2. avgust 2018. godine

Kako uštedeti 6.800 dinara mesečno, a da se ničega

ne odreknete

Kupovina na akcijskim sniženjima može biti dobar način da porodica uštedi a da ne mora ničega da se

odrekne, jer su razlike u cenama često drastične, kao što je slučaj kod piletine ili svinjetine.

Prema računici "Blica", četvoročlana porodica koja kupuje namirnice i higijenska sredstva na sniženjima

umesto isti taj proizvod po redovnim cenama za nedelju dana može da uštedi nešto više od 1.700 dinara, ili

oko 6.800 mesečno, odnosno 57 evra. Kad se ova računica pomnoži sa 12 meseci, može se zaključiti da

porodica godišnje tako može da uštedi čak 684 evra,

odnosno jedno jeftinije porodično letovanje.

Jedan od primera da je moguće bolje proći ako se obrati

pažnja na sniženja jeste trenutni cenovnik piletine. Tako

se kilogram pilećih grudi, u zavisnosti od trgovinskog

lanca, prodaje za 240 dinara za kilogram na sniženju,

dok je u drugim kilogram istog mesa čak 400 dinara po

redovnoj ceni.

Kada je svinjsko meso u pitanju, cene u prodavnicama

neverovatno variraju. Kilogram svinjskog buta može se

tako kupiti za 420 dinara u jednoj, ali i za 550 dinara u

drugoj prodavnici.

Uštedu veću od 300 dinara nedeljno može vam doneti

kupovina mleka koje na akciji može da se kupi i za 85

dinara za litar, dok redovna cena ovog proizvoda za litar

iznosi i do 150 dinara.

Marija H. Vojnić iz okoline Subotice kaže da dva puta

nedeljno kupuje u nekoliko velikih marketa, i to

uglavnom proizvode na akcijama, jer smatra da tako može da obezbedi deci sve što im je potrebno.

- Od kada imamo i drugo dete kupujem isključivo na akcijama i uspevam da uštedim 20 do 30 odsto po

nabavci. Suprug i ja imamo prosečne plate, ali su cene visoke i zato bez štednje ne bismo uspeli da

izvučemo mesec. Kupujem i hleb koji je najjeftiniji, mleko obavezno po najnižoj ceni, ali mi to ne uspeva

uvek da pronađem, a najviše obraćam pažnju na povrće i meso jer kod te vrste robe razlike znaju da budu

drastične. U proseku na ovaj način uštedim oko 3.000 dinara, a možda i više za mesec dana - kaže Marija.

Dodaje da su uštede još i veće kada bi se u troškovnik uračunala, na primer, oprema za bebe, gde cene

takođe veoma variraju.

- Dok je sin nosio pelene, nije me mrzelo da pešačim dodatnih par kilometara ili da sednem u autobus, da

bih mu kupila jeftinije pelene jer su uštede bile po više stotina dinara na jednom pakovanju - kaže ona. Njen

suprug Zoran dodaje da štede i tako što kupuju veća pakovanja, a za primer navodi deterdžent za veš čija je

cena za dva kilograma 400 ili 500 dinara, a za devet 1.200 dinara.

Marko Dragić, pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine, kaže za "Blic" da "većina

potrošača kada vidi akcijsku cenu pomisli da je to realna cena proizvoda i sama reč akcija ga privlači da

kupi proizvod".

- Obično se stavljaju akcijske cene kada je roba pri isteku roka, kada postoje veće zalihe proizvoda, kada se

bliže praznici radi većeg prometa. Ako je sniženje veće, višečlana porodica može dosta da uštedi mesečno.

Naš savet kupcima je da na akcijskom proizvodu pogledaju da li je proizvod u roku. Da obrate pažnju da li

je zaista proizvod na akciji, ili jedna cena stoji na polici, a druga na kasi - kaže on.

Pijace i proizvođači za dodatnu uštedu

Iskusne domaćice znaju i da se isplati otići na pijacu kad prođe jutarnja gužva, jer tada većina prodavaca

spušta cenu. Porodica može dodatno da uštedi i ako pojedine proizvode kupuje direktno od proizvođača.

Najbolji primer je med, koji u marketima košta više od 700 dinara, a kod proizvođača 500.

