Aleksandar ResanKARBIONOVA ISTINA-Ko si ti!-Ko sam ja Pa ti zaista ne razume, produi Karbion, ovde nije rec o meni, ovde sam ja samo sredstvo kojim se stie do cilja. Ti bira cilj, a ja ga postiem. I to je sve.-Ne mogu da prihvatim stvari tek tako, rezignirano dodade Marko, mora da postoji neki vii entitet, neto to nas ureduje i izbavlja iz prvobitnog haosa, neto to osmiljava nau egzistenciju i nudi nam ansu da evoluiramo u vie oblike. To neto dovece do konacnog objedinjenja sveta u jednu sveproimajucu silu, koja je svesvesna i sveprisutna, koja ima sve atribute i koja je stoga zadovoljna sobom i uiva u cinjenici to je sve tako kao to jeste.-Izvini, Marko, ali moram da primetim da ste vi ljudi u stvari totalni idioti. A ti si jedan od najlepih primeraka vae idiotske rase, kroz smeh rece Karbion, nastavljajuci da lebdi iznad Markovog kreveta. Postojite vi i postojimo mi. Niko od nas nije bolji od onog drugog i nikada necemo biti bolji niti objedinjeni u neku hiperinteligentnu silu. To su fantazije, snovi, nebuloze...-Ali mi smo napredovali, postali smo bolji, prisutniji, mi uistinu evoluiramo. Cini se da je tvoja rasa idiotska ako zaista ne uvida promene o kojima ti govorim, hrabro uzvrati Marko. Njegove plave oci zracile su sigurnocu i snagom, kao da je i sam poverovao u to to govori.-Jo koliko danas ti ce promeniti svoje miljenje, jer vi ljudi ste slabici, kukavice, maloumnici. Vi ne zasluujete tretman kakav se prua inteligentnim bicima. to se mene tice ti si najobicniji reptil sa tri miligrama mozga, zato i nemam nameru da te ubedujem u neto to je za tebe neshvatljivo. Ti, izgleda, prihvata samo ono to moe da shvati, pri tome ne shvatajuci da ima ogranicenu moc shvatanja i da ti sa svakim korakom bei sve vie realnosti i to ispred nosa. Karbion prekrsti ruke i zacuta.-Moram da primetim, nastavi lagano Marko nametajuci kragnu od pidame, da si ti paradoksalan, da protivureci samome sebi. Prvo kae da smo svi mi isti, da niko nije bolji, onda kae da smo mi idioti. To znaci da ste i vi, da kaem, bar priblino toliko glupi kao mi, pa zato bih onda ja prihvatio tvoje kretensko stanovite, zar samo zato to nisam dovoljno pametan Zar misli da ce verbalnom ekvilibrizacijom da nas dovede do nivoa mentalnog konsenzusa, pa da nas zbunjene zavede i porobi Moda vi i putujete brzinom svetlosti, ali od toga se, ocigledno, ne postaje pametniji, osmehujuci se zavri Marko.-Samo je ono istinito to u sebi sadri paradoks, to je logika koja nam je omogucila da putujemo svemirom. To je logika koja nas vodi od samog pocetka, koja je neporeciva, nesaglediva, neumitna. Ona nam kae da smo glupi, moda ne toliko koliko vi, ali u svakom slucaju ona nam kazuje da nema svetle buducnosti, da nema istinskog progresa, da je sve opsena, da je sve ovo, dakle citav svet, materijalizacija neke pomucene svesti, neke bolesne uobrazilje od koje ne moe da se pobegne, cak ni kroz crvotocine. Gde god krenemo, a nema mesta na kome nismo bili, uvek srecemo samouverene idiote poput vas. Sve smo proputovali i videli kolika je glupost sveta, koliko je sve neizrecivo slaboumno i primitivno. Mi kaemo ako smo mi najinteligentnija bica najinteligentnije rase u svemiru, a naalost jesmo-jer to pokazuje beskonacno mnotvo istraenih svetova, onda je sve to postoji besmisleno, neprekidna petlja u kojoj se proizvodi nonsens.-Pa ta vi hocete od nas ljudi, uznemireno poskoci Marko, hocete li vi to da nas oterate u globalno samoubistvo, zar hocete da nam onemogucite da prirodnim putem dodemo do zakljucaka do kojih ste vi doli, pa makar oni bili porazni kao to tvrdi! Naravno, ja nikada necu prihvatiti tvoju filozofiju Karbione, jer ona ne prihvata nita osim smrti, ona ne nudi nita dobro, ne obecava nadu, a covek to je nada, covek je covek dok se nada. Mi cemo proci bolje od vas. Sigurno ste pokupili neki svemirski virus ciji je prvi simptom pesimizam i nihilizam, a kako ne verujete u evoluciju-niste mogli da evoluirate, da stvorite potrebna antitela za odbranu sopstvenih kapaciteta, kapaciteta koje ste umanjili svojim nacinom miljenja. Zbog nacina na koji mislite od perspektivne rase vi ste postali izumiruca rasa. To vam, medutim, ne daje pravo da od nas traite da proivimo isti ivot i da se obaveemo istom sudbinom. ta ti u stvari misli da kae kada kae da ste vi sredstvo za postizanje naeg cilja-Mi smo doli da vam skratimo muke, jer mi smo zapravo svemirski delati. Mi iz zabave lutamo svemirom i irimo pesimizam, cinicno primeti Karbion. Svakako, mi moemo da putujemo kroz vasionu, da cinimo svakakva cuda, ali eto nismo imali pametnijeg posla nego da se poigravamo sa vama. Na krajnji cilj je da vas unitimo, izbriemo sa svih mapa, ali mi to ne