporan je

ovaj dugi put.

11

— Uopšte nisam umorna, Dženet. Na protiv, veoma mi godi ovo

putovanje.

— Ubeđena sam da će ti boravak na ranču prijati. Još malo pa ćemo

stići tamo — dodala je Dženet. — Trebalo je ranije da te dovedem

ovamo. Gabrijel je opsednut stokom. Bilo bi divno da si mi ti snaha.

— Dženet, molim te, nikakve nameštaljke u tom smislu ne dolazi u

obzir — pripretila joj je Megi prstom. — Ja poštujem tvog sina, ali,

poslednje što mi je potrebno u ovom trenutku to je novi muškarac u

životu.

— U redu... u redu! — podigla je Dženet ruke nemoćno.

Zaustavile su se ispred velike kuće s elegantnim stubovima i

verandama i prostranim travnjakom ispred.

— Kako je ovde lepo — prdšaputala je Megi ushićeno. — Čini mi se

da je sve još lepše nego što je bilo nekad.

— Da, Gabrijel je učinio mnogo da oplemeni okolinu. Šteta je samo

što nema dovoljno novca da sprovede sve svoje zamisli — rekla je

Dženet ponosno.

Krenule su prema kući. Najednom, Megi se sledila. U susret im je

dolazio visoki, snažni oovek čiji je arogantni hod Megi prepoznala

odmah. Bio je obučen u kaubojsko odelo, prašnjav i namršten. Dženet

potr ča prema njemu kad ga je primetila. Zagrlila ga je nežno, ali, on je

odgurnuo od sebe.

— Prestani s tim — namrštio se, a onda opsova sočno. — Boli me

ruka. Ujela me je zmija i ruka mi je još uvek otečena. Sada bi mi još

samo trebalo da mi je ti slomiš.

— Oh, izvini, dušo ... — pocrvene Dženet i ustuknu unazad.

— Nisam sposoban ni za šta — nastavio je Gabrijel ljutito. — Ne

mogu da jašem, ne mogu da vozim kamion, ne mogu, čak ni da vozim

avion. Ne sećam se da sam ikad bio ovako bolestan.

12

— Ja ... ovaj .. . zaista mi je žao. Veoma si bled. Mora da te boli —

promrmljala je Dženet zbunjeno.

Preživeću — pogledao je prema Megi zainteresovano.

U njegovom pogledu nije bilo dobrodošlice. Gledao je namršteno i

pronicljivo. Megi oseti poznati strah. Poželela je da se okrene i da

pobegne što dalje od tog užasnog čoveka. Nije ni čudo što je u svojoj

trideset i osmoj godini još uvek bio neoženjen. Za takvog čoveka bila bi

potrebna žena izuzetne snage i žestine. Mogla je da zamisli šta je on

mislio o njoj dok je gledao ovako obučenu u belu, čipkanu bluzu i bele

pantalone. Trebalo je da obučem farmerke, pomislila je, osećajući se

krajnje nelagodno.

— Gabrijele, ti se sećaš. Merine kćerke, Megi Tarner, zar ne? —

upitala ga je Dženet.

Sećam je se odgovorio je hladno i nezainteresovano.

— Drago mi je što ... što se opet vidimo — promucala je Megi.

Klimnuo je glavom, ali, izbegao je da joj uzvrati njenu ljubaznost.

Okrenuo se ponovo prema svojoj majci.

— Ja sada idem da obavim neke poslove. Neću biti dugo odsutan.

Ako me bude zvao neko iz Čejena, kaži da se javi kasnije. Taj poziv mi

je veoma važan. Vratiću se oko pet.

— Svakako, dušo —- klimnula je Dženet glavom. — Izvini... ovaj . ..

ako smo naišle u nezgodno vreme . . .

— Ti, mama, uvek naiđeš onda kad si najmanje potrebna - rekao joj

je grubo. — Tebi, u stvari, odgovara evropski način života. Šta ti uopšte

tražiš u ovoj prašini?

— Došla sam da vidim tebe, sine — rekla je Dženet uvređeno.

— Vratiću se brzo — okrenuo se Gabrijel i otišao bez daljeg

objašnjavanja.

Dženot uzdahnu ljutilo i razočarano.

13

-— Nikad neću moći da ga razumom — rekla je utučeno.— Nisam ga

vaspitala da bude neprijatan i neuljudan. Izvini, Megi.

— Nema potrebe da se izvinjavaš — osmehnula se Megi s

razumevanjem. — Vidiš da ga boli ruka. Sigurno je zbog toga nervozan.

— Nervozan je i zbog toga što ima puno posla, a on ne može da

radi — dodala je Dženet, a onda spusti glavu i nastavi.

— Osim toga, on ne voli kad ja dođem ovamo. Moram da ti

priznam da si ti meni potrebna isto koliko je tebi potreban odmor.

Teško mi je da budem ovde sama s Gabrijelom. Ovako, biće prijatno i

tebi i meni. Hajdemo sada da raspakujemo stvari. Ovo je i moja kuća,

mada nisam baš dobrodošla ovde.

Megi nije rekla ništa. Nije bila baš sigurna da je postupila dobro što je

došla ovamo. Gabrijel je bio odbojan i neprijatan, baš kao što je bio i

ranije. Takvog ga je zapamtila, a nije se promenio ni za dlaku.

Naredna dva sata provela je raspakujući svoje stvari i razgledajući

kuću. Poznavala je tu kuću. ali, bilo je dosta promena otkako je bila

ovde poslednji put. Upoznala se s kuvaricom i domaćicom kuće Dženi.

Bila je to oniža crnomanjasta žena koja se Megi odmah dopala.

Obukla je farmerke i žutu bluzu kad je pošla na večeru. Gabrijel je

već sedeo za stolom kad je ona ušla. Nije je ni pogledao.

— Došla si, dušo — dočekala je Dženet vedro. — Sedi za sto.

— Izvinjavam se što ste me čekali — rekla je Megi zbunjeno, svesna

da se samo na nju čekalo da bi večera započela.

— Večera je uvek tačno u šest — rekao je Gabrijel ledenim glasom.

— Ne volim kad moram da čekam. Molim te da zapamtiš to.

— U redu — klimnula je glavom, crveneći. — Potrudiću se da

zapamtim. Ovde je tako prijatno. Vazduh je svež i nema izduvnih

gasova i tišina je. Sve je kao stvoreno za odmor.

— U pravu si, devojko iz grada — prokomentarisao je Gabrijel

ironično.

14

Uopšte nije obraćao pažnju ni na Megi, a ni na svoju majku. Jeo je s

velikim apetitom. Nije se potrudio čak ni da se presvuče za večeru. Još

uvek je bio u svom radnom odelu. Megin pogled zaustavi se na

njegovoj prašnjavoj košulji

— Trebalo je da se presvučem — nasmejao se. — Ali, upravo sam

stigao i jako sam gladan i umoran.

Pocrvenela je i pogledala ga izvinjavajući se.

— Gospodine Kolmane, ovo je vaša kuća i možete da se ponašate

onako kako vama odgovara - rekla je tiho.

Gabrijel se zagleda u nju. Posmatrao je uporno nekoliko trenutaka.

Megi spusti pogled.

— Kako je došlo do toga da te ujede zmija, sine? —upita

Dženet.

— Uhvatio sam uže, a nisam pogledao — odgovorio joj je.

— To mora da je veoma bolno. Pretpostavljam da nećeš moći da

radiš nekoliko dana.

— Nema problema. Sve sam već organizovao. Uostalom, neće to još

dugo potrajati. Kroz nekoliko dana sve će biti u redu — pogledao je

majku ledenim pogledom.

Dženet je otvorila usta da mu nešto kaže, ali. shvatila je da je bolje da

ćuti. S Gabrijelom je svaka rasprava bila veoma teška.

— A šta ti, Megi, radiš? — obratio joj se neočekivano. — Čime se

baviš i od čega živiš? Da li živiš od bogatog nasledstva?

— Ja? Radim u prodavnici knjiga — odgovorila mu je.

— Radiš? Zašto? Tvoji su bili veoma bogati, koliko se sećam.

— Vremena se menjaju — uzdahnula je. — Ja nisam bogata i

moram da radim da bih živela.

15

— To se vidi — klimnuo je glavom. — Promena je očigledna.

Uopšte više ne ličiš na ono derište koje se igralo s mojim sestrama. Šta

se dogodilo s tobom?

