kanonsko pravo 2

7/18/2019 Kanonsko Pravo 2

http://slidepdf.com/reader/full/kanonsko-pravo-2 1/129

КАНОНИ И КАНОНСКА СВЕСТ – Н. Афанасјев (Студије и чланци)

У временима која протичу без потреса, уобичајена канонска свест израста из сами форми

црквено! "ивота, односно, канонски је све #то је адекватно тим формама, док се уда$ава%е

од ти форми третира као о!лу#ава%е о саме каноне.

Свака промена у црквеном "ивоту затева канонску оцену, али уобичајена канонска свест је

беспомо&на у таквој ситуацији, јер се она сама налази на удару, зато #то !уби свој чврсти

теме$ у пре'а#%им формама. олази до ситуације уместо да је канонско оно #то од!овара

вековним формама црквено! "ивота, појав$ује се нова формулација која ка"е да је канонско

оно #то се подудара са канонима.

*спостав$а се да канони као критеријум, не мо!у увек да буду крај%а инстанца. * они сами

требају ијераријски ви#и критеријум. У овој неодре'ености канонске свести, налази се

један од узрока мно!и поте#ко&а савремено! црквено! "ивота. +реба поставити правилне

основе канонске свести и правилан однос према канонима који произилазе из те свести.остав$а се пита%е на ком теме$у треба да почива канонска свест-

*сторија ркве нам показује да су форме црквено! "ивота промен$иве (/. 0. 1. век,

византијски период, поствизантијски период, модерно доба). 2во нам указује да је канонски

поредак само спо$а#%и израз до!матско! уче%а о ркви ( то је оно непромен$иво јез!ро).

3анонско устројство ркве, мо"е бити разнолико, али само дотле, док не задире у

непромен$иву су#тину ркве. Су#тина ркве у разним епоама налази различите изразе

који најпотпуније реализују ркву у конкретној историјској ситуацији. +ако, до!матско уче%е

о ркви налази свој одраз и реализацију у "ивоту ркве, управо кроз канонско устројство.

Али ниједна рквена форма не изра"ава до!матско уче%е у потпуности. 4бо! то!а и не

мо"емо !оворити о некаквој апсолутизацији конкретне историјске ситуације. +о би било

уздиза%е релативни емпиријски форми на ниво апсолутне истине. Али ни историјске форме

нису сасвим случајне, оне су најдуб$е спојене са до!матским уче%ем. +о значи, да је свака

промена ле!итимна, ако кроз ту промену, црквена форма "ивота, у ве&ој мери не!о стара

форма, изра"ава вечну до!матску истину о ркви. +о је спој конзервативизма са најве&ом

слободом и смело#&у, који је карактеристичан за православ$е.

3анонска свест, не мо"е да има своју основу у историјским формама, збо! %иове

релативности и промен$ивости.

Ако основе за правилну канонску свест не треба да тра"имо у историјским формама, да ли

и мо"емо прона&и у самим канонима5 да ли се мо"е сматрати канонским оно #то од!овара

канонима-

равославна рква није имала, а нема ни данас један оп#ти кодекс црквено! права. Свака

локална рква има свој канонски зборник који носи локални карактер. У основи сви ти

зборника, налазе се зборници црквено! права јо# из 6изантије. рквена структура је прерасла

/



те кодексе, тако да за неке каноне са си!урно#&у мо"емо да ка"емо да нису данас

примен$иви. анас, ми немамо увек мо!у&ности да одредимо који су канони валидни а који

нису. * сам поку#ај састав$а%а 2п#те! зборника правила за све православне ркве,

известан 789:;< =;9=< 7>?8?=7= православне ркве (сличан римокатоличком), суочио би се с

те#ко&ама које би се те#ко мо!ле превладати. На који би се начин таквом зборнику мо!ао

прибавити статус обавезују&е!, с обзиром на саму еклисиоло#ку структуру православне

ркве-

2дсуство целовито! унутра#%е! и спо$а#%е! јединства, ме'утим, није

најкарактеристичније обеле"је канонско! законодавства. +о обеле"је представ$а %е!ова

непотпуност. У %ему нема они норми, које би, по анало!ији са правним законодавством,

било мо!у&е назвати @основнимA. У најкомплетнијим канонским зборницима источне и

западне ркве, нема канона који устројавају оп#те и основне принципе црквено! устројства

(основна ор!анизација ри#&анске заједнице на челу са епископом није дата). Ако би било

који историчар по"елео да само на основу канонски норми опи#е црквено устројство,си!урно би направио низ крупни !ре#ака. *сту такву !ре#ку праве и они који поку#авају да

канонску свест базирају иск$учиво на канонима.

3анонско законодавство, никада није имало задатак да понуди основне норме и принципе

црквено! устројства. 2ни су дати једном и за сва времена у до!матском уче%у о ркви.

3анонско стварала#тво има задатак да до!матском уче%у о ркви на'е најисправнију и

најпотпунију реализацију у датој историјској ситуацији и да #тити црквени "ивот од

девијација. Садр"ај до!матско! уче%а о ркви детермини#е садр"ај канонско!

законодавства. На тај начин, канонско право поприма обеле"ја која !а чине правом сасвим

дру!ачије врсте. +ада је канонско право покретачка сна!а црквене историје, која најпотпунијеактуализује до!матско уче%е у канонским формама.

анас се постав$а пита%е да ли су канони промен$иви. +рулски сабор (BC/.) је скицирао

ре#е%е ово! пита%а у правцу непромен$ивости канона. ракса у 6изантији је често била

дру!ачија, а са падом 6изантије, одлука +рулско! сабора је наи#ла на #ироко одобрава%е.

Dо# увек је ра#ирено убе'е%е да се канони изједначавају са до!матима. +акво убе'е%е о

непромен$ивости канона, равно је призна%у да су читаве !енерације одлучене од ркве (E. и

C. апостолско правило да се одлуче од ркве сви лаици и клирици, који @не остају до краја на

молитви и св. риче#&уA). С таквим зак$учком, те#ко да би се сло"иле и саме присталице

такво! !леди#та. Fре#ка је, #то се не свата да апсолутни карактер до!мата, није услов$ентиме #то су они донети на саборима и прива&ени од стране ркве, не!о тиме #то они

представ$ају израз апсолутне истине

о!мати изра"авају оно #то је вечно, док се канони тичу привремени форми црквено!

"ивота, и мо!у до"ив$авати измене и модификације. Све норме које произилазе из јасно

изра"ене бо"анске во$е, садр"ане у Св. исму и Св. реда%у, поседују непромен$ив и

апсолутан карактер. У пракси, најви#е спорова се појав$ује у разликова%у изме'у G;<

0



H=I=?;J и G;< K;J>?;J. Ниједна од Lристови заповести не носи карактер позитивни норми.

* норме, које се налазе у апостолским посланицама (нпр. ап. авле 3оринтској заједници) су

биле обавезују&е само неколико деценија. Dедино полазе&и од исправне канонске свести, мо"е

се одредити правилан однос према канонима.

Lристос није установио никакво канонско устројство своје ркве. У самој ркви, одапостолско! доба, налази се иманентна сна!а која конституи#е право. раво @везива%а и

разре#ава%аA (:8MN<M>< 7O>I=;J – власт к$учева) ук$учује и право доно#е%а канонски

норми. 4бо! то!а, не мо"е ни бити !овора о подели канона на одредбе које се заснивају на G;<

H=I=?;J и G;< K;J>?;J.

3анонско стварала#тво ркве је ви#евековно искуство ркве у %еној те"%и за

реализацијом уче%а о ркви у различитим историјским епоама. рква је ду"на да ме%а

црквене одредбе, али само у случајевима када оне престану да буду канони. У историји се

де#авало и де#ава се да канонска истина буде на страни они који нару#авају ове или оне

каноне, а не на страни они који и испу%авају. *стинитост ово! парадокса потвр'ујеискуство.

Назначе%е канона је у томе да црквени "ивот #то бли"е реализује до!матско уче%е (тада

су канони – канони). У непрестаном протоку времена, канонска свест остаје увек једна. 3роз

то јединство, различите форме црквено! "ивота не представ$ају одвојене моменте у историји,

ве& се повезују у један јединствени процес.

0. ТРАЈНО И ПРОЛАЗНО У ЦРКВЕНИМ КАНОНИМА – Н. Афанасјев (Студије и чланци)

У свету, који је у константним променама, постоји рква као једина која је непромен$ива. У

чему се о!леда та постојаност и неизмен$ивост ркве- +о отвара и пита%е какав треба да

буде однос ркве према савременом "ивоту и %е!овим проблемима.

рква нема уло!у само да сачува своју светост, ве& има задатак да афирми#е свет. 4ато у

ркви, упоредо са оним #то остаје увек непромен$иво, треба да буде и оно #то се ме%а –

упоредо са вечним и оно #то је пролазно. 2но #то је непромен$иво, јесу до!матске одредбе,

које се тичу унутра#%и истина вере, и оне су непромен$иве и оп#теобавезују&е, временски

нео!раничене и апсолутне.

2сим до!мата имамо и канонске одредбе, које ре!ули#у спо$а#%и поредак у ркви и %еноспо$а#%е устројство. остав$а се пита%е да ли канонске одредбе припадају иск$учиво

сфери спо$а#%е!, пролазно!, или су као и до!мати, везане за област вечно! или барем у вези

са оним #то је вечно и апсолутно у ркви.

ротестантизам је канонске одредбе сватио као продукт G;< K;J>?;J5>, па су према томе

промен$иве (појединачно и у целини). Pимокатолици разликују G;< H=I=?;J (непромен$иво)

1



од G;< K;J>?;J (промен$иво). На тај начин, и протестанти и католици, сваки на свој начин,

прокламују постоја%е двеју сфера у ркви, без узајамно! односа.

У православној ркви, постоје неки по!леди под утицајем римокатоличко! уче%а, које дели

канонске одредбе на оне које су засноване на G;< K;J>?;J и G;< H=I=?;J. остоја%е G;<

K;J>?;J је непознато древној ркви и ркви васе$енски сабора. +рулски сабор (0.правило) @Нека не буде никоме дозво$ено да напред наведена правила ме%е или заме%ује,

или осим изло"ени правила прима дру!аA. QRR 6. С. (/. правило) ретодно наводе&и

др"а%е одредаба апостола и #ест васе$енски сабора и свети отаца, 2ци сабора додају @Dер

су сви они од једно! исто! уа били просве&ени, и #то је корисно узаконили суA, по#то

@Ако нам пророчански !лас заповеда да до века чувамо сведочанства Sо"ија, и да "ивимо по

%има, јасно је да она остају непомична и постојанаA. остоја%е G;< K;J>?;J> није познато ни

византијским тумачима /0 века. Sез обзира на то, како раније тако и касније, најви#а црквена

власт, односно сами сабори, ме%али су одредбе претодни сабора. +ако +рулски сабор (/0.

правило), ме%а апостолско правило, у коме се дозво$ава брачни "ивот епископата. 2вопотвр'ује да су у ркви све канонске одредбе бо!онадануте.

Lри#&анска мисао, остају&и у !раницама ри#&анства, познаје два дијаметрално супротна

станови#та монофизитство и несторијанство.

равославна рква своју канонску свест оцртава алкидонским до!матом. Lалкидонски

до!мат има и непосредан значај у уче%у ркве. Tваристијско сабра%е јесте сабра%е

изабрано! народа Sо"ије! са LристомU јесте црквено сабра%е, односно пуно&а ркве.

Tваристијско сабра%е реално овапло&ује ркву, а то овапло&е%е има емпиријску реалност и

емпиријски аспект. рква истовремено припада дуовној и емпиријској реалности – она је

двоприродна (бо!очовечански ор!анизам). Невид$иво, дуовно би&е ркве, постаје вид$иво

кроз %ену емпиријску природу. 4бо! то!а је де$е%е ркве на вид$иву и невид$иву

(протестантизам) по!ре#но, јер раздваја су#тину ркве од %ене емпиријске природе

(црквено несторијанство). рква је једна, као #то је један и Lристос. ребивају&и у

емпиријској реалности, рква се облачи у историјско руо.

2р!анска структура ркве као +ела Lристово!, претпостав$а одре'ени поредак, који

произилази из саме су#тине ркве. +о значи, да се црквена структура не појав$ује у

контексту историјско! процеса, као последица продира%а права у ркву. рква од само!

почетка ступа у историју као заједница која има одре'ену форму своје ор!анизације. Vорме

историјско! постоја%а ркве су веома разнолике, ипак у %има налазимо једно константно

јез!ро, а то је до!матско уче%е о ркви – саму ркву. *сторијске форме црквено! "ивота

услов$ене су самом су#тином ркве. о!матско уче%е у ркви, никада се у историји не

овапло&ује потпуно, ве& само релативно. 3ада се измени до!матски садр"ај уче%а о ркви, то

повлачи за собом и деформацију у формама историјско! постоја%а рква (јеретичке

заједнице, нпр. !ностици – најве&а одступа%а од црквени форми). Pазлике које данас постоје

изме'у римокатолика, протестаната и православни, се у великој мери обја#%авају разликом

W



у по!леду до!матско! уче%а о ркви. 4бо! то!а је иск$учена мо!у&ност постоја%а некакве

идеалне канонске форме. +о би значило непотребну апсолутизацију релативно!, односно

историјско! руа ркве.

рква дели историјски "ивот са својом епоом. Своје форме, рква не ме%а произво$но,

ве& из своје дубине ме%а форме историјско! постоја%а, како би најпотпуније изразиласу#тину ркве и %ено до!матско уче%е. 4ато се ниједна форма не апсолутизује. +о би

значило да се рква одваја од оп#те! историјско! "ивота. 4аборав$а%е емпиријске природе

ркве је дру!а крајност у уче%у ркве – црквени монофизитизам.

Адекватност историјски форми црквено! "ивота су#тини ркве, остварује се кроз

канонске одредбе. ита%е, да ли те норме имају правни карактер, као и пита%е да ли је у

ркви допустиво постоја%е црквено! права, до данас није ре#ено, као #то није до краја

ре#ен ни проблем су#тине права. Xта је то чиме се канони разликују од обични правни

норми- равне норме ре!ули#у устројство дру#твени ор!анизама, који у потпуности

припадају емпиријском постоја%у. рква је, ме'утим, бо!очовечански ор!анизам, и у томе је%ена су#тинска разлика од остали дру#твени ор!анизама. У ркви, до!мати установ$ују

основни поредак "ивота, а канони само ре!ули#у канонско устројство ркве. 4бо! то!а, ме'у

канонским одредбама, нема такви, које би се у складу са правним законодавством мо!ле

назвати @основнимA. 3анони, облаче до!матско уче%е у руо норми, који црквени "ивот

треба да се др"и да би од!оварао до!матском уче%у. 3анони, представ$ају канонску

интерпретацију до!мата у одре'еном историјском тренутку, али не у апсолутној форми, ве& у

складу са историјским постоја%ем ркве. 4ато треба одбацити поделу на каноне који су

засновани на бо"анском и $удском праву. 2но #то је у канонским одредбама уобичајено

приписивано бо"анском праву, не односи се на саме каноне, ве& на до!матске одредбе. Yакако да се дефини#е право, до!мати ни у ком случају не спадају у област права. Lристос није

оставио никакве канонске одредбе које би одре'ивале устројство ркве у %еном историјском

постоја%у. 2во не значи да су сви канони засновани иск$учиво на $удском праву. у"ни смо

да приватимо да ме'у канонским одредбама постоје и такве, које се заиста односе на $удско

право. Али не мо"емо да допустимо да се све канонске одредбе, које је приватила цела

рква, про!ласе за безбла!одатне и нецрквене. Ако у ркви постоји само $удско право, тада

2на припада иск$учиво сфери емпиријске реалности.

ротестантско уче%е, према коме су канонске одредбе засноване на $удском праву, јесте

ло!ични продукт %иово! до!матско! уче%а о ркви (вид$ива и невид$ива рква). рквенонесторијанство у канонској области, одра"ава се у тврд%и да у ркви иск$учиво постоји G;<

K;J>?;J. 4а православну ркву, ово станови#те је у потпуној супротности са %еним уче%ем

о ркви. @Sи у!одно Светом уу и намаA – подједнако се мо"е применити како на до!матске,

тако и на канонске одредбе. рквене одредбе су @бо"анска правилаA (QRR 6. С. – /. правило).

Насупрот црквеном несторијанству и монофизитству, православна рква прокламује

алкидонску двоприродност ркве, изра"ену у бо!очовечанском праву.

Z



3анонске одредбе су бо!онадануте, али то не значи да се канони и до!мати ме'усобно

подударају. о!мати се не односе на пролазно постоја%е, док су канони пролазни. 3анони

нису пролазни у односу на %иову природу, ве& у том смислу #то се приме%ују на оно #то је

пролазно – на историјске форме постоја%а ркве. У пролазном, они изра"авају вечно.

6анвременско – пролазни карактер канона, разре#ава пита%е %иове промен$ивости инепромен$ивости . 3анони се ме%ају, јер под дру!ачијим историјским околностима, црквени

"ивот трпи измене. 3ада би историјске околности увек биле исте, тада се ни канони не би

ме%али. о!матско уче%е које се налази у основи канона је непромен$иво, ме%а се само

примена то! уче%а у историјском "ивоту ркве. 3анони су ефикасни само уколико су

примен$иви. Ако не постоји мо!у&ност %иове примене, постају неделотворни, и зато се

заме%ују дру!има. [итаве одредбе сабора и св. 2таца се уоп#те не мо!у применити на на#

црквени "ивот (пријем пали у ркву, покајна дисциплина и др.).

Ако се ти канони приме%ују – то није у оном смислу у ком су донети. У претодно правило

се постепено улива нови смисао, који потискује у заборав стари смисао. Ако је нова одредбабила заиста црквена, онда је до!матско уче%е које се налази у основи и нове и старе одредбе

остајало непроме%ено. Старо правило је настав$ало да изра"ава истину, али сада ве& за

период који је пр8#ао (нпр. /0. правило +рулско! сабора – одлука да се уведе безбрачни

"ивот епископата @не укидају&и и не извр&у&и апостолско правилоA). Апостолско правило је

било канонска одредба, али за своју епоу.

Ако ор!ани црквене власти, нарочито у периоду ста!нира%а стваралачке активности,

недово$но следе црквену реалност, онда сам црквени "ивот компензује тај недостатак – тада

се појав$ује црквени обичај који постепено сам постаје канонска норма. @Неписани црквени

обичај треба да буде по#тован као законA (Номоканон у /W наслова). 2вај обичај допу%ава

недостатак канонско! стварала#тва на позитиван и на не!ативан начин. (C. апостолско

правило и 0. правило Антиоијско! сабора – о остаја%у на св. риче#&уU C. правило +рулско!

сабора – крчма).

*стински смисао црквени одредби се заборав$а и деформи#е, а %иово место заузима

обичај, који се не базира ни на каквим црквеним правилима. Ствара се ла"но преда%е, које

цепа бо!очовечанску природу ркве, по#то уда$ава црквени "ивот од до!матски основа.

Dедино обнав$а%ем стваралачке делатности мо"е да се превлада инерција ла"но! преда%а.

равославно уче%е признаје промен$ивост канонски одредби. *справније је ре&и да

рква затева креативан однос према савременом "ивоту. 4ато уче%е о непромен$ивости

канона, са којим се и данас суочавамо, означава одрица%е од стваралачко! односа према

савремености. асивно привата%е савремености је просто прила!о'ава%е %ој, а то увек

доноси #тету црквеном "ивоту. Уче%е о непромен$ивости канона збо! сво! формализма не

представ$а израз бо!очовечанске, не!о човечанске во$е.

B



овратак првим вековима ри#&анства у црквеном "ивоту јесте не!ира%е историје. 4адатак

ркве се не налази у про#лим вековима, ве& у сада#%ости и буду&ности. Смисао преда%а се

не састоји у меаничком понав$а%у оно!а #то је било, ве& у начелу континуитета "ивота и

стварала#тва. у канона је у преда%у а не у слову, и зато у канонским зборницима увек

недостаје @рви канонA – !лавни и основни. 2н недостаје, зато #то је садр"ан у преда%у и у

%ему је смисао канонско! преда%а. анас, ви#е не!о икад је потребан креативан однос ркве

према савремености. Не мо"е се "ивети само постоје&им канонским правом, које је заправо

канонско право 6изантијске ркве, допу%ено одредбама помесни цркава.

Нове форме историјско! "ивота затевају креативну делатност. 2пада%е креативности

деформи#е црквени "ивот. Pазвија се црквени институционализам. ово$но је да се

присетимо на систем принуде које је канонско право позајмило из световно! (присилно

сме#та%е у манастире, затвори за све#тенике на епископским дворовима\).

Свака креативност, скопчана је с мо!у&но#&у да се по!ре#и. Али, одрица%ем од

креативности, немо!у&е је за#титити се од заблуда, јер је само одрица%е јо# ве&а заблуда инару#ава%е бо!очовечанске во$е, по#то оно ви#е од све!а, отвара мо!у&ност за делова%е у

ркви G;< K;J>?;J5а.

ролазно, као израз вечно! – промен$иво као израз непромен$иво! – такав је однос

пролазно! и вечно! у канонском праву. Неизмен$ивост ркве јесте неизмен$ивост %ено!

"ивота. Не само #то рква кроз своје историјске форме постоја%а пребива у историји, не!о и

историја пребива у самој ркви. У %ој и кроз %у, историја задобија свој смисао. рква је

усмерена ка оном #то је напред и сва је у и#чекива%у ру!о! оласка.

1. ИЗВОРИ, САДРЖАЈ И ДУХ КАНОНСКОГ ПРАВА (Св. исмо и Св. реда%е,

обичајно право и литур!ијско преда%е, природно право) – 6. Vидас (3анонско право)

+ајна бо"анске икономије јесте конститутивни извор канонско! права. равилан канонски

приступ је немо!у& ако се занемари православна ристоло!ија, еклисиоло!ија и

антрополо!ија. Lристос у својој $удској природи рекапитулира целокупно човечанство. 4бо!

то!а, црквена заједница делова%ем Св. уа чини +ело Lристово, и целокупна ри#&анска

дуовност изра"ена искуством ркве, одре'ује !ранице црквено! тела и извор %ено! "ивота.

+у се налази @теме$ни канонA канонско! преда%а ркве. *скуство ркве, није један од

извора, ве& једини извор ри#&анско! "ивота и дуовности.

]ивот ркве (+ела Lристово!) је иск$учиво онај "ивот који му даје Lристос.

У "ивоту +ела Lристово!, учествују сви чланови црквено! тела, и клирици и лаици, о чему

нам сведочи Св. исмо (нарочито код ап. авла). ^ичност и дело Lристово обликују дуовни

"ивот ри#&ана, односно ркве. Уче%е ркве, изра"ава се у историји спасе%а,

_



континуитетом апостолско! преда%а у "ивоту црквено! тела. +у се налази основа и

до!матско! бо!ослов$а и канонско! преда%а.

3анони чине основни извор канонско! права, јер истовремено пру"ају најбо$е сведоче%е о

црквеним пита%има која су се појав$ивала у различитим епоама, као и о начину на који се

рква с %има суочавала. роце%ива%е канона, затева разликова%е, с једне стране,историјски услова и историјске !ра'е коју канони садр"е, и с дру!е стране, свест ркве

изра"ену у тим канонима у суочава%у с пита%има која се постав$ају збо! неразумева%а

садр"аја 2ткриве%а у Lристу. +у разлику је те#ко направити, јер се рква изра"ава у

канонима у историјској и морфоло#кој зависности од одре'ено! проблема с којим се рква

суочава и од услова свако! времена.

2бјективно истра"ива%е канона затева теме$не еклисиоло#ке претпоставке, без који би

било немо!у&е исправно тумачити каноне. 3анонско преда%е ркве чини пастирску

перспективу целокупно! садр"аја истине вере, зато #то канонско преда%е има ркву која

поседује пуно&у откриве%а Sо"ије!.

Свако канонско формулиса%е треба да се теме$и на ристоцентричној основи под во'ством

Св. уа. Dасно је да канони морају да буду у са!ласности са Св. исмом и Св. реда%ем, који

тако'е чине теме$не изворе канонско! преда%а. 3анонско преда%е је ор!ански део Св.

реда%а.

А) Св. исмо У Св. исму је ва"но разликовати Стари и Нови 4авет. 2бе&а%е у Старом

4авету је испу%ено у Новом и чврсто су повезани овапло&е%ем ^о!оса Sо"ије!. +ако се Стари

4авет тумачио на ристоцентричан начин и у Новом 4авету и у Св. реда%у.

4акон Старо! 4авета се одувек посматрао као @васпитач за LристаA. 4бо! то!а рква користиС. 4. и у поуци и у литур!ијском "ивоту верни. оуке С. 4. рква није посматрала ни као

потпуно стране, нити као обавезне у свој %иовој #ирини, и садр"ају за нову реалност у

Lристу (E_. канон св. 6асилија 6елико!). Lристос се оваплотио да испуни а не да укине закон

С. 4. рква је увек тумачила заповести С. 4. у складу са ставом Lриста и апостола према

%има, или у односу на %иову корисност за остварива%е пастирско! ци$а ркве (/`

заповести, брачне смет%е, смет%е све#тенству\)

Н. 4. пак, је најва"нији и конститутивни извор целокупно! канонско! преда%а. Новозаветни

списи слу"е као непосредан или посредан теме$ садр"аја ве&ине канона (ристоцентрична

онтоло!ија ркве, извор и карактер власти апостола и %иови наследника, саборскафункција црквено! тела\)

Н. 4. је како за канонско, тако и за Св. реда%е с једне стране непресу#ни извор

2ткриве%а, а са дру!е стране, апсолутни критеријум аутентично! континуитета за

прила!о'ава%е садр"аја 2ткриве%а "ивоту ркве.

E



S) 2бичајно право и литур!ијско преда%е 3анонска правила изра"авају начин на који

рква свата добро функциониса%е изме'у своји чланова у литур!ијском, светотајинском и

пастирском "ивоту црквено! тела. Tваристија је основа за светотајинско искуство и

пастирску мисију, односно исоди#те целокупно! искуства православне вере. +оком прва три

века, рква у свом литур!ијском искуству "иви пуно&у апостолско! преда%а. +о је искуство

ма%е или ви#е, прено#ено путем обичаја, о чему нам сведоче списи 2таца прва три века.

+о обичајно преда%е, за познију канонску традицију остаје стални извор надану&а, јер је

увек "иво у литур!ијском искуству ркве. 4бо! то!а, канонско право даје јасну уло!у

црквеном обичају, јер оно на известан начин #тити континуитет црквено! "ивота и постаје

извор канонски правила :>9 Na7NOON?7N (B. канон R 6. С. (10Z)) AНека ва"е стари обичајиAU 0.

канон RR 6. С. (1E/) AА оне ркве које су ме'у варварским народима, има&е се управ$ати по

отачаском обичају, који се до сада чуваоAU Св. 6асилије 6елики у C/. канону, подвлачи велики

значај апостолске вере и светотајинско! преда%а ркве.

6) риродно право * природно право је теме$ни извор канонско! права. +о је надану&е(природно или чак натприродно) које је поло"ено у човека, да би му означило пут који треба

да следи и влада%е које треба да има у дру#тву. 2ву перспективу, развијали су латон,

Аристотел, стоици, ицерон (тумач стоичке философије у Pиму) #то је утицало на

обликова%е Pимско! права на дуовној основи природно! права.

+е идеалне одредбе природно! права су се изра"авале прецизним правилима !рчко5римско!

права, да би послу"иле уметности добро! и лепо! (>9< b8?= NM >Nc;=). Нераскидива веза

природно! и бо"анско! права, доказује супериорност ауторитета вере у односу на !ра'анско

право и %е!ово тумаче%е у канонском праву ркве. Yи мо"емо да !оворимо о @природном

правуA (G;< ?>M;9>ON) збо! то!а #то постоји разумна @$удска природаA. Сви философски

системи који на!ла#авају $удски разум, (!рчки, соластички, картезијански итд.) приватају

као основ позитивно! права, уро'ене потребе $удске природе.

рква увек повезује природно право са бо"анским законом 2ткриве%а у Lристу, јер

Lристос својом $удском природом преузима целокупно човечанство, пру"ају&и тако $удском

разуму сталну способност усмерава%а ка бо"анском разуму.

ринципи природно! права за ркву су само зраци бо"анско! закона који обасјава

природне способности $удско! разума, да би се крај%и ци$ природно! права открио у

вечном делова%у бо"анско! закона. +а ри#&анска перспектива је дубоко утицала на !рчко5

римско право (нпр. право робова – d=e. Z`,/_ и d=e.Z`, /_ 10). рква је морала да се бори за

инте!риса%е принципа бо"анско! закона у !рчко – римско право, помо&у природно! права.

+ако су принципи ри#&анске антрополо!ије постепено приватани у позитивном !рчко

5римском праву, које је опет дубоко утицало на "ивот ри#&анства. 4ато се у списима велики

отаца ркве инсистира на ри#&анској антрополо!ији. Укр#та%е канонско! и природно!

права омо!у&ује %иов ме'усобни однос са заједничким извором (бо"ански закон), али исто

C



тако омо!у&ује и несла!а%е у примени ти ускла'ени принципа у дру#тву, јер рква следи

дру!ачије ви'е%е човека у %е!овој $удској природи и култури.

о#това%е ркве према култури ри#&ански народа, санкционисано је у знатном броју

канона, али ти локални обичаји су морали да буду бар рационални, и у сваком случају

компатибилни са ри#&анском дуовно#&у. У том смислу, бо"ански закон на дру!ачији начиннада%ује природно право и канонско право, да би се у свакој епои и на сваком месту

олак#ала пастирска мисија ркве.

2д сред%е! века, природно право је подвр!нуто процесу рационалистичке лаицизације.

+ако, природно право, касније повезује правне одредбе с $удским разумом, који је исти у

свим временима и на свим местима. У рационалистичкој теорији права, не мо"е да се

иск$учи близак однос $удско! разума и ри#&анско! морала, јер им је индивидуална свест

заједничко место. +у се неизбе"но одвија делова%е и правила !ра'анско! права и одредби

природно! права, па чак и бо"анско! права. +ако морал, заснован на природном праву, који је

у чврстој повезаности с $удским правима, извире посредно или непосредно из бо"анско!права.

W. КАНОНИ И ЊИХОВ САДРЖАЈ – 6. Vидас (3анонско право)

+ермин @канонA, означава оно #то је рква на аутентичан начин одредила у Св. уу5 на

васе$енским и помесним саборима или кроз своје велике 2це. На тај начин је она током

времена обрадила неоту'иве принципе откриве%а у Lристу. +ако је она обезбедила трајност

су#тине тајне ркве, упркос спо$а#%им променама збо! историјски ну"ности.

У званичном канонском преда%у, универзални карактер имају следе&и канони васе$енски

сабора 0`5 R 6. С. у Никеји (10Z)U _5 RR 6. С. у ари!раду (1E/)U E5 RRR 6. С. у Tфесу (W1/)U 0C5

RQ 6. С. у Lалкидону (WZ/)U /`05 QfQR +рулски 6. С. (BC/)U 005 QRR 6. С. у Никеји (_E_)U

ето5#ести сабор је потврдио следе&е каноне помесни сабора EZ5 Апостолски канонаU

0Z5 Анкирско! сабора(1/W)U /Z5 Неокесаријско! сабора(1/W)U 0Z5 Антиоијско! сабора (1W/)U

0/5 Сардичко! сабора (1W1)U 0/5 Fан!ријско! сабора(после 1W`)U B`5 ^аодикијско! сабора (1W15

1E`)U /5 ари!радско! сабора (1CW)U /115 3арта!инско! сабора (W/C)U 2воме се мо!у придодати

/_5 рво5дру!о! ари!радско! сабора (EB/) и 15 ари!радско! сабора (E_CfEE`)U

оједини одломци дела или посланица велики отаца ркве, задобили су потврдом ето5#есто! сабора, ауторитет сличан ауторитету канона помесни сабора W5 ионисија

Александријско! (Wв.)5 узета из посланице 6асилиду из ентапо$аU //5 Fри!орија

Неокесаријско! (1в.)5 из посланице @2 онима који су јели од идолски прило!а и дру!е !рее

починили билиAU /Z5 етра Александријско! (Wв.)5 узети из расправе @2 покаја%уAU 15

Атанасија Александријско! (Wв.)5 из посланица упу&ени Амону монау, из 1C5те пасалне

посланице (одломак) и из посланице Pуфијану епископуU C05 6асилија 6елико! (Wв.) од који

/`



је EB узето из посланица Амфилоију *конијском, E_5ми из посланице иодору +арсијском,

EE5ми из посланице Fри!орију презвитеру, EC5C` из посланице ороепископима и подручним

му епископима, C/5C0 из списа @2 Св. ууAU /E5 +имотеја Александријско! (Wв.)U /5 Fри!орија

Sо!ослова (Wв.) – у 1W стиа (о потреби чита%а к%и!а С. 4.)U E5 Fри!орија Ниско! (Wв.)5 из

посланице ^итоју YелитинскомU /5 Амфилоија *конијско! (Wв.) – о к%и!ама С. 4. у B`

стиова (@2 бо!онаданутим к%и!амаA)U /W5 +еофила Александријско! (Zв.)U Z5 3ирила

Александријско! (Zв.)U /5 окру"на посланица Fенадија ари!радско! (Zв.)5 да не треба

рукопола!ати за новац5 #то изра"ава _. канон RR 6. С. итд.

Најва"није теме званично! канонско! преда%а, мо!у се сврстати у следе&е целине а)

ступа%е у све#тенство канонским светотајинским рукополо"е%емU б) !убитак све#тенства

збо! одре'ени те#ки канонски преступа које су осудили надле"ни саборски ор!аниU в)

административна ор!анизација помесне рквеU !) канонско делова%е помесни форми

саборско! системаU д) осуда збо! јереси и раскола и дефиниса%е казни или путева поновно!

прима%а покајани јеретика и расколника у окри$е рквеU ') дефиниса%е канонски односаизме'у епископа и изме'у епископа и помесни ркава које су у %иовој надле"ностиU е)

неоподност да јерарија и верни воде стро! светотајински и морални "ивот итд.

Саборске одлуке о тим пита%има нису биле донете да би се > :9=89= стварали закони о

пита%има која су се мо!ла поставити у буду&ности, ве& да би се разре#или проблеми с којима

се свака епоа суочавала збо! по!ре#но! или делимично! разумева%а садр"аја 2ткриве%а у

Lристу, или чак тајне ркве. У том смислу, канони не само да чине аутентичан извор историје

ркве, ве& непосредно произилазе из %ено! историјско! "ивота. 4ато, у "ивоту ркве, треба

тра"ити разло!е који су изазвали %иово привата%е и како треба одредити ду свако!

канона. Ако раздвојимо специфичан садр"ај канона и %иов историјски контекст, би&е те#косватити поруку коју је рква тела да истакне тим канонима.

3анони нису, нити треба да буду дефинитивно или исцрпно законодавство за конституиса%е

потпуно! система унутра#%е! права на основу откриве%а у Lристу. 3анони изра"авају ду

бо"анско! права, али не пру"ају пуно&у %е!ово! садр"аја. gиово уобличава%е, засновано је

на различитим потребама или историјским формама "ивота ркве, који је усмерен ка

есатоло#ком испу%е%у арства Sо"ије!. *сторијски карактер канона је блиско повезан и са

црквеним узроцима који су изазвали %иово привата%е.

3ада је реч о тематици и ауторитету, постоји значајна разлика изме'у канона васе$енски и

помесни сабора. рква је !отово све каноне, донела, да би се суочила са црквеним пита%има

оп#те! поретка, или да би се отклонила локална одступа%а, или да би се одре'ене

административне институције свеобуватно прила!одиле новим црквеним и чак политичким

условима.

Z. ДУХ И АУТОРИТЕТ КАНОНА – 6. Vидас (3анонско право)

//



4ванично канонско преда%е, као !лавни ци$ има ускла'ива%е садр"аја откриве%а у Lристу

и дуовне мисије ркве, у стално промен$ивим историјским условима. +о се остварује

добром спо$а#%ом ор!анизацијом и од!оварају&им делова%ем саборско! система. +ако је

оси!урано јединство ркве, не само до!матском формулацијом, ве& и чистим искуством те

вере, коју верују&и "иве. Само канонско преда%е, имало је за ци$ да очува јединство ркве у

истинитој вери и $убави, укла%ају&и мно!обројне опасности које су му претиле. +о је

најви#и ци$, коме те"е сви канони сабора – и васе$енски и помесни, као и канони

велики отаца.

Sило би по!ре#но проце%ивати сна!у или ауторитет канона, узимају&и у обзир само

%иово порекло или ауторитет ор!ана који су и донели. Сна!а канона извире пре све!а из

%иово! аутентично! односа са садр"ајем откриве%а у Lристу. +ако је нпр. рква на ето

5#естом (+рулском) 6. С. признала каноне Антиоијско! сабора – иако су !а у!лавном чинили

епископи, умерени аријанци, који је у до!матском домену формулисао аријански символ вере

– које је (каноне) засновао на аутентичном преда%у ркве.Ако је немо!у&е су#тинско разликова%е – у по!леду сна!е – каноне васе$енски и

помесни сабора, мо!у&е је разликова%е у по!леду садр"аја.

А) 3анони васе$енски сабора се односе на теме$на пита%а јединства и ор!анизације

ркве, на јурисдикцију канонски слу"би административно! ауторитета (патријарси и

митрополити), канонске последице јереси и раскола\

S) 3анони помесни сабора и велики отаца ркве, односе се нарочито на јурисдикцију и

пастирске ду"ности епаријски епископа, односе клира и народа, канонска и литур!ијска

пита%а која заокуп$ују помесне ркве, дру!им речима, на целину пастирски слу"би свако!

епископа.

Yе'у канонима васе$енски сабора, мало је они који се односе на литур!ијски "ивот

помесне ркве, осим канона ето5#есто! 6. С. који не само #то је потврдио ве&ину

пастирски канона помесни сабора RQ века, ве& је начинио и %иову синтезу. Yе'утим, ме'у

помесним саборима, има изузетака у односу на ту напоменуту разлику. Антиоијски и

Сардички сабор, сазвани су као оп#ти и изја#%авали су се о оп#тим црквеним пита%има,

збо! аријански расправа.

+а разлика, су#тински не повре'ује ауторитет ти канона, ве& се односи само на %иову

#ирину. +ако су специфична пита%а која обично имају локални карактер, подстакла настанакканона помесни сабора. У том дуу, канони отаца, имају јасно пастирски карактер и

нарочито се односе на покаја%е конкретни верника у одре'еној области, који су починили

канонске преступе или дру!им речима, на оне који су се на неки начин уда$или од

ри#&анства.

/0



рква не ствара каноне, да искуства вере формули#е у систем позитивно! црквено! права,

ве& да омо!у&и вернима да исправно "иве су#тину тајне ркве, у сваком тренутку историје

спасе%а. рема том најви#ем ци$у се одре'ује правни карактер канона. у канона, увек

мора да изра"ава ду откриве%а у Lристу, и мора предавати вернима непромен$иву поруку

спасе%а у Lристу. Ако канони не зависе од прецизни и конкретни формулација извора

откриве%а, онда они морају бити диктирани црквеном све#&у и да изра"авају непромен$иву

во$у ркве, а то је спасе%е човека. +а аутентичност изра"ава%а во$е ркве у канонима,

!арантована је присуством Св. уа у ркви. Св. у води ркву ка есатоло#ком испу%е%у,

!арантује истину вере, преобра"ава историјску истину Lриста у историјску истину ркве. У

том смислу, рква у свом историјском "ивоту, под во'ством Св. уа, мо"е формулисати

си!урну и аутентичну канонску позицију. Непо!ре#ивост ркве, не треба посматрати на

статичан начин, у односу на веру коју она поседује и "иви, ве& на динамичан начин, у односу

на поуку коју она формули#е, јер се поука ркве не мо"е разумети одвојено од вере

до"ив$ене искуством.

+ај однос изме'у до"ив$ене вере и поуке, не односи се само на до!мате, ве& и на целокупно

преда%е ркве. 6о'ство Св. уа се не поистове&ује једнострано са историјским садр"ајем

или !раматичком формом канона, ве& са %иовом су#тином и дуом. рква доноси каноне да

би вечну истину вере коју ве& поседује, поставила као теме$ни услов сво! историјско!

постоја%а. 3анони обично имају карактер искуствени црквени дефиниција, али рква нема

потребе за системским формулиса%ем своје пуно&е, ве& само у по!леду они аспеката %ено!

постоја%а, који нису добро сва&ени у одре'еном тренутку и на одре'еном месту. +ако,

канони као такви, чине једноставну историјску фи!уру, а не исцрпан пре!лед апсолутне

истине.

рква остварује заједницу, јединство човека и Sо!а конкретним историјским делова%ем.

6а"но је јасно разликовати у канонима стално би&е и стално историјско збива%е ркве.

+еме$ни садр"ај дуа свако! канона је бескрајно ви#и од %е!ове спо$а#%е историјске

форме. У том смислу, избе!авамо заблуду да је истина сме#тена у историју, у некој својој

форми. Наиме, формулиса%е специфично! садр"аја истине вере у канонима, јасно је одре'ено

специфичним црквеним пита%ем, и то не само у %иовој историјској перспективи, ве& и

конвенционалним језиком или терминоло!ијом. 3анони једноставно чине историјску

материјализацију истине вере према утвр'еним потребама верни.

B. ПРИНЦИПИ ТУМАЧЕЊА КАНОНА – 6. Vидас (3анонско право)

/1



3анони чине теме$не изворе канонско! права. 2ни најаутентичније сведоче о црквеним

пита%има у различитим епоама, као и о начину на које је рква ре#авала та пита%а. а би

се канони проценили као извори канонско! права, неоподно је почети од бо!очовечанске

природе ркве, затим обратити па"%у на дуовни карактер канона, као и на %иову тачну

историјску свру. ру!им речима, потребно је разликовати, с једне стране, %иове историјске

претпоставке и позадину, а са дру!е стране, свест ркве коју они требају да изра"авају. +у

разлику је врло те#ко успоставити, јер канони изра"авају свест ркве у историјској и

морфоло#кој функцији проблема, с којим се рква суочава. [есто је слово канона сматрано

супериорнијим од дуа, и сваки канон је проце%иван одвојено од целокупно! канонско!

преда%а. Tрминевтика канона, не треба да из!уби из вида одре'ене специфичне,

еклисиоло#ке и историјско – канонске принципе тумаче%а.

/) а би тумачио и проце%ивао каноне, истра"ивач мора да има дово$но бо!ословско!

образова%а и здраво! црквено! ми#$е%а. 2нај који проучава каноне, мора прво да буде

упу&ен у целокупан ду канонско! преда%а, а затим и да по#тује еклисиоло#ке принципе,неоподне за тумаче%е канона. 3анони не мо!у да буду предмет историјски – литерарно!,

сувопарно! или оризонтално! проучава%а. Услове и ци$еве канона постав$а рква, тако да

о!раничава субјективизам тумаче%а истра"ивача.

0) отребно је озби$но узети у обзир то, да канони не чине део за себе, ве& да су ор!ански

инте!рисани у преда%е ркве. 2ни тумаче Св. исмо и мо!у се тумачити само %име и

односом с целим преда%ем ркве. +о је неоподан услов правилно! тумаче%а канона, јер је

читав %иов садр"ај, непосредно или посредно заснован на Св. исму и Св. реда%у.

2дваја%е историјске форме канона од аутентично! садр"аја 2ткриве%а, значило би укла%а%е

свако! теме$а канонско! преда%а и %е!ово разла!а%е у парцијалне историјске семе, небитнеза историју спасе%а и без икакво! односа са природом или ци$ем ркве.

1) отребно је > :9=89=, успоставити јасну разлику изме'у историјско! оквира и дуа

канонско! преда%а који он на неки начин садр"и. Сматрати апсолутним историјски садр"ај

канонско! преда%а, значило би истовремено употребити део, да би се заменила целина

дуовно! искуства, које је најви#и позитивни @4аконA ркве. Неоподно је успостав$а%е

вертикално! односа дуа канона са садр"ајем 2ткриве%а, и са дру!е стране, објективно!

оризонтално! историјско! оквира канона у црквено искуство сваке епое.

W) 3анони морају да се тумаче на основу сви научни принципа ерминевтике. Dедноставно,

буквално тумаче%е није дово$но. Неоподно је од!оворно и свеобуватно истра"ива%е, како

би се разјаснила тачна свра усваја%а свако! канона, и како би се према томе сватила %иова

истинита во$а.

Z) +оком тумаче%а канона, потребно је избе&и уобичајене, по!ре#не анало#ке паралелизме

и субјективна или неумесна повезива%а, и уклонити све двосмислености које воде по!ре#ним

/W



тумаче%има. отребно је тачно утврдити #та канон заиста !овори, а #та не !овори о епои

збо! које је настао.

B) Уобичајена разноврсност израза канонско! преда%а, установ$ена током тумаче%а

канона, не треба да занима истра"ивача, јер је мо!у&е паралелно постоја%е ви#е канонски

формулација о истом или сличном предмету. Pазноврсност форми, без су#тинскипротивречности, уобичајена је у канонском преда%у.

_) +оком тумаче%а канона исте врсте, потребно је јасно разликовати оне који осу'ују

почи%ени канонски преступ (јерес, раскол, секту, разбојнички сабор итд\), од они који

имају за ци$ да одреде канонске услове за реинте!рацију покајани у окри$е ркве. На прве

се обично приме%ује канонска акривија (стро!ост), и тиме се изра"ава природа и су#тина

ркве, а на покајане се приме%ује црквена икономија, која је пастирска примена тајне ркве

према приликама.

E) *справно изво'е%е издвојени канона исте врсте или слични, из %иово! ор!анско!

јединства, имплицира у крај%ој анализи %иов однос према целокупном светотајинском

искуству ркве. +ако, нпр. они канони, који се односе на тајну све#тенства, стица%е или

!убитак јераријске власти су усмерени на тајну Св. Tваристије, која изра"ава целокупну

тајну ркве.

C) Административно право, као и казнено право ркве су усмерени на Tваристију и тако,

карактер ти канона усмеравају у правилно ерминевтичко разумева%е терминоло!ије. +ако се

чува аутентична во$а свако! канона, не само у %е!овој историјској формулацији, ве& и у

дуовном односу са целокупним делова%ем ркве.

4А3hУ[А3 +умаче%е канона, би&е успе#но само ако са придр"авамо поменутиерминевтички принципа. +о је врло те"ак задатак, јер не постоје увек од!оварају&а пита%а о

аутентичном односу канона и тумаче%а. 2бјективна поте#ко&а потпуне истоветности дуа

канона и дуа тумаче%а, обја#%ава ри!орозну позицију православне ркве у односу на

каноне. 2на не сматра апсолутним %иово слово, али и сматра аутентичним и си!урним

носиоцима дуа, који је у %иовој основи.

_. ОБНОВА КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА – 6. Vидас (3анонско право)

У на#е време, православни бо!ослови, често предла"у обнову канонско! преда%а

равославне ркве. +и затеви су поткреп$ени разлозима како канони ви#е не задово$авају

пастирске потребе ркве, и да у мно!обројним случајевима, чак спречавају правилно

испу%ава%е %ене мисије. 2ви ар!ументи су у!лавном засновани на произво$ним

ми#$е%има, која се односе на са!ласност дуа канона и дуовни интересова%а савремено!

човека, односно, по!ре#ним тумаче%има слова канона, које је ма%е или ви#е одре'ено

условима који су владали у време настанка канона. У том смислу, однос дуа канона и слова

/Z



канона, узнемирава подједнако оне који поричу, као и оне који бране неоподност канона у

актуелној мисији православне ркве.

Слово канона чини историјску форму дуа канонско! преда%а. +о несум%иво подстиче и

поновно формулиса%е исте истине сваки пут према новим потребама. елокупан развој

канонско! преда%а, током, отприлике #ест векова, сведочи о том непрекидном изра"ава%уцрквене свести.

рква, формули#у&и нова правила канонско! преда%а, ни у ком случају нема те"%у ка

обо!а&ива%у казуистике. Свест ркве се нада%ује си!урним во'ством Св. уа, она се никад

не повезује са спо$а#%ом историјском формом било које канонске формулације. Свака нова

канонска формулација је увек носилац цело! дуа, једне и непроме%ене свести ркве о

истини вере.

Нове канонске формулације ркве, не уводе побо$#а%е ни пове&а%е пуно&е истине коју

рква "иви, ве& једноставно додатну историјску примену непроме%ено! и аутентично!

континуитета %ене тајне кроз разноврсност канонски формулација у промен$ивом свету.

рква увек "иви у пуно&и сво! искуства во'ена Св. уом. Нове формулације у новим

историјским формама, не значе укида%е или преокрета%е претодно! канонско! преда%а, ве&

потвр'ују %е!ов аутентични континуитет. Нови канони не уводе ново зна%е истина вере, ве&

%ену нову или понекад различиту примену у пастирском "ивоту ркве. +ако RQ 6. С.(/.

канон), QfQR 6. С. (0. канон). и QRR 6. С. (/. канон) иако доносе нове каноне, и мно!е новине у

претодно канонско преда%е, признају и набрајају сва претодна правила, а предла"у

епитимији све оне који би поку#али да измене или додају не#то ново канонском преда%у.

2ви примери су значајни и изра"авају историјску и свеобуватну свест ркве да раније

формулисано канонско преда%е остаје увек на снази. 2ни канонски заснивају мо!у&ност

обнове или непрекидне примене садр"аја спасе%а у историјским формулацијама које су сваки

пут блиске верницима и према новим потребама које се појав$ују. 3анони, дакле, не

забра%ују формулиса%е нови канона, да би се спо$а актуализовала тајна, и пастирска

мисија ркве, ве& одре'ују основне принципе који морају стро!о да се по#тују при

формулиса%у неко! ново! канона. +ако 0. канон +рулско! сабора забра%ује формулиса%е

нови канона, али само у смислу изми#$а%а, уни#те%а, заме%ива%а новим и ме%а%а

претодни канона. У том смислу је јасно да 0. канон +рулско! сабора у свом зак$учку

забра%ује појединачно члановима ркве да вр#е промене, а да се те забране не односе на

законодавну мо& ркве. 3ада би рква мо!ла да кривотвори, кр#и или заме%ује каноне

ла"ним или изми#$еним, била би еклисиоло#ки непојм$ива.

римери сукоб$ава%а или противречности канона, који се често наводе, су несум%иво

уобичајени збо! непотпуно! или по!ре#но! тумаче%а слични канона. Свест ркве не тра"и

стриктно приме%ива%е у слову или у историјској форми сви претодни канона. 4бо! то!а

сваки сабор, иако доноси нове каноне, увек затева да они непрестано буду у складу са

/B



аутентичним дуом претодно! канонско! преда%а. 6ерност дуа познији канона

претодним канонима, била је изра"ена или непосредним позива%ем познији на претодне

каноне или дословним наво'е%ем од!оварају&и претодни канона, чија је примена, бар у

дуу, сматрана неоподном у сваком каснијем периоду. У том смислу, треба сватити

целокупан рад +рулско! сабора. Напор отаца васе$енски сабора да заснују садр"ај сваке

нове канонске одредбе, изричито наводе&и претодно канонско преда%е, одувек изра"ава

свеобуватну свест ркве, према којој старији канони чине аутентичан критеријум

!арантова%а вредности донети нови канона.

Аутентичан континуитет канонско! преда%а не иск$учује су#тинску обнову или

исправ$а%е претодни канона, ако то затева промена историјски услова. 3анони из

про#лости увек чине неоту'иви критеријум ркве за различито формулиса%е нови канона,

јер они изра"авају јединство %ене истините свести у различитим временима и %ено

непрекинуто искуство истине вере. 3анони, дакле, јесу саставни део Св. реда%а ркве.

+ако, када неки канон, неко! 6. С. ревидира каноне претодно! сабора, ти кодификованиканони остају и да$е на снази у "ивоту ркве. +е ревизије, во'ене су сталним потребама за

бо$ом ор!анизацијом ркве.

