OSAMNAESTI B R I M E R LUJA BONAPARTA

I

Hegel pr imjećuje negdje da se sve velike svjetskoisto-r i j ske činjenice i l ičnosti pojavl juju t a k o reći dva p u t a 5

Zaboravio j e dodat i : j e d a n p u t kao tragedi ja, drugi p u t k a o farsa. Kosidjer u m j e s t o Dantona, Luj Blank umjes to Robe-spjera, "Montanja 6 od 1848 — 1851. u m j e s t o Montanje od 1793—1795, s inovac u m j e s t o str ica. I i s ta k a r i k a t u r a u okol­n o s t i m a p o d ko j ima se pojavljuje drugo izdanje o s a m n a e s t o g b r i m e r a ! 7

Ljudi prave svoju vlast i tu istori ju, ali je ne prave po svojoj volji, ne p o d okolnos t ima koje su sami izabral i , nego p o d okolnos t ima koje su n e p o s r e d n o zatekli, koje su d a t e i nasl i jeđene. Tradici ja svih m r t v i h generaci ja p r i t i s k u j e k a o m o r a m o z a k živih. I u p r a v o k a d izgleda da su zauzet i t i m e da sebe i s tvar i p r e o k r e n u , da s tvore n e š t o čega još nije bilo, u p r a v o u takv im e p o h a m a revoluc ionarne kr ize

5 Hegel, »Vorlesungen ùber die Philosophie der Geschichte« (»Predavanja o filozofiji povijesti«), treći dio. Red.

6 Montanja (Gora) — tako su nazivali jakobince, koji su u vrijeme francuske revolucije krajem XVIII stoljeća u Na­cionalnoj skupštini zauzimali najizdignutija mjesta u njenoj dvorani za sjednice. Red.

7 brimera — mjesec francuskog republikanskog kalendara. 18. brimera godine VIII (9. novembra 1799) Napoléon Bonaparte je državnim udarom zbacio Direktorij i pod titulom prvog kon­zula učinio se diktatorom. Pod »drugim izdanjem 18. brimera« Marks misli državni udar Luja Bonaparta od 2. decembra 1851. Red.

15

o n i bojažljivo prizivaju u svoju s lužbu duhove proš lost i , poza jml ju ju od nj ih imena, bo jne paro le , kost ime, da bi, p r e r u š e n i u to p r e č a s n o r u h o i p o m o ć u tog pozajmljenog jezika, izveli novi svjetskoistori jski pr izor . Tako se L u t e r m a s k i r a o kao apostol Pavao, revolucija od 1789—1814. zao-dijevala se naizmjence kao R i m s k a Republ ika i R i m s k o Cars tvo, a revoluci ja od 1848. nije u m j e l a da u r a d i n i š ta bol je nego da p a r o d i r a čas gcdin-i 1'83, čas revo luc ionarnu t radic i ju od 1793—1795. Tako p o č e t n i h koj i je nauč io neki novi jezik uvijek prevodi taj jezik na svoj mater insk i , ali u d u h novog jezika on je u š a o i s lobodno može da n j ime v l a d a tek k a d se u n j e m u kreće bez s jećanja na svoj mater in­sk i jezik i k a d govoreći ta j jezik zaboravl ja svoj m a t e r i n s k i .

Pr i r a z m a t r a n j u tog sv jetskoistori j skog prizivanja po­k o j n i k a o d m a h se pokazu je upadl j iva razl ika. Kami j De-m u l e n , Danton, Robespjer , Sen ž is t , Napoléon, k a k o hero j i , t a k o i s t r a n k e i m a s a s t a r e f rancuske revolucije izvršili su u r i m s k o m k o s t i m u i s r i m s k i m f razama z a d a t a k svoga v r e m e n a : oslobodili od okova i uspostavi l i m o d e r n o buržo­asko d ruš tvo. J e d n i su u p a r a m p a r č a d razbil i feudalno tlo i pokosi l i feudalne glave ko je su na n j e m u izrasle. Drugi je u u n u t r a š n j o s t i F r a n c u s k e stvorio uslove p o d ko j ima se t e k mogla razviti s lobodna konkurenci ja , p o d ko j ima se t e k m o g a o i skor iš tavat i parce l i rani zemljoposjed, upotr i je­b i t i o s l o b o đ e n a indus t r i j ska pro izvodna s n a g a naci je; a izvan f rancuskih granica on je svuda zbr isao feudalne obl ike u k o l i k o je to bilo p o t r e b n o da bi se b u r ž o a s k o m d r u š t v u u F r a n c u s k o j pr ibavi la n a e v r o p s k o m k o n t i n e n t u odgovara­j u ć a , s a v r e m e n a okol ina. K a d j e nova d r u š t v e n a formaci ja j e d n o m bila uspostavl jena, nesta l i su p r e t p o t o p n i kolosi, a s n j ima i uskrs lo r i m s k o d o b a — Brut i , Grasi , Publ ikole, t r ibuni , s e n a t o r i i s a m Cezar. Buržoasko druš tvo u svojoj t rezvenoj s tvarnos t i s tvori lo je sebi svoje prave t u m a č e i g o v o r n i k e u Saj ima, Kuzendma, Roajer-Kolarima, B e n ž a m e n K o n s t a n i m a i Gizoima, njegove s tvarne vojskovođe sjedile su u k o n t o a r i m a , a u p a l j e n a glava Luja X V I I I bi la je nje­gova pol i t ička glava. Sasv im obuzeto s t v a r a n j e m bogat s tva i m i r n o m k o n k u r e n t s k o m b o r b o m , o n o više ni je shvaćalo da su n a d njegovom kol i jevkom bdje le aveti iz r i m s k o g

"doba. Ali ma kol iko da j e b u r ž o a s k o d r u š t v o n e h e r o j s k o ,

16

ipak je t reba lo heroizma, požrtvovanja, terora, g rađanskog r a t a i b i t a k a n a r o d a da bi se ono donijelo na svijet. I nje­govi gladi jatori naš l i su u k las ično s t rog im t rad ic i j ama R i m s k e Republ ike ideale i u m j e t n i č k e oblike, našli su samo­o b m a n e koje su im bile p o t r e b n e da b i b u r ž o a s k o ograničeni sadržaj svojih borb i pr ikr i l i p r e d s a m i m s o b o m i da bi svoje s t ras t i održali na visini velike istori jske tragedi je. T a k o su na j e d n o m d r u g o m s t u p n j u razvitka, j e d n o stoljeće rani je, Kromvel i engleski n a r o d pozajmil i od s tarog zavjeta jezik, s t ras t i i iluzije za svojti b u r ž o a s k u revoluciju. K a d a je s tvarni cilj bio post ignut, k a d je buržoask i preobraža j engle­skog d r u š t v a bio izvršen, o n d a je Lok pot i snuo H a b a k u k a .

Uskrsavanje m r t v i h u o n i m revoluci jama služilo je, da­kle, t o m e da se slave nove b o r b e a ne da se p a r o d i r a j u s tare, da se dat i z a d a t a k preuvel iča u fantaziji a ne da se u z m a k n e od njegova r ješenja u s tvarnost i , da se ponovo n a đ e d u h revolucije a ne da se izazove n jena avet.

Godine 1848—1851. kruži la je s a m o avet s tare revolucije, od Maras ta , toga républ ica in en gants j a u n e s 8 koji se pre-rušio u s tarog Bajija, pa sve do pustolova koji svoje trivi­ja lno o d v r a t n e c r t e skriva p o d žel jeznom m r t v a č k o m mas­k o m Napoleona. Cijeli j e d a n n a r o d koj i vjeruje da je revo­luci jom dao sebi u b r z a n u snagu k r e t a n j a nalazi se o d j e d n o m v r a ć e n u m i n u l u epohu, a da ne bi bi lo n ikakve s u m n j e o p o v r a t k u na s taro, ponovo u s t a j u s t a r i d a t u m i , s t a r o ra­čunanje vremena, s t a r a imena, s ta r i edikt i , za koje je izgle­dalo da su odavno p r e d a t i ant ikvarsko j učenost i , i s tar i žbiri, za koje se činilo da su odavno istruli l i . Nacija s a m a sebi izgleda k a o onaj ludi Englez u Bedlemu, 9 koji vjeruje da živi u d o b a s t a r i h faraona i svakodnevno jadiku je zbog teškog posla koji m o r a da r a d i u e t iopsk im r u d n i c i m a k a o k o p a č zlata, uz idan u tu p o d z e m n u t a m n i c u , s l a m p o m koja, pr ičvršćena na njegovoj glavi, o s k u d n o svijetli, a iza njega nadzorn ik robova s d u g a č k i m bičem, i na izlazima rul ja b a r b a r s k i h vojnika koji ne r a z u m i j u ni robi jaše u r u d n i c i m a nit i j edni druge, j e r ne govore za jedničkim jezi­k o m . »I sve to se t raž i od mene« — uzdiše ludi Englez — »od m e n e , s lobodno rođenog Br i tanca, da bi se dobi lo

8 — republikanca u žutim rukavicama. Red. 9 Becllam — ludnica u Londonu. Red.

2 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 17

zlato za s t a r e faraone.« »Da bi se plat i l i dugovi porodice Bonapar te« — uzdiše f rancuska nacija. Englez, dok je b io p r i pamet i , ni je se m o g a o os lobodit i fiks-ideje o dobivanju zlata. Francuz i pak, dok su pravil i revoluciju, n isu se mogli os lobodit i u s p o m e n e na Napoleona, kao š to dokazuju izbori od 10. decembra. 1 0 U o p a s n o s t i m a od revolucije, oni su čeznuli za egipatskim loncima s mesom, 1 1 i drugi d e c e m b a r 1851. bio je odgovor na to . Oni imaju ne s a m o k a r i k a t u r u s tarog Napoleona, oni imaju samog s tarog Napoleona o n a k o k a r i k i r a n o g kako on m o r a da izgleda s r e d i n o m X I X vijeka.

Soqijalna revolucija X I X vijeka ne može crpst i svoju poezi ju iz prošlost i , nego s a m o iz b u d u ć n o s t i . Ona ne može počet i pr i je no što se o t rese svog praznovjer ja u proš lost . Rani j im revoluci jama bile su p o t r e b n e svjetskoistori jske re­miniscenci je da bi o b m a n u l e sebe u pogledu svog vlast i tog sadržaja. Revolucija X I X vijeka m o r a ostavit i m r t v i m a da s a h r a n j u j u svoje m r t v a c e k a k o bi stigla do svog vlast i tog sadržaja . T a m o je fraza p r e m a š i l a sadrža j , ovdje sadržaj p r e m a š u j e frazu.

F e b r u a r s k a revolucija bi la je p r e p a d , iznenađenje sta­rog društva, a n a r o d je taj i znenadni prepad proglasio za svjetskoistori jski čin ko j im je započela nova epoha. 2. de­c e m b r a f e b r u a r s k a revoluci ja je iščezla t r i k o m j e d n o g vara­lice, i ono što izgleda da je o b o r e n o nije više monarh i ja , nego su to l iberalne koncesi je koje su jo j bile i znuđene v jekovnim b o r b a m a . Mjesto da s a m o društvo izvojuje sebi nov sadrža j , izgleda da se s a m o država, vrat i la svom najsta­r i jem obliku, d r s k o pr imi t ivno j vladavini sablje i m a n t i j e . Tako na c o u p de m a i n 1 2 od f e b r u a r a 1848. odgovara c o u p de t ê t e 1 3 od decembra 1851. Kako došlo, t ako proš lo . No to m e đ u v r i j e m e nije p r o š l o ne i skor i š teno. F r a n c u s k o druš-

10 Na izborima od 10. decembra 1848. za predsjednika re­publike izabran je Luj Bonaparte. Red.

11 Izraz »čeznuti za egipatskim loncima s mesom« uzet je iz biblijske legende. Za vrijeme bijega Jevreja iz egipatskog sužanjstva malodužni među njima počeli su, zbog teškog puta i gladi, žaliti za danima provedenim u ropstvu kada su ba­rem bili siti. Red.

12 — prepad. Red. 13 — ispad, nepromišljen postupak. Red.

18

tvo je za vr i jeme od 1848. do 1851. n a d o k n a d i l o — i to s k r a ć e n o m , j e r r e v o l u c i o n a r n o m m e t o d o m — znanja i i skustva koja bi p r i pravi lnom, t a k o reći školskom raz­voju m o r a l a p r e t h o d i t i februarskoj revoluciji ako je tre­balo da ona b u d e neš to više nego usta lasavanje površ ine. Društvo sada izgleda da se povuklo iza svoje polazne tačke; u stvari ono tek t r e b a da stvori sebi revo luc ionarnu polaznu tačku, situaciju, okolnost i , uslove p o d ko j ima m o d e r n a revolucija jedino posta je ozbiljna.