Megi se sledila. Osećala je njegov intenzivni pogled na sebi. On je

izazivao, a ona bi prihvatila taj izazov nekad davno. No, u

međuvremenu bio je mnogo borbi i poraza. Njen duh je uništavan

polako i sigurno. Prihvatila je to tiho umiranje. Tako je moralo da bude,

zbog Beki.

— Odrasla sam, Gabrijele — slegla je ramenima i osmehnula se.

— Nekad si imala novca u izobilju. Sada ga nemaš. Otkud da si

došla ovamo? Da li tražiš mesto za odmor ili si u potrazi za muškarcem

koji bi preuzeo brigu o tebi i izdržavao te?

— Gabrijele! — viknula je Dženet. — Kako se usuđuješ?!

— Tvoja majka mi je ponudila gostoprimstvo — rekla je Megi

mirno. — Bilo mi je potrebno da odem nekud i da se isključim iz sredine

u kojoj živim. No, ako ti želiš da odem, ja ću otići.

— Prestani s tim glupostima — odmahnuo je glavom iznerviran. —

Poslednje što mi je potrebno ovde u vreme najvećih radova to je

razmažena gradska devojka u gostima. Ali, ako te je marna pozvala i

ako si njoj potrebna, onda ostani. Samo, molim te, sklanjaj mi se s puta.

Nemoj stalno da nailazim na tebe.

— Obećavam ti da ću izbegavati susrete s tobom — rekla je Megi

hladno.

Zapalio je cigaretu i zagledao se ponovo u nju.

— Devojka koju sam poznavao bila je puna života, volela je

uzbuđenja i crvenela je tako ljupko. Kako to da si se toliko promenula,

Megi Tarner? — razmišljao je naglas.

Bilo joj je krajnje neprijatno pod njegovim ispitivačkim pogledom.

Video je da joj je neprijatno, ali, nije se obazirao na to.

16

— A ti se nisi promenio — rekla mu je, gledajući ga pravo u oči. —

Ni za dlaku. Isto si onako grub i neljubazan kao nekad.

— I spreman za borbu u svakom trenutku — dodao je kroz smeh.

— Prema tome, pripazi na sebe, Megi.

Ustao je i izašao napolje.

— Oprosti, Megi — pravdala se Dženet. — Gabrijel je uvek tako

nervozan u vreme velikih prolećnih radova. Osim toga, imam utisak da

ne podnosi žene.

— Hoćeš da kažeš da ne podnosi mene — promrmljala je Megi. —

Nikad me nije ni podnosio. Da li znaš da sam nekad 'bila beznadežno

zaljubljena u njega? Sva sreća što on to nije shvatio. Tek tada me ne bi

podnosio. No, u to vreme on je za mene bio ceo moj svet.

— A sada? — upita je Dženet nežno,

— Sada mislim da ga se plašim pomalo. Nisam baš sigurna da je

mudro što sam došla ovamo — osmehnula se Megi nervozno.

— Dobro je što si došla, dušo. Videćeš da će sve biti u redu. Ja sam

već sve isplanirala — rekla je Dženet.

Megi je pitala šta je ona to isplanirala, ali, čovek koji je stajao kraj

vrata i koji je čuo tu rečenicu, izobličio je lice od gneva. On je

protumačio potpuno drugačije rečenicu koju je izgovorila njegova

majka. Bio je ubeđen da je i ovog puta u pitanju provodadžisanje koje je

Dženet smislila za njega. Sada je dovela ženu koju je on poznavao od

ranije. Ona zaista dozvoljava sebi svašta. A ako mala Megi očekuje da ce

uspeti da sprovede plan i da se uda za njega, onda će doživeti

iznenađenje. Veliko!

— Zašto je on takav, Dženet?

— Pričaću ti jednog dana o tome — rekla je Dženet tihđ 1 utučeno.

— Zasada, znaj samo da je doživeo nešto veoma neprijatno i da sam ja

glavni krivac.

17

— Zar ne možeš da popričaš o tome s njim? Razgovor često rešava

najvažnije stvari u životu.

— Gabrijel ima običaj da ode ako nešto ne želi da čuje. Ne bi on

hteo ni reči o tome da čuje. Jednom sam pokušala da mu objasnim šta se

dogodilo. Razjario se i prekinuo me veoma grubo. Nakon toga otišao je

odmah u Oklahomu poslovno. Više se nikad nisam usudila ni da

započnem takav razgovor. Znaš, moj sin zna zaista da bude grub i

neprijatan.

— Znam — promrmljala je Megi suvo.

— Da, ti me shvataš, zar ne, dušo? Znaš, nikad mu nisam rekla da si

se udala. Ignorisao me je na neki poseban način kad bih spomenula tebe

nakon onog leta koje si provela ovde. Sećaš li se one njegove tuče u

gradu s onim kaubojem?

— Oh. naravno da se sećam — pocrvenela je Megi. — Kako bih to

mogla da zaboravim?

— Nakon toga nije više nikad hteo da razgovara o tebi.

Ponašao se prilično čudno. Nikom nije dozvoljavao da i asa

Baterbola...

Nešto čega je jedva mogla da se seti, uzbudljivo, probudilo se u

Megi. Gabrijel joj je dao Baterbola da jaše i pomagao joj je da ga uzjaše

pravilno. Činilo joj se da i sada oseća njegove snažne ruke na svom

struku i bedrima. Obožavala ga ia u to vreme, mada je on pokazivao

netrpeljivost prema njoj. Nije joj bilo jasno zbog čega se ponašao tako

prema njoj kad se lepo slagao sa ženama koje je sretao. Bio je učtiv i

ljubazan prema svakom, sem prema Megi.

— Ni sada nije oduševljen što sam tu — rekla je Megi.

— Pa, to je i moja kuća, a ja volim da budeš ovde sa mnom.

Narednih nekoliko dana odnosi između Megi i Gabrijcla nisu se

poboljšali. Gabrijel je bio nervozan i razdražljiv, jer ga je ruka još uvek

bolela i Megi je imala utisak da taj namćor mrzi ceo svet. Ništa mu se

18

nije dopadalo, a najmanje mu se dopadalo što je Megi u kući. Odnosio

se prema njoj krajnje hladno i tolerisao je njeno prisustvo samo zbog

majke. To joj je rekao i u lice kad su se našli za doručkom kroz tri dana.

Pogledao je hladno kad je sela. Bili su sami njih dvoje. Dženet je još

uvek bila u krevetu.

— Izvini — obratila mu se pomirljivo. — Danas sam opet zakasnila.

— Kao da je to važno — promrmljao je grubo.

— Izgleda da moje prisustvo ovde nije poželjno — udahnula je

duboko.

— To si dobro zapazila — klimnuo je glavom neljubazno. —- Šta ti

je ona ponudila da dođeš ovamo, Megi?

— Ništa... ovaj . .. ništa — počela je da muca zbunjeno, i— Bio mi je

potreban odmor, i to je sve.

— Odmor od čega? — presekao je pogledom. — Mršava si. Oduvek

si bila vitka, ali, ne ovako mršava. I bleda si. Šta se događa, Megi? Od

čega bežiš? Zašto si pobegla kod mene?

Prebledela je. Osetila je da joj ponestaje daha.

— Ja ne bih nikad pobegla kod tebe ...

— Nemoj da se vređaš — povukao je naglo dim iz cigarete. —

Razgovaraj sa mnom. Biće ti lakše.

Bila je prenapregnuta. Zar njemu da se poveri?

— Ne mogu — prošaputala je.

— Nećeš — ispravio je, osmehujući se nestrpljivo i ljutito. — Ja

vidim sve i poznajem dobro svoju majku. Znam kako njen razum

funkcioniše. Ti si žrtva ovog puta, pretpostavljam. Ne znam samo da li

je to na dobrovoljnoj bazi.

— Ne shvatam šta hoćeš da kažeš.

— Shvatićeš ubrzo — obećao joj je pretećim tonom.

— Došla sam u goste kod Dženet, a ne da tebi smetam,

19

Gabrijele — pokušala je još jednom da mu objasni, mrzeći sebe zbog

nedostatka duha.

Zastao je naglo kod vrata, jer je krenuo napolje. Okrenuo se prema

njoj i zagledao joj se u lice. Neočekivano, preplavio ga je talas topline.

Voleo je da je čuje kako izgovara njegovo ime. Čudno, oduvek ga je

uznemiravala blizina te devojke. Još kao sasvim mlada podvukla mu se

pod kožu. Ni sam nije znao šta je to bilo u njoj što je izazivalo takva

osećanja u njemu. Sada je bila tako ranjiva, i to ga je uznemiravalo još

više. Nerviralo ga je što je morao da je gleda takvu, a nije znao zbog

čega je takva. Da li je to bilo pretvaranje, sinulo mu je najednom. Možda

je to bio deo plana njegove majke? Sve mu je to išlo na živce, a činjenica

da ga je Megi uznemirila ovako nakon svih proteklih godina bila je

poslednja kap.