Сваки канон није потпуна или свеобуватна примена истине вере на одре'ени проблем

"ивота ркве, ве& даје различите перспективе целокупне истине, да би се разре#или

проблеми који се појав$ују у различитим временима. 3анони се не мо!у сматрати посебним

етапама у еволутивном развоју, које нас постепено воде од делимично! ка потпунијем

познава%у или искуству истине вере ркве. +о #то рква у различитим епоама ствара нове

каноне исте врсте, не значи исправ$а%е претодне заблуде, ве& трајно прила!о'ава%е новим

историјским условима, дуовним потребама верни. У том контексту разумемо да рква кададоноси нове каноне, не ме%а су#тину претодно! канонско! преда%а.

3анонско преда%е није зале'ено изра"ава%е у времену, ве& је историјска и динамична

пуно&а поруке спасе%а. рква, од сво! почетка, прила!о'ава своју поруку према новим

дуовним потребама верни.

роце%ива%е канонско! преда%а не заснива се само на су#тини или дуу канона, ве& исто

тако и на %иовом слову или историјској форми. рква сматра да је неоподно да остане

верна историјској повезаности дуа и слова. +а повезаност најбо$е чува про"етост надану&а

Св. уом. рква не!ује свест да се помо&у историјске форме, бо$е !арантује аутентичност

дуа канонско! преда%а. На тај начин избе!ава да мар!инализује старо канонско преда%е у

"ивоту ркве. +о нам сведоче и канони +рулско! 6. С. који обезбе'ују систематичније

вреднова%е расуто! канонско! преда%а претодни сабора. Својим 0. каноном, потвр'ује да

су они јо# увек на снази.

равилно кори#&е%е канона не води безусловној или анароној примени %иове

историјске проблематике, на дана#%е доба, јер би канони тако за ркву постали предмет

/_



култа. рква се користи %иовим пастирским дуом збо! аутентично! континуитета мисије

ркве у савременом свету. +о проце%ива%е канона, данас су оправдано приватиле све

аутокефалне православне ркве које се у свим доменима сво! црквено! "ивота слу"е

аутентичним канонским преда%ем, и на основу %е!а слободно ор!анизују администрацију,

делова%е саборско! система, пастирски рад, литур!ијски и морални "ивот верни. *зрада

зборника црквено! права *сточне ркве, ре#ио би само неке дана#%е практичне проблеме

или проблеме у блиској буду&ности, али би се у да$ој буду&ности показало да је потребно

%е!ово заме%ива%е новим, кодификованим #емама, које ме'утим, ви#е не би биле директно

повезане са аутентичним канонским преда%ем. У том смислу, канони су битан и неоту'ив

елемент цело! св. реда%а ркве, и истинито изра"авају надвременске критеријуме дуовно!

делова%а тајне ркве у историји спасе%а.

E. КОМЕНТАТОРИ: АРИСТИН, ЗОНАРА, ВАЛСАМОН – . ери& (рквено право)

*здава%ем 6асилика, постав$ено је пита%е ва"ности Dустинијаново! права, које није унето

у 6асилике. 4ато су мно!и каноничари почели да коментари#у законе из разни извора

црквено! права. На 4ападу су то чинили !лосатори. 4а црквено право су од изузетне ва"ности

тумаче%а Алексија Аристина, Dована 4онаре и +еодора 6алсамона из /0. в. gиова комплетна

тумаче%а су унета у Атинску Синта!му. Dедан део, изузев 6алсамонови тумаче%а, унет је у

4аконоправило Св. Саве, а одатле у #тампану Словенску 3рмчију.

У то време, били су у употреби Синопсиси. Синопсис је скра&ени текст 3анона. 2ни су

имали добри и ло#и страна. обра страна је, #то су канони са"ети у форми кратки

прописа, и били су од практично! значаја. ^о#а страна је у томе #то су канони, тако скра&ени

били нејасни, а често је изостав$ана санкција. Не разумев#и смисао пуно! текста, састав$ач

Синопсиса је понекад нетачно скра&ивао каноне.

А) Алексије Аристин ]ивео је у време царева из династије 3омнина. Pо'ен је у Fрчкој и

стекао је сјајно образова%е. Sио је позван у ари!рад, !де је обав$ао високе ду"ности

номофилакса и економа велике цари!радске ркве. +ада је написао своја тумаче%а. Написао је

коментаре на Синопсис Стефана Tфеско!. Fлавни Аристинов задатак, био је да до'е до тачно!

смисла канона и да и протумачи. *справ$ао је Синопсис на оним местима, !де је скра&ени

текст био нејасан, а мисао зама!$ена. +амо, !де је изостав$ена санкција, он ју је уводио у

потпуности. +амо !де је канон био јасан, он је писао јасанi 2ва тумаче%а су ва"на, јер чине

велики део 4аконоправила Св. Саве. Аристин се слу"ио пуним текстом канона и Солијама.

S) Dован 4онара Pо'ен је у ари!раду и потиче из у!ледне породице. У време Алексија

3омнина (/0. в.) је био на поло"ају !лавно! секретара арства. *з!убив#и "ену и дете,

одлази у манастир св. Fликерије, !де се посве&ује литерарном раду. Написао је ронику од

ствара%а света до ступа%а на престо Dована 3омнина у /E к%и!а и +умаче%а на Vотијев

Номоканон дру!е редакције у коме је потпуни текст канона, лексикон и др.

/E



У науци је спорно ко је пре писао коментаре Аристин или 4онара- Неоспорно је да су

%иова тумаче%а самостална, и независна једна од дру!и, о чему сведоче и тумаче%а канона

када се упореде.

У RQ в. 3анони су прикуп$ани у 4борнике по времену настанка. 4онара то ме%а. На првом

месту су канони св. апостола и васе$енски сабораU на дру!ом – помесни сабораU на тре&ем – св. отаца. 4онарина тумаче%а су оп#ирнија од остали. ре текста канона, даје кратку

историју сабора, описује околности црквено! "ивота у том времену и %иову промену у /0. в.

3ада је наилазио у противречности у канонима, руководио се следе&им принципима/)

каснији канон, укида ранији канон о истом предмету (ONa :8<MN9=89 HN98e>M :9=89=)U 0)

Апостолски канон је ва"нији од саборско! канонаU 1) 3анон 6. С. је ва"нији од канона

помесно! сабораU W) канон сабора је ва"нији од канона св. отацаU Z) кад канони нису

ме'усобно са!ласни, ва"и онај који је бла"иU

4а разлику од Аристина, 4онара се веома често упу#та у полемику против римокатоличке

ркве. Не бави се односом канона према др"авним законима. Sио је веома објективан ипрактичан. 4бо! то!а су каснији канонски зборници, називани једноставно @4онараA. 4онара

често одступа од сво! непосредно! задатка као каноничар, и о#тро изобличава непо#това%е

канона, исквареност %е!ови савременика и противречност народни обичаја наспрам дуа

ри#&анства.

6) +еодор 6алсамон 2ставио је у својим тумаче%има извесне податке о себи. У чину

'акона, заузимао је поло"аје номофилакса и артофилакса цари!радске ркве. обро је

познавао каноне и !ра'анске законе. //C1. !од. постао је антиоијски патријар. 4бо!

немо!у&ности да се настани у седи#ту своје патријар#ије, управ$ао је %оме из ари!рада.

3ао непосредни повод за тумаче%е канона, послу"ио му је следе&и до!а'ај у Амасијској

митрополији, била је упра"%ена једна епарија. атријар Yиаило RRR Аниал је три пута

писмено упозорио Амасијско! митрополита ^еонта, о обавези да попуни упра"%ену епарију.

о#то то није учи%ено, патријар је донео одлуку да мимо во$е надле"но! митрополита,

попуни упра"%ену епарију, позивају&и се на /. !лаву /01. Dустинијанове Новеле. ^еонтије је

ову одлуку одбио, као канонски неосновану, с образло"е%ем да наведена !лава Dустинијанове

Новеле, није у#ла у 6асилике, па збо! то!а није правно ва$ана и не мо"е произвести правно

дејство. атријар брани свој став тврд%ом да је за ркву обавезан Номоканон у који је та

Новела својевремено унета и да је Номоканон у ркви признат као света к%и!а. Yитрополит

се "али ару и Сенату, који су одлучили да је митрополит у праву и да у Номоканону ва"есамо они др"авни закони, који су уведени у 6асилике. +ако је овај спор, као и сама одлука

ара и Сената био повод да сам цар Yанојло 3омнин и патријар Аниал, затра"е од

6алсамона да напи#е тумаче%а на Номоканон. 6алсамон је себи поставио те"ак задатак да

дока"е који закони, од они садр"ани у Номоканону, ва"е збо! то!а #то се налазе и у

6асиликама, и који закони немају правну сна!у, јер се не налазе у 6асиликама. Sило је

потребно да се одреди у којим се јо# законским зборницима налази 4акон, осим у 6асиликама

/C



и Номоканону, и да се разре#е противуречности, руководе&и се ранијим тумаче%има,

сопственим убе'е%ем, и на крају, указати на касније Синодске одлуке и Новеле императора.

6алсамон је првобитна тумаче%а поједини канона касније допу%авао и про#иривао, и та

места обеле"авао изразом дру!о тумаче%еi У својим тумаче%има, о#тро је критиковао

римокатоличку ркву, пи#у&и о папству и неправославним обичајима. онекад је указивао и

на антиканонске појаве у пракси цари!радске патријар#ије. онекад је писао да у!оди цару,

патријару или чак и личним интересима. +ако, тумаче&и каноне 3арта!инско! сабора, он

поку#ава да дока"е неканонску тезу, по којој ар има право да постав$а у !ра'анску слу"бу

клирике и монае. 6алсамон је користио Аристинова и 4онарина тумаче%а, која је по потреби

допу%авао.

Аристин, 4онара и 6алсамон су протумачили све каноне православне ркве, са!ласно са

%еним обичајима и црквеним уре'е%ем.

C. КАНОНСКИ ЗБОРНИЦИ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ – . ери& (рквено право)

У местима !де су одр"авани сабори, црквене власти су чувале саборске одлуке у

специјалном зборнику, који се звао – Синодикон. 4борнику су додаване одлуке каснији

помесни и васе$енски сабора. 4борници су у почетку имали роноло#ки распоред.

4а најстарији, сматра се зборник канона у коме су се налазили канони Анкирско! сабора

(1/W.), а касније су додати и канони Неокесаријско! сабора (1/Z.).

На RQ 6. С. (Lалкидон WZ/.) на неколико седница су читани канони ранији сабора. +ај

зборник се на !рчком звао 6ивлион, а на латинском 3одекс. Није сачуван, и непознато је од

ко!а је и када прире'ен.

• онтијски зборник – је најстарији по времену настанка. У %ему су се налазили

канони Анкирско!, Неокесаријско!, R 6.С., Fан!ријско!, Антиоијско!, ^аодикијско!, RR

6. С., RRR 6. С. – укупно /BB канона. 6ероватно је био узор каснијим зборницима.

• Синопсис канона Стефана Tфеско! – 2вај Синопсис представ$а скра&ени текст

канона. Настао је крајем B. или почетком _. века. У %е!а су роноло#ким редом

унети канони св. апостола, прва три васе$енска сабора и канони Z помесни сабора.

3асније су додавани канони остали сабора, и св. отаца, тако'е у скра&еном виду. Наовај Синопсис је Алексије Аристин у /0. в. писао тумаче%а која су у#ла у

4аконоправило Св. Саве и одатле у #тампану 3рмчију.• Синопсис Симеона ма!истра и ло!отета – отиче из /`. в. 2во је први пут приме%ен

критеријум који &е касније бити оп#те усвојен5 канони су донети по ауторитету.

Синопсис садр"и каноне св. апостола, Z васе$енски сабора, _ помесни сабора и

каноне св. 6асилија 6елико!. Pаспоред канона по ауторитету, приватили су у /0. в.6алсамон и 4онара. Pаспоред је и до на#и дана остао непроме%ен.

0`



• 3одекс канона африканске ркве – Садр"и каноне без скра&ива%а. 3арта!ински

сабор је ва"ан збо! то!а #то је одбио да римски епископ прима апелације и да самодлучује о канонима ранији сабора, одр"ани од 1WE5W/E. !од. 2д канона који и

да$е имају ва"ност, задр"ан је /0/ канон, којима је придодато јо# /0 канона5 /11

канона укупно. 2вај зборник је настао на 4ападу. +рулски сабор је 0. каноном

прописао оп#те обавезност ови канона за целу ркву.

• 3анонска Синта!ма у B` наслова – 2вај зборник је настао у Bв. и није сачуван.

Умно"ава%ем сабора, уве&ан је број канона. Lроноло#ки редослед, као и редослед

канона по ауторитету, показао се крај%е непрактичан. У мно#тву канона, те#ко јебило сна&и се. 4бо! то!а су добри познаваоци почели да прире'ују каноне по

предметима, који у овој Синта!ми има B`. Нпр. сви канони о св. риче#&у

сакуп$ени су на једно место. +о су у почетку били приватни зборници, који су збо!своје практичне стране убрзо у#ли у оп#ту употребу. У Синта!ми је дат пун текст

канона. Садр"ала је каноне св. апостола, W васе$енска сабора и помесни сабора,

зак$учно са сардичким сабором (1WW.). У %ој нема канона св. отаца.

• 3анонска Синта!ма у Z` наслова – Саставио ју је Dован Соластик, цари!радски

патријар у Bв. (био је адвокат и презвитер у Антиоији), по узору на Синта!му у B`

наслова. 3ада је постао патријар, послао је овај зборник свим епископимацари!радске патријар#ије. На тај начин је ова Синта!ма добила званичан карактер.

Синта!ма садр"и каноне св. апостола, W васе$енска сабора и помесни сабора

зак$учно са Сардичким (1WW.). На ово је додато BE канона св. 6асилија 6елико!, којису узети из %е!ови осланица. У овом зборнику се налазе и j:=<M8O>N 7>?8?=7>N, које

су на *стоку добиле исто значе%е као и апске 3онституције (j:=<M8O>N HN79NM>ON< на

4ападу). Sрој наслова подсе&а на d=eN<MN, а распоред је сличан АпостолскимУстановама. У %има се лако налазе канони по предмету, али и је те#ко сло"ити по

ауторитету или роноло#ким редоследом.

• 3анонска Синта!ма у /W наслова – ретпостав$а се да ју је саставио

цари!радски патријар Сер!ије (_в.), али је збо! %е!ове монотелитске јереси %е!ово

име пре&утано. У противном, ову Синта!му би одбацила рква. На садр"ај Синта!ме

у Z` наслова, додати су канони 3арта!инско! сабора (W/C.) и цари!радско! (1CW.).

ридодато је /B канона св. 6асилија 6елико! и // канона св. отаца. Састав$ач ово!зборника, успе#но је спојио добре стране предметно! и роноло#ко! изла!а%а

канона из Синта!ме у Z` наслова. рво је донео пун текст сви канона по ауторитету,

а у насловима, који су поде$ени на !лаве, уписан је само број канона, који се тичето! предмета. 4бо! лако! снала"е%а, Синта!ма је #ироко приме%ивана.

0/



/`. ГРАЂАНСКИ И МЕШОВИТИ ЗБОРНИЦИ – . ери& (рквено право)

3ад је ри#&анство постало др"авна вера у 6изантији, др"ава је почела да ре!ули#е

одре'ена пита%а која се тичу црквено! "ивота. *з ово! периода, ва"на су 1 зборника

!ра'ански закона о ркви

/ – *зводи из Dустинијанови Новела у E_ !лава – 4борник је саставио цари!радски

патријар Dован Соластик. 4борник је састав$ен из /0 Dустинијанови Новела, при чему је

ве&и део узет из /01. Новеле. Yно!о је кори#&ен зато #то је практичан. Унет је у

4аконоправило Св. Саве и у #тампану 3рмчију.

0 – 4борник у 0Z !лава – 2д непознато! аутора. Садр"и изводе из прве W титуле

Dустинијаново! 3одекса, као и W Dустинијанове Новеле. * овај зборник је унет у

4аконоправило Св. Саве.

1 – 4борник у три дела – рви део ово! 4борника садр"и изводе из Dустинијаново! 3одекса.

ру!и део – изводе из и!еста и *нституција, који се односе на ркву. +ре&и део – изводе изDустинијанови Новела. ео ово! 4борника, унет је у 4аконоправило Св. Саве.

Yе#овити зборници – Номоканони

Спаја%ем зборника који садр"е црквене каноне, и !ра'ански закона, добија се Номоканон

k 4аконоправило. +о су закони које доноси др"ава уз пристанак ркве, а у вези са појединим

црквеним пита%има. Sез са!ласности ркве, такви закони не би мо!ли да се на'у у

Номоканону. Номос је закон, а канон – црквено правило.

/ – Номоканон у Z` наслова. – Настао је у _. в. од непознато! аутора, који је спојио

@3анонску Синта!му у Z` насловаA и @*зводе из Dустинијанови Новела у E_ !лаваA. +а двазборника је саставио цари!радски патријар Dован Соластик. 4бо! то!а је овај Номоканон,

познат под именом @Номоканон Dована СоластикаA. Наслови канонске Синта!ме су остали

непроме%ени с том разликом #то овде нема текста сами канона, ве& су канони само

означени бројевима. Fра'ански закони су донети у пуном тексту. Yатерија, која се није мо!ла

подвести под канонске наслове, став$ена је на крају зборника под насловом @остале !лаве то!

исто! зборника Dустинијанови НовелаA. @Номоканон у Z` насловаA је допу%аван. +ако

допу%ен Номоканон је превео св. Yетодије на словенски језик, који је био у употреби до

појаве #тампане 3рмчије.

0 – Номоканон у /W наслова, односно !рана. – Настао је спаја%ем @3анонске Синта!ме у /WнасловаA и @4борника у три делаA (l8OON7M=8 M9=:>9M=Mа). 4борник је имао две редакције. рва

редакција је садр"ала у потпуности све оне каноне за које +рулски сабор својим 0. каноном

прописује да су оп#теобавезни у ркви. ру!а редакција је из EE1. – у време цари!радско!

патријара Vотија – отуд и назив @Vотијев НомоканонA. 4адр"ао је комплетан распоред прве

редакције са додатним канонима +рулско!, QRR 6. С., помесни сабора у ари!раду (EB/. и

E_C.), као и посланице цари!радско! патријара +арасија (о симонији) упу&ени папи

00



Адријану. Fра'ански закони су остали у потпуности из прве редакције. рире'ени додатак,

који је садр"ао потпун текст сви канона, збо! своје потпуности и практичности, потиснуо је

из употребе све раније зборнике. 2воме је допринео и сабор у ари!раду (C0`.), на коме су

представници сви аутокефални ркава про!ласили %е!ову оп#теобавезност.

//. ГРЧКИ ЗБОРНИЦИ – . ери& (рквено право)

4борници из mRQ века

/) Алфавитна Синта!ма Yатије 6ластара – *з /11Z. !. Y. 6ластар је био јеромона на Св.

Fори. осле пред!овора, наводи изворе које је користио. 4борник је поде$ен према броју

!рчке азбуке на 0W дела, а делови на 1`1 !лаве. рво се наводе канони који се односе на

предмет о коме је реч, а затим !ра'ански закони. остоје и две !лаве, од који су у једној

иск$учиво канони, а у дру!ој !ра'ански закони. 4борник је био веома практичан, па је убрзо

истиснуо из употребе раније зборнике. /1WC. !. је преведена на српски језик.

0) Синопсис канона Арсенија монаа – /W. в. Арсеније је мона са Св. Fоре, који је по

неким изворима био и цари!радски патријар. ело је поде$ено на /W/ !лаву.

1) 4борник 3онстантина Арменопула – Sио је номофилакс и судија у Солуну и саставио је

око /1WZ. !. @Скра&ени извод Св. канонаA, који је поде$ен на B делова. реведен је на српски

језик.

3анонски зборници из mRm века

/) идалион – од утицајем руске #тампане 3рмчије, јав$а се /_C1. !. и на !рчком језику

идалион (3рма) са тумаче%има свето!ораца – јеромонаа А!апија и Никодима монаа.

Уре'ива%е к%и!е, било је поверно јеромонау +еодориту, који је накнадно и самово$но,

тумаче%има А!апија и Никодима, додавао текстове који су одударали од канонско! преда%а.

осле откло%ени !ре#ака, идалион је ви#е пута пре#тампаван. осле оп#ирно!

пред!овора, садр"и каноне на старо!рчком језику са 4онариним и 6алсамоновим тумаче%има,

а поне!де и Аристинова тумаче%а на ново!рчком језику. оред канона који су унети у

@Номоканон у /W насловаA, додати су и канони сабора у време 3ипријана, 1Z канона Dована

остника, 1_ канона Никифора *споведника и // од!овора цари!радско! патријара Николаја.

*з !ра'ански закона, унети су само они који се у потпуности сла"у са канонима и који су

донети у виду напомена уз каноне. На крају следи @СимфонијаA у којој се налази пре!ледканона слични по свом садр"ају. идалион је званични канонски зборник !рчке ркве.

0) Атинска Синта!ма – +о је до данас најбо$е изда%е извора канонско! права равославне

ркве. Синта!ма у B томова, #тампана је у Атини, /EZ0 – /EZC (отуд јој назив), с ци$ем да

слу"и проучава%у извора канонско! права православне ркве. Атинска Синта!ма у своји B

томова садр"и све каноне са тумаче%има 4онаре, 6алсамона и Аристина, затим све значајне

01



зборнике, одлуке цари!радски Синода (C//5/E1Z), законе 6изантијски царева nод

Dустинијана (B в.) до Андроника (/1 в.)o, неколико канонски чланака као од!оворе на разна

пита%а, попис епископски катедри у православној ркви итд. Атинску Синта!му, одобрио је

Синод цари!радске патријар#ије, као и Синоди јо# неки аутокефални ркава. 4бо! то!а

има ауторитет за целу православну ркву.

/0. СРПСКО СЛОВЕНСКИ ЗБОРНИЦИ – . ери& (рквено право)

/) Yетодијев превод Соластиково! Номоканона у Z` наслова – рипремају&и мисију ме'у

словенима, св. бра&а су, створив#и прво словенско писмо, поред превода Св. исма и

одре'ени бо!ослу"бени к%и!а, превели @Соластиков Номоканон у Z` насловаA. 2сим ово!

Номоканона из C. в. вероватно је у //. в. у Pусији био преведен и @Номоканон у /W насловаA,

који се у једном рукопису назива @Dарослав$ев НомоканонA. 2ри!инал Yетодијево!

Номоканона није сачуван. 2д укупно /Z познати &ирилични преписа од /0 – /_ в. најстарији

се налази у Успенском рукописном зборнику с краја /0. в. који се чува у историјском музеју у

Yоскви.

0) +ипици Св. Саве – +ипос значи образац, начин, правилник, устав за бо!ослу"е%е и

мона#ки "ивот у манастиру. 4а црквено право српско! подручја, од велико! значаја су 1

типика Lиландарски, 3арејски и Студенички.

• Lиландарски типик исан је на пер!аменту (//CC. или /0``.) и чува се у манастиру

Lиландару. 3ао основа, послу"ио је типик Tвер!етидско! манастира у ари!раду.

оде$ен је на W1 !лаве. У %ему се !овори о оснива%у и аутономији манастира, окиновијском карактеру манастирско! уре'е%а, о ду"ностима монаа, о правним

последицама мона#ки завета, о администрацији манастирски добара и одисциплинском поретку у манастиру.

• 3арејски типик Написан је //CC. !. и спада у најзначајније писане споменике српске

културе /0. в. исан је на пер!аменту, на старословенском језику српске редакције. о

овом типику, 3арејска &елија је потпуно самостална, како у односу на свето!орско!рота, тако и у односу на Lиландарско! и!умана. Yанастир је бирао 3арејске келиоте

по одре'еном поступку. 6а"не су одредбе о молитвеном бо!ослу"беном правилу.

одвучена је уло!а псалтира, који се морао прочитати за @дан и но&A цео до краја.

• Студенички типик Написан је почетком /1. в. не#то пре /0`B. !од. 2вај типик је у

основи истоветан са Lиландарским, чији је узор био Tвер!етидски типик. +ипикодре'ују да Студенички и!уман буде аримандрит, и иск$учује сваку власт надле"но!епископа над манастиром. очетком /1. в. Студеница се налазила под јурисдикцијом

2ридске ариепископије. Студенички и!уман је у"ивао велики у!лед у српској ркви

и касније. Студенички типик се мо"е сматрати првим уставом српске ркве.

1) 4аконоправило Св. Саве – Најзначајније к%и"евно5правно дело Св. Саве. 2но је једно од

најкомплетнији зборника у православној ркви. ознат је под именом 3рмчија (крма).

0W



Написано је пре /0/C. !од. 3ада је ор!анизовао епископије у српској ркви, сваком епископу

је дао по примерак 4аконоправила. о нас није сти!ао ори!инал, сачувано је // рукописа

српске редакције. 3анонски део ово! зборника, чини Синопсис Стефана Tфеско! из B. в. са

коментаром Алексија Аристина. Св. Сава заобилази коментаре +еодора 6алсамона, збо!

%е!ове склоности да ару приписује одре'ена права, која су у иск$учивој надле"ности

ркве. 4а састав$а%е 4аконоправила, кори#&ени су и дру!и номоканонски зборници из који

је преузето ви#е од стотину списа. Састав$ач 4аконоправила слободно одабира и распоре'ује

!ра'у и Аристинова тумаче%а понекад заме%ује пуним текстом канона или 4онариним

тумаче%има. риликом прево'е%а, неке текстове про#ирује својим кратким обја#%е%има, а

понеке и скра&ује. 4аконоправило је поде$ено на BW !лаве. Свети Аријерејски Сабор С је

/C1C. !. про!ласио 4аконоправило као на# канонски зборник, све док се не замени новим.

W) Xтампана 3рмчија – 4аконоправило је у /1. в. било у употреби у Pусији, Sу!арској а

касније и у Pумунији. У Sу!арској је (/00B.) прим$ена за оп#теобавезни зборник, а у Pусији

(/0_W.) је одобрена и добила је значе%е као црквени и !ра'ански законик. рво #тампаноизда%е је завр#ено /BZ`. Сачувано је неколико примерака. Нови руски патријар Никон, није

дозволио да ово прво изда%е у'е у употребу. Наредио је да буде исправ$ено и допу%ено.

*справ$ено је Z` страна, а унете су и допуне на почетку – о отцеп$е%у римске ркве, и о

установи патријар#ије у Pусији, а на крају d8?>M=8 l8?<M>?M=?=. Никон је званично усвојио

теорију Yоскве као +ре&е! Pима и ове допуне су требале да послу"е као за#тита %е!ови

претензија. опу%ено изда%е је #тампано /BZ1. и послато је у православне словенске зем$е,

!де је постепено потиснуло из употребе рукописну 3рмчију и добило званично значе%е.

Номоканон се у Pусији јо# зове и @3ормчаја к%и!аA и садр"и 0 дела /. к%и!а садр"и каноне

св. апостола, васе$енски и помесни сабора и св. отацаU 0. к%и!а садр"и каноне отаца и

законе !рчки царева. Назив 3рмчија је до#ао од Pуса и током /C. в. одома&ио се и код Срба.

У литератури се користи ви#е назива Светосавски Номоканон, Светосавска 3рмчија, Српска

3рмчија, Номоканон, 3рмчија, 3рмано#ка к%и!а\ 2вом зборнику треба да се врати

аутентичан назив – 4аконоправило Св. Саве.

Z) ове$е – исани документи које је издавао владар. gима се дају одре'ена права или

поседи неком манастиру или одре'еном лицу, или се потвр'ују ранија права. о данас је

сачуван знатан број пове$а. 4бо! %иово! значаја, бри"$иво су чуване, али су често биле и

фалсификоване. 4бо! то!а треба бити веома обазрив према објав$еним пове$ама. У

Lиландару /C0_. налазила се /1/ пове$а (B` – ар у#ан, 0` – ар Уро#). * у дру!им

манастирима су чуване пове$е, али и је временом мно!о уни#тено. +ако'е се чувају и у

страним аривама. ове$е су незаобилазни извор за црквено право и писане су на

к%и"евном српском језику.

B) 4аконик ара у#ана – отвр'ен је и допу%ен на саборима /1WC. и /1ZW. 4а српску

ркву у сред%ем веку, имао је исто значе%е као и Dустинијаново законодавство за читаву

православну ркву у старо доба. рви 1E чланова, односе се иск$учиво на црквена пита%а.

0Z



р"ава која распола"е принудним санкцијама, став$ена је у помо& ркви. 2ри!инал није

сачуван. остоји 0`5так преписа. Sрој чланова законика није исти у свим преписима.

У /W. в. на простору од Sалкана до Sалтичко! мора, појав$ују се W законика оред

у#аново!, у че#кој – 3арла 6елико! RQ, У по$ској – 3азимира RRR и у У!арској –hудевита R.

/1. ЗБОРНИЦИ ЗАПАДНЕ ЦРКВЕ – . ери& (рквено право)

4апад до B. в. није имао посебни канонски зборника. +о су били преводи канона са !рчко!

на латински, који су имали оп#ту обавезност у целој ркви.

У B. в. ионисије Yали је приредио зборник који је садр"ао Z` канона св. апостола, прва

три васе$енска сабора, Z помесни сабора. 4атим као допуну, зборник канонски декрета E

римски папа, које су у то време доносили римски епископи заједно са сабором епископа у

Pиму, који су били слични цари!радским @синодос ендимусаA. У E. в. овом зборнику је додато

јо# неколико нови декреталија. +акав зборник, поклонио је папа Адријан R, 3арлу 6еликом,

збо! че!а је и добио име @ионисијево – Адријанова збиркаA. Убрзо је постао званичан уфраначкој др"ави.

/) сеудо *сидорове екреталије (l8OON7M=8 p=<:>?>, R<=H89=>?>, q<N;H8=<=H89=>?>) – Настао је

у франачкој др"ави око EZ`. рире'ен је по роноло#ком распореду. ели се на три дела / –

садр"и Z` канона св. апостола и B` декреталија од 1` римски епископа (почев од 3лимента

(R в.) до Yелијада (RQ в.)U 0 – +у су и W чланка у којима је фалсификовано писмо @о поклону

цара 3онстантина римском папиA. Уз то су придодати канони !рчки, афрички, !алски и

#пански сабораU 1 – чине декреталије од Силвестра (Yелијадов наследник) до Fри!орија RR

(QRRR в.). +о су у!лавном фалсификати. 2вај зборник је приписан епископу севи$ском

*сидору, о чему нема доказа. 2д краја /Z. в. зборник је критички обра'иван. оказани су

бројни фалсификати и анаронизми. и$ ово! зборника, био је да узди!не ауторитет римско!

епископа, којим би се сломила нео!раничена власт франачки владара. Pимокатолички

научници се често позивају на ове фалсификате да пока"у примат папе.

0) l89:;< R;9=< l>?8?=7= – 2во је комплетан зборник канонско! права римокатоличке ркве.

gе!а чине dN79NM;J r9>M=>?= (/0. в.)U збирка декрета папе Fр!ура Rm (s=bN9 <=aM;<– кр. mRRR в.)U

збирка декрета папе 3лимента Q – тзв. lONJN?M=?> (s=bN9 <N:M=J;< – mRQ в.)U и дру!и папски

декрети, којима су били ре!улисани сви односи у окри$у римокатоличке ркве. Sио је на

снази до /C/_. !.

1) l8HNa R;9=< l>?8?=7= – ро!ла#ен је /C/_. као званични зборник римокатоличке ркве.

оде$ен је у Z к%и!а / – оп#та правилаU 0 – лично правоU 1 – стварно правоU W – процесно

правоU Z – кривично право. 3%и!а се дели на наслове. остоји подела на делове и одсеке.

оједине законске одредбе, састав$ене су у облику савремени законски чланака са

пара!рафима и називом канона. У овом кодексу се не ка"е чији је канон (да ли је апостолски,

саборски, или је неки дру!и). *ма 0W/W канона.

0B



Услед непрестано! прила!о'ава%а црквено! "ивота након ру!о! светско! рата, а тиме и

црквено! права у новим приликама, RR 6атикански 3онцил , најавио је потребу преуре'е%а до

тада ва"е&е! кодекса. *зраде нацрта и преуре'е%е, одвијало се у W фазе. апа Dован авле RR

је /CE1. про!ласио нови l8HNa R;9=< l>?8?=7=. 2вај зборник је поде$ен у _ к%и!а и садр"и

/_Z0 канона. Sез добро! познава%а канонско! права, овде не мо"е да се одреди који канон

припада васе$енском, који помесном сабору или се ради о потпуно новом канону.

/W. ЦРКВЕНО – ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ НА СРПСКОМ – . ери& (рквеноправо)

осле Fрка и Pуса, и Срби су створили значајну литературу из области канонско! права.

/) Dевтимије Dованови& (/C. в.) Најпознатије дело му је @Начатки церковна!о права древнија

православнија восточнија еркве по к%изје 3ормчејA. /. к%и!а има увод и два дела. У уводу

се !овори о изворима канонско! права, 3рмчији, васе$енским саборима. У првом делу5 о

јерарији. ру!и део5 о о!ла#енима, јеретицима, власти родите$а над децом и старате$ству.

0. к%и!а је ор!ански наставак прве. оде$ена је на три дела / – о св. местима, св. утварима,

бо!ослу"е%у, св. тајнама итд.U 0 – обра'ује материју брачно! праваU 1 – о насле'у, продаји,

куповини, зајму, ду!у, девојачкој спреми итд. Намеравао је да од#тампа и 1. к%и!у којом би

обрадио !ра'ански и црквени судски поступак (ме'утим, није од#тампана).

0) Tв!еније Dованови& (/C. в.). Tпископ !ор%окарловачки. ознато је %е!ово дело @2 судје

церковни свјтија восточнија соборнија и апостолскија еркве и"е во дер"ава

АвстријскиA.

1) Никанор Pу"ичи& (/C. в.) епископ "ички (и ни#ки). Sавио се научним радом изнационалне историје и канонско! права. gе!ово запа"ено дело је @Номоканон српске ркве –

теорија каноничко!а праваA. Sила је планирана и дру!а к%и!а слично! садр"аја – није

од#тампана, а рукопис није сачуван. 4а брачно право, ва"не су и таблице сродства и примери

сродства.

W) Никодим Yила#. gе!ов ма!истарски рад је био Номоканон патријара Vотија. gе!ови

ва"нији радови су / – @остојанства у православној ркви по црквеноправним изворима до

/W. в.AU 0 – @3анонично начело православне ркве при разре'ива%у црквени области. 3

пита%у о јерарическом поло"ају сарајевске митрополијеAU 1 – @равославно црквено

правоA, 1 изда%а (послед%е /C0B)U W – @равила православне ркве са тумаче%имаAU Z – @Sракизме'у ри#&ана и нери#&анаAU B – @Pукополо"е%е као смет%а бракуAU _ – @Синопсис

црквено! казнено! праваAU E – @рквено казнено правоAU и дру!и радови. /C/W. !од.,

аустријска полиција је из Yила#ево! стана однела ве& за #тампу припрем$ени спис @рква и

др"ава у Аустроу!арскојA.

Z) [едоми$ Yитрови&. (почетак 0`. в.) окторирао је у +ибин!ену, дисертацијом на тему

@Номоканон словенске источне ркве или к%и!а 3рмчијаA. ознато је %е!ово приступно

0_



предава%е @2 законодавним !раницама изме'у ркве и др"авеA. Написао је @рквено правоA,

као уtбеник за бо!ословију. ознати су %е!ови радови / – @Tнциклопедија права и римско

правоAU 0 – @*з црквено! и брачно! права5 расправе и чланциAU 1 – @Суло"ни#твоAU W – @2

браку и узроцима %е!ове кризеAU Z – @Суд за брачне спорове у СрбијиA.

B) Сер!ије 6икторович +ројицки (0`. в.) Pуски ими!рант. Yа!истрирао је на 3ијевскојуовној Академији са радом @ру!и брак клирика – историјско канонска расправаA. Ни

најма%е не заостаје за Никодомом Yила#ом. Yно!о радова је објавио на руском, а неке и на

ен!леском и француском / – @uаконисе у православној рквиAU 0 – @рквени или !ра'ански

бракAU 1 – @рквена јурисдикција над православном дијаспоромAU W – @Yесто црквено! права

на православном факултетуAU Z – @ари!радска рква као фактор аутокефалијеAU B – @рквено

право R, RR, RRRA тома (скрипта)U _ – Управа @удовом епаријомAU E – @3анонска нормаAU C –

@Сродство по браку као брачна смет%аAU /` – @3о је превео 3рмчију – са тумаче%имаAU // –

@3ако треба издати Светосавску 3рмчијуA (Номоканон са тумаче%има)U /0 –

@рквенополитичка идеоло!ија Светосавске 3рмчије и 6ластареве Синта!меAU /1 – @СпорСтаро! Pима са Новим, на странама словенске 3рмчијеAU /W – @Lиландарски НомоканониAU

итд.

_) Sранко исар" (0`. в. – [е). 4а потребе бо!ословија, написао је скрипте из @рквено!

праваA, које је касније #тампао и по којима се и сада предаје у бо!ословијама.

E) Fарда#еви& Sла!ота. Sио је асистент Сер!ија +ројицко!. окторска дисертација

@Lри#&анско право азила у 6изантијиA (у вези са Yилостивом интервенцијом). 6а"нији

радови су јо# / – @Уло!а ри#&ански оп#тина у ор!анизацији рквеAU 0 – @рква као

правна институцијаAU 1 – @рквена казна над убицама у 6изантијиAU W – @исац најстарије!

уtбеника црквено! права (Dефтимије или Tв!еније Dованови&AU Z – @Сер!ије +ројицки као

црквеноправни писацAU B – @оло"ај "ене у рквиA и дру!и радови.

/Z. АПОСТОЛСКИ КАНОНИ – . ери& (рквено право)U 6. Vидас (3анонско право)

Настали су из Апостолско! реда%а и допу%авани су до краја 1. в. Са си!урно#&у се мо"е

зак$учити да су канони св. апостола били у оп#тој употреби ве& почетком W. в. R 6. С. (10Z.)

не споми%е изричито ове каноне, али упоре'ива%ем неки од %и, са канонима то! сабора,

очи!ледно је да су канони постојали. RQ 6. С. (WZ/.) одре'ено се позива на ове каноне. EZ

канона се назива именом свети апостола. +рулски сабор је својим 0. каноном, утврдио

обавезност EZ канона. 2д тада се поменути канони налазе на првом месту у свим канонским

зборницима *сточне ркве.

ионисије Yали, који је први приредио зборник канона на латинском језику, од канона

свети апостола, унео је само први Z`. ретпостав$а се да је изоставио послед%и 1Z, из

0E



разло!а #то су они установ$авали не#то #то није било у са!ласности са обичајима 4ападне

ркве (нпр. Z/. канон – против целибата епископа, презвитера или 'акона).

Најва"није теме Апостолски канона су рукопола!а%е епископа (које вр#е 0 или 1

епископаU /. канон)U као и рукопола!а%е презвитера и 'акона (које вр#и / епископU 0. канон)U

смет%е (недостаци или преступи) рукополо"е%у ( канони /_50W, __,_C,E0)U кр#те%е јеретика(канони WB,W_)U преступи клирика (канони 0Z50C, ZW5ZC)U пост (канони BB,BC,_`)U апокрифи

(B`. канон)U позајм$ива%е новца уз камату (WW. канон)U сазива%е помесни сабора (1_.

канон)U канон Св. исма (EZ. канон)U итд.

Апостолски канони, најзначајнији за делова%е црквено! тела, уре'ују пита%а која се односе

на рукопола!а%е, канонске казне за клирике и лаике у различитим ситуацијама и приликама

(за оне који примају одлучене, за оне #то се после свр!ну&а усуде да вр#е све#теничку

слу"бу, против симоније и интервенције световне власти\)

Апостолски устави. ело је настало у Z. в. 2но је приписивано 3лименту Pимском, али до

данас није поуздано утвр'ено ко је саставио овај зборник. оде$ен је на E к%и!а. рви B

к%и!а сачи%ава идаскалија, _. к%и!у5 идаи (уче%е /0 Апостола) а E. к%и!у – EZ канона

св. апостола. +ако се први пут у историји ркве, појавио l89:;< R;9=< l>?8?=7=. +рулски сабор

својим 0. каноном, није признао канонски значај овом зборнику. ретпостав$а се да је он

дело неко! аријанца. Yе'утим, овај сабор је уврстио у оп#теобавезне каноне за ркву – EZ

канона св. апостола.

/B. КАНОНИ I ВАСЕЕНСКОГ САБОРА !"#$% Н&'()*+ – 6. Vидас (3анонско право)

2др"ан је у Никеји 6итинијској 10Z. !од. овод сазива%а сабора је био Аријево уче%е, које је осу'ено (донета је одлука о свр!ну&у Арија и два аријанска епископа из T!ипта). Сабор је

саставио први осам чланова Символа 6ере. ослао је саборну посланицу T!ип&анима

(Александријској ркви, ^ибији и ентапо$у), о превазила"е%у Yелетијево! раскола и

донео је одлуку о заједничком празнова%у асе.

онео је 0` канона. /. канон – осу'ује обичај они, који сопственом во$ом постају евнуси и

забра%ује таквима да буду рукополо"ени, али не и онима који су обезу'ени против своје

во$е. 0. канон – забра%ује рукопола!а%е неофита. 1. канон – осу'ује обичај клирика да имају

у ку&и "енску особу (усе$еница), збо! саблазни (осим ако није ро'ака). W. и Z. канон – уводе

митрополитански систем у администрацију ркве и дефини#у надле"ност сабора у

пита%има рукополо"е%а епископа и су'е%а епископима. B. канон – признаје стари обичај

централне јурисдикције александријске катедре над T!иптом, ^ибијом и ентапо$ем по

анало!ији на римску и антиоијску катедру. _. канон – прописује ва"е%е митрополитанско!

система у алестини, !де митрополитске привиле!ије припадају катедри 3есарије, али се у

исто време потвр'ује старо преда%е о особитој части коју је у"ивала Dерусалимска катедра. E.

канон – одре'ује начин превазила"е%а те#ко&а у вези с повратком катара у јединство рквеU

0C



односи се и на расколнике мелетијанце у T!ипту. 4абра%ује 0 епископа у једном !раду. C.

канон – осу'ује обичај да се неко непроверено постави за презвитера. /`. канон – осу'ује

рукопола!а%е пали у време !о%е%а. //. и /0. канони – предви'ају покајни ста" они који су

одступили од вере, и милоср'е ркве. /1. канон5 привата обичај приче#&ива%а умиру&и,

позивају&и се на стари канонски закон. /W. канон – одре'ује покаја%е за катиумене који су

пали у време !о%е%а. /Z. и /B. канони – осу'ују оне #то се преме#тају у дру!е ркве и

позивају се на злоупотребе то! принципа, да би оправдали забрану. /_. канон – осу'ује

полепу и ду зелена#тва црквени лица, која позајм$ују новац уз камату. /E. канон –

забра%ује 'аконима да приче#&ују и примају приче#&е пре епископа и презвитера. /C. канон

– !овори о павлијанистима који се вра&ају у ркву и о томе да они морају бити изнова

кр#тени и рукополо"ени. 0`. канон – забра%ује прекла%а%е колена неде$ом и у време

едесетнице.

/_. КАНОНИ II В% С% !"-% Ц*.&/.*0+ – 6. Vидас (3анонско право)

Сазван је у ари!раду 1E/. !од. опунио је Никејски Символ 6ере. отвр'ен је св.

Fри!орије Sо!ослов за законито! ариепископа у ари!раду. овод је био јерес дуоборства

(полуаријанска јерес).

онео је _ канона. *сторичари канонисти јо# и данас расправ$ају о броју канона који је

донео овај сабор, јер рукописна традиција постав$а веома велике проблеме. Стари латински

преводи канона, признају само прва W канона, док стари !рчки рукописи и сред%евековни

коментатори, наводе _. рива&ено је да су Z. B. и _. канон повезани с цари!радским сабором

из 1E0. !од. 4ато се мо!у разумети те#ко&е својствене успостав$а%у рукописно! преда%а. Z.

B. и _. канон, настали су током дру!о! периода рада сабора, када нису учествовали западни

епископи, и збо! то!а се не налазе у неким каснијим канонским зборницима.

/. канон – има за ци$ за#титу до!матски одлука рво! васе$енско! сабора од полемике

јеретика у W. векуU 0. канон – дефини#е ор!анизацију и делова%е надмитрополитанско!

саборско! система (о првенству ркава велики !радова) анало!но ауторитету политичке

администрације и да епископи не прелазе у ту'е рквеU 1. канон – признаје првенство части

цари!радској катедри и одре'ује %ено првенство на *стоку, одма после епископа Pима @јер је

овај !рад нови PимAU W. канон – осу'ује недопу#тено рукополо"е%е Yаксима 3иника у

ари!радуU Z. канон – обзна%ује привата%е +омоса ркава 4апада и Антиоије које

исповедају једно бо"анство 2ца, Сина и Св. уаU B. канон – поверава ве&ем сабору епископа

дијецезе дру!остепено одлучива%е у вези с пресудама епископима, које су донели сабори

епископа одре'ене епарије те области. Насупрот томе, одре'ује се као неприват$иво да

јеретици, расколници, анатемисани и иск$учени подносе ту"бе против епископа или дру!и

црквени лица. Нала"е се да исти принцип приме%ују и на ре!улиса%е права рукопола!а%а.

_. канон – прописује начин прима%а у окри$е ркве (поновно кр#те%е, миропомаза%е,

1`



писмено исповеда%е православне вере) припадника јеретички или расколнички секти то!

времена, који се вра&ају правој вери.

/E. КАНОНИ III В% С% !1"-% Е2(3+ – 6. Vидас (3анонско право)

Pазло! сазива%а је Несторијева јерес.

онео је C канона. рви _ канона се односе на канонске последице непривата%а

до!матски одлука сабора и неоподно! повратка у слу"бу епископа које су збо! %иово!

православ$а свр!ли Несторије или митрополити који су делили %е!ова увере%а.

/. канон – сматра одлученим оне који су приступили @одметничком сабра%уA под Dованом

Антиоијским, као и оне који су примили еластијево пела!ијанско уче%е, и нала"е

православним митрополитима и епископима да такве, а за које су они принадле"ни, свр!ну са

епископско! степена. 0. канон – осу'ује епископе који су следили Несторија. 1. канон –

одре'ује вра&а%е епископа, које је свр!нуо Несторије. W. канон – нала"е свр!ну&е клирика,који су се усудили да пристану уз Несторија. Z. канон – пони#тава помилова%е осу'ени

клирика, које је Несторије примио у заједницу. B. канон – нала"е свр!ава%е свако!а ко извр&е

одлуке сабора. _. канон – забра%ује исповеда%е дру!е вере, осим Символа вере Никејско!

сабора. E. канон – успостав$а ауотокефалност кипарске ркве, збо! тенденције коју је

изразила антиоијска катедра да је потчини својој административној јурисдикцији. C. канон –

је посланица Tфеско! сабора, сабору у амфилији да Tвстатије, %иов бив#и митрополит

(који је сам поднео оставку) мо"е да има част и зва%е епископа и аријерејско слу"е%е.

/C. КАНОНИ I4 В% С% !1$-% Х*5'&067+ – 6. Vидас (3анонско право)

овод сазива%а сабора је монофизитска јерес. онео је ристоло#ки 2рос вере о две

природе Lристове.

онео је 1` канона. /. канон5 прописује да се чувају непроме%ени канони изло"ени на

сваком сабору досада. 0. канон5 осу'ује симонију. 1. канон5 забра%ује клирицима да се баве

пословима супротним %иовом позиву. W. канон5 одре'ује да монаси морају да буду

потчи%ени јурисдикцији сво! епископа збо! злоупотреба које су починили. Z. канон5

забра%ује епископима и клирицима да прелазе из своје помесне ркве у дру!у помесну ркву.

B. канон5 осу'ује рукополо"е%е без назначе%а. _. канон5 забра%ује клиру и мона#тву

ступа%е у војничку слу"бу или привата%е !ра'анске слу"бе. E. канон5 осу'ује затеве

клирика који раде у сироти%ским домовима, при манастирима, и у рамовима, да се ослободе

ауторитета сво! епископа. C. канон5 забра%ује клирицима да се обра&ају !ра'анским

судовима, дефини#е канонску јурисдикцију црквеним судовима, и мо!у&ност да епископи

области подносе "албе @е!зару велике области (дијецезе)A или катедри !рада ари!рада. /`.

канон5 (и 0`. канон) забра%ује клирицима да напу#тају ркву за коју су рукополо"ени или да

припадају истовремено клиру две ркве. //. канон5 одре'ује да препоручне листове

1/



клирици треба да дају само у!ледним личностима. /0. канон5 забра%ује де$е%е једне

области на две митрополије (сабор је имао у виду поделу епарија 6итиније и Vеникије). /1.

канон5 забра%ује праксу да клирици у дру!ом !раду слу"е без препоручни писама. /W.

канон5 забра%ује чтечевима и појцима да се "ене јеретицима. /Z. канон5 осу'ује брак

'акониса након прима%а посве&е%а. /B. канон5 забра%ује девицама које су се посветиле Sо!у

да ступају у брак после дава%а завета. /_. канон5 !арантује јурисдикцију митрополијама на

основу управе која се није ме%ала 1` !одина, осим ако у ме'увремену није било промена

политичке управе. /E. канон5 осу'ује канонске преступе, завере и тајно! удру"ива%а против

епископа или суклирика. /C. канон5 затева редовно састаја%е сабора епископа епарије 0

пута !оди#%е. 0`. канон5 (као и /`. канон) 0/. канон5 затева да клирици или лаици, који

подносе ту"бе против епископа и клирика, морају бити подвр!нути испитива%у у!леда. 00.

канон5 забра%ује клирицима да после смрти сво! епископа, присвајају %е!ова добра. 01.

канон5 тра"и да се из ари!рада уклоне клирици и ту'и монаси, који уносе забуну у црквени

поредак. 0W. канон5 забра%ује да манастири постају приватне ку&е. 0Z. канон5 одре'ује да

рква не мо"е да буде без епископа ду"е од 1 месеца. 0B.канон5 одре'ује институцију

економа у свакој епарији. 0_. канон5 осу'ује отмичаре "ена и клирике који им у томе

пома"у. 0E. канон5 дефини#е @једнаке повластицеA (исти узви#ени поло"ај у пословима

ркве) катедри Старо! и Ново! Pима. 0C. канон5 забра%ује сво'е%е на презвитерски степен

епископа који морају бити укло%ени са своје катедре, јер они који нису достојни степена

епископа @не мо!у бити достојни ни части презвитераA. 1`. канон5 дозво$ава епископима

T!ипта да не потпи#у +омос папе ^ава док се не попуни Александријска катедра, која је

остала упра"%ена свр!ну&ем иоскора.

0`% КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ, ТРУЛСКОГ В% С% !89- – #+ – 6. Vидас (3анонско право)

2вај сабор се није бавио јересима, не!о је потврдио и донео ви#е црквено канонски

прописа – то је био разло! сазива%аU по#то се Q и QR 6. С. нису бавили канонском

проблематиком. 4начај ово! сабора је не само у томе #то је донео најве&и број канона, ве& је и

својим првим правилом потврдио све претодне саборе. А затим је својим дру!им каноном,

потврдио Апостолска правила и каноне локални или помесни сабора, као и каноне велики

отаца ркве.

онео је /`0 канона, који обнав$ају и прила!о'авају новим потребама _. в. садр"ај канона

васе$енски и помесни сабора, одр"ани у W. и Z. веку.

/. канон5 нала"е @ да се има чувати чиста од сваке нов#тине и неповре'ена вјераA коју су

нам предали #ест први васе$енски сабора. 0. канон5 признаје и каноне апостола и

помесни сабора *стока и 3арта!ине, као и каноне велики отаца ркве. 2вим је јасно дата

предност канонима источни помесни сабора. Yно!обројни канони, баве се својствима,

ду"ностима и односима клирика према свом епископу и изме'у себе, затим, привиле!ијама

10



које у"ивају патријар#ијске катедре и аутокефалне ариепископије, теме$ним принципима

мона#ко! "ивота, бо!ослу"беним и дуовним ду"ностима верни, бо!ослов$ем иконе и

иконо!рафијским про!рамом. 3ласификација саборски канона је сематична, јер се мно!е

ду"ности и обавезе које се односе на лаике, тичу и клира и обрнуто. 1. канон5 разматра брак

клирика, заснивају&и две тенденције врло стро!у дисциплину (акривија) оп#те забране, коју

је потврдила Pимска рква и правило филантропије и снисо'е%а (икономија), праксе коју

следи рква *стока, иако дефини#е стро!е критеријуме брачно! "ивота презвитера и 'акона.