Građani Beograda i Novog Sada raspolažu sa 162

ODSTO VIŠE NOVCA nego ostatak Srbije

Kada se zbir svih zarada u Beogradu i Novom Sadu podeli sa ukupnim brojem stanovnika u ova dva grada

dolazi se do zanimljivog podatka. Naime, taj iznos, koji u stvari predstavlja tzv. zaradu po glavi stanovnika,

veći je za čak 162 odsto u odnosu na ostatak Srbije.

Drugim rečima, zbir svih zarada ostvarenih u Srbiji, izuzev Novog Sada i Beograda, kada se podeli na broj

građana, daleko je manji nego što su primanja po glavi stanovnika u ova dva grada.

Do ovakvih brojki došao je ekonomista Miroslav

Zdravković, a na osnovu podataka Republičkog zavoda

za statistiku o platama po opštinama u 2017. godini.

Naime, zarada po stanovniku u Beogradu i Novom Sadu

prošle godine iznosila je 24.033 dinara mesečno. S druge

strane, mesečna primanja u ostatku Srbije, bez ova dva

grada, iznosila su 9.160 dinara po glavi stanovnika. Kako

ističe Zdravković, ključni razlog za to je broj zaposlenih i

broj građana.

Prosečna mesečna plata veća za oko 50 odsto

- Prosečan broj zaposlenih u Srbiji, s tim da ne računamo

individualne poljoprivrednike i zaposlene u “sivoj zoni”, je 28,2 na 100 stanovnika. U centralnoj Srbiji, bez

Beograda, iznosi 22,8 na 100 stanovnika, a u Vojvodini, kada se izuzme Novi Sad, to je 23,7 na 100

stanovnika. U Novom Sadu iznosi 39,8 na 100 stanovnika, a u Beogradu 40,8 – kaže Zdravković.

On dodaje i da je Novi Sad prethodnih godina bio ispred Beograda, ali da je zbog relativno bržeg porasta

stanovnika u odnosu na glavni grad Srbije pao po ovom pokazatelju.

Zanimljivo je i poređenje prosečne zarade u ova dva grada i u ostatku Srbije. Mesečna zarada je tako u

Beogradu i Novom Sadu veća za 48,8 odsto u odnosu na centralnu Srbiju i Vojvodinu.

Zdravković naglašava da je, prema podacima Zavoda za statistiku, u 2017. u Srbiji živelo 7.020.858

stanovnika, a da smo imali 1.977.000 zaposlenih sa prosečnom zaradom od 47.893 dinara.

- Kada se pomnože zaposleni i prosečne zarade dolazimo do prosečnog mesečnog fonda zarada od 94,7

milijardi dinara, što je 13.489 dinara po stanovniku – navodi Zdravković.

Prema njegovim rečima, primanja po stanovniku uvećavaju se za penzije, doznake, stipendije i druge

prihode.

Doznake smanjuju ovako drastične razlike

- Primanja od zarada po stanovniku možemo koristiti pre kao meru urbanizacije, nego kao pokazatelj

razvijenosti. Posebno jer se plate zarađuju u centralnim opštinama aglomeracija i većih gradova, a troše u

opštinama u kojima zaposleni žive. Tako 144.597 dinara mesečno u opštini Savski venac ne ukazuje na

primanja vlasnika firmi i menadžera lociranih na Dedinju, već na medicinski centar Srbije u ovoj opštini –

kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, Beograd i Novi Sad bitno odskaču u odnosu na ostatak Srbije.

- Prvo, ova dva grada zajedno učestvuju sa 29,1 odsto u ukupnom broju stanovnika, zatim sa 42 odsto u

broju zaposlenih i čak sa 51,2 odsto u ukupnom fondu zarada u celoj Srbiji – naglašava Zdravković, i dodaje

da prihodi od poljoprivrede, doznake i druga primanja građana delom smanjuju ovako drastične razlike, ali

nije poznato u kojoj meri.

Podaci za Beograd i Novi Sad:

Broj stanovnika 2.043.258

Broj zaposlenih 830.123

Prosečna zarada (mesečno) 59.155

Zarada po stanovniku (mesečno) 24.033

Srbija (bez Beograda i Novog Sada)

Broj stanovnika 4.977.600

Broj zaposlenih 1.147.234

Prosečna zarada (mesečno) 39.744

Zarada po stanovniku (mesečno) 9.160

KAZNE ZBOG LATINICE Ranko Bugarski:

Zakon suprotan Ustavu, ćirilica je već zaštićena

Ko se ne bude pridržavao slova novog zakona koji apsolutni primat daje ćirilici, očekuju ga paprene kazne,

čak i do milion dinara.