volimo da cinimo iz daljine, vec nastojimo da cistim ubedivanjem nateramo Zemljane da se sami pobiju. To ce nam priciniti veliko zadovoljstvo, pa cemo se iznapijati i tako u delirijumu unititi jo nekoliko civilizacija, sve dok konacno ne padnemo od umora i prepustimo se hibernaciji. Je li ovo dovoljno lep odgovor za tvoj koncept logike-Marko se isceri od uha do uha da, sada kada to kae, zaista se cini da je velika verovatnoca da ste vi zaista manijaci, masa ludih odmetnika. Moda sve ovo vas prilicno zabavlja, naime, zabava je sve to vam je ostalo nakon to ste spoznali sutinu svega to jeste. Sada samo uvebavate dijalektiku, isprobavate novu verziju neke svoje agresivne filozofije. Ovako vi zamiljate idealno iskoriceno slobodno vreme. Pa vi ste zaista ludi. Ali recimo da niste ludi, da je sve ovo samo vid komunikacije izmedu dveju civilizacija. Pod tom pretpostavkom voleo bih da mi kae za koji na cilj ste vi sredstvo-Marko, glupi stvore, derite razmaeno, mi smo vae opravdanje i va blagoslov, mi smo sve to vi imate, ono najbolje to vam je ikad ponudeno, mi smo va izlaz i va spas, vaa jedina nada. Vaa jedina nada kae vam da nemate vie osnova da prolongirate neke druge nade, da je doao kraj, pravi i istinski kraj, mi smo vae mentalno sredstvo, uvodimo novi nacin miljenja u vau koncepciju svesti. Sve to ti cini u svojoj upornoj tenji da se osmisli, da ucini postojanim svoje ja, sada pada u vodu, jer sve to je vec videno, sve to je postapokalipticki hedonizam. Za mene ti si tipican primerak, redundantna masa koja ce uskoro biti anihilirana, bedni stvore. Pomiri se sa svojim poloajem i pokori se istini kojom te prosvetljujem.-Kako si nadahnut kada govori o destrukciji, Karbione, da ti nisi moda zao duh, sila necista, da li ti to pokuava da oduzme ljudima slobodnu volju, poslednji dar koji su ljudi primili od Boga Nisi li ti Sotona i nije li ovo tvoj pokuaj da nam ukrade due, da nas vecno usmrti Smeta li ti to se pozivam na Boga i to te jasno prepoznajem-Zar nije svejedno ko sam ja, kad vec donosim istinu Zar ne uvida koliko je beznacajno tvoje miljenje u moru donesenih odluka Zar ne priznaje besmislenost svega to jeste Ja moda i jesam sam davo, ali to za tebe nije od presudnog znacaja, jer moda sam i ja nekad bio mlada optimisticna dua, pripadnik neke rase koja je obecavala u svoje vreme, ali kroz godine koje su prolazile ispirale su mi se oci i vid je postajao sve bolji, idilicna sredina postajala je pakao, a ja sila necista. Ako ti se vie svida da me posmatra u svetlu Srednjega veka, onda to slobodno ucini, medutim, moja poruka tebi i tvojima ostaje neizmenjena ne troite se uzalud, sve je vec receno. Pokori se pred neumitnom istinom i posluaj jo jednom moj savet... uz priguenje poslednje Karbionove reci izgubie se u najmracnijim delovima sobe.U prostoriji se culo samo blago ritmicno disanje coveka koji ja utonuo u san. Proao je citav sat, a zatim jo dva. Zora je polako svitala dok su blistavi Suncevi zraci ispunjavali prostor iza prozora sa reetkama. Vrata se otvorie i sobu zauzee ljudi u belim mantilima.Bolnicarka pride Markovom krevetu, prodrma ga i okrenu se vodi vizite ovo je Marko Karbionovic, cetrdesetcetvorogodinji advokat iz naeg glavnog grada, pati od kompleksa neuroza i psihoza, ovde je vec tri godine i njegovo stanje nije se menjalo za sve vreme njegovog boravka ovde. Naravno, bio je podvrgnut najsofisticiranijim metodima lecenja, i to je cinilo vie naih vrhunskih strucnjaka, ali pomoci jednostavno nema. Zbog ovakvih alim to pitanje eutanazije nije reeno. Utroeno je toliko sredstava, a pozitivan odgovor jo nije dobijen, a sigurna sam da ga nece ni biti. Predlaem da ga uspavamo sedativima i prepustimo majci prirodi, nadam se da nece jos dugo zauzimati ovaj krevet-toliko je jo bolesnika kojima moemo pomoci. Evo, takav je slucaj sa ovom ovde pacijentkinjom... tiho su se gubile reci u najosvetljenijim delovima sobe dok je vizita polako prilazila sledecem krevetu.Proao je sat, a potom jo dva. Poslednji zraci svetlosti upravo su beali iz Markove sobe provlaceci se kroz reetke na prozoru. Na nebu je bilo zaista mnogo zvezda, ali cinilo se kao da je bar za jedan njihov broj bio manji nego prethodne noci.Plave oci smireno su gledale u zvezde i stapale se s njima, i nita nije bilo tako kobaltno plavo kao to su bile Markove oci.I sve to nije bilo crno, bilo je plavo. Ba kao to je rekao Karbion. I svake sledece noci Karbion je sve vie bio u pravu iako ga je svaki put bilo sve manje. to ga je bilo manje, njegova istina bila je sve veca, ba poput sjaja u plavim ocima, u zvezdama.Ova SF prica objavljena je u Zimskoj selekciji casopisa za popularizaciju nauke-GALAKSIJI, u januaru 1999.