+ако сабор обзна%ује да је сло"ио @и једно и дру!о, да не би оставили ни кротост слабом ни

стро!ост о#тромA. Yно!обројни наредни канони, односе се на морални "ивот клирика (B.

канон забра%ује презвитерима и 'аконима склапа%е брака после рукополо"е%а, под прет%ом

свр!ну&а) /0. канон5 забра%ује епископима да "иве са својим "енама после рукополо"е%а.

/W. канон5 прописује да ни један презвитер не мо"е бити рукополо"ен пре 1`5те !одине, ни

'акон пре 0Z5те, нити 'акониса пре WZ. /_. канон5 забра%ује клирицима да напу#тају своју

ркву без са!ласности сво! епископа. /C. канон5 одре'ује ду"ност епископа да поучава клир

и народ са!ласно преда%у св. отаца. 0`. канон5 прописује да епископи не мо!у јавно да

поучавају у !раду који не припада %иовој области. 00. канон5 да треба да буду свр!нути они

#то су постав$ени за новац. 01. канон5 да буду свр!нути они #то су примили новац дају&и

св. риче#&е. 1B. канон5 обнав$а канонске привиле!ије патријар#ијски катедри. 1_.

канон5 потвр'ује привиле!ије епископа који не мо"е заузимати своју катедру збо! варварско!

осваја%а. W`5WC. канони5 чине ма%е5 ви#е мона#ки законик и имају за ци$ обнову канонске

дисциплине у функциониса%у манастира. ZZ. канон5 да не треба постити суботом и неде$ом

@осим једне једине суботеA. * читав низ канона се бави дуовним "ивотом верни. 6а"ни су

и канони, који прописују да треба следити канонско преда%е у прима%у јеретика #то прилазе

православ$у (CZ. канон). * E0. канон – који прописује да не треба приказивати Lриста као ја!%е на које ретеча указује прстом, јер је савр#енија представа бо$а.

0/. КАНОНИ 4II В% С% !% Н&'()*+ – 6. Vидас (3анонско право)

Pазло! одр"ава%а сабора, била је јерес иконоборства.

онео је 00 канона.

/. канон5 потвр'ује ауторитет претодно! канонско! преда%а. 0. канон5 нала"е

да новорукополо"ени епископ мора да познаје псалтир, тј. да буде упознат са Св. исмом иСв. реда%ем, да би мо!ао и дру!е да подучава, а ако не да не буде рукополо"ен. 1. канон5

обнав$а старе каноне који забра%ују сваку интервенцију световни власти у избору епископа.W. канон5 нала"е да се епископ мора уздр"авати од сваке тр!овине. Z. канон5 осу'ује онеклирике @који се вале да су кроз то, #то су злата дали постав$ени на слу"бу рквеA и ру!ају

се онима који су постав$ени збо! своји врлина. B. канон5 обнав$а старе, о сазива%у

епаријско! сабора једном !оди#%е. _. канон5 нала"е да треба допунити осве&е%е ркава,које су посве&ене без пола!а%а мо#тију. E. канон5 да јевреје не треба примати у ркву, ако

се не обра&ају искреним срцем. C. канон5 нала"е да не треба да се крију списи

иконоборачке јереси, ве& да се оставе у ариве са дру!им јеретичким к%и!ама. /`. канон5

11



осу'ује клирике који напу#тају своју област и одлазе у дру!у, без пристанка сво! епископа.

//. канон5 нала"е постав$е%е економа у митрополијама, епископијама и манастирима. /0.канон5 осу'ује оне који продају зем$и#не поседе епископија или манастира. /1. канон5

осу'ује оне #то скрнаве манастире. /W. канон5 да нико без иротесије не чита са амвона на

бо!ослу"е%у. /Z. канон5 да клирик не мо"е бити назначен за две ркве у исто време.

/B. канон5 да све#тено лице не одева луксузну оде&у. /_. канон5 ко нема све потребно, дане поку#ава да поди!не молитвени дом или манастир. /E. канон5 не дозво$ава "енама да

"иве у му#ким манастирима. /C. канон5 забра%ује прима%е у клир све#тени лица,

монаа и монаи%а за новац. 0`. канон5 забра%ује подиза%е ме#овити манастира. 0/.канон5 забра%ује да монаси напу#тају своје манастире и одлазе у дру!е. 00. канон5 нала"е

монасима и све#теним лицима да ако се деси да обедују са "енама, да то чине бла!одаре&и

Sо!у и са па"%ом и побо"но#&у.

00. ПОМЕСНИ САБОРИ – . ери& (рквено право)

3анон 1_. св. Апостола – да два пута у !одини буде сабор епископа. У канонскомпреда%у, од оп#те ва"ности су канони следе&и помесни сабора 0Z – Анкирско! (Fалатија

1/W.)U /Z – Неокесаријско! (1/Z.)U 0/ – Fан!ријско! (1W`.)U 0Z – Антиоијско! (1W/.)U B` –

^аодикијско! (после 1W/.)U 0/ – Сардичко! (1W0f1) и потвр'ен је Никејски Символ вереU / – ари!радско! (1CW.) – само сабор мо"е свр!нути епископа, а не 0 или 1 епископаU /11 –

3арта!инско! (W/C.) – ва"но је збо! два пита%а. рво, одбија право "албе на своје одлуке,

римском епископу. ру!о, сам сабор као законодавна власт у кру!у своје надле"ности (засвоју помесну ркву) пре!леда каноне раније донете и вр#и ревизију исти. Tпископи су

пре!ледали каноне ранији /W сабора, који су одр"ани у времену 1WE5W/E !од., од који су

задр"али /0/ канон, а донели су и нови /0 канона – укупно /11 канона.3аноне сви досада наведени сабора, приватио је +рулски сабор својим 0.

каноном.

/_ – ари!радско ! (прводру!о! EB/. у Lраму св. Апостола)5 потврдио је

иконопо#това%е и да је Vотије на канонски начин изабран за патријара.1 – ари!радско! (у Lраму Св. Софије E_CfE )̀ – свечано је про!ла#ен мир

изме'у покојно! *!%атија и Vотија.

3анони који су донети на саборима у ари!раду EB/. и E_C. у#ли су у@Номоканон у /W наслова, односно !ранаA, и тиме су постали оп#те обавезују&и у

равославној ркви.

омесни сабори су донели 10` канона.

01. КАНОНИ СВЕТИХ ОТАЦА – . ери& (рквено право)

4аконодавну власт у ркви има епископ на простору своје епарије. 3анони св.2таца које је рква признала за оп#еобавезне, нису писани с ци$ем да буду канони. Наиме,

епископима који су се одликовали образова%ем, црквеним "ивотом и дру!им квалитетима,

обра&али су се епископи, као и дру!и, молбом да разре#е одре'ено пита%е. * од!овори на овапита%а јесу канонске посланице (j:=<M8O>N 7>?8?=7>N). Dован Соластик је у @3анонској

синта!ми у Z` насловаA унео 0. и 1. посланицу св. 6асилија 6елико! (Амфилоију

*конијском). 2датле је узето BE канона. +рулски сабор је пре!ледао каноне св. отаца и својим0. каноном је одредио који од ти канона имају оп#теобавезни значај у ркви

1W



W – ионисије Александријски (1. век) – из посланице епископу 6асилиду

^ивијскомU // – Fри!орије [удотворац, Неокесаријски (1. век) – из канонске посланице својојпаствиU /W – етар Александријски (W. век) – из посланице у којој обја#%ава начин како се

они, који су се орекли Lриста мо!у да се врате поново у рквуU 1 – Атанасије 6елики (W. век)

– из три посланице осланица Амуну монау, 1C. пасална посланица (о канонским

к%и!ама), и епископу Pуфинијану (о томе како примати јеретике када се вра&ају ркви)U C0 – 6асилија 6елико! (W. век) – из осам посланица Амфилоију *конијском, и из к%и!е о Св.

ууU /E – +имотије Александријски ( W. век)U /5 Fри!орије Sо!ослов о канонским к%и!ама С.

4авета и Н. 4аветаU /5 Амфилоије *конијски (W. век) о к%и!ама С. 4авета и Н. 4аветаU E – Fри!орије Нисијски (W. век) – из посланице ^итоју Yелитинском – о нала!а%у епитимијеU /W –

+еофил Александријски (Z. век)U Z – 3ирило Александријски (Z. век) – из посланица омну

Антиоијском, и посланице епископима ^ивије и ентапо$аU / – Fенадије ари!радски (Z.век) – из посланице на сабору у ари!раду WZC. !од. @ротив симонијеAU / – +арасије

ари!радски (E. век) – из посланице римском папи Адријану @ротив симонијеA – унета је у

@Номоканон у /W насловаA и тиме постала оп#теобавезују&а.

0W. УЛАЗАК У ЦРКВУ – КРШТЕЊЕ – Н. Афанасјев (Ступа%е у ркву)U Н. Yила#(рквено право)

ријем у ркву не вр#и се пуким декларативним изја#%ава%ем појединца о"е$и да у %у ступи. рква није заједница $уди обједи%ени истом вером, ве& народ Sо"ији,

сабран у +ело Lристово. о својој природи, она је есатоло#ка заједница која ве& на зем$и

представ$а начело @нови данаA. Неоподно је умрети за пре'а#%и "ивот и обновити сеуом за "ивот ново! еона. 3ао ново ро'е%е, и као ро'е%е @одоз!оA, ступа%е у ркву

представ$а креативни чин, који се савр#ава уом, и зато онај који ступа у ркву постаје

нова твар у Lристу. 3р#те%е @водом и уомA, представ$а св. тајну, односно црквени чин

који се вр#и од стране ркве, у коме се, човеку који се кр#тава предају дарови уа.о уче%у ркве, то је чин који се не мо"е ви#е никада поновити и све#теник

који би !а поновио, подле"е свр!ну&у. 3р#те%е се обав$а троструким по!ру"е%ем у воду

лица које се крсти, уз из!овара%е прописане формуле. 2блива%е се стро!о забра%ује исве#тено лице подле"е свр!ну&у ако то учини. 2блива%е се мо"е употребити само у случају

болести или ако нема дово$но воде. раво да кр#тава има епископ или презвитер. У случају

ну"де, смртне опасности, кр#те%е мо"е да обави и 'акон и сваки црквенослу"ите$, истотако и сваки лаик, па и "ена, ако то учине у дуу ркве. Ако лице остане "иво, тада се

кр#те%е допу%ава по прописаном црквеном чину. Све#теник који својим немаром допусти

1Z



да неко умре без кр#те%а, подле"е канонској казни, а лаик се ли#ава приче#&а 1 !одине.

3р#те%е мора бити обав$ено у ркви, а само у изузетним случајевима у ку&и.У древна времена ркве, $уди су се кр#тавали тек после одре'ено!

катиуменско! ста"а. 3ада је ри#&анство постало слободно, уведен је педобаптизам, тј.

кр#тава%е деце. У почетку су се родите$и сами старали да им деца буду #то пре кр#тена, а

у B. в. је то ве& законом било одре'ено. У по!леду они који у зрелом добу "еле да пре'у ури#&анство из неке дру!е вере, канони забра%ују да се "ури са %иовим кр#те%ем, и

наре'ују да се мар$иво испита %иова побуда. 2д најстарији времена, уведено је да мора

присуствовати и кум, чија је ду"ност да !арантује пред рквом за равославно верова%есво! кумчета и за %е!ово дуовно васпита%е. о канонским прописима, кум не мо"е да буде

иноверац, малолетно лице, калу'ер, родите$и својој деци, слабоумни, јавни !ре#ници и сва

она лица која имају зао !лас у дру#тву.ревна рква, знала је за тзв. @кр#те%е крв$уA. 2но је представ$ало изузетак из

оп#те! правила, услов$ен околностима везаним за про!оне, за непосредну смртну опасност,

али овај изузетак, био је детерминисан садр"ајем уче%а о кр#те%у, као анало!ији смрти. *

зато, ако би појединац, који је у моменту страда%а изјавио за себе да је ри#&анин, и ако биостао у "ивоту, @кр#те%е крв$уA, било би допу%авано. Dедино је крв проливена у време

мучени#тва, ради имена Lристово!, била приватана као +ајна кр#те%а.

@3р#те%е водом и уомA, представ$ало је у древној ркви јединственсакраментални чин. 3асније бо!ослов$е поделило је два момента то! чина на две св. +ајне

кр#те%е и миропомаза%е. а ипак, ове су св. +ајне до те мере повезане ме'у собом, да у

бо!ослу"беном чину једна тајна непосредно прелази у дру!у. 3атоличка рква, одвојила је св.тајну 3р#те%а од 3онфирмације, коју епископ обав$а над децом у узрасту око /0 !одина.

3онфирмација је само делимично адекватна Yиропомаза%у. 2на делимично улази у

католичку тајну 3р#те%а. Савремено православно уче%е о +ајни Yиропомаза%а, налази сепод утицајем сред%евековно! католичко! уче%а о 3онфирмацији. Содно реченом, полазе&и

од савремено! уче%а, ступа%е у ркву, обав$а се кроз два бла!одатна момента кр#те%е и

миропомаза%е. 2ба ова бла!одатна момента, представ$ају једину и јединствену капију кроз

коју човек који је поверовао, ступа у ркву.рипадност ркви, није некакво статичко ста%е. ]ив$е%е у ркви остварује се

уче#&ем у Tваристијском сабра%у, без ко!а нема ркве. ркви припада само онај ко

ступив#и у %у, учествује у Tваристијском сабра%у. У свим најдревнијим описима прима%а уркву, одма након @кр#те%а водом и уомA изла"е се поредак Tваристије којој се

приводи управо кр#тени. 4ато, сами по себи, кр#те%е и миропомаза%е представ$ају

обеле"ја пасивне припадности. +ајна прима%а у ркву, содно реченом, ук$учује тримомента кр#те%е, миропомаза%е и Tваристију. @6и#%е зва%еA, које се задобија у тајни

кр#те%а, јесте зва%е члана народа Sо"ије! – лаика. *спу%ава се старозаветно пророчанство

да &е читав народ Sо"ији постати царско све#тенство. Свако ко приступа ркви, остав$а се у

оно зва%е у коме слу"и Sо!у. оред чи%енице да је чин кр#те%а и миропомаза%а до"ивеознатне измене, сачувао је тра!ове уво'е%а оно!а, који се кр#тава у @6и#%е зва%еA.

омазива%е су у Старом 4авету имали цареви и све#теници, а у Новом 4авету, оно је својина

сви, као и бела оде&а у кр#те%у. Свима бивају постри"ене власи као знак потпуно!предава%а Sо!у. Новокр#тени, буду&и постав$ен у ово @ви#%е зва%еA улази у Tваристијско

сабра%е као свој, и дома&и Sо!у.

0Z. КРШТЕЊЕ ОД ЛАИКА И ;КЛИРИЦИ< – Н. Афанасјев (Ступа%е у ркву)

1B



равославна рква, исто као и Pимокатоличка, признаје да сваки верник, не само #томо"е, не!о је и ду"ан, да у случају одсуства све#теника обави тајну кр#те%а над оним који

се налази у смртној опасности. 2во допу#те%е наводи на пита%е по ком основу се

мирјанима дозво$ава да савр#авају св. тајне, макар само и кр#те%е, ако се зна, содно

до!матском бо!ослов$у, да су они потпуно уда$ени од обав$а%а све#тенорад%и- Савременидо!матски системи не нуде прецизан од!овор на ово пита%е. 3ако без @кр#те%а нема

спасе%аA, и као #то постоји ду"ност лаика да кр#тава у смртној опасности, морамо да

претпоставимо да лаици поседују способност обав$а%а све#тенорад%и. Sез овепретпоставке, лаичко обав$а%е тајне никако не би мо!ло да допринесе вечном спасе%у

човековом, буду&и да све#тенорад%а коју је обав$ао лаик није у ста%у да пру"и оно #то

пру"а св. тајна. Содно дана#%ем уче%у, валидност тајни произилази из чи%енице да ивр#и ле!итимно рукополо"ени све#теник. 3ако се онда лаицима, уколико се св. тајне

поимају на изло"ени начин, мо"е приписати способност да обав$ају тајну кр#те%а, ради

спасе%а човеково!- Dедини од!овор се налази у уче%у о све#теничком достојанству лаика, и

зато је, под одре'еним условима, кр#те%е које обави лаик, бла!одатно, валидно. *пак, ни овајод!овор, премда се одликује најве&ом природно#&у, није потпуно адекватан древном поима%у

тајни у пракси *сточне ркве.

арско све#теничко слу"е%е, налазило се у основи читаво! "ивота древне ркве, алине као индивидуални чин, ве& заједно са осталима, а под предстојате$ством епископа. +е#ко

би се мо!ло претпоставити како би епископ, имају&и презвитере, мо!ао да препусти обав$а%е

кр#те%а лаику. 3р#тава%е изван сабра%а је било практиковано једино у изузетнимслучајевима. Yало је вероватно да су лаици мо!ли да обав$ају кр#те%е, када узмемо у обзир

дисциплину катиумена, као и то, да се за прима%е у ркву, од само! почетка затевала

са!ласност локалне ркве. У случају изненадне болести катиумена, кр#те%е би на одру,обав$ао епископ или презвитер. +ертулијан је први, који поми%е кр#те%е обав$ено од лаика.

[ини се да је +ертулијан !оворио из теоријске перспективе, а да није полазио од чи%еница

црквено! "ивота. ретпоставка, према којој би лаик био прину'ен да обави кр#те%е

катиумена у условима тада#%е! црквено! "ивота, била би крај%е изузетна. +акво кр#те%еби било сматрано дефектним, и ако би онај који је примио кр#те%е од лаика остао "ив, он би

накнадно на црквеном сабра%у био @запеча&енA епископовом руком.

рва канонска одлука о допу#та%у лаицима да обав$ају кр#те%е, налази се у уредбиTлвирско! сабора (1`Z.). 1E. правило даје инструкцију да катиумен у случају болести, или

уколико је на путу, или се налази далеко од ркве – мо"е да буде кр#тен од лаика, који је

задобио правилно кр#те%е и који не "иви у дру!ом браку. Неоподно је иста&и да се овде ради о катиумену, дакле, о особи коју је рква припустила пријему. 2вим је тело да се

пости!не да се очува, колико је !од то мо!у&е, црквени карактер кр#те%а. У случају

оздрав$е%а, кр#те%е би се надопунило пола!а%ем епископови руку. 2ва инструкција је за

4ападну ркву постала уобичајена пракса.На *стоку је мо!у&ност савр#ава%а кр#те%а од мирјана, била дово'ена у озби$ну

сум%у. *сточни сабори се нису бавили овим пита%ем, и ово &ута%е пре упу&ује на не!ативан,

не!о на позитиван однос сабора према овом пита%у. 6асилије 6елики је тако'е не!ираомо!у&ност обав$а%а кр#те%а од лаика. 2н је кр#тава%е од јеретика поистове&ивао са

кр#тава%ем од лаика, које подле"е црквеном очи#&е%у. На *стоку су присталице кр#тава%а

од стране лаика биле малобројне, тако да %иово ми#$е%е није мо!ло имати пресудан утицај. [ак и у /0. в. ово пита%е у 6изантији изазива сум%у. 6алсамон је у полемици са онима који

су били склони да признају кр#те%е од мирјана, наводио основни ар!умент ако лаик, буду&и

1_



непосве&ен, мо"е да крсти, онда он у случају неоподности, мо"е да савр#и и све остале

тајне, ук$учују&и и тајну рукополо"е%а. 2во је неизбе"на импликација признава%а кр#те%аобав$ено! од лаика, коју упорно заобилази савремено #колско бо!ослов$е. Са 6алсамонове

тачке !леди#та, само онај који је задобио бла!одат да обав$а свете тајне, мо"е обав$ати

кр#те%е. *пак, на *стоку је дефинитивну прева!у однело супротно станови#те, под утицајем

праксе Pимокатоличке ркве. рема @равославном исповеда%уA етра Yо!иле (/_. в.) услучају крај%е ну"де, кр#те%е мо"е да обави сваки верник, му#карац или "ена.

опу#те%е "енама да обав$ају кр#те%е, представ$а јо# ве&и парадокс савремено!

"ивота. У древној ркви, ово је изазивало велике сум%е. +ертулијан је био против то!а да"ене обав$ају кр#те%е. 3ритиковао је оне који су се позивали на преда%е из апокрифни

@ела авловиA, по којима је апостол авле дао светој +екли @власт да поучава и кр#таваA.

Tпифаније 3ипарски је јо# радикалније устајао против то!а да "ене обав$ају кр#те%е,указују&и на то да чак ни Yати Sо"ија није кр#тавала. +ако'е, и састав$ач Апостолски

Установа, забра%ује "енама да обав$ају кр#те%е, наводе&и да је оно @опасно, безаконо и

нечастивоA. а ипак, ве& у /C. в. ари!радски патријар Никифор *споведник је износио

став да у случају крај%е ну"де, "ене мо!у бити те које &е обавити кр#те%е. На 4ападу је"енама право да кр#тавају у случајевима смртне опасности, признао папа Урбан у //. веку.

0B. КРШТАВАЊЕ ДЕЦЕ – Н. Афанасјев (Ступа%е у ркву)

6ера и покаја%е затевају извесну зрелост, као зало! свесно! односа према светој тајникр#те%а. рква прима само оне, за које је уверена да разумеју смисао и значај то! пријема.

4ато се постав$а пита%е, да ли деца мо!у приступити ркви тек по#то дости!ну одре'ену

зрелост или се и над %има мо"е обавити кр#те%е, содно "е$и %иови родите$а.ита%е о кр#тава%у деце, почело је да се постав$а јо# у апостолско доба. 2но се с

времена на време актуализовало у разним облицима, али је нарочито било разматрано у време

пела!ијански спорова (пела!ијанци су учили да деца мо!у наследити "ивот вечни и безкр#те%а). +ада је дефинитивно установ$ена пракса кр#те%а деце. У новије доба, у вези са

овим пита%ем, јав$а се низ секта#ки орјентација. ита%е кр#тава%а деце, данас се

интензивно разматра у протестантском свету збо! узрока да се велики број кр#тене деце,

касније не приброји активним члановима ркве. У таквим околностима, ло!ично се постав$апита%е о сврсисодности такви ре#е%а.

4а апостолско доба, немамо поуздани података како се ре#авало пита%е кр#те%а

деце. *з ела Апостолски, видимо описе кр#тава%а читави породица од стране апостола.Yе'утим, из података да су @дом 3орнилијев, ^идијин и Стра"аревA били кр#тени, никако не

мо"емо да изведемо зак$учак да су апостоли кр#тавали и децу. 4а постапостолско доба, ве&

распола"емо поузданим подацима. 2ри!ен сведочи да је @рква примила преда%е од апостолада кр#те%е преноси и малој дециA. У 0. веку мала деца су била кр#тавана и на 4ападу и на

*стоку. +аква пракса је постојала и у 1. и у W. веку, а ако је поводом ово!а и било извесни

1E



недоумица, оне су се иск$учиво тицале пита%а у ком узрасту деца смеју да се крсте. На

4ападу је прива&ено ми#$е%е 3ипријана 3арта!инско! да кр#те%е мо"е да се обавинепосредно по ро'е%у, док се на *стоку сматрало по"е$нијим кр#тава%е у W`5ти дан.

остепено су се те разлике избрисале, али се појавило једно ново диференцира%е. На *стоку

је кр#те%е деце и одојчади било пра&ено миропомаза%ем, после че!а је дете мо!ло достојно

да узме уче#&а у Tваристији. На 4ападу у сред%ем веку, долази до одваја%а конфирмацијеод кр#те%а и %ено! прено#е%а на узраст од /0 !одина, када би је обавио епископ, и тек

након то!а, дете би се први пут причестило. 4апа"амо да се у православној ркви, пријем

деце у ркву обав$а у пуном обиму, док се на 4ападу он своди иск$учиво на св. тајнукр#те%а.

Ступа%е у ркву, јесте ступа%е у +ело Lристово. 2вом ступа%у морају да претоде

вера и покаја%е, и на %има заснована слободна во$а за приступа%е ркви. *пак, сами посеби, ни вера, ни покаја%е, ни слободна во$а не мо!у човека, који би да приступи ркви, да

учине удом +ела Lристово!. рква не ре!иструје кандидате во$не да ступе у %у, ве& над %има

обав$а тајну кр#те%а. Ступа%е у ркву, вр#и се Св. уом, и отуда се кр#те%е вр#и у

ркви и од стране ркве, мимо само! кандидата, али на основу %е!ове слободно во$е. Уркву се мо"е ступити једино кроз веру, али се у %ој мо"е и пребивати једино у вери. ]ивот

у ркви почи%е од момента кр#те%а, кроз уче#&е у Tваристији. Sез заједничаре%а у %ој,

кр#те%е остаје нереализовано, али опет, с дру!е стране, "ивети у ркви није мо!у&е безкр#те%а. На тај начин долазимо до формуле вера – кр#те%е – вераi рви и тре&и моменат

ове формуле зависе од само! човека, док дру!и, среди#%и моменат, не зависи од %е!а, не!о се

савр#ава делова%ем Св. уа у ркви.+ертулијанова формулација @hуди се не ра'ају као ри#&ани, не!о то постајуA, није

исправна. 2н је по#ао од претпоставке да се $уди нису ра'али као ри#&ани, као #то су се

Dудеји, ве& самим ра'а%ем прибрајали јудаизму, не!о су ри#&анима постајали. 2восупротстав$а%е ри#&анства и јудаизма, базира се на неспоразуму.

Само физичко ро'е%е за јудејску децу му#ко! пола није било дово$но за прибраја%е

народу са којим је Sо! склопио савез. Само је печат обреза%а, оно!а ко је ро'ен од родите$а

Dудеја, чинио истинским чланом народа Sо"ије!. 2бреза%е се сматрало новим ро'е%ем. *па!ани су мо!ли кроз обреза%е да постану чланови народа Sо"ије!, содно %иовој слободно

изра"еној "е$и. 2бреза%е незнабо"аца, било је пра&ено @ба%ом очи#&е%аA. * обреза%е и

кр#те%е, представ$али су печат припадности народу Sо"ијем. 4ато је обреза%е и одбачено,као неоподан услов за улазак у ркву у коју се улази @обреза%ем нерукотворенимA односно

кр#те%ем. 3р#те%е представ$а дуовно ро'е%е, без ко!а "ивот у ркви није мо!у&. 2во је

разло! да тврдимо, за разлику од +ертулијана, да се сви ри#&ани ра'ају.2 физичком чиниоцу ро'е%а, морало се ве& водити рачуна у дру!ом нара#тају

ри#&ана, а у вези са кр#те%ем деце чији су родите$и ри#&ани. рквена пракса, морала је

да се оријенти#е према првобитној апостолској пракси, када су се кр#тавале читаве

породице. Си!урни смо да је у неким домовима било малолетне деце. *мамо дово$но основаза претпоставку да су се апостоли руководили јудејском праксом обреза%а и кр#те%а

прозелита, #то је упу&ивало апостоле на то, да истовремено са кр#тава%ем одрасли

обав$ају и кр#те%е %иове деце. *звесну потврду за ову претпоставку, мо"емо на&и код ап.авла, који децу верују&и назива светом. +о значи да и она припадају народу Sо"ијем. Не

преостаје нам дру!а мо!у&ност, не!о да претпоставимо да је ро'е%е деце ри#&ана отварало

мо!у&ност %иово! кр#те%а.Савремено бо!ослов$е стоји на станови#ту да се кр#те%е деце обав$а по вери

%иови родите$а и кумова. 2во станови#те мо"е бити адекватно ономе че!а се др"ало у

1C



доба апостола. Yе'утим оно мо"е да буде и потпуно по!ре#но, ако се поима у смислу да вера

родите$а или кумова заме%ује веру деце. 2во је у колизији са свим оним че!а се рква др"и.6ера је лични дар и не мо"е бити заме%ена вером дру!е особе, чак ни родите$а. 2ваква идеја

супституције, појавила се у сред%ем веку и на *стоку а нарочито 4ападу. У раној ркви не

налазимо чак ни тра!ове идеје супституције. 2дојчад и мала деца нити имају, нити мо!у да

имају личну веру. 2на представ$а теме$ на коме локална рква одлучује о&е ли кандидатубити допу#тено да приступи св. тајни кр#те%а или не. а ипак, вера родите$а услов$ава

мо!у&ност кр#тава%а деце. У формули вера – кр#те%е – вера, прелиминарна вера кандидата

који прима кр#те%е, заме%ује се за децу чи%еницом %иово! ро'е%а од верују&и родите$а.Vизичко ро'е%е, повлачи са собом дуовно ро'е%е за буду&и век. риступа%е ркви, односи

се не само на оне који у %у улазе, ве& и на %иове потомке. Pо'е%е од ри#&ански родите$а

за ркву представ$а сведочанство да Sо! %иову децу позива у ркву. *з ово!а се да известизак$учак, везан за кр#тава%е одојчади и мале деце, да се оно обав$а иск$учиво над децом

особа које су чланови ркве, буду&и да једино чланство родите$а у ркви мо"е заменити

прелиминарну веру детета које прима кр#те%е. ете верују&и родите$а, улази у свет као

Sо!ом призвано у ркву. осредством кр#те%а, дете постаје уд +ела Lристово!. 2д свако!појединца, који је кр#тен у дети%ству, зависи како &е се реализовати своје припада%е ркви.

Активност дететово! "ив$е%а у ркви, зависи&е од %е!ове касније вере. +а вера је уједно и

од!овор ове особе ркви, која је на основу призива Sо"ије! обавила кр#те%е. +ај од!овормо"е бити и позитиван и не!ативан. 2д!оворност за ову реализацију, ме'утим, сноси и рква,

која је на основу вере родите$а, савр#ила %е!ово кр#те%е, као и родите$и.

ракса кр#тава%а мале деце, временом је изазвала низ практични проблема. У ранојркви, склапа%е бракова изме'у ри#&ана и па!ана, била је реткост, а деца су се из ови

бракова примала у ркву посредством кр#те%а. 3ада је ри#&анство постало др"авна вера,

др"ава је забра%ивала бракове изме'у ри#&ана и па!ана. рква је забра%ивала бракове са јеретицима. 3ада би јеретици или па!ани прелазили у ри#&анство, др"авни и црквени

закони, нала!али су да се тај прелазак односи и на децу.

ојава различити вероисповести, условила је да и Pимокатоличка и равославна

рква признају у извесним случајевима ме#овите бракове. У 6изантији су се у почеткубракови изме'у православни и римокатолика допу#тали иск$учиво у случају преласка

римокатолика у православ$е (исти принцип као и за јеретике)U на 4ападу је приме%иван исти

принцип. +ек од епое реформације, појав$ују се измене у овој пракси. Pимокатоличка рква је била прину'ена да призна ме#овите бракове, али под условом да се брак склопи у

католичкој ркви и да се деца из то! брака у %ој и крсте. 2ва пракса је пренета у православну

ркву. 2во, ме'утим, узрокује на црквеном нивоу неразре#иву колизију затева две ркве.Sракови изме'у православни и протестаната, не изазивају толике те#ко&е, по#то

ротестантска рква не инсистира на кр#тава%у деце у %еном окри$у.

ита%е кр#тава%а деце чији су родите$и непознати – У раној ркви, деца чији су родите$и непознати, мо!ла су да буду кр#тена тек у узрасту који претпостав$а свестан однос

према вери и способност слободно! доно#е%а одлука. У 6изантији као и касније у Pусији,

таква деца су се кр#тавала у др"авној православној вери у најранијем узрасту – #то је вансум%е представ$ало о!лу#е%е о аутентично уче%е о кр#те%у.

Следе&и проблем код кр#тава%а мале деце јесте сум%а да ли су примила кр#те%е или

нису. рви пут се ово пита%е постав$а у вези са најездом варвара на по!раничне пределе

римске др"аве. 3арта!ински сабор (W`/.) донео је одлуку да се деца која нису способна да

W`



дају задово$авају&и од!овор о сопственом кр#те%у и када нема сведока, који би потврдили да

су та деца кр#тена, да се крсте без двоум$е%а. 2во правило скоро дословце понав$а +рулски

сабор. На 4ападу се у сред%ем веку збо! инсистира%а на непонов$ивости тајне кр#те%а,

на#ла условна формула кр#те%а @Ако си кр#тен, не кр#тавам теi Али, ако ниси кр#тен,

кр#тавам теiA У /0. в. папа Александар RRR, објавио је обавезност условно! кр#те%а у

случајевима који изазивају подозре%е. 2во је преузео етар Yо!ила (/_. в.) и посредством

%е!ово! требника, ова пракса је у#ла у употребу у московској Pусији. Условно кр#те%е не

представ$а само до!матски и литур!ички нонсенс, ве& и сведочанство !уб$е%а првобитно!

смисла уче%а о св. тајнама. 2не нису ма!ијски чинови, ве& се савр#авају молитвеним

призивом читаве ркве. остав$а се пита%е, мо"е ли уоп#те да постоји условна молитва-

равославна рква одбацује ово уче%е.

рква је установила праксу кр#тава%а мале деце као не#то #то произлази из уче%а о

самој св. тајни кр#те%а. У црквеној свести, ова је пракса очувана али је %ен смисао и значај у

знатној мери зама!$ен под утицајем соластичко! бо!ослов$а. 3р#тава%е деце чији су родите$и непознати, зароб$ене деце, кр#тава%е деце нери#&ански родите$а и најзад,

пракса кр#тава%а деце из ме#овити бракова упу&ује на зак$учак о #ироком присуству

принуде при савр#ава%у св. тајне кр#те%а.

0_. СТУПАЊЕ У ЦРКВУ ИЗ ДРУГИХ ВЕРА – Н. Афанасјев (Ступа%е у ркву)U Н. Yила#

(рквено право)

рквени чин којим се обав$а пријем у ркву, ук$учује свете тајне кр#те%а, миропомаза%а

као и Tваристију, у којој новоприм$ени члан ркве учествује први пут. 2вакав поредак

пријема, сачуван је до данас. 2вај начин прима%а у ркву, има у виду нери#&ане, тј. оне

који се обра&ају у ри#&анство и први пут прилазе ркви. Yе'у онима који не припадају

ркви, налазе се они који су припадници дру!е вере, као и припадници различити јеретички

и #изматички заједница. рема битној разлици, која ме'у %има постоји, различито је и

прима%е у ркву једни и дру!и.

2ни, који "еле да буду прим$ени у ркву, било да долазе из незнабо#тва или јудаизма или

ислама, одре'ено време проводе као катиумени. 4атим се свечано одричу своји дотада#%и

верски заблуда и свечано исповедају православну веру. осле то!а бивају кр#тени,

миропомазани и даје им се св. риче#&е.

W/



алеко је комплексније пита%е на који начин примити неку особу у ркву, која је

припадала некој од #изматички или јеретички заједница- У време 3ипријана 3арта!инско!,

постојале су две праксе прима%а јеретика прва – кроз свету тајну кр#те%аU и дру!а – кроз

пола!а%е епископови руку. 3ипријан је заступао прву праксу, а римска рква дру!у. ракса

Pимске ркве, постала је оп#те прива&ена на 4ападу, добив#и своје до!матско утеме$е%е у

уче%у Na 8:N9>N, 8:N9>M8. Pимска рква одлучила се да призна свако кр#те%е уколико је

обав$ено уз чува%е три елементарна предуслова, у!лавном уз из!овара%е тринитарне

формуле. 2во се у практичном смислу показало веома з!одним зато #то су разра'ене

конкретне и прецизне инструкције у вези са пријемом јеретика и #изматика у римокатоличку

ркву.

Непонов$ивост св. тајне кр#те%а је и на *стоку било оп#те прива&ено. Xто се тиче

пита%а о валидности кр#те%а од стране јеретика, на *стоку је у извесној мери остало

отворено. *сточна рква узимала је релативно мало уче#&а у споровима око кр#те%а. ре је

била бли"а 3ипријановом !леди#ту, не!о ставовима папе Стефана. Унутар Александријскеркве, у вези с овим пита%ем, није било са!ласности. У Сирији је став о невалидности

кр#те%а прим$ено! од стране јеретика био доминантан. осле расправа везани за пита%е

кр#те%а *сточне ркве не&е у потпуности приватити ни 3ипријаново, нити станови#те

Pимске ркве, али су под утицајем Pимске праксе почеле да под извесним условима

допу#тају мо!у&ност признава%а валидности кр#те%а прим$ено! од јеретика. 2во пита%е

на *стоку се није ре#авало по неком оп#те ва"е&ем начелу, ве& за сваки конкретни случај

понаособ. 2длуке *сточни сабора о прима%у јеретика и #изматика не нуде принципијелна

ре#е%а, не!о само оквирне инструкције примен$иве у конкретним случајевима.

очетак доно#е%а ови одлука, везује се за R 6. С. који у свом E. канону прописује на којисе начин у католичанску ркву мо!у примати катари (чисти), под којима сабор подразумева

новацијане. 2ци сабора у својој одлуци о пријему новацијана, по#ли су од признава%а не

само св. тајне кр#те%а, не!о и сви св. тајни савр#авани у новацијанским заједницама. У

самом правилу не наводи се никакво образло"е%е за ово признава%е. Начин пријема, састојао

се у подно#е%у писмене изјаве да &е се др"ати, и у свему следовати до!матима католичанске

и апостолске ркве. Након то!а би следило пола!а%е руку на %и. А они клирици који су

примани, задр"авали би свој чин, осим епископа који су били у !радовима !де ве& има

православни епископа који су остав$ани у тим !радовима у чину презвитера, да би се

сачувао принцип @у једном !раду – један епископA.

Анало!ну праксу под утицајем E. канона R 6. С. , прописао је за несторијанце и монофизите

+рулски сабор. Сабор је једино затевао сведочанство да они признају православно уче%е, а

осу'ују јеретичка, који се и одричу. У овом правилу не споми%е се пола!а%е руку. 2во

завре'ује на#у па"%у уколико узмемо у обзир чи%еницу да је новацијанство представ$ало

оно #то ми данас називамо @#измомA, док су се несторијанци и монофизити третирали као

најопаснији противници православ$а у 6изантији, и као такви су били саборно осу'ени као

W0



јеретици. А црквена јерарија је донела одлуку да се ови јеретици примају једноставно на

основу %иове писмене изјаве, признав#и самим тим валидност сви свети тајни, које се

савр#авају у %иовим заједницама.

Yо!ли би да зак$учимо да је Никејски сабор својим E. каноном начелно признавао праксу

римске цркве у вези са пријемом јеретика. Али, исти овај сабор својим /C. каноном одредио једа следбеници авла Самосатско! буду изнова кр#тавани приликом пријема у ркву. 2во

повлачи непризнава%е валидности %иово! кр#те%а као св. тајне. 2вом одлуком сабора, оци

одступају од праксе римске ркве, а прикла%ају се 3ипријановој ар!ументацији, који није

признавао никакве тајне савр#ене код јеретика.

+рулски сабор у CZ. канону, буквално репродукује тзв. _. правило /. цари!радско! сабора

(1E_.), којим потвр'ује неоподност поновно! кр#тава%а павлијана, евномијаца, монтаниста

и савелијанаца. На исти начин се постав$а и према маниијецима, валентијанима,

маркионитима и %има сличним јеретицима. Ни у овој одлуци не налазимо никакво

принципијелно ре#е%е у по!леду кр#те%а јеретика, ве& једино одлуку сабора везану законкретне случајеве. 4бо! то!а не постоји један јединствени поредак прима%а јеретика у

ркву.

Анализом саборски одлука у вези са прима%ем јеретика и #изматика видимо да рква

није заузела принципијелни став који би стајао у позадини парцијални ре#е%а и који би се

на %и приме%ивао. Сабор нису и#ли од оп#те! према појединачном, ве& пре од

појединачно! ка оп#тем. 2ни су сваки пут разматрали појединачне случајеве прима%а

јеретика у ркву, да би тек затим донели одлуку о начини пријема. ри томе се узима у обзир

не само уче%е јеретика, ве& и задаци црквене политике у теку&ем моменту. 2вим се

обја#%ава максимална снисод$ивост у једном тренутку према јеретицима, а крај%а

ри!орозност у дру!ом, као рецимо према #изматицима који се према свом уче%у !отово

ничим нису разликовали од равославне ркве.

Саборске одлуке сведоче о нејасности бо!ословске мисли у уче%у о ркви, посебно у

уче%у о св. тајнама. +а нејасно&а, изазвала је истовремену кое!зистенцију двеју тенденција

које се ме'усобно иск$учују једна признаје валидност макар неки св. тајни а дру!а не!ира

валидност сви тајни обав$ени у јеретичким и #изматичким заједницама.

остав$а се пита%е да ли само унутар равославне ркве мо!у да се обав$ају св. тајне-

Ако се тајне обав$ају и изван равославне ркве, то значи да у делује и изван %е. 2во

имплицира једно !лобалније пита%е да ли је рква Sо"ија оме'ена !раницама равославне

ркве- Dедино ре#е%е ови пита%а мо"е понудити начелни од!овор у вези са пријемом

јеретика и #изматика у равославну ркву.

Xколско бо!ослов$е, на основу саборски правила изводи зак$учак да у равославној

ркви постоје три начина пријема јеретика и #изматика /) на основу кр#те%а – за оне чије

се кр#те%е сматра неправилнимU 0) на основу миропомаза%а – за оне чије се кр#те%е

W1



признаје као валидно, али над којима није обав$ено миропомаза%е или се оно сматра

неисправнимU 1) на основу св. тајне покаја%а – за оне јеретике чије св. тајне равославна

рква признаје као валидне.

+реба приметити да се у саборским посланицама указује на Z а не на три начина пријема /)

у потпуности је анало!ан начину пријема незнабо"аца, и уоп#те нери#&анаU 0) спроводи секроз св. тајну кр#те%а, без претодно! о!ла#ава%аU 1) преко миропомаза%аU W) преко тајне

покаја%аU Z) на основу писмено! сведочанства о одрица%у и исповеда%у вере.

Sез обзира на то да ли постоји три или пет начина, остаје нере#ено пита%е на који од

поменути начина ва$а примати јеретике- 3ада је реч о јеретицима или #изматицима,

поменутим у саборским правилима, не суочавамо се ни са каквим те#ко&ама. роблем се

јав$а у вези са начином прима%а они који се не поми%у у правилима. У том по!леду,

најва"није је пита%е пријема католика у равославну ркву. Свака помесна рква је

ре#авала и ре#ава ово пита%е самостално.

У /0. в. су ве& почеле полемике око ово! пита%а. 6алсамон је сматрао, да је дово$но

%иово одрица%е од уче%а која нису у дуу уче%а равославне ркве, док су дру!и сматрали

да је неоподно миропомаза%е. У /Z. в. ари!радски сабор је донео одлуку да се

римокатолици примају без поновно! кр#те%а, посредством миропомаза%а и одрица%а од

заблуда. У /E. в. овај је поредак изме%ен и затева се поновно кр#те%е римокатолика, као и

сви дру!и јеретика. Pазло! за овај затев се налази у формалном непризнава%у облива%а

као адекватно! начина кр#тава%а који се обав$а троструким по!ру"ава%ем. На основу ове

одлуке @идалионA је римокатоличко кр#те%е назвао @обичним купа%емA. 2ва инструкција

@идалионаA задр"ала је у Fрчкој ркви своју пуну ва"ност, #то значи да се у %ој не

признаје валидност свети тајни римокатоличке ркве, као ни валидност тајни сви дру!и

конфесија.

* у Pуској ркви поредак пријема је тако'е до"ив$авао измене. ок се коначно није

усталила одлука, да се католици примају без кр#те%а, а миропомаза%е се обав$ало само над

оним лицима над којима није било обав$ено миропомаза%е (малолетни, који нису примили

конфирмацију), а протестанти су се примали путем миропомаза%а и посредством св. тајне

покаја%а. осредством свете тајне покаја%а, примају се сви они над којима је обав$ена света

тајна миропомаза%а (римокатолици, монофизити, несторијанци\).

* поред то!а #то у саборским одлукама не налазимо принципијелно ре#е%е, по пита%у

пријема јеретика у ркву, у %има мо"емо уочити извесну тенденцију ка нала"е%у такво!

ре#е%а. 4а најве&у !рупу јеретика препоручује се да буду примани као нери#&ани. А када се

неке кате!орије јеретика примају посредством миропомаза%а и покаја%а, то представ$а

компромис са императивима црквене политике, која диктира бла"и однос према неким

јересима у ци$у црквене икономије. 2ви различити приступи су мо!у&и, јер ни један сабор

није понудио никакво теоло#ко утеме$е%е за своје призна%е јеретички св. тајни, као ни за

WW



%иово одбацива%е, не!о се о!раничавао на изла!а%е конкретни ре#е%а. Анало!но овом

ставу и 6асилије 6елики у својим посланицама Амфилоију *конијском разликује јерес,

раскол и незаконито сабра%е. * он који има чврсто увере%е да тајне расколника нису валидне,

и то теоло#ки образла"е, из разло!а црквене икономије, ипак те исте тајне про!ла#ава за

валидне. У ставу 6асилија 6елико! присутно је недопустиво ме#а%е бла!одати и права. Са

правно! аспекта неке рад%е, које се др"е за незаконите, мо!у се про!ласити за допустиве, али

се овако не#то не мо"е ни замислити у области бла!одатно! "ивота. 6асилијево !леди#те је

проистицало из нејасности теоло#ке мисли у по!леду пита%а о св. тајнама. 2ва нејасност је

уочена и у свим каснијим саборима. На пр. +рулски сабор привата Апостолска правила као

оп#теобавезују&а, а у %има се не признају св. тајне јеретика. Sез обзира на саборске одлуке,

које у извесним случајевима признају валидност кр#те%а од јеретика, па чак и %иово

све#тенство, у 6изантији је пракса која се препоручује у Апостолским правилима, увек имала

своје присталице. Ни једно, ни дру!о ми#$е%е, није се развило у неко принципијелно уче%е,

и зато пита%е пријема јеретика у ркву није надрасло стадијум ре#ава%а појединачни,

конкретни случајева, како ни у про#лости, тако ни у на#е доба.

Никодим Yила# поку#ава да премости ову неуса!ла#еност ставом да равославна рква

признаје ва$аним кр#те%е свако! ри#&анско! дру#тва, називало се оно јеретичким или

расколничким, ако је то кр#те%е обав$ено истинито у име 2ца и Сина и Св. уа. 2вим се

стиче утисак да је Н. Yила# склон призна%у поставке да рква Sо"ија није оме'ена

!раницама равославне ркве. Али он не ка"е експлицитно да ли се ове заједнице које су

унутар ри#&анства, налазе у ркви или ван %е. Yила#у није по#ло за руком да уса!ласи

своје поставке и да на'е синтезу за којом је тра!ао.

равославна рква и данас остаје при пракси која није детерминисана теоло#ким уче%ем.2вај неуспе узрокован је нејасним еклисиоло#ким уче%ем, односно неодре'ено#&у уче%а о

!раницама ркве. 2стаје отворено пита%е у којој мери, и на који се начин о#те&ује ткиво

ркве, уда$ава%ем од равослав$а и !де се оно дефинитивно разара. ита%е пријема у

ркву треба ре#авати полазе&и од уче%а о ркви, а не од било какви дру!и теоло#ки или

нетеоло#ки претпоставки.

0E. РАЗЛИКОВАЊЕ ЧЛАНОВА ЦРКВЕ – јераријска ор!анизација ркве, слу"бе ркве –

D. 4изиулас (Tклисиоло#ке теме)

2сновно начело равославно! бо!ослов$а јесте да рква у свом Tваристијском устројству

представ$а икону Tсатоло#ке заједнице. 4бо! то!а се устројство сваке помесне ркве,

историјски пројав$ује кроз савр#ава%е св. Tваристије.

рква има слу"бе које изра"авају и сачи%авају икону Tсатона, али постоје слу"бе које се

не подударају са устројством Tсатоло#ке заједнице, јер рква мора да од!овори и на

WZ



различите историјске потребе. Слу"бе које изра"авају Tсатоло#ку заједницу су у толикој

мери елементарне, да не мо!у нити смеју бити ме%ане, јер се онда ме%а би&е ркве. С једне

стране, постоје слу"бе које се не ме%ају, а са дру!е, слу"бе које се ме%ају и прила!о'авају.

очнимо од Tсатоло#ке заједнице. 2сновни моменат Tсатоло#ке заједнице јесте

чи%еница да &е у Tсатону, односно у арству Sо"ијем, расејани народ Sо"ији бити @сабранна једно местоA. акле, неоподни чинилац истине ркве је сабра%е народа Sо"ије! на

једном месту. 3ада нека рква не сабира свој народ на једно место, онда то није рква, јер ни

на који начин не изра"ава Tсатон.

ру!и моменат јесте чи%еница да се среди#те то! сабра%а народа Sо"ије!, налази у

^ичности Lристовој. Није дово$но да се народ Sо"ији сабере, он треба да се сабере око

једно! среди#та, а то је ни#та дру!о до сам Lристос.

+ре&и моменат, који тако'е црпимо из Tсатоло#ке заједнице, јесте чи%еница да је Lристос

окру"ен дванаесторицом апостола и %иовим #ирим окру"е%ем. 4бо! то!а је рква и

апостолска. уно&у иконе Tсатона обезбе'ује и саприсуство апостола, који &е сведочити о

аутентичности присуства, односно, доласка Lристово!. Sез апостола не знамо ко је истински

Lристос.

2во су основни елементи иконе Tсатоло#ке заједнице, без који нема ни арства Sо"ије!

ни ркве. 3ао икона те заједнице која се остварује у Tваристији, рква иконично до"ив$ава

Tсатоло#ку заједницу.

На Tваристији, сабира се сав расејани народ Sо"ији. 2во је онај први елемент сабра%е

народа Sо"ије! @на једном местуA. ру!и елемент је присуство Lриста, изобра"ено

присуством епископа, односно, присуство среди#та око ко!а се сабира народ Sо"ији. Tпископкао икона Lристова јесте предстојате$ свете Tваристије. Lристос не&е до&и Сам, ве&

окру"ен апостолима. У Tваристији једне помесне ркве, свети *!%атије Sо!оносац види у

лицима све#теника који окру"ују епископа икону дванаесторице апостола. У старој ркви је

постојао тзв. @сапрестоA. Tпископ је био у среди#ту, а окру"ивали су !а све#теници, који су

седели на престолима око %е!а. 2ва слика је чисто Tсатоло#ка. На основу те иконе, у ркви

се појав$ује и четврти елемент – то је слу"ба 'акона, као карике изме'у предстојника свете

Tваристије и народа. uакони представ$ају елемент кроз који се народ разликује од клира, а

да при том није раздвојен од %е!а. Убрајамо и у клирике, али нису све#теници. 2ни не мо!у

да седе на сапрестолу и задатак им је да дарове преносе од народа до све#тенослу"ите$а, да

се заједно са народом, и у име народа моле, и коначно, да осве&ене дарове, односно +ело и

3рв Lристову, преносе до народа. 4бо! то!а је !лавно дело 'акона да приче#&ује вернике.

2во су основне слу"бе у ркви, које ни на који начин не мо!у изостати, јер би се тиме

изменила есатоло#ка истина ркве.

WB



рква има и дру!е потребе унутар света. 4бо! то!а, она има и дру!е слу"бе дидактичке,

мисионарске, пастирске, односно исповест, човеко$уб$е, исцелите$не слу"бе (нпр. дуовно

очинство), подви!, мона#тво итд. Све ове слу"бе су потребне ркви зато #то се она налази

унутар историје. +о нису слу"бе које &е опстати у есатоло#ком смислуU оне се не налазе у

есатоло#кој, не!о у историјској природи ркве. У Tсатону не&е постојати мисионаре%е,

проповеди, манастири итд. 2ве слу"бе, које су нам данас неоподне, и које најдуб$е

по#тујемо као слу"бе ркве, не представ$ају елементе који изобра"авају вечно арство

Sо"ије.