Izmenom i dopunom Zakona o službenoj upotrebi jezika i

pisama koju je predložilo Ministarstvo kulture i informisanja

treba uskoro da stigne na javnu raspravu, ali i pre toga uzburkao

je stručnu javnost jer mnogi smatraju da je previše restriktivan.

Latinica je definisana kao pomoćno pismo, nad kojim ćirilica

uvek mora da ima prednost.

Izmene predviđaju da je ćirilicom obavezna komunikacija u

pravnom prometu, u nazivima preduzeća njihovih središta i

delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima.

Državni i pokrajinski organi moraće da komuniciraju isključivo na ćirilici kao i obrazovne ustanove i mediji

čiji osnivač je država ili imaju državni kapital. Javna preduzeća, ustanove i preduzeća sa većinskim

državnim kapitalom, kao i profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na

nacionalnom i međunarodnom nivou, takođe će koristiti isključivo ćirilicu.

Vladimir Kopicl, pesnik, esejista i prevodilac iz Novog Sada, kaže da pošto pripada ovom kulturnom

regionu jeste pristalica upotrebe ćirilice, sa druge strane smatra da ta odluka treba da ostane slobodna volja

svakog pojedinca.

- Jaka regulativa jezika u ovom smeru mogla bi da izazove i privredne šokove, što nikom ne bi bilo korisno.

Zakon o upotrebi jezika i pisma treba poštovati, ali on ne sme da deluje previše restriktivno. Ćirilica neće

nestati, moguće samo oni koji njome pišu. Ali ovo mi liči kao da se sada mi bavimo pitanjem ko će pre da

izumre mi ili dinosaurusi - kaže Kopicl.

Ako izmene budu usvojene, biće moguće favorizovati ćirilicu. To je suprotno Ustavu Srbije koji u članu 21

izričito zabranjuje svaku diskriminaciju.

Ranko Bugarski, lingvista

Ranko Bugarski, lingvista i redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je naš suštinski

problem nedopustivo visok procenat funkcionalno nepismenih ljudi, udružen sa veoma niskim nivoom

jezičke kulture kod velikog dela stanovništva. Zbog toga je "mnogo lakše organizovati povremene kampanje

za zaštitu ćirilice nego se sistematski i ozbiljno baviti pitanjima jezičke i obrazovne politike".

Kako dodaje, prisilne mere nikada nisu donele očekivane rezultate, pogotovo ne u postupanju s jezikom, te

ni ove nemaju velike šanse da zažive.

- Koliko ovo pismo nije ugroženo dovoljno vam govore dve činjenice: Ustavom je zaštićeno kao prvo pismo

u našoj zemlji i ne možete završiti osnovnu školu ako ne znate ćirilicu - zaključuje Bugarski.

Zbog utaje poreza budžet za pet godina oštećen za

55,4 milijarde dinara

Budžet Srbije je zbog poreskih krivičnih dela, među kojima je i utaja poreza, od 2013. do 2017. godine,

oštećen za 55,4 milijardi dinara, odnosno 462,3 miliona evra, pokazuju podaci objavljeni u novoj

"Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca i proceni rizika od finansiranja terorizma", koju je usvojila

Vlada Srbije.

Tokom analiza stručnjaci su uočili da se u tom periodu od

poreskih krivičnih dela koja prethode krivičnom delu "pranje

novca" (takozvana "predikatna krivična dela), pojavljuje samo

poreska utaja, za koju je protiv 36 lica pokrenuta istraga, protiv

devet lica podignuta je optužnica, a pravosnažno su osuđena dva

lica.

Podaci Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom ukazuju da

je u postupcima vođenim za krivično delo poreska utaja

privremeno zaplenjena imovina u vrednosti od 1,8 miliona evra,

dok vrednost trajno oduzete imovine iznosi 737.855 evra.

U Nacionalnoj proceni rizika ukazano je da se značajan deo poslovanja i dalje obavlja gotovinski i to u cilju

izbegavanja poreza i zato poreski obveznici često iskazuju u svojoj poslovnoj dokumentaciji fiktivna

poslovanja preko tzv. "fantom i peračkih firmi".

- Upravo je ovakvo poslovanje, sa aspekta tipologije pranja novca, najčešće korišćeno kada su u pitanju

poreska krivična dela kao predikatna (prethodna pranju novca) - navodi se u dokumentu.