— Nisam došla da te nerviram svojim prisustvom...

— Možda si došla zato da se nađeš u mom krevetu, Megi? s—

podigao je obrve ironično. — Želei a sd me kad si imala šesnaest

godina. Toga sam bio svestan. Da li me još uvek želiš, ljubavi?

Probledela je i zanemela. Ovako nešto nije očekivala ni u snu. Osetila

je mučninu.

— Nemoj — zatvorila je oči nemoćno. — Nemoj, molim te.

— Pogledaj me! — naredio joj je glasno koji nije trpeo pogovora,

gledajući je uporno sve dok ga Megi nije. Dogledala.

— Ti i majka nemate šanse da sprovedete ono što ste zamislili.

Odustani od toga, Megi. Ne želim da te povredim.

Okrenuo se naglo i izašao iz prostorije.

Megi nije rekla Dženet ništa o ovom neprijatnom razgovoru. Kasnije

se trudila koliko god je bilo moguće da izbegne susrete s njim, Kad bi se

sreli, Gabrijel je gledao kao da mu je mrsko njeno prisustvo. Ali, ona se

pretvarala da ne primećuje te neprijateljske poglede. Prema svojoj majci

bio ie hladan kao i uvek.

20

Megi se pitala da li je on ikad voleo nekog i da li je njega neko voleo

iskreno. Delovao je tako nepristupačno da nije mogla da poveruje da je

ikad bio blizak s nekim. Nije bio blizak čak ni s rođenom majkom. Imala

je čak utisak da nije podnosio majku.

— čini mi se da se on drži na distanci od svih ljudi koja poznaje —

rekla je Megi jednog poslepodneva dok se šetala s Dženet kroz vrt i dok

je gledala za Gabrijelom kako odlazi.

— Takav je bio oduvek — odgovorila joj je Dženet zamišljeno. —

Mislim da mi nikad nije oprostio što sam se udala tako brzo nakon

smrti njegovog oca, Najgore u svemu bilo je to što je mrzeo mog drugog

muža. Prema njemu se... ovaj ... postupalo prilično loše.

Dženet nije bilo lako da prizna ovako nešto, ali, učinila je to. Ružne

uspomene počele su da naviru.

— Znaš, Megi, očuh nikad ne može da bude kao otac, Ben je voleo

Odri i Robiti, naravno. Ali, s Gabrijelom nije mogao nikako da se složi.

Stalno su bili u sukobu. Gabrijel je bio već veliki dečak, skoro tinejdžer i

borio se za svoja prava i svoje mesto. Ben je odlučio da ga se otarasi

tako što ga je poslao u internat... — spustila je pogled utučeno. — A ja...

ja sam bila rastrzana između njih dvojice. Volela sam ih obojicu. Nisam

znala da pronađem čarobnu formulu da ih izmirim i da živimo zajedno.

Tako je bilo sve do Benove smrti. Gabrijel je u to vreme završio svoj

vojni rok u mornarici. Vratio se kući i počeo da sakuplja preostale

delove nasledstva koje je ostalo posle smrti njegovog rođenog oca. Nije

ostalo baš mnogo od velikog imanja mog prvog muža. Ben je voleo da

troši, a nije bio sposoban da zaradi. Za njegovu ljubav prodavala sam

deo po deo imanja. Gabrijel je bio ogorčen zbog toga. Još uvek je kivan i

ogorčen na mene.

— Ali, on je odbojan prema svima s kojima dođe u kontakt. Zašto je

takav?

21

— Moram da ti ispričam još nešto — nastavila je Dženet tiho. —

Godinu dana pre Benove smrti Gabrijel je našao jednu divnu, mladu

ženu koja ga je obožavala. Doveo je ovamo da je upozna s nama i ostali

su tu dve nedelje. U toku te dve nedelje Ben je bio veoma pažljiv prema

toj devojci i uspeo ¡je da je ubedi da je celokupno imanje, finansije i

novac u njegovim rukama.

Dženet zatvori oči posramljeno.

— Ben je uspeo da privuče pažnju te devojke. Znaš, on je već

umirao. Imao je rak i preostalo mu je još samo malo da živi. Gabrijel to

nije znao. Ali, Benu je godila pažnja te devojke, a to je sasvim

razumljivo. On je bio muškarac i ponašao se onako kako se svi muškarci

ponašaju. Nisam mogla da ga osudim zbog toga. No, Gabrijel je izgubio

tu devojku i krivio je Bena zbog toga. Krivio je i mene. Pokušala sam

kasnije da mu objasnim sve. Nije hteo da me sluša. Ni sada ne zna šta

¡je, u stvari, bilo. Znaš, Ben je umro od srčanog udara. Nisam rekla čak

ni devojkama da je bolovao od raka.

— Dženet, zaista mi je žao — zagrlila je Megi blago. — Nije trebalo

da te pitam ništa u vezi s tim. Znam da ti je teško da govoriš o takvim

stvarima.

— Ah, to je prošlo odavno — osmehnula se Dženet usiljeno. — Ne

treba da ta kažem da Gabrijel nikad to nije zaboravio. Nije mogao da

shvati ni zašto nisam napustila Bena. Nakon Benove smrti došao je

ovamo, ali, jaz koji postoji između nas dvoje nikad nećemo uspeti da

prevaziđemo. Imam utisak ponekad da me mrzi. Toliko sam se trudila

da mu pokažem da mi je stalo da njega, da mi je žao što je sve moralo

da bude tako, ali, bez uspeha.

— Ne može ostati tako zauvek. Ljudi se ne dure celog života —

rekla joj je Megi blago.

- Misliš - odmahnula je glavom i nasmejala se ogorčeno. — Neki

ljudi ne praštaju do kraja života, Megi. Moj sin je od takvih.

22

- Da li si mu rekla za Beki? — upitala je Megi iznenada.— Da li si mu,

uopšte, rekla zašto sam ja ovde?

— Nisam mu još rekla — priznala joj je Dženet. — Čekam pravi

trenutak.

— On ne želi da ja budem ovde — nastavila je Megi. — Možda bi

trebalo da se vratim u San Antonio.

— To ne dolazi u obzir — rekla je Dženet odlučno. — Ovo je i moja

kuća i imam pravo da pozovem koga ja želim. On to ne može da mi

zabrani.

— Dženet, dosta mi je borbe. Umorna sam…

— Pa izbegavaj ga. Sada je još uvek vezan dosta za kuću jer ga boli

ruka. Ali, kad ozdravi sasvim i kad se vrati poslu, nećemo ga viđati

danima. Tada ćemo moći da se opustimo i da uživamo potpuno

No, Dženet nije zvučala tako sigurno kao njene reči. Ta nesigurnost

došla je do izražaja narednog jutra kad je upitala Gabrijela da li ima

nekog konja koga bi mogao Megi da ga jaše.

— Oh, nema potrebe ... — započela je Megi brzo kad je videla ljutiti

izraz na Gabrijelovom licu.

— Ne, nemam nijednog konja za Megi — odgovorio ja Rabusito. —

Imam gomilu problema sada i u zakašnjenju sam, tako da nemam

vremena da razmišljam o provodu tvoje gošća.

— Nema potrebe da budeš grub, Gabrijele — opomenula ga je

Dženet uvređeno.

— Ona je tvoja gošća — ustao je naglo od stola. — Ako hoćeš da joj

bude prijatno, potrudi se sama da joj nađeš zabavu.

Okrenuo se i izašao napolje, smatrajući da je razgovor završen.

— Izvini, Megi — rekla je Dženet tiho kad je njen sin otišao.

— Nemoj da se izvinjavaš, jer nisi ti kriva za njegovo ponašanje.

Sada mi je jasnije njegovo ponašanje nego što je bilo ranije —

23

osmehnula se Megi. — Prema tome, to me ne pogađa. Htela bih sada da

se prošetam malo, ako nemaš ništa protiv.

— Naravno da nemam ništa protiv. Pazi samo da ne naiđeš na

njega — opomenula je Dženet.

Izašla je u vrt i krenula u šetnju. Uživala je u tišini, svežem vazduhu i

prostranstvu. Oduvek je volela ova prostranstva ovde. Činilo joj se da

nigde na svetu nema takve lepote.