0C. ЛАИЦИ У ЦРКВИ – Н. Афанасјев (Слу"е%е лаика у ркви)

У С. 4авету Dевреји су били изабрани народ Sо"ији, а у Н. 4авету, народ који је Sо! изабрао

и начинио јесу ри#&аниU који су у ркви постали народ Sо"ији. рипадати народу Sо"ијем,

значи имати најве&е зва%е на зем$и, по#то нема ниче! узви#еније! не!о припадати народукоји је Сам Sо! изабрао у Lристу, и поставио !а да Yу слу"и. Национални принцип С. 4авета,

заме%ен је принципом припадности ркви, у којој се национални принцип показао

превази'еним.

У јудејству је све#тенство било не#то посебно, и недоступно народу. остојала је !раница

која је једном за сва!да делила све#тенство од народа. остојала је тако'е и завеса, која је

скривала Свети%у над Свети%ама. арско све#тенство цело! *зраи$а, остало је само

обе&а%е. 2но је апсорбовано од стране левитско! све#тенства, коме није припадао сав

израи$ски народ, иако су свети, иако је ме'у %има Fоспод. У ркви је завеса скинута са

Свети%е, и сав новозаветни *зраи$ је уведен у Свети%у. арско све#тенство је постало реалност и основа "ивота ркве. У Н. 4авету све#тенство припада целој ркви. ^евитска

слу"ба је постала лаичком (лаос), јер је рква народ Sо"ији.

Pано ри#&анство је било лаички покрет. Ни Lристос, ни апостоли нису припадали

левитском све#тенству. Ни први ри#&ани нису слу"или у раму. 4а јудејску свест,

све#тенство је било у тесној вези са рамом. Ап. авле, своје уче%е о Lристовој

првосве#теничкој слу"би није !радио по обрасцу левитско! све#тенства, не!о по @чину

YелиседековомA. 3ада се појавило уче%е о царском све#тенству ри#&ана, онда се и оно

морало везати за рам. Уместо рукотворено! рама, ри#&ани имају нерукотворениU уместо

крвни – дуовне "ртве. рква је дуовни дом, тј. рам чије "иво каме%е ри#&ани постајукроз кр#те%е. 3ао "иво каме%е, дуовно! рама, они су заједничари Lристово!

првосве#тенства. У дуовном дому, све#теници приносе дуовне "ртве, које означавају

Tваристију. 2на се вр#и Св. уом, и зато је дуовна. Уводе&и појам дуовне "ртве, ап.

етар је "елео да пока"е да је свето све#тенство истинско све#тенство, јер за читаоце

%е!ове посланице, све#тенство није мо!ло да постоји без "ртава. Уче%е ап. етра о ркви,

као дуовном дому, је само дру!и израз уче%а ап. авла о ркви као +елу Lристовом. Уче%е

W_



о царском све#тенству чланова ркве, проистиче из уче%а о ркви у два своја аспекта као

народу Sо"ијем и као +елу Lристовом.

У свакој месној ркви, Св. у је постав$ао презвитере (епископе), да би чували стадо

Sо"ије. Стадо Sо"ије које чувају презвитери је наследство, које су они добили од Sо!а. 4бо!

то!а је сваки верник наследство епископа, а то указује на %е!ову припадност месној ркви@под началством епископаA. Сваки верник је наследство, и збо! то!а цео народ Sо"ији –

Fоспод%и удео. У С. 4авету је само племе ^евијево било Fоспод%и удео. 3ао #то је сав

*зраи$ски народ био издвојен из сви народа, тако је и ^евијево племе, било издвојено из

остали племена. У Н. 4авету је сав народ све#тенство, и зато ни један %е!ов део не мо"е да

буде издвојен. Lри#&ани, као чланови ркве не слу"е Sо!у индивидуално, не!о као

заједница.

Апостолска рква, није знала за поделу на клирике и лаике у на#ем смислу. 3ао #то није

ни имала појмове @лаикA и @клирикA, 3олико је нама познато, појам @лаикA, први пут се

појав$ује код 3лимента Pимско!, у изразу @човек лаикA као атрибут за чланове старозаветно!народа, који није слу"ио у рамовима. 3рајем 0. и почетком 1. в. у црквеној свести јасно се

приме&ује подела народа Sо"ије! на лаике и клирике. ру!а чи%еница, која се тиче "ивота

првобитне ркве, јесте различитост слу"би, која произлази из ор!анске природе ркве, у

којој сваки %ен члан заузима одре'ен, само %ему својствен поло"ај и место – као удови у

+елу. арови уа се не дају сами по себи, и не као на!рада, не!о за слу"бу у ркви. осебне

слу"бе су управ$ене на @назида%е +ела ристово!A. 4бо! то!а, заједничка слу"ба у ркви

претпостав$а различитост слу"би, а та различитост не мо"е да постоји без заједничке

слу"бе.

2нтоло#ко јединство сви чланова ркве, произлази из %иово! јединства @у LристуA. о

својој природи, сви чланови ркве су једнаки, по#то је у свима један у (@различити су

дарови, али је у истиA). Нико не мо"е да став$а себе изнад дру!и у ркви, а тим пре

изнад ркве или да претендује да сам по себи изра"ава ркву – ни апостоли, ни пророци, ни

учите$и нису сами по себи рква – они су само чланови ркве, а не сва рква, и зато не мо!у

без остали чланова. 2ни не би мо!ли да вр#е оне функције, на које су од Sо!а постав$ени.

Pазлика изме'у лица која имају посебне слу"бе, и изме'у они који те слу"бе немају, није

онтоло#ка, ве& функцијска. У ркви не мо"е бити безбла!одатни чланова, као #то не мо"е

бити ни чланова без слу"бе у %ој. У ркви је у пуно&и изливена бла!одат уа на све %ене

чланове. Pазлика је само у томе, #то они, који су призвани на посебну слу"бу, примају ипосебне дарове уа за своју слу"бу у ркви (нпр. у св. тајни брака дају се дарови уа

онима који ступају у брак, за %иов заједнички "ивот. +е дарове немају они који нису у браку,

али су бла!одатни и једни и дру!и.). Pазличитост дарова уа, није повезана са различито#&у

у по!леду пуно&е бла!одати. Sез обзира на различитост дарова, бла!одат остаје иста, а мера

бла!одати која се усваја мо"е да буде различита у истим даровима.

WE



+ертулијан је тврдио да је @разлику изме'у клира и народа установила црквена власт и део

сабра%а клираA. Pазличитост слу"би није установила црквена власт, нити део клира, не!о она

произлази из само! појма ркве. осебна слу"ба началствова%а (епископа) је витална

функција, без које рква не мо"е да постоји. У еваристијском сабра%у, од само! почетка су

постојали они који су началствовали, и они над којима су ови први началствовали. Sез то!а

није мо!ло да буде Tваристије, по#то је %ена природа таква да затева началствују&е!. Dо#

од прве Tваристије савр#ене у Dерусалиму, у %ој се у литур!ијском поретку разликовао

народ од %ено! началствују&е!. редстојате$ узноси бла!одаре%е, на које народ од!овара са

AАминA. Сви учесници сабра%а заједно са својим предстојате$има, чинили су један народ

Sо"ији, царско све#тенство. +у имамо разликова%е народа од предстојате$а, али које није

нару#авало целовитост народа Sо"ије!. редстојате$ је био неоде$ив од народа, зато #то је

и сам припадао народу. 3ад он не би припадао народу, не би мо!ао да буде %е!ов предстојате$

на еваристијском сабра%у. ојам @лаосA је од само! почетка имао два значе%а он је

означавао све чланове ркве без изузетка (и клирике), а у литур!ијском поретку означавао је

оне, којима је началствовао предстојате$, и који су касније добили назив @лаикиA.

^итур!ијско разликова%е народа и клира, у уском смислу,прерасло је у %иово оде$ива%е,

#то је на крају, постепено довело до појаве два различита слоја или степене. Уче%е о

посве&е%у, је дефинитивно разделило црквено тело на два дела, и скоро у потпуности је

истиснуло ранори#&анску идеју слу"е%а. У почетку, посве&енима су се сматрали сви

чланови ркве, насупрот онима који не припадају ркви. *ницијалном тајном којом се

вр#ило посве&е%е, сматране су св. тајне кр#те%а, миропомаза%а и еваристије – које су

уводиле у @све#тену јераријуA све оне који су примили кр#те%е. Yе'утим, византијска

мисао је до#ла до зак$учка да истинска тајна посве&е%а није кр#те%е, ве& рукополо"е%е.

2ни, који су некада припадали #ироком кру!у @посве&ениA, сада су постали @мирјаниA или

@светов%ациA. 6ерници су световни $уди који "иве у свету, и !ра'ани су ово!а света. 2ни,

које је ап. авле прозвао су!ра'анима свети и дома&и Sо!у, који немају на зем$и постојана

!рада, не!о тра"е онај који &е до&и – постали су они који су дома&и свету.

Pазлика изме'у посве&ени и светов%ака, као непосве&ени, почела је да се третира у

различитости %иови природа. осве&е%е ме%а природу посве&ено!, слично томе као #то

кр#те%е ме%а природу оно!а ко ступа у ркву, и који постаје у %ој @нова тварA. ојав$ује се

уче%е о @дру!ом кр#те%уA. У црквену свест се уноси једно ново уче%е о св. тајни

рукополо"е%а. рема сведочанству 6алсамона, у 6изантији, у %е!ово време је било пуно

присталица уче%а да аријерејска иротонија, разре#ава оно!а који се иротони#е од сви

пре'а#ни !реова до тренутка прима%а аријерејства. У новозаветним списима, као ни у

уче%у ркве, не налазимо чак ни тра!ове уче%а да рукополо"е%е у све#тенство разре#ава

!рее. 3ада је +ридентски сабор (/B. в.) про!ласио немо!у&ност повратка клирика на степен

лаика, он је за западно бо!ослов$е прокламовао онтоло#ку разлику изме'у клирика и лаика.

Савремено академско бо!ослов$е не само #то је минимизирало уче%е о царском све#тенству

WC



народа Sо"ије!, не!о је чак почело да испо$ава подозре%е према %ему. Не!ирати народу

Sо"ијем царско све#тенство у отвореној или скривеној форми, значи одбацивати дарове

уа. Савремено бо!ослов$е признаје да светов%аци примају дарове од уа у св. тајнама

кр#те%а, миропомаза%а, покаја%а, брака, итд. +ако дарови уа постају индивидуални посед

они који су и примили. [ак и у св. тајни све#тенства, налазимо исту такву

индивидуализацију дарова уа, по#то јераријско све#тенство у савременом устројству

није увек спојено са слу"е%ем. Слу"е%е је дру!остепена последица дара уа Свето!, а

првостепена је промена природе оно!а који је примио дар уа у св. тајни све#тенства. 2во је

једна од тачака у којој се бо!ословска мисао данас коренито разликује од уче%а првобитне

ркве. арови уа се предају за делова%е и корист сви. 4ато се они дају у ркви и за

ркву.

Р='6>656?(@( 5*&'*

3р#те%е уом и водом, представ$а једини начин ступа%а у ркву. ревна рква је знала

за тзв. @кр#те%е крв$уA, али је то био изузетак од оп#те! правила, изазван про!оном и

непосредном смртном опасно#&у. +ај изузетак је био услов$ен уче%ем о кр#те%у као

анало!ији смрти. Ако био неки мученик, који би у моменту страда%а изјавио да је ри#&анин,

остао "ив, кр#те%е крв$у се на од!оварају&и начин морало допунити. [овек у кр#те%у,

умиру&и за пре'а#%и "ивот, ра'а се Св. уом, као нова твар за нови "ивот у ркви. ]ивот

у ркви је слу"ба Sо!у, кроз ркву и у ркви. У кр#те%у, ми примамо бла!одат за слу"е%е

(латриа), које је за ап. авла све#теничко слу"е%е. Свој најви#и и потпуни израз @латриаA

верни налази се у еваристијском сабра%у, које је пројава ркве у свој %еној пуно&и.

6исоко зва%е народа Sо"ије!, и слу"е%е лаика, као све#теника и царева, претпостав$а

%иово постав$е%е (рукополо"е%е) на то зва%е, зато #то свака слу"ба у ркви

претпостав$а Sо"ије призва%е и предава%е бла!одатни дарова, призваноме на слу"бу, без

који није мо!у&а никаква слу"ба у ркви. У послед%е време је уобичајено да се за кр#те%е,

а нарочито за миропомаза%е ка"е да је то @рукополо"е%е за мирјанинаA. +о је исправно, ако

се појму @мирјаниA прида значе%е члана народа Sо"ије!, а не значе%е као посебној !рупи

чланова ркве, која стоји наспрам @посве&ениA (клир). 4ато, да би се избе!ао неспоразум, не

треба !оворити о рукополо"еном за мирјанина, не!о о рукополо"е%у за лаика.

* у најстаријим сачуваним чиновима кр#те%а, као нпр. у @Апостолском преда%уA *полита

Pимско!, идеја рукополо"е%а је потпуно јасна. рви моменат, је када епископ пола"е руке на

оно!а који се кр#тава. Нема сум%е да је у апостолско доба, пола!а%е руку улазило у тајнупријема у ркву. ру!и моменат, који допу%ује и разоткрива први, јесте излива%е свето!

мира, који вр#и епископ после пола!а%а руку. У С. 4авету помазивани су све#теници и

цареви, а слу"ба на коју се постав$ају новокр#тени, кроз измо$ава%е дарова уа је царско

– све#теничка слу"ба. Савремени чин кр#те%а и миропомаза%а, није из!убио идеју

рукополо"е%а лаика. Yоменат пола!а%а руку од стране епископа, је нестао из то! чина, али

Z`



су %е!ови тра!ови ипак остали. У молитви @омива%а у осми данA !овори се о мо&ној руци

Sо"ијој.

У дана#%е време. 3ао и у старини, новокр#тени се облачи у беле оде"де. Sела оде"да је,

као и у С. 4авету символ све#теничко! достојанства свако! члана народа Sо"ије!. рактична

немо!у&ност да се сви верници који учествују у Tваристијском сабра%у облаче у посебнеоде"де довела је до то!а, да су се посебне оде"де сачувале само за чланове клира.

остав$ен на царско – све#теничку слу"бу, новокр#тени се постризава уз из!овара%е

од!оварају&е литур!ијске формуле. +ај постри!, у потпуности од!овара постри!у клирика, и

очи!ледно је пренет са %и на лаик. риликом уцрков$е%а које се вр#и после кр#те%а,

новокр#тени му#ко! пола се као све#теник Sо!у и 2цу уноси у олтар и три пута обноси око

престола.

остри!, рукополо"е%е и опод око престола су рад%е које улазе у састав чина кр#те%а.

Сви ти моменти постоје у савременом чину св. тајне све#тенства. 2ва подударност није

случајна, Новокр#тени се рукопола"е за слу"е%е у ркви у зва%у члана народа Sо"ије!. 4ато

се лаик не мо"е став$ати насупрот посве&енима, не!о само непосве&енима, односно онима,

који нису у ркви, и који нису чланови народа Sо"ије!.

1`. СЛУЖЕЊЕ ЛАИКА У ОБЛАСТИ СВЕШТОНОДЕЈСТВА – Н. Афанасјев (Слу"е%е

лаика у ркви)

М(3A6 B(.7&'* = (BC*.&3A&)3'6D 3*E.*@=

Новокр#тени, који је рукополо"ен у царско – све#теничко достојанство, свечано се уводина еваристијско сабра%е. Tваристија је слу"ба коју слу"и народ бо"ији и отворена је само

за вернике. Неверници и катиумени не мо!у да учествују у Tваристији која почи%е

молитвом верни – зато #то је молитва ркве, молитва 2цу у Lристу. 2нај ко није @у LристуA

не мо"е да учествује у Tваристији. Уче#&е новокр#тено! на Tваристији, којим се завр#ава

пријем у ркву, показује природу царско – све#теничке слу"бе у коју се рукопола"е сваки

члан ркве. *сто тако, епископ одма после рукополо"е%а началствује сабра%ем, презвитери

заузимају место ме'у презвитерима, а 'акони ме'у 'аконима.

Tваристија је дело ркве коју вр#и народ Sо"ији сабран на једно место, са својим

предстојате$ем. Сваки верник слу"и као литур! у еваристијском сабра%у, не сам по себи,не!о заједно са свима, и зато слу"ба верни као све#теника престаје оно! тренутка када

престане да буде заједничка. 4ато, !де нема еваристијско! сабра%а, нема ни царско –

све#теничко! слу"е%а верни, по#то тамо нема ни слу"е%а ркве. Сваки верник, не мо"е

да све#тенодејствује сам по себи, када нема предстојате$а. Са епископом слу"и или

прецизније, %ему саслу"ује сав народ. 4ато царско све#тенство не само #то не иск$учује

посебну слу"бу предстојате$а, не!о се без %е!а не мо"е ни пројав$ивати. Pукополо"ени у

Z/



зва%е члана народа Sо"ије!, уводи се у еваристијско сабра%е, да би као %е!ов део

саслу"ивао своме предстојате$у.

К6 )( B.F&5*G 3B(FA6760()3AB*

Савремено бо!ослов$е слу"бе у ркви изра"ава у три области, кроз све#тенодејство,

управ$а%е и уче%е. Xколски системи су од лаика направили мирјане, који су ли#ени

заједнички дарова, царско – све#теничке слу"бе. 3ао светов%аци, мирјани те"е да на

световни начин делују у ркви, претварају&и бла!одатни ор!анизам ркве у правни.

Академско бо!ослов$е, област све#тонодејства доде$ује иск$учиво члановима јерарије. У

тој области, лаици су пасивни елемент – над %има се вр#е све#тене рад%е, али и они не

вр#е. 2ни, који су постав$ени у ркви на царско – све#теничку слу"бу, на#ли су се у %ој

без те слу"бе. +о је ло!ичка последица уче%а о лаицима као непосве&енима.

а ли мо"е епископ или презвитер да вр#и све#тенодејства без народа Sо"ије!- Није

постојала и не мо"е да постоји рква све#теника и рква лаика – не!о је једна @рква

Sо"ија у LристуA. У ркви нема одвојени активности, ве& постоје активности саме ркве.

+о значи, да свете тајне вр#и рква и у ркви која у себе ук$учује како лаике у у"ем смислу

то! појма, тако и црквену јерарију. ^аици су збо! то!а лаици, зато #то ме'у %има постоје

предстојате$и – а предстојате$и су предстојате$и јер началствују лаицима. 4ато не мо"е

бити ркве без епископа, али ни епископ не мо"е бити без ркве (@рква је у епископу и

епископ је у рквиA – 3ипријан 3арта!ински).

Свете тајне не вр#е посебне !рупације црквено! тела, не!о 7(.*H0(&B6, сав народ Sо"ији.

3ада би само епископ вр#ио све#тонодејства, онда би то значило да би епископ мо!ао да буде

без ркве, а ако би верници вр#или све#тонодејства без епископа, то би значило да рква

мо"е без епископа. *стовремено, свете тајне се вр#е 7(35&B(76 од стране народа Sо"ије!, јер

у ркви постоје различите слу"бе. редстојате$ има нарочиту слу"бу, какву немају верници.

*ако су то различите слу"бе, имају исту основу царско – све#теничку слу"бу народа

Sо"ије!. Само уз саслу"ива%е верника, епископ вр#и све#тонодејства. 6ерници не

присуствују само вр#е%у св. тајни, не!о и учествују у томе. Народ Sо"ији је увек свет, као

#то је и рква увек света, независно од !ре#ности поједини чланова ркве.

Све#тенодејства у ркви су увек бла!одатна, јер се вр#е од стране ркве, а не од стране

поједини чланова ркве. 3ада би свете тајне вр#или поједини чланови, онда би им се

придавала ма!ијска сила.

П.6D(7( = 5&A=./&)3'6D >6.(A'= &H*HB*7( &0()6D >63B(J(@*

Pезултат уче%а према коме су лаици непосве&ени, насупрот клирицима, као посве&енима,

утицао је на литур!ијски "ивот. 2лтар се у почетку постепено одваја од народа, а затим се

потпуно затвара од %е!а иконостасом. Сти!ло је дотле да према BC. правилу +рулско! сабора

@никоме од они који не припадају, да не буде дозво$ено да улази унутар свето! олтараA. *

тумачи из /0. в. као 6алсамон и 4онара, заступају став да лаицима не треба да се допусти

Z0



улазак у олтар. 3асније, такав став заступа и Никодим Yила#, који износи став да је олтар

одвојен само за посве&ене збо! тајанствености бескрвне "ртве која се приноси. *деја

посве&е%а, која је разделила чланове ркве на посве&ене и непосве&ене, изменила је

новозаветно свата%е тајне, прибли"авају&и !а јелинском свата%у. Dо# од прве Tваристије

у Dерусалиму, на дан едесетнице, сви чланови су учествовали у еваристијском сабра%у. +о

је била кинонија (заједница) у Lристу, и зато нико и ни#та није делило учеснике Tваристије

једне од дру!и.

]е$ом да се сакрије оно #то се чини у олтару, обја#%ава се и уво'е%е тајно! чита%а

еваристијски молитви од стране све#теника, #то је у супротности са целом литур!ијском

праксом. 3ао и иконостас, тако и тајно чита%е молитви иск$учује народ од уче#&а у @трпези

Fоспод%ојA. ри тајном чита%у молитви, нема ни речи о саслу"ива%у народа своме епископу.

2д само! почетка ркве, ниједна литур!ијска рад%а није била сакривена од верника. @АминA,

као усклик народа, представ$а к$учни ар!умент против тајно! чита%а еваристијски

молитви. ревни начин приче#&ива%а, овако како се данас приче#&ују све#тенослу"ите$иу олтару, био је својина сви чланова ркве. +рулски сабор је поку#ао да исправи нека

застра%е%а у начину приче#&ива%а лаика, и да потврди древну праксу, али није успео то и да

оствари. осле %е!а, постепено се учвр#&ује разлика у приче#&ива%у јерарије и лаика, #то

постепено доводи до појаве ка#ичице, посредством које се приче#&ују верници.

УK(FJ( B(.7&'* = 3B(FA(760()3AB&D*

У канону Tваристије како св. Dована 4латоусто!, тако и св. 6асилија 6елико!, указује се на

то, да се сав народ, који је сабран на еваристијском сабра%у, бла!одари Fосподу кроз сво!

предстојате$а. ела рква се моли, а не само епископ или презвитер, и то се види у употреби

мно"ине при различитим молитвама, и у молитви пред бла!оси$а%е свети дарова, !де се

призива бла!одат Св. уа на сав народ. * то је сведочанство ркве да тајну не вр#и сам

предстојате$ не!о сав народ у целини. * сав народ, учествују&и у бла!оси$а%у арова, које

вр#и предстојате$, од!овара са @АминiA Најве&а на!рада – имати "иво! Lриста У срцима –

не мо"е бити иск$учиво привиле!ија све#тенослу"ите$а, не!о је то дар целом народу

Sо"ијем. 4аменице ми, нас и нам, не односе се само на епископа и презвитере, који му

саслу"ују, не!о на сав народ који саслу"ује своме предстојате$у у свом царско –

све#теничком достојанству. 2во уче#&е верника у вр#е%у св. Tваристије, одре'ује %иово

уче#&е у свим тајнама, по#то су св. тајне спојене са Tваристијом. У дана#%е време,

академско бо!ослов$е, под утицајем идеје посве&е%а, претворило је св. тајне у индивидуалнечинове, које све#тенослу"ите$и вр#е над онима, којима се у одре'еној св. тајни предају

измо$ени дарови уа.

1/. СЛУЖЕЊЕ ЛАИКА У ОБЛАСТИ ЦРКВЕНЕ УПРАВЕ – Н. Афанасјев (Слу"е%е лаика

у ркви)

Z1



У Св. исму, народ Sо"ији се назива @стадом Sо"ијимA, у коме су епископи пастири. 2ни

су пастири у у"ем смислу речи, јер је целом стаду Sо"ијем један пастир – Lристос. 4ато се

они и не постав$ају над целим стадом, не!о у самом стаду. У пракси, рква Sо"ија се

пројав$ује у мно#тву месни цркава, које имају своје пастире, #то воз!лав$ују

еваристијско сабра%е сваке помесне ркве. *з појмова пастир и стадо, не треба зак$учивати

да су верници пасивни елемент, иск$учиво објекат бри!е црквене јерарије. 3ао "иви удови

ркве, верници су у %ој активни, јер је %иова активност израз %иово! "ивота. 2ни су

активни у области све#тонодејства, а тако'е и у области црквено! управ$а%а, које припада

пастирима. Активност лаика у области црквено! управ$а%а, била је различита кроз историју.

У прва два – три века, она је достизала свој врунац, али су затим кренула значајна колеба%а у

%еном испо$ава%у. [увају&и власт све#тонодејства, јерарија је чинила уступке у овој или

оној форми, у области управ$а%а, све док није до#ла до то!а, да је призвала лаике да

учествују у црквеном управ$а%у (нпр. московски сабор /C/_.). *ск$учива%е лаика из

области све#тенодејствова%а, и уступци који се чине у области црквено! управ$а%а у корист

лаика, су парадокс историје, а он је обја#%ив само де$е%ем чланова ркве на посве&ене и

непосве&ене. од притиском лаика, с обзиром на !ре#ке у систему црквене управе, руска

црквена власт је отворила лаицима област црквено! управ$а%а од пароија до помесно!

сабора руске ркве. рема одредбама московско! сабора, лаици данас управ$ају заједно са

клиром, и делимично са епископом.

рквена управа је посебна слу"ба у ркви, за коју су неоподни посебни дарови Св. уа.

У ркви су увек постојала посебна лица која је Sо! поставио да управ$ају дава%ем посебни

бла!одатни дарова. 4ато је пастирска слу"ба различита од слу"бе народа Sо"ије!. Tпископу

је поверен народ Fоспод%и (1C. апостолско правило), и зато, нико дру!и не мо"е да управ$а.

Народ не управ$а сам собом, не!о %име, на основу дела слу"е%а управ$ају %е!ови пастири.

4ато верници и нису саслу"ите$и епископу у области управ$а%а. 2во ипак не значи да су

верници у тој области потпуно пасивни. gиова активност је сасвим дру!ачије природе у

односу на активност епископа. Народу Sо"ијем припада расу'ива%е и испитива%е оно!а #то

се вр#и у ркви. +о је посебна слу"ба сведоче%а, која произлази из царско – све#теничке

слу"бе. Tпископ не управ$а народом Sо"ијим сам од себе и не на основу права које му је дао

народ, не!о управ$а у име Sо"ије, као од %е!а постав$ен @у LристуA на слу"бу управ$а%а.

У древној ркви слу"е%е сведоче%а се изра"авало у са!ла#ава%у са оним #то је требало да

се вр#и у ркви, и у привата%у оно!а #то се у %ој вр#ило као во$а Sо"ија. +а са!ласност

народа није имала правни карактер као у скуп#тинама !рчки !радова или у дана#%им

представничким телима. рквена власт није била спутана во$ом верника. Са!ласност и

привата%е, значило је сведочанство ркве да предстојате$и делују и управ$ају са!ласно

во$и Sо"ијој. Tпископ је онај ко!а је сам Sо! изабрао, и који је примио ар управ$а%а, да

делује са!ласно во$и Sо"ијој. арови сведоче%а и управ$а%а су различити, али је @исти Sо!,

који дејствује – све у свимаA, и то претпостав$а потпуну са!ласност народа са својим

предстојате$има. На овој симфонији инсистира *!%атије Антиоијски.

ZW



У древној ркви, целокупно управ$а%е, као и сав "ивот, имао је јавни карактер све је

почи%ало и све се завр#авало на црквеном сабра%у. Tпископ не управ$а народом одвојено од

%е!а, не!о унутар стада у које је постав$ен, а народ није пасиван не!о активан, бивају&и

потпуно свестан оно!а #то се вр#и у ркви и сведоче&и о во$и Sо"ијој. +о је константна

норма активности верника у области црквено! управ$а%а. +а норма нема никакве везе са

идејом самоуправ$а%а. Сабра%е само по себи, нема никакве власти. Sо! управ$а народом

Sо"ијим кроз предстојате$е постав$ене у ркви који испу%авају %е!ову во$у. Tпископ је

постав$ен у ркви и за ркву. 2н не мо"е да управ$а народом без народа, јер он не мо"е да

буде без сведочанства ркве о своме слу"е%у, али ни народ не мо"е да управ$а сам собом,

јер он нема ар управ$а%а.

2д 3онстантинове епое, рква у очима Pимско! царства постаје правни ор!анизам, јер

др"ава не мо"е дру!ачије да !леда на ркву. од утицајем др"аве, рква заиста и постаје

правна институција #то почи%е да нару#ава са!ласност изме'у епископа и народа. Tпископ

постаје високи чиновник и кнез ркве, коме су народ и клир ду"ни да се подчи%авају.6ерници све те"е налазе свој претодни израз, посебно слу"бу сведоче%а. Настаје нека

аотична форма протеста и опозиција црквеној и др"авној власти.

* у московској Pусији, активност лаика се чува у често искрив$еној форми. +оком

синодално! периода Pуске ркве, сав црквени "ивот је био базиран на правном начелу, а сама

рква је постала др"авна институција. Yосковски сабор (/C/_5/E) је призвао лаике да

управ$ају по начелу деле!ира%а у својству сауправите$а епископу и презвитерима. Најви#и

црквени ор!ан – Сабор – осим епископа ук$учује представнике сви црквени слојева,

ук$учују&и и лаике. Yосковски сабор није приметио да је идеја деле!ира%а као правна идеја

непримен$ива на ркву. Tпископ није представник своје епарије и не мо"е да делује као%ен представник. 2н воз!лав$ује месну ркву као %ен предстојате$, и дејствује у %ено име,

и уз са!ласност и привата%е %ено! народа. 4ато у %ему дејствује сва рква, јер је он у

ркви и рква је у %ему. рква није правни ор!анизам у коме постоје различите !рупације

(епископат, клир, мона#тво, лаици), и у коме свака !рупација мо"е да има своје представнике.

Yа како били узви#ени и савр#ени демократски принципи, они немају место у ркви, зато

#то рква није демократија, не!о народ Sо"ији, који је Сам Sо! изабрао и поставио на

слу"е%е у ркви. Yа како се систем црквене управе ме%ао, не сме да замени основне

принципе управ$а%а епископ са презвитеријумом и црквено сабра%е.

10. УЧЕШLЕ ЛАИКА У УЧИТЕСКОЈ СЛУЖБИ – Н. Афанасјев (Слу"е%е лаика у

ркви)

+рулски сабор својим BW. правилом забра%ује верницима да уче на црквеном сабра%у. +име

је сабор проду"ио древну црквену традицију. 2д апостолско! доба, у ркви су постојали

дидаскали (учите$и) као носиоци посебне бла!одатне слу"бе. +е#ко је данас тачно одредити

ZZ



у чему се састојала %иова слу"ба, али је јасно да то није иск$учивало слу"бу уче%а. Dустин

Vилософ је био један од они древни дидаскала који су нам познати. У 1. в. је ве& приметна

тенденција да поучава%е на црквеном сабра%у преузимају иск$учиво епископи, а да се од

%е!а одстра%ују пре'а#%и дидаскали тамо !де су јо# постојали. *з те епое познат нам је

конфликт, који се појавио изме'у 2ри!ена и %е!ово! епископа имитрија Александријско!.

имитрије не забра%ује 2ри!ену да учи у %е!овој #коли, али сматра да је слу"ба уче%а у

ркви иск$учиво својина јераријске слу"бе. У сукобу са палестинским епископима,

имитријево ми#$е%е је однело победу, а у црквеној свести са чврсто утврдило ми#$е%е да

учите$ство припада црквеној јерарији.

BW. правило +рулско! сабора не ка"е коме припада бла!одат учите$ске речи, али је

несум%иво имало у виду пре све!а епископе. /C. правило исто! сабора прописује да су

епископи ду"ни @да поучавају сав клир и народ речима бла!оче#&аA. 2стали чланови клира

ду"ни су да се поучавају од епископа. *пак, у неким рквама, презвитери су добијали

мо!у&ност да проповедају у раму (нпр. бла"ени Ав!устин, док је јо# био презвитер, или св.Dован 4латоусти, јо# пре заузима%а катедре у ари!раду био је познат као најистакнутији

проповедник).

У 6изантији се на основу одредбе +рулско! сабора усталило ми#$е%е да слу"ба уче%а

припада само епископима. о ми#$е%у 6алсамона, клирици сами по себи немају право

уче%а у ркви, ако за то нису опуномо&ени од епископа. Tпископи су бирали поједине своје

клирике, које су сматрали за учене, и %има су поверавали учите$ство у ркви. 2ни нису

учили у своје име, ве& у име патријара, који им је деле!ирао своја учите$ска права, и зато су

патријаровом смр&у они морали да прекину учите$ство, док им нови патријар поново не

деле!ира своја права.

Учите$ство, као бла!одатна слу"ба, није предмет права, зато и не мо"е да се предаје на

правни начин. арови Св. уа, које Sо! даје за слу"е%е у ркви, не мо!у да се деле!ирају.

4ато се ово деле!ира%е де#ава у оквиру !рупе лица која су примила посве&е%е. ^аици, као

непосве&ени, нису способни да приме права слу"бе уче%а, док су клирици, као посве&ени

мо!ли да приме нека деле!ирана права. Уче%е о подели чланова ркве на посве&ене и

непосве&ене, заменило је основно уче%е о делу слу"е%а, које се теме$и на разлици дарова

Св. уа. *з ово!а је произа#ло дубоко размимоила"е%е основни начела црквено! "ивота –

начела бла!одати и начела права. рема савременом уче%у, слу"ба уче%а у ркви припада

само члановима јерарије. ок у ркви не буде поново обнов$ена слу"ба уче%а, само суепископи и презвитери призвани на учите$ство, зато #то само они у тајни рукополо"е%а

добијају дарове Св. уа које не мо!у никоме да деле!ирају.

6ерници слу#ају учите$е и поучавају се у својој слу"би сведоче%а. Учите$ не учи народ

Sо"ији у своје име, ве& у име ркве, и не изла"е сопствено уче%е, ве& уче%е ркве.

оучава%е као саборна слу"ба је открива%е оно!а #то рква др"и. 4ато народу Sо"ијем, у

целини припада, као и област управе, сведоче%е о томе да се уче%е које нуди верницима,

ZB



налази у са!ласности са уче%ем ркве. *сторија ркве је пуна примера, када је привата%е

народа било одлучују&и фактор у победи православ$а над јересима, нпр. Атанасије 6елики не

би иза#ао као победник у аријанским споровима да је народ приватио уче%е Арија и

%е!ови следбеника. очев од средине 1. в. сабор је постао инстанца на којој су се

расправ$ала пита%а вере и уче%а. Али, одлуке сабора никада не мо!у бити прива&ене без

сведоче%а народа Sо"ије! да се у тим одлукама открила во$а Sо"ија. *сторија ркве је пуна

примера да су формално исправни сабори били одбацивани од ркве (разбојнички сабор у

Tфесу – WWC. !. или Vлорентински сабор – /Z. в.).

Ако верници не мо!у да имају учите$ску слу"бу, то не значи да они приватно не мо!у да

исказују своје ми#$е%е. 2во је повезано са слободом бо!ословске мисли. Све док бав$е%е

бо!ослов$ем остаје у !раницама ркве, оно је бла!одатна слу"ба на основу царско –

све#теничко! достојанства свако! члана ркве. 3ао и свака активност у ркви, и бав$е%е

науком је од!оворна делатност. У ркви су $убав, слобода и истина, идентични појмови.

Нару#ава%е слободе, значило би ума%ива%е $убави и стра од истине. [ланови ркве усвојој $убави према истини не знају за стра од исказива%а сво! ми#$е%а, чак иако би оно

изазивало и спорове. У ркви никада не престаје у проро#тва, који је примила на

едесетницу. рква чува слободу бо!ословско! истра"ива%а. Несла!а%а која мо!у да се

појаве у бо!ословским истра"ива%има, !оворе нам, да истина понекад и не мо"е да буде

досе!нута. Али оно сведочи о непресу#ном стваралачком дуу народа Sо"ије!. оједини

верници не мо!у за себе да присвајају коначан суд над ми#$е%има дру!и чланова, јер

слу"ба уче%а не припада %има, не!о предстојате$има цркава. *зра"авају&и свој суд, рква

не атакује на слободу ми#$е%а, ве& само сведочи да ли је досе!нута истина која је ци$

бо!ословски истра"ива%а.

6ерници су у области све#тонодејства саслу"ите$и своји предстојате$а. А у области

управе и уче%а, народ Sо"ији бива руково'ен од они који су постав$ени на те слу"бе.

11. МОНАШТВО – ОРГАНИЗАЦИЈА И РАЗВОЈ – 6. Vидас (3анонско право)

Yона#тво у православној ркви и дру!им ри#&анским рквама јесте су#тински израз

ри#&анско! уче%а о односу човека према Sо!у и свету. Аскеза је аутентична манифестација

ри#&анске дуовности која се од апостолски времена појав$ује у различитим формама. У

постапостолско време, то се изра"ава у конкретним дуовним борбама (покаја%е, молитва,пост, девственост\) . ове&а%ем броја верни, ду световно! се постепено уноси у помесне

ркве. 4а борбу против такво! дуа у тим црквама се постепено развијају редови они, који се

уздр"авају, али и екстремни феномени аскетско! идеала.

Утицај про!она и делова%е јереси дубоко утичу на аскетску дуовност верни. Sла!ост

ркве према палима и јеретицима подстиче дијалектику стро!ости и попуст$ивости дуовно!

Z_



"ивота, користе&и као критеријум узор апостолско! "ивота. 2д средине 1. в. мно!обројни

ревните$и апостолске стро!ости, повлаче се у пусти%у, да би се потпуно посветили дуовним

борбама, које чине аскезу (анаоретски покрет).

Yона#тво је произа#ло из анаоретско! покрета. Св. Антоније 6елики (1. – W. в.) , као и

дру!и пусти%аци %е!ово! времена, нарочито у T!ипту, представ$ају прелаз од анаоретско!покрета ка мона#тву, у развоју два облика аскетско! идеала. ]итије св. Антонија које је писао

св. Атанасије 6елики јесте званично признава%е мона#тва од стране ркве.

ијалектика W. в. која се бави пита%ем да ли је анаоретски или киновојски систем бо$и за

истинито аскетско искуство, одлучују&а је за развој мона#тва и %е!ове односе са телима

помесни ркава.

риликом пола!а%а мона#ки завета (послу#ност, безбрачност и сирома#тво) аскете се

позивају на Lриста, да &е следити Узор било да "иве у лаврама у пусти%и, или у

ор!анизованим киновијским манастирима. Свест ркве повезује чин дава%а мона#ки завета

са исповеда%ем мученичке вере. +о је лични завет аскетске дуовности, који монаа обавезује

само према Sо!у, и који рква пова$ује. Yученик суза покаја%а, сматра се аутентичним

следбеником мученика крв$у у исповеда%у вере.

*з пусти%а мона#тво се у различитим видовима #ири на *стоку и на 4ападу. *злази из

пусти%е и упу&ује се у свет. Yе'утим, %е!ов однос са телом ркве јо# увек није дефинисан.

остоје два тока један изра"ава помесна рква, која тра"и инте!риса%е мона#тва у помесно

црквено тело, а дру!и затева независност аскетско! искуства у односу на "ивот помесне

ркве. Св. 6асилије 6елики пи#е 6елика правила и Yала правила у ци$у армонизације

односа мона#тва и помесни ркава. 2н повезује мона#тво са дуовним сведоче%ем

помесне ркве. Yонаси су обавезни да своје завете дају у присуству епископа помесни

ркава. 2ва правила не приме%ују одма анаорети из T!ипта, Сирије и дру!и области.

Yона#тво користи свој утицај на верне да би се вратило у свет, како би својим ауторитетом

допринело борби против јеретика или непријате$а ркве, као нпр. акимити у цари!радској

области у Z. и B. веку. У W. в. те"и се контролиса%у поку#аја секуларизације мона#ко!

"ивота – монаси морају непрекидно да бораве у манастирима, стро!о да по#тују правила

мона#ко! "ивота, и не смеју бити у !радовима ако немају неко! посла, и ако им то није

допу#тено од епископа !рада. 4лоупотребе монаа су пру"иле повод за потчи%ава%е

манастира ауторитету локални епископа. *пак, монаси "еле да оси!урају независност, бар у

по!леду локално! епископа, и тра"е дру!а средства да ума%е ме#а%е епископа у подиза%у

или функциониса%у манастира.

+рулски сабор својим канонима (W` – WC), кодификује не само ду настанка мона#ки

злоупотреба, ве& и неоподност да рква надзире аскетску дуовност, #то је изузетно

значајно за црквени "ивот. Pеч је о првом канонском законику који уре'ује ор!анизацију

ZE



"ивота у манастирима. рема овим правилима, монаси *стока морају да се посвете

иск$учивом "ив$е%у аскетско! идеала у киновијским манастирима, или пустим областима.

Xире&и се на запад мона#тво тамо доноси аскетску дуовност, али и проблеме који из то!а

произлазе за "ивот ркве. 3ао узор слу"е им мона#ка правила св. 6асилија 6елико! и

ор!анизовани манастири *стока. Св. Dован 3асијан, 'акон св. Dована 4латоусто! је побе!ао назапад и прила!одио западној реалности правила св. 6асилија. Св. Sенедикт (ZfB в.) основао је

чувену опатију Yонте 3асино. +у је написао @равило о аскезиA, користе&и као критеријум

правила св. 6асилија и 3асијанова аскетска тра!а%а. У!лед манастира св. Sенедикта

доприноси #ире%у и примени %е!ово! правила, #то је утицало на процват западно!

мона#тва током _. в. и %е!овим великим доприносом у ристијанизацији западни народа.

Yона#тво 4апада развија се приливом монаа који са *стока бе"е у *талију током периода

иконоборства (E – C в.). +и монаси на 4апад доносе нове токове источно! мона#тва у по!леду

анаоретско! покрета, и слу"би које монаси треба да обав$ају у киновијским манастирима

(радионице за преписива%е рукописа, иконо!рафија, имно!рафија, ор!анизовано поучава%е,итд.).

2д /`. в. опатија 3лини подстиче оснива%е ку&а зависни од опатије @мајкеA по скоро свим

провинцијама на 4ападу. Непосредна административна зависност ти ку&а од 3линија,

здру"ена с независно#&у у односу на локално! епископа, чини основу нови перспектива

западно! мона#тва, уз ствара%е нови мона#ки редова (цистерцити, доминиканци,

фра%евци, језуити, итд.). равила и функциониса%е редова, потврдио је папа, као израз

%иове директне повезаности с папством. 2ви редови дају значајан допринос поучава%у,

борби против јереси, институционалном функциониса%у ркве и уоп#те у културном развоју

западни народа.

Yонаси на *стоку се скоро у потпуности посве&ују супротстав$а%у икономаији, #то је

пове&ало %иов утицај на целокупан "ивот ркве. Света борба за одбрану вере, коју су

водили монаси, слу"ила им је као из!овор за својево$не поступке у %иовим односима са

локалним епископима и у односу на утвр'ена правила мона#ко! "ивота. 4ато, након

завр#етка иконоборачке кризе, ари!радски рводру!и сабор (EB/.), подвр!ава стро!им

санкцијама такве поступке монаа.

Унутра#%е јединство и канонска дисциплина мона#ко! "ивота, од почетка C. в. на *стоку

су уздрмани. +о се о!леда у тенденцији разликова%а монаа великосимника и малосимника.

Слаб$е%е стро!ости мона#ко! "ивота, о!раничава стари утицај монаа на "ивот ркве и

олак#ава преузима%е канонске контроле над мона#ким "ивотом. 2но #то је добило својим

борбама током E. и C. века, мона#тво је из!убило својим злоупотребама у /`. и //. веку.

+еодор Студит (E. в.) реформи#е мона#ки "ивот, успостав$ају&и стару стро!ост киновијске

дисциплине у +ипику Студитско! манастира (Yала катиеза и 6елика катиеза). 2вај +ипик је

од тада узор мона#ким правилима читаво! *стока.

ZC



+оком иконоборства, монаси се повлаче у те#ко приступачне области и заснивају велике

мона#ке центре (2лимп у 6итинији, Атос, Yетеори\). На само једном месту, скупили су се

сви утвр'ени изрази аскетске традиције. Аскете припадају разним нацијама и долазе из

различити *сточни области. 6елики мона#ки центри показују уздр"аност у признава%у

канонско! надзора локално! епископа. Pе#е%а се тра"е у контексту патријар#ијско! система

црквене администрације. 6елики мона#ки центри, на крају добијају независност у односу на

локално! епископа, али остају под надзором сво! патријара (патријар#ијске ставропи!ије). У

том дуу су нпр. од краја /`. в. ор!анизовани киновијски манастири и мона#ке заједнице Св.

Fоре, која је иако суверена и независна, дуовно имала да зависи од васе$енско! патријара.

+е исте токове су византијски мисионари донели и новим ри#&анским народима *стока,

Словенима. +ај канонски принцип ва"и за све независне манастире (патријар#ијске или

владарске), и као такав је потвр'ен канонским декретом Алексија R 3омнина. На *стоку, често

налазимо аутономне манастире или дру!е, ктиторске манастире, исто! или слично! типика

киновијско! "ивота. 3титорски +ипици су правила оснивача у којима оснивач постав$а своју

замисао аскетско! "ивота и набраја добра која покла%а. Ако је оснивач епископ или и!уман,

он изла"е и литур!ијска и дисциплинарна правила, али се у томе увек мора руководити

су#тинским принципима православно! преда%а.

1W. МОНАШТВО – УРЕЂЕЊЕ – Н. Yила# (равославно мона#тво)

ре установ$е%а оп#те"и&а, постојали су анаорети (от#елници). ]ивели су усам$ено,

без посебни правила и ван свако! старе#инско! надзора.

[им је установио киновијски поредак, аомије 6елики (око 10Z.) је написао равила за

своје монае. Написао је /CW правила, од који су /W0 стро!о правила, а Z0 су разни додаци и

разја#%е%а основни правила. +ичу се правила молитве, трпезе, занима%а и уоп#те

мона#ко! "ивота у манастиру и како се мо"е постати манастирским сабратом. аомијева

правила се нису дотицала подробно сви страна мона#ко! "ивота, и збо! то!а су се јав$але

честе недоумице поводом неки пита%а. 4ато је св. 6асилије 6елики саставио потпуније

правило у форми катиизиса. 6асилије је саставио Z` оп#ти и 1/1 кра&и правила, којима је

уредио сав киновијски "ивот. равила је саставио на основу Св. исма, црквени прописа и

аомијеви правила. Су#тина 6асилијеви правила је одрица%е од света и сви у!одности

светаU мона не сме ни#та да поседује и ако не#то добије, то прелази у власни#тво

манастираU апсолутна послу#ност своме старе#ини и свима старијимаU савла'ива%е телесне

"уд%еU ду"ност да пости и да се подвр!ава телесном трудуU да се сав посвети Sо!уU

непрестана молитва и да сва!да мисли о Sо!у и да му сваки раз!овор буде о Sо!у и вечном

спасе%у. Yона се закли%е да &е ово стро!о и безусловно извр#авати и збо! то!а пола"е

B`



мона#ке завете. 6асилијева правила, усвојена су од цело! *сточно! мона#тва. о %има су

касније састав$ани +ипици.

Са *стока мона#тво је пре#ло на 4апад половином W. века – када је на 4ападу боравио

Атанасије 6елики са двојицом монаа Амонијем и *сидором. Амвросије Yилански је

основао један манастир код Yилана, прописав#и за тај манастир 6асилијева правила.Xире%у мона#тва, допринели су бла"ени Dероним и бла"ени Ав!устин, тако да је у дру!ој

половини Z. века, било манастира по читавом 4ападу, који су "ивели по 6асилијевим

правилима. Sенедикт Нурсијски, оснива један манастир у Субијаку, близу Pима и за свој

манастир састав$а посебна правила, у којима је у бла"ој форми изло"ио 6асилијева правила,

прила!одив#и и климатским и дру#твеним условима 4апада. 3асније је основао познати

манастир Yонте 3асино, који је са Sенедиктовим правилима послу"ио као образац за све

остале манастире на 4ападу, све до /1в. када почи%у да се заснивају нови мона#ки редови

(францисканци, доминиканци и др.). Sенедиктови правила има _1. Новина у %има је период

иску#ени#тва, о чему се у 6асилијевим правилима не !овори, а #то је за источно мона#твоуведено тек у C. в.

6асилијева правила су била основа за знамените источне манастире. 4начајна су три типика

/) Dерусалимски – саставио ZB/. !. св. Сава 2све&ени за палестинске манастиреU 0) +еодор

Студитски – _EC. !. U 1) Атанасије Атонски !а је саставио око C_`. !.

У својој основи, ови типици су једнаки, а разликују се према локалним приликама дотични

манастира. Најпотпунији је Студитски +ипик. 2н је пренет у 3ијевску ^авру у //. в. и одатле

је пре#ао у све руске манастире. +ако'е је послу"ио и као основа Lиландарско! +ипика и за

све остале српске манастире. Сви дана#%и манастирски типици имају за основу Студитски

+ипик, прила!о'ен локалним и националним приликама.

Yона#тво, као посебна заједница, постојало је независно од црквене јурисдикције све до RQ

6. С. о тада манастири су самостални и зависили су само од своји манастирски

старе#ина, а мона#ки завети се нису сматрали таквим, да се не би мо!ли напустити. Yонаси

су у ркви били посебан стале", који се разликовао како од клира, тако и од светов%ака. У

почетку нису примали све#тени чин, и на ^итур!ије су и#ли у обли"%е ркве. 3асније се уз

манастире поди"у ркве и рукопола!ао би се обично манастирски дуовник или старе#ина за

презвитера (јеромона), који би слу"ио у манастирској ркви за све монае. 4а време

монофизитске јереси, мно!и манастири, користе&и свој независан поло"ај, чинили су велике

смут%е. 4ато је Lалкидонски сабор на#ао за ну"но, да законодавним путем уреди поло"ај

мона#тва и %иов однос према црквеној власти. ризнају&и мона#тво као засебну задру!у

побо"ни $уди, сабор је издао неке основне одредбе /) да манастир не мо"е да се са!ради

без дозволе надле"но! епископаU 0) да сви монаси морају у свему да буду потчи%ени

епаријском епископу и да од %е!а зависе, као и сви манастири над којима &е он водити

стро!и надзорU 1) ниједан мона не сме да прекр#и ниједан од мона#ки завета, а ако то

учини и ако се не покаје – нека је анатемаi W) ниједан мона не сме да се бави неким

B/



ванманастирским послом, осим по допу#те%у епископа, а ако то неки самово$ни учини, да

буде одлучен.

У B. в. мона#тво је постало предмет и др"авно! законодавства. Неколико Новела цара

Dустинијана, баве се мона#твом и подробније развијају одредбе Lалкидонско! сабора. Све те

Новеле, у#ле су у @Номоканон у /W насловаA, и тако су постале обавезне за све манастиреравославне ркве. +рулски сабор је донео неколико канона о мона#тву (W` – WC).

Yона#твом се бавио и QRR 6. С. који је требало да успостави и утврди манастирско уре'е%е

након иконоборства. 4а време ово! сабора, "ивео је +еодор Студит, који је по %е!овим

канонима и по ранијем преда%у саставио свој типик. 2вим је било завр#ено уре'е%е

мона#тва, како у %е!овим унутра#%им тако и у спо$ним односима. онети су и неки канони

на C. помесном сабору, али нису одредили ни#та ново. Све ове одредбе се подједнако односе,

како на монае тако и на монаи%е.

3алу'ерство по свом устројству Yона#тво је једно у равославној ркви, док на 4ападу

постоје различити редови, који носе име по својим оснивачима. +ако на 4ападу, православнемонае називају @базилијанцимаA, зато #то "иве по правилима св. 6асилија. У православ$у,

за све монае без разлике, ва"е она правила, чију је основу поло"ио аомије 6елики, а

развио 6асилије 6елики а која су допу%ена прописима црквене и др"авне власти и која су

на#ла израз у разним манастирским типицима, а нарочито у Студитском.

рема степену аскетско! "ивота, монаси се деле на расофоре, малосимнике и

великосимнике.