Buržoaske revolucije, kao što su one iz X V I I I vijeka, j u r e brzo od usp jeha do uspjeha, njihovi d r a m a t i č n i efekti n a d m a š u j u jedni druge, ljudi i s tvari izgledaju uokvireni p l a m e n i m br i l i jant ima, ekstaza je d u h svakoga dana; ali one su k r a t k o g vijeka, b r z o dost ižu svoj v r h u n a c , i dug m a m u r l u k obuz ima d r u š t v o pri je no š to nauči da tr i jezno usva ja rezu l ta te svog per ioda S t u r m u n d Dranga. Naprot iv , p r o l e t e r s k e revolucije, k a o š to su revoluci je X I X vijeka, s ta lno kr i t iku ju s a m e sebe, n e p r e s t a n o se prek ida ju u s v o m vlas t i tom toku, vraćaju se na ono što je pr iv idno svršeno da bi to iznova počele, ismijavaju s ' o k r u t n o m temel j i tošću polovičnosti, s labost i i kukavnos t i svojih prvih pokuša ja , one kao da svoga prot ivnika o b a r a j u s a m o zato da bi on iz zemlje crpio nove snage i gigantski je se ispravl jao p r e m a nj ima, one n e p r e s t a n o iznova uzmiču p r e d n e o d r e đ e n o m goros tasnošću svojih v last i t ih ciljeva sve d o k nije s t v o r e n a s i tuaci ja koja onemogućuje svaki povratak, i dok s a m e okolnost i ne v iknu:

Hic R h o d u s , hic sa l ta ! Tu je ruža, tu skači ! 1 4

Uostalom, svaki osrednj i p r o m a t r a č , čak i a k o ni je k o r a k p o k o r a k p r a t i o tok f rancuskog razvoja, m o r a o j e

14 Hic Rhodus, hic salta! (Tu je Rodos, tu skači!) — riječi iz Ezopove basne. Basna govori o hvalisavcu koji je tvrdio, pozivajući se na svjedoke, da je jedanput na Rodosu izveo skok koji je sve zapanjio, na što mu odgovaraju: »Čemu svjedoci, tu je Rodos, tu skači!« Tu je ruža, tu skači! parafraza prethodnog citata, koju daje Hegel u predgovoru svoje knjige »Filozofija prava«. Na grč­kom jeziku 'PoSoZ, je ime otoka i naziv za ružu. Red.

2* 19

predos jećat i da revoluciji p reds to j i n e č u v e n a b lamaža. Bilo je d o s t a čuti samozadovol jno p o b j e d n i č k o kevtanje ko j im su gospoda demokcat i čestital i j e d n i d r u g i m a na blagodat­n i m pos l jedicama koje će i m a t i d r u g a nedjel ja m a j a 1852.1S

Ta d r u g a nedjel ja mjeseca m a j a 1852. pos ta la je u nj ihovim glavama fiks-ideja, dogma, k a o u g lavama hili jasta 1 6 d a n k a d a će se Kr i s t ponovo pojaviti, te će počet i hil jadugo-dišnje carstvo. Slabost je , k a o i uvijek, naš la svoj spas u v jerovanju u čuda; orra je s m a t r a l a da je nepri jate l j savla­d a n a k o ga je savladala u svojoj fantaziji i gubila svako razumijevanje za sadašnjost , uzdižući do n e b a b u d u ć n o s t koja tobože očekuje i podvige koje tobož namjerava, ali sad još neće da izvede. Ti j u n a c i , koj i se t r u d e da svoju doka­zanu n e s p o s o b n o s t opovrgnu t i m e š to j e d n i d r u g i m a pokla­n ja ju svoje saosjećanje i š to se skupl ja ju u j e d n u gomilu, pokupi l i su svoje stvari, digli svoje lovorike na p r e d u j a m i u p r a v o bili zauzeti t i m e da na m j e n i č n o m trž iš tu diskon­t i ra ju r e p u b l i k e in p a r t i b u s za koje su već, u tišini svoje s k r o m n e p r i r o d e , o p r e z n o bili organizovali vladin personal . '2. d e c e m b a r ih je pogodio k a o g r o m iz vedra neba, i n a r o d i koj i u e p o h a m a malodušriog neraspoloženja r a d o p u š t a j u najglasni je b u k a č e da zaglušuju nj ihov u n u t a r n j i s t rah, sad su se val jda uvjerili da su proš la v r e m e n a kada je gakanje g u s a k a moglo ,da spasi Kapitol 1 7 .

Ustav, N a c i o n a l n a skupšt ina, d inast ičke s t r a n k e , plavi i crveni republ ikanci , j u n a c i Afrike, grmljavina t r ib ine, mu­nje dnevne š t a m p e , sva l i t e r a t u r a , pol i t ička ime la i d u h o v n i

15 Prema francuskom ustavu iz 1848, izbori za novog pred­sjednika republike morali su se održati svake četiri godine u drugu nedjelju mjeseca maja. U maju 1852. isticao je predsjed­nički mandat Luja Bonaparta. U krugovima sitnoburžoaskih demokrata, naročito emigrantskim, očekivalo se da će tog dana doći na vlast demokratske stranke. Red.

16 Hiliasti (od grčke riječi »hilias« — hiljada, tisuća), pro­povjednici religiozno-mističnog učenja o drugom dolasku Krista i uspostavljanju »tisućugodišnjeg carstva« pravde, opće jednakosti i blagostanja na zemlji. Red.

17 Kapitol — brežuljak u Rimu, utvrđena citadelà gdje su bili hramovi Jupitera, Junone i dr. Prema predanju, godine 390. prije n.e., za vrijeme invazije Gala, Rim se spasio zahvalju­jući gakanju gusaka u Junoninu h r a m u koje je probudilo zaspalu stražu na Kapitolu. Red,

20

renomei , g rađanski zakon i kr ivično pravo, l iberté, égalité, fraternité* 8 i druga nedjel ja mjeseca m a j a 1852 — sve je to iščezlo, kao kakva opsjena, na č a r o b n u formulu j ednoga čovjeka, koga ni sami njegovi nepri jatel j i ne s m a t r a j u ča­r o b n j a k o m . Opće izborno pravo nadživjelo ih je, izgleda, još za j e d a n t r e n u t a k s a m o zato da b i svojeručno, p r e d oč ima cijeloga svijeta, napravi lo svoj t e s t a m e n t i u ime samog n a r o d a izjavilo: »Sve š to postoj i vr i jedno je da pro­padne«. 1 9

Nije dovoljno reći, kao š to to čine Francuzi , da je nji­hova nacija bila iznenađena. Naciji i ženi n ikad se ne p r a š t a n e s m o t r e n čas u k o m je prvi pus to lov koj i je n a i š a o m o g a o da n a d n j ima izvrši nasilje. Zagonetka se takv im o b r t i m a ne rješava, nego se s a m o drukči je formul ira . Ostalo bi da se objasni kako m o g u t r i pustolova da iznenade i bez o t p o r a zarobe naci ju od 36 mil iona.

Rekapi tu l i ra jmo u o p ć i m p o t e z i m a faze ka je je p r o š l a f rancuska revolucija od 24. februara 1848. do d e c e m b r a 1851.

Tr i glavna per ioda su očevidna: februarski period; od 4. m a j a 1848. do 28. maja 1849: period konstituiranja repub­like ili ustavotvorne Nacionalne skupštine; od 28. m a j a 1849. do 2. d e c e m b r a 1851 -.period ustavne republike ili zakonodavne Nacionalne skupštine*.

Prvi period, od 24. februara ili od p a d a Luja Filipa do 4. m a j a 1848, do s a s t a n k a us tavotvorne Skupš t ine , febru­arski period u p r a v o m smislu, m o ž e se označit i kao prolog revolucije. K a r a k t e r tog per ioda s lužbeno se izrazio u t o m e što je vlada koju je improvizirao proglasi la s a m u sebe privremenom; k a o i vlada, t a k o se sve što je u t o m p e r i o d u bi lo započeto, p o k u š a n o , rečeno, izdavalo s a m o za privre­meno. Niš ta se nije usuđivalo tražit i za sebe p r a v o da posto j i i da s tvarno djeluje. Svi e lementi koji su p r i p r e m a l i ili odre­đivali revoluciju — dinast ička opozicija, r e p u b l i k a n s k a buržo­azija, d e m o k r a t s k o r e p u b l i k a n s k a s i tna buržoazi ja, socijal­d e m o k r a t s k o radni š tvo — našli su p r i v r e m e n o svoje mjes to u februarskoj vladi.

18 — sloboda, jednakost, bratstvo. Red. 19 — Mefistove riječi u Geteovom »Faustu«. Red.

21

Drukči je nije ni moglo bi t i . Prvobi tni cilj f ebruarsk ih d a n a bio j e izborna r e f o r m a p o m o ć u koje j e t reba lo da se proš i r i k r u g polit ički pr iv i legiranih u samoj posjednič­koj klasi i da se sruši isključiva vlast f inansijske arišto-krat i je . Ali k a d je došlo do s tvarnog sukoba, k a d je n a r o d p o š a o na b a r i k a d e , k a d se Nacionalna g a r d a držala pasivno, k a d a r m i j a nije davala ozbil jan o t p o r i k a d je kral j pobjegao, — o n d a je izgledalo da je r e p u b l i k a razumlj iva s a m a po sebi. Svaka s t r a n k a ju je tumači la u svom d u h u . Proletari­ja t , ikoji ju je izvojevao s oruž jem u ruci , u t i s n u o jo j je svoj p e č a t i p r o k l a m i r a o je k a o socijalnu republiku. T a k o je nagovi ješten opći sadržaj m o d e r n e ^revolucije, koji je s ta jao u najneobični jo j prot ivr ječnost i sa svim o n i m što se zasad moglo n e p o s r e d n o ostvar i t i p o d d a t i m o k o l n o s t i m a i uslovima, p o m o ć u postojećeg mater i j a la i p o t i s n u t o g ste-p e n a obrazovanja m a s e . S druge s t rane, zahtjevi svih os ta l ih e l e m e n a t a koji su učestvovali u februarsko j revoluciji pri­znat i su ma ta j inačin š to su o n i dobi l i u vladi lavovski dio. Zato se ni u j e d n o m per iodu ne nalazi šareni ja mje­šavina pole tn ih fraza i s tvarne nes igurnost i i bespomoćnos t i , oduševl jenih težnji za inovim i temel j i t i je v ladavine s t a r e r u t i n e , p r i v i d n e . h a r m o n i j e cijeloga d r u š t v a i dubl jeg ne­sk lada njegovih e l e m e n a t a . Dok je parislki proletari jat: još uži­vao u pr izoru velike perspekt ive ikoja mu se otvor i la i uvel iko se bavio ozbil jno shvaćenim diskus i jama o soci jalnim proble­m i m a , dot le su se s t a r e sile druš tva grupira le, skupile, pri-b r a l e i našle neočekivanu p o t p o r u u m a s i nacije, u sel jacima i s i tnoj buržoazij i, koji su svi o d j e d a n p u t j u r n u l i na poli­t ičku pozornicu p o š t o su pale bar i jere ju l ske m o n a r h i j e .

Drugi period, od 4, m a j a 1848. do konca maja 1849, j e s te p e r i o d konstituiranja, osnivanja buržoaske republike. N e p o s r e d n o posli je f ebruarsk ih d a n a bili su iznenađeni ne s a m o dinast ička opozicija od republ ikanaca, a republ ikanci od socijalista, nego i cijela F r a n c u s k a od Pariza. Nacionalna s k u p š t i n a koja se sas ta la 4. m a j a 1848. proizašla iz izbora nacije, predstavl ja la je naci ju. Ona je< bila živi p r o t e s t prot iv t raženja februarsk ih d a n a i imala je da svede rezul ta te revoluci je na b u r ž o a s k u mjeru . Uzalud je par i šk i proletar i­ja t , koji j e o d m a h shvat io k a r a k t e r te Nacionalne skupš t ine, nekol iko d a n a posli je n jena sas tanka, 15. maja, p o k u š a o

22

da si lom p o r e k n e n jeno postojanje, da je raspust i , da taj organski oblik ko j im ga je ugrožavao reakcionarni d u h nacije opet razbi je u njegove pojedine sastavne dijelove. 15. m a j , kao što je poznato, nije imao drugog rezul ta ta os im toga da su Blanki i njegovi drugovi, t j . s tvarni vođe pro le ter ske s t ranke, uklonjeni s javne pozornice za cijelo vri jeme ciklusa o k o m je ri ječ.