Otišla je do pregrade iza koje su se nalazile staje i pašnjaci. Tu je bilo

samo nekoliko konja. Svi ostali konji bili su s kaubojima na ispaši i

uvežbavanju.

Megi se zagledala zainteresovano u velikog, crnog ždrebca. Bio je crn

bez ijedne bele pege. Delovao je veličanstveno.

— Da li znaš da jašeš? — trgao je glas iza leđa.

Okrenula se i suočila se s Gabrijelom. Bio je naslonjen na ogromni

hrast, posmatrao je i pušio lenjo.

— Ja... ovaj ... ne znam baš najbolje da jašem — priznala mu je.

— Zovem ga Gavran — pokazao je glavom prema ždrepcu. —

Čistokrvan je i pred njim je bila velika budućnost. Na žalost, ubio je

čoveka i bio je osuđen na smrt. Ja sam ga otkupio i jedino ga ja jašem.

Niko drugi ne sme da mu se približi. Nema opasnijeg konja na ćelom

imanju. Prema tome, nemoj da pomišljaš da ga uzjašeš.

— Nikad ne bih učinila tako nešto — rekla mu je uverljivo. —

Veoma sam obazriva. Ne srljam bez razmišljanja.

Pogledao je suženim očima.

— A zašto si onda ovde? — upitao je hladno.

— Pozvala me je tvoja majka.

— Zašto?

— Šta ti misliš?

Smeškao se, ali, ne baš prijateljski. Bacio je cigaretu i ugasio je, a onda

je krenuo prema njoj.

24

Bili su potpuno sami. Kuća je bula dosta udaljena. Megi poče da

uzmiče unazad.

— Nervozna si? — izazivao je, prilazeći joj i dalje. — Zbog čega?

Čuo sam šta ti je rekla moja mama kad ste došle ovamo. Znam zašto si

došla ovamo, Megi. Zašto sada bežiš od toga?

— Ti ne shvataš... — gledala ga je uplašeno. -.j

— To mi stalno govoriš — nasmejao se.

Sada je bio već sasvim blizu nje. Dalje nije mogla, jer se iza nje

nalazilo drvo. Stavio je svoje ruke na njena ramena, onemogućujući joj

da se pomeri.

— Šta je sada ovo? — promucala je zbunjeno.

— Ti si još jedna utešna nagrada — rugao joj se. — Moja majka

misli da je ona kriva Sto sam ja tako usamljen čovek. Ona mi stalno

dovodi neke žene ovamo. No, već me zamara to što mi serviraju žene

kao na poslužavniku. Kad se oženim, ako se ikad oženim, biraču sam

sebi. ženu. Želim nešto sveže, toplo i slatko. Hteo bih devojku sa sela, a

ne neku uspijušu iz grada koja mi se sama nudi.

Otvorila je usta da se pobuni, ali, on je stavio svoj palac na njene usne

i sprečio je da progovori. Oduvek je delovao hladno i nezainteresovano,

ali, način na koji se poigrava s njenim usnama govorio je jasno o

njegovom iskustvu. Iznenadila se što ga je tog trenutka videla kao

muškarca, i to veoma privlačnog muškarca. Bilo je čudnb da se nakon

toliko godina nađe s njim u ovakvoj situaciji da ga vidi ovako. U tom

trenutku on je prestao da bude njen neprijatelj.

— Dopada ti se ovo, Megi, zar ne? — prošaputao je. — Imaš veoma

primamljive usne. Čovek bi teško mogao da se obuzda da ih ne poljubi.

Pocrvenela je, telo joj se ukočilo, a usne se razdvojile.

— Nemoj — promrmljala je, mada je bila svesna da on ne obraća

pažnju na njene reči. Bio je snažan, a iz njega zračila je toplina i prijatan,

muški miris. Pre mnogo godina čeznula je i sanjala o tome da je on

25

dotkane i poljubi. Želela ga je, a on je to znao. No, isto tako znali su

oboje da tako nešto nije moglo da dođe u obzir. Ona je bila suviše

mlada za njega, a on je bio odbojan i hladan.

— Da li bi želela da te poljubim? —podigao je njeno lice prema

svom. — Da li te interesuje kako bi izgledalo kad bih ti dotakao usne

svojim usnama?

Osetila je da joj suze peckaju oči. Želela ga je i ovog trenutka, a to je

iznenadilo. Bila je ubeđena da nikad više neće

poželeti nijednog muškarca nakon onog što joj je Denis učinio.

— Šta ti je ponudila moja majka, Megi? — njegove usne bile su već

sasvim blizu njenih.

— Ponudila ... meni?

Prišao joj je još bliže. Osećala je njegovo snažno telo uz svoje i bila je

svesna poigravanja njegovih mišića. Spustio je glavu i potražio njene

usne.

— Dovela te je ovamo — šaputao je kraj njenih usana. — Odustala

je od toga da mi dovodi žene s perspektivnom karijerom. Sada je

odlučila da to budu žene koje sam poznavao ranije, žene koje će

probuditi stare uspomene. Ona hoće da se ja oženim s tobom.

— Da se oženiš... sa mnom? — jedva joj je uspelo da promuca.

— Nemoj da izvodiš — presekao je hladnim pogledom. — Čuo sam

vaš razgovor, ali, moram ti reći da brak ne dolazi u obzir, mala Megi.

No, ako hoćeš malo zabave, nemam ništa protiv. Verujem da bi nam

bilo lepo da podelimo malo fizičkih zadovoljstava. Ti si me oduvek

privlačila.

Njegove usne spustile su se ponovo na njene. Bio je to grub poljubac,

bez imalo nežnosti. Privukao je u čvrst zagrljaj.

Osećala je njegovu snagu i ubrzano kucanje njegovog srca. Bio je

veoma uzbuđen. Osetila je paničan strah.

— Ne! — prasnula je. — Ne .. . ovako!

26

Pokušala je da se istrgne iz. njegovog zagrljaja, ali, on je stisnuo još

snažnije, privlačeći njene bokove uz svoje.

— U čemu je stvar? — pogledao je iznenađeno. — Zar je potrebno

da ti obećam brak da bi pristala na ono što želiš?

Njegov podrugljivi glas vređao je. Suze su pretile da poteknu svakog

trenutka iz njenih očiju. Svi muškarci bili su isti, zaključila je utučeno.

Sve što su očekivali od žene bilo je malo zabave i poigravanja. Samo

seks! Tako je bilo i s Denisom. Mije prezao od toga da joj pokaže da je

jači od nje. Spro vodio je svoju volju i iživljavao se na njenom telu, ne

vodeći računa u njenom zadovoljstvu i željama. Počela je da plače.

— Zar stvari stoje tako loše? — upitao je ravnodušno.

— Ja . . . ja ne želim to — usne su joj podrhtavale dok mu je

govorila. — Ne želim nikog. Želim samo da budem satna i da me svi

ostave na miru.

Pustio je naglo. Izgleda da se prevario. Ovo joj nije prijalo. A stekao je

utisak da ga želi, pogotovu u početku.

— Čemu ovo pretvaranje? — upitao je namršteno. — Zar ti moja

majka nije rekla zašto te je pozvala ovamo?

— Slušaj — glas joj je podrhtavao. — Jedini razlog šta sam došla

ovamo bio je da nađem malo mira. Nemam nameru da budem tvoja...

žena. niti tvoja ljubavnica. Najviše bi mi odgovaralo da te nikad više ne

vidim.

— Zašto si onda ovde? — zainteresovao se.

— Zato što bežim — priznala mu je potreseno. — Pokušavam da

nađem način da sprečim svog bivšeg muža da mi uzme moju devojčicu.

Ona ga se plaši, baš kao i ja. On se oženio ponovo i sud će biti na

njegovoj strani kad bude zahtevao da mu dodele Beki. Ali, on ne želi da

dobije dete zato što je voli. Moj otac je ostavio svu svoju imovinu Beki i

Denis hoće da se dočepa toga.

— Bivši muž? — gledao je Gabrijel iznenađeno.

27

Klimnula je glavom.

— Da li si ti htela razvod ili on?

— Ja sam podnela zahtev za razvod.

— Jadan čovek.

— On je imao dovoljno žena koje su ga tešile. Imao ih je i pre i

posle razvoda — glas joj je bio tup r prazan.

— A gde ti je kćerka?

— Ona je u internatu u San Antoniu — odgovorila mu je.

— Dženet mi je kazala da ću moći da je dovedem ovamo ...

— Do đavola! — promrmljao je.

— Nemoj da se brineš — požurila je da objasni. — Ja ću otići prvim

autobusom odavde, a Beki neće doći ovamo. Obećavam ti da će biti

tako. Ako nema autobusa, otići ću auto-stopom. Više te neću gnjaviti

svojim prisustvom.