Pасофори – су монаси који су прим$ени у чин након иску#ени#тва, али који нису

поло"или мона#ке завете. остају расофори нарочитим, све#теним обредом који обав$а

манастирски настојате$ у ркви у присуству све братије. 4ову се расофори јер имају право да

носе расу, уз коју увек иде и камилавка. у"ни су да испу%авају сва манастирска правила, као

и сви дру!и монаси и забра%ено им је да збаце са себе расу и камилавку и да се врате у свет,

иако нису поло"или завете (али нису законски обавезни). Ако за"ели да напусти манастир, и

чак, ако "ели да ступи у брак, не мо"е му се по закону забранити.

Yалосимници – су монаси који су свечано поло"или мона#ке завете. Сима, по канонској

терминоло!ији значи – спо$а#%а понизност, смиреност, која показује унутра#%у ду#евну

скру#еност и према степену те скру#ености, зове се мала или велика. ри посебном обреду у

ркви, малосимник пола"е мона#ке завете и свечано обе&ава а) да &е се увек уздр"авати од

свако! у!а'а%а телесним "е$амаU б) да &е до смрти бити послу#ан према свакомеU в) да не&е

никада те"ити да има и#та својеU 3ао спо$а#%а обеле"ја добија паракамилавку и мантију.

Yалосимник је до смрти везан заветима и никада не мо"е самово$но да иступи из

мона#тва.

6еликосимници (или монаси ан'еоско! облика) – постају на посебном обреду у ркви,

при коме понав$ају у стро"ијој форми малосимничке завете и као спо$а#%а знаме%а,

B0



добијају куку$ уместо паракамилавке и аналав или парамантију укра#ену крстовима.

6еликосимник се обавезује да &е сав свој "ивот провести у најстро"ијем посту и

непрестаној молитви.

Анаорети су слични великосимницима, који се одају усам$еничком "ивоту, затворив#и

се у неку малу &елију, оде$ену од манастира и сав "ивот проводе у непрестаном посту имолитви. W/. канон +рулско! сабора, за ове монае одре'ује да пре не!о #то &е се одати

усам$еничком "ивоту, морају да проведу !одину дана ван манастира, у свету, како би јасно

показали сталност %иове одлуке за онакав "ивот, и да када почну такав "ивот, не смеју ви#е

никада да иза'у из своји затвора, осим када им ради неке нарочите потребе то дозволи

епископ.

Tремити су исто #то и анаорети, само #то сав свој "ивот проводе у некој пусти%и.

Yона#тво заузима посебан поло"ај у ркви. +оком времена, како је значај мона#тва у

ркви био све ве&и, епископи су почели да рукопола"у за презвитере све оне монае који су

вр#или неку ва"нију слу"бу у манастиру. Yонаси, који су били рукополо"ени за 'акона,

називали су се јеро'акони, а за презвитере – јеромонаси, а сви остали су монаси. Yанастирске

старе#ине мо!у бити и само монаси. Сви монаси, без разлике зависе од надле"но! епископа,

без обзира на чин или достојанство. 2во је јасно изра"ено у свим канонима који !оворе о

монасима. Tпископ има право и обавезу да над!леда све манастире, а монаси морају да

слу#ају наредбе надле"но! епископа, и не смеју ни#та да чине без %е!ово! допу#те%а.

Yонаси, са епископовом дозволом, мо!у да вр#е не само црквене, ве& и др"авне послове. 4а

непослу#ност монаа свом епископу, Lалкидонски сабор (E. канон) одре'ује да се такав

одлучи, а ако устраје у упорности (/E. канон) – такав мора бити свр!нут.

1Z. МОНАШТВО – СТУПАЊЕ У МОНАШТВО – Н. Yила# (равославно мона#тво)

Свакоме је дозво$ено да ступи у мона#тво. W1. канон +рулско! сабора означава мона#ки

"ивот као "ивот каја%а, и одобрава !а сваком ко о&е да се посвети таквом "ивоту. Али,

по#то се мона#ки "ивот обав$а под одре'еним правилима, установ$ени су и одре'ени

услови које мора да испуни кандидат за мона#тво. +и услови су, с једне стране, физичке

природе, а са дру!е стране, јуридичке природе.

А+ M&H&K'& >.(0=356B& 3=:

а) прописана старосна !раница – W`. канон +рулско! сабора прописује да кандидат мора да

има навр#ени /` !одина. 3анон наводи, правдају&и #то се тако млади примају у манастир,

потребом да се свако подстиче на добро дело. Али исти канон не допу#та манастирском

старе#ини да то чини по својој власти и да се то сматра оп#том нормом, не!о наре'ује да о

томе одлучује надле"ни епископ. /E. канон св. 6асилија 6елико! је правило које се обично

приме%ује на овај случај – по овом канону, у манастир се мо"е примити лице, које је

навр#ило /B или /_ !одина. 3ада је одре'ено лице прим$ено у манастир, мо"е одма да

B1



започне период иску#ени#тва. Са 0` !одина, мо"е бити прим$ен у расофорни чин. Yона#ке

завете пола"е касније, и то монаси по прописима /0B. 3арта!инско! канона, када навр#е 0Z

!одина, а монаи%е по правилу /Z. Lалкидонско! канона – када навр#е W` !одина.

б) здрав разум – канони наре'ују да се у мона#тво не сме примити слабоуман, луд и уоп#те

било ко, ко је ментално болестан. остри!, који би и!уман извр#ио над таквим лицем,сматрао би се нева"е&им, а сам и!уман подвр!ава се епитимији за непроми#$ен поступак.

Б+ Ј=.&0&K'& >.(0=356B&:

У по!леду ови предуслова, канони забра%ују да се у мона#тво примају лица, која нису

слободна од установ$ени дру#твени обавеза

а) лице које је браком везано, осим ако се споразумно не до!оворе му" и "ена.

б) малолетно лице без пристанка родите$а или старате$а, као и оно које приси$авају

родите$и.

в) лица на јавној слу"би, без допу#те%а надле"не власти, као и она, против који се води

судски поступак или ко је оптере&ен ду!овима.

!) забра%ено је примати неко!а у манастир за новац (симонија).

д) лице које ступа у манастир, мора претодно да раздели своје има%е, а оно #то му остане,

припада манастиру.

*ску#ени#тво. ре не!о #то неко поло"и мона#ке завете, мора да про'е кроз

иску#енички период, под во'ством искусно! монаа. *ску#ени#тво траје три !одине. +о

одре'ује Z. канон C. помесно! сабора, и мора се стро!о чувати, осим, ако не наи'е нека те#ка

болест или ако је неко ве& у свету "ивео као мона. Смисао иску#ени#тва је да се кандидат

достојно спреми за мона#ки постри!. Старији мона који се брине о иску#енику је сличан

куму, који се брине о свом кумчету.

остри!, је чин, којим се формално ступа у мона#ку заједницу и постаје %ен пуноправни

члан. 2вај чин се свечано обав$а по прописаном обреду у 6еликом +ребнику, при коме се

унакрст стри"е коса на !лави. 2вај чин мо"е да обави и!уман или аримандрит, а при

постри!у монаи%е, то мо"е само епископ. ри постри!у расофора, обред је кра&и, а код

малосимника је мно!о свечанији када се пола"у и мона#ки завети

/. Уздр"$ивост – је први и !лавни завет. Yона се јавно и свечано одриче свако! телесно!у"итка, да &е се увек облачити по пропису манастирско! типика, да не&е никада и&и ни на

какву светску забаву, да &е постити по манастирском типику и да &е се до краја "ивота

уздр"авати од телесно! сно#аја. 2во послед%е чини !лавну основу ово! завета, и на то је у

канонима обра&ена посебна па"%а. B .̀ каноном св. 6асилија 6елико! преступник се

подвр!ава /Z – !оди#%ој епитимији. 3анонска стро!ост постаје јо# јача ако мона или

монаи%а ступе у брак. 2вакав брак, канони сматрају простим блудном и /B. канон

BW



Lалкидонско! сабора, наре'ује одлуче%е од црквене заједнице свако! ко би то учинио. *сти

овај канон даје право епископу да мо"е милосрдније да поступа према таквим лицима.

0. ослу#ност – на коју се мона заветује, треба разумети у апсолутном смислу, тако да

мона нема, нити сме имати своју во$у, не!о ту во$у подре'ује у свему свом старе#ини. 4ато

и !ра'анско законодавство не признаје монасима да мо!у и#та да раде у др"авној слу"би илибило #та у области приватно! права. Yона мора да извр#ава сваку настојате$еву наредбу, и

ако му се учини да није оправдана (али му остаје право да се по"али епископу).

1. сирома#тво – 6асилије 6елики у својим правилима, иметак једно! монаа назива кра'ом.

А +еодор Студит одре'ује да мона не сме да има ни#та у апсолутном смислу. Yонаси мо!у

поседовати неки иметак само када заузимају неку слу"бу ван манастира, а која није у

зависности од манастирске управе.

оследице мона#ко! постри!а остри!ом се формално ступа у мона#ки или свети чин.

2вај чин св. 2ци сматрају тајном и упоре'ују !а са тајном кр#те%а или брака. 3ао #то

кр#те%е има неизбрисив карактер, тако то исто има и мона#ки чин. * као #то је брак у

нормалном ста%у неразвед$ив, тако је неразвед$ива и свеза мона#ко! чина. 4ато,

Lалкидонски _. канон одре'ује да се онај који је примио мона#ки чин, то! чина ви#е никада

не мо"е одре&и, а ако то учини – нека је анатема. У Номоканону се одре'ује да се монау који

напусти манастир и који почне да "иви светов%ачки, одреди казна и од др"авни и од

црквени власти, и да му се одузме иметак ако је случајно стекао и да се на силу врати у

манастир. Ниједан канон не предви'а да мона мо"е да затра"и да буде разре#ен од сво!

завета. Yона#ки "ивот је стро!о управ$ен према мона#ким заветима. 4ато је велика

од!оворност монаа ако прекр#и те обавезе. Суд о томе припада и!уману и надле"ном

епископу.

3ао последица постри!а, и према поло"еним заветима, монаси су о!раничени у вр#е%у

неки одре'ени права у дру#тву а) мона не сме да се бави световним пословима

(војничким, политичким, цивилним и сл.) Нема права да буде старате$ нити мо"е да буде

сведок у цивилном поступку. б) јеромона не мо"е да венчава, осим ако није на пароијској

слу"би са дозволом епископа. в) мона не мо"е да кумује детету, јер не сме да има ни#та

заједничко са светом.

1B. МОНАШТВО – МАНАСТИРИ – Н. Yила# (равославно мона#тво)

У почетку су монаси "ивели сваки за себе у уда$еним местима, са!радив#и своју келију,

збо! че!а су и звали – келиоти. 3ада би се сакупило ви#е монаа на једном месту, од ти

келија би настало једно мало насе$е, које би се назвало лавра (касније су лаврама називани

велики манастири са ви#е з!рада, које је окру"ивао високи зид). 3асније, када је заведен

киновијски "ивот, насе$е је названо манастир. о E. в. су постојали и заједнички манастири

за монае и монаи%е, али је ово забра%ено одлуком QRR 6. С.

BZ



W. канон Lалкидонско! сабора је одредио да манастир сме да буде са!ра'ен само дозволом

надле"но! епископа. C. помесни сабор, одре'ује, по#то се са!ради манастир, да се попи#е

све #то припада манастиру и то чува у епаријској ариви. 3ада епископ некоме дозволи

!рад%у, онда епископ по црквеном обреду пола"е крст у теме$ ново! манастира, а по

довр#еној !рад%и !а осве#тава. 0W. канон Lалкидонско! сабора одре'ује, а то потвр'ују и

канони +рулско! и QRR 6. С. – да једном осве#тани манастир, мора заувек да остане манастир

и да никада не мо"е да буде претворен у световно обитавали#теU и да сва добра, која

припадају манастиру, морају заувек да остану својина манастира. 4а манастирску имовину,

од!оворан је и!уман, а на првом месту епископ. Tпископ се стара да се чува манастирска

имовина, да се у манастиру по#тује +ипик. Tпископ потвр'ује избор настојате$а (и!умана) и

сви дру!и лица, која вр#е разне манастирске слу"бе. Tпископ сам обилази манастире или

постав$а нарочито! е!зара за епаријске манастире, чији је задатак да се стара о свим

манастирима у епарији.

4бо! овакво! односа манастира према епископу као према старе#ини, ови манастири се зовуепаријски. остоје и повла#&ени манастири, тзв. ставропи!ијални или патријар#ијски, који

су независни од дотични епископа, и који зависе непосредно од патријара. Yанастири се

зову ставропи!ијални, зато #то је патријар слао крст који се пола!ао у теме$е манастира. На

слу"бама у тим манастирима, поми%е се патријар уместо надле"но! епископа, и патријар у

%има вр#и надзор (као епископ у епаријском). Yе'у повла#&еним манастирима, налазе се и

царски манастири, чији су оснивачи разни побо"ни владари. Својим посебним пове$ама,

владари су таквом манастиру обезбедили сва неоподна има%а, и ослоба'али !а сви пореза.

4а овакве манастире, издавани су посебни типици, у којима је истицан повла#&ен поло"ај

ови манастира. 2ни су били потпуно самостални, и манастирску управу водио је и!уман са

одре'еним бројем стараца. атријар је само надзирао да ли се у манастиру све одвија по

типику, и периодично !а је обилазио.

о начину "ивота, манастири се деле на киновијске и идиоритмичке.

3иновијски манастири су они, у којима монаси проводе заједнички "ивот. 2д манастира

добијају одело и све #то им треба, имају заједничку трпезу и сва зарада иде у манастирску

касу. Сви су зависни од настојате$а, ко!а сами бирају, а ко!а им потвр'ује надле"на црквена

власт.

*диоритмички манастири или слободни. Настали су у /W. в. на Св. Fори, а касније су се

про#ирили и у дру!им областима. 2ви манастири су настали из прева!е практично! дуа надстро!им аскетским дуом. * у овим манастирима се чувају оп#та мона#ка правила а

побо"ност у %има није ни#та ма%а од оне у киновијским. Само се завет сирома#тва свата

дру!ачије у овим манастирима. +у сваки мона има свој лични иметак, свако једе у својој

келији, а неде$ом и празником се сви монаси састају на заједничкој трпези. Сваки дан се

састају на заједничким молитвама и слу"бама. Свако има своје приоде, део даје за оп#те

манастирске тро#кове, а остали део задр"авају за своје издр"ава%е. Старе#ину бирају сваке

BB



!одине, старији монаси на оп#тем братском збору. 2н је ду"ан да се стара о редовном

бо!ослу"е%у, о приодима и расодима, и крајем сваке !одине пола"е рачуне братству. о

свом устројству, ови манастири су ме#авина анаоретско! и киновијско! "ивота. Yонаси

ови манастира "еле да дока"у да су достојни чина. 2во устројство не од!овара основној

установи мона#тва, по коме су сирома#тво и потчи%ава%е своје во$е старе#ини – теме$и

мона#ко! "ивота.

Унутра#%е устројство манастира Yанастири су у свему подре'ени епископу или

патријару. Унутра#%у управу манастира, води настојате$ са братством по оп#тим

манастирским правилима, или по посебном типику. 2д само! почетка киновитско! "ивота,

манастиром је управ$ало нарочито лице. +о лице се звало @авваA а монаси су се ме'у собом

звали @бра&аA, чиме се показивао однос дуовне породице и зато се манастири називају

братство. *ме авве, касније је задр"ано само као почасно име манастирско! старе#ине, а

постало је уобичајено и!уман – за ма%е, а аримандрит – за ве&е манастире. 4а настојате$а

се бира мона, ко!а сви монаси познају, и ко!а сви сматрају за најбо$е! и најспособније!. 4анастојате$а мо"е да се изабере и сабрат дру!о! манастира, ако у дотичном нема ни једно! који

би имао ну"на својства. ри избору настојате$а, монаси се куну на Dеван'е$у да &е !ласати

по савести а не по пристрасности. *збор потвр'ује епископ, и изабрано! производи у степен

и!умана или аримандрита и издаје му односну !рамату. о овој !рамати, ду"ности

настојате$а су /) да пази да сви монаси извр#авају мона#ка правила и да за мла'у бра&у

буде "иви пример мона#ко! савр#енстваU 0) да се бо!ослу"е%е у ркви обав$а стро!о по

типику, да на свакој слу"би буде први и да нико не изостаје са слу"беU 1) да се сваки дан

читају @]итија светиAU W) да без преке ну"де не излази из манастира, као и да ниједан мона

не излази из манастира без %е!ово! допу#те%аU Z) да обилази мона#ке келије, да пази чиме

се монаси баве у слободно време и да сваком монау одре'ује послу#а%еU B) да сакуп$а

монае у саборну келију и да им др"и поучне беседе и тумачи мона#ка правилаU _) да

надзире манастирску економијуU E) да надзире ду"ности економа, еклисијара и дру!иU и да

надзире да ли се иску#еници спремају као #то треба за постри!U C) да најма%е једном

!оди#%е подноси изве#тај црквеној власти о манастирском "ивоту.

оред ови ду"ности, настојате$ има и одре'ена права. Yонаси не мо!у ни#та да учине

без %е!ове дозволе, а ако пока"у самово$у, има право да и казни. оред првенства власти и

части, у свом манастиру, настојате$ има и нека првосве#теничка права – да производи све

ни"е степене све#тене јерарије (чтец, ипо'акон и др.). о 6алсамоновим коментарима,

настојате$ има право, мада се оно у канонима изричито не споми%е, да прима у чин нове

монае (по анало!ији на претодно споменуто правило).

6ласт у манастиру не сме да буде деспотска, ве& у до!овору са старијом братијом и само на

бла!и начин. 2во на првом месту прописује Студитски типик, који је послу"ио као образац за

све остале типике. 4ато у сваком манастиру мора да постоји надстојате$ски Савет, који

сачи%авају намесник, дуовник, еклисијар, економ, а по потреби и сви они старији, у!ледни

B_



монаси. Сва ова лица су настојате$еви саветници и састав$ају три управна одсека / – за

дуовно судствоU 0 – за ркву и бо!ослу"е%еU 1 – за манастирску економију.

Yанастирски суд под председни#твом настојате$а чине намесник, дуовник и 0 или 1

старија примерна монаа.

4а манастирску ркву и бо!ослу"е%е, одре'ен је еклисијар који пази на унутра#%у

уредност ркве, !де се све слу"бе обав$ају по типику. 2н има своје помо&нике

пареклисијар, протоканонар, канонар и таксијар.

Tкономске послове надзире економ. gему пома"у пареконом, економ за метое, доијар

(бла!ајник), !раматик (беле"ник, летописац).

Tконом, еклисијар и настојате$ су у манастиру !лавна лица, без који не мо"е да се одвија

правилни манастирски "ивот. У ма%им манастирима, са ма%им бројем монаа, !де природно

не мо!у да постоје све набројане слу"бе, оне се деле ме'у постоје&им монасима, а ма%е ме'у

иску#еницима.

1_. КЛИР, ОПШТИ ПОЈМОВИ, ХИРОТОНИЈА И ХИРОТЕСИЈА – Н. Афанасјев

(Tклисиоло!ија ступа%а у клир)U Н. Yила# (рквено право)

У раној ркви, поред оп#те царско5све#теничке слу"бе, којој су припадали сви члановиркве, постојале су и посебне слу"бе, које нису обав$али сви верници, ве& само поједини

чланови ркве. +е посебне слу"бе, нису мо!ли да вр#е данас једни а сутра дру!и. Dо# од

апостолско! доба, рква је имала ду"ност да зна ко у %ој вр#и ову или ону слу"бу, и зато сва

лица која у %ој обав$ају слу"бе, морају да буду постав$ена на слу"бу коју вр#е.

Само она лица, која су примила бла!одатне дарове, мо!у да обав$ају слу"бе у ркви. 4бо!

то!а, постав$е%е на одре'ену слу"бу у ркви, не представ$а назначе%е или именова%е, ве&

бла!одатни чин у којем Sо! низводи дарове уа за слу"е%е у ркви. арови уа се предају

у ркви и за ркву, и зато рква учествује у тим постав$е%има.

2д најранији времена, у ркви постоје слу"бе које не мо!у бити укинуте. +о су

епископска, презвитерска и 'аконска слу"ба. Свака локална рква се сама старала да не

остане без %и, нарочито без епископске слу"бе, без које не би мо!ла ни да постоји.

3ада је у пита%у иротонија епископа, стара%е ркве састојало се у томе #то је она на ту

слу"бу бирала оне, који су били од Sо!а предизабрани, а затим молила за дарове уа и

пола!ала руку на оно!а за ко!а су узмо$ени дарови. 2ва три момента свете тајне

BE



рукополо"е%а, налазимо од само! почетка постоја%а ркве, у елима Апостолским и код

3лимента Pимско!.

Х&.6A67&)* & C&.6A(3&)*

рви моменат свете тајне рукополо"е%а, била је иротонија, односно избор лица која се

постав$ају на слу"бу. 4а %им су непосредно следили и остали моменти рукополо"е%а

пола!а%е руку и сведоче%е локалне ркве која вр#и постав$е%е.

а се термин @иротонијаA, употреб$авао у смислу избора, потвр'ују и Апостолска

равила /. канон !ласи @Tпископа нека постав$ају (иротони#у), два или три епископа.A

2вде се првенствено мисли на избор епископаU то нам поја#%ава 0. канон @резвитера и

'акона и остале клирике нека постав$а (иротони#е) један епископ.A +о се не односи на

право рукопола!а%а, ве& на право епископа да бира своје клирике. 2во нам обја#%ава да се

термин @иротонијаA односи на избор. У 6изантији је јо# у /0. в. било познато првобитно

значе%е термина @иротонијаA, #то нам потвр'ује 4онара у свом тумаче%у /. Апостолско!

правила, док је 6алсамон, полеми#у&и са 4онаром, заступао да @иротонијаA значи обред

рукополо"е%а.

ру!и моменат рукополо"е%а чини обред рукопола!а%а (иротесија) односно сама

све#тенорад%а. Lиротесија је пра&ена молитвом за низпосла%е дарова Св. уа. 4бо! то!а је

иротесија почела да означава обред св. тајне рукополо"е%а. 3асније се значе%е ово! термина

про#ирило и он се понекад употреб$авао за рукополо"е%е у целини, по#то је иротесија

претпостав$ала иротонију, као #то је и иротонија, у #ирем смислу обавезно подразумевала

и иротесију. 4бо! то!а се један термин употреб$авао уместо дру!о! за означава%е св. тајне

рукополо"е%а.

Pукополо"енима су се сматрали они, над којима је извр#ена иротесија, односно, пола!а%е

руку, пра&ено молитвом за низпосла%е дарова уа. Lиротесија није само улазила у састав

рукополо"е%а епископа, презвитера и 'акона, не!о и чтечева и ипо'акона.

ана#%е бо!ослов$е разликује иротонију од иротесије. Никодим Yила#, иротонијом

назива онај чин којим лице ступа у јерарију и добија црквену власт. 2вај чин, обав$а се у

олтару, и кроз исти, дотичном се саоп#тава бо"анска бла!одат да вр#и свете тајне. 2вим

чином, постају ви#и чланови јерарије – епископи, презвитери и 'акони. 2д ово! чина, се

разликује дру!и, који се обав$а ван олтара и којим се лицу не саоп#тава бла!одат да вр#и

тајне, али који се тако'е уводи у јерарију. +ај чин се зове иротесија. 2вим чином постајуни"и чланови јерарије – чтечеви, ипо'акони итдU или они који су ве& рукополо"ени у један

или дру!и степен, а овим чином се постав$ају на неку посебну слу"бу у ркви или црквено

достојанство.

4бо! то!а је иротонија св. тајна, док је иротесија обред којим се не преносе никакви

бла!одатни дарови. У древној 6изантијској ркви, таква врста терминоло#ке разлике изме'у

BC



ова два појма није постојала. У саборским одредбама се не !овори само о иротонији

епископа, презвитера и 'акона, не!о се !овори и о иротонији ипо'акона и чтечева. Lиротесија

је, као и данас, улазила у састав обреда постав$е%а сви клирика. Академско бо!ослов$е,

праве&и разлику изме'у иротоније и иротесије, !ре#и, јер преноси у про#лост оно #то

постоји у сада#%ости. +врде&и да је иротонија св. тајна, а иротесија обред, савремено

бо!ослов$е на тај начин признаје да су слу"бе чтеца и ипо'акона – безбла!одатне. +аква

врста уче%а, налази се у противречности са уче%ем раније ркве, према коме свака црквена

слу"ба претпостав$а посебне дарове Св. уа. 6изантијско бо!ослов$е није сматрало да је

постав$е%е чтечева и ипо'акона @произведе%еA, као #то то учи дана#%е бо!ослов$е, по#то

је @произведе%еA постојало засебно од постав$е%а чланова клира.

0. правило Lалкидонско! сабора, које !овори о симонији, поми%е и произведе%е за економа

или судију браниоца или неку дру!у црквену ду"ност. 2вај термин @произведе%еA је

означавао уздиза%е или одре'ива%е за нарочит поло"ај са којим су биле повезане одре'ене

активности. +о произведе%е извесни лица, мо!ло се до!а'ати не само изван клира не!о и усамом клиру. Нпр. презвитер који је учи%ен економом, није престао да буде презвитер, те

зато приликом %е!ово! производства није било неоподно мо$е%е нарочити дарова уа за

све#тенство.

ана#%е уче%е о иротесији, као о црквеном обреду којим се не преносе бла!одатни

дарови све#тенства, од!овара 6изантијском уче%у о @произведе%уA или одре'е%у за неку

слу"бу. +ако се данас, чтеци и ипо'акони у ствари сматрају лаицима који су постав$ени на

црквену ду"ност. ромена садр"аја термина, није пра&ена променом чина постав$е%а чтеца

и ипо'акона. *стовремено, када академско бо!ослов$е @производиA чтечеве и ипо'аконе,

литур!ијско бо!ослов$е и постав$а кроз пола!а%е руку и молитву у којој се измо$авајударови уа. На тај начин ступа%е у клир, почев од чтеца, у православној ркви, вр#и се

кроз свету тајну рукополо"е%а. Yе'утим, то не значи да не постоји разлика изме'у

рукополо"е%а на различите степене клира, према савременој терминоло!ији на

све#тенослу"ите$е и црквенослу"ите$е. Али ни ова разлика није потпуна, по#то ипо'акон,

иако се рукопола"е изван олтара, своју слу"бу вр#и и у олтару. У 6изантији, ипо'акон се

убрајао у све#тенослу"ите$е, да би тек касније био увр#тен у црквенослу"ите$е.

1E. ИЗБОР КЛИРИКА – Н. Афанасјев (Tклисиоло!ија ступа%а у клир)

Света тајна рукополо"е%а, ук$учује три момента /) избор од стране ркве оно! лица, које

је Sо! предодредио за све#теничку слу"буU 0) све#тенодејство у коме се моле дарови Св.

уаU 1) сведочанство ркве да су дарови уа заиста низпосланиU

_`



Све#тенодејству је у древној ркви увек претодио избор. *збор је био толико ва"ан у св.

тајни рукополо"е%а, да се цела св. тајна почела означавати термином @иротонијеA.

*збор је обав$ала локална рква за коју се и вр#ило рукополо"е%е. +ај избор са!ласно

древној црквеној свести, није имао јуридички карактер. реко избора од стране ркве,

откривала се во$а Sо"ија. рква је изабрала оно!а ко!а је Sо! ве& био предизабрао, а не оно!ако јој је био у!одан у $удском по!леду. Сведоче%а о томе налазимо код 3лимента Pимско!, код

ко!а видимо да су се епископи и 'акони постав$али са са!ласно#&у целе ркве. *збор

кандидата за епископа, вр#ила је месна рква без уче#&а дру!и епископа. рисуство дру!и

епископа, који су се окупили да иротони#у ново! епископа је било %иово сведоче%е пред

својим рквама да је постав$е%е извр#ено са!ласно во$и Sо"ијој.

3рајем W. или почетком Z. века постојала је тенденција да се избор епископа, препусти

Сабору епископа. 2сновна тенденција законодавства васе$енски и помесни сабора, кретала

се у постепеном о!раничава%у права уче#&а народа у избору епископа. ре то!а, 3ипријан

3арта!ински је ве& писао да је за законито постав$е%е, неоподно да се окупе сви најбли"иепископи те области. W. правило R 6. С.(збо! Yелетијево! раскола у T!ипту), прописује да је

прикладно да епископ пре све!а, буде постав$ен од сви епископа у области, а да ва$аност

одлуке буде потвр'ена од митрополита области. Новина је уло!а митрополита. R 6. С. ни#та

не ка"е о улози локалне ркве у избору епископа. Yе'утим, посланица коју је овај сабор

упутио Александријској ркви, садр"и да је избор кандидата за епископа од стране народа,

један од неоподни услова да би неко мо!ао да буде постав$ен. +о нам потвр'ује и

Атанасијево постав$е%е које је прива&ено по#то је он био изабран и измо$ен од народа. R

6. С. је старој форми избора епископа придао нови смисао. ретодна са!ласност сви

епископа провинције, постала је неоподан услов за постав$е%е ново! епископа. +о јепочетак минимизира%а уло!е локалне ркве у избору епископа. Никејски сабор је привата%е

избора епископа од стране локалне ркве, заменио са!ласно#&у епископа и потврдом то!

избора од стране митрополита. Никејски сабор је установио митрополитанске окру!е и зато

није чудно #то се избор епископа усредсре'ује у руке епископско! сабора.

Адекватно развоју митрополитански окру!а, правила избора епископа се да$е развијају у

одредбама Антиоијско! сабора (1W/.). Yитрополит је био обавезан да сазове епископе на

сабор када се упразни нека катедра, да се изабере нови епископ. 2во нас упу&ује да су одлуке

по пита%у постав$е%а епископа почеле да се доносе ве&ином !ласова. Највероватније су се

сабори одр"авали у !лавном !раду провинције а не у !раду месне ркве у коме је билаупра"%ена катедра. Не зна се да ли је успостав$а%е изборно! сабора у потпуности укинуло

уче#&е локалне ркве у избору сво! епископа.

рви одлучан поку#ај да се потпуно мар!инализује уче#&е локалне ркве, припада

^аодикијском сабору (после 1W/.), који забра%ује @светиниA да учествује у избору јерарије.

Yо"е се претпоставити из ово! пе"оративно! термина, да се иск$учују само $уди ни"е!

_/



стале"а. +е#ко је претпоставити да су правила помесно! ^аодикијско! сабора одма у"ивала

оп#те призна%е.

Lалкидонски сабор у свом 0E. правилу, које је донето с ци$ем да цари!радском епископу да

иста права као римском, прописује право цари!радском епископу да рукопола"е митрополите

поједини области, уз напомену да епископе треба да постав$а митрополит са својимепископима. У овом правилу се ка"е да цари!радски епископ рукопола"е митрополите

@по#то се извр#и са!ласан, према обичају, избор и по#то му он (кандидат) буде

представ$енA. 2 каквом се избору ради, саборска акта пру"ају од!овор, а то је, да у избору

учествује @мно#тво клирика сваке митрополије, велика#а и у!ледни $удиA. 2вде је

приме&ено издваја%е једно! дела црквено! народа од обичне @светинеA. акле, у!ледним

!ра'анима и клиру, било је дозво$ено да учествује у избору епископа.

Начин постав$е%а епископа, на#ао је свој да$и развој у Dустинијановом законодавству.

gе!ова /01. Новела прописује да се при постав$е%у ново! епископа окупи клир и у!леднији

!ра'ани и да изаберу тројицу достојни кандидата, од који &е епаријски сабор подпредседни#твом митрополита изабрати једно!, који &е и бити иротонисан. Dустинијанов

закон успостав$а двостепени избор епископа најпре се у самој локалној ркви бирају

кандидати а онда сабор бира буду&е! епископа. Vактички избор припада епископском сабору,

али је у свом избору о!раничен на оне кандидате који су му предло"ени. У развоју

митрополитанске и патријар#ијске управе, локална рква је све ви#е и ви#е !убила активно

уче#&е у процесу избора и постав$е%а сво! епископа. рема Dустинијановој Новели,

иротонија епископа требало је да се извр#и у митрополитској цркви, а иротонија сами

митрополита, у патријар#ијској цркви. * у једном и у дру!ом случају, рква је добијала сво!

епископа од сабора. 2во прено#е%е иротоније из месне цркве у митрополитску, поделило јесв. тајну рукополо"е%а на %ене појединачне делове – избор и иротонију, #то је са своје

стране довело до ново! поима%а саме св. тајне. На %у је почело иск$учиво да се !леда као на

иротонију.

1. правило QRR 6. С. про!ла#ава ни#тавим избор епископа који се вр#и уз посредство

представника др"авне власти. 2во је директна последица иконоборачке кризе и велико!

утицаја који је др"авна власт имала у том периоду.

6е& од цара 3онстантина, почи%е ме#а%е императора и !ра'ански власти у црквене

ствари, а нарочито у постав$е%е епископа. У 6изантији се уче#&е императора у црквеним

пословима, збо! %е!ово! специјално! статуса у ркви, сматрало апсолутно ле!итимним, под

условом да то уче#&е не буде пра&ено отвореним кр#е%ем основни црквени правила. У

мно!им случајевима во$а императора, била је пресудна приликом избора патријараа и

митрополита. 4ато је QRR 6. С. прописао да избор епископа треба да вр#и само епископски

сабор, сматрају&и да &е ме#а%е !ра'ански власти у знатној мери бити онемо!у&ено, уколико

народ буде изузет из избора епископа.

_0



У /0. веку, у сведоче%има 4онаре и Аристина, видимо како је избор епископа вр#ио

епископски сабор, без икакво! уче#&а они цркава за које су они постав$ани.

У 6изантији су постојале различите тенденције у зависности од лични по!леда патријараа

и митрополита. *з црквене свести никада није и#чезла идеја избора епископа од стране

народа или барем дела народа. 2на је у таквом окр%еном облику, над"ивела 6изантију.осланица источни патријараа, потвр'ује да избор епископа треба да се вр#и од стране

народа.

*збор презвитера и 'акона у древној ркви, вр#ио се на идентичан начин као и избор

епископа, али наравно, без уче#&а суседни епископа. +акав начин бира%а &е убрзо

претрпети измене. У доба св. 3ипријана 3арта!инско! у северној Африци, избор презвитера и

'акона обав$ао се у презвитеријуму. *забрани кандидат, предла!ан је народу, а народ би

давао своју са!ласност.

Са опада%ем уло!е презвитеријума, који од црквено! Савета, постаје Савет при епископу,

постав$а%е презвитера прелази у!лавном у руке епископа. 6елику уло!у у том по!леду,

оди!рало је 0. апостолско правило, које јасно !овори да епископ сам бира и рукопола"е своје

клирике. С дру!е стране, услови "ивота у 6изантији су до извесно! степена обнав$али праксу

избора клирика од стране народа. Tпископи нису увек имали дово$но кандидата за слу"бу у

клиру, па су сами кандидати тра"или од епископа да буду рукополо"ени или су се саме ркве

морале бринути о томе да себи на'у буду&е клирике. 3титори су често тра"или да се потпуно

ослободе од власти епископа, остав$ају&и му само право да рукопола"е кандидата које! му

они по#а$у.

Све ово изло"ено, указује нам, да је процес избора до"ивео толике промене да он фактички

ви#е и не постоји. Tпископе бирају сабори, а тај избор нема свој првобитни значај, не!о

представ$а колективно назначе%е буду&е! епископа у ону ркву, која !а не познаје. На сличан

начин, у ве&ини аутокефални ркава, презвитере и остале клирике одре'ује епископ. У овом

или оном облику, идеја одре'ива%а заменила је идеју избора. Ако се данас и !овори о избору

кандидата, %ему се придаје правни значај. 3ада је народ бирао оне који су били предодре'ени

за све#теничку слу"бу, то је била слу"ба народа као целине, а не %е!ово право.

1C. СВЕШТЕНОРАДЊА СВЕТЕ ТАЈНЕ РУКОПОЛОЖЕЊА – Н. Афанасјев

(Tклисиоло!ија ступа%а у клир)

Све#тенорад%а свете тајне рукополо"е%а, представ$а %ен централни моменат. У %ој се на

молитву ркве, уз пола!а%е руку епископа, предају дарови Св. уа без који је немо!у&а

слу"ба на коју се призива онај који се постав$а. 4бо! пола!а%а руку, цело све#тенодејство је

добило назив @рукополо"е%еA (према савременој терминоло!ији – иротонија или

_1



иротесија). Pукополо"е%е се вр#и према утвр'еном чину, који се сматра неоподним

условом да би оно било валидно.

рема до!матском уче%у, епископ има власт да вр#и рукополо"е%е, по#то он у свом

постав$е%у, добија бла!одатне дарове за вр#е%е сви све#тенодејстава. остав$а се

пита%е, за#то је неоподно да рукополо"е%е епископа треба да вр#е двојица или тројицаепископа, када сам епископ има бла!одат за вр#е%е сви све#тенодејстава и ако су сви

епископи примили једнаку власт- 2бја#%е%а која се обично дају, своде се на то, да један

епископ не мо"е да преда дру!ом епископу онај степен бла!одати који сам поседује. 2ваква и

слична обја#%е%а су неприват$ива, по#то није епископ тај који предаје бла!одат, ве& Sо!

предаје дарове Св. уа, у св. тајнама које вр#и епископ.

о!матска нејасно&а за вр#е%е епископске иротоније од стране двојице или тројице

епископа, услов$ена је тиме, #то тај затев није произа#ао из све#тенодејства само!

рукополо"е%а, ве& из прво! (избор), а нарочито из тре&е! момента постав$е%а (пријем,

сведоче%е). У раној ркви, постав$е%е епископа, морало је бити посведочено и прива&еноод стране оне локалне ркве за коју се он постав$а, а затим од #то ве&е! броја месни

ркава (у принципу од стране сви ркава). а би се обезбедила рецепција постав$е%а,

локална рква позива суседне епископе на постав$е%е.

Lиротонија је вр#ена на црквеном сабра%у месне ркве и у %ој су учествовали окуп$ени

епископи. 2нај који је председавао црквеним сабра%ем, није вр#ио иротонију сам по себи,

не!о је заједно са целом рквом, ук$учују&и и оне епископе, који су учествовали у том

сабра%у. У древној ркви се није постав$ало пита%е ко је вр#илац св. тајни. рема

елементарној еклисиоло#кој свести, све св. тајне савр#ава рква, када је сва локална рква

сабрана на челу са својим предстојате$ем. 4бо! то!а, древна црквена свест није осе&ала ове

поте#ко&е са којима је суочена дана#%а, која постав$а пита%е о вр#иоцу св. тајни.

Pукополо"е%е епископа, сматрало се валидним, уколико је извр#ено од стране локалне ркве

под предстојате$ством једно! од епископа. Pукополо"е%е као и све дру!е све#тенорад%е, по

својој природи не само да не затева да !а вр#и неколико епископа, не!о оно претпостав$а,

само по себи да !а вр#и један епископ као предстојате$ црквено! сабра%а.

У Апостолском реда%у, као и у Апостолским Установама, описано је рукополо"е%е у

којима се види да рукополо"е%е вр#и један епископ иако се око престола налазе јо# двојица

дру!и епископа. одатак да се дру!а двојица епископа налазе око престола, не значи да сви

заједно вр#е рукополо"е%е. 2во указива%е на епископе који се налазе око престола, дало је

повода за тумаче%е да епископа рукопола"у тројица епископа. Но, за такву тврд%у не мо!у да

се на'у теоло#ке основе.

3од рукополо"е%а презвитера и остали клирика, не постоје никакве недоумице. 6р#е%е

ови рукополо"е%а, приписује се власти епископа. 2вде имамо потпуну подударност са

уче%ем древне ркве. анас смо прину'ени да правимо разлике ме'у епископима. раво да

_W



рукопола"у, имају само активни епископи, односно, они који воз!лав$ују појединачне ркве.

+итуларни епископи не мо!у да вр#е рукополо"е%а, зато #то они немају под својом управом

никакву ркву !де би мо!ли да постав$ају клирике. Yе'утим, они као пуноправни епископи у

области све#тенодејства мо!у да извр#е рукополо"е%е ако му то нало"и епаријски епископ.

+ада он делује у име епископа који управ$а епаријом.

Pукополо"е%е вр#и епископ као предстојате$ своје ркве, и зато делује у име своје ркве,

а не самостално. 4бо! то!а он мо"е да делује само када је са %им сабрана сва рква, односно

на неде$ном еваристијском сабра%у. 2ву праксу нам потвр'ују сви древни споменици, као и

свест доникејске и никејске ркве. 2дбацивано је свако постав$е%е ван црквено! сабра%а,

које је названо тајним рукополо"е%ем. +а забрана ва"и и данас.

Yитрополитански систем је унео промене у начин вр#е%а рукополо"е%а. Lиротонија

епископа је пренета у митрополитанску цркву, а митрополита у патријар#ијску цркву. * у

једном и у дру!ом случају иротонија је вр#ена на литур!ијском сабра%у у коме није

учествовала локална рква. Уче#&е митрополитски и патријар#ијски ркава, у којима сусе вр#ила рукополо"е%а епископа, није мо!ло да замени уче#&е локални ркава за које су

ти епископи постав$ани, по#то те ркве нису мо!ле да посведоче о извр#еним

рукополо"е%има кандидата који су им били потпуно непознати.

ромене је претрпео и начин рукополо"е%а презвитера и остали клирика. 3ада су почеле

да се формирају !радске и сеоске пароије, епископ је за те пароије у ве&ини случајева,

рукопола!ао у својој ркви. С тачке !леди#та древне ркве, за сва рукополо"е%а која се вр#е

изван пароије, мо"е да се ка"е да су тајна. ана#%а пракса, сматра да је рукополо"е%е

валидно, ако је извр#ено на ^итур!ији од законито! епископа или у %е!ово име, независно од

то!а !де се слу"и ^итур!ија.

1Z. Апостолско равило про!ла#ава ни#тавим она рукополо"е%а, која епископ вр#и изван

!раница %е!ове ркве. Tпископ вр#и постав$е%а за своју ркву, као %ен предстојате$, па

према томе, заједно са %ом. Ако он делује ван своје ркве, он делује у своје име а не у име

ркве.

Р(G(>G&)* 3B(FA6760()3AB* 3B(A( A*)7( .='6>656?(@*

осле саме иротесије у древној ркви, одма је следило сведочанство народа да је Sо!

послао мо$ене дарове и постав$ени је приступио слу"би на коју је призван од Sо!а. 4бо!

то!а је сведочанство народа, представ$ало рецепцију св. тајне, извр#ену од стране ркве.

Yоменат све#тонодејства је био тесно повезан са моментом рецепције.

остав$е%е се вр#ило на тачно одре'ену слу"бу, у тачно одре'еној ркви. Tпископ би

непосредно након иротоније заузео централно место и вр#ио бла!одаре%е. +ако, и онај који

је био рукополо"ен за презвитера или 'акона, био је поздрав$ен од стране ркве и одма је

заузимао своје место у Tваристијском сабра%у. 2во најјасније изра"ава дана#%е Аксиосi –

_Z



иако у савременој пракси не постоји привата%е од стране ркве, за %у извр#ено!

постав$е%а. Народ не мо"е да сведочи о достојности рукополо"ено! кандидата, ко!а није он

изабрао и који се не постав$а за %е!а.

остав$е%е епископа није о!раничено !раницама локалне ркве, ве& изискује рецепцију и

од стране остали ркава. 2но се обично о!раничавало на рецепцију најбли"и месниркава, као и на ону која је у"ивала најве&и ауторитет у одре'еној области.

У дана#%ој пракси, не постоји рецепција постав$е%а епископа. 2на се донекле др"и

приликом постав$е%а по!лавара аутокефални ркава, када се све аутокефалне ркве

обаве#тавају о постав$е%у ново! предстојате$а једне од %и. Узвратне посланице

представ$ају %иово призна%е извр#ено! постав$е%а.

Х&.6A67&)( E(H 7*H7*K(@*

Lалкидонски сабор, кате!орички је забранио иротоније без назначе%а, својим B. правилом.

равило забра%ује @апстрактне иротонијеA сви чланова клира, са изузетком епископа. *зово!а зак$учујемо да у то време нису постојале епископске иротоније без назначе%а.

Lиротонија без назначе%а је када се постав$а онај који приликом сво! постав$е%а не добија

ркву у којој &е слу"ити. +о су они, који су имали само спо$а#%а обеле"ја припадности

клиру, али нису имали слу"бу која је од!оварала тим обеле"јима. 3ао такви, они се нису

налазили под вла#&у епископа и зато су се називали @акефалиA, односно, @без!лавиA. 2вако и

је називао *сидор Севи$ски. Lалкидонски сабор је у свом E. правилу, поставио принцип,

према коме сви који се налазе на територији која зависи од епископа, треба да буду под

%е!овом вла#&у. +ај принцип није био нов, али нередовна ста%а су се де#авала при

променама !раница локалне ркве. Pукопола"у&и клирике за ркве које се налазе на %е!овојтериторији, епископ је неотице стварао @акефалеA, зато #то му те ркве нису биле канонски

потчи%ене. 4атим, акефали су се појав$ивали и збо! одласка клирика из ркава у које су били

постав$ени, по#то одлазак није био увек повезан са пријемом у дру!у ркву. У низу дру!и

случајева, епископи су свесно рукопола!али клирике, немају&и намеру или немају&и

мо!у&ност да им дају слу"бу – узрок је обично била симонија.

Lалкидонски сабор је прокламовао ни#тавост рукополо"е%а без назначе%а. Yе'утим,

симонија је наставила да цвета и после Lалкидонско! сабора. Независно од симоније, за

епископа су рукополо"е%а била извор приода, јер су му се тим поводом упла&ивале

узако%ене таксе. ок !од је постојало правило преласка клирика из једне епископије у дру!у,епископи су мо!ли да рукопола"у клирике и да и назначе на одре'ену слу"бу с тим #то би

им давали одма или после извесно! времена канонски отпуст и на тај начин су стварани

@без!лавиA клирици.

Не касније од /`. в. у 6изантији се појав$ују тзв. @ре!истровани све#тенициA. 2ни су

номинално прибрајани некој ркви, не вр#е&и у %ој никакву слу"бу и не примају&и од %е

_B



никаква средства. У ствари, они нису били прави све#теници, не!о кандидати за места која су

требала да се отворе. Pе!истрова%е све#теника је на неки начин ле!ализација рукополо"е%а

без назначе%а. +ек је у новије време потчи%ава%е сви клирика власти локално! епископа

постало основа црквено! устројства.

У 6изантији је постојао један број епископа, који нису управ$али рквама. 2ни су сепојавили као резултат развоја митрополитанско! система. о!а'ало се да је епископ који је

постав$ен у некој ркви, одбијао да оде тамо или !а није приватао народ оне ркве.

^окалне ркве су временом из!убиле мо!у&ност одбија%а епископа који им је послан, док

одбија%е од стране епископа поверени им ркава, није престала до само! пада 6изантије.

4атим, +рулски сабор је својим 1_. правилом, ле!ализовао праксу да се на подручја која су

заузели непријате$и, назначују епископи који, нису имали мо!у&ност да се тамо упуте.

Сразмерно сма%ива%у !раница византијске империје, пове&авао се број такви епископа.

ово$но је подсетити се 6алсамона, који је постав$ен за Антиоијско! патријара а који је

"ивео у ари!раду.*зме'у *стока и 4апада, постојале су разлике у томе #то су на *стоку постав$ани

епископи !де су раније постојали епископи, док су се на 4ападу, постав$али епископи тамо

!де никада није било ркава. На тој основи су се у 6изантији де#авале разне злоупотребе.

П.(D(FA*) '5&.&'*

Yо!у&ност преме#таја клирика ствара допунски начин постав$е%а клирика (кроз %иов

преме#тај). Не зна се поуздано како је било у доникејском периоду, али с обзиром на

покрет$ивост становни#тва римске империје немо!у&е је да није било случајева преласка

презвитера и 'акона из једне ркве у дру!у.

Vормира%е црквени окру!а је у значајној мери отварало мо!у&ност преме#та%а клирика.

Fлавни мотив ти прелазака, била је те"%а да се заузме бо$и поло"ај. рквено

законодавство, које се односи на прелаз клирика, почи%е да се развија од R 6. С.

У вези са преласком епископа, налазимо две !рупе одредби с једне стране саборска правила

која кате!орички забра%ују %иов прелазак и са дру!е стране, /W. Апостолско правило.

2сновна правила која забра%ују прелазак епископа јесу /Z. правило R 6. С.U 0/. правило

Антиоијско!U /. правило Сардичко!U Z. правило Lалкидонско! сабора.

R 6. С. сматра прелазак епископа, презвитера и 'акона, противним Апостолском правилу.Антиоијски сабор теоло#ки заснива забрану преласка епископа из једне ркве у дру!у,

одредбом да епископ пребива у оној ркви за коју !а је Sо! од почетка изабрао. Ни R 6. С.

нити антиоијски сабор не предви'ају никакве санкције за она лица која кр#е правила. +ај

пропуст, надокнади&е Сардички сабор, прописав#и одредбу да се прекр#иоци на'у изван

црквено! оп#те%а. Lалкидонски сабор није унео ни#та ново по пита%у преме#та%а

епископа, не!о је само потврдио пре'а#%а правила.

__



/W. правило св. апостола на!ове#тава дру!у линију у вези са преме#та%ем епископа.

4абра%ују&и преме#та%е, правило износи једну о!раду Aосим ако нема неко! оправдано!

разло!а, који !а прину'ује да то учиниA. равило је очи!ледно имало намеру да оправда

поступке извесни лица, која су прекр#ила одредбу у вези са преме#тајем епископа. У

сваком случају, у /0. в. у 6изантији то правило није сватано као ле!ализова%е преласка

епископа са једне катедре на дру!у. +ек касније су поједини патријарси почели да на основу

/W. правила ле!ализују случајеве преме#та%а епископа. Yе'утим, није мо!ло бити ни !овора

о узво'е%у преме#та%а епископа на степен закона, по#то су постојале саборске одлуке које

су се томе кате!орички противиле. +о је учи%ено тек у новије време и то у!лавном у руској

ркви. реме#тај епископа је постао израз %иово! напредова%а у слу"би.

У вези са пита%ем о преме#та%у епископа, налази се и пита%е о %иовом привременом

боравку (доброво$ном или принудном) изван своји ркава. У доникејском периоду,

привремени боравак епископа у дру!им рквама, не само #то није забра%иван, ве& је био и

израз братско! оп#те%а ркава. У никејском периоду, привремено уда$ава%е је посталопредмет злоупотреба. Сардички сабор је донео одлуку да епископ мо"е да борави у дру!ој

ркви само на позив те ркве. Dедини изузетак се односио на оне епископе који су били

про!нани из своји ркава збо! своје вере. олитичка ситуација је наметнула јо# један повод

про!он епископа и остали клирика из места које су заузели неверници. +о одобрава

Lалкидонски сабор. +рулски сабор је прописао да су сви они ду"ни да се врате у своје ркве

када то буде мо!у&е.

рквена власт је била ду"на да ука"е како треба да се пона#ају епископи који бораве у

ту'им рквама. Сардички сабор је заповедио епископима који одлазе у ту'у ркву да

учествују у бо!ослу"е%има најбли"е сеоске ркве и да се не појав$ују често у !радскојркви. 3асније је +рулски сабор одлучно забранио аријерејску активност ван своји ркава.

2во се односи на оне епископе који су проповедали изван своји цркава без дозволе локално!

епископа.

Yитрополитански и патријар#ијски систем постепено су изменили ову одлуку +рулско!

сабора. Yитрополити су учили у !раницама сво! окру!а не тра"е&и са!ласност епископа. Dо#

далеко #ира права, призната су патријарсима, нарочито цари!радским. У /W. в. на основу

@кидемонијалне теоријеA, цари!радски патријар је једини пуноправни и самостални епископ

за целокупну источну ркву, док митрополити делују као %е!ови деле!ати. а се та теорија

одр"ала, довела би до потпуне промене црквено! устројства.

R 6. С. је поред забране преме#таја епископа, презвитера и 'акона забранио и прелаз сви

лица која се налазе у канону. 2во су потврдили и Сардички и Lалкидонски сабор.