Pored utaje poreza, poreska krivična dela su neuplaćivanje poreza po odbitku, neosnovano iskazivanje

iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit i nedozvoljeni promet akciznih proizvoda. Od 2013. do 2017. za

poreska krivična dela, podneto je 7.525 krivičnih prijava i prijavljeno 8.841 krivično delo, a uočen je trend

rasta.

Otkriveno je ukupno 4.838 učinalaca, istraga je pokrenuta protiv 1.341 lica, optužnica podignuta protiv

3.481 osobe, dok je pravosnažno osuđeno njih 1.942.

Pored poreskih krivičnih dela, ona koja se svrstavaju u red visokog stepena pretnji za pranje novca su i

zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i neovlašćena proizvodnja i stavljanje

u promet opojnih droga.

Broj prijavljenih izvršilica krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i broj procesuiranih i

osuđenih lica, ima tendenciju rasta, pri čemu je ovo krivicno delo najcešće vršeno kao predikatno krivično

delo u odnosu na pranje novca, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

Protiv prevara: Agencije u 3 grupe, polisa i pola

mil. EUR

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da se nada da će novi Zakon o turizmu

Vlada usvojiti tokom avgusta.

Govoreći o novinama tog zakona, on je za Prvi program Radio Beograda rekao da će biti pooštreni uslovi za

registraciju i rad turističkih agencija, te da će biti povećan iznos polise osiguranja.

"Delimo agencije na tri grupe. Za one najveće polisa će biti 500.000 evra, za one manje 400.000, a za

najmanje 300.000", naveo je Ljajić.

On je, između ostalog, najavio da se novim Zakonom o turizmu uvode i takozvane "crne" i "bele" liste

turističkih agencija kako bi putnici, kada uplaćuju aranžmane, znali sa kim imaju posla, sa kakvim

agencijama.

"Deo odgovornosti moraju preuzeti i sami putnici, jer smo imali čitav niz situacija da bukvalno fizička lica,

posebno u školama, organizuju putovanja za učenike i ekskurzije tokom leta", dodao je Ljajić.

TELEGRAF.RS

Hleb "Sava" ostaje 46 dinara do kraja godine

Da nema uredbe koja određuje cenu hleba, vekna "Sava" mogla bi da košta i do 80 dinara.

Građani koji svakodnevno kupuju hleb "Sava" mogu da odahnu, jer

cena najprodavanije vekne u Srbiji do kraja januara naredne godine

neće smeti da pređe 46 dinara.

Vlada Srbije produžila je 1. avgusta Uredbu o obaveznoj proizvodnji i

prometu hleba od brašna T-500, čime su trgovcima ograničene marže,

a samim tim i cena vekne. Takođe, pekari su obavezni da proizvedu

bar 30 odsto ove vrste hleba svakog dana, piše Telegraf.

U Uniji pekara objašnjavaju da bi bez ove uredbe cena ove osnovne vrste hleba mogla bi da ide i do 70, 80

dinara, a to je hleb koji kupuje 80 odsto naših građana. Na sreću, maksimalna cena ove vrste hleba ostaje 46

dinara do kraja godine.

Oni koji se ogluše o ovu Uredbu i ne proizvedu dovoljne količine hleba "Sava", ili mu odrede cenu veću od

pripisane mogu da budu kažnjeni kaznom od 100.000 do dva miliona dinara, piše Telegraf.

Povišice mogu i bez rebalansa budžeta

Ukoliko povećanje rashoda na ime uvećanih plata i penzija bude manje od 47 milijardi dinara, ministar

finansija neće morati da prekraja državnu kasu

Od izjave predsednika Aleksandra Vučića da će Srbija ove godine

„imati jedan od najpozitivnijih i najboljih rebalansa do sada, kojim će

se dosta ići na povećanje životnog standarda”, pa do stava da za

isplatu povišica prekrajanje državne kase uopšte nije potrebno, prošlo

je nešto malo više od dva meseca. Da li je predsednik time

demantovao sam sebe ili se u međuvremenu promenio fiskalni okvir

jer su ostvareni rezultati na kraju jula za 65,8 milijardi dinara bolji od

plana?