— Zar me se plašiš? — pogledao je suženim pogledom.

— Da — priznala je iskreno.

— A šta ćeš reći mojoj majci? Kako ćeš objasniti tu iznenadnu

odluku da odeš?

— Smisliću nešto.

— To će je rastužiti — rekao je nabusito. — Imam dovoljno

problema i neću da me ona optereti svojom histerijom.

— Ja ne želim

— Koliko godina ima devojčica? — prekinuo je.

— Šest godina.

— Šest godina? Pa šta to dete, do đavola, radi u internatu? Kakva si

ti majka? Kako si mogla da je odvojiš od sebe? — prasnuo je ljuti to.

Mégi oseti ponovo suze u očima.

— Moram da radim — prošaputala je. — Plašila sam se da bude

sama kod kuće nakon škole i subotom kad ja radim, jer Denis bi mogao

da dođe i da mi je uzme. Pretio mi je da će to učiniti. U internatu je

28

bezbedna. Oni mu je neće dati dokle god ne bude završeno suđenje i

dok se ne sazna presuda.

— Kakav pakao od života za to malo dete - uzdahnuo je Gabrijel. —

Kad završava školu?

— Sledećeg petka.

Posmatrao je kroz dim cigarete nekoliko trenutaka,' a onda je rekao.

— U redu. Dovedi je ovamo, ali, potrudi se da vas ne sre- ćem na

svakom koraku.

— Ja ne želim da ostanem ovde …

— Ostaćeš — odgovorio joj je kratko. — Sada se ne može nazad.

Neću da mama pati. Osim toga, ti me bar nećeš proganjati kao što su to

radile druge gošće koje je mama dovodila.

— U pravu si.

Osećala je njegov pogled na sebi. Gledala je dole, plašeći se da

podigne glavu i da se susretne s njegovim pogledom.

— Da li sam te povredio? — upitao je tonom od koga su je podišli

žmarci. — Zeleo sam da te poljubim još kad si imala šesnaest godina.

Verujem da tada ne bi bila tako šokirana kao sada. Tada si i ti to želela.

To je bila istina. On je ispunjavao sve njene snove u to vreme.

— Megi...

Podigla je glavu i susrela se s pogledom njegovih zelenih očiju.

— U redu — dodao je blago. — Više neću pokušavati da te

poljubim dok budeš ovde. Obećavam ti. A sada uradi nešto sa svojom

usnom. Prosekao sam ti je kad sam te poljubio.

Podigla je ruku i prešla prstima preko usne. Ugledala je krv na prstu.

Nije ni osetila da joj je usna prosečena. Kad se to dogodilo? Zar je

moguće da se toliko predala Gabrijelovom poljupcu da nije osetila bol

kad joj je prosekao usnu?

Izvukao je maramicu iz džepa i pružio joj je.

29

— On te je povredio, zar ne? — čula je ponovo Gabrijelov glas. —

Vređao te je kao ženu i emotivno i seksualno. Da li sam u pravu?

— Jesi — prošaputala je, sećajući se poniženja koja je doživljavala u

Denisovom zagrljaju.

— Zašto si onda rodila to dete?

— Nisam imala izbora — rekia je tiho. — No, sve je to sada samo

ružna prošlost. Htela bih da se smirim i saberem i da odgajam svoju

kćerku na miru. Nemam nameru da se udam, veruj mi. U stvari, nikad

više u životu ne želim da imam posla s bilo kojim muškarcem. Biću

srećna da ti se sklanjam s puta, ako se ti budeš sklanjao s mog puta.

-— Da li imaš dobrog advokata? — upitao je, ne obraćajući pažnju na

ono što mu je govorila.

— Mislim da je dobar.

— Proveriću to pre nego što započne suđenje.

— Ja ne želim da . . .

— Odvešću te avionom kad budeš išla po svoju kćerku — prekinuo

je. — Obavesti me samo jedan dan ranije da bih mogao da pripremim

sve.

— Nema potrebe, Gabrijele, da mi pomažeš. Ja mogu sama da

sredim svoj život...

— Divno si uspevala do sada da ga središ — podsmehnuo se.

— Tvoje mišljenje me ne interesuje.

— Šteta. Mogla bi da iskoristiš ponešto. No, pre nego što nastavimo

razgovor, hteo bih da ti kažem da povlačim svoj predlog da poslužimo

jedno drugom za zabavu. U stvari, povlačim sve što sam ti rekao otkako

si došla ovamo. Ti si čedna kao devica, Megi. Plašiš se seksa i

muškaraca . ..

Pocrvenela je, a dlanovi su joj bili vlažni od nervoze. Bilo joj je

neprijatno što je Gabrijel razgovarao tako otvoreno s njom.

— Da li si završio? — upitala ga je.

30

— Zasada — navukao je šeširna čelo i otišao.

Gledala je za njim dok je odlazio. Držala je njegovu maramicu na

usni, osećajući prijatan miris koji se uvek širio oko njega. Zašto joj

je srce kucalo brže? Pre nego što je stigla da razmisli o odgovoru na to

pitanje okrenula se naglo i krenula ljutito prema kući.

Megi je uspela da sakrije od Dženet svoj susret i razgovor s

Gabrijelom. Što se njega tiče, bio je ljubazniji prema njoj. Više nije bilo

onih neprijateljskih pogleda i primedbi. No, još uvek je bio krut i

rezervisan. Ako je osećao išta prema njoj, onda je znao dobro da sakrije

to. Možda ga je život naučio da skriva svoja osećanja. Sada, kad je znala

koliko je patnje pretrpeo od svojih najbližih, potpuno bi mogla da shvati

njegovu želju da sakrije osećanja.

Iako ga je ruka bolela još uvek, radio je vredno od jutra do mraka

tako da ga je Megi jedva viđala ponekad. U četvrtak uveče morala je da

ga dočeka. Obećao joj je da će je odvesti avionom do San Antonia da

dovede Beki. Ako ne bude hteo da je odveze, moraće da zamoli Dženet

da je odveze kolima.

Bilo je već devet sati kad je Dženet krenula u svoju sobu. Gabrijel još

nije došao. Megi je čitala knjigu u dnevnoj sobi.

— Zar nećeš u svoju sobu? — upitala je Dženet.

— Neću još. Ćekaću ga još malo. Obećao mi je da će me voziti po

Beki. Treba da vidim da li se predomislio.

— Moj sin uvek održi reč — rekla joj je Dženet. — Nisam ni znala

da si mu rekla za Beki, mada sam nešto naslutila. Vidim da više nije

onako neprijatan prema tebi.

— Rekla sam mu za Beki i on se ponudio sam da me ođve- ze

avionom po nju, mada mi nije jasno kako će uspeti da nađe vremena za

to.

31

— Oh. tako sam srećna što ti je ponudio to. Gabrijel zaista zna da

bude dobar — rekla je Dženet ushićeno. — Znaš, on voli decu. Šteta je

što se nije oženio. On bi bio divan otac.

Megi se iznenadila kad je čula to. Nikad ne bi rekla da takav grubijan

može da voli deeu. No, bila je svesna da njena procena čoveka ne mora

da bude tačna. To je dokazala svojom udajom za Denisa.

Gabrijel je došao prilično kasno. Megi ga je čekala. Iznenadio je

njegov izgled. Bio je sasvim drugačiji nego inače.

Nije očekivao da je neko u sobi, tako da je bio potpuno opušten. Na

njegovom licu nije bilo one podrugljive arogancije. Radna odeća bila mu

je prašnjava, a kosa raščupana i vlažna. Delovao je umorno. Protegao se,

a onda je pogledao prema uglu u kome je sedela Megi. Lice mu se

smrklo istog trenutka.

— Nisi mogla da spavaš? —- upitao je podrugljivo. — Očigledno,

potrebno ti je nešto što bi te smirilo i pomoglo ti da zaspiš. Na žalost, ja

sam suviše umoran da bih mogao da ti izađem u susret.

Dok ga je posmatrala, sinulo joj je iznenada da on uopšte ne misli bar

polovinu od onih neprijatnih stvari koje kaže. To je bila maska kojom je

sakrivao svoju pravu prirodu.

— Obećao si mi da ćeš me sutra voziti u San Antonio da dovedem

Beki — rekla mu je nežno. — Deluješ veoma umorno. Znam da imaš i

puno posla. Ne bih htela da te opterećujem tim putem, ali, moram da

znam da li ćeš me voziti ili da se postaram na vreme za neki drugi

prevoz.