Lалкидонски сабор је констатовао да се поједини клирици у исто време прибрајају двема

рквама. У вези са том појавом, сабор је на!ласио да сваки клирик треба да буде задово$ан

оном рквом у којој је рукополо"ен. Dедини изузетак су они, који су из!убили своју отаtбину.

_E



/Z. апостолско правило допу#та преласке клирика уз претодну са!ласност епископа.

+рулски сабор се у својој одредби о преме#тају клирика у потпуности руководи апостолским

правилима, и!нори#у&и одредбе R 6. С. и Lалкидонско! сабора. Сва па"%а се усредсре'ује на

са!ласност епископа и поми%е %е!ово писмено одобре%е. репоручено писмо је потвр'ивало

да доносилац то! писма није одлучен од ркве, а на тај начин и епископ би се обезбедио да не

буде подвр!нут казни. /_. правило +рулско! сабора поми%е @отпусно писмоA.

У 6изантији се појавио јо# један изузетак. ари!радском патријару је дато право да прима

ту'е клирике без отпусно! писма.

ана#%а пракса се осла%а на /_. правило +рулско! сабора. +ра"и се са!ласност епископа у

облику отпусно! писма при преласку клирика из једне ркве у дру!у. анас, епископ поседује

у ве&ини случајева, нео!раничену слободу у преме#та%у клирика.

С='G(3&B763A 35=?E( = '5&.=

3лир ук$учује у себе сва лица која су посве&ена у разне степене све#тенства. Сви степенису повезани ме'у собом, по#то сав клир носи једну слу"бу, поде$ену на степене, који иду

узлазном линијом и дости"у кулминацију у епископској слу"би.

ре или касније, када се формирао клир, појавила се мисао да нико не мо"е да буде

постав$ен на епископску слу"бу без претодно! проласка кроз све слу"бе. остепеност

слу"бе је условила потребу постепености постав$е%а.

Уче%е о сукцесивности слу"би у клиру, појавило се у Pимској ркви, највероватније

почетком W. в. На *стоку, први податак о сукцесивности слу"би, налазимо у правилима

Сардичко! сабора. gе!ове одредбе, у#ле су у канонске зборнике *сточне ркве. У %е!овом

/`. правилу се забра%ује директно постав$а%е на епископску слу"бу. Не указује се колико је

тачно времена требало провести у сваком чину да би се примио следе&и. 2ве одлуке је

Сардички сабор донео под утицајем западни отаца. +а идеја је за *сток била новотарија, и

није била одма прива&ена од стране црквене свести. (Нпр. Нектарије ари!радски, *ринеј

+ирски, +арасије , Vотије\). рво неоспорно указива%е на неоподност сукцесивно!

проласка кроз степене све#тенства, налазимо у /_. правилу рводру!о! цари!радско! сабора

(EB/.). Не само у C. в. не!о чак ни у /0. в. није постојао никакав оп#ти закон, који је одре'ивао

време боравка у сваком степену.

равославна рква није знала ни за какве утвр'ене рокове боравка у сваком степенусве#тенства. ринцип сукцесивно! проласка кроз степене све#теничке слу"бе, није се

одр"ао у равославној ркви. +о се до!одило делимично збо! то!а, #то је тај принцип био

заме%ен принципом сукцесивности постав$е%а на степене све#тенства ко!а се равославна

рква стро!о придр"ава до данас. Не мо"е се !оворити о сукцесивности слу"би ако се време

боравка на сваком степену о!раничава на једну неде$у, како је сматрао 6алсамон.

_C



анас се сматра мо!у&им, да се у једном дану извр#и рукополо"е%е за чтеца, ипо'акона и

'акона, а сутрадан за презвитера.

W`. УСЛОВИ ЗА СТУПАЊЕ У КЛИР – Н. Афанасјев (Tклисиоло!ија ступа%а у клир)

Сам Sо! постав$а лица која су призвана на посебне слу"бе у ркви. остав$е%е ти лица,

обав$а се у ркви и кроз ркву. ^окалне ркве су самостално бирале лица која су била

предодре'ена за те слу"бе. *сто тако знамо да је избор имао задатак да открије во$у Sо"ију.

2д само! почетка , морале су да се одреде особине које треба да поседују кандидати за теслу"бе. +е особине су се односиле на неке моралне стране %иово! "ивота, а и на добро

сведочанство они који су ван ркве. 3андидати за слу"бе су морали да у"ивају оп#те

ува"ава%е у средини у којој су "ивели. рква је те"ила да утврди извесна емпиријска

обеле"ја на основу који би се мо!ло просу'ивати да ли изабрано лице од!овара во$и

Sо"ијој.

Услови постепено постају неоподни за валидност само! постав$е%а. Ако ти услови не

постоје, онда се св. тајна сматра невалидном. 3анонска валидност св. тајне почи%е да односи

прева!у над бла!одатном валидно#&у. остепено се конституи#е сло"ено црквено

законодавство, које свестрано одре'ује ко!а треба бирати у клир.

У сред%ем веку је разра'ено целовито уче%е о условима ступа%а у клир. очело је да се

указује на недостатке збо! који постав$е%е у клир није мо!у&е. +и недостаци су де$ени на

недостатке у правом смислу (који у извесном степену не зависе од кандидата, нпр. нема%е

узраста предви'ено! законом) и на недостатке који произилазе из преступа које је учинио

кандидат (нпр. пре$уба, убиство).

У послед%е време, у православном црквеном праву, постоји тенденција да се не !овори о

недостацима, ве& о особинама које треба да поседује кандидат.

Неспособнима се сматрају она лица која не припадају ркви, као и лица "енско! пола.Нема никакве потребе доследно се др"ати система уче%а о условима ступа%а у клир, али

сам принцип систематизације затева за ступа%е у клир, мо"е бити сачуван из практични

разло!а. Најва"није је имати у виду да бла!одат св. тајне рукополо"е%а надилази канонску

валидност услова за ступа%е у клир. и зато она нема апсолутни карактер коју јој придаје

канонско право.

E`



У /. етр. !овори се о томе да су презвитери ду"ни да буду пример стаду Sо"ијем, које им

је поверено. 2ни треба да буду лични пример како би и следили остали чланови ркве.

2давде произилази да су од само! почетка тра"ени затеви морално! карактера од кандидата

за клир. С тим затевима су спојени затеви беспрекорно! породично! "ивота. Yорални

квалитети имају тим ве&и значај, #то ауторитет предстојате$а ркава мора произлазити из

саме личности предстојате$а, а не да !а ствара слу"ба коју они вр#е.

На крају, сама слу"ба чланова клира претпостав$а постоја%е извесни физички и

дуовни услова као неоподан предуслов који одре'ује мо!у&ност обав$а%а саме слу"бе. +и

затеви мо!у бити поде$ени на следе&е !рупе /) физички условиU 0) дуовни условиU 1)

морални квалитетиU W) услови који се односе на брачни "ивотU Z) слободан дру#твени

поло"ај.

Сви услови ступа%а у клир имају лични карактер, односно, спојени су са самом лично#&у

кандидата а не са %е!овим пореклом и социјалним поло"ајем. Сваки члан ркве је постав$ен

на царско – све#теничку слу"бу, и посебно све#тенство је доступно свим %еним члановима.Ако сваки члан ркве мо"е да буде постав$ен на слу"бу у %ој, онда се самим тим иск$учује

принцип насле'ива%а слу"бе. *пак, веома рано, у ркви је почела да се појав$ује тенденција

да се успостави принцип наследности. 6е& 2ри!ен сведочи да су у %е!ово доба епископи и

презвитери те"или да своју слу"бу предају деци или сродницима. 4ато _B. правило св.

апостола кате!орички забра%ује ову појаву. У _. в. овим проблемом, бавио се и +рулски сабор,

збо! то!а, #то је у то време, у Dерменској ркви био уста$ен обичај да се за клирике

постав$ају само лица која потичу из све#теничко! рода. 6алсамон сведочи да је у %е!ово

доба наследно постав$а%е клирика, делимично подстицано и ктиторским правима.

2дбацују&и наследну предају слу"би, рква се исто тако одлучно противи да епископи

назначују своје наследнике. Антиоијски сабор, забра%ује ту праксу и указује да избор

епископа треба да се вр#и на саборима.

рква је толику ва"ност придавала личним особинама, да је после извесни недоумица,

почела да припу#та слу"би у клиру лица која су ванбрачно ро'ена, иако су нпр. против били

Yаксим *споведник, патријар +арасије и дру!и.

W/. MИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ КАНДИДАТА ЗА КЛИР – Н. Афанасјев (Tклисиоло!ија

ступа%а у клир)

У Старом 4авету, телесни недостаци сматрани су за ритуалну нечистоту, те су зато,

све#теничкој слу"би припу#тени само они левити који нису имали телесне недостатке. 2вај

старозаветни 4акон није се мо!ао приме%ивати у ркви, по#то је у %ој сав народ постао

царско све#тенство. У том случају, оне који имају физичке недостатке, не би требало примати

ни у ркву.

E/



У древној ркви физички недостатак сам по себи није представ$ао недостатак, по#то он

није сматран за нечистоту пред Sо!ом. 3ада се формирао клир, црквена власт је почела да

одре'ује физичке недостатке који би представ$али смет%у за ступа%е у клир, не изменив#и

своје првобитно !леди#те на су#тину сами физички недостатака. 2сновни став цркве у

вези са овим пита%ем, изра"ен је у __. и _E. апостолском правилу. У овим правилима,

изречена су два принципа, којима се треба руководити по пита%у физички недостатака, као

смет%е ступа%у у клир / – телесни недостаци, сами по себи, по#то нису нечистота, не чине

нико!а недостојним прима%а све#тенстваU 0 – они представ$ају фактичку препреку за

ступа%е у клир, ако уносе @смет%у у црквене пословеA. +о су сви они недостаци, који ометају

правилно обав$а%е слу"бе или изазивају саблазан код верника. +ако се нпр. нису

рукопола!али епилептичари.

У контексту физички недостатака, постав$ено је пита%е како да се поступи са оним

клирицима, који су, налазе&и се у клиру, задобили телесне повреде, које и ометају у

обав$а%у %иове слу"бе. рква је заузела став да такво лице ли#и те слу"бе, али није!ледала на то као на казну, и није !а ли#авала почасно! места на црквеном сабра%у.

У раној ркви, не налазимо никакве податке о минималном узрасту лица, која се призивају

на слу"бе у ркви. 2бја#%е%е за то је чи%еница да је у античком свету постојао услов да се

јавна слу"ба дозво$ава лицима која су стекла одре'ени број !одина. У том по!леду је, и сам

Lристос своју проповед започео у 1`5тој !одини. рква је следила тај оп#ти обичај.

рву позитивну одредбу, која се односи на узраст, налазимо у //. канону Неокесаријско!

сабора, у којој се ка"е да нико не мо"е да буде рукополо"ен за презвитера пре 1`5те !одине.

uакони се не поми%у, а из ове одредбе је јасно да епископи не мо!у да буду постав$ани пре

1`5те !одине. У Апостолским Установама се узраст епископа одре'ује на Z` !одина, уз

напомену да у малим црквеним заједницама мо!у бити постав$ена и мла'а лица. рквена

пракса нам потвр'ује супротне примере, нпр. Атанасије 6елики и Fри!орије Sо!ослов су

постав$ени пре 1`5те !одине.

рви прецизнији податак о узрасту кандидата за епископе, налази се у Dустинијановом

законодавству. У /01. Новели, узраст је о!раничен на 1Z !одина, да би у /1_. Новели – ту

!раницу померио на 1` !одина. рквена пракса је приватила ову дру!у норму. Најпотпуније

законодавство у вези са узрастом клирика, оставио је +рулски сабор (презвитери – 1` !одина,

'акони – 0Z ипо'акони – 0`). Tпископи се не поми%у збо! то!а #то је старосна !раница ве&

одре'ена од стране Dустинијана. +ако'е се не поми%у ни чтечеви, јер је у Dустинијановој /01.

Новели, одре'ена !раница од /E !одина.

Све одредбе које се тичу узраста, у пракси су се ви#е нару#авале, не!о #то су се

по#товале.

E0



W0. ДУХОВНЕ ОСОБИНЕ КАНДИДАТА ЗА КЛИР – Н. Афанасјев (Tклисиоло!ија

ступа%а у клир)

6ера, која представ$а неоподан услов за ступа%е у ркву је неоподан услов и за призив

на слу"бу у %ој. * то таква вера, која је требала да слу"и као пример свим осталим

члановима ркве. о#то је немо!у&е судити о степену квалитета вере, било је неоподнодефинисати ста%а верника при којима се мо"е појавити сум%а у дово$ну чврстину вере.

R 6. С. се директно позива на /. +им. Dедна од први одредби, тиче се то!а да се неофити не

приводе одма за епископа или презвитера. осле иоклецијаново! !о%е%а, мно!е ркве су

скоро остале без клирика. 4бо! то!а се јав$а потреба за брзим попу%ава%ем клира, и у ркву

су на!рнуле о!ромне масе @мно!обо"ацаA чија вера није била дово$но чврста, па су се ме'у

јераријом на#ли недостојни $уди. Сабор је затевао да се катеизација вр#и према правилу

и да неофити не буду одма рукопола!ани за епископе или презвитере, не!о да про'е извесно

време. Апостолско E`. правило (зборник ти правила је настао после R 6. С.) је забра%ивало

да неко ко је из незнабо#тва при#ао ркви, буде одма рукополо"ен. Не поми%у се неофитииз јудејства, претпостав$амо, по#то су се они у очима ри#&ана и да$е сматрали

припадницима *забрано! народа Sо"ије!. Yе'утим, 1. правило ^аодикијск! Сабора,

забра%ује свима који су @недавно кр#тениA и тако своју забрану про#ирује и на неофите из

јудејства. У /0. в. у 6изантији, према 6алсамоновом сведоче%у, нису се придр"авали правила

о нерукопола!а%у неофита. оми%у&и Нектарија, ка"е да је био изабран за епископа

цари!радско! а да није био чак ни катиумен.

ита%е о квалитету вере кандидата за рукопола!а%е, постав$ено је и у вези са онима који

су кр#тени у време болести. Неокесаријски сабор је забранио да се они рукопола"у за

презвитере, осим ако се не истичу врлином и вером и ако постоји оскудица у $удима који су

достојни.

ана#%е црквено право затева да кандидат за све#теника поседује одре'ена теоло#ка

зна%а. рво указива%е на овај затев, налазимо у /. +им. @епископ треба да буде кадар да

поучаваA. +ако'е и идаскалија тра"и да епископ ако је мо!у&е буде образован а да у сваком

случају буде искусан у речи Sо"ијој. У древној ркви су постојале две струје једна је

не!ирала сву мудрост Старо! света, виде&и у %ој само саблазан, док је дру!а поку#авала да

направи синтезу изме'у %е и ри#&анства. 2д времена цара 3онстантина, црквена и др"авна

власт су подизале ниво образова%а све#тенички кандидата. Dустинијан је /01. Новелом

директно забранио рукопола!а%е лица која су сасвим необразована. *з 0. правила QRR 6. С.

сазнајемо да је црквена власт затевала одре'ени ниво бо!ословско! образова%а од стране

епископски кандидата.

* у руској ркви као и у дру!им аутокефалним рквама, временом је почело све ви#е да се

инсистира на теоло#ком образова%у. На крају, пита%е о достојности кандидата је ре#авано

E1



управо тако завр#ава%ем бо!ословске #коле, скоро да је аутоматски давало право на

рукополо"е%е.

аралелно са физичким здрав$ем, појавило се и пита%е дуовно! здрав$а. Yе'утим,

толико је било јасно да бесомучни и уоп#те ду#евно болесни, не мо!у бити припу#тени у

клир, да ово пита%е није било постав$ено толико у отвореном облику.

М6.*57( 636E&7(

У ркви је веома рано установ$ен принцип, према коме онај који је изобличен за јавни

!ре, па се збо! то!а налази у реду покајника, не мо"е бити припу#тен у клир. рквено

законодавство је !оворило о моралним особинама чије одсуство код верника није увек

повлачило епитимију, али које су биле неоподне за кандидате у клир. +ако ве& у /. +им.

налазимо да епископ треба да је без мане, једне "ене му", трезвен, мудар, по#тен,

!осто$убив, кадар да поучава, да зна да управ$а својим домом, да има послу#ну и скромну

децу. Dер како &е се старати за ркву, ако не зна својим домом да управ$а- 4атим, не треба дабуде пијаница, убица, ливар, ве& кротак, миро$убив и несребро$убив. У пастирским

посланицама се тра"и одсуство неумерене страсти према вину. Yе'у апостолским правилима

постоје две правила, која подвр!авају свр!ну&у оне који су одани том пороку. 2д епископа се

затевало добро име, тј. у!лед у својој средини. Неколико правила забра%ује пријем у клир

они лица која су себе својево$но у#копила.

С56E60*7 0.=FAB(7& >656?*)

осебне слу"бе у ркви увек су затевале #то је мо!у&е ве&у слободу од сваке врсте

световни обавеза и занима%а. рква се др"и принципа да они који вр#е свету слу"бу, од

свети%е треба и да се ране.

3ада је реч о слободном дру#твеном поло"ају кандидата у клир, под тим се подразумева

слобода од сваке врсте др"авни и дру#твени занима%а које др"ава нала"е својим

поданицима. рактична примена то! принципа, у знатној мери је зависила од односа др"аве

и ркве. У доба цара 3онстантина сама др"авна власт иде у сусрет ркви ослоба'ају&и клир

од читаво! низа обавеза. Yе'утим, исто тако су мно!и настојали да ступе у клир, како би се

ослободили те#ки обавеза које су им биле наметнуте. од утицајем др"авно! законодавства,

дефинисана су следе&а о!раниче%а у клир нису мо!ли да се постав$ају др"авни и војни

чиновници, који нису ослобо'ени од своји ду"ности, као и чланови Сената и уоп#те иму&ни

!ра'ани. 2ва послед%а о!раниче%а су убрзо укинута. +им о!раниче%има треба придодати јо#

и забрану постав$а%а робова у клир.

анас, када је рква одвојена од др"аве, рква је ду"на да узима у обзир др"авне законе,

те сто!а настоји да у клир бира оне, који су слободни од др"авни ду"ности.

EW



W1. КАНДИДАТ ЗА ЕПИСКОПА – Н. Yила# (рквено право)

4бо! високо! поло"аја који заузима, рква је при постав$а%у епископа увек најве&у па"%у

обра&ала на лична својства кандидата за епископство, подвр!авају&и казнама оне, који би без

мар$иво! испитива%а удостојавали неко!а епископско! достојанства.

Све оне квалитете које треба да поседује кандидат који "ели да ступи у јерарију, кандидатза епископа треба да има јо# у ви#ем степену. осебно се од кандидата за епископство

затева

/) отпуна зрелост. У прва времена ркве, за епископа је мо!ао да се постави само онај,

који је имао Z` !одина. 3асније, на основу Dустинијаново! законодавства, било је дозво$ено

да се за епископа постави, лице које је навр#ило 1` !одина. У дана#%ем црквеном

законодавству се ка"е да кандидат за епископа мора да буде у потпуно зрелом добу, а у неком

помесним рквама, одре'ује се да мора да има W` !одина.

0) 3андидат за епископа, мора да ва"и за човека стро!о! православно! верова%а и

беспрекорно! влада%а. 2во нала"е /0. канон ^аодикијско! сабора, а то мора да буде

потвр'ено саборно.

1) 3андидат за епископа мора да има потпуно познава%е теоло!ије и канона. 2во нала"е 0.

канон QRR 6.С.

W) 3андидат за епископа, ако није мона, мора пре иротоније да се замона#и.

Z) Новије !ра'анско законодавство затева од кандидата за епископа, да је поданик оне

др"аве у којој &е слу"ити као епископ.

WW. ХОРОЕПИСКОП И ВИКАРНИ ЕПИСКОП – Н. Yила# (рквено правоU

остојанства\)

Pазличите су теорије како је настао назив @ороепископA. Најприроднија је она, која назив

!ради из !рчко! @ораA или @орионA (зем$а, село) и @епископA. о томе би ороепископ био

сеоски епископ.

У Св. исму се изричито не поми%у ороепископи у апостолској ркви. рквене околности

тада#%е! доба нам ипак допу#тају зак$учак да и је било. У борби против па!ана и јеретика,

рква је, !де !од је мо!ла, постав$ала епископе, па и у најма%ем месту. Tпископи ти ма%иместа или села, називали су се оп#тим именом сеоски епископа (ороепископи), да се

разликују од !радски епископа. 6ласт сеоски епископа била је једнака власти !радски

епископа, с тим #то је сеоски епископ био у односу према !радском епископу као касније

епаријски епископ према митрополиту.

EZ



рво поми%а%е ороепископа налазимо у /. 3ор. 3лимента Pимско!. 4атим и поми%е

Dевсевије у својој црквеној историји, када !овори о Антиоијском сабору против авла

Самосатско!. +у се ороепископи поми%у као сеоски епископи.

+врд%а да су тек сабори W. века установили ороепископе није тачна, јер начин којим се у

својим правилима ти сабори изра"авају, показује, да су ороепископи били добро познати ида је %иов делокру! ма%е или ви#е одре'ен.

Сабори који !оворе о ороепископима, јасно нам указују да су се они сматрали епископима.

/1. правило Анкирско! сабора установ$ује да ороепископи немају право да рукопола"у

презвитере или 'аконе без допу#те%а епаријско! епископа. /W. правило Неокесаријско!

сабора, одре'ује да ороепископи саслу"ују !радским епископима у %иовој цркви, да им се

на тај начин ука"е част #то се старају о сироти%и. 2во правило нам указује на разлику у

правима изме'у %и али свакако једнакост у слу"би. Lороепископи се поми%у и у E. правилу

R 6. С. у коме се !овори о преласку катара у православне, !де се допу#та да катари задр"е

своје пре'а#%е слу"бе. а би се избе!ло да буде два епископа у једном !раду, одре'ено је дакатар буде ороепископ или презвитер, али да му се задр"и част епископа. *з ово!а се види да

је ороепископ ви#е од презвитера.

рава и ду"ности ороепископа, одре'ена су у!лавном у E. и /`. правилу Антиоијско!

сабора, и у посланици св. 6асилија 6елико! својим ороепископима.

о овим правилима, ороепископи су имали права да а) издају мирне листове и посланице

суседним епископимаU б) да самостално постав$ају на ни"е јераријске степене до

ипо'аконаU в) да испитују кандидате за све#тенички чинU !) да имају надзор над свим

рквама %иово! окру!аU д) да пазе на пона#а%е подручни им презвитераU ') да са зна%ем

!радско! епископа рукопола"у презвитере и 'аконе.

Sили су ду"ни да о својој делатности изве#тавају !лавно! епаријско! епископа, под чијим

се подручјем налазио %иов окру!, и да ни#та не предузимају #то превазилази %иову власт

без зна%а епаријско! епископа. Lороепископи су присуствовали саборима и самостално су

потписивали саборске одлуке. 4ак$учке Никејско! сабора потписало је /Z ороепископа.

gиове потписе налазимо и на зак$учцима дру!и сабора.

6ременом се права ороепископа о!раничавају. У W. веку је све ви#е приту"би од стране

епаријски епископа против %и, збо! присваја%а власти која им није припадала.

2ци ^аодикијско! сабора збо! све че#&и расправа изме'у ороепископа и епископа доносе

одредбу да се у малим !радовима и селима ви#е не постав$ају епископи, чиме су тели да се

учини крај институцији ороепископа.

gиова се власт сваким даном о!раничавала, и на Lалкидонском сабору су ве& заузимали

дру!ачији поло"ај од оно!а на Никејском. 2ни су ту имали право !ласа, али само као

EB



заменици епаријски епископа од који су зависили. У /`. веку сасвим престају да постоје у

равославној ркви.

У историјском развоју ороепископске институције мо"емо да разликујемо два периода

а) до ^аодикијско! сабора (после 1W/.) и

б) после ^аодикијско! сабора.* у првом и у дру!ом периоду, ороепископи су увек били све#тене особе са епископском

иротонијом. Називали су се саслу"иоцима епаријски епископа и управ$али су тачно

о!раниченим областима у епарији под непосредном зависно#&у !лавно! епископа.

В&'*.7& (>&3'6>&

У распростра%еним епаријама, као и у оним у којима је епископ био у поодмаклим !одинама,

били су постав$ани ороепископи. осле Wв. ороепископи полако почи%у да нестају. У

ркви се задр"ала стара пракса постав$а%а поједини лица за епископе – помо&нике, који би

као намесници епаријско! епископа вр#или све оне послове које није мо!ао он да извр#и.

2бично се оваквим епископима давао наслов неке епарије која је раније постојала али која јеукинута збо! неки разло!а. * данас постоје викарни епископи.

WZ% ПОСЛЕДИЦЕ РУКОПОЛОЖЕЊА – Н. Yила# (рквено право)

Pукополо"е%ем, лице постаје пуноправни члан јерарије и добија сва она права, а уједно

прима на себе и све ду"ности које му нала"е све#тенички чин и односни јераријски степен.

/) 3о је правилно примио рукополо"е%е од надле"но! епископа, не мо"е да тра"и да

добије опет ново рукополо"е%е за исти степен (BE. апостолски канон). +умаче&и ово правило,

4онара ка"е да су неки тра"или дру!о рукополо"е%е зато #то су налазили некакве мане код

епископа који и је рукополо"ио први пут или #то су имали нарочиту веру у неко! епископа,

те су се надали да &е, ако и тај епископ поново рукополо"и, добити неку ве&у бла!одат Св.

уа. 3анони допу#тају ново рукополо"е%е само ако је неко био рукополо"ен од јеретичко!

епископа или ако је добијено симонијом.

0) 3о је једном примио законито рукополо"е%е, не мо"е ви#е никада да !а се одрекне по

својој во$и. 2нима који се одричу све#теничко! чина зарад неке световне слу"бе _. канон RQ

6. С. прописује анатему. У канонима се не поми%у никакви узроци збо! који би поједина

све#тена лица била прину'ена да остав$ају све#тени чин (нпр. неке ду#евне немо&и). E1.

Апостолско правило осу'ује и она све#тена лица која у исто време о&е да вр#е и

све#теничку и неку световну слу"бу. 1. канон 3ирила Александријско! осу'ује кад некосве#тено лице поднесе оставку на своју слу"бу.

1) 3о је једном био рукополо"ен, не мо"е ви#е ступити у законити брак. 2во прописује B.

канон +рулско! сабора, који понав$а одредбу 0B. Апостолско! правила. Ако неко од они који

су ступили у клир "ели да се венча, нека то учини пре рукополо"е%а. Св. 6асилије 6елики,

својим B. каноном, осу'ује као блудниче%е сваки брак који склопи један клирик после

E_



рукополо"е%а. 4абра%ује се чак, и да када је све#тенослу"ите$ ли#ен сво! чина ступа у

брак, јер би се то сматрало дру!им браком.

W) Pукополо"е%е обавезује све#тено лице на свакодневну молитву, независно од ^итур!ије,

коју је ду"ан да слу"и у одре'ена времена.

Z) Pукополо"ена лица примају ду"ност канонске послу#ности. 2ва ду"ност потиче из

канонски односа изме'у чланова јерарије и услов$ује се степеном јерарије. 4а

непослу#ност епископу, канони прописују свр!ну&е све#тени лица, квалификују&и такав

чин као власто$уб$е. E. канон RQ 6. С. прописује да сваки клирик мора да буде безусловно

потчи%ен свом епископу. Dедини случај када све#теници мо!у да се одрекну послу#ности

своме епископу јесте када овај почне јавно у ркви да проповеда неко јеретичко уче%е. +акви

&е заслу"ити част која приличи православ$у.

WB. ПОСЛЕДИЦЕ ЕПИСКОПСКЕ ХИРОТОНИЈЕ И МЕЂУСОБНИ ОДНОСИЕПИСКОПА – Н. Yила# (рквено право)

Сваки епископ бива иротонисан за одре'ену помесну ркву, и канонски пропис да ниједно

све#тено лице не мо"е да буде рукополо"ено без назначе%а места слу"бе, на првом месту,

односи се на епископа. рква за коју је дотични епископ иротонисан, сматра се %е!овом

невестом, с којом је он везан цео "ивот, тако да се после %е!ове смрти она сматра @удовом

рквомA.

Tпископ не сме да се одрекне управе над повереном рквом – то одре'ује 1B. Апостолски

канон. 2слоба'а се казне само онај епископ који не заузме своју катедру, у случају када се то

не до!оди по %е!овој кривици. 3ада народ и клир не&е да приме одре'ено! аријереја, у

таквом случају, канони подвр!авају казни непослу#ни клир, а епископ остаје у власти над

дотичном епаријом. Tпископ задр"ава своју част и власт, ако збо! неки политички разло!а

не мо"е да заузме одре'ену епарију – у таквом случају, епископ мо"е да "иви ван !раница

своје епарије, има право да рукопола"е за своју епарију, и да вр#и све послове као да је на

својој катедри и да има равноправно место у сабору дру!и епископа.

Tпископ не сме да тра"и да буде преме#тен на дру!у епарију, ве& сабор одлучује када

неки епископ прелази са једне на дру!у.

Lиротонијом, епископ добија сву ону власт у ркви, коју је имао и сваки апостол. Tпископ је у својој епарији потпуно самосталан, и управ$а %ом по свом сопственом праву и нико

нема власт да !а спречава у томе, нити ко мо"е да улази у унутра#%е послове епаријске

управе. о канонима, стро!о подле"е казни сваки епископ који се ме#а у послове дру!ом

епископу. 2во се забра%ује и аутокефалном ариепископу, осим у случају када дотични

епископ не&е да постави прописане све#тенослу"ите$е или црквенослу"ите$е (/_. канон

+рулско! и //. канон QRR 6. С.).

EE



Tпископ не мо"е да буде ли#ен сво! достојанства и низведен на презвитерски степен.

2вакав чин 0C. канон RQ 6. С. означује као свето!р'е. *сти канон ка"е да ако један епископ

збо! оправдано! узрока мора да буде укло%ен са епископске слу"бе, у таквом случају он не

мо"е да заузима ни презвитерско место, јер ако је недостојан збо! неки преступа да вр#и св.

тајне, онда се уоп#те ли#ава све#тенства.

М(N=36E7& 60763& (>&3'6>*

Tпископи су по бла!одати коју су добили иротонијом, равни ме'у собом, али се разликују

по управној јерарији. рема степенима ове јерарије, одре'ени су односи који постоје

изме'у епаријски епископа и ви#е црквене власти. +ако'е су ре!улисани односи и изме'у

епаријски епископа

/) према ви#ој црквеној власти, сваки епаријски епископ мора да а) да се стро!о и

безусловно покорава наредбама саборне власти од које зависиU б) да изве#тава аријерејски

сабор о свим ва"ним до!а'ајима у својој епарији као и о мерама које имају значаја ван

!раница %е!ове епарије, као о канонским посетама у својој епаријиU в) да одлази нааријерејски сабор, на позив надле"не властиU !) да ни#та не предузима #то превазилази

%е!ову власт без зна%а и дозволе ви#е црквене властиU д) да споми%е на црквеним слу"бама

име надле"но! аутокефално! ариепископа.

0) узајамни односи изме'у епаријски епископа у канонима су потпуно одре'ени а) сваки

епаријски епископ мора да по#тује одлуку дуовно! суда дру!о! епаријско! епископа према

лицима која би пре#ла у %е!ову епарију, било да су светов%аци или све#тена лицаU б) не

сме под прет%ом одлуче%а да прими из дру!е епарије ни клирика ни светов%ака без отпусне

!рамате од сво! надле"но! епископаU в) ако један епископ нема дово$ан број све#теника,

дру!и је ду"ан, ако и има ви#е да му уступи од своји клирика.

W_. УСТАНОВА САБОРА – D. 4изиулас (Tклисиоло#ке теме)

Начин на који је рква ор!анизована, повезан је са оним #то рква јесте по својој природи.

рква у својој структури одра"ава свој идентитет. 2сновна еклисиоло#ка начела

представ$ају основу структуре ркве.

рво еклисиоло#ко начело јесте то да рква представ$а воз!лав$е%е тајне бо"анске

икономије, односно, савр#етак, ци$ целокупне икономије, а не напросто некакав ци$ који &е

се остварити некада у буду&ности.

ру!о еклисиоло#ко начело, јесте чи%еница да би&е ркве почива у арству Sо"ијем.

EC



+ре&е еклисиоло#ко начело јесте чи%еница да је историјско би&е ркве одре'ено

иконичном онтоло!ијом.

[етврто еклисиоло#ко начело је садр"ано у следе&ем простор !де се ова икона Tсатона

изра"ава, односно начин на који рква у себи остварује ту икону, јесу саме св. тајне ркве, а

пре сви св. Tваристија.

Dедна рква, поистове&ује се са јединственим +елом једно!а Lриста, али по#то се та једна

рква остварује и иконички изобра"ава у еваристијској заједници, она се појав$ује као

мно!е ркве. +амо !де се верници окуп$ају @на једно местоA да би савр#авали еваристијско

сабра%е, остварује се целокупно +ело Lристово, и у потпуности се изобра"ава арство

Sо"ије. Управо збо! ово!а, свака помесна рква, представ$а потпуно +ело Lристово и зато је

она веома рано названа католичанском рквом. рема томе, рква – Dедна и 3атоличанска –

сачи%ена је од мно#тва католичански цркава. Yи обично, под западним утицајем, када

ка"емо @верујем у Dедну, 3атоличанску рквуA, у!лавном имамо на уму ркву у светским

размерама. о!ре#на је она еклисиоло!ија, која !овори о једном +елу Lристовом у читавомсвету у појединачним црквама као деловима то! једно! тела. Свака рква представ$а потпуну

католичанску цркву, односно, читаво +ело Lристово, јер се појам ркве заснива на св.

Tваристији.

остав$а се пита%е да ли мо!у да постоје ме'усобно независне помесне ркве, без икакве

ор!анске повезаности ме'у %има- осматрати помесне ркве као независне и неповезане,

била би иста !ре#ка као она која ркву посматра као светски ор!анизам.

Dединство помесни цркава, без бојазности да се оно остварује као светска ор!анизација

ркве, остварује се синодално#&у ркве. Синодалност никако не треба сватати на тај начин

да установа Сабора представ$а некакво устројство које је изнад помесни цркава, јер тада

опет долазимо до некакво! светско! ор!анизма, !де уместо папе, имамо један Синод, који нас

води еклисиоло!ији универзалности.

Сабор не представ$а неко началство које је изнад помесни цркава. оказ за ово јесте

чи%еница да ниједан сабор не мо"е да се ме#а у унутра#%е ствари једне помесне цркве.

Yно!о пута постоји те"%а да неки сабор "ели да се уме#а у пита%а помесне ркве. Св.

3ипријан 3арта!ински је у 1. в. поставио начело да је сваки епископ слободан да уреди "ивот

своје епископије, пола"у&и рачуна само Sо!у. Tпископ нпр. рукопола"е у ркви оне које сам

о&е, не питају&и нико!а за ми#$е%е, итд.

остоје одре'ене ствари у "ивоту ркве које не мо!у бити сме#тене у !ранице помесне

ркве. остав$а се пита%е како један епископ унутар своје ркве, мо"е да донесе одлуку

која утиче на "ивот неке дру!е помесне ркве- 3ада та одлука утиче на "ивот дру!е помесне

ркве, јав$а се потреба за интервенцијом сабора, у том смислу да Сабор не изра"ава само ту

помесну ркву, не!о и све дру!е помесне ркве, који се тиче то #то се де#ава у једној

помесној ркви.

C`



3арактеристичан повод који је довео до потребе за овом синодално#&у, била је заправо св.

Tваристија. Yно!и ри#&ани су од стране своје помесне ркве одлучивани од св.

риче#&а, па су одлазили у неку дру!у ркву и тамо се приче#&ивали. *з!наници су се

често "алили да и је епископ одлучивао без неко! ва$ано! и право! разло!а. 4бо! то!а је

одлучено да се епископи те области саберу два пута !оди#%е у јесен и у време

[етрдесетнице, како би разматрали такве случајеве. На тај начин се право одлуче%а од св.

риче#&а преноси са помесне ркве на Сабор, односно, на дру!е помесне ркве. 2во се не

мо"е сматрати ме#а%ем Сабора у ствари помесне ркве, јер једна помесна рква по овом

пита%у, утиче на "ивот остали помесни ркава. ру!им речима, када су проблеми

заједнички и имају заједничке последице за све остале ркве, тада се појав$ује потреба за

установом Сабора. Fранице саборске власти се управо ту налазе. омесној ркви, Сабор

мо"е да се наметне само у оним случајевима када нека одлука једне помесне ркве, утиче на

"ивот остали ркава. 2во представ$а златно правило синодалности.

ру!о правило које одр"ава равноте"у изме'у помесне ркве и Dедне ркве #иром света, јесте чи%еница да су сабори састав$ени од епископа са једнаким правима. Ако епископ неке

помесне ркве буде иск$учен са Сабора, тада Сабор аутоматски преузима власт над том

помесном рквом. 2на је тада ду"на да привати одлуке Сабора, које су за %у ту'е и

наметнуте. Yе'утим, када и %ен епископ учествује у Сабору, тада одлуке нису ту'е, нити су

наметнуте. 2не у самој помесној ркви бивају спрово'ене кроз %ено! епископа. +ако је рква

успела да очува ту равноте"у да власт Сабора никада не буде не#то #то је изнад помесни

ркава, не!о да представ$а израз јединства помесни ркава – израз сабра%а сви у једном

среди#ту. рема томе, Сабор не представ$а установу која је изнад помесне ркве, не!о

установу која изра"ава јединство, једномислије и узајамност помесни ркава.

4бо! то!а, са еклисиоло#ко! станови#та посматрано, сви они Сабори који поједине

епископе иск$учују из уче#&а у %има, представ$ају изопаче%а, осим уколико и на то нису

присилиле историјске околности.

рква се, када је то сматрала неоподним, сабирала на тзв. 6асе$енске саборе, када су

учествовали сви епископи. 2ни су из ти разло!а задобијали ве&и ауторитет и значај не!о неки

помесни сабори. Али, власт једно! сабора, па био он и васе$енски, није у томе да се створи

нека установа које &е бити изнад помесни ркава, не!о да се створи један ор!ан који &е

изра"авати једномислије и јединство помесни ркава.

WE. БОГОСЛОВСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ПРАВОСЛАВНОГ САБОРСКОГ ПРЕДАЊА –

6. Vидас (3анонско право)

Саборски систем произилази из природе и су#тине ркве. 2н увек изра"ава свој однос са

ристоцентричном онтоло!ијом и свест о ор!анском јединству тела ркве. омесно

C/



Tваристијско сабра%е окуп$ено под епископом јесте среди#те саборске свести ркве. +у се

рекапитулира помесност искуства и свеобуватност сведоче%а вере или како је то рекао

*ринеј ^ионски @На#а вера се изра"ава у Tваристији и Tваристија потвр'ује на#у веру.A

уно&а искуства сваке помесне ркве открива јединство католичанско! тела ркве.

ро"има%е помесности и свеобуватности није нека врста односа делова према целини ве&онтоло#ки однос потпуни целина, јер је сам Lристос потпун у целом и потпун у делу (део

целине). ру!им речима, саборска свест у простору и историји изра"ава својства јединства,

светости, католичности и апостоличности.

рква увек делује као Сабор, док су историјске манифестације саборско! система

аутентичне када откривају саборску свест ркве о сваком одре'еном пита%у у васе$енском

или чак локалном контексту. Сабори су сазивани збо! очува%а %ено! идентитета и сведоче%а

у свету, када је јеретичким одступа%има или на разбојничким саборима по!ре#но тумачено.

Саборски систем се, дакле покре&е, када је рква суочена са одре'еним проблемима који

затевају сарад%у неколико помесни цркава или које не мо"е да ре#и само једна помеснарква.

+оком прва три века, помесни Сабори су сазивани према потреби. Уво'е%ем

митрополитанско! система на R 6. С. тако'е се одре'ује редовно окуп$а%е епаријско!

сабора два пута !оди#%е, независно од постоја%а озби$ни пита%а. 3анонски документи W.

в. показују уздр"аност митрополита у сазива%у епаријски сабора и уздр"аност епископа да

на %има учествују. +рулски сабор сматра да је дово$но сазвати епаријски Сабор једном

!оди#%е. равославно преда%е успостав$а да барем једном !оди#%е епископи учествују

било на епаријском, било на патријар#ијском Сабору.

Насупрот томе, сазива%е васе$енски сабора, било је и увек остало изузетан до!а'ај у

"ивоту ркве. 2н би се сазивао када нека јерес озби$но у!ро"ава православ$е вере и

јединство ркве. Уче#&е сви епископа на васе$енском сабору је обавезно. +о, ме'утим, није

практично мо!у&е, збо! субјективни разло!а епископа (болест, !одине, пастирске обавезе,

итд.) или збо! објективни поте#ко&а. У том смислу, само су на R 6. С. били позвани сви

епископи ркве, иако нису мо!ли сви да присуствују. 3ада је реч о дру!им саборима, у

позивима упу&еним митрополитима су!ерисани им је да сазову епаријске саборе, како би

свака епископија одредила деле!ацију од три члана или деле!ацију, коју би чинио о!раничен

број чланова који &е и представ$ати на васе$енском сабору. Успостав$а%ем

патријар#ијско! система, на RQ 6. С. развија се институција патријар#ијско! Сабора који

делује као најви#и административни ауторитет у свакој патријар#ијској јурисдикцији све до

на#е! времена. 3анонска институција пентарије патријараа постепено преузима најви#и

ауторитет у "ивоту ркве.

Dедноду#ност еторице о неком озби$ном пита%у вере или канонско! поретка, значи и

са!ласност од!оварају&и црквени тела. еторица патријараа у сарад%и са својим

C0



патријар#ијским саборима, одлучују о сазива%у и устројству васе$енски сабора. 2дре'ују

како &е %иова црквена тела бити представ$ена на Сабору и ко &е и представ$ати.

Немо!у&ност једно! или чак ви#е патријараа да присуствују Сабору или да на %ему имају

представнике, не утиче на валидност Сабора, под условом да то неприсуствова%е не значи

су#тинско несла!а%е са одлукама Сабора, који је у пита%у. У том смислу су се Q, QR, и QRR 6.

С. састали упркос томе #то нису присуствовале поједине катедре. ривата%е > :8<MN9=89=

до!матски одлука ти сабора означава %иову са!ласност.

Pаскол изме'у *стока и 4апада, повредио је делова%е институција васе$енско! сабора. 2н

је ме'утим, на *стоку ојачао ауторитет атријар#ијско! Сабора и епаријски сабора у свакој

патријар#ијској јурисдикцији. +оком дру!о! миленијума, појачан је ауторитет Tндимуса

сабора (дома&е!) 6асе$енске патријар#ије. На %има су мо!ли да учествују и представници

источни патријар#ија. 2ви сабори имају непосредан утицај на свест православне ркве

*стока.

равославно мона#тво, са своје стране, надокна'ује објективно оте"ано саборскоокуп$а%е %иови јерара. 2длуке исиастички сабора у /W. в. у свести православне ркве

у"ивају исти ауторитет, као до!матске одлуке неко! васе$енско! сабора.

осле раскола у //. в. православна рква избе!ава формално сазива%е васе$енски сабора,

како збо! немо!у&ности по#това%а канонско! критеријума присуства сви патријараа

*стока, тако у најве&ој мери збо! уло"ени напора у поновно успостав$а%е заједнице ркава

*стока и 4апада. У том дуу, приликом свако! предла!а%а јединства, васе$енски патријарси

предла"у сазива%е васе$енско! сабора у складу с традицијом прво! миленијума.

Након пада ари!рада, и пада у турско ропство ве&е! дела православно! народа под

јурисдикцијом источни патријар#ија, сазива%е васе$енско! сабора постаје неоствар$ив

сан. У то време, појав$ује се свеправославни утицај Tндимуса сабора васе$енске

патријар#ије. +ај сабор има за ци$, ускла'ива%е патријар#ија *стока и помесни цркава,

како би чврсто остале у православном преда%у. Сазивали су се и велики (мизон) сабори, на

којима су заступ$ене патријар#ијске катедре *стока, када је то било неоподно. (3ао нпр. у

/_. в. збо! изја#%ава%а о *споведа%у вере 3ирила ^укариса.)

Независно#&у балкански народа у /C. в. у црквену политику продире етнократски и

етнофилетистички утицај, који доводе до развоја аутокефалности цркава у

новоуспостав$еним националним др"авама. *ако одбија синдром аутокефалности цркава,

који подстиче др"авна власт, васе$енска патријар#ија икономијом проналази црквена

ре#е%а за очува%е канонско! поретка. Својим +омосима, прво им даје статус аутокефалности,

а затим и ве&ини %и допу#та патријар#ијско достојанство.

WC. КАРАКТЕР АДМИНИСТРАТИВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КАНОНСКЕ

АУТОКЕMАЛНОСТИ – 6. Vидас (3анонско право)

C1



+е#ко је дати потпуну и објективну дефиницију термина @аутокефалијаA и @аутономијаA у

административном праву православне ркве, зато #то, с једне стране, пита%е обувата

неколико аспеката, и с дру!е, зато #то данас постоје одре'ене тенденције једнострано!

тумаче%а ти термина. +ако се подр"авају једностране иницијативе, које се односе на

про!ла#е%е аутокефалности у оквиру православне ркве, као не#то #то је канонски

засновано. Yе'утим, те иницијативе не само #то стварају мно!обројне канонске проблеме ве&

слабе јединство православни цркава у свези $убави. +ермини аутокефалија и аутономија,

канонски су и неодвојиво повезани са спо$а#%ом административном ор!анизацијом ркве.

2ви термини, улазе у црквену праксу с прецизним административним садр"ајем, након #то

је канонима W. Z. B. и _. R 6. С. успостав$ен оп#ти систем црквене администрације. +оком W. и

Z. века, развијају се митрополитански, е!заратски и патријар#ијски системи црквене

администрације у ускла'ива%у са !ра'анском администрацијом. 2во прила!о'ава%е ипак није

уздрмало првобитне еклисиоло#ке теме$е ор!анизације ркве.

3анонско потвр'ива%е аутокефалности 3ипарске ркве E. каноном RRR 6. С. значајно јеистовремено за канонску процедуру и канонску подло!у административне аутокефалности

уоп#те. Ускра&ива%ем права антиоијском ариепископу у рукопола!а%у и су'е%у

митрополиту 3ипра, Сабор је потврдио аутокефалност 3ипарске ркве. +им призна%ем,

којим се по#тују @стари обичајиA Сабор је потврдио аутокефалност сви митрополија уоп#те.

+а потврда је заснована на W. и Z. канону R 6. С. * на традицији аутокефалности у црквеној

пракси. +аква претодна и неоспорна пракса уводи ркву у обичајно право.

2д краја W. в. традиционални црквени центри ( Z патријар#ија) те"е да про#ире своју

административну јурисдикцију, постепено развијају&и свој надмитрополитански ауторитет у

пита%има права посве&е%а и су'е%а епископима. 2длукама RQ 6. С. успостав$а се

патријар#ијски административни систем (институција пентарије), и скоро све митрополије

подре'ене су административној јурисдикцији престола који су у"ивали саборски утвр'ено

првенство части.

0E. канон RQ 6. С. изричито одре'ује садр"ај административне јурисдикције цари!радске

патријар#ије. +ако је цари!радски престо добио канонску јурисдикцију над областима Азије,

онта, +ракије и над оним областима које су освојили варвари.

Успостав$ају&и патријар#ијски систем, RQ 6. С. је заиста одузео аутокефалност

митрополијама, осим 3ипарској ркви, чија је аутокефалност изричито призната E. каноном

RRR 6. С. Административни поло"ај ркава *сточно! *лирика изме'у катедри Старо! и Ново!

Pима је остао нејасан.

2длукама RQ 6. С. аутокефалност се о!раничава на петорицу патријараа и кипарско!

ариепископа, док су епаријски митрополити ли#ени те повластице.

CW



Z`. ИСТОРИЈСКИ КРИТЕРИЈУМИ ПРОГЛАШЕЊА АУТОКЕMАЛНОСТИ –

6. Vидас (3анонско право)

*сторијско – канонски пре!лед црквене ор!анизације води следе&им зак$учцима

/) +ермини аутокефалија и аутономија употреб$ени су за једноставно дефиниса%е црквене

административне јурисдикције на одре'еној територији. 4бо! то!а су они у#ли у канонскоправо после уво'е%а митрополитанско! система на R 6. С. ркве сви !ра'ански провинција

са митрополитима на челу јесу први облик аутокефални ркава. Аутокефалност

митрополија ма%е, ви#е је одр"ана до RQ 6. С., када је укинута институцијом

патријар#ијско! система (пентарија). Уво'е%ем канонско! првенства части пора"ена је

тактика олако! про!ла#ава%а аутокефални ркава.

0) Pазвој административне ор!анизације ркве има за ци$ !арантова%е најве&е! мо!у&е!

јединства помесне и католичанске ркве у вери и $убави.

Аутономија помесне ркве одувек као јез!ро има суверено право посве&е%а епископа и

су'е%а епископима у обласним епаријама. У ркви је незамисливо раздваја%е

административне власти и све#теничке власти. 3анонско вр#е%е права посве&е%а епископа

и су'е%а епископима је једини си!уран критеријум истините еваристије у свим помесним

рквама обласне епарије. Административни по!лавар изра"ава ту си!урност свим помесним

рквама у свету, док у исто време, прима исто такво сведоче%е административни по!лавара

дру!и црквени епарија. Административни по!лавар делује у двоструком смислу да би

сведочио идентичност искуства у Lристу. рема томе, аутокефалност једне ркве има ци$

слу"е%а помесном и католичанском јединству, а ако није тако, онда она постаје ци$ за себе и

страна сврси збо! које постоји.

1) Dединству ркве у истинитој вери и $убави, тако'е слу"е, према црквеном преда%у

одре'ене ркве које су својом традицијом стекле велики ауторитет унутар ркве и чије се

ми#$е%е цени када је реч о разматра%у проблема вере. +е катедре чине основу

патријар#ијско! система. Tпископи катедри Pима, ари!рада, Александрије, Антиоије и

Dерусалима – у сладу са одлукама RQ 6. С. – постају петорица по!лавара пет аутокефални

обласни епарија католичанске ркве. gима су подре'ени митрополити који су из!убили

своју аутокефалност, осим 3ипарске ркве и ркве *сточно! *лирика, која није била предмет

посебно! административно! уре'е%а. +врд%е о успостав$а%у папско! викаријата у источној

*лирији ве& на почетку Z. в. немају основа.

W) 6асе$енски сабор је канонски ор!ан за уво'е%е оп#ти канонски реформи у

административној ор!анизацији ркве. На васе$енским саборима су донете одлуке о

уво'е%у митрополитанско! и патријар#ијско! система. Yе'утим, и велики сабори мо!у да

доносе одлуке оп#те! значаја, као нпр. ари!радски сабор 1E/. !. који су чинили само

епископи истока, касније је признат за васе$енски. У том смислу оп#ти или патријар#ијски

сабори источни ркава или ендимуса сабори 6асе$енске патријар#ије мо!у да доносе

CZ



административне одлуке од оп#те! интереса. Tндимуса сабори којима председава васе$енски

патријар, и који изра"ава ми#$е%е патријар#ијски катедри истока, мо!у да про!ласе

ркву аутокефалном или да јој дају патријар#ијско достојанство по части. На пр.

патријар#ијско достојанство Sу!арске ркве, или Српске ркве итд.

Z) Tндимуса сабор 6асе$енске патријар#ије, у принципу распола"е канонскомадминистративном надле"но#&у да узди!не једну ркву у патријар#ијску част и

достојанство, али се у том случају затева посебна канонска са!ласност сви патријар#ијски

катедри *стока. 2вај принцип са!ласности ва"и и када је у пита%у укида%е патријар#ијске

катедре. ример је уздиза%е Pуске ркве на ниво патријар#ије, као и %ено укида%е за време

синодално! периода.

6асе$енска патријар#ија поседује право да поједине ркве про!ла#ава аутокефалним, без

доде$ива%а патријар#ијско! достојанства, и без претодне канонске сарад%е са дру!им

источним катедрама. У том случају прва реч припада 6асе$енској патријар#ији и катедри од

које се одваја административна црквена област која те"и аутокефалности.