A šta o tome kaže zakon? Po članu 69 Zakona o budžetskom sistemu, tekuća budžetska rezerva iznosi

najviše četiri odsto ukupnih prihoda u državnoj kasi, što je oko 47 milijardi dinara. To je fiskalni prostor u

okviru koga ministar finansija Siniša Mali do kraja ove godine ima odrešene ruke da povećava postojeće

rashodne stavke u budžetu. U slučaju da Mali u budžet želi da dopiše novu rashodnu stavku, koja zakonom

nije bila planirana, to ne može da uradi bez rebalansa. Bez obzira na to o koliko je malo para reč. Kao što je,

na primer, Dušan Vujović prošle godine morao da prekraja državnu kasu da bi zaposlenima u sektoru

bezbednosti, a to su vojska, policija i BIA, država mogla da isplati obećani bonus u iznosu od po 10.000

dinara.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

U Srbiji živi 7.500 natprosečno inteligentih ljudi

Beograd je do 5. avgusta domaćin Evropskoj konferenciji Mense, uz učešće više od 500 članova ove

organizacije iz 38 zemalja

U Beogradu će ove nedelje prosečan broj inteligentnijih ljudi biti

veći nego što je to uobičajeno, jer od sutra u našem glavnom

gradu članovi Mense iz celog sveta, njih više od pet stotina,

održavaju godišnju konferenciju.

Okupljanje natprosečno inteligentnih upriličeno je povodom tri

decenije od prvih testiranja u organizaciji Mense na prostorima

bivše Jugoslavije (uz pomoć tadašnjeg časopisa „Galaksija”) i 20

godina od kontinuiranog rada Mense Srbija.

Zato su se na okupu u našem glavnom gradu našli članovi ove organizacije iz 38 zemalja sa svih kontinenata

(osim Afrike), a tema njihove konferencije je „Darovitost, obrazovanje i razvoj”. Aleksandra Borović,

predsednica Mense Srbija, kaže da ova organizacija okuplja osobe sa količnikom inteligencije 148 i više (po

Katelovoj skali) i da takav rezultat na testovima postiže u proseku dva odsto svetske populacije.

Mensa organizuje testiranja u Beogradu i do pet puta godišnje, u Novom Sadu i Nišu po dva puta, u manjim

gradovima jedanput. Svako ko dosegne do pomenutog broja bodova može da postane član Mense. U

Beogradu od danas do 5. avgusta borave članovi ove organizacije čak sa Novog Zelanda i iz Australije, iz

Perua, Čilea i Meksika, sa Filipina...

Za učesnike konferencije pripremljeno je i nekoliko predavanja posvećenih temama u vezi sa Srbijom i

ličnostima koje potiču sa ovih prostora (o Tesli i njegovim patentima, o arhitekturi u Beogradu), ali i o

korišćenju matičnih ćelija u medicini, o globalnom zagrevanju, o savremenim komunikacionim veštinama...

Članovi Mense sami snose troškove putovanja i boravka na konferencijama. Tako je i sa beogradskim

skupom, a na pitanje koji je motiv dolaska tolikog broja najinteligentnijih ljudi na godišnju konferenciju u

Srbiju Borovićeva kaže da su „mensaši” ili, kako neki radije kažu, „mensijanci” veoma druželjubivi i uvek

spremni da saznaju nešto novo. Tokom ove nedelje moći će da odslušaju oko 60 predavanja, a posetiće i

mnoge znamenitosti i ustanove u Beogradu i neke turističke destinacije širom Srbije.

Na pitanje kako se testira inteligencija potencijalnih članova, predsednica srpske Mense kaže da na sajtu ove

organizacije (www.mensa.sr) postoje primeri takvih testova. Testovi su vizuelni, a pitanja su u stvari logički

zadaci, što znači da se ne ocenjuje znanje.

Za ovih 20 godina u Srbiji je na testovima čak 7.500 ljudi doseglo ili premašilo pomenutih 148 bodova sa

Katelove skale, a samoj organizaciji je ove godine pristupilo njih 1.100, navodi Aleksandra Borović i

objašnjava da su kod nas najmlađi članovi sa 17 godina, a u nekim zemljama to su i deca.

Najviše članova ima u SAD (50.000) i Velikoj Britaniji (25.000), dok stotinak drugih zemalja imaju ukupno

25.000 članova. Mensa je osnovana u Velikoj Britaniji 1946. godine sa idejom da bude pomalo elitistički

klub inteligentnih koji će pomoći svetu da se oporavi posle tek okončanog rata.