Poslije buržoaske monarhije Luja Fil ipa može da dođe s a m o burioaska republika, t j . ako je pod i m e n o m kral ja v ladao ograničeni dio buržoazi je, onda. će sada u ime n a r o d a v ladat i buržoazi ja kao cjelina. Zahtjevi par i škog proletar i­j a t a su utopis t ičke koještar i je s ko j ima t r e b a svršiti . Na tu izjavu us tavotvorne Nacionalne skupš t ine par i šk i proleta­r i jat je odgovorio junskim ustankom, na jkolosalni] im doga­đa jem u istorij i evropskih g r a đ a n s k i h ratova. Buržoaska republ ika je pobijedila. Na njenoj s t ran i bili su f inansi jska ar i s tokrat i ja , indus t r i j ska buržoazi ja, srednj i stalež, s i tna buržoazija, armi ja, l u m p e n p r o l e t a n j a t organiziran kao Mo­bi lna garda, d u h o v n i kapaci te t i , popovi i seosko s tanovniš tvo. Na s t rani parislkog pro le ta r i j a ta ni je b io n i k o do on sam. Preko 3000 u s t a n i k a pobi jeno je poslije pobjede, 15000 tran­s p o r t i r a n o bez presude . Ovim p o r a z o m pro le tar i ja t s t u p a u pozadinu revolucionarne pozornice. On pokušava da se opet probi je napr i jed k a d god izgleda da p o k r e t uz ima nov zalet, ali sa sve m a n j e snage i sa sve m a n j i m rezul ta tom, č i m j e d a n od druš tvenih slojeva koji su iznad njega dospi je u fazu revolucionarnog previranja, pro le tar i ja t s t u p a u sa­vez s n j im i t a k o i on dijeli sve poraze koji snalaze r a z n e s t r a n k e j e d n u za d r u g o m . Ali ovi n a k n a d n i u d a r c i sve više slabe što se više r a s p r o s t i r u na cijelu površ inu društva . Značajni je vođe pro le tar i ja ta u skupšt in i i u š t a m p i p a d a j u j e d a n za drug im k a o žrtve sudova, a na njegovo čelo stu­paju sve sumnjivi je figure. J e d n i m di jelom on se baca na doktrinarne eksperimente, na banke za razmjenu i radničke asocijacije, baca se, dakle, u takav pokret u kome odustaje od toga da stari svijet preokrene njegovim vlastitim velikim cjelokupnim sredstvima, nego pokušava da ostvari svoje oslobođenje iza leda društva, na privatan način, u granicama svojih skučenih uslova egzistencije, pa, prema tome, nužno trpi neuspjeh. Izgleda da on nit i može u sebi da ponovo n a đ e revoluc ionarnu veličinu nit i da iz novosklopî jenih saveza do-

23

bije novu energi ju sve dot le dok sve klase s ko j ima se u j u n u bor io ne b u d u p o r e d njega i s a m e ležale oborene . Ali on b a r podli ježe s čašću vel ike svjetskoistori jske b o r b e ; ne s a m o F r a n c u s k a , sva E v r o p a d r h t i od j u n s k o g zemljo­tresa, dok se kasnij i poraz i viših klasa plaća ju t a k o jeft ino da j e p o t r e b n o d r s k o pret jer ivanje od s t r a n e pob jedničke s t r a n k e da bi se oni uopće mogli pr ikazat i kao događaji , i oni su uto l iko s ramni j i ukol iko je p o r a ž e n a s t r a n k a uda­ljenija od pro le ter ske .

Poraz j u n s k i h u s t a n i k a j e doduše p r i p r e m i o , p o r a v n a o t e r e n na k o m je mogla da se osnuje i podigne b u r ž o a s k a republ ika ; ali on je u j e d n o pokazao da se u Evropi r a d i 0 d r u g i m pi tan j ima, a ne o »republici ili monarhi j i« . On je oči to p o k a z a o da buržoaska republika ovdje znači neo­graničeni despot izam j e d n e klase n a d d r u g i m k lasama. Do­k a z a n o je da u zeml jama sa s t a r o m civilizacijom, s formi­r a n i m klasama, s m o d e r n i m us lovima proizvodnje i s duhov­n o m sviješću u kojoj su v jekovnim r a d o m r a s t v o r e n e sve t rad ic iona lne ideje, republika znači uopće samo politički oblik prevrata buržoaskog društva, a ne njegov konzerva­tivni životni oblik kao, na pr imjer , u S jedin jenim Državama Sjeverne Amerike, gdje d o d u š e već posto je klase, ali se još n i s u fiksirale, nego u s t a l n o m t o k u n e p r e s t a n o mijenja ju 1 j e d n a drugoj u s t u p a j u svoje sastavne dijelove, gdje mo­d e r n a sredstva za proizvodnju ne s a m o što ne koincidira ju •sa s tagnantnom. prenase l jenošću, mego n a p r o t i v n a d o k n a đ u j u re lat ivni n e d o s t a t a k glava i ruku, i gdje, naposl je tku, grozni­čavo m l a d e n a č k i razvoj mater i j a lne proizvodnje, k o j u j e d a n novi svijet m o r a da usvoji, nije davao ni v r e m e n a ni pr i l ike za uk lan jan je duhova s tarog svijeta.

Sve klase i s t r a n k e ujedinile su se za vr i jeme j u n s k i h d a n a u stranku reda p rot iv p r o l e t e r s k e klase kao stranke anarhije, socijalizma, k o m u n i z m a . One su »spasile« d r u š t v o od »neprijatelja društva«. One su geslo s tarog druš tva : »Vlas­ništvo, porodica, religija, red« dale svojoj vojsci k a o p a r o l u i doviknule k o n t r a r e v o l u c i o n a r n o m k r i ž a r s k o m p o h o d u : »Pod ovim ćeš z n a k o m pobi jedit i !« 2 0 Od tog t r e n u t k a , č im j e d n a

2 0 Aluzija na legendu po kojoj je rimski car Konstantin (274—337) uoči bitke s Maksencijem (312) ugledao na nebu znak križa i uza nj riječi »Pod ovim ćeš znakom pobijediti«. Red,

24

od m n o g o b r o j n i h s t r a n a k a koje su se okupi le pod t im zna­k o m prot iv j u n s k i h u s t a n i k a p o k u š a da se održi na revo­l u c i o n a r n o m p o p r i š t u u svom v las t i tom k l a s n o m interesu, ona podliježe p r e d pokl ičem: »Vlasništvo, porodica, religija, red«. Društvo se spašava isto tol iko p u t a koliko p u t a se sužava ikrug njegovih vladalaca, ikoliko p u t a uži in teres odnos i p o b j e d u n a d šir im. Svaki zahtjev za naj jednostavni­j o m b u r ž o a s k o m finansi jskom r e f o r m o m , za naj jednostavni­j i m l iberal izmom, za na j formalni j im republ ikans tvom, za na jobični jom d e m o k r a t i j o m o d m a h se kažnjava kao »atentat na društvo« i žigoše kao »socijalizam«. I napos l je tku se sa­mi prvosvećenici »religije reda« t jera ju u d a r c i m a noge s nj ihovih pi t i j sk ih t rondžaca, izvlače u g luho doba noći iz nj ihovih postel ja, t rpa ju u zatvorenička kola, bacaju u tam­nice ili šalju u progonstvo, nj ihov h r a m se sravnjuje sa zemljom, njihova u s t a se zapečaćuju, nj ihovo p e r o se lomi, nj ihov zakoft k ida — u ime vlasništva, porodice, religije, reda. Buržuje, fanat ike reda, ubi ja ju iz p u š a k a pi jane voj­ničke gomile na nj ihovim ba lkonima, nj ihova p o r o d i č n a svetinja se oskvrnjuje, . nj ihove kuće se b o m b a r d i r a j u r a d i r a z o n o d e — u ime vlasništva, porodice, religije i reda . Šl jam b u r ž o a s k o g d r u š t v a najzad formira svetu falangu reda, i j u n a k Krapi l inski 2 1 ulazi u Tiljerije k a o »spasilac društva«.

I I

V r a t i m o se opet na ni t izlaganja. I s tor i ja ustavotvorne Nacionalne skupštine je od jun­

skih d a n a istorija vladavine i raspada republikanske buržo-aske frakcije, one frakcije koja je p o z n a t a p o d i m e n o m tri-lcolorni republ ikanci , čisti republ ikanci , pol i t ički republ i­kanci , formalist ički republ ikanci itd.

Ta frakcija je p o d b u r ž o a s k o m m o n a r h i j o m Luja Fi l ipa sačinjavala službenu r epub l ikansku opoziciju i, p r e m a t o m e .

21 Krapilinski — junak Heineove pjesme »Dva viteza«, ra-sipni poljski plemić. Prezime Krapilinski napravljeno je po francuskoj riječi crapule, koja znači terevenku, bančenje, ali i šljam. Red.

25

p r i z n a t i sastavni dio tadašnjeg poli t ičkog svijeta. Ona je imala svoje preds tavnike u p a r l a m e n t u , a u š t a m p i značajan dje lokrug. Njen par i šk i organ »National« bio je na svoj način i s to t a k o ugledan kao i »Journal des Dćbats«. T o m položaju p o d u s t a v n o m m o n a r h i j o m odgovarao je i n jen k a r a k t e r . Nijë to bi la nikakva frakcija buržoazi je koja hi bi la povezana velikim zajedničkim i n t e r e s i m a i odvojena specif ičnim us lovima proizvodnje. Bila je to koteri ja repu­bl ikansk i n a s t r o j e n i h buržuja, pisaca, advokata, oficira i č inovnika, čiji se ut jecaj zasnivao na- l ičnim a n t i p a t i j a m a zemlje p r e m a Luju Filipu, na s jećanj ima na s ta ru republ iku, na republ ikansko j vjeri jednog bro ja zanesenjaka, a pr i je svega na francuskom nacionalizmu, čiju je m r ž n j u prot iv Bečkih ugovora i prot iv isaveza s E n g l e s k o m s ta lno održavala b u d n o m . »National« je za veliki dio pr ivrženika koje je i m a o p o d Lujem Fil ipom dugovao ovom skr ivenom bona­p a r t i z m u , koji je zato kasnije, p o d republ ikom, mogao da i s t u p i prot iv njega k a o ubistveni k o n k u r e n t u l ičnosti Luja B o n a p a r t a . »National« se bor io prot iv finansijske ar is tokra-tije kao što je to činila sva ostala buržoaska opozicija. Polemika prot iv budžeta, koja se u F r a n c u s k o j tačno pokla­pala s b o r b o m prot iv f inansijske ar i s tokrat i je , pružala je i suviše jeft inu p o p u l a r n o s t i suviše bogat mater i ja l za p u r i t a n s k e leading articles, 2* a da ne bi bila i skor iš tena. I n d u s t r i j s k a buržoazi ja bila mu je zahvalna zato što je r o p s k i b r a n i o francuski s i s tem zašt i tnih car ina, čega se oh, m e đ u t i m , latio više iz nac iona ln ih nego iz nacionalnoekonom-skih razloga, a c je lokupna buržoazi ja zato što je s p u n o m r ž n j e žigosao k o m u n i z a m i socijalizam. U os ta lome bila je s t r a n k a »National«-a čisto republikanska, t j . o n a je za­hti jevala republ ikansk i oblik vladavine buržoazi je mjes to m o n a r h i j s k o g i, pr i je svega, svoj lavovski u d i o u toj vlada­vini. Uslovi tog preobraža ja njoj u o p ć e nisu bili jasni . J e d n o je, m e đ u t i m , i njoj bilo j a s n o kao dan, i to se na b a n k e t i m a za r e f o r m u pr i kra ju vlade Luja Filipa o tvoreno izjavljivalo, a to je — njena n e p o p u l a r n o s t kod d e m o k r a t s k e s i tne buržoazi je i n a r o č i t o kod revolucionarnog prole tar i ja ta . Ti čisti republ ikanci su, k a k o i priliči čist im republ ikancima,

— uvodnike. Red.

26

već bili s p r e m n i da se za p r v o vr i jeme zadovolje regentst-vom vojvotkinje Orleanske; k a d a je izbila f e b r u a r s k a revolu­cija i n j ihovim na jpoznat i j im p r e d s t a v n i c i m a dala m j e s t a u p r i v r e m e n o j vladi. Oni su, n a r a v n o , već u n a p r i j e d imali povjerenje buržoazi je i većinu u s t a v o t v o r n e Nacionalne skup­št ine. Iz Izvršne komisi je, k o j u je Nacionalna s k u p š t i n a obrazovala č im se sastala, o d m a h su iskl jučeni socijalistički e lement i p r i v r e m e n e vlade, a s t r a n k a »National«-a iskorist i la je izbijanje j u n s k o g u s t a n k a da r a s p u s t i i Izvršnu komisiju i da se t a k o oslobodi svojih najbližih suparnika, sitnoburžo-askih ili demokratskih republikanaca (Ledri-Rolena itd.). Kavenjak, general b u r ž o a s k o r e p u b l i k a n s k e s t r a n k e , koji j e k o m a n d o v a o j u n s k o m b i t k o m , s t u p i o j e n a m j e s t o Izvršne komisi je s n e k o m v r s t o m d i k t a t o r s k e vlasti. Maras t , bivši glavni u r e d n i k »National«-a, p o s t a o je s ta lni p r e d s j e d n i k u s t a v o t v o r n e Nacionalne skupšt ine, a i minis tars tva, k a o i svi ostal i značajni položaji, pr ipal i su č is t im republ ikan­cima.

R e p u b l i k a n s k a b u r ž o a s k a frakcija, koja je sebe već odav­no s m a t r a l a z a k o n i t o m nas l jednicom ju l ske m o n a r h i j e , na­šla se t a k o u položaju koji je n a d m a š i o n jen ideal; ali o n a je došla na vlast — ne k a k o je to sanjala p o d Lujem Fili­p o m , p u t e m l ibera lne p o b u n e buržoazi je prot iv pri jestola, nego p r e k o k a r t e č o m ugušene p o b u n e pro le ta r i j a ta prot iv kapi ta la . To š to je zamišl jala kao najrevolucionarniji događaj zbilo se u s tvarnost i kao najkontrarevolucionarniji događa j . Plod jo j . je p a o u kri lo, ali on je p a o s drveta spoznaje, a ne s drveta života.

Iskl jučiva vladavina burzoaskih republikanaca t ra ja la je s a m o od 24. j u n a do 10. d e c e m b r a 1848. Ona se r e z i m i r a u sastavljanju republikanskog ustava i u. opsadnom stanju Pariza.