— Da li se Beki dopada da bude u internatu? — pitao je.

— Ne znam — odgovorila mu je Megi, oklevajući. — Nikad ne

priča o tome. Ona je veoma stidljivo i povučeno dete. Osetljiva je i

unesreći je i najmanja sitnica. Možda bi. ipak, bilo najbolje da nas dve

odemo kući, umesto da dođemo ovamo.

32

— Čega se plašiš? Misliš da ću je ja unesrećiti? Iznenadite te reakcija

tvog deteta na moje ponašanje, devojko iz grada. Većina ljudi odavde

nisu baš tako pogođeni mojim ponašanjem. Oni to shvataju drugačije

od tebe.

— Ne bih rekla — nasmejala se. — Znam da te se ljudi plaše i da

izbegavaju sukobe s tobom.

— Deca su razumnija i više vide od odraslih — nasmejao se glasno.

— Trebalo bi da organizujem sve pre nego što pođemo. Krenućemo oko

devet.

— Hvala ti. Biću spremna.

Ustala je i krenula prema svojoj sobi. Kad je prošla pored Gabrijela,

on je uhvati za mišicu i zaustavi.

— Koliko sada imaš godina. Megi?

— Dvadeset pet — promucala je zbunjena zbog njegove blizine.

— A ja imam trideset osam — rekao je nakon kraćeg razmišljanja.

— Znam.

Posmatrao je uporno svojim pronicljivim pogledom. Najednom,

odmahnuo je glavom.

— Ne — rekao je nežno. — Neću biti grub s tobom. Nikad više.

Gledala ga je ne shvatajući.

—Nikad ranije nisam vređao ženu namerno — nastavio je polako. —

Znaš, kroz ovu kuću prošlo je već mnogo žena i sve su dolazile s

namerom da tu i ostanu. Tih udavača već mi je preko glave. Uplašio

sam se da si i ti jedno od njih. Nemoj da me se plašiš, Megi. Sada ću da

ti pokažem kako bi sve

to trebalo da izgleda.

— Ali, ja ne . .. — započela je nesigurno.

Nije je puštao. Primicao je svoje lice njenom.

— Reci moje ime, Megi. Volim da čujem kako ga ti izgovaraš — glas

mu je podrhtavao.

33

— Gabrijele . . .

Spustio je svoje usne na njene. Zatvorila je oči. Bio je to najnežniji

poljubac, sasvim drugačiji od onog prvog kod staje.

— Divna si — mrmljao je kraj njenih usana. — Opusti se .. .

Neko snažno, potpuno nepoznato osećanje obuzelo je celo njeno telo.

Obavila mu je ruke oko vrata, osećajući podrhtavanje njegovih mišića

pod svojim prstima. Njegove ruke milovale su nežno njenu kosu, a

njegove usne milovale su njene i budile sve žešću vatru.

— Gabrijele — prošaputala je uzbuđeno, naslanjajući se još prisnije

na njega u želji da mu bude što bliže i da oseti svaki mišić njegovog tela.

Njegovi poljupci postajali su sve žešći i strasniji, a njegove ruke

milovale su je požudnim, iskusnim pokretima. Njegova ruka pronašla je

put ispod njene bluze. Dotakao je njene obnažene grudi na kojima nije

bilo grudnjaka. Megi jeknu zaneseno. Njeno tanano podrhtavanje

izazivalo je sve jaču želju u njemu. Počeo je da joj raskopčava bluzu.

— Nemoj — mrmljala je molećivo. — Oh, ne smeš to da radiš!

Nije insistirao. Pomilovao je po licu. a onda je podigao njeno lice

prema svom. Zagledao se u njene oči zamućene od strasti.

— Da li je on ikad bio sposoban da izazove želju u tebi?-prošaputao

je nežno.

— Nije ... ovaj ... nikad ovako — promucala je, ogorčena na sebe što

ne ume da laže.

— Zašto te to zbunjuje? — milovao je po licu i dalje. — Ti si bez

ikakvog iskustva, baš kao devica. iako si provela nekoliko godina u

braku. Pravi muškarac zna šta treba da učini da ga žena poželi.

Trudila se da povrati dah i da uspostavi normalno disanje.

— Ti ... ovaj ... imao si dosta žena, zar ne?

— Da — klimnuo je glavom. — Mogao bih da imam i tebe i to bez

mnogo truda. Ali, to nije ono što ja želim.

Pustio je naglo iz zagrljaja i otišao do bifea.

34

— Hoćeš li da popiješ nešto? — upitao je.

— Da ... brendi.

— Sedi. Odmah ću ti doneti čašu brendija.

Sela je na fotelju. Srce joj je kucalo snažno, a oči su sjale neočekivanim

zadovoljstvom. Gabrijel joj je pružio čašu brendija, a uzeo je jednu i za

sebe.

-Trebalo bi da odem kući—rekla je tiho dok je ispijala žestoko piće.

— Zašto? — pogledao je iznenađeno. — Obećavam ti da te neću

zavesti. Naravno, ako to ti ne budeš želela. Megi, da li je u tvom životu

bilo drugih muškaraca sem tog tvog nespretnog muža?

— Nije — priznala mu je tiho. — Bio je samo on.

— To je onda isto kao i da te niko do sada nije dotakao —

promrmljao je. —- Šteta što smo propustili onu priliku kad si bila onako

mlada i kad si bila ovde. I tada je između nas dvoje postojala ova

magična privlačnost.

Ćutala je svesna da je zaista oduvek bilo tako.

— Idi sada i odmori se. Sutra nas čeka dug put — rekao joj je.

— Svakako — ispila je brendi do kraja i ustala.

— On te je preplašio, Megi, zar ne? — obratio joj se ponovo. — Ti

više nisi onakav kakvu sam te ja zapamtio. Iz tebe je nestala ona slatka

razuzdanost i radost koju si širila oko sebe.

— Zamarao me je svojim nakaradnim shvatanjima života. Nikako

nisam mogla da se uklopim u njegovu šemu — objasnila je tiho. — A

onda me je stizala njegova surova osveta. To je bilo u krevetu.

— Oh, đo đavola! — progunđao je gnevno.

— Ti nikad ne bi mogao da budeš tako surov — zagledala mu se u

oči. — Ti možeš da budeš grub prema ženi preko reči, ali, fizički je

nikad ne bi maltretirao, zar ne? Ni onog dana pored staje nisi me

povredio.

— Nisam? Prosekao sam ti usnu — podsetio je.

35

Podigla je ruku i dotakla njegovu donju usnu na kojoj su bile kapljice,

krvi. To je ona učinila pre nekoliko trenutaka.

— I ja sam prosekla tvoju usnu — prošaputala je.

— Ti si to učinila u trenucima strasti — gledao je nežno.

— Nisi učinila u gnevu.

— Nikad nisam mislila da u meni ima strasti — nasmejala se. —

Laku noć, Gabrijele.

— Laku noć — odgovorio joj je, gledajući zamišljeno za njom dok je

odlazila.

Zagonetka, razmišljala je zbunjeno. Zagonetka. Nikad nije poznavala

nekog, kao što je on. Njeno telo želelo ga je, čeznula za njim i njegovim

dodirom. Kako će se ponašati kad se bude srela ponovo s njim, pitala se.

Tačno u devet sati kad je Megi sišla dole, obučena u svoj sivi

komplet, Gabrijel je čekao ispred ulaznih vrata. Bio je obučen u

elegantno odelo, izuzetnog kroja. Delovao je veoma privlačno. Megi ga

je gledala netremice. Mirisao je na skupoceni sapun i isto tako

skupoceni losion posle brijanja. Megi je bila sigurna da nikad u životu

nije videla privlačnijeg muškarca.

Bila je toliko zbunjena da joj je jedva uspevalo da progovori pokoju

reč.

— Da li si nervozna? — upitao je Gabrijel.

— Nisam. Ja se ne plašim vožnje avionom — odgovorila je.

— Nisam mislio na to — nasmejao se.

— Da li nekad letiš avionom zbog ličnog zadovoljstva?

— Za lično zadovoljstvo koristim žene — rekao je.

— Veoma si neprijatan.

— Samo sam iskren — slegao je ramenima. — Nadam se da ti je

poznato šta to znači. Još nisam sreo iskrenu ženu do sada.

— Tvoja majka pričala mi je da ti . . . — zastala je zbunjeno kad je

shvatila da je počela da govori nešto što ne bi smela da kaže.

36

— Zar ti je pričala o tome? — presekao je ledenim pogledom.