Prvih nekoliko godina ideja se širila na engleskom govornom području i otuda daleko najviše članova u

pomenute dve zemlje, a na pitanje iz kojih je socijalnih slojeva najviše „mensaša” naša sagovornica kaže da

je reč o ljudima veoma različitih zanimanja, pa i nivoa obrazovanja (utisak je, kaže, da je trenutno IT

stručnjaka nešto više nego drugih).

Inače, naša sagovornica, predsednica srpske Mense je po profesiji diplomirani prostorni planer, a radi na

projektima u obrazovanju, i to u beogradskoj kancelariji Saveta Evrope.

PORTAL B92.NET/TV PRVA

Samo u Srbiji: Putarina jeftinija u EUR, u

Makedoniji 50% skuplja

V.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak objasnio je da je putarina u Srbiji jeftinija za strance nego za

naše državljane zbog kursa i zaokruživanja.

Na pitanje Prve TV zbog čega samo u Srbiji stranci plaćaju prolazak auto-putevima manje nego naši

građani, Drobnjak je objasnio da se u zavisnosti od cene putarine prilikom prebacivanja u evre, vrši

zaokruživanje prema posebnim pravilima.

Kako je naveo, stranci mogu da plaćaju putarinu u evrima, pa

ako je od 0 do 4,99 dinara, zaokružuje se na 0, a ukoliko je od

5,01 do 9,99 onda se zaokružuje na 10 dinara.

“To je mala razlika, 3-4 dinara, ne može da bude 70 dinara”,

tvrdi Drobnjak.

Uz to, kako navodi, kada dinar oslabi, onda to bude više.

Svedoci smo međutim, da poslednjih pet godina dinar

konstantno blago jača, što znači da u tom periodu Putevi

Srbije nisu imali neke koristi, naprotiv, prihodi su im po tom osnovu svakako smanjeni.

A da razlika nije baš 3-4 dinara svedoci su svi koji na putu do mora prolaze kroz Makedoniju.

U toj zemlji se na nekoliko mesta plaća putarina u iznosu od 60 denara. Kako su naši državljani u tranzitu ka

Grčkoj retko ko zameni evre za denare pa za njih važi cena od 1,5 evra.

Na priznanici po plaćanju putarine u evrima, uredno ćete dobiti napismeno da ste putarinu platili 92 denara

ili 1,5 evra.

Kome je mnogo, nema drugog izbora nego da zameni evre za denare i tako uštedi čak 50 odsto.

Međutim, u Srbiji je potpuno obrnuta situacija.

Na prve dve naplatne rampe kada iz Makedonije uđete u Srbiju, platićete putarinu 210 i 80 dinara, odnosno

1,5 i 0,5 evra.

Prosta računica pokazuje da su na svakom plaćanju putarine na mestu gde ona košta 210 dinara, odnosno za

strance 1,5 evra (177 dinara), Putevi Srbije na gubitku 33 dinara. I to samo zbog zaokruživanja na niži iznos.

Da ne govorimo o tome da bi kao i u Makedoniji iznos za plaćanje u evrima mogao biti i 50 odsto veći.

U drugom slučaju gde je putarina 80 dinara, za strance 0,5 evra (59 dinara), Putevi Srbije gube 21 dinar.

Kad se sve sabere pitanje je da li bi Putevima Srbije nedostajalo svake godine baš 100 miliona evra za

održavanje puta, ukoliko bi ispravili ovu očiglednu devijaciju koja nastaje prilikom konvertovanja

dinara u evre.

Stručnjaci tvrde da bi Poljoprivredni kombinat valjalo prodavati po celinama

PKB bi u državnom vlasništvu propao

Ministarstvo privrede još nije objavilo pod kojim će uslovima oglasiti prodaju Poljoprivrednog kombinata

Beograd, ali se već zna da je to bila tema i za razgovor Vlade sa MMF-om, nakon čega je rečeno da se

tender očekuje sredinom ovog meseca.

Stručnjaci su uglavnom rezervisani u oceni da li je prodaja

najveće poljoprivredne korporacije nužna ili je samo

udovoljavanje željama međunarodnih savetnika. Većina se

slaže da država ne može dalje da razvija taj sistem ali

podsećaju i na negativna iskustva iz prethodnih privatizacija.

Ipak, profesor Više poslovne škole u Valjevu i bivši državni

sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević, kaže za

Danas da taj poslednji argument ne bi trebalo da bude važan,

jer je bilo uspešnih i neuspešnih prodaja preduzeća i podseća da sve ipak zavisi od toga kakve uslove država

uspostavi sa kupcem.