Novi us tav b io je u osnovi s a m o republ ikaniz i rano iz­danje us tavne k a r t e od 1830.23 Visoki izborni cenzus ju l ske m o n a r h i j e , koji je iz pol i t ičke vladavine iskl jučivao č a k

23 Ustavna karta donesena je u Francuskoj 1830. i bila je osnovni zakon Julske monarhije. Karta je formalno progla­šavala suverena prava nacije, ali kraljevsku vlast tek neznatno ograničavala. Uz to su birokratski policijski aparat i oštri zakoni protiv radničkog pokreta ostali na snazi. Red.

27

i veliki dio buržoazi je, b io je nespojiv s pos to jan jem buržo-aske republ ike . F e b r u a r s k a revoluci ja j e o d m a h n a m j e s t o toga cenzusa, p r o k l a m i r a l a d i r e k t n o opće izborno pravo. Buržoask i republ ikanc i n i s u mogli da taj događaj učine neposto jeć im. Oni su se m o r a l i zadovoljiti t i m e da doda ju .ograničenje o d r e d b o m o šes tomjesečnom s tanovan ju u mjes­t u , izbora. S t a r a organizaci ja uprave, općina, pravosuđa, ar­mi je itd. osta la je n e t a k n u t a , ili se, gdje ju je ustav mijenjao, p r o m j e n a odnosi la na naslove a ne sadržaj , na ime a ne s tvar .

Neizbježni genera lš tab s loboda od 1848 — lična slobo­da, s loboda š t a m p e , govora, udruženja , zbora, nas tave , reli­gije itd. — dobio je us tavnu, u n i f o r m u koja je te s lobode činila nepovrediv im. To jest, svaka od t ih s loboda progla­šava se za bezuvjetno p ravo f rancuskog citqyena, 2 4 ali sa s t a l n o m p r i m j e d b o m da je neograničena ukol iko je ne ogra­ničavaju »jednaka prava drugih i javna sigurnost« ili »zako­ni«; koji u p r a v o t r e b a da dovedu do te h a r m o n i j e individu­alnih s loboda u m e đ u s o b n o m odnosu, i u o d n o s u na j avnu s igurnost . Npr. : »Građani imaju p r a v o da se udružu ju , da se m i r n o i n e n a o r u ž a n i okupl ja ju, da u p u ć u j u petici je i da svoja mišl jenja izražavaju kroz š t a m p u ili na neki drugi način. Uživanje tih prava nema drugog ograničenja do jed­nakih prava drugih i javne sigurnosti.« (Glava II f rancuskog ustava, § 8) — »Nastava je s lobodna. S loboda nastave i m a se uživati p o d uv je t ima u t v r đ e n i m z a k o n o m i ^ p o d vrhov­n i m n a d z o r o m države.« (Na i s tom mjestu, § 9) — »Stan svakog g r a đ a n i n a je nepovrediv, osim na način p r o p i s a n zakonom.« (Glava I I , § 3). Itd., i td. —. Ustav stoga s ta lno ukazu je na b u d u ć e organske zakone koji t r e b a da razviju ove pr imjedbe i da uživanje neograničenih s loboda t a k o regul i ra ju kako o n e ne bi dolazile u s u k o b ni j e d n a s d r u g o m ni s j a v n o m sigurnošću. A kasni je su pri jatel j i r e d a oživotvorili te o r g a n s k e zakone i sve one s lobode t a k o reguliral i da se buržoazi ja, uživajući ih, ne spotiče o jed­n a k a prava drugih klasa. Gdje se te s lobode »drugima« p o t p u n o uskraću ju , ili gdje se nj ihovo uživanje d o p u š t a p o d uvjet ima od koj ih je svaki po j e d n a polici jska z a m k a .

24 — građanina. Red.

28

to se uvijek čini s a m o u in te resu »javne sigurnosti«, t j . s igurnost i buržoazi je, k a o š to to us tav propisu je . Stoga se kasni je obje s t r a n e s p u n i m p r a v o m pozivaju na ustav, — k a k o pri jatel j i reda, koji su sve o n e s lobode ukinul i , t a k o i d e m o k r a t i , koji su tražil i da se sve one vrate . J e r svaki paragraf us tava sadrži svoju v last i tu ant i tezu, svoj vlastiti' gornj i i donj i d o m : u t e k s t u — s lobodu, u n a p o m e n i — u k i d a n j e te s lobode. P r e m a t o m e , sve dot le d o k se pošt ivalo ime s lobode a sprečavalo s a m o n jeno i s t insko ostvarenje — z a k o n s k i m p u t e m , razumi je se — sve dot le je u s t a v n o pos to jan je s lobode osta ja lo n e o k r n j e n o , n e d i r n u t o , ma ko­liko da je n jeno obično pos to jan je bi lo ubi jeno.

Ovaj ustav, koji j e na t a k o smišl jen n a č i n naprav l j en nepovrediv im, b io je m e đ u t i m kao Ahil ranj iv u j e d n o j tački ; ne na pet i , već na glavi, i l r bol je reći na dvije glave k o j i m a se završavao, a to su — zakonodavna Skupština, s j e d n e s t r a n e , i predsjednik, s d r u g e s t r a n e . T r e b a samo. pre l i s ta t i us tav, pa će se vidjeti da su apsolutni , pozit ivni neprot iv r iečni , neizopačivi s a m o oni paragraf i k o j i m a se o d r e đ u j e o d n o s p r e d s j e d n i k a p r e m a zakonodavnoj Skupš t in i . Jer , ovdje j e t r e b a l o da b u r ž o a s k i r e p u b l i k a n c i os igura ju s a m i sebe. Paragraf i 45. do 70. u s t a v a sastavl jeni su t a k o d a Nacionalna skupš t ina m o ž e d a o b o r i p r e d s j e d n i k a ustav-, n o , a p r e d s j e d n i k N a c i o n a l n u s k u p š t i n u s a m o prot ivus tavno, s a m o obara juć i s a m ustav. Ovdje, dakle, u s t a v izaziva svoje nas i lno uniš ten je . On ne s a m o da sankc ioni ra podjelu vlasti k a o u s t a v n a k a r t a od 1830, nego je proš i ru je do nesnošl j ive prot ivr ječnost i . Igra ustavnih vtasti, k a k o je Gizo nazvao p a r l a m e n t a r n o natezan je između zakonodavne i izvršne vlas­ti, igrala je u u s t a v u od 1848. s ta lno va b a n q u e . Na j e d n o j s t r a n i 750 n a r o d n i h p r e d s t a v n i k a , izabranih opć im p r a v o m glasa i koji m o g u opet da b u d u b i rani , čine N a c i o n a l n u s k u p š t i n u koja se ne može ni k o n t r o l i r a t i n i r a s p u s t i t i , koja je nedjelj iva — Nacionalnu s k u p š t i n u koja ima zakono­d a v n u svemoć, koja u posl jednjoj ins tanci odlučuje o r a t u , m i r u i t rgovinsk im ugovorima, koja j e d i n a i m a pravo am­nest i je i zbog svoje s ta lnost i n e p r e k i d n o os ta je u p r v o m p l a n u pozornice. Na drugoj s t ran i preds jednik, snabdjeven svim a t r i b u t i m a kral jevske vlasti, s p r a v o m da svoje m i n i s t r e postavl ja i o t p u š t a nezavisno od Naciona lne skupš t ine, sa

29

svim sreds tv ima izvršne vlasti u svojim r u k a m a , dijeleći sve položaje i t i m e odlučujući u F r a n c u s k o j o sudbini naj­m a n j e mil ion i po egzistencija, j e r tol iko osoba m a t e r i j a l n o zavisi od onih 500000 činovnika i oficira svih rangova. On ima za s o b o m svu o r u ž a n u silu. On i m a privilegiju da-pomi­luje pojedine zločince, da s u s p e n d i r a jedinice Nacionalne garde, da u saglasnost i s Državnim savjetom o t p u š t a ge­nera le, k a n t o n a l n e i opć inske vijećnike, k o j e su sami g r a đ a n i izabrali. N j e m u je ostavl jena inicijativa i od lučujuća uloga p r i sk lapanju svih ugovora s i n o s t r a n s t v o m . Dok je Skupšti­na s ta lno na pozornici, te je izložena svakodnevnoj javnoj ikritioi, dot le on vodi sikriven život u Blizejskim pol j ima, i to. imajući p r e d o č i m a i u s rcu član 45. us tava koji mu s v a k o d n e v n o dovikuje : »Frere, i l faut m o u r i r ! « 2 5 Tvoja m o ć p r e s t a j e druge nedjel je lijepog mjeseca m a j a u četvr to j godini tvoga izbora! Onda dolazi kra j svemu, k o m a d se ne daje dvaput , i a k o imaš dugova, p o b r i n i se za v r e m e n a da ih o tp la t i š iz onih 600000 f r a n a k a koje ti dodjel juje Ustav, os im ako m o ž d a više voliš da drugog ponedjel jka li jepog mjeseca m a j a p u t u j e š u Kliši! 2 6 — Dok ustav t a k o s t v a r n u vlast ostavl ja preds jedniku, on se b r i n e da Nacionalno j skupš t in i os igura m o r a l n u vlast. Bez obzira na to š to je n e m o g u ć e stvorit i m o r a l n u vlast z a k o n s k i m paragra f ima, us tav i tu opet s a m sebe u k i d a t i m e š to o d r e đ u j e da pred­s jednika b i ra ju svi Francuz i n e p o s r e d n i m p r a v o m glasa. Dok se glasovi F r a n c u s k e razbi ja ju na 750 članova Nacional­ne skupšt ine, dot le se oni ovdje k o n c e n t r i r a j u na jedan i n d i v i d u u m . Dok svaki po jedini p r e d s t a v n i k n a r o d a pred­stavlja s a m o ovu ili o n u s t ranku, ovaj ili onaj grad, ovaj ili onaj m o s t o b r a n , ili s a m o n u ž n o s t da se izabere bi lo koj i s e d a m s t o pedeset i , p r i č e m u se ne gleda t a k o t a č n o ni na s tvar ni na čovjeka, d o t l e je on i zabranik naci je, i a k t njegova izbora je a d u t "koji suvereni n a r o d izbacuje j e d a n p u t svaike če t i r i godine. I z a b r a n a N a c i o n a l n a skup­š t ina i m a metafizički, ali izabrani p r e d s j e d n i k i m a osobni o d n o s p r e m a nacij i . Nac iona lna skupšt ina, doduše, u svo­j i m po jed in im č lanovima predstav l ja raznol ike s t r a n e nacio-

2 5 — Brate, mora se umrijeti. Red. 26 Clichy — pariški zatvor za dužnike od 1826. do 1867. Red.

30

nalnog duha, ali u p r e d s j e d n i k u se taj d u h utjelovljuje. On, n a s u p r o t njoj, pos jeduje n e k u v r s t u božanskog prava, on je — po milost i n a r o d n o j .

Tetida, boginja m o r a , p r o r e k l a je Ahilu da će u m r i j e t i u cvijetu mladost i . Ustav, koji je i m a o svoje ranjivo mje­sto kao i Ahil, t a k o đ e r je i m a o svoje predos jećanje kao i Ahil da m o r a umri je t i r a n o m s m r ć u . Ustavotvornim č i s t im r e p u b l i k a n c i m a bilo je dovoljno da s magl ičast ih visina svoje idealne republ ike bace j e d a n pogled na grešnu zeml ju pa da uvide k a k o obijest rojal ista, b o n a p a r t i s t a , d e m o k r a t a , k o m u n i s t a i njihov vlastit i loš glas svakoga d a n a r a s t u u istoj mjer i u kojoj se oni približavaju dovršenju svog za­konodavnog remek-djela; Tet ida z a t o ni je m o r a l a d a n a p u š t a m o r e da b i im saopćila tu ta jnu. Oni su pokušaval i da zloj kobi doskoče u s t a v n i m lukavstvom, p o m o ć u § 111 ustava, po k o m e svaki pri jedlog za reviziju ustava m o r a da se izglasa u t r i uzas topne debate, i zmeđu kojih uvijek m o r a da p r o đ e cijeli mjesec dana, da ga izglasaju n a j m a n j e 3 A glasova, uz to p o d uv je tom da ne glasa manje od 500 čla­nova Nacionalne skupšt ine . Time su s a m o učinili n e m o ć a n pokuša j da i kao p a r l a m e n t a r n a m a n j i n a — kakav su po­ložaj sebi već p r o r o č a n s k i predviđal i — vrše vlast koja je u o v o m t r e n u t k u , k a d a su raspolagal i p a r l a m e n t a r n o m ve­ć i n o m i svim s reds tv ima vladine moći, svakoga d a n a sve više izmicala iz nj ihovih s labih r u k u .

Najzad ustav, u j e d n o m m e l o d r a m s k o m paragrafu, por vjerava sam sebe »budnost i i p a t r i o t i z m u cijelog f rancuskog n a r o d a k a o i svakog pojedinog Francuza«, p o š t o je već ra­nije, u d r u g o m j e d n o m paragrafu, »budne« i »patriote« povjerio nježnoj, kaznenoj pažnji najvjšeg suda, »haute cour«, koji je on s a m n a r o č i t o za to izmislio.