— Oprosti mi. Nije trebalo da spomenem to. Dženet je mislila da će

mi njeno objašnjenje pomoći da shvatim stvari.

— Da li ti je pomoglo?

— Da pogledala ga je pravo u oči. — To objašnjava sve.

— Mrzeo sam ga — rekao je zamišljeno. — Čak i pre nego što se to

dogodilo. Prozreo sam ga mnogo pre nego što je to njoj uspelo. Uprkos

svemu, ona ga nije napustila.

— Ljubav zarobljava ljude. Tako sam čula.

— Zar nisi volela svog muža? — pogledao je naglo.

— Mislila sam da ga volim. Bic je neodoljivo šarmantan. Ja sam u to

vreme bila tiha i povučena devojka. Bila sam očarana što je tako

privlačan čovek odabrao baš mene. Znaš da sam ja bila bogata

naslednica u perspektivi. Veoma bogata.

— Da. Sećam se — rekao je ogorčeno. — U vreme kad si ti bila

tinejdžerka mi smo stajali veoma loše.

— Nisam znala. Tada sam bila tako mlada — osmehnula se. —

Denis je takođe bio u teškoj materijalnoj situaciji. Ja sam imala

osamnaest godina kad sam se udala za njega. Nisam mogla *hi da

naslutim kakav me je užas čekao u tom braku. Bio je sebičan i nastran u

krevetu, a ja mlada i neiskusna. Kad sam počela da izbegavam njegove

ljubavne izlive. optužio me je da sam frigidna. Tada je bilo još gore.

Nisam imala ništa protiv kad je počeo da se viđa sa drugim ženama

Osetila sam skoro olakšanje. Planirala sam da ga napustim. A tada

sam otkrila da sam trudna. Majka mi je bila još živa u to vreme. Ona

me je vodila kroz cer život i upravljala je svim mojim postupcima.

Plašila sam se da joj protivrečim. Govorila mi je da razvod ne dolazi u

obzir, da bi to bio skandal, da u njenoj porodici još niko nikad nije

razveo. Kad je umrla, više nisam morala da vodim računa o njenim

shvataniima. Novac je bio potrošen velikim delom. Više nismo

37

pripadali najvišem društvenom krugu, tako da ni skandal oko razvoda

ne bi bio baš velik.

— Kažeš mi da se tvoja kćerka plaši njega — podsetio je.

— Beki je veoma osetljiva — rekla je. — On je plaši. Znaš, on voli da

pije i Beki ga je viđala često pijanog. Poslednji put kad su se videli, ona

je uradila nešto što je njega razljutilo. Istukao je tako svirepo da je dete

danima imalo modrice po celom lelu. Od tada ne želi više da ga vidi.

Plaši ga se.

— A on sada hoće da je uzme?

— Da — spustila je Megi glavu utučeno.

— Posetićemo tvog advokata dok budemo u San Antoniju. Ako mi

se on ne dopadne, uzećeš mog advokata.

V

Ekskluzivna škola u koju je Beki bila smeštena bila je kao košnica.

Deca su jurcala po hodnicima i galamila veselo.

— Megi, samo kad ste stigli! — obradovala se gospođa Hejns kad je

ugledala. — Nisam znala šta da radim. On je ovde već pola sata.

Znala sam da ćete doći, jer javili ste mi se...

— Denis je ovde? —osetila je da joj ponestaje daha.—Oh, gospođo

Hejns, valjda mu niste dali Beki?

— Naravno da nisam. On je u mojoj kancelariji . . .

Gabrijel je odgurnuo blago i uputio se prema kancelariji gospođe

Hejns. Megi je gledala uplašeno za njim. Naslutila je opasnost i potrčala

za njim.

38

Plavokosi i privlačni Denis okrenuo se kad je čuo da su sevrata

otvorila. Pogledao je iznenađeno Gabrijela, a onda se osmehnuo široko

kad je ugledao Megi.

— Megi, ljubavi... — smeškao se nervozno, osećajući napetost. —

Nisam te očekivao ovako rano. Hteo sam da odvezem Beki kod tebe.

— Nema potrebe — rekao mu je Gabrijel hladno. — Ja ću odvesti

Megi i dete mojoj kući.

— Ko ste vi? — upitao ga je Denis.

— Gabrijel Kolman.

Gabrijel Kolman! Denis je ustuknuo. Čuo je dosta o tom čoveku i

znao je da ne bi bilo zgodno da se sukobi s njim. Znači, ovo je taj

teksaški rančer za koga je Megin otac hteo da uda Megi. Megi možda

nije ni znala to, ali Denis je znao. Megin otac koristio je svaku priliku da

izrazi pred njim svoje žaljenje što se njegova kćerka nije udala za tog

čoveka. Denis oseti gnev.

— Znači, tako stvari stoje — nasmejao se. — Živiš kod svog bivšeg

ljubavnika? Dženi i ja venčali smo se u nedelju. Ja sada živim u

normalnom i pristojnom braku. A ti? Ubeđen sam da se poroti u sudu

neće dopasti tvoj način života i da neće doneti odluku da dete živi kod

takve majke.

— Nećeš mi je uzeti! — vrisnula je Megi. — Ne možeš to da učiniš!

Sve što želiš to je njen novac!

— Ona je moje dete — odgovorio joj je Denis arogantno.

— Imam veće pravo na nju jer mogu da joj pružim normalne

porodične uslove. Ne verujem da će tvoj ljubavnik ostati dugo pored

tebe. Shvatiće ubrzo da si frigidna i da nećeš moći da mu pružiš

nikakvo zadovoljstvo ...

Zastao je usred rečenice kad mu je Gabrijel prišao, zgrabio ga za

krajeve sakoa i podigao ga preteći od poda. Bio je snažniji od Denisa i

39

delovao je daleko opasnije. Izbacio ga je iz kancelarije i zatvorio vrata za

njim.

Megi ga je gledala nemo.

— Ne mogu da shvatim kako si mogla da se udaš za takvog idiota

— promrmljao je Gabrijel narogušeno.

Već sledećeg trenutka vrata su se otvorila ponovo i Beki utrča

unutra. Potrčala je u zagrljaj svoje majke.

— Oh. mama — plakala je devojčica. — Kazali su mi da je tata

ovde. Neću morati da odem s njim, zar ne?

— Ne, dušo — tešila je Megi, grleći je nežno. — Nećeš morati da

odeš s njim.

Beki primeti Gabrijela u tom trenutku.

— Ko si ti? — upitala ga je zainteresovano.

— Ja sam Gabrijel Kolman — odgovorio joj je.

— Ti si tetka Dženetin sin!—ozarila se Beki.—Tetka Dženet kaže

da ti imaš ranč na kome ima puno konja, krava i kauboja! Da li je

to istina?

- Istina je — lice mu se najednom raznežilo i postalo veoma lepo. —

Hoćeš li da pođeš sa mnom na moj ranč? Tamo je zaista lepo.

Devojčica je oklevala s odgovorom. Pogledala je majku uplašeno.

— I tvoja mama će biti tamo — shvatio je Gabrijelu čemu je

stvar. — Budi sigurna da te niko ne sme ni dotaći dok budeš pored

mene.

— Onda idemo — nasmejala se Beki zadovoljno. — Idem samo da

donesem svoj kofer.

Beki je bila oduševljena rančom.

— Kako je ovde lepo i prostrano! — oduševljavala se. — Vidi.

mama. koliko ima konja . . .!

Gabrijel se smeškao zadovoljno, ne komentarišući.

— Da li ću smeti da jašem konja? — pitala je Beki molećivo.

40

— Ne, dušo — odmahnula je Megi glavom.

— Naravno da ćeš smeti — dodao je Gabrijel. — Ona je već velika

devojčica, zar nije tako, Beki? Ja sam imao samo četiri godine kad me je

otac stavio prvi put na konja. Neću dozvoliti da se povrediš. Ja ću te

naučiti da iašeš.

Megi se ugrizla za usnu. Gabrijel ie osvajač sve više i više devojčicu i

pružao joj je sve što bi poželela. Dženet je tako bila oduševljena što je

Beki s njima. Čak ie i domaćica kuće počela odmah da je mazi. Svi su

bili zadovoljni, sem Megi. Ona je bila utučena i mučio je njen poslednji

susret s Denisom Stresla se kad god bi se setila toga.

On je mislio da ioj je Gabrijel ljubavnik. Na sudu će izaći s tim

argumentom. Kako će dokazati da je to laž? Možda će baš to pomoći

Denisu da dobije Beki i da se dočepa njenog imanja.