– Teško je decidno se opredeliti za ili protiv jer je model koji će država oglasiti za PKB još uvek totalna

nepoznanica. Nije jasno da li će se na tržištu naći firma u celini ili po profitnim jedinicama. Takođe, to je

jedini veliki sistem iz perioda socijalizma koji je opstao, pa iako je značajno smanjen u odnosu na svoj zlatni

period, jer su najprofitabilniji delovi, poput Imleka, na primer još ranije otuđeni, ipak ne vidim koja bi od

velikih domaćih kompanija iz agrobiznisa ušla u tu kupovinu, tim pre što je njihov koncept proizvodnje

drugačiji – kaže Milićević.

On objašnjava da u preostaloj strukturi stočarske i ratarske proizvodnje, PKB nema konkurentsku prednost u

odnosu na druge domaće sisteme i da bi sadašnji koncept rada u državnoj svojini teško opstao.

– Prošlo je vreme starog načina upravljanja, to više ne funkcioniše tim pre što u toj delatnosti nema

monopola. To nije ni struja ni rudnik, već je reč o kompaniji koja se na tržištu pod jednakim uslovima nalazi

zajedno sa drugim velikim proizvođačima, privatnim firmama koje investiraju i unapređuju svoje sisteme.

Ne opstaje ni teza da je to jedan od glavnih snabdevača Beograda, jer se promenio i koncept trgovine.

Korporacija više nema onako raznoliku paletu proizvoda kao nekada, niti je više tu Pekabeta preko koje je

plasirala svoju robu i sada je kao i drugi proizvođači, upućena na trgovinske lance – ističe Milićević.

Prema njegovim rečima, PKB i ako se privatizuje ima perspektivu ukoliko država izabere pravi model.

Naglašava da je tu moguće javno-privatno ili strateško partnerstvo, ali da je najvažnije da se kupcu ograniči

mogućnost otuđenja imovine i da se prodaja uslovi ulaganjima.

I konsultant za strane investicije, Milan Kovačević ističe da je neracionalno ponuditi PKB kao jedinstven

sistem, jer se on sastoji od više heterogenih delatnosti.

– Ne prodaje se samo poljoprivredno dobro, PKB ima i značajne površine građevinskog zemljišta, ima i

glavnu, stočarsku proizvodnju ali i veliki deo pod ratarskim kulturama. Mi smo već imali grešaka u

privatizaciji tako heterogenih sistema, kada je kupac iskoristio imovinu a ugasio delatnost. I ovde bi bilo to

moglo da se desi sa građevinskim zemljištem, dok bi za sve druge delatnosti prodaja ispala štetna – kaže

Kovačević.

Dodaje da bi bilo razumno da se PKB ponudi po celinama, posebno deo građevinskog zemljišta, posebno

farma a posebno poljoprivredno zemljište odnosno ratarska proizvodnja.

Privredni rast: Koliko je "fantastičan" rezultat

održiv?

Mogu li "fantastični rezultati", kako predsednica Vlade naziva privredni rast u prvoj polovini godine, biti

održivi na duge staze?

Prema poslednjem preseku finansijskog stanja, Srbija je u prvih šest meseci ostvarila privredni rast od 4,5

odsto - više nego što je prvobitno bilo prognozirano. Za premijerku Anu Brnabić to je "fantastičan rezultat" i

ukoliko se nastavi - kako je poručila - omogućiće ranije povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Ipak,

otvoreno je pitanje da li takvi "fantastični rezultati" mogu biti održivi na duge staze?

"Fantastična vest" je, za predsednicu Vlade, to što je Srbija u prvoj polovini 2018. godine ostvarila rast

bruto domaćeg proizvoda od 4,5 umesto 3,6 odsto koliko je ranije bilo projektovano. Uz premijerku,

rezultatom je oduševljen i ministar finansija, Siniša Mali. Kaže: to je najbolji rezultat u prvom polugodištu u

poslednjih deset godina!

I Brnabić i Mali građane uveravaju: postignuto otvara prostor za veće i brže povećanje plata i penzija.

"To nama daje veći prostor za nešto ranije povećanje plata i penzija, odnosno ukidanja zakona o

privremenom smanjenju penzija, ali i nešto veći prostor u razmišljanju o većem povećanju plata u javnom

sektoru", rekla je Brnabić.