Takav je b io us tav od 1848, koji je 2. d e c e m b r a 185L obori la ne j e d n a glava, nego ga /je s ruš io j e d n o s t a v a n d o d i r j e d n o g šešira; doduše, ta j šešir je b io t rorog i n a p o l e o n s k i šešir.

Dok su b u r ž o a s k i republ ikanci u S k u p š t i n i bili zauzet i t i m e da smišl jaju, p r e t r e s a j u i izglasavaju ta j ustav, do­t le je Kavenjak izvan S k u p š t i n e održavao opsadna stanje Pariza. O p s a d n o stanje Par iza bi lo je b a b i c a u s t a v o t v o r n e S k u p š t i n e p r i n j e n i m r e p u b l i k a n s k i m p o r o đ a j n i m bolov ima.

31

Ako je us tav kasni je uklonjen s ovog svijeta p o m o ć u baju­neta , ne smije se zaboravit i da je on već i u m a t e r i n o j u t r o b i m o r a o bi t i čuvan p o m o ć u ba joneta, i to o k r e n u t i h prot iv naroda, i da je p o m o ć u b a j o n e t a m o r a o i da dođe na svijet. Preci »čestitih republ ikanaca« proni je l i su n e k a d svoj s imbol — t r iko loru — š i rom Evrope . A i ovi sa svoje s t r a n e učinili su prona lazak koji j e s a m n a š a o p u t p r e k o cijelog kont inenta , ali se sa sve većom -ljubavlju v raćao u F r a n c u s k u , sve d o k s a d a u polovini n jenih d e p a r t m a n a nije s t e k a o p r a v o građanstva . Taj p r o n a l a z a k bilo je — opsad.no stanje. Odličan pronalazak, per iodično pr imjen j ivan u sva­koj n a r e d n o j krizi u t o k u f rancuske revolucije. Ali k a s a r n a i bivak, koje su t a k o f r a n c u s k o m d r u š t v u per iodično stav­ljali na glavu da bi mu stegli m o z a k i učinili ga m i r n i m ; sabl ja i m u s k e t a , koje su per iod ično puš ta l i da sude i upravl ja ju, tutor iz i ra ju i cenzurira ju, da vrše s lužbu poli­cajca i noćobdi je; brkov i i vojnički m u n d i r , koje su periodič­no proglašavali za najvišu m u d r o s t d r u š t v a i za upravl jače druš tva, — zar k a s a r n a i bivak, sabl ja i m u s k e t a , brkov i i vojnički m u n d i r n i su najzad m o r a l i doći na pomisao da rad i je j e d n o m za svagda spasu d r u š t v o t i m e š to će svoj v last i t i režim proglas i t i za vrhovni i b u r ž o a s k o druš tvo sasv im oslobodit i br ige da s a m o s o b o m upravl ja? K a s a r n a i bivak, sablja i m u s k e t a , brkov i i vojnički m u n d i r m o r a l i su uto l iko pri je doći na tu p o m i s a o š to su o n d a mogli očeki­vat i da će bi t i i bol je p laćeni za svoju veću zaslugu, d o k im je p r i s a m o p e r i o d i č n o m o p s a d n o m s tan ju i p ro lazn im spašavanj ima d r u š t v a po n a r e d b i ove ili one b u r ž o a s k e frak­cije p a d a l o u d i o ; o s im nekol iko m r t v i h i ranjenih, i neko­liko l jubaznih gr imasa građana, m a l o čega opipljivog. Zašto, najzad, da se vojska j e d n o m i u svom v las t i tom in teresu i za svoj vlast it i in teres ne poigra o p s a d n o g stanja, pa da u ist i m a h ne ops jedne i g r a đ a n s k e kese? N e k a se u o s t a l o m ne zaboravi, uzgred b u d i rečeno, da se pukovnik Bernard, onaj isti p reds jednik vojne komisi je koji je p o d Kavenja^ (kom p o m o g a o da 15000 (pobunjenika b u d u d e p o r t i r a n i bez p r e s u d e , ovoga t r e n u t k a opet nalazi na čelu vojnih komisi ja ko je r a d e u Parizu.

Ako su »čestiti«, čisti republ ikanc i u v o đ e n j e m opsad­n o g s tanja u Par izu stvori l i r a s a d n i k u k o m će se odgo-

32

j i t i p re tor i j anc i od 2. d e c e m b r a 185127, oni, naprot iv , zaslu­žuju hvalu š to su sada k a d su raspolagal i s i lom naci je puzili p r e d inozemstvom mjes to da, kao p o d Lujem Fil ipom, p r e t j e r a j u u n a c i o n a l n o m osjećanju i, mjes to da I ta l i ju os lobode, puš ta l i da je Austr i janci i Napul jc i 2 8 ponovo osvoje. I z b o r Luja B o n a p a r t a 10. d e c e m b r a 1848. za p r e d s j e d n i k a učinio je kra j Kavenjakovoj d i k t a t u r i i us tavotvornoj Skup­štini.

U § 44. Ustava stoj i : »Preds jednikom f rancuske repu­blike ne može p o s t a t i osoba koja je gubila svojstvo fran­cuskog građanina«. Prvi p r e d s j e d n i k f rancuske republ ike , L. N. B o n a p a r t e , ne s a m o da je izgubio svojstvo f rancuskog građanina, ne s a m o da je b io engleski specijalni konstabl, 2 9

nego je čak bio natura l i z i ran i šva jcarac .

Na d r u g o m m j e s t u izložio s a m značenje izbora od 10. d e c e m b r a . Ovdje se 'neću na to vraćat i . Dovoljno je a k o ôvdjé p r i m i j e t i m da su oni bili reakcija seljaka, koj i su m o r a l i snosit i t roškove februarske revolucije, prot iv osta­lih k l a s a nacije, reakcija sela protiv grada. Oni su naiš l i na veliki odziv u armi j i , • kojoj r e p u b l i k a n c i »National«-a n i su pribavil i n i slavu n i povišicu plaće, m e đ u k r u p n o m buržoazi jom, .koja je B o n a p a r t a pozdravi la k a o m o s t k mo­narhi j i , m e đ u p r o l e t e r i m a i s i tn im buržu j ima, koj i su ga pozdravl jal i kao bič, prot iv Kavenjaka. Kasni je će mi se 'pružiti p r i l ika da bliže orazmotrim o d n o s se l jaka p r e m a fran­cuskoj revoluciji.

Razdobl je od 20. d e c e m b r a 1848.30 do r a s p u š t a n j a usta-

27 Pretorijanci — u starom Rimu od cara ili vojskovođa izdržavana i privilegij ama obdarena tjelesna straža; ovdje Druš­tvo od 10. decembra. Red.

2 8 Austrija i Napulj su zajedno sa Francuskom sudjelovali u intervenciji protiv Rimske republike. Red.

2 9 Godine 1832. Luj Bonaparte uzeo je U kantonu Thurgau švajcarsko državljanstvo, za vrijeme svog boravka u Engleskoj stupio je dobrovoljno u redove specijalnih konstabla (policijska rezerva od civilnih lica), koji su zajedno s policijom 10. aprila 1848. napali radničku demonstraciju u Londonu. Demonstraciju su organizirali čartisti. Red.

30 20 decembra 1848. Kavenjak je dao ostavku na svojoj dužnosti, a Luj Bonaparte, proglašen tog istog dana od usta­votvorne Skupštine za predsjednika republike, imenovao je svoju prvu vladu s Odilonom Baroom na čeku Red.

3 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 33

votvorne S k u p š t i n e u m a j u 1849. o b u h v a ć a istori ju pro­p a s t i b u r ž o a s k i h r e p u b l i k a n a c a . Poš to su osnoval i r e p u b l i k u za buržoazi ju, ot jeral i revolucionarni pro le tar i j a t s t e r e n a i p r i v r e m e n o u š u t k a l i d e m o k r a t s k u s i t n u buržoazi ju, o n i s a m i bivaju o d g u r n u t i od m a s e buržoazi je, koja ovu repubr l iku s p r a v o m uzopćuje k a o svoje vlasništvo. Ta m a s a bur­žoazije bila je m e đ u t i m rojalistička. J e d a n n jen dio, k r u p n i zemljišni vlasnici, v ladao je p o d restauracijom: oni su s toga bili legitimisti. Drugi dio, f inansijski a r i s t o k r a t i i k r u p n i industr i ja lc i , v ladao je p o d j u l s k o m m o n a r h i j o m : oni su s t o g a bili orleanisti. Vel ikodostojnici armi je , univerz i teta, crkve, advokatskog staleža, a k a d e m i j e i š t a m p e podijelili su se na obje s t r a n e , m a d a u različitoj proporci j i . Ovdje u b u r ž o a s k o j republ ic i , ko ja ni je nosi la ni i m e Burbon ni Orlean, nego ime Kapital, oni su našl i državni oblik p o d k o j i m su mogl i v ladat i zajednički. Već ih je j u n s k i u s t a n a k bio u jedinio u »s t ranku reda«. Sad je t reba lo najpr i je ukloni t i koter i ju b u r ž o a s k i h r e p u b l i k a n a c a koja je još drža­la m j e s t a u Nacionalnoj skupš t in i . I s t o o n a k o b r u t a l n o k a o š to su t i čisti republ ikanc i z loupotrebi l i p r e m a n a r o d u fizičku silu, i s to t a k o kukavički, zastrašeni , o b e s h r a b r e n i , slomljeni, nesposobni za b o r b u , uzmical i su oni sada k a d je t reba lo o d b r a n i t i svoje republ ikans tvo i svoje zakono­davno p r a v o p r o t i v izvršne vlasti i ro ja l i s ta . Nije p o t r e b n o d a . ovdje pr ipov i jedam s r a m n u istori ju njihovog r a s p a d a . Oni nisu propal i , oni su iščezli. Nj ihova is tori ja je zauvijek odigrana, i u s l jedećem p e r i o d u o n i f igurira ju — bilo u Skup­št ini bilo izvan nje — s a m o još k a o u s p o m e n e , koje izgleda da ponovo oživljuju č im je opet ri ječ o s a m o m i m e n u repu­bl ika i č im revolucionarni sukob zapri jet i da p a d n e na naj­niži nivo. Uzgred n a p o m i n j e m da list koji je to j s t r a n c i dao ime »National« u s l jedećem p e r i o d u prilazi socijalizmu.

Pri je nego š to završ imo s ovim p e r i o d o m , m o r a m o ba­cit i j o š j e d a n pogled u n a t r a g na ove dvije sile od koj ih

Je j e d n a 2. d e c e m b r a 1851. uniš t i la drugu, dok su od 20. d e c e m b r a 1848. do o d s t u p a n j a us tavotvorne S k u p š t i n e ž i v je le u b r a č n o m odnosu . Misl imo na Luja B o n a p a r t a , s j e d n e s t rane, i na s t r a n k u koa l i ranih rojal ista, s t r a n k u reda, k r u p n e buržoazi je, s d r u g e s t r a n e . Pr i s t u p a n j u na svoj predsjed­nički položaj B o n a p a r t e j e o d m a h sastavio v l a d u s t r a n k e

34

reda, • na čije je čelo postavio Odi lona Baroa, n o t a b e n e s ta rog v o đ u naj l iberalni je frakcije p a r l a m e n t a r n e buržoazi je. Gospodin B a r o se najzad dočepao vlade, čija avet ga je progoni la od 1830, i još više, preds jedničkog položaja u to j vladi; ali ne, k a k o je on to zamišl jao p o d Lujem Fil ipom, k a o (najistaknutiji v o đ a p a r l a m e n t a r n e opozicije, mego sa z a d a t k o m da s a h r a n i j e d a n p a r l a m e n t , i kao saveznik svih svojih zaklet ih nepri jatel ja, j ezui ta i legit imista. On je, najzad, poveo nevjestu svome d o m u , ali tek p o š t o se prost i­tu i ra la . S a m B o n a p a r t e se pr iv idno p o t p u n o povukao. Stran­k a r e d a j e r a d i l a m j e s t o njega.

O d m a h na prvoj s jednici m i n i s t a r s k o g vijeća zakl jučeno je da se pošal je ekspedici ja u Rim, za ko ju se saglasiše da je izvedu iza leđa Nacionalne skupšt ine, a s redstva za to da izvuku od nje p o d lažnim izgovorom. T a k o se počelo s podval j ivanjem Nacionalnoj skupšt in i i t a j n o m zavjerom s apso lu t i s t i čk im s i lama i n o s t r a n s t v a prot iv revolucionarne R i m s k e Republ ike . B o n a p a r t e je na isti n a č i n i i s t im ma­n e v r i m a p r i p r e m a o svoj u d a r od 2. d e c e m b r a prot iv r e a l i ­s t ičke zakonodavne S k u p š t i n e i n jene u s t a v n e republ ike . Ne z a b o r a v i m o da je i s ta s t r a n k a koja je 20. d e c e m b r a 1848. obrazovala B o n a p a r t o v u vladu sačinjavala 2. d e c e m b r a 1851. većinu zakonodavne Nacionalne skupš t ine .