Pogledala je Gabrijela. Iz njega je izbijala snaga. Na takvog čoveka

mogla bi uvek da se osloni. Njeni roditelji obožavali su ga.

Nakon večere Gabrijel joj se obratio.

— Trebalo bi da porazgovaramo. Sedi tamo — pokazao joj je prema

fotelji. — Mama će uspavati Beki, tako da ćemo moći da

porazgovaramo na miru.

— O čemu?

— O tvojoj devojčici — rekao joj je. — Zašto se ona toliko plaši

muškaraca? Šta joj je uradio onaj idiot?

— Već sam ti rekla kakav je on. Denis zna da bude veoma grub i ne

bira ličnost na kojoj bi iskalio svoj gnev. Beki je bila često žrtva njegovih

gnevnih iživljavanja — objasnila je. Megi ogorčeno. — No, i ti znaš da

budeš surov ponekad. Sećam se kako si istakao onog kauboja u gradu.

— On te je zagrlio — lice mu se smračilo. — Tada sam bio toliko ljut

da sam mogao da ga ubijem. Uvek sam takav kad neko ugrozi ono što

ja želim. Tada sam želeo tebe. Ali, ti si imala samo šesnaest godina.

— Nikad mi nisi pokazao da me želiš — pocrvenela je.

41

— Rekao sam ti zbog čega. Imala si samo šesnaest godina. Bila si

tako lepa. I sada si lepa, Megi. Još si privlačnija nego kad si bila dete.

Znam da si prošla kroz pakao i da rane još nisu zarasle. Te rane neće ni

zarasti same od sebe. Potrebna ti je nečija pomoć, Megi — gledao je

nežno.

— Da li mi ti nudiš lek? — trgla se naglo. — Možda malu seksualnu

terapiju ?

Podigao je obrve i gledao je nekoliko trenutaka, a onda odmahnu

glavom.

— Ne, dušo, nisam baš toliko nesebičan — rekao joj je tiho. — Meni

nije potrebna terapija. Kad budem vodio ljubav s tobom, to neće biti u

terapijske svrhe. To će biti obostrana želja.

Spustila je glavu i pocrvenela.

— Pogledaj me —- smeškao se nežno. — Kukavice stidljiva.

Pocrvenela je još više jer je shvatila da je on znao tačno šta se zbiva u

njenoj duši. Ustala je i pošla prema vratima. Gabrijel je ustao istog

trenutka, prišao joj je i uhvatio je za mišicu. Megi ga pogleda. Gledali su

se nemo nekoliko trenutaka dok ie napetost rasla.

— Ne veruješ muškarcima, zar ne? — pomilovao je po obrazu

uzdržano. — Mislim da između nas dvoje postoji velika sličnost. Ni ja

ne verujem ženama. Jednom sam sa verio i bio teško obmanut. Mislim

da sam zaboravio šta znači verovati nekom.

— Znači, oboje smo havarisani — gledala ga je nežno.

Klimnuo je glavom. Njih dvoje počeli su da se razumeju savršeno.

— Dođi ovamo i poljubi me — rekao joj je.

Podigla se na prste i pružila mu usne bez oklevanja. Bilo je to prvi

put u životu da je ona načinila takav korak prema muškarcu. S njim je

sve bilo tako prirodno. Činilo joj se da ponovo, ima šesnaest godina i da

je zaljubljena prvi put.

42

— Gabrijele — promrmljala je nežno, a on je zagrli čvršće i privuče

sebi.

Predala se srećno i strasno njegovom zagrljaju. Gabrijel je milovao

nežno i osmehivao se zadovoljno. Uživao je u njenom spontanom

predavanju. Odmakao je njeno lice od svog i zagledao joj se u oči.

— Ovako ti nikad nije bilo s tvojim bivšim mužem, zar ne? — pitao

je tiho.

— Nikad ga nisam želela—odgovorila mu je muklo.—

Pretpostavljam da je on to osećao.

— Sigurno je znao. To ne može da se sakrije. Zašto si sa udala za

njega, Megi?

— S njim je bilo zabavno — osmehnula se tužno. — Nikad mi nijedan

muškarac nije poklanjao tu vrstu pažnje pre njega. Vodio me je svuda sa

sobom i poklanjao mi divne stvari.

— Ja bih ti pružio daleko više da sam mogao. No, između nas dvoje

tada se isprečila razlika u godinama.

— Da, ti si imao skoro trideset godina — setila se. — Bio si već zreo

čovek. Bila sam opčinjena tobom.

— Znam — pomilovao je po licu. — Bila si opčinjena i uplašena.

Zbog mene si prestala da dolaziš ovamo, zar ne?

— Da — priznala mu je. — Znala sam da neću moći da sakrijem

svoja osećanja. Plašila sam se da ćeš ti shvatiti šta osećam i da ćeš me

ismejati.

— Bilo mi je žao što više nisi dolazila s mojim sestrama. Nameravao

sam da te potražim, ali. tvoji su se preselili u Ostin. Mnogo smo

propustili. Megi, šta misliš, da li ćeš moći da ostvariš normalan fizički

kontakt s muškarcem?

Osećala je kako joj se telo opušta. Poigravala se dugmadi- ma na

njegovoj košulji.

— Ne znam — odgovorila je.

43

— Hoćemo li da proverimo? — pomilovao je po kosi.

— Plašim se — usne su joj zadrhtale.

— Nema razloga da se plašiš — poljubio je ovlaš u čelo.'

— Ja sam stariji i ne gubim lako kontrolu nad sobom. Neću uraditi

ništa što ti ne budeš želela.

Podigao je u naručje i poneo je. Naslonila mu je glavu na rame. Nije

joj bilo važno kuda je nosi. Jedino što je bilo važno bilo je da bude u

njegovoj blizini i njegovom zagrljaju. Kiša je rominjala napolju.

Pogledala je oko sebe. Nalazili su se u Gabrijelovoj sobi.

Držao je u zagrljaju i ćutao. Nije je ni milovao ni ljubio. Samo je

uživao u njenoj blizini i toplini njenog tela.

— Uživam dok te držim ovako — mrmljao je. — Moram da ti

priznam da si donela vedrinu u ovo sumorno mesto, samim svojim

prisustvom. Divno je imati ženu pored sebe.

— Trebalo je da se oženiš — prošaputala je.

— Znaš, Megi, ovaj sudski proces oko Beki veoma će Dogoditi

devojčicu — rekao joj je neočekivano. — Danas sam shvatio da njen otac

neće birati sredstva da se dočepa novca. Pri tom uopšte neće voditi

računa o osećanjima svog deteta i koliko će sve to uticati na nju.

— Za njega je novac oduvek bio najvažniji — klimnula je glavom.

— Odrastao je u velikoj bedi. Navikao je da se bori sam za sebe. U

stvari, nije ga briga ni za koga. Brine samo o sebi.

— Nemoj da tražiš opravdanje za njegove postupke — rekao joj je

Gabrijel. — Ljudi stvaraju sami svoj život. Zar to nisi primetila? Važno

je kako se postaviš prema životu, kako reaguješ na stvari. Sam život ne

može da bude nesrećan, nego ga čovek unesreći.

— I to mi kaže čovek koji gazi preko svega što mu se nađe na putu

— podigla je obrve.

— Takav stav pojednostavljuje sve — osmehnuo se.

44

— Oduvek sii bio previše snažan i dominirao si gde god bi se

pojavio. Mislila sam da za tebe nema žene, da nijedna ne bi mogla da

bude toliko hrabra da stupi u brak s tobom.

— Mnoge od njih pokušale su da sprovedu svoju ideju, da se

udaju za mene. Mama se takođe trudila svojski da mi dovodi

potencijalne udavače. Na sreću, takvi pokušaji ostali su bezuspešni do

sada — smeškao se zagonetno.

— Majka je htela samo da te usreći — rekla mu je Megi nežno.—Ne

dopada joj se ideja da ostaneš sam do kraja života.

— Ni meni se ne dopada ta ideja — slegao je ramenima. — Hteo bih

da se oženim i da imam sina.

Gledao je pravo u oči i Megi oseti da joj je srce zakucalo brže.

Način na koji je to rekao i način na koji je gledao izazvao je burnu

reakciju u njoj. Podrhtavala je, a bila je svesna da i on oseća to

podrhtavanje.

— Hteo sam da razgovaram s tvojim advokatom dok smo bili u

gradu ! - dodao je nakon nekoliko trenutaka. — No, shvatio sam da je

važnije da odvedemo Beki što pre van domašaja onog manijaka. U

ponedeljak ću ići da obavim taj razgovor.