B) 2длуке васе$енски сабора јасно показују црквену осет$ивост када је реч о ру#е%у

неоспорене обласне јурисдикције катедре коју она вр#и над неком рквом, било канонски

или према обичају.

_) Аутокефалност једне цркве неодвојиво је повезана са територијално одре'еном

дијецезалном обла#&у, чије помесне ркве чине само једно административно тело. оделе се

вр#е према територијалним административним критеријумима. Незамисливо је са канонске

тачке !леди#та признава%е аутокефалности цркве народа који је ли#ен сопствено!

територијално! простора, конкретно! и прецизно одре'ено!. 4бо! то!а равославна црква

никада није про!ласила аутокефалност ркава номадски народа.

E) окрета%е канонско! поступка за про!ла#е%е аутокефалности једне цркве припада оном

који, одлукама васе$енски сабора заузима прво место у канонском поретку првенства части.

У историји равославне цркве свака иницијатива за про!ла#е%е или укида%е аутокефалности

једне ркве увек је повезана са посебним ауторитетом 6асе$енске патријар#ије.

C) ро!ла#е%е аутокефалности једне цркве претпостав$а стриктно по#това%е сви

принципа канонско! права равославне ркве.

6а"но је да рква која се про!ла#ава аутокефалном

а) поседује унутра#%у самодово$ност за вр#е%е права посве&е%а и су'е%а епископима

сопственим средствимаU

б) да у дово$ној мери образло"и и дока"е спо$а#%е или пастирске разло!е збо! који је

тај црквени чин неоподанU

CB



в) да тим про!ла#е%ем не долази у сукоб са канонским преда%ем које се односи на то

пита%е на пример, својево$но про!ла#е%е аутокефалности је супротно канонима, или

једнострано про!ла#е%е које повре'ује постоје&е канонско преда%е, итд.

Савремена искуства равославне ркве јасно показују ту"не последице које трпи јединство

ркве збо! овакви одступа%а (административни проблеми дијаспоре, @аутокефалностA тзв.Yакедонске цркве, напетости у односима равославни ркава).

/`) Аутокефалност једне ркве утвр'ена канонском процедуром своди се на !ранице

дијацезалне области којој је призната привиле!ија аутокефалности.

//) 3анонски критеријуми који се односе на про!ла#е%е аутокефалије, који су настали

током периода васе$енски сабора и да$е ва"е за про!ла#е%е аутокефалије једне помесне

ркве. +ако, када је у /C. и 0 .̀ веку, васе$енска патријар#ија, најпре про!ласила

аутокефалност православни цркава, патријар#ијским и саборским +омосима, за %ом су се

све аутокефалне ркве са тим са!ласиле. +ај канонски оквир мо"е да !арантује нераскидив

функционални однос административни структура ркве и %ено! јединства не само у вери,

ве& и у $убави.

/0) оступак про!ла#е%а аутокефалности помесне ркве, треба да буде заснован на целини

канонско! преда%а, нарочито на критеријумима које су установили васе$енски сабори и ду!а

црквена пракса. Само &е тако про!ла#е%е бити канонско.

рипремна ме'управославна комисија о светом и великом сабору православне ркве, која је

заседала у ]еневи /CC1. !од. формулисала је документ под насловом @Аутокефалија и начин

%ено! про!ла#е%аA. У %ему се !овори да институција аутокефалије на аутентичан начин

изра"ава један од су#тински аспеката православно! еклисиоло#ко! преда%а о односимапомесне ркве и католичанске Sо"ије ркве. ериореза помесно! и васе$енско! одре'ује

функционални однос административне ор!анизације и јединства ркве. Утвр'ена је потпуна

са!ласност о ономе #то се односи на канонске услове који су потребни за про!ла#е%е

аутокефалности помесне ркве, тј. са!ласност и делова%е @мајке рквеA и уло!а васе$енске

патријар#ије и дру!и аутокефални цркава у поступку про!ла#е%а аутокефалности.

Z/. БРАК – БОГОСЛОВСКИ ПРИСТУП

СВЕТА ТАЈНА БРАКА

3риза институције брака у модерном дру#тву (какво је и на#е дру#тво), у вези је са

оту'е%ем од +ајне Sрака у самом дуовном "ивоту (западни) ри#&ански цркава. Sрак је

ли#ен %е!ово! садр"аја као свете +ајне и посматра се као формална ратификација или

C_



@сакраменталниA бла!ослов природно – дру#твено! сједи%е%а две особе супротно! пола.

Света +ајна престаје да буде дар слободе од природне ну"ности, стварна мо!у&ност за лично

оп#те%е и за уче#&е у црквеној (еклисијалној) целовитости "ивота, односно престаје да буде

аскетска афирмација истине и непонов$ивости личности. Pаздваја%е Sрака од истине свете

+ајне, карактеристично се испо$ава у оту'е%у брака од Tваристије. Tваристијско сабра%е,

целина +ела ркве ви#е није та која прима оне који приступају Светој +ајни Sрака и која и

ук$учује у "ивот. Уместо то!а, све#теник постаје тај који дарује бла!одат индивидуално

(различитим брачним паровима) у узастопним обредима који се вр#е исто! дана у истој

ркви. 2во извитопере%е истине Свете +ајне Sрака је су#тинско и се"е дубоко – не види се

ви#е у каквој је вези тај обред, када је тако изолован од +ела ркве, са човековим спасе%ем

од труле"ности и смрти, и да ли такав обред има икакве везе са црквеним начином "ивота, са

учествова%ем у заједници свети. Свету +ајну Sрака рква дарује само онима, који "еле да

опитују преобра"е%е природне полне везе у крст, у аскетизам слободе и $убавно

самопорица%е, у учествова%е у крај%ој слободи истинско! "ивота.

2но #то брак чини светом +ајном, није, ну"но низ посебни вид$иви !естова, које је

извр#ио све#теник. Сама рква као тајанствена брачна заједница Sо!а и gе!ово! народа

јесте света +ајна, +ајинство Спасе%а. Ако је човек ук$учен у ту заједницу кр#те%ем, то је

заиста света +ајна, јер се у том случају света +ајна Спасе%а односи на сваку појединачну

%е!ову обавезу. Али све те појединачне свете +ајне, @употпу%авају сеA у Tваристији

(^итур!ији). Свети Никола 3авасила (4аиста, Tваристија је сама по себи свадбена

светковина, често поми%ана у Dеван'е$има) @+о је најмно!ослав$енија свадба у којој ]еник

води ркву као Невесту\ и у којој ми постајемо плот gе!ове плоти и кост gе!ови костијуA.

Yно!е забуне и неспоразуми у на#ој савременој православној пракси, мо!ле би сеотклонити, када би се васпоставила првобитна веза изме'у брака и Tваристије. +еоријски,

православно светотајинско бо!ослов$е – и у својим црквеним к%и!ама – сачувало је потврду

те повезаности, потврду да је све#теник @савр#илацA свете +ајне Sрака, као #то је и

савр#ите$ свете Tваристије – и тако равославна рква ук$учује брак у вечно тајанство

(ркву), у којем се бри#у !ранице изме'у зем$е и небеса и у којем $удска одлука и $удско

дела%е задобијају димензију вечности. Pимокатоличка рква, зава$ују&и сред%евековној

западној теоло!ији има такво свата%е брака као @у!овораA изме'у му"а и "ене, !де је

све#теник само сведокU брак се раскида смр&у једно! од супру"ника, буду&и да се сматра

зема$ским послом, који се тиче само @телаA недостојно! да у'е у арство Sо"ије. ита%е је

да ли се тако поиман брак јо# увек мо"е сматрати светом +ајном- *пак, парадоксално – у

Pимокатоличкој ркви је сачувано старори#&анско преда%е у свом литур!ијском поретку

брак изме'у двоје римокатолика се зак$учује на миси.

3арактеристично је да сам чин св. +ајне Sрака почи%е, као и све остале свете +ајне,

бла!ословом Свете +ројице @Sла!ословено арство\A(овај почетак указује директно на везу

са св. ^итур!ијом) 2но #то сједи%ује супру"нике, није само физичка привлачност двају

CE



полова, нити усмереност заједничком ци$у, не!о пре и изнад све!а – Lристос, јер обоје творе

во$у Lристову, а не своју. 2снива%ем ри#&анске породице, оснива се једно мало арство

Sо"ије. Супру"ници се у све#теном чину венча%а овенчавају (круни#у) као цареви, а

притом се пева @Fосподе, Sо"е на#, славом и ча#&у овенчај иA (прокимен Апостола

@Ставио си им на !лаву венце од дра!о! каме%а\A – такво је свето бо!очовечанско јединство

брака по Sо!у (ап. авле Tф. Z, 10 – срав%ује однос брачника са односом Lриста према

ркви). Св. ап. авле назива брак @+ајномA зато #то човек у браку задово$ава крај%у свру

за коју је створен5 преко св. +ајне он улази у арство 6ечно!а ]ивота. Називају&и брак

@+ајномA, ап. авле потвр'ује да брак има своје место у вечном арству. Yу" постаје једно

би&е, једна плот са својом "еном, као #то је и Син Sо"ији престао да буде само Sо! и постао

тако'е и човек, да би заједница gе!ово! народа тако'е мо!ла постати gе!ово +ело. На овом

свата%у рква теме$и своје уче%е о брачној саједносу#ности – о томе да је брачни пар

пред Fосподом једно би&е са две природе. Sрак је одре'ен као јединство двеју особа у једном

би&у, једној су#тини. Sрачна заједница је слика тројично! Sо!а – Свете +ројице. Sрачно @јаA

никако не потискује личности, не!о, као #то су +ри ^ичности Свете +ројице у заједници, тако

и брачно сједи%е%е образује брачну @дијадуA – која је двоје и једно у исти ма, а опет

сједи%ено у тре&ем, у Sо!у. Sо"ија реч @би&е двоје једно телоA, управ$ена је ка испу%е%у

ци$а моно!амије којим је показан @образац целом човечанствуA.

4бо! то!а Dеван'елске приче често упоре'ују арство Sо"ије са свадбом, која испу%ава

старозаветну пророчку визију брака изме'у Sо!а и изабрано! народа, *зраи$а. 4ато је

ри#&ански брак не#то јединствено, не по сили неко! закона или етичке норме, ве&

иск$учиво збо! то!а #то је он +ајна арства Sо"ије!, које човека уводи у вечну радост и

вечну $убав. Sрак је до"ив$ај у коме човек не наступа као усам$ени појединац, ве& дејствује

у заједници са Sо!ом – кроз св. +ајну Sрака, човечанска природа учествује у ви#ој стварности

уа, али при том ипак не престаје да буде човечанска природа. У ствари, човек постаје

истинскије човечан, јер испу%ава своје основно назначе%е.

Sрак је света +ајна, јер носи у себи предукус и делимично присуство арства Sо"ије! – које

је свадба Dа!%етова (2ткр. /C, _–C), савр#ено сједи%е%е Lриста и ркве (Tф. Z, 10).

Lри#&ански брак налази свој коначни смисао у есатону. Dедино брак у Lристу има

есатоло#ко ри#&анско значе%е. Tваристијско поима%е брака показује да је за човека –

слику Sо"ију – постав$ен основни ри#&ански призив – да учествује у самом Sо"анском

"ивоту. рква нас учи да је брак света тајна, само ако се склапа за време св. Tваристије.

Свака света тајна, представ$а прелазак и преобра"е%е старо! света и "ивота у нови свет и

"ивот у Lристу, који се дарује као дар Св. уа. Ако брак остане пука природна и дру#твена

чи%еница, не постав#и @света +ајнаA, тј. не ступив#и унутар ркве у само арство Sо"ије,

не преобразив#и се, он не мо"е да буде спасен нити да спасава. На везу брака и Tваристије,

ци$а се у причи о свадби у 3ани Fалилејској (Dн. /, /–//), која се чита у дана#%ем обреду

венча%а (круниса%а). +о је један од бројни текстова код ап. Dована, који се односе на

CC



кр#те%е и Tваристију. 3ао #то се вода претвара у вино, тако се и !ре#ан човеков "ивот,

мо"е присуством Lристовим преобра"авати у нову стварност арства Sо"ије!. Sрак почи%е

са радо#&у, али као у свадби у 3ани – @час јо# није до#аоA. 2вде је присутан моменат који

3улман означава као @сад а јо# увек неA, #то је јо# једна веза свете +ајне брака са

Tваристијом и есатоном.

У свом "ивоту пре пада, који је био у складу са природом, човеков ци$ је био да сабере све

пориве у себи и да и понуди Sо!у, како би ујединио створе%е са својим +ворцем. +о је

требало да доведе до то!а да у једном свеоп#тем сједи%е%у са Sо!ом, учествује и сам човек, у

свим својим димензијама, ук$учују&и и димензију полни разлика, јер се ме'у паралелама,

које је по св. Yаксиму ва$ало превази&и, и које су коначно превази'ене у Lристу, налазила и

подела на му#карце и "ене. +ако се и у првој молитви на обреду заруче%а, рква моли

@Sо"е вечни, који си раздвојено сабрао у јединство\A

Свети оци уче да заче&е, разви&е у утроби и ро'е%е јесте оно #то твори @телесне а$инеA у

које се Адам оденуо после пада. Свети Yаксим пи#е да је брак какво! !а ми познајемо,последица ада. Али, Sо! је човеково! спасе%а ради, бла!ословио и тај начин.

Уче%е да је брак постпадни феномен (како !а данас сватамо), да чини један елемент

двоструке стварности @ко"ни а$инаA – уоп#те не подразумева никакав презир према браку

код свети 2таца. 2ни презир према браку анатеми#у (сабор у Fан!ри 1W`. !од. против

евстатијеваца). Dер оно #то је са једне тачке !леди#та проистекло из !реа, са дру!е је, во$ом

Sо"ијом, претворено у бла!ослов, у @велику +ајнуA, која по св. ап. авлу представ$а

јединство Lриста са рквом, јединство које је предсказивала и претпадна веза изме'у Адама и

Tве. 2во авлово твр'е%е, које је на безброј начина исказано у светоотачкој литератури,

основа је чина венча%а. Светкују&и ову радосну свету тајну, рква изда#но обасипа

бла!ословима и моли се , да све бла!одати ово!а света који долази после, припадну новим

младенцимаA( Sла!ословен си Fосподе, Sо"е на#, Све#теноделатниче\) Sла!ослови и, о

Fосподе Sо"е на#, као #то си бла!ословио Аврама и Сару\A

[и%еница да се у молитвама 6енча%а, поми%у му"еви и "ене који су били удостојени

бо"анско! ви'е%а у Старом 4авету, јесте оно #то показује да је брак у Lристу и аскетско!

карактера и истински спасоносан. рква је све своје уче%е о браку изло"ила у молитвама које

се читају током чина св. +ајне Sрака. 2ни који се венчавају, бивају бла!оси$ани да "иве у

$убави и трезвеноум$у, испу%авају&и заповести Sо"ије @Узвиси се "ениче као Аврам\* ти

невесто, узвиси се као Сара\A ородица је место за аскетски "ивот у брачном "ивоту. *

управо су ту брачници призвани да испу%авају во$у Sо"ију. У чину венча%а се ка"е @Sо"е

пречисти и +ворче свеколике твари\A Надила"е%ем своји страсти и разапи%а%ем на крсту

сопствено! е!оизма, брак представ$а учествова%е у Смрти и 6аскрсе%у Lристовом. +о је

врста мучени#тва у коме супру"ници један дру!ом пома"у. 4ато се пева @Свети

мученици\A за време опода на челу са све#теником који носи св. Dеван'е$е – тај опод

/``



напоми%е да је Sрак један непрестани од супру"ника ка арству Sо"ијем (непрестано

подвизава%е) – од руково'ен Lристом и Dеван'е$ем.

Z0. УСЛОВИ, ВРЕМЕ И МЕСТО СКЛАПАЊА БРАКА – . ери& (рквено право)

равославни брак је света тајна којом се два лица различито! пола, на начин прописан

рквом, везују до"ивотном и телесном везом ради потпуне "ивотне заједнице и ра'а%а и

васпита%а деце.

*з ово! разло!а произилазе три брачна услова /) да су два лица различито! пола, 0)да

постоји слободна во$а они који "еле да ступе у брак и 1) да је изјава во$е дата пред

све#теником у присуству сведока (кумова) и родите$а. Нико не мо"е да заступа дру!о лице у

тренутку венча%а у раму.

У римокатоличкој ркви дозво$ено је склапа%е брака преко посредника.

оред слободно изјав$ене во$е, лица морају да испу%авају и дру!е услове (пунолетство,

ду#евно здрав$е и др.).6енча%е треба да буде обав$ено у оном облику који је прописан

црквеним типиком.

6енча%е не мо"е да се обави овим данима средом и петком сваке седмицеU од почетка

бо"и&но! поста до св. DованаU од почетка сиропусне до +омине неде$еU за време етровско! и

Fоспојинско! постаU на дан Усекова%а !лаве Св. Dована и на 3рстовдан. На молбу младенаца,

надле"ни епископ мо"е у изузетним случајевима дати бла!ослов да се венча%е извр#и у дане

када је то забра%ено.

Yесто за венча%е је Lрам и то пре подне. 6ан Lрама је дозво$ено са одобре%ем епископа.4а време ванредни околности (време рата, поплаве, оп#те смртне опасности итд.) венча%е

мо"е да се извр#и и ван Lрама, у дру!е дане и у дру!о време дана, а црквени обред у крај%ој

ну"ди, мо"е да се сведе на формулу венча%а @Fосподе, Sо"е на#, славом и ча#&у венчај

иiA +о је допу#тено и без претодно! допу#те%а од епископа, с тиме да је сваки такав случај

паро ду"ан да пријави епископу ради оправда%а. 6реме за венча%е је пре подне, јер се пре

подне слу"и света ^итур!ија на којој су се младенци у раној ркви приче#&ивали,

припремив#и се постом и молитвом.

П.(0E.*K7& &3>&A

Установ$ен је да би се извр#иле одре'ене припреме за венча%е. 2ни који "еле да севенчају, морају да се јаве надле"ном пароу. Ако су младенци из различити пароија, за

предбрачни испит је надле"ан паро веренице, док је за венча%е надле"ан паро вереника.

Ако су младенци из различити пароија, вереников паро издаје му кр#теницу и писмену

изјаву да %е!ов пароијанин није о"е%ен и да мо"е извр#ити предбрачни испит. оред

све#теника, испиту присуствују вереници, два сведока и %иови родите$и. редбрачни

испит се мо"е извр#ити у Lраму или у дому једно! од вереника и то пред славском иконом.

/`/



Све#теник је ду"ан да претодно провери %иово зна%е из вероуче%а, зна%е молитава,

свата%е брака и "ивота, да ли слободно "еле да ступе у брак, да ли не постоје какве смет%е

или забране\ Ако је све у реду, све#теник &е прочитати прописане молитве и дати буду&им

супру"ницима одре'ену поуку. 4аписник о предбрачном испиту, потписују вереници, %иови

родите$и, сведоци и све#теник. Ако постоји каква смет%а, све#теник је ду"ан да и упозори

на то и, ако је потребно, затра"и&е одре'ено разре#е%е од епископа. Tпископ то чини тек

по#то вереници напи#у молбу која се %ему достав$а, преко надле"но! све#теника с

%е!овим предло!ом.

2 обав$еном предбрачном испиту паро веренице обаве#тава пароа верениково!, и у акту

наводи када &е обавити три о!ла#е%а за ступа%е у брак. 2!ла#ава%а се вр#е у три неде$на

или празнична дана у рамовима и вереника и веренице. и$ ови о!ла#ава%а је да се рква

упозна да &е се %ена два члана венчати, па ако је коме позната нека чи%еница која спречава

тај брак, свако је ду"ан да то пријави све#тенику. Tпископ мо"е разре#ити младенце од

о!ла#е%а на %иову молбу, а на предло! пароа.Сведоци на венча%у морају бити пунолетни, кр#тени и православне вере. 3ао доказ за то

им слу"и извод из матичне к%и!е ро'ени и кр#тени. Ако су сведоци у браку, морају бити у

црквеном браку. Сведоци на венча%у не мо!у бити нери#&ани и познати безвернициU

ри#&ани неправославно! исповеда%аU лица ис$учена из црквене заједнице док казна трајеU

монаси и све#теномонасиU лица ли#ена права да предла"у покрета%е поступка у С ([л.

B_ Sрачни правила).

2бред венча%а вр#и све#теник или епископ. Све#теномона мо"е извр#ити венча%е по

бла!ослову добијеном од епископа. У црквену матицу (к%и!у) венчани, у року од осам дана,

морају бити уписани сви подаци о извр#еном венча%у. Упис у матицу вр#и паро вереника.

Z1. БРАЧНЕ СМЕТЊЕ – НЕУКЛОЊИВЕ – . ери& (рквено право)

У неукло%иве брачне смет%е спадају

• рописане !одине старости. У разним временима постав$ана је различита !раница

испод које вереници нису мо!ли да ступе у брак. анас је то !раница од /E !одина, а

мо!у&е је склопити брак и раније уз са!ласност !ра'ански власти и бла!ословепископаU

• 3рвно сродство као брачна смет%а. Све #то је изнето у ородичном праву, ва"и и у

брачном праву СU• вородно сродство као брачна смет%а. 2во сродство настаје као последица брачне везе

изме'у два рода. о Sрачним правилима, двородно сродство до тре&е! степена

зак$учно, као и сродство изме'у два брата и две сестре, представ$а неоткло%иву

брачну смет%уU

• уовно сродство и сродство по усвоје%у. ана#%е !ра'анско законодавство не познаје

дуовно сродствоU

/`0



• остоје&и брак као брачна смет%а. Уколико све#тено лице бла!ослови нови брак, а зна

да је једно од лица које венчава у браку који није разведен, подле"е казни !убиткасве#тено! чинаU

• Pанија четири брака једно! лица као брачна смет%а. Свети оци дру!и брак сматрају

морално ни"им од прво!. ру!обрачне и тре&ебрачне, канони одлучују од свето!

приче#&а. рве на две !одине, а дру!е на пет !одина. рква је дозволила четврти бракповодом четврто! брака цара ^ава QR Yудро! C0`. !. осле сукоба ркве и др"аве,поводом четврто! брака цара ^ава, рква је издала @Спис сједи%е%аA који је довео до

измире%а ркве и др"аве. +им списом је донета одлука да је четврти брак крај%а

!раница за ри#&анинаU

• Pазлика вере као брачна смет%аU

• 3оначно иск$уче%е из црквене заједнице као брачна смет%а. 2нај ко је иск$учен из

ркве нема никакво право у %ојU

• Све#тенички чин као брачна смет%аU

• Yона#ки заветU

• о"ивотна забрана ступа%а у брак. рквени суд мо"е да донесе забрану да одре'ено

лице до"ивотно не мо"е да ступи у брак.

ZW. БРАЧНЕ СМЕТЊЕ – УКЛОЊИВЕ – . ери& (рквено право)

У укло%иве брачне смет%е спадају

• Ненавр#ена /E !одина за му#ко, а /B за "енско. На молбу младенаца епископ мо"е да

бла!ослови брак, ако су испу%ени сви дру!и услови које прописују Sрачна правилаU

• 3рвно сродство у побочној линији од пето! до седмо! степена зак$учноU

• вородно сродство од четврто! до #есто! степена зак$учноU

•

+рородно сродство до тре&е! степена зак$учноU• уовно сродство и сродство по усвоје%у од тре&е! до седмо! степена зак$учноU

• Ни#таван брак док није престао или није судски пони#тен. Ни#таван је онај брак код

које! постоји нека брачна смет%а, докле !од се та смет%а не уклони и брак не постанеосна"ен, ако је то Sрачним правилима мо!у&еU

• Pанија три брака исто! лица. [етврти мо"е да се дозволи ако два ранија брака нису

разведена кривицом то! лицаU

• Pазлика вероисповести – дру!и ри#&аниU

• ре$уба изме'у лица која "еле да ступе у брак. осле издр"ане епитимије, епископ

мо"е да бла!ослови бракU

• 4аједничко ра'е%е о !лави брачном дру!у једно!а од лица која "еле да ступе у бракU

• Старост преко _` !одина за му#ко и B` за "енско, као и разлика у !одинама ме'у

супру"ницима преко /Z !одина.

ZZ. БРАЧНЕ ЗАБРАНЕ – . ери& (рквено право)

/`1



Sрак који је склоп$ен , а постоји забрана, сматра се ва$аним, али није дозво$ен. На

црквену од!оворност позивају се младенци, све#теник, кумови и родите$и младенаца.

Sрачне забране мо!у да се уклоне или разре#е. Sрачна правила деле ове забране у три !рупе

а) ^ична брачна забрана – позната је као удовичка црнина. Неоподно је да после смрти или

развода про'е одре'ени временски период.

б) 4абране збо! недостатка пристанка – ^ица која нису пунолетна не мо!у без одобре%а

своји родите$а да ступе у брак. Pаније нису мо!ли ни пунолетни, али је ова забрана укинутаU

Свакоме ко је завр#ио неку теоло#ку #колу је неоподан бла!ослов надле"но! аријерејаU

^ице чији је брак разведен збо! разло!а који за собом повлачи епитимију, не мо"е да ступи

у брак док иск$уче%е траје.

в) 4абране збо! недостатка облика – 4абрана венча%а без правилно извр#ено! предбрачно!

испита и о!ла#е%аU

*звр#ен предбрачни испит морално обавезује вернике на ступа%е у брак у најду"ем року од

#ест месеци (предбрачни испит чини забрану за склапа%е брака са тре&им лицем, ако се

после #ест месеци вереници не венчају, обавеза и да$е остаје)U

Све#тенослу"ите$ мора да бла!ослови брак на начин како је то прописано +ипикомU

4абрана венча%а у време које забра%ује рква, на месту које није одре'ено за венча%е или

је венча%е обавио ненадле"ни све#теник.

ZB. РАЗВОД БРАКА – Н. Yила# (рквено право)

рква брак сматра неразде$ивим, све дотле до су "иви му" и "ена, и док брак од!овара

својим трима ци$евима физичком, етичком и рели!иозно – јуридичком. 2ву неразде$ивост

рква утвр'ује и тиме #то брак сматра светом тајном која је слика дуовне везе Lриста са

рквом. Неразде$ивост брака је утвр'ена и Св. исмом @Xто је Sо! саставио, човек да не

растав$аA (Yат. /C, /B).

Sрачну везу мо"е да раскине само смрт, било она физичка, морална или рели!иозна. Pазвод

му"а и "ене јав$а се сам по себи, јер је пору#ена брачна веза – када је ме'у супру"ницима

нестало саме основе брака, јер ви#е не мо"е да се пости!не ци$ %е!ово! постоја%а. Dедном

речју, ви#е нема брака. рква не разводи брак, ве& само правно констатује "алосни чин, да је један законити брак ли#ен своје основе, и да је самим тим Sо!ом растав$ен.

Установа брака је стара колико и само човечанство, тако да је само брачно законодавство

формирано мно!о пре ри#&анства. 3ада је рква почела да се стара о браку, она је настојала

да морално утиче на постоје&е законске прописе.

У римском законодавству слобода развода практично није имала никакве законске смет%е.

/`W



Ступив#и у савез са др"авом, рква је уло"ила сву своју сна!у да се укине закон по коме

су му" и "ена мо!ли споразумно да се разведу, те да се му" или "ена одма венчају за

дру!о!а. 3онстантин 6елики је у до!овору са епископима издао 11/. !. један закон, којим

забра%ује развод уоп#те, осим у случају пре$убе, и они преступа који за собом повлаче

смрт или до"ивотну робију. Следе&и цареви су ове законске норме убла"авали или доносили

у стро"ијој форми. Dустинијан је прво донео закон, којим се сваки брак мо"е развести, када се

до!оворе ме'у собом му" и "ена. 3асније је са два посебна закона ово забранио и наредио се

само збо! неки одре'ени узрока мо"е развести брак. а би затим, опет установио стари

закон да се развод извр#и по до!овору. +ек у C. в. се у !ра'анском законодавству утврдило

станови#те канонско! права у по!леду слободе развода брака. Споразумни развод је допу#тен

само збо! неко! узви#ено! ци$а, када би на пример супру"ници тели да се замона#е.

На основу Dустинијанови новела из ZW0. и ZZB. !. које су издате у сарад%и са цари!радским

патријаром Yином (B. в.) , које су унете у @Номоканон у /W насловаA, а који је у /`. в.

про!ла#ен оп#теобавезују&им, установ$ени су бракоразводни узроци који ва"е и данас зацрквено право. +и узроци су а) када се направи законски преступ од стране му"а или "ене, а

који за собом повлачи смртну казнуU б) када му" или "ена западну у такво ста%е које се мо"е

сматрати једнако физичкој смртиU в) када се дока"е пре$уба или неки чин који даје права да

се о %ему суди као о пре$убиU !) када нема неоподни физички услова за бракU д) када му"

или "ена "еле да се посвете мона#ком "ивоту.

Z_. БРАКОРАЗВОДНИ УЗРОЦИ – Н. Yила# (рквено право)

рема значају и врсти узрока, на основу који мо"е до&и до развода брака, бракоразводни

узроци мо!у бити они који повлаче казну за оно! супру"ника који је изазвао развод и на оне

збо! који ниједан од супру"ника не подле"е казни. Неке од ови узрока, установила је

црквена власт, а неке !ра'анска. 4а црквено право, ва"е само они који су наведени у

@Номоканону у /W насловаA.

А) Sракоразводни узроци које је донела црквена власт – канонски бракоразводни узроци

/) ре$уба. рква види у пре$уби те"ину преступа који има исту те"ину као и убиство.

3анонско право, у вези са пре$убом признаје јо# и ове бракоразводне узроке а) када му" или

"ена раде једно дру!оме о !лави – невина страна има право да тра"и разводU б) му" има право

да тра"и развод када "ена намерно убија у себи зачети плодU када "ена без оправдано! разло!а и без зна%а му"а проводи но&и у ту'им ку&амаU када "ена против во$е му"а поа'а

јавна места која нису долична за честите "енеU в) "ена има право да тра"и развод када му"

наводи "ену на блуд са дру!им $удимаU када му" јавно и неправедно окрив$ује "ену за

пре$убуU када му" јавно или тајно у ку&и или ван своје ку&е "иви са ту'ом "еном.

0) Ако једна страна одступи од ри#&анске вере.

1) 3умова%е свом ро'еном детету.

/`Z



W) Pукополо"е%е за епископа – WE. канон +рулско! сабора допу#та да мо"е да се растави

од "ене онај му" који је изабран за епископа а "ена пристане на развод. ]ена је ду"на да оде

у манастир.

Z) Ступа%е у мона#тво – WE. канон +рулско! сабора допу#та развод уз претодну

са!ласност супру"ника.

S) Sракоразводни узроци које је установила !ра'анска власт, а које рква привата

/) 4авера против др"авни власти. рква је признала ово за бракоразводни узрок, збо!

те#ке казне коју тај преступ носиU

0) 3ада нестане му", "ена мо"е после законом установ$ено! времена да затра"и развод

како би мо!ла да се преудаU 3анони допу#тају "ени да се поново уда само када се дока"е да

јој је му" умроU

1) 3ада му" није способан да вр#и брачну ду"ност.

6) Sракоразводни узроци !ра'анско! права које рква не признаје

/) ^удилоU

0) ^епраU1) у!о!оди#%а робијаU

W) Неодо$ива одвратност ме'у супру"ницимаU

ZE. БРАКОРАЗВОДНИ УЗРОЦИ ПРЕМА БРАЧНИМ ПРАВИЛИМА – . ери&

(рквено право)

У бракоразводне узроке према Sрачним правилима спадајуре$уба – увре'ени супру"ник је мо!ао да тра"и развод брака, али мо"е и да опрости

пре$убу и да и да$е настави да "иви у браку. Yе'утим, све#тено лице не мо"е да опрости

пре$убу својој "ени, не!о је ду"но да се одвоји од %е чим сазна за пре$убу и да сместа

покрене спор о разводу брака. Ако то не учини, сматра&е се кривим. +о је у складу са E.

каноном Неокесаријско! сабора.

Pа'е%е о !лави брачном дру!у – ар Dустинијан у //_. Новели !овори о томе. 3асније је овај

бракоразводни узрок унет у канонске зборнике и сада се налази у Sрачним правилима

православне ркве. Sрак се разводи кривицом брачно! лица које свесно са непријате$ском

намером доведе у озби$ну опасност "ивот или телесну си!урност сво! брачно! дру!а, без

обзира на то да ли је лице извр#ило поку#ај лично или посредством тре&е! лица. Узима се да

постоји ра'е%е о !лави ако брачно лице, затајив#и своју заразу те#ком полном боле#&у или

обманув#и сво! брачно! дру!а о природи те болести, вр#и полно оп#те%е са својим брачним

дру!омU ако један брачни дру! употреб$ава против дру!о!а подмукла средства, за која зна да

мо!у озби$но да на#коде здрав$у %е!ово! брачно! дру!аU ако један брачни дру! свесно и

намерно пропусти да отклони од сво! брачно! дру!а озби$ну опасност за "ивот или здрав$е,

/`B



за коју зна да прети %е!овом брачном дру!у са тре&е стране, а он мо"е да је отклони без ве&е

опасности по себе.

Намерни побачај – рква сматра побачај убиством. Sрачна правила прописују да се брак

разводи кривицом "ене која намерно побаци свој плод или намерно и трајно спречава своје

опло'е%е. обачај није намеран када се извр#и на основу одлуке лекарске комисије, у свруочува%а "ивота мајке.

4лобно напу#та%е брачно! дру!а – Sрак се разводи кривицом брачно! лица, које сво!

брачно! дру!а злобно напусти и "иви од %е!а одвојено и не&е, ни на позив црквене власти да

се врати и успостави брачну заједницу.

Не сматра се злобним напу#та%ем, ако брачни дру!ови "иве одвојено по доказаном

споразуму, ако је једно брачно лице прину'ено да збо! злостав$а%а напусти сво! брачно!

дру!а.

Нестанак брачно! дру!а – Ако један брачни дру! напусти брачну заједницу и нестане, а!одину дана се о %ему ни#та не сазна, брачни дру! мо"е да затра"и развод брака.

+елесна и ду#евна болест – Sрак се мо"е развести збо! неизлечиво! лудила које је настало

код једно! брачно! лица за време брака, ако то лудило потпуно онемо!у&ава сваку дуовну и

телесну везу са полуделим и доводи у "ивотну опасност %е!ово! брачно! дру!а. Pазвод брака,

мо"е се дозволити само на основу лекарско! ми#$е%а прибав$ено! у бракоразводној

парници.

Yорална поквареност – Sрак се мо"е развести збо! моралне покварености брачно! лица,

која потпуно онемо!у&ава "ивотну заједницу достојну тајне брака (противприродно полно

дело, ако стално не вр#и брачну ду"ност из потпуне обести, а у року од најма%е једне

!одине, ако стално злостав$а брачно! дру!а итд.). ресуда о разводу брака у случају моралне

покварености мо"е се донети само једно!ласним зак$учком судско! ве&а.

2тпадни#тво од православне вере.

Sрачна правила С не познају споразумни развод брака.

ZC. ДРУГИ И ТРЕLИ БРАК – Н. Yила# (рквено право)

рви брак, сматра се редовним, правилним и бла!очестивим. рква високо цени оне који

када постану удови, чувају телесну уздр"аност и који не&е да ступе у нови брак. рема томе,

дру!и брак се сматра снисо'е%ем $удској немо&и и нечему #то је ве& ван реда. Али ово

снисо'е%е је повезано са неким о!раниче%има, те се у канонима одре'ује /) да мора

издр"ати епитимију, свако ко о&е дру!и пут да се "ениU 0) да дру!обрачни не мо!у да се

венчају као првобрачни, не!о по посебном црквеном обредуU 1) да све#теник не сме да

/`_



учествује на свадбама дру!обрачниU W) дру!обрачни не мо"е да буде прим$ен у све#тени

чин.

рква је јо# стро"ија у по!леду тре&е! брака. Св. 6асилије 6елики у свом W. канону ка"е за

оне који о&е по тре&и пут да се "ене, да је тре&и брак поли!амија, а по Z`. канону исто! оца,

тре&и брак је нечистота у ркви. рква је под утицајем !рчко – римско! законодавствадопустила тре&и брак, подвр!авају&и пето!оди#%ој епитимији оне који о&е да ступе у тре&и

брак. ари!радски сабор је C0`. !од. издао следе&у уредбу а) коме је W` !одина и нема деце, а

о&е да се по тре&и пут "ени, такав се на пет !одина одлучује од св. риче#&аU б)коме је W`

!одина и има деце,томе се забра%ује тре&и бракU в) коме је 1` !одина и има деце из први

бракова а о&е тре&и брак, такав се на W !одине одлучује од св. риче#&аU !) коме је 1` !одина

и нема деце, а "ели тре&и брак, и он мора да издр"и одре'ену епитимијуU д) све#теник који

преступи ову наредбу, подвр!ава се седмо!оди#%ој епитимији.

[етврти брак је забра%ен у православној ркви.(i-)

B`. МЕШОВИТИ БРАК – Н. Yила# (рквено право)

Yе#овити брак је брачна веза изме'у две особе које припадају различитим ри#&анскимвероисповестима. 4бо! рели!иозне свре брака и збо! потребе да се му" и "ена потпома"у у

развоју верски осе&а%а, као и да то исто, заједнички чине према својој деци, а #то је

оте"ано у породици када му" и "ена нису исте вере, рква није никада, а ни данас !а не

одобрава. рква такав брак, ипак мора да трпи, јер они постоје од најстарији времена рквеи под за#титом су !ра'ански закона. 4ато рква допу#та у ванредним приликама и такве

бракове, старају&и се да барем у основи сачува православни карактер породице, и да деца

буду васпитана у православном дуу. Dустинијан је /`C. Новелом допу#тао ме#овити брак, стим да деца из такво! брака морају да буду кр#тена и васпитана у православној ркви, а у

брачним парницама, православни супру"ник мора да у"ива све повластице наспрам

инославно! супру"ника.

рав$ена је разлика изме'у брака православни са јеретицима и брака са расколницима.

_0. канон +рулско! сабора, забра%ује венча%е православноме са јеретиком, али ако су се

венчали обоје док су били јеретици, па је један од %и постао православан, а дру!и остао

јеретик, да се не разводе. оводом брака православни с расколницима, рква прописује

следе&а правила да тај брак треба свим средствима спречити, а ако се у томе не успе, треба

настојати да расколничка особа прими православну веру, а ако се не успе у томе, затевати

писмену изјаву од расколничке стране да не&е спречавати да се у породици чува православна

вера и сви православни обичаји и да &е сва деца која се роде из такво! брака бити васпитана у

православној вери. анас је пита%е о ме#овитим браковима ре!улисано !ра'анским законима

и рква признаје оне бракове који су у складу са %еним црквеним прописима, а оне дру!е не

признаје.

/`E



B/. ИЗЛАЗАК ИЗ ЦРКВЕ – Н. Афанасјев (Ступа%е у ркву)

3р#те%е има неизбрисив карактер. Немо!у&е је одре&и се дуовно! ро'е%а, тј. није мо!у&е

@раскрстити сеA. [овек, који је примио кр#те%е, остаје ри#&анин током читаво! "ивота, и

као ри#&анин &е и иза&и пред Суд Lристов. *стовремено се постав$а пита%е, да ли човек

остаје члан ркве до краја "ивота, тј. да ли је мо!у&е иза&и из ркве доброво$но или

принудно-

ркви припада само онај ко у %ој "иви и слу"и у оном зва%у у које је био узведен

приликом пријема у ркву, а "ивот у ркви одре'ује се пре све!а уче#&ем у Tваристијском

сабра%у. Само по себи, кр#те%е ствара само известан потенцијал припадности ркви, чије

остварива%е зависи од само! појединца који је примио кр#те%е. 4ато припадност ркви није

датост, ве& само задатост. Сваки кр#тени појединац, ду"ан је да реализује онај потенцијал

припада%а ркви, који је добио приликом кр#те%а.

рква припада буду&ем али пребива у сада#%ем еону. 2вај специфичан поло"ај ркве,пру"а обја#%е%е збо! че!а припадност %ој мо"е да остане нереализована. Сваки члан ркве

ве& припада новом еону, чији је зало! добио, али уједно настав$а да пребива, као и сама

рква у сада#%ем еону. ребива%е ркве у сада#%ем еону, чини да чланство у %ој

представ$а задатост, која зависи од свако! верно! понаособ. Стекав#и зало! уа, човек !а

мо"е реализовати у свом "ивоту у ркви, али мо"е и да остане само на пребива%у у

сада#%ем еону. ]ивот у ркви у том случају, остаје нереализован, а тиме је нереализована и

припадност ркви. рква и свет, нису супротстав$ени сами по себи, буду&и да припадају

различитим равнима постоја%аU %иова супротстав$еност, присутна је једино у човеку, јер се

он налази у обе равни постоја%а. У савременом црквеном "ивоту, нису ретки случајеви да

они који су примили кр#те%е у дети%ству, не узимају уче#&е у Tваристији и да тако само

потенцијално припадају ркви.

Учествова%е у Tваристијском сабра%у представ$а основни израз "ивота ркве. У свести

први ри#&ана, било је потпуно незамисливо одрица%е од уче#&а у Tваристији по

слободној во$и. Сви чланови локалне ркве, учествовали су у сваком %еном Tваристијском

сабра%у. 4ато је она представ$ала сабра%е сви @на једно местоA. 2нима, који нису мо!ли да

присуствују, дарови су доно#ени ку&и. 2дсутни по својој слободној во$и у то време није

било.

3од апостола авла (/. 3ор), налазимо да је свако ко присуствује на сабра%у ду"ан даиспитује само!а себе да ли је достојан да учествује, јер учествује на трпези Fоспод%ој. У

авловим рачима, верски смисао достојности односи прева!у над моралним, али ни оно није

иск$учено. 3асније &е морални смисао потиснути верски смисао достојности у дру!и план.

@*спитива%еA није само ствар свако! члана ркве понаособ, ве& се оно везује и за читаву

ркву. Уколико испитива%е не даје резултате, рква такве оде$ује из своје средине.

/`C



2де$ива%е недостојни чланова од Tваристијско! сабра%а, произилази из %е!ове

Tсатоло#ке природе. *ск$учују се они, који су недостојни арства Sо"ије!. Апостол авле,

забра%ивао је оп#те%е са недостојним члановима ркве, имају&и у виду Tваристијско

оп#те%е. 4бо! то!а су у раној ркви, они који су кр#или саме основе ри#&анско! "ивота,

били иск$учивани из Tваристијско! сабра%а. рви нама познати пример овакво! иск$уче%а

наводи апостол авле у /. 3ор – о иск$уче%у блудника и @да се такав преда Сатани на

муче%е тела, да би се у спасао у дан Fоспода *сусаA. 2во је пример иск$уче%а које је

уследило као последица кр#е%а основни етички начела, али имамо и одлуче%е збо!

одступни#тва од вере у /. +им.

4а иск$уче%е из Tваристијско! сабра%а, почи%е да се користи тенички термин

@одлуче%еA и он представ$а прекид активно! црквено! "ивота, буду&и да се он не мо"е

пројав$ивати изван Tваристијско! сабра%а. +ако је одлучени из!нан из заједнице ри#&ана,

као %иово! сабра%а у Lристу.

2длуче%е је проистекло из саме природе ркве. *пак, на ри#&анско одлуче%е, утицала јеи старозаветна пракса одлуче%а. 2во нам сведочи формула коју користи апостол авле,

приликом одлуче%а коринтско! блудника @да се преда сатаниA. Старозаветно јудејство,

практиковало је три облика одлуче%а. рви облик је привремено одлуче%е, у року од 1` дана,

које је изрицао све#теник, и ово одлуче%е је мо!ло бити понов$ено 0 или 1 пута. 2ни су

морали да стоје на посебном месту у Lраму. Сви који су улазили у оп#те%е са %има, морали

су да стоје на уда$ености од 0 метра. ру!и облик, представ$ало је до"ивотно одлуче%е, које

је било у надле"ности трибунала, састав$ено од /` чланова. 2длучени би био предат сатани,

и %ему би се у свечаној форми упутиле речи прокли%а%а. Сви који су на овај начин били

одлучени, нису смели да улазе у Lрам и да оп#те са припадницима јудејско! народа. +ре&иоблик одлуче%а била је смрт одлучени би био проклет у вечност и осу'ен на смрт. 2вај облик

одлуче%а, обично би био пра&ен каменова%ем.

2длуче%е коринтско! блудника, најприбли"није је дру!ом облику јудејско! одлуче%а. Sило

би по!ре#но мислити да је ап. авле у ркву аутоматски пренео праксу старозаветно!

одлуче%а. ојаву одлуче%а и у јудаизму и у ркви, изазвали су идентични унутра#%и

разлози. У јудаизму је о!лу#е%е о закон свако! починиоца, падало на читав народ. Fреси

појединца, третирани су као народни !реси. *сти начин ми#$е%а, био је својствен и ркви у

доба апостола. 3оринтска рква, морала је бити у "алости збо! !реа једно! %ено! члана, јер

је !ре једно!а падао на све, и зато и апостол авле !рди #то су они уместо да "але,@надулиA се, сматрају&и за себе да су изнад !реа. *дентичност поима%а !реа, природно је

навела ап. авла на употребу ве& постоје&е јудејске формуле.

и$ одлуче%а, представ$ало је спасе%е дуа у ан Fоспод%и. 2вде је битно уочити да

ци$ одлуче%а, представ$а – спасе%е. 2длуче%е је било усмерено на искоре%ива%е !реа из

саме ркве и на спасе%е одлучено!. Спасе%е дуа !ре#никово! у авловој мисли, везује се за

//`



ан Fоспод%и, који значи дан ру!о! оласка Lристово!, а у ранори#&анској свести, тај је

дан наступао у свакој Tваристији.

2длучени, и поред то!а #то !уби своју припадност ркви, остаје кр#тен. 3ада би одлуче%е

носило апсолутни карактер, односно, када би повлачило за собом !уб$е%е мо!у&ности

припада%а ркви, то би означавало дуовну смрт одлучено!. 2д ркве се не одлучује мртви,не!о болесни уд. 2длученом је затворен приступ Tваристији, и %е!ова припадност ркви,

прелази у пасивни стадијум. ријем у црквену заједницу након @остав$е%а !реова

одлучено!A, никада се није обнав$ао путем понав$а%а кр#те%а. 2вим је рква сведочила да

одлучени чува печат припадности народу Sо"ијем. Нала"у&и одлуче%е, рква се увек нада

да &е се %ен заблудели члан вратити.

Не постоји апсолутно припада%е ркви. Не мо"е се бити члан ркве без припада%а

конкретној локалној ркви. Pана рква се стро!о др"ала правила о припадности верни

једној одре'еној ркви. 6ременом се припада%е локалној ркви, заме%ује припадно#&у

аутономној помесној ркви на основу везаности за једну пароију као део епарије. На овајначин, припада%е ркви поприма апстрактни карактер.

У раној ркви, одлуку о одлуче%у, доносила је она локална рква, којој је одлучени

припадао. У свакој локалној ркви, пребивала је сва пуно&а ркве Sо"ије, те је одлуче%е од

једне локалне ркве повлачило за собом и одлуче%е од сви остали локални ркава.

Уколико би одлуче%е носило само локални карактер, онда би оно из!убило своје истинско

значе%е. остоји читав низ правила у којима се епископима прописује да не примају у

заједницу појединце одлучене од дру!и епископа. ово$но је навести пето правило R 6. С.

које то потвр'ујеU Апостолско /0. и /1. правило прописује и одлуче%е оно!а који прима

одлучено!а.

^окални и конкретни карактер одлуче%а у древној ркви, пројав$ује се јо# и у томе #то је

локална рква мо!ла да донесе одлуку о одлуче%у једино у односу на сво! члана, а не о

одлуче%у члана дру!е ркве. Уколико би нека локална рква мо!ла да одлучује чланове неке

дру!е, то би значило да она поседује власт над дру!им рквама. +аква власт би нару#авала

католичанску природу локални ркава. Управо непостоја%е овакве власти је онемо!у&авало

мо!у&ност изолованости локални ркава. Dедна рква је мо!ла да скрене па"%у дру!ој на

делатност %ени чланова, нарочито када се радило о неправилностима на плану вероуче%а.

^окалне ркве су најзад мо!ле да прекину сестринско оп#те%е са таквом рквом.

У доба сабора, власт одлуче%а, остајала је у надле"ности епископа локални ркава, али се

над %има појавила власт оличена у саборима, који су неки пут сматрали да је %иово право да

изричу одлуке о одлуче%у чланова разни епископски цркава. * поред то!а, у 6изантији је

епископ сматран за једину особу која мо"е да доноси одлуке о одлуче%у иако су митрополити

и патријарси често у!ро"авали %е!ове ин!еренције. У новије доба, !уби се локални,

конкретни карактер одлуче%а #то представ$а последицу !уб$е%а конкретно! карактера

///



припадности ркви. ароија није добила право одлуче%а, зато #то представ$а само

административни део епископске епарије. У систему савремено! црквено! устројства, право

одлуче%а морало би да припада најви#ој црквеној власти сваке конкретне помесне ркве, а

не епаријским епископима, збо! чи%енице да је једино помесна рква аутономна и

независна.

*мају&и конкретно локални, одлуче%е уједно, има и персонални карактер. Sезлично!

одлуче%а не мо"е бити. 2но не поседује црквену валидност буду&и да је увек беспредметно.

редмет одлуче%а не представ$а маса, не!о одре'ена личност. Неоподно је да разликујемо

осуду неко! уче%а као јеретичко!, с једне стране, од одлуче%а сами јеретика од ркве, са

дру!е стране. 2суда уче%а представ$ала је основу за осуду или одлуче%е следбеника то!а

уче%а. 2длуку о одлуче%у морала је да донесе она локална црква којој су припадали

кандидати за одлуче%е. 3ада се у ркви појавило канонско законодавство, ни оно само по

себи није мо!ло нико!а да одлучи. 2но само представ$а основу за одлуче%е конкретни

личности.Ако не мо"е да буде безлично! одлуче%а, значи да је незамисливо и масовно одлуче%е.

Управо је у овој области било најви#е злоупотреба. У сред%ем веку, на 4ападу је практикован

интердикт. А у московској Pусији, практиковано је тзв. @одлуче%е читаво! домаA.

У вези са масовним одлуче%ем, потребно је указати и на случајеве да једне ркве бивају

одлучене од стране дру!и. У раној ркви нису постојала одлуче%а ово! типа, ве& је

постојала пракса прекида%а сестринско! оп#те%а са неком од локални ркава (нпр. када су

малоазијске ркве у доба пасални спорова, око /C`. !од. остале потпуно изоловане од

остали ркава). Yасовна одлуче%а се појав$ују тек у доба васе$енски сабора и

представ$ала су деформацију праксе прекида%а сестрински односа.

2длуче%е по својој природи не мо"е да представ$а манифестацију јуридичке власти над

црквама. * одлуче%е, као и пријем у ркву, представ$а црквени чин. У пита%у је во$а

Sо"ија која се у ркви пројав$ује откриве%ем уа. о у!леду на ап. авла, у доникејском

периоду, одлука о одлуче%у, доно#ена је на црквеном сабра%у. Pе#е%е о одлуче%у, увек је

иницирано од епископа, али је увек оно морало да буде прим$ено од ркве, да би имало

црквену ва"ност и сна!у. оносе&и одлуку о одлуче%у, рква није изра"авала властиту во$у,

не!о је сведочила, %ој откривену во$у Sо"ију.

2длука о одлуче%у, донета од стране једне локалне ркве, у процесе рецепције од остали

локални цркава, постаје црквени акт од католичанско! значаја. Свака локална рква, прима

као своје оно #то се до!а'а у дру!им црквама и дру!е ркве приватају као своје оно #то се

де#ава у једној од %и. 2во узајамно привата%е, изра"ава се кроз црквену рецепцију.