Ustavotvorna s k u p š t i n a odluči la je u a u g u s t u da se raz iđe tek p o š t o izradi i o b n a r o d u j e čitav niz organsk ih z a k o n a koj i s u imal i d a d o p u n e ustav. S t r a n k a r e d a predlo­žila joj je, p r e k o pos lan ika Ratoa, 6. j a n u a r a 1849, da se o k a n i o r g a n s k i h zakona i mjes to toga d o n e s e o d l u k u da se sama raziđe. Ne s a m o vlada, s gospodinom Odi lonom B a r o o m •na čelu, n e g o i sv i Tojalistički č lanovi N a c i o n a l n e s k u p š t i n e podviknul i su jo j u toro t r e n u t k u da je n jeno r a s p u š t a n j e p o t r e b n o za uspostavl janje kredi ta , za konsol id i ran je r e d a , z a t o da b i se u č i n i o ikraj neizv jesnom provizori ju i da b i se s tvori lo definitivno s tanje; da S k u p š t i n a sprečava produkt iv­n o s t nove vlade i da s a m o iz p a k o s t i pokušava p r o d u ž i t i svoj vijek, da je zemlji dodijala. B o n a p a r t e je p a m t i o sve ove i spade prot iv zakonodavne vlasti, uč io ih n a p a m e t i d o k a z a o p a r l a m e n t a r n i m ro ja l i s t ima 2 . d e c e m b r a . 1851. da j e od nj ih p o n e š t o n a u č i o . Ponovio j e nj ihove vlast i te p a r o l e prot iv nj ih.

3* 35

Baroova v lada i s t r a n k a r e d a išle su dalje. One su u cijeloj F r a n c u s k o j izazvale peticije Nacionalnoj skupštini u ko j ima se ona l jubazno umoljava da se izgubi. Tako su prot iv Nacionalne skupšt ine, us tavno organiz i ranog izraza n a r o d a , o n e povele u b o r b u neorganiz i rane m a s e n a r o d a . One su naučile B o n a p a r t a da m i m o p a r l a m e n t a r n i h skup­št ina apel ira na n a r o d . Najzad je 29. j a n u a r a 1849. b io došao d a n k a d a j e us tavotvorna S k u p š t i n a imala da donese o d l u k u o svom v las t i tom r a s p u š t a n j u . Nacionalna skupš t ina naš la je zgradu u kojoj je zasjedavala pos j e d n u tu od vojske; Šangarni je, general s t r a n k e reda, u čijim je r u k a m a bilo s jedinjeno vrhovno zapovjedništvo n a d N a c i o n a l n o m g a r d o m i l ini jskim t r u p a m a , držao je veliku s m o t r u t r u p a u Parizu, kao da preds to j i b i tka, a koal irani rojalist i pri jeteći su iz­javili us tavotvornoj Skupšt in i da će se pr imi jeni t i sila a k o

o n a ne p r i s t a n e dobrovol jno. Ona je pr i s ta la i s a m o je još iscjenjkala za sebe sasvim k r a t k o produženje života, š t o je d r u g o bio 29. j a n u a r a nego c o u p d 'é tat 3 1 od 2. d e c e m b r a 1851, s a m o izveden od rojal ista s B o n a p a r t o m prot iv repu­bl ikanske Nacionalne skupšt ine? Gospoda nisu primijet i la, ili n i su ht je la da pr imi jete, k a k o je B o n a p a r t e i skor is t io 29. j a n u a r 1849. da j e d a n dio t r u p a p r e d Til jeri jama prodefi-lira p r e d n j im i k a k o je željno pr ihvat io b a š ovo prvo j a v n o izvođenje vojne sile prot iv p a r l a m e n t a r n e sile da bi nago­vijestio Kaligulu. 3 2 O n a su, n a r a v n o , vidjela s a m o svoga Šangarni jea.

J e d a n o d mot iva koji j e s t r a n k u r e d a još naroč i to pod-st icao da nas i lno p r i k r a t i život us tavotvorne Skupš t ine bili su organski zakoni koji su dopunjaval i ustav, k a o š to j e : z a k o n <o nastavi, zakon o vjeroispovijesti itd. Koal i ran im roja l i s t ima bilo je v e o m a stalo do toga da te zakone donose .sami i da ne d a j u da ih donose republ ikanci , koji su posta l i nepovjerljivi. M e đ u t im organsk im z a k o n i m a nalazio se, m e đ u t i m , i zakon o odgovornost i p r e d s j e d n i k a republ ike . Godine 1851. zakonodavna Skupš t ina je u p r a v o bila zauzeta sastavl janjem takvog j e d n o g zakona, k a d a je B o n a p a r t e ta j

31 — državni udar. Red. 32 Rimski car kaligula (37—41) je odmah poslije stupanja

na vlast prisustvovao zajedno sa Senatom paradi pretorijanske garde i pri tom održao govor. Red.

36

u d a r p r e d u h i t r i o u d a r o m od 2 . d e c e m b r a . Š to b i sve dali u jedinjeni rojalist i u svojoj p a r l a m e n t a r n o j z imskoj kam­panj i 1851, da su zakon o odgovornost i zatekli gotov, i to sastavl jen od nepovjerljive, nepr i ja te l j ske r e p u b l i k a n s k e s k u p š t i n e !

P o š t o je 29. j a n u a r a 1849. u s t a v o t v o r n a S k u p š t i n a sa­ma slomila svoje posl jednje oružje, Baroova v lada i prija­telji r e d a progonil i su je n e m i l o s r d n o , nisu p r o p u š t a l i n i š ta š to ju je moglo ponizit i i iznudil i su od n jene slabosti, zbog kojê je ona p o t p u n o izgubila vjeru u sebe, zakone koji su je stali posl jednjeg os t a tka poš tovanja kod javnost i . Bona­pa r t e , obuzet svojom napoleonovskom fiks-idèjom, bio je dovoljno drzak da ovo ponižavanje p a r l a m e n t a r n e vlasti jav­no iskorist i . Na ime kad je Nacionalna skupš t ina 8 . ma ja 1849. izglasala u k o r vladi zbog toga š to je Udinô posjeo Čivitavekiju 3 3 i kad je naredi la da se r i m s k a ekspedici ja v ra t i svojoj tobožnjoj namjeni , B o n a p a r t e je i s te večeri ob­javio u »Moniteur«-u p i s m o Udinou u k o m e mu čes t i ta na njegovim j u n a č k i m djel ima i u k o m e se već, n a s u p r o t parla­m e n t a r n i m piskara l ima, p o n a š a k a o vel ikodušni zaš t i tn ik armi je . Rojalist i su se na to smješkali . S m a t r a l i su da šu ga n a p r o s t o namagarči l i . Najzad k a d je Maras t , pred­s jednik us tavotvorne Skupšt ine, j e d n o g t r e n u t k a s m a t r a o da je s igurnost Nacionalne skupš t ine ugrožena i , oslanjajući se na ustav, zatražio j e d n o g p u k o v n i k a s njegovim p u k o m , p u k o v n i k se o d u p r o , pozvao se na discipl inu i u p u t i o Mara-s ta na Šangarni jea, koji ga je podrugl j ivo odbio s p r i m j e d b o m da ne voli ba ïonne t tes intel l igentes 3 4 . Kad su koal i rani roja­list i novembra 1851. htjel i da o t p o č n u o d l u č n u bi tku s Bona­p a r t o m , pokušaval i su da svojim zloglasnim zakonom o kvestorima® p rovedu- p r i n c i p da p r e d s j e d n i k Nacionalne

33 Civitavecchia — talijanska luka i tvrđava blizu Rima. Pod izgovorom da želi. pomagati Pijemont u borbi protiv Aus­trije i braniti Rimsku republiku, francuska vlada je u aprilu 1848. dala da joj ustavotvorna Skupština odobri sredstva za slanje ekspedicionog korpusa u Italiju. Pravi cilj ekspedicije bila je intervencija protiv Rimske republike i restauracija pa­pinske svjetovne vlasti. Red.

34 — bajonete koje misle. Red. 35 Kvestori — u starom Rimu poreski i blagajnički magi­

strati. Ovdje, komisija francuske Nacionalne- skupštine odgo-

37

skupš t ine može n e p o s r e d n o da pozove t r u p e . J e d a n od nji­hovih generala,. Le Flo potp i sao je taj zakonski pri jedlog. Uzalud j e š a n g a r n i j e glasao za t a j pri jedlog, a Tjeir veličao s r a o t r e n u m u d r o s t bivše u s t a v o t v o r n e S k u p š t i n e . Ministar vojni Sen-Arno odgovorio mu je kao š to je Šangarni je b io odgovorio M a r a s t u — p r a ć e n b u r n i m o d o b r a v a n j e m Mon-tan je !

T a k o je stranka reda d o k još nije bi la pos ta la Nacio­n a l n o m s k u p š t i n o m , d o k je još bila s a m o vlada, s a m a žigo-s'ala parlamentarni režim. A vr iš t i >kad ga 2. d e c e m b a r 1851. izgoni iz F r a n c u s k e !

Mi mu želimo s r e t a n p u t .

I I I

28. m a j a 1849. sas ta la se zakonodavna Nacionalna skup­št ina. 2. d e c e m b r a 1851. bila je ras t je rana. Ovaj per iod obu­hvaća t ra jan je života ustavne •ili parlamentarne republike.

U prvoj f rancuskoj revoluciji posli je vladavine konsti-tucionalista dolazi vladavina žirondinaca, a poslije vladavine iirondinaca v ladavina jakobinaca. Svaka od ovih s t r a n a k a nas lanja se na napredni ju , č i m je revoluciju dovela toliko da leko da je više ne može ni slijediti, a kamoli joj prednja­čiti, smjeliji saveznik koji stoji iza nje gura je u s t r a n u i šalje na gil jotinu. Revolucija se t a k o kreće po uzlaznoj liniji.

S revoluci jom od 1848. je o b r n u t o . Pro le ter ska par t i ja se pojavljuje k a o d o d a t a k s i t n o b u r ž o a s k o d e m o k r a t s k o j . Ova je izdaje i ostavl ja na cjedilu 16. aprila, 3 6 15. m a j a i u jun-sk im d a n i m a . D e m o k r a t s k a s t r a n k a sa svoje s t r a n e nas lanja se na r a m e n a b u r ž o a s k o r e p u b l i k a n s k e s t r a n k e . Buržoaski

vorna za privredu i finansije, za zaštitu i sigurnost Skupštine. Rojalistički kvestori Le Flo, Baz i Pana podnijeli su prijedlog

da se pravo raspolaganja t rupama izričito prenese nà" Skupštinu. Nakon žučne debate prijedlog je 17. novembra 1851. bio odbačen. Prilikom glasanja o prijedlogu Montanjà je podržala bonapar­tiste, jer je glavnu opasnost vidjela u rojalistima. Red.

M' 16. aprila 1848'. u Parizu je građanska Nacionalna garda zaustavila mirnu povorku radnika koji su nosili privremenoj vladi peticiju o »organizaciji rada« i »ukidanju eksploatacije čovjeka od strane čovjeka« Red.

38

republ ikanci , tek što su povjerovali da stoje čvrsto, odba­cuju dosadnog druga i sami se o d u p i r u o r a m e n a s t r a n k e reda . S t r a n k a r e d a uvlači svoja r a m e n a , p u š t a b u r ž o a s k e repub l ikance da se p r e v r n u i baca se na r a m e n a o r u ž a n e sile. Ona još vjeruje da sjedi na n jenim r a m e n i m a , k a d jed­nog lijepog d a n a pr imi je t i da su se ta r a m e n a pretvor i la u ba jonete . Svaka s t r a n k a odos t rag u d a r a o n u koja vuče na­pr i jed a spr i jeda se pr i s lanja na onu koja vuče nazad. Ni­kakvo čudo što u t o m smi ješnom položaju gubi ravnotežu te se, uz neizostavne gr imase, ruš i s a . č u d n i m kapr io lama. Revo­lucija se t a k o kreće po silaznoj liniji. Ona se nalazi u t o n i k r e t a n j u u n a z a d još pr i je no š t o je uk lon jena posl jenja fe­b r u a r s k a b a r i k a d a i k o n s t i t u i r a n a prva revoluc ionarna vlast.

Per iod koji j e p r e d n a m a o b u h v a ć a najšareniiju mje­šavinu vapijućih prot ivr ječnost i : konst i tucional i s t i koji otvo­r e n o kuju zavjere prot iv ustava, revolucionar i koji su po v las t i tom pr iznanju konst i tucional is t i , Nacionalna s k u p š t i n a koja hoće da b u d e svemoćna a s ta lno ostaje p a r l a m e n t a r n a ; M o n t a n j a koja svoj poziv nalazi u t rpl jenju i svoje sadašnje poraze p a r i r a p r o r i c a n j e m b u d u ć i h pob jeda; rojal ist i koj i predstavl ja ju p a t r e s conscr ipt i 3 7 r e p u b l i k e i koje s i tuaci ja p r i m o r a v a da nepr i ja te l j ske dinasti je) ko j ima su privrženi, drže u inos t rans tvu, a republ iku, ko ju mrze, u F r a n c u s k o j ;

t izvršna vlast koja u samoj svojoj s labost i nalazi svoju snagu, a u prez i ru koji uliva — svoje dos to jans tvo; republ ika koja nije n iš ta drugo do spojena infamija dvijii m o n a r h i j a , restau­racije i ju l ske m o n a r h i j e , s e t i k e t o m imperi ja , — savezi čija je prva klauzula razdvajanje, b o r b e čiji je prvi zakon neodlučnost , u ime m i r a — razuzdana, b e s a d r ž a j n a agitacija, u ime revolucije — najsvečani je propovi jedanje mira , s t r a s t i bez istine, ist ine bez s t rast i , j u n a c i bez j u n a č k i h djela, i s tori ja bez događaja; razvoj k o j e m u k a o da je j e d i n a pokre­t a č k a snaga k a l e n d a r i koji z a m a r a s t a l n i m ponavl jan jem ist ih zategnutost i i p o p u š t a n j a ; s u p r o t n o s t i koje kao da se per iodično zaoštravaju s a m o da bi otupje le i splasnule, ne mogući da se razri ješe; pre tenciozno pokazivanje n a p o r a i g r a đ a n s k i užas p r e d o p a s n o š ć u o d s m a k a svijeta, d o k spasi­oci svijeta u isti m a h izvode najs i tni je intr ige i dvorske

3 7 — izabrane oce (počasni naziv senatora u starom Rimu). Red.