Postignuto je pozitivno za ekonomskog analitičara, Ivana Nikolića. Objašnjava da je BDP najviše "pogurala"

građevinska industrija, ali Nikolić i upozorava: neophodno je da se takav trend nastavi.

"Građevinarstvo raste preko 20, 25 odsto u prvom tromesečju. Industrija raste preko četiri odsto - to jeste

nešto niže nego što smo očekivali, ali opet ne možemo da kažemo da nismo zadovoljni. Taj nešto brži rast je

bio prilično izvestan, pre svega vođen niskom osnovicom iz prethodne godine - lošom poljoprivredom, ali

da li sada možemo da održimo taj rast i u 2019. godini - videćemo, to je sada ključna dilema", kaže Ivan

Nikolić, sa Ekonomskog instituta.

Iako vlast tvrdi da Srbija u ovom trenutku ima veći privredni rast čak i od proseka zemalja EU, novinar

nedeljnika "Vreme", Radmilo Marković za N1 kaže da je srpski rast daleko ispod evropskog i proseka u

regionu.

"To nije ništa spektakularno. Recimo, u prvom kvartalu - Mađarska, Rumunija, Estonija, Poljska, Češka -

svi su imali preko četiri odsto rasta, prošle godina je Rumunija imala 7 odsto za celu godinu, to je za nas

nezamislivo. Eto, desilo se da će biti takva godina, pa će rast biti četiri, a prošle godine je - recimo - bilo

ispod 2 odsto. Ako se želi sustizanje drugih zemalja u okruženju i Evropi, potreban je konstantan rast od 5 i

više odsto!", kaže on.

Jer, upravo od rasta BDP-a, prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, zavisiće koliko će

tačno plate i penzije građanima u Srbiji biti povećane. Kada do toga dođe...

SUDNICE RADE: Uprkos štrajku advokata stanje

redovno

Paralize pravosuđa tokom obustave rada advokata zbog ubistva kolege Dragoslava Miše Ognjanovića -

nema

PARALIZE pravosuđa tokom obustave rada advokata

zbog ubistva kolege Dragoslava Miše Ognjanovića -

nema, potvrđeno je za "Novosti" u Prvom i Trećem

osnovnom sudu u Beogradu. Ranije zakazana suđenja se

mahom odlažu, ali, kako nam je rečeno, njih je tokom

avgusta i inače manje zbog godišnjih odmora, na kojima

su i sudije i branioci, a i same stranke.

Advokati ne prisustvuju do kraja ove nedelje ročištima za glavnu raspravu i glavnim pretresima, ne

pristupaju pred tužilaštvima, ni kod saslušanja u policiji, u pretkrivičnom postupku. Prema rečima

predsednika Advokatske komore Beograda Jugoslava Tintora, izuzetak su, kako je i bilo najavljeno, situacije

u kojima je njihovo prisustvo neophodno. Recimo, u slučaju prijema rešenja o zadržavanju i saslušanja

povodom određivanja pritvora, prilikom zaštite maloletnika u slučajevima porodičnog nasilja, kao i kada se

ne smeju propustiti određeni rokovi (npr. za žalbu).

- Ne možemo biti u protestu do okončanja ovog slučaja, ali smo želeli da se uverimo da će svi kapaciteti biti

iskorišćeni da se on reši. Za ovih pet dana neće biti značajnijeg zastoja u sudovima uprkos štrajku, niti ćemo

nekom naneti veću štetu - kaže Tintor.

NAPAD NA PRAVOSUĐE

Kako smo obavešteni, uključeni su i BIA, i VBA, i MUP, a dobili smo uveravanja iz policije, Tužilaštva i

Ministarstva pravde da će svako ubistvo advokata, baš kao i ubistvo sudije, biti tretirano kao napad na

pravosuđe - kaže Tintor.

Država opet nudi Trem, cena 600.000 EUR

Ministarstvo privrede Srbije oglasilo je prodaju 37,9 odsto kapitala beogradskog ugostiteljskog preduzeća

Trem po početnoj ceni od oko 600.000 evra.

Zainteresovani kupci prijave mogu da podnesu do 27. avgusta, uz uplatu depozita od oko 60.000 evra.

Otvaranje ponuda zakazano je za 29. avgust.

Na prodaju je ponuđen kapital Trema koji je u vlasništvu Registra akcija i udela posle raskida privatizacija, a

vlasnici preostalog kapitala (62 odsto) su mali akcionari.

Do sada je bilo nekoliko neuspešnih prodaja kapitala tog preduzeća.