У случају не!ативне рецепције, она локална рква која је донела одре'ену одлуку, ду"на је

да ту одлуку повуче или да је макар преиспита. На тај начин, рецепција је у древној ркви,

//0



представ$ала !аранцију исправности црквени одлука. +а исправност не сме да се третира

као формална или јуридичка, ве& као бла!одатна, која се спроводи у складу са во$ом Sо"ијом.

У доба васе$енски сабора, када се ме%а устројство ркве, које је реформисано на основу

јуридички критеријума, рецепција !уби свој потпуни израз. 2на је заме%ена апелацијом

ви#ој црквеној власти. Z. правило R 6. С. нала"е да се окупе сви епископи епарије на једномместу и да испитају недоумице везане за одлуче%е. Антиоијски сабор у свом 0`. правилу је

увео апелацију сабору митрополита. о свој прилици, у црквеном "ивоту те епое, било је све

ви#е случајева не!ативне рецепције одлука о одлуче%у, а разло! је мо!ао бити пристрасност

епископа који су доносили овакве одлуке. 4бо! то!а је сабор донео одлуку о замени рецепције

апелацијом. Pецепција и апелација нису појаве исто! реда. Pецепција се везује за сферу

бла!одатно!, док је апелација у домену јуридичко!. Апелација је обра&а%е најви#ој инстанци,

које јуридички обавезује ор!ане ни"е! реда. *деја права није консолидовала црквено

јединство, ве& је представ$ала узрок деоба. +о је у знатној мери допринело разде$е%у

*сточне и 4ападне ркве. У првобитној ркви, која је представ$ала јединство локалницркава у $убави, није било те власти која би мо!ла да обаве"е локалну ркву на овај или онај

чин.

оредак одлуче%а који је био установ$ен на R 6. С. чувао се у 6изантијској ркви са ве&им

или ма%им одступа%има. У савременим условима, одлуче%е мо"е да очува свој црквени

карактер уколико одлуку о %ему доноси помесна рква а не %ени поједини административни

делови. У сваком случају, одлука епаријски аријереја о одлуче%у, мора да се у процесу

ревизије или апелације просле'ује најви#ој црквеној власти и сматра се пунова"ном једино

након #то наи'е на потврду те инстанце. 2во не од!овара поретку који је постојао у раној

ркви али је у околностима у којима је устројство ркве утеме$ено на праву, оно јединомо!у&е.

У свести ране ркве, одлуче%е је представ$ало иск$уче%е из Tваристијско! сабра%а и

као такво, значило је изузима%е одлучено! из црквене средине. 2!ла#ени покајници,

напу#тали су сабра%е након епископове проповеди. * за једне и за дру!е, била је читана

молитва. Sила је то молитва ркве за %и, али не %иова заједничка молитва са вернима.

2вакав поредак, чувао се јо# крајем W. и током Z. века. /`. Апостолско правило, као и 0.

правило Антиоијско! сабора, кате!орички забра%ују вернима да узимају било какво уче#&е

у молитви са јеретицима, односно са одлученима. 2но #то ми данас до"ив$авамо као

ри!оризам, заправо је представ$ало непатворено верско осе&а%е у коме није било равноду#ности. 3ада одлуче%е носи верски а не јуридички смисао, оно обавезно повлачи за

собом и прекид црквено! оп#те%а. +о је следова%е Lристовим речима @Ако ли не послу#а

ни ркву, нека ти буде као незнабо"ац и цариникA.

Dедина последица одлуче%а у раној ркви, састојала се у бриса%у имена одлучено! из

црквени диптиа. о#то је из!убио мо!у&ност заједничаре%а у Tваристији, одлучени бива

избрисан са ти спискова.

//1



рекид активно! "ивота у ркви, услед одлуче%а, значи да одлуче%е не зна ни за какве

!радације. окле !од траје одлуче%е, одлучени остаје као незнабо"ац. Сваки одлучени !уби

мо!у&ност учествова%а у Tваристији, а !убе&и ово, он !уби све.

У сред%ем веку се на 4ападу, а касније и на *стоку, појавило разликова%е два степена

одлуче%а, #то је довело до измене природе само! одлуче%а. 2ва модификација била јеуслов$ена иновацијама у уче%у о ркви. Tваристија почи%е да се третира као једна од св.

тајни. Уче#&е у %ој јесте обавезно, али неучествова%е не имплицира увек прекид припада%а

ркви. ^итур!ијски "ивот се обликује тако, да временом долази до %е!ово! одваја%а од

Tваристије. 2во &е резултирати мо!у&но#&у учествова%а у црквеној молитви без

учествова%а у Tваристији. [ланство у ркви престаје да се одре'ује према критеријуму

уче#&а у Tваристијском сабра%у. +ако се ствара мо!у&ност за о!раничено учествова%е у

"ивоту ркве.

Савремено бо!ослов$е и канонско право приватају поделу одлуче%а на степене. +ако смо

добили нову дефиницију одлуче%а. анас имамо @малоA и @великоA одлуче%е.

Yало одлуче%е се састоји у томе #то црквени суд неку особу ли#ава свето! приче#&а на

неко време. Најви#и ступа% те казне састоји се у томе, #то се прекр#иоцу, поред забране

приче#&ива%а, забра%ује и уче#&е у црквеним слу"бама заједно са осталим вернимаU

допу#тено му је једино да учествује у слу"бама заједно са о!ла#енима, односно пре

^итур!ије\ 2во одлуче%е не траје ду"е од три !одине, и изрицало се као казна за ма%е

прекр#аје. Субјект ове казне мо"е да буде свака особа која припада ркви, али и !рупа лица,

па чак и читаво место или крај са целокупним становни#твом.

6елико одлуче%е или потпуно иск$уче%е из ркве састоји се у томе #то неки члан

рквезбо! те#ко! црквено! преступа у потпуности бива ли#ен црквено! заједниче%а, и то а)

право заједничке молитве са вернимаU б) право уче#&а у било ком бо!ослу"е%уU в) право

обав$а%а над %им било какве свете тајне или црквено! обредаU !) право да буде опојан и

сара%ен на православном !роб$у. Са особом којој је изречена казна потпуно! одлуче%а,

ниједан лаик не сме да има никакво! верско! оп#те%а, док клирици са таквим не смеју да

имају ни приватно! оп#те%а. 2ва велика црквена казна у канонским изворима, назива се јо#

и @анатемаA.

2ва дефиниција одлуче%а, потекла из пера једно! православно! канонисте, изнена'ује тиме

колико се дубоко право укоренило у црквеној свести. Наведена дефиниција носи чисто

јуридички карактер одлуче%е – казна, одлучени – прекр#илац. Pеално посматрано, ако

одлуче%е уоп#те мо"е да се третира као црквена казна, онда је то у субјективном а не у

објективном смислу. 3о у одлуче%у не види никакав !убитак за себе, тај не&е до"ивети

одлуче%е као казну. 2длучују&и сво! неверно! члана, рква нема у виду одмазду, ве& спасе%е

одлучено!. *зричу&и одлуче%е, рква се сама налази у "алости. Dуридичко поима%е

одлуче%а, повлачи за собом и јуридичко поима%е чланства у ркви. Никодим Yила# !овори

//W



о @праву прима%а св. приче#&аA. [ак и уколико је у пита%у лапсус, и он је веома

карактеристичан.

Уколико се одлуче%е третира као казна у формално правном смислу, ло!ично је изво'е%е

зак$учка о постоја%у %е!ови различити ступ%ева у зависности од те"ине преступа.

о!матска неисправност овакво! де$е%а на ступ%еве, показује се у чи%еници да сели#ава%е учествова%а у Tваристији третира као најбла"и облик одлуче%а.

B0. ПОВРАТАК У ЦРКВУ – Н. Афанасјев (Ступа%е у цркву)

2длуче%е не бри#е @печатA кр#те%а, и зато одлучени носи у себи мо!у&ност изласка из

ста%а одлучености, #то значи да он мо"е поново да буде прим$ен у Tваристијско сабра%е.

Услов за излазак из ста%а одлучености јесте покаја%е. 3ао #то и!ра уло!у претоде&е!

момента приликом прво! ступа%а у ркву, иста таква уло!а, покаја%у припада и при

напу#та%у ста%а одлучености. Смисао покаја%а у ста%у одлучености је различит од оно!

пре кр#те%а, јер се де#ава када је човек ве& дуовно ро'ен за "ивот у буду&ем веку. 2во

обеле"је покаја%а, у ста%у одлучености, је у раној ркви узроковало појав$ива%е проблема.

*ницијалну тачку покаја%а одлучено! представ$а свест о !реовности властито! "ивота,

која у %ему изазива промену. окаја%е представ$а такав моменат који није мер$ив

временским димензијама. 2длучују&и сво! неверно! сина, рква верује да &е се он, пре или

касније, вратити у наручје очево. Yе'утим, она није у ста%у да одреди, када &е конкретно у

ду#и одлучено! да наступи тренутак покаја%а.

Нико не мо"е одлученоме да за!ради приступ покаја%у. остав$а се пита%е да ли

покаја%е отвара врата ркве ономе коме су била затворена- Ступа%е у ркву обав$аотпу#те%ем !реова. а ли је мо!у&е отпу#те%е !реова после кр#те%а- 2во пита%е јесте

пита%е о мо!у&ности покаја%а после кр#те%а. анас, рква прима свако! покајника у своје

окри$е.

Савремена пракса ркве из!ра'ена је после ду!отрајни сум%и, колеба%а, па чак и

унутра#%и борби. *з Св. исма и ела апостолски ученика видимо да је поновно прима%е

одлучени у окри$е цркве било дозво$ено. Али ово допу#те%е се кретало изме'у ови

ставова од од!овора Lриста на пита%е ап. етра колико пута да опрости брату – @Седамдесет

пута седамA до става @Нека ти буде као незнабо"ац и цариникA. Yо!у&ност пријема

одлучени кретала се на станови#ту да неке кате!орије !ре#ника не треба примати поново у

ркву. окаја%е је било затворено за оне који су са!ре#или @!ресима на смртA.

У развоју покајничке дисциплине, запа"амо да у црквеној свести долази до постепене

афирмације нео!раничене мо!у&ности покаја%а за све кате!орије !ре#ника. 2во се односило

на прима%е појединаца одлучени збо! @!реова на смртA. У те су се !рее убрајали пре$уба,

убиство и идолопоклонство. 4а уобичајену црквену свест било је карактеристично допу#та%е

//Z



мо!у&ности покаја%а за дру!е, лак#е !рее. На основу споменика из 0. в. зак$учујемо да

једнообразне праксе у вези са овим пита%ем није било.

Dо# увек није било из!ра'ено јуридичко !леди#те на прима%е !ре#ника, па се нису ни

постав$ала пита%а ко има право да прима у заједницу те#ке !ре#нике. ријем се обав$ао у

локалној ркви у са!ласности са епископом. ^окалне ркве примале су у заједницу оне!ре#нике којима је Sо! опростио. 2во свата%е није било у супротности са вла#&у @везива%а

и дре#е%аA. рква није дре#ила и везивала руководе&и се $удском во$ом епископа или

колективном во$ом сабра%а, не!о поступају&и са!ласно во$и Sо"ијој. Dермин пастир нам

открива да је покаја%е утеме$ено на откриве%у во$е Sо"ије.

У првој четвртини 1. в. папа 3алист је издао едикт којим је обзна%ено отпу#та%е !реова

пре$убницима. *полит и +ертулијан протестују не збо! саме чи%енице отпу#та%а !раова,

ве& збо! начина на који се ово чини. +е#ко је потврдити да је папа 3алист био поборник

јуридичко! приступа проблему. 3алистов едикт није изазвао кризу. 3риза наступа касније у

време 3ипријана 3арта!инско!, око пита%а пали. У време 3ипријана 3арта!инско! је ве&допу#тено измире%е пре$убника и убица са рквом. 3ипријан је признао мо!у&ност

измире%а пали. Новацијански раскол је само убрзао овај процес.

ру!о покаја%е је постало мо!у&но свим кате!оријама !ре#ника. R 6. С. је својим /1.

каноном ле!ализовао овакву праксу. Yе'утим, чак и после признава%а свим !ре#ницима

права на дру!о покаја%е, сматрало се да се оно ви#е не мо"е поновити. На сабору @под

растомA Dовану 4латоустом било је урачунато у кривицу то #то је сматрао да је мо!у&е

дозво$авати покаја%е без о!раниче%е броја.

оновни пријем одлучено! у Tваристијско сабра%е долази после покаја%а, 2д 0. в. било је

уобичајено да се кандидатима стави на распола!а%е известан временски период изме'у

покаја%а и пријема у ркву. осле покаја%а, у ста%у каја%а, покајник је био под надзором

ркве, која је "елела да стекне чврсто увере%е да је %е!ово покаја%е искрено и реално. 2вај

интервал је представ$ао време испитива%а, анало!но са испитива%ем кандидата који су

"елели да први пут ступе у ркву. ојави дисциплине каја%а највероватније су допринели

исти они разлози који су довели и да појаве дисциплине о!ла#е%а. 3ако у по!леду пријема у

ркву, тако и у по!леду пријема одлучени, време проведено у статусу о!ла#ени или

покајника најви#е је зависило од влада%а. рви корак у ре!улиса%у временски димензија

статуса каја%а учи%ен је на тај начин, #то је одре'ено минимално време пребива%а у том

статусу.

3ада одлуче%е почи%е да поприма карактер казне, смисао каја%а бива знатно изме%ен.

очетак модификације почи%е у време 3ипријана 3арта!инско!, када у црквени "ивот

продире идеја права. 2длучени се третира као преступник који је ду"ан да пре поновно!

пријема у ркву искупи свој !ре. Fре се искуп$ује за време док кандидат пребива у ста%у

каја%а. Сваком конкретном преступу одре'ена је адекватна казна. 3анони који се односе на

//B



каја%е представ$ају својеврсни кривични законик. +ако у канонима 6асилија 6елико!

налазимо читав низ одредби, које прецизно утвр'ују за који преступ следи одре'ени период

одлуче%а. *деја испитива%а, на којој је и било утеме$ено ста%е каја%а, у суочава%у са

идејом казне је у знатној мери ослабила, али се није у потпуности из!убила. Dерарија се и

да$е др"ала става да статус покаја%а мора да произилази из само! чина покаја%а, при чему

се подразумевало да се одлучени покајао. 3ада је др"ава попримила ри#&ански карактер,

одлучени су сами настојали да без одла!а%а пре'у у статус покајника, јер би одлуче%е

аутоматски повлачило !убитак !ра'ански права. 2ва принуда је "ртвовала оно #то је

најдра!оценије у ри#&анству, а то је слобода.

*нтеракција изме'у каја%а и казни за кривична дела била је мо!у&а управо из разло!а #то

је %иова природа сватана идентично. Sило је природно #то је покаја%е поде$ено на

неколико ступ%ева. 2ва подела је настала у Yалој Азији. Ступ%еви се поми%у у посланици

Fри!орија [удотворца, а затим &е је приватити оци R 6. С. Најпотпунији израз, ова подела је

на#ла код 6асилија 6елико!. Pади се о следе&им ступ%евима /) плач – они који су сеналазили на том ступ%у каја%а, називали су се @који плачуA и они су стајали крај црквени

врата и с плачем су молили верне за опро#тајU 0) слу#а%е – они који слу#ају, смели су да у'у

у нартекс (припрату), с тим #то су морали да уза'у из рама после молитве за о!ла#енеU 1)

припада%е – покајницима из ове кате!орије, било је допу#тено да буду са вернима у раму,

али су морали да увек буду на коленима, а да после молитве за о!ла#ене, напусте рамU W)

заједностоје%е – за ову врсту покајника, карактеристично је то да су стајали заједно са

вернима у раму и да су учествовали у молитвама.

У зависности од те"ине и карактера преступа, варирала је не само ду"ина борав$е%а у

сваком од побројани ступ%ева, ве& и број ступ%ева кроз које је морао да про'е свакипокајник.

Dуридички смисао статуса покаја%а, који се јасно показује у канонима везаним за покаја%е

није пони#тио аутентичну вредност ово! статуса, као времена за преиспитива%е. Dерарија је

увек имала мо!у&ност да скрати или проду"и време каја%а имају&и у виду интимно ста%е

покајника. 2во је прописивало Z. правило Анкирско! сабора.

оновни пријем у заједницу, као и одлуче%е, представ$а црквени чин. рква је та која

одре'ује тренутак када &е покајник бити прим$ен у Tваристијско сабра%е. рква је

сведочила да је покајнику Sо! отпустио !рее. 3ада је епископ примио власт да @везује и

дре#иA одлуче%е и пријем у заједницу, постали су израз @власти к$учеваA која припада

епископу по природи %е!ово! првосве#теничко! слу"е%а. 6ременом &е одлуче%е и поновни

пријем попримити карактер индивидуално! чина епископа.

2длучени се не прима уоп#тено у ркву, не!о у Tваристијско сабра%е једне од локални

ркава. 2бично је одлуку о поновном пријему у заједницу, доносила она локална рква, која

је донела одлуку о одлуче%у. Pецепција је свој активни израз налазила једино у спорним

//_



случајевима, као и код одлуче%а. У раној ркви није било препрека за то да пријем одлучено!

у заједницу буде обав$ен у дру!ој локалној ркви. 2длучени је мо!ао да се пресели на

подручје дру!е локалне ркве и она је доносила одлуку о пријему. Али, разуме се да је пријем

у црквену заједницу морао да наи'е на позитивну рецепцију, пре све!а у оној локалној ркви

која је донела одлуку о одлуче%у.

3ада су одлуче%е и пријем у црквену заједницу постали израз власти епископа,

установ$ено је правило да појединац ко!а је одлучио један епископ, не мо"е да буде прим$ен

од дру!о!. ру!им речима, бла!одатни принцип прелази у јуридички. 2вај принцип је изазвао

низ практични поте#ко&а. 10. правило Неокесаријско! сабора је прописало да дру!и епископ

мо"е да прими одлучено! само у случају смрти оно!а који је донео одлуку о одлуче%у.

Само по себи, пита%е о томе коме припада право скида%а одлуче%а, указује на то, до

какви је дубоки промена до#ло у црквеној свести. 4а рану ркву, ово пита%е је било

беспредметно, по#то је рква та која изриче и скида одлуче%е.

Слободна во$а је приликом ступа%а у ркву од прворазредно! значаја. 3од одлуче%а

ме'утим, није присутан моменат личне одлуке. рква доноси одлуку о одлуче%у, независно

од постоја%а или непостоја%а такве "е$е код појединца о коме је реч. Слободна во$а, мо"е

се пројавити након одлуче%а, у "е$и да се поново задобије из!уб$ено Tваристијско

оп#те%е.

3ада је ри#&анство задобило статус др"авне рели!ије, јерарија је уз др"авну помо&

чинила препреке слободном изла"е%у из ркве. Dерарија је почела да не!ира слободу

савести, а до то!а је до#ло из по!ре#но! убе'е%а да је $уде мо!у&е привести спасе%у кроз

принуду и наси$е. 2во убе'е%е је дијаметрално супротно су#тини ри#&анства као рели!ији

слободе. 4бо! то!а, рква не мо"е да забрани својим члановима да се одрекну пребива%а у

%ој. Али, и изла"е%ем из ркве, бив#и члан остаје ри#&анин. оброво$ни излазак из

ркве, повлачи за собом прекид уче#&а у Tваристијском сабра%у. [лан који је напустио

ркву, доспева у ста%е, које она третира као ста%е одлучености.

Напу#та%е јуридичко! свата%а одлуче%а, повлачи за собом и напу#та%е јуридичко!

свата%а изласка из ркве. 4а ркву се сви који су је доброво$но напустили налазе у

истоветном поло"ају као и одлучени. Сви они имају мо!у&ност повратка, под условом да

принесу покаја%е.

B1. ПРИМЕНА КАНОНА НА КАЗНЕНО ПРАВО – 6. Vидас (3анонско право)

ита%е тумаче%а је најва"није када је реч о истра"ива%у истините во$е канона. +о пита%е

одре'ује методоло#ки проблем актуелни токова у канонском праву. +умаче%е канона је

основни теме$ и административно! и казнено! права православне ркве. Ново раздваја%е

административни и до!матски канона, намерно су истакле политичке власти, али !а рква

//E



одбацује као непојм$иво у канонском преда%у и пракси. 3онтекст односа ркве и др"аве,

истиче целокупно пита%е тумаче%а канона, јер се ту види политички ауторитет који тумачи

садр"ај унутра#%е! преда%а ркве, приморавају&и је да привати то тумаче%е.

роблем тумаче%а канона има свој извор у потпуно дру!ачијим теоријским претпоставкама

др"аве и ркве. +ако др"ава има јасну антропоцентричну и световну концепцију канонско!права, засновану на тенденцијама модерне правне науке. рква пак, која у бо"анском закону и

у својој сотириоло#кој мисији у свету види извор канонско! права, тра"и теоцентрично и

дуовно тумаче%е канонско! преда%а. Сукоб ове две тенденције, кристали#е се у самом

човеку ри#&анину. ре или касније код заступника једне или дру!е институције, појави&е се

тенденција тра"е%а за себе универзалне димензије.

3анонско преда%е ркве је не само историјски отисак обриса црквено! тела, ве& одре'ује и

сам идентитет ркве, као и начин на које оно испу%ава своју историјску мисију. 3анонско

право се не мо"е посматрати као затворен традиционални систем, који чине позитивни

закони, чије дословно тумаче%е мо"е да изрази истиниту во$у канонско! преда%а оодре'еном пита%у. У том случају, сама рква би се подредила ауторитету слова канона.

3анони не мо!у да замене ркву, јер рква увек има мо& и од!оворност да по потреби

доноси нове каноне. 2на не види ни#та неприкладно у томе да непрекидно обнав$а и

прила!о'ава судску традицију конкретним потребама сваке епое. +о прила!о'ава%е дуа

канона посебним пастирским проблемима који се појав$ују у свакој епои и у свакој помесној

ркви, открива дуовни и динамичан карактер канонско! права. У том процесу, појав$ује се

континуитет црквене свести коју оси!урава аутентично обнав$а%е дуа канонско! преда%а

исправним истица%ем слова свети канона.

3онститутивно и судско законодавство, које је данас на снази у свим помесним

православним црквама, показује способност да ду канона прила!оди спо$а#%им условима

свако! времена и свако! места. 3анонско право не треба да занемари теме$не принципе

од!оварају&е! !ра'анско! права, које ва"и у сваком времену и на сваком месту. 3анонско

право тако'е разликује !ра'анске и кривичне предмете. У ркви постоје мно!обројни процеси

који интересују јавни поредак, толико да ту др"авне слу"бе ну"но интервени#у

(рукополо"е%е, брак, развод, управа црквеним добрима итд.).

3ако је сва дуовна власт у ркви пренета епископима, они поседују судску власт и мо!у

сами да је вр#е. 2н је тај, који суди на првој инстанци у свим споровима који нису изричито

иск$учени из %е!ове надле"ности (епископски суд). рква има, HN G;9N H=I=?8, право

иск$учиво! су'е%а својим члановима (клирицима, монасима и лаицима) а) за сваку повреду

вере и црквено! поретка (јерес, порица%е ри#&анске вере, раскол, секта#тво итд.), б) у свим

дуовним пита%има (уче#&е у светотајинском "ивоту итд.). рема томе, постоји епископски

или обласни суд у свим областима. Tпископски суд има јасно о!раничену јурисдикцију на

пастирска или дуовна пита%а, док велики спорови зависе од јурисдикције саборско! суда

//C



помесне ркве, који чине сви епископи црквене епарије или знатан број епископа

(#есторица или дванаесторица, према /0. канону 3арта!инско! сабора). Ако је епископски

суд, суд на првој инстанци, %е!ова пресуда мо"е да се изнесе пред саборски суд у утвр'еним

роковима, али ако је саборски суд на првој инстанци, пресуда коју донесе мо"е да се изнесе

пред саборски суд на дру!ој инстанци.

акле, канонско право признаје сна!у пресуде тек када су донете две са!ласне пресуде, без

застарева%а рокова "албе. [ланови саборски судова, увек су епископи области, али се састав

суда разликује у складу с тим да ли је опту"ени презвитер, 'акон или је епископ. +а канонска

процедура, јасно је одре'ена /C. и 0`. каноном 3арта!инско! сабора (W/C.) чији је ду дубоко

утицао на каснију праксу.

Надле"ни црквени суд јесте суд помесне ркве опту"ено! или суд помесне ркве у којој је

опту"ени учинио канонски преступ. рквени суд треба да испита да ли је надле"ан и да ли

опту"ени има право да се пред %им појави. Ако суд привата своју надле"ност, он треба да се

бави предметом. У супротном, треба да обзнани своју ненадле"ност и назначи компетентансуд. Судски поступак пред црквеним судом је сличан поступку пред !ра'анским судом

(опту"ба, сведоци, ве#таче%е, одбрана опту"ено! итд.). Ако суд пресуди да је опту"ени крив,

он му одре'ује казну, предви'ену канонским правом. 2су'ени мо"е да уло"и "албу, ако

пресуда потиче од суда на првој инстанци, али ако је осуда коначна, он мора да привати

последице досу'ене казне. ресуда саборско! суда, обавезна је не само за осу'ено!, ве& и за

целу ркву.

рквене казне, треба да буду иск$учиво дуовне, јер за ци$ имају дуовно поправ$а%е

кривца. 4ато и пре покрета%а свако! судско! поступка, епископ треба да увери опту"ено! да

се одрекне преступа који !а уда$ује од светотајинско! искуства. Ако је опту"ени упоран, онда

дуовна интервенција епископа постаје неоподна пастирска ду"ност, која не иск$учује и

мо!у&ност црквени казни.

оједини канонисти разликују црквене казне у складу с ци$ем, и деле и у две кате!орије

тзв. лековите казне, чији је најва"нији ци$ поправ$а%е кривца и тзв. казнене казне, које за

ци$ имају ка"%ава%е кривца. +о разликова%е, уводи произво$ну диотомију и подре'ује ду

канона принципима секуларно! права. рквено право је централни кру! дуовне власти и

пастирске мисије у ркви. 3арактер црквене казне произлази из еклисиоло#ки критеријума

канонско! права ркве. Најви#и критеријум такво! процеса, увек остаје историјски и

савремени идентитет црквено! дуа, који је у основи свако! ново! судско! модела. уовни

карактер црквени казни у канонском преда%у, нераскидиво је повезан са карактером

светотајинско! искуства у целини.

Сваки ауторитет ркве, административни или судски, има за ци$ очува%е јединства и

ристоцентрично! идентитета црквено! тела. Сваки поку#ај одступа%а од искуства

поде$ено! у св. Tваристији, нару#ава еклисиоло#ки идентитет ркве. 4бо! то!а је

/0`



исправ$а%е свако! поку#аја те врсте, среди#те оно!а #то се назива казненим правом

православне ркве. +акав карактер црквене казне који у среди#ту има Tваристију, изра"ава

дуовни и сотириоло#ки садр"ај права ркве. 4бо! то!а црквена казна не мо"е да се пореди

са санкцијама казнено! карактера. 2дредбе те врсте, које често мо"емо приметити у црквеном

@казненомA законодавству на#е! времена (новчане казне, одузима%е приода итд.) стране су

карактеру и дуовном ци$у црквене казне. 2не су настале под утицајем !ра'анско! права, које

ме%ају су#тински ци$ црквене казне.

Непосредни ци$ црквене казне јесте бу'е%е свести оно!а који је починио одре'ену повреду

канона, да би он разумео #ирину сво! дуовно! одступа%а, очистио се дуовном борбом

покаја%а и поново постао члан црквено! тела, #то се рани, расте и делује у светотајинском

искуству, нарочито у светој Tваристији. 2н се изра"ава у свим црквеним казнама. +ако, нпр.

а) казна анатеме или велико! иск$уче%а, одре'ена клирицима или лаицима, појединачно

или колективно, у крај%ој анализи, значи %иово одсеца%е од црквено! тела и одузима%е

@ране бесмртностиA у нади да &е они постати свесни дуовне смрти која им прети да &епоказати каја%е неоподно да би поново били уведени у тело ркве и учествовали у

Tваристијском искуству.

б) казна свр!ну&а, одре'ена клирицима независно од степена, ли#ава и вр#е%а св. тајни у

одре'еном све#теничком својству, али им не одузима право да учествују у св. тајни у својству

обично! члана црквено! тела.

в) казна свр!ну&а са престола, одре'ена епископу, ли#ава !а права да буде савр#ите$ или

!арант истине Tваристије помесне ркве, којој је на челу, али !а не ли#ава у потпуности

права вр#е%а свете Tваристије с допу#те%ем неко! дру!о! од!оворно! за вр#е%е

Tваристије у помесној ркви.

!) казна до"ивотне или привремене забране, одре'ена клирицима независно! степена,

ли#ава и до"ивотно или на одре'ено време права вр#е%а свете Tваристије и према томе,

сви свети тајни или дру!и слу"биU Али не пони#тава власт вр#е%а свете Tваристије,

дату све#тенством, након оконча%а или укида%а црквене казнеU

д) казна забране приче#&ива%а, одре'ена клирицима или лаицима, одре'ена појединачно

или колективно на одре'ено или неодре'ено време и према прилици, ли#ава права вр#е%а

или учествова%а, дава%а или прима%а Tваристије која се вр#и у ркви, све док искрено

покаја%е не уклони узроке забране, итд.

BW. ПРЕСТУПИ ЧЛАНОВА ЦРКВЕ – S. исар" (рквено право)

реступи верни дела се на две !рупе а) преступи против вере и уче%а ркве и црквено!

поретка и б) преступи против ри#&анско! морала.

/0/



реступи против вере и уче%а ркве

а би се очувало јединство вере, потребно је да сви чланови ркве исповедају веру и уче%е

ркве онако како је то рква одредила. Сви преступи ове врсте, били они извр#ени од

чланова клира или од стране обични верника, исти су у својој су#тини, али се разликују по

последицама.

/) Апостасија (отпадни#тво од вере) – 3ада се неки члан ркве одрекне своје и прими неку

дру!у веру. Апостасија мо"е да буде намерна или из страа. 4а намерну апостасију,

светов%аци се ка"%авају одлуче%ем од приче#&а до краја "ивота, а клирици иск$уче%ем из

ркве. 4а апостасију из страа, светов%аци се ка"%авају на /0 !одина одлуче%а од свето!

приче#&а, а клирици, ако се искрено покају, задр"авају част и име клирика, али без права да

икада мо!у да чинодејствују.

0) Dерес – је намерно и свесно одрица%е неко! верско! до!мата или јавно исповеда%е неке

заблуде коју је рква осудила. о канонском уче%у православне ркве, свако ко није

православан, тај је јеретик. Dерес је те"и преступ не!о апостасија. 4бо! то!а се јерес ка"%ава

ли#ава%ем чина и анатемом – за клирика, а ако је светов%ак – иск$уче%ем из црквене

заједнице са анатемом. 2ве казне мо!у да буду изречене и после смрти јеретика.

1) Pаскол или #изма – мо"е бити двојак верски и црквени. 6ерски је када се чланови ркве

одвоје, збо! то!а #то дру!ачије уче о неком дру!остепеним предметима црквено! уче%а.

рквени раскол је када се одрекне послу#ност законитој јерарији. Pаскол не мо"е да учини

појединац, ве& то мора да учини ве&и број они који су се одметнули од ркве и основали

верску заједницу. Pаскол бива и онда када се неко буни или ствара заверу против црквене

власти, или јој ускра&ује ду"но по#това%е или је вре'а, клевета и нипода#тава, или не

признаје и не&е да извр#и %ене одлуке и наредбе, или када не прима сво! надле"но! пароа,

или када занемарује своје верске и црквене ду"ности. 4а #изму, светов%аци се ка"%авају

одлуче%ем а клирици свр!ну&ем.

W) Симонија – је тр!овина бла!одатним средствима (при дава%у и прима%у све#тено!

чина). 2дувек је сматрана за нај!нусније дело и најве&и злочин. 4а симонију је од!оворан не

само онај који рукополо"е за новац, не!о и онај који прима рукополо"е%е, као и онај који у

томе посредује. 4бо! те"ине прекр#аја, канони дозво$авају свакоме да подноси ту"бу или

сведочи, па и нери#&анима. 3анони за клирике прописују двоструку казну свр!ну&е и

иск$уче%е из црквене заједнице, како за оно! који је свети%у продао, тако и за оно! који је

тео свети%у да купи. ^ица која су посредовала, ако су клирици, бивају свр!нути, а ако су

светов%аци, бивају анатемисани.

реступи против црквено! поретка (мно!о ре'и код светов%ака не!о код клирика)

/) 4лоупотреба црквене имовине.

0) Свако отказива%е послу#ности својој црквеној власти. (свака буна или завера против

%е, клевета%е, нипода#тава%е итд.)

/00



1) Свако свесно или под утицајем дру!и !оворе%е или предузима%е нече!а против

црквено! поретка, црквени интереса или ркве уоп#те.W) Недостојно влада%е.

Z) одво'е%е и др"а%е блудница.

B) *зостаја%е са неде$ни и празнични бо!ослу"е%а, итд.

реступи против ри#&анско! моралаYорал је једнак за све ри#&ане, с том разликом #то се од чланова клира, као од они који

су бо$е упознати са црквеним прописима, тра"и стриктније извр#ава%е прописа. У ове

преступе спадају !леда%е непристојни позори#ни представа, кин'уре%е, коцка%е и

пијанче%е, псова%е свети%е, клевета%е, кра'а, каматаре%е, неотично убиство, убиство у

ну"ној одбрани и са предуми#$ајем, блуд и остали телесни !реси, пре$уба, бракови у

блиском сродству или родоскрнав$е%е, самово$ни развод брака, непо#това%е родите$а,

злоупотреба родите$ске власти, кривоклетство и !а"е%е заклетве итд.

осебни преступи монаа или монаи%а.

/) Fа"е%е мона#ко! завета.

0) 2снива%е манастира без дозволе надле"но! аријереја, или издваја%е манастира или

мона#тва испод власти аријереја.

1) Уво'е%е дво!уби манастира.

W) рима%е у братство без одобре%а надле"но! аријереја, или за мито, или без прописане

старости, или лица која су везана браком, као и нево'е%е надзора над братством, нечовечно

поступа%е према %има, или не одр"ава%е манастирско! типика.

BZ. ПОСЕБНИ ПРЕСТУПИ ЧЛАНОВА КЛИРА – S. исар" (рквено право)

рквени канони сматрају преступима код чланова клира и таква дела која светов%аци мо!у

безазлено да чине, или и рачунају у ма%е !рее, који не потпадају под формални црквени суд.

2ви преступи за чланове клира, деле се у #ест !рупа

/) реступи против вере и уче%а ркве као и црквено! поретка. оред ве& наведени

преступа, као посебан преступ за чланове клира, рачуна се и исповеда%е атеизма или

одрица%е православне вере, изла!а%е сум%и до!матски истина ркве или јавно исповеда%е

осу'ени до!матски заблуда. У преступе против црквено! поретка спадају прима%е

поновно! рукополо"е%а на исти јераријски степен, чинодејствова%е ра#чи%ено!

све#теника, рукопола!а%е клирика ван своје епарије, слу"е%е у приватним бо!омо$ама без

одобре%а епископа, самово$ни прелазак с једно! места слу"бе на дру!о, самово$но и

насилно отима%е ту'е епарије или пароије, неправилно вр#е%е свети тајни, невр#е%е

проповедничке ду"ности, злоупотреба сво! јераријско! поло"аја, злоупотреба и расипа%е

/01



црквене имовине, бав$е%е пословима који су у супротности са све#теничком слу"бом итд.

3анони предви'ају различите казне за наведене преступе, према врсти само! преступа.

0) реступи против влада%а које не доликује све#теничком чину и поло"ају. Fлавни

преступи су неправилан све#тенички брак, блудниче%е и остали телесни !реови,

самово$ни раскид брака, убиство ма у ком облику, коцка%е, тр!овина вином и алкоолнимпи&има, бав$е%е световним пословима, врача%е и !ата%е, кра'а, ла" итд.

1) реступи невр#е%а, односно, немарно! вр#е%а слу"бени све#тенички ду"ности и

законити наредаба претпостав$ени црквени власти. С обзиром на разноврсност

све#тенички ду"ности, преступе ове врсте, мо"емо поделити на неколико !рупа а)

немар$ивост у вр#е%у бо!ослу"е%а – они који не др"е молитвено правило, не присуствују

светој тајни покаја%а, не посте прописане црквом дане, пренебре!авају уставом прописане

празничне дане, долазе без прописано! све#теничко! одела у Lрам, неуредно и немарно воде

црквене к%и!е итд. б) не др"а%е прописано! устава при вр#е%у бо!ослу"е%аU в) уво'е%е

нови момената у одре'ена бо!ослу"е%аU !) непо#това%е свети%е Lрама и олтара (!озбе у%има, неприлично поја%е, ула"е%е у олтар непосве&ени лица а нарочито "ена, слу"е%е у

непосве&еном Lраму итд.)U д) !а"е%е прописа о бо!ослу"е%у ( дава%е приче#&а одлученима

од ркве, дава%е приче#&а мртвима, ускра&ива%е приче#&а болеснима, обав$а%е кр#те%а

противно канонима, обав$а%е тајне јелеосве&е%а над мртвим телом итд.)U ') пренебре!ава%е

вр#е%а бо!ослу"е%а. 3анони прописују казне за клирика који пренебре!ава посе&ива%е

бо!ослу"е%а и не до'е у ркву 1 дана. (нпр. да дете умре некр#тено, одбија%е из пакости од

св. риче#&а и од исповести, повреда исповедне тајне, итд.)

W) реступи увреда и клевета које једно све#тено лице нанесе дру!ом све#теном лицу.

4абра%ује се свака увреда епископа или уоп#те клирика, исмева%е дру!и збо! телесни

мана, псова%е, клевета%е и слично.

Z) реступи изну'ива%а непрописне на!раде за одре'ене све#тенорад%е. рквена власт је

одредила висину на!раде коју верни дају својим све#теницима. 4бо! то!а се ка"%ава свако

изну'ива%е, а нарочито за свето риче#&е, као једна врста симоније.

B) реступи претреса%а и критикова%а закона и наредаба надле"ни власти и %иови

поступака. Свако ово чи%е%е са предикаонице или са амвона у ркви, било ван ркве или

кроз #тампу – испо$ава неучтивост према овима и подле"е казни.

BB. ЦРКВЕНЕ КАЗНЕ ЗА ЧЛАНОВЕ ЦРКВЕ – S. исар" (рквено право)

3азна ме%а своју те"ину и значе%е према приликама под којима је неки преступ био

извр#ен, као и према условима или лицима која су извр#ила преступ. о прописима С,

казне се деле на

/0W



а) дисциплинске казне – (за црквенослу"ите$е и остале вернике, казна привремено!

ли#ава%а поједини права и почасти у ркви, а за просте монае – ли#ава%е мона#тва)U

б) казне за црквене преступе.

исциплинске казне изричу у својим одлукама надле"ни аријереји и оне су одма

извр#не. раво на ка"%ава%е дисциплинским казнама, застарева ако кривац не буде ка"%енза Z !одина од када је учинио кривицу, и ако за то време не учини неку нову кривицу.

3азне за црквене преступе, изриче надле"ни Tпаријски Суд.

рописане су следе&е казне

/) ривремено ли#ава%е права и поједини почасти у ркви. 2ву казну, рква прописује

за оне, који својим нери#&анским пона#а%ем показују да нису достојни да у"ивају те

повластице и права. У те казне спадају одлуче%е од риче#&а, иск$уче%е из заједничке

молитве са вернима, забрана опела, ли#ава%е црквенослу"ите$ски чинова (ипо'акона,

чтеца и појца), ли#ава%е почасти кумова%а, дома&ина на црквеној слави и дру!о.

0) ^и#ава%е мона#тва (за оне који нису чланови клира – до"ивотно)

1) *ск$уче%е из црквене заједнице на извесно време. У С ова казна траје најма%е три, а

најви#е /` !одина. У случају смртне болести, аријереј мо"е да му опрости казну.

W) 3оначно иск$уче%е из црквене заједнице. 3азна коначно! иск$уче%а, нала"е се за

најве&е црквене преступе у којима кривац упорно вре'а верске, моралне и оп#те црквене

прописе. 3о је ка"%ен овом казном, %е!а не сме да прими ни једна дру!а помесна рква у

своју заједницу.

B_. ПОСЕБНЕ КАЗНЕ ЗА ЧЛАНОВЕ КЛИРА – S. исар" (рквено право)

еле се на дисциплинске казне и на казне за црквене преступе.

исциплинске казне су оне које изриче надле"ни епаријски аријереј

/) 2помена – састоји се у томе #то аријереј опоми%е одре'ено! клирика на преступ уз

упозоре%е на последице које мо!у да уследе. 2помена се изриче и без формално! исле'ива%а.

0) Укор – је дру!и степен црквене казне, са прет%ом те"е казне ако се и дру!и пут учини

исто.

1) Tпитимија – се састоји у томе #то члан клира проводи све време на које је епитимијом

осу'ен у манастиру, подвр!авају&и се најстро"ој аскези, а своју во$у потчи%ава ономе који

води надзор над издр"ава%ем епитимије. у"ина епитимије је одре'ена на /Z дана, ако је

изриче аријереј, а 1` дана ако је изриче епаријски црквени суд.

2ве три казне не утичу на напредова%е у слу"би, осим ако је неко лице ка"%ено неком од

ови казни у две узастопне !одине.

/0Z



3азне за црквене преступе

*зриче и епаријски црквени суд и против исти постоји право "албе и при!овора

6еликом црквеном суду. 3азне за црквене преступе су

/) реме#тај на дру!о место слу"бова%а. 2во је послед%а опомена пре примене стро"ији

казни. *зрица%е ове казне долази тек после формално! судско! поступка.

0) ривремена забрана поједини или сви све#тенодејстава, најви#е до / !одине. 2на

мо"е бити повезана са сма%ива%ем принадле"ности. оред то!а, кривац не мо"е да у"ива

ни дру!а права која проистичу из јераријско! чина. 3азну до 1` дана изриче епископ, док

ду"у изриче епаријски суд.

1) Fубитак пароијске слу"бе. 3од ове казне, разликују се два степена !убитак пароијске

слу"бе заувек и бла"а варијанта – да се временом добије нека дру!а слу"ба, само не она, које

је био ли#ен.

W) о"ивотна забрана све#тонодејства.

Z) ^и#ава%е све#теничко! чина – састоји се у томе, #то се ли#ава сви права, части и

повластица, које је имао као члан клира, и бри#е се из све#теничко! катало!а у који је био

уписан приликом рукополо"е%а и став$а се у ред светов%ака. 2ва казна се извр#ава одлуком

епископа на основу коначне одлуке 6елико! рквено! Суда. 3од све#тени лица мона#ко!

реда, ова казна садр"и и ли#ава%е мона#тва.

B) ^и#ава%е све#теничко! чина са иск$уче%ем из црквене заједнице. ослед%а и најве&а

казна за чланове клира. Нала"е се за јерес, раскол, симонију и слично (за најте"е црквене

преступе).

Све споменуте одредбе о казнама, односе се и на пензионисана све#тена лица.

BE. ЦРКВЕНА ИМОВИНА И КТИТОРСКО ПРАВО – . ери& (рквено право)

а би рква мо!ла да функциони#е, потребна су јој одре'ена материјална средства. раво

ркве да поседује имовину, има основе у !ра'анском и бо"анском праву. а би рква мо!ла

да од!овори својим задацима вр#е%е бо!ослу"е%а, помо& сирома#нима, болеснима, мисијии др. – потребни су јој $уди, чије издр"ава%е изискује средства.

У старом римском праву, имовина која је била наме%ена култу бо!ова, звала се 9N< H=I=?=

=;9=<. У ркви, ове ствари се деле на предмете који су осве&ени и употреб$авају се на

бо!ослу"е%у (9N< <>79>N) и на све остало #то представ$а извор средстава за подмире%е

црквени расода (9N< N77ON<=><M=7>N). ок је рква била 78OONe=;J =OO=7=M;J – тј. неправно лице,

/0B



није била правно способна да стиче имовину. У прва три века, имовина ркве је зависила од

става само! владара према ри#&анима. а би опстала, рква се ор!анизовала у дру#тва

сирома#ни, за чије постоја%е нису била потребна одобре%а од стране др"аве. 2ва дру#тва

су "ивела од доброво$ни прило!а. На овај начин, рква је набав$ала све #то јој је било

потребно за обав$а%е бо!ослу"е%а и дру!о. На !робовима мученика, ри#&ани су зидали

своје рамове, а за то су се користили установом @удру"е%е по!ребаA.

осле Yиланско! едикта (1/1.), однос др"аве се ме%а у корист ркве. рквена имовина је

уве&ана, а нарочито после 4акона (10/.), када је омо!у&ено да свако ко "ели, мо"е да поклони

ркви све своје има%е. рква је по ви#е правни основа мо!ла да стиче имовину. ар

3онстантин је ркву ослободио редовни пореза и изједначио је са имовином царско! дома.

3ако се временом уве&авала црквена имовина, др"авна бла!ајна је имала #тету, тако да се и

на црквену имовину почео напла&ивати редовни порез, али је она била ослобо'ена ванредни

пореза. У раној 6изантији, донета су два закона, којима је о!раничено право ркве на стица%е

имовине. 2ви закони нису остали ду!о на снази.*мовина С у сред%евековној Србији је имала исти поло"ај као имовина ркве у

6изантији. У време турско! ропства, имовина је била одузимана у значајној мери. У

кра$евини Србији, била је под надзором министарства просвете и црквени дела. осле

рво! Светско! Pата, а!рарном реформом је одузет велики део зем$и#та. А после ру!о!

Светско! Pата, одузет је најве&и део црквене имовине, те је тиме С доведена на ивицу

опстанка.

У>.*B*@( G.'B(76D &D6B&76D

У прво време, контролу над црквеном имовином водили су епископи. 3ада је рква добила

статус правно! лица и када је почела да стиче непокретну имовину, која се брзо уве&авала,показала се потреба да контролу над црквеном имовином вр#е одре'ена лица. рква је по

узору на !ра'анске власти установила слу"бу HNvN?<89N< N77ON<=>9;J – црквени екдици, који суводили бри!у о црквеној имовини. оред екдика, установ$ени су и економи, а RQ 6. С. је

својим 0B. каноном одредио да свака епарија мора да има економа.

р"авно законодавство је донело ви#е закона који се тичу економа. 2н је мо!ао бити

постав$ен само по споразуму изме'у ркве и др"аве. 2н је имао велика овла#&е%а и морао

је подносити све рачуне епископу на пре!лед и одобре%е. +ек у /0. в. др"ава је почела да

вр#и контролу рада економа. оред епаријске имовине, постојали су добротворни заводи,

црквени заводи и манастири, који су тако'е имали право на стица%е имовине.

ОA=N(@( G.'B(7( &D6B&7(

2д најстарији времена, стро!о се водило рачуна о томе #та је црквено а #та припада

клиру.

+о није смело да се ме#а. W`. канон Апостолски правила прописује да се тачно знају

ствари епископове и ствари бо"ије. акле, није смео да буде о#те&ен ни епископ, а ни рква.

/0_



Pимско право је познавало осве&ене ствари и места која се не мо!у оту'ивати. +о је рква

приватила, а др"ава својим законима потврдила. *зузетак је постојао када је рква од

оту'е%а имала корист. Ако рква претрпи #тету, онај ко је то дозволио, !уби своје место и на

основу судске пресуде подле"е казни, с тиме да надокнади #тету. о оту'е%а је мо!ло да

до'е, када је требала помо& сирома#нима, посебно у време !лади, када треба ослободити

ратне зароб$енике, када је др"ава у опасности од непријате$а и потребна јој је помо&, или

кад се дока"е оправдан узрок за оту'е%е. а би оту'е%е било признато, потребно је да о томе

црквени суд одлучи, а да др"ава да одобре%е. 3од оту'е%а се мора водити рачуна да се

иметак не преда у руке јеретицима, расколницима итд. Yанастири или дру!е цркве су имали

право прече куповине. редмети од метала, ако нису и#ли у руке ркве, морали су да буду

претоп$ени, да из!убе свој претодни облик.

3асније је као разло! за оту'е%е, прива&ена и потреба да се набаве неоподни

бо!ослу"бени предмети, да се са!ради нови или поправи стари рам.

ИH0.?*B*@( 3B(FA(73AB*У различитим временима, постојали су различити извори за издр"ава%е клира.

3ада се има на уму да клирицима није дозво$ено да се баве световним слу"бама и да су

ду"ни да цело! себе ставе у слу"бу ркви, а уз то, да су све#теници породични $уди, рква

је морала да води рачуна и о %иовом издр"ава%у.

2п#та је норма @3о олтару слу"и, од олтара треба и да "ивиA. Yно!обројни су канони који

ово ре!ули#у. Апостолски W. канон прописује да се првине свако! дру!о! плода #а$у дому

епископа и презвитера, али не ка олтару. А они да то поделе 'аконима и осталим клирицима.

3асније је уведена новчана на!рада клиру, дава%е одре'ено! има%а на кори#&е%е, бир иепитраи$ски приоди. 2д ови начина, најједноставнији је месечна плата све#тенству

(Fрчка) и на!рада све#тенику за извр#ену све#тенорад%у (тзв. епитраи$ски приоди).

Најнепопуларнији и за све#теника најте"и, био је бир. Yонасима обезбе'ује манастир све

#то им је потребно. Tпископа издр"ава %е!ова епарија, а атријара – атријар#ијски

Управни 2дбор. Све оне који раде у ркви, издр"ава тело у којем раде.

КA&A6.3'6 >.*B6

3титорско право, долази од !рчке речи @ктиторA (др"ати у власти, сте&и). 3ада је рквадобила мо!у&ност да неометано !ради рамове, и све дру!е објекте, поједини бо!ати

ри#&ани су од своји средстава подизали објекте који су били потребни ркви. +о су увек

чинили у споразуму са епископом. Уз то, обезбе'ивали су и извор за одр"ава%е то! објекта.Tпископ је имао право и да забрани да неко буде ктитор, ако је јеретик, расколник, итд. илиако није био у мо!у&ности да материјално обезбеди све оно #то се од ктитора тра"и. 3титор

мо"е да буде сваки православни верник, без обзира на пол или стале". оред физички лица,

ктитори мо!у да буду цркве, села, фондови итд.3титорско право стиче се на два начина ори!инерно и деривативно.

/0E



2ри!инерно стица%е ктиторско! права је подиза%е објекта и обезбе'ива%е средстава за

%е!ово издр"ава%е. +о право се стиче и обнав$а%ем или про#ирива%ем з!рада – такав

ктитор је дру!и ктитор. 3титорско право мо"е да се стекне и путем привиле!ије, тј. када

рква дарује ктиторско право одре'еном појединцу збо! %е!ови заслу!а.

ериватни начин стица%а ово! права настаје поклоном, наследством, заменом илиодр"ајем. 3ада неко покла%а своје ктиторско право својој супрузи, на пример, или када

заменом ме%а један објекат за дру!и. 3титорско право се у 6изантији мо!ло сте&и и одр"ајем

који је морао да буде ду"и од W` !одина.

3титор је имао ве&а права од дру!о! ктитора, као и од оно! који је ктиторство стекао

наследством. у"ност ктитора је да се стара о унапре'е%у имовине, да се она користи у

предви'ене свре, да је заступа код суда и др. 3титор има право да напи#е типик, или да !а

допуни, који мора да буде у са!ласности са канонским правом. gе!ови наследници немају то

право. Уз типик мора да постоји и рисову$а (пописна к%и!а) – садр"ала је све оно #то

ктитор дарује манастиру. 3титор је имао право да предло"и епископу и!умана манастира, илипароа. Tпископ није морао да ува"и овај предло! ако нису испу%ени канонски услови.

3титор није имао право на у"ива%е имовине коју је поклонио, осим у случају да осирома#и,

не својом кривицом. 3титор је имао право и на почасно место у раму, да се први поми%е на

бо!ослу"е%у, да у раму буде сара%ен, да буде насликан у раму као ктитор, итд. Yе'утим,

он не мо"е ни#та да предузме без са!ласности епископа.

Tпископ има право да вр#и контролу над ктиторовим радом на два начина лично и преко

своји изасланика. 3титорско право престаје смр&у, поклоном од стране само! ктитора или

одузима%ем ово! права од стране епископа.

kanonsko pravo 2

Documents