39

komedi je koje svojim laisser aller 3 8 pods jećaju m a n j e na sudnj i d a n nego na v r e m e n a F r o n d e 3 9 — oficijelni kolektivni genij F r a n c u s k e u p r o p a š t e n p r e p r e d e n o m glupošću jednog jedinog indiv iduuma; kolekt ivna volja naci je koja, k a d god progovor i kroz opće izborno pravo, t raži svoj odgovarajući izraz u okor je l im nepr i ja te l j ima i n t e r e s a m a s a dokle ga, najzad, ne n a đ e u samovolj i j e d n o g gusara. Ako je ikoje razdobl je i s tor i je s l ikano sivo u sivom, o n d a je to ovo. Ljudi i događaji izgledaju k a o o b r n u t i šlemili, 4 0 kao s jenke koje su izgubile svoje ti jelo. Revolucija s a m a paral iz i ra svo­je v last i te nosioce i s a m o svoje prot ivnike snabdi jeva stras­n o m silovitošću. K a d a se »crvena avet«, koju su kontrarevo-lucionar i s ta lno prizivali i ukroćival i , najzad pojavi, o n a se ne pojavljuje s a n a r h i s t i č k o m frigi jskom kapom, na glavi, nego u uni formi reda, u crvenim čakširama.

Vidjeli s m o da je v lada koju je B o n a p a r t e postavio 20. d e c e m b r a 1848, na d a n svoga uzašašća, 4 1 bila vlada stran­ke reda, legit imist ičke i or leanis t ičke koalicije. Ta vlada, v lada Baro-Falu, nadživjela je r e p u b l i k a n s k u u s t a v o t v o r n u s k u p š t i n u , čiji je vijek više ili m a n j e nas i lno prekrat i la , i još je bila : na k o r m i l u , š a n g a r n i j e , general koal i ranih roja-lista, s jedinjavao je i dalje u svojoj l ičnosti v rhovnu ko­m a n d u prve divizije i par i ške Nacionalne garde. Opći izbori su, najzad, osigural i s t r a n c i r e d a veliku većinu u Nacional­n o j skupšt in i . Ovdje su poslanici i perovi Luja Filipa susrel i svetu č e t u legit imista, za ikoje su se m n o g o b r o j n i glasački listi­ći .nacije bi l i pretvor i l i u ulaznice za poMtičku pozornicu. Bona-par t i s t ičk i n a r o d n i preds tavnic i bili su odveć r i je tko posi jani da b i mogli sastavit i s a m o s t a l n u p a r l a m e n t a r n u s t r a n k u . Oni su se pojavili s a m o k a o mauvaise queue 4 2 s t r a n k e reda.

38 — neka ide kako ide. Red. 39 Fronda (doslovno: praćka) — slab, u sebi pocijepan i neod­

lučan opozicioni pokret protiv apsolutizma za vrijeme malo-ljetnosti Luja XIV i regentstva kraljice Ane (1648—1653). U početku ga je sačinjavalo građanstvo (parlamentarna fronda), a kasnije visoko plemstvo (prinčevska fronda). Red.

40 Peter šlemil — junak pripovijetke Adalbera šamisoa »Die seltsame Geschichte Peter Schlemihls« (»čudnovata povijest Pe t rà Šlemila«). šlemil je svoju sjenu razmijenio za čarobnu kesu. Red.

41 — ulaska u Elysée, rezidenciju predsjednika republike. Red. 42 — prirepak. Red.

40

T a k o je s t r a n k a r e d a imala u svojim r u k a m a vladu, a r m i j u i zakonodavno tijelo, u k r a t k o — c je lokupnu državnu silu, m o r a l n o ojačalu k a k o opć im izborima, koji su njenoj vla­davini davali izgled volje n a r o d a , t a k o i i s tovremenom po­b j e d o m kontrarevoluci je na cijelom e v r o p s k o m k o n t i n e n t u .

Nikad j e d n a s t r a n k a nije otpočela svoj r a t n i pohod s većim sreds tv ima i p o d povoljni j im izgledima,

Pretrp jevš i b r o d o l o m , čisti republikanci su u zakono­davnoj Nacionalnoj skupš t in i spali na kliku od otpri l ike 50 l judi s afr ičkim genera l ima Kavenjakom, Lamor i s i j e rom i B a d o o m na čelu. Ali veliku opozicionu s t r a n k u formirala je Montanja. T im p a r l a m e n t a r n i m i m e n o m krs t i la je sebe soci­jaldemokratska s t r a n k a . Ona je raspolagala sa p r e k o 200 od 750 glasova Nacionalne skupš t ine i bila je stoga b a r isto toliko m o ć n a koliko ma koja od t r i frakcije s t r a n k e r e d a uzeta za sebe. To š to je bila u relat ivnoj manj in i p r e m a c je lokupnoj rojal ist ičkoj koaliciji izgledalo je da je nakna-đ e n o n a r o č i t i m okolnost ima. Ne s a m o š to su izbori za de-p a r t m a n e pokazali da j e o n a dobila z n a t a n bro j pr i s ta l ica m e đ u seoskim s tanovniš tvom; njoj su pr ipada l i gotovo svi poslanici Pariza, a r m i j a je izborom troj ice podoficira ispo­vjedila svoj d e m o k r a t s k i kredo, a vođa Montanje , Ledri-Ro-len, s tekao je, za razl iku od svih p r e d s t a v n i k a s t r a n k e reda, p a r l a m e n t a r n o p lemstvo t i m e što j e pe t d e p a r t m a n a ujedi­ni lo svoje glasove za njega. Izgledalo je, dakle, 28. m a j a 1849, p r i neizbježnim s u k o b i m a rojal i s ta između sebe i c je lokupne s t r a n k e r e d a s B o n a p a r t o m , da M o n t a n j a raspolaže svim e l e m e n t i m a za uspjeh. Četrnaes t d a n a .kasnije o n a je izgubila sve, pa i čast.

Pri je no š to p r o d u ž i m o s iz laganjem p a r l a m e n t a r n e isto­ri je, p o t r e b n e su neke p r i m j e d b e da bi se izbjegla uobičaje­na pogrešna shvaćanja o ci jelom k a r a k t e r u epohe o kojoj je ri ječ. Ako se na s tvar gleda o č i m a d e m o k r a t a , za vr i jeme p e r i o d a zakonodavne Nacionalne skupš t ine bilo je u p i t a n j u o n o isto što i u p e r i o d u us tavotvorne S k u p š t i n e : j e d n o s t a v n a b o r b a između r e p u b l i k a n a c a i rojal ista. S a m p a k p o k r e t on i sažimaju u jednu r i ječ: »reakcija« — noću, k a d a su sve krave crne, mogu se t r a b u n j a t i patroldži j skć bana lnos t i . Bez s u m n j e da s t r a n k a r e d a na prvi pogled liči na k l u p k o raznih rojalistiičkih frakcija koje ne s a m o sp le tkare j e d n a p r o t i v

41

druge, k a k o bi svaka posadi la na pr i jes to svog vlastitog p r e t e n d e n t a i isključila p r e t e n d e n t a prot ivne s t rane, nego se i sve u d r u ž u j u u zajedničkoj mržnj i i za jedničkim n a p a d i m a p r o t i v »republike«. Montanja sa svoje s t rane, n a s u p r o t ovoj rojal is t ičkoj zavjeri, pojavljuje se kao zas tupnik »republike«. S t r a n k a reda izgleda s ta lno zauzeta »reakcijom« koja je upe­r e n a , mi više ni m a n j e nego !kao u P r u s k o j , prot iv š t a m p e , udruženja , itd., i koja se, kao u P r u s k o j , vrši b r u t a l n i m po­lici jskim mi ješanjem bi rokrat i je , ž a n d a r m e r i j e i sudova. »Montanja« je opet, sa svoje s t rane, s ta lno zauzeta t ime da odbi ja te n a p a d e i da t a k o o d b r a n i »vječna prava čovjeka«, k a k o je to činila m a n j e ili više svaka takozvana n a r o d n a s t r a n k a od pri je vijeka i po. M e đ u t i m , pr i tačni jem razma­t r a n j u situacije i s t r a n a k a iščezava taj površni izgled koj i zamagl juje klasnu borbu i specifičnu fizionomiju tog per ioda.

Legitimisti i or leanis t i formiral i su, kao š to r e k o s m o , dvije velike frakcije s t r a n k e reda. Š ta je te frakcije vezi­valo za njihova p r e t e n d e n t a i razdvajalo j e d n u od druge? Z a r to nije bi lo n i š ta d r u g o nego ljiljan i t r ikolora, k u ć a B u r b o n i kuća Orlean, različite ni janse rojal izma, — da li je to u o p ć e bilo ispovijedanje ro ja l izma? Pod B u r b o n i m a vladalo je krupno zemljišno vlasništvo sa svojim popovima i lakej ima, a p o d Or leanima finansijski magnat i , k r u p n a industr i ja , k r u p n a trgovina, t j . kapital sa svojom p r a t n j o m sas tav l jenom od advokata, profesora i krasnor ječivih govor­nika . Zakoni to kral jevstvo bi lo je s a m o polit ički izraz za n a s l j e d n u vladavinu vlasnika zemlje, kao š to je ju l ska mo­n a r h i j a bi la s a m o polit ički izraz za vlast koju su uzurpi ra l i b u r ž o a s k i skorojevići. P r e m a t o m e , ono što je te frakcije razdvajalo nisu bili takozvani pr incipi , to su bili njihovi mater i j a ln i uslovi egzistencije, dvije razne vrs te vlasništva, to je bila s t a r a s u p r o t n o s t između grada i sela, suparn i š tvo i z m e đ u kapi ta la i zemljišnog vlasništva. Da su ih u isto vr i jeme vezivali za j e d n u ili d r u g u kral jevsku k u ć u s t a r e u s p o m e n e , l ična nepri jatel js tva, s t rahovanja i nade, predra­s u d e i iluzije, s impat i je i ant ipat i je, uvjerenja, v jerovanja i p r inc ip i — ko to por iče? N a . r a z n i m obl icima vlasništva, na soci jalnim us lovima egzistencije uzdiže se čitava n a d g r a d n j a različitih i specif ično obl ikovanih osjećanja, iluzija, nač ina miš l jenja i pogleda na život. Njih s tvara i uobličava čitava

42

klasa iz svoje mater i ja lne podloge i odgovara jućih društve­n i h odnosa. Pojedini ind iv iduum koji ih p r i m a t radic i jom i odgojem može uobražavat i da su oni pravi motivi i polazna t a č k a njegove dje latnost i . Ako su or leanis t i i legitimisti, a k o je svaka frakcija nas to ja la da uvjeri i s a m u sebe i o n u d r u g u k a k o nj ih razdvaja pr ivrženost nj ihovim dv jema kral jevskim k u ć a m a , činjenica je kasni je dokazala da je , naprot iv , njihov podvojeni interes sprečavao ujedinjenje t ih dviju kral jevskih kuća. I kao š to se u p r i v a t n o m životu pravi razl ika između onoga što n e k o misli i govori o sebi i onoga š to on s tvarno jes te i čini, t a k o se u i s tor i j skim bor­b a m a m o r a j u još više razlikovati fraze i uobražen ja s t r a n a k a od njihovog s tvarnog organizma i njihovih s tvarnih interesa, •njihova p r e d s t a v a od njihove realnost i . Orleanist i i legiti­m i s t i našl i su se u republ ic i j edni p o r e d drugih s istim-zaht jevima. Ako je svaka s t r a n a ht je la da n a s u p r o t drugoj os tvar i restauraciju svoje vlastite dinast i je, o n d a to nije znači lo n i š ta drugo nego da je svaki od dva krupna interesa u koja se ci jepa buržoazija — zemlj išno vlasništvo i kap i ta l — tražio da r e s t a u r i r a svoju vlast i tu s u p r e m a c i j u i podvr­gavanje drugoga. Mi govorimo o dva in teresa buržoazi je, j e r k r u p n o zemlj išno vlasništvo bilo je, u s p r k o s svojem k o k e t i r a n j u s feudal izmom i svom r a s n o m ponosu, razvojem m o d e r n o g d r u š t v a p o t p u n o buržoaz i rano. Tako su torijevci u Engleskoj dugo uobražaval i da se oduševl javaju za monar­hi ju, crkvu i k r a s o t e s taroengleskog ustava, sve dok nije došao dan opasnos t i i n a t j e r a o ih da pr izna ju da se odu­ševljavaju s a m o za zemljišnu rentu.

Koal i rani rojal ist i spletkari l i su j edni prot iv d r u g i h u š t a m p i , u E m s u 4 3 u Klarmonu, 4 4 izvan p a r l a m e n t a . I z a kulisa oblačil i su opet svoje s tare orfeanist ičke i legi t imist ičke livreje i izvodili svoje s tare t u r n i r e . Ali na javnoj pozornici , u svojim državničkim ulogama, kao velika p a r l a m e n t a r n a s t r a n k a , oni otpravl ja ju svoje dinast i je s p r a z n i m reveran-s ima i odlažu res taurac i ju m o n a r h i j e 'in inf ini tum 4 5 . Svoj pra-

43 Ems, a pedesetih godina i Venecija, bili su rezidencije francuskog pretendenta grofa Šambora (Anri V) Red.

44 U Klarmonu, blizu Londona, živio je Luj Filip kad je poslije februarske revolucije izbjegao u Englesku. Red.

45 — u beskonačnost. Red.

43

vi p o s a o oni obavl jaju, k a o stranka reda, t j . p o d društvenom, a ne p o d političkom t i t u l o m ; kao p r e d s t a v n i c i buržoaskog svjetskog p o r e t k a , a ne kao vitezovi p u t u j u ć i h pr inceza, kao b u r ž o a s k a k lasa p r e m a d r u g i m klasama, a ne kao rojal ist i p r e m a r e p u b l i k a n c i m a . A k a o s t r a n k a r e d a vršili su neograničeni ju i surovi ju v last n a d d r u g i m k l a s a m a d r u š t v a nego ikad pri je p o d r e s t a u r a c i j o m ili j u l s k o m mo­n a r h i j o m ; takva vlast je uopće bila m o g u ć a s a m o p o d obli­k o m p a r l a m e n t a r n e republ ike, j e r s u s a m o p o d t i m obl ikom mogla da se u jedine dva velika dijela f rancuske buržoazi je, da, p r e m a t o m e , stave na dnevni red vladavinu svoje klase m j e s t o rež ima j e d n e n jene privi legirane frakcije. Ako oni u p r k b s t o m e još k a o s t r a n k a r e d a n a p a d a j u republ iku i izražavaju svoju o d v r a t n o s t p r e m a n jo j , o n d a se to ne de­šava s a m o zbog roja l i s t ičkih u s p o m e n a . I n s t i n k t im je go­vorio da republ ika d o d u š e usavršava nj ihovu pol i t ičku vlast, ali da o n a u i s t o vr i jeme podr iva d r u š t v e n u osnovu ove vlasti, z a t o š to oni sad m o r a j u d a stoje n a s u p r o t p o d j a r m l j e n i m k l a s a m a i da se s n j i m a hvata ju u k o š t a c bez posredovanja, bez skr ivanja iza k r u n e , b.ez m o g u ć n o s t i da odvraća ju pažnju naci je d r u g o s t e p e n i m b o r b a m a između sebe ili sa monarhi­j o m . Osjećanje s labost i ih je navodilo da preza ju od č is t ih us lova svoje vlast i te k lasne vladavine i da čeznu za povrat­k o m nesavršeni j ih, nerazvi jeni j ih i baš zato bezopasni j ih obl ika te vladavine. Naprot iv , k a d god koal i rani rojal is t i d o đ u u- s u k o b s p r e t e n d e n t o m koji stoji p r e m a nj ima, s . B o n a p a r t o m , k a d god mis le da izvršna vlast ugrožava nj ihovu svemoć u p a r l a m e n t u , dakle k a d god m o r a j u da i s t a k n u pol i t ičku t i t u l u svoje vlasti, oni n a s t u p a j u k a o republikanci a ne kao: rojalisti, počevši od or leani s ta Tjera, koj i opominje Naciona lnu s k u p š t i n u da ih r e p u b l i k a naj­m a n j e razdvaja, sve do legit imista Berjea, koji 2 . d e c e m b r a 1851. obavivši t r o b o j n u l e n t u oko sebe, k a o t r i b u n u i m e r e p u b l i k e h a r a n g i r a n a r o d okupl jen p r e d o p ć i n s k o m z g r a d o m desetog, okruga : I s t ina, od jek mu podrugl j ivo dovikuje: Anri V! Anri V!

N a s u p r o t koa l i ranoj buržoazi j i formira la se koalici ja i zmeđu s i tne buržoazi je i radnika, takozvana Socijaldemo­kratska s t ranka. . S i tna buržoazi ja je vidjela da je posli je j u n s k i h d a n a 1848. s labo nagrađena, da su njeni mater i j a ln i

44

in teres i ugroženi, i da su d e m o k r a t s k e garancije, koje su imale , da joj os iguraju pr iznanje t ih interesa, od kontra­revoluci je dovedene u pi tanje . Stoga se ona približila radni­c i m a . S druge s t r a n e , n jeno p a r l a m e n t a r n o predstavniš tvo, Montanja, ko ja je za vr i jeme d i k t a t u r e buržoask ih republi­k a n a c a bila g u r n u t a u s t r a n u , osvojila je, u drugoj polovini života us tavotvorne Skupš t ine, ponovo svoju izgubljenu po­p u l a r n o s t zahvaljujući b o r b i s B o n a p a r t o m i s ro ja l i s t ičkim m i n i s t r i m a . Ona je sklopila savez sa soci jal ist ičkim vođama. F e b r u a r a 1849. slavilo se izmirenje na b a n k e t i m a . Naprav­ljen je n a c r t zajedničkog p r o g r a m a , s tvoreni su zajednički i zborni komite t i i postavl jeni zajednički k a n d i d a t i . Socijal­n i m zaht jev ima p r o l e t a r i j a t a odloml jena j e revoluc ionarna p o e n t a i d a t im d e m o k r a t s k i obr t , a s d e m o k r a t s k i h tra­ženja s i tne buržoazi je je sk inut čisto pol i t ički oblik i istak­n u t a nj ihova socijal ist ička p o e n t a . T a k o je n a s t a l a socijal-âemokratija. Nova Montanja, proizvod ove kombinaci je , sa­drža la je, ne računa juć i nekol iko f iguranata iz r a d n i č k e klase i nekol iko socijalist ičkih sektaša, iste e l e m e n t e kao i s t a r a Montanja, s a m o u većem bro ju . Ali u t o k u razvoja o n a se promi jen i la za jedno s k l a s o m k o j u je predstavl ja la . Speci­fični k a r a k t e r soci ja ldemokrat i je svodi se na to da se de-n.iokratsko-republikanske u s t a n o v e t raže kao s redstvo ne z a t o da bi se u k i n u l e obje kra jnost i , kapi ta l i n a j a m n i rad, nego zato da bi se nj ihova s u p r o t n o s t oslabila i pre tvor i la u h a r m o n i j u . Ma k a k o različite m j e r e bile p r e d l a g a n e za pos t izan je toga ciljà, ma kako se on uk ra šavao man je ili više revoluc ionarn im preds tavama , sadržaj os ta je isti . Taj sadrža j j e mi jenjanje d ruš tva d e m o k r a t s k i m p u t e m , ali mi jenjanje u g ran icama si tne buržoazije . S a m o se ne smi je t a k o b o r n i r a n o pre tpos tav i t i kao da j e s i tna buržoazi ja pr incip i je lno ht jela da provede neki egoistični k lasni in teres . N a p r o t i v , ' o n a vjeruje da posebni uslovi n jenog os lobođenja j e s u opći uslovi u či j im granicama jed ino m o ž e da se spas i m o d e r n o druš tvo i izbjegne k lasna borba . I s t o t a k o ne t r e b a zamiš l ja t i ni da su svi d e m o k r a t s k i preds tavnic i shopkee-pers 4 6 , ili da se zanose n j ima. Po svom obrazovanju i svom i n d i v i d u a l n o m položaju oni m o g u bi t i da leko od nj ih k a o

^ — dućaiidžije, kramari . jRedL

45

n e b o od zemlje. Ono* š to n j ih čini p r e d s t a v n i c i m a s i tne bur­žoazije j e s t e to da oni u glavi ne prelaze granice koje s i tni b u r ž o a ne prelazi u životu, da oni p r e m a t o m e u teori j i dolaze do ist ih z a d a t a k a i r ješenja na koje s i t n u buržoazi ju u p r a k s i nagoni mater i ja ln i i n t e r e s i druš tveni položaj . To je u o p ć e o d n o s političkih i literarnih predstavnika j e d n e klase p r e m a klasi koju predstavl ja ju.

Posli je ovog izlaganja razumi je se s a m o po sebi da, a k o se M o n t a n j a s ta lno b o r i p r o t i v s t r a n k e r e d a za repub­liku i takozvana p r a v a čovjeka, n jen krajnj i cilj nisu ni r e p u b l i k a ni p r a v a čovjeka, »kao što ni a r m i j a kojoj hoće da o t m u o r u ž j e i 'koja se b r a n i — ni je izašla ina b o j n o pol je s a m o zato da b i zadržala svoje oružje.

S t r a n k a r e d a izazvala je M o n t a n j u č im se sastala Na­cionalna skupš t ina . Buržoazi ja je sad osjeti la da je n u ž n o učini t i k r a j s d e m o k r a t s k i m s i tn im b u r ž u j i m a , k a o š to je godinu d a n a rani je shvati la p o t r e b u da svrši s revolucio­n a r n i m p r o l e t a r i j a t o m . S a m o š to je sad prot ivnik bio u d r u k č i j e m položaju. Snaga p r o l e t e r s k e s t r a n k e bila j e na ulici, snaga s i tnih b u r ž u j a u samoj Nacionalnoj skupšt ini . T r e b a l o je, dakle, n a m a m i t i ih iz Nacionalne skupš t ine na u l i c u i p u s t i t i dh da s a m i r fkrše svoju p a r l a m e n t a r n u m o ć pr i je no što bi je v r i jeme i pr i l ike imogli konsol id irat i . Mon­tanja je o p u š t e n i h u z d a jezdila u k lopku.

B o m b a r d i r a n j e R i m a o d s t r a n e f rancuskih t r u p a bi lo je m a m a c koji jo j j e bačen. Ono je predstavl ja lo p o v r e d u č l a n a V ustava, koji zabranju je f rancuskoj republ ic i da svoje b o r b e n e snage upotr i j eb i prot iv s lobode nekog drugog na­r o d a . Uz to je i č lan 54 zabranj ivao svaku objavu r a t a od s t r a n e izvršne vlast i bez p r i s t a n k a Nacionalne skupšt ine, a u s t a v o t v o r n a S k u p š t i n a svojom o d l u k o m od 8. m a j a osudi la je r i m s k u ekspedici ju. Na osnovu t ih razloga p o d n i o je Ledri-Rolen 11. j u n a 1849. optužnicu prot iv B o n a p a r t a i nje­govih m i n i s t a r a . Razdražen Tjerovim os inim u b o d i m a , on se tol iko zanio da je zapr i je t io k a k o će b r a n i t i u s t a v svim sredstv ima, čak i s o r u ž j e m u ruci. Montan ja je u s t a l a k a o jedan čovjek i ponovi la ta j poziv na oružje. 12. j u n a je Na­cionalna s k u p š t i n a odbaci la optužnicu, i Montan ja je napus­tila p a r l a m e n t . Događaji od 13. j u n a poznat i su: p r o k l a m a c i j a j ednog dijela Montan je k o j o m su B o n a p a r t e i njegovi mini-

46

s ir i stavljeni »izvan ustava«; ul ična povorka d e m o k r a t s k i h ' nacionalnih gardi s ta koji su se, nenaoružani kao što su bili, rasprš i l i p r i s u s r e t u sa šangarni jeov im t r u p a m a itd., itd. J e d a n dio M o n t a n j e . pobjegao je u inost ranstvo, drugi je p r e d a t v r h o v n o m s u d u u Burzu 4 7 , a o s t a t a k je, po j e d n o m p a r l a m e n t a r n o m poslovniku, p o d v r g n u t tu tor s tvu preds jed­nika Nacionalne skupšt ine. U Parizu je bilo ponovo progla­šeno o p s a d n o stanje, a d e m o k r a t s k i d io njegove Naciona lne garde r a s p u š t e n . Tako je skr šen ut jecaj Montanje u parla­m e n t u i m o ć si tne buržoazi je u Parizu.

U Lionu, gdje je 13. j u n a d a o signal za krvavi u s t a n a k radnika, t a k o đ e r je, kao i u pet okolnih d e p a r t m a n a , pro­glašeno o p s a d n o stanje, s tanje koje t ra je do ovog t r e n u t k a /

Glavnina Montanje ostavi la je svoju a v a n g a r d u na cjedilu, uskrat ivš i da potpiše n jenu proklamaci ju, š t a m p a je dezer­t irala, i s a m o su se dva l ista usudi la da objave taj pronunsia-m e n t o . Si tna buržoazi ja izdala je svoje preds tavnike, j e r nacionalni gardis t i su izostali ili su, gdje su se pojavili sprečaval i podizanje b a r i k a d a . Preds tavnic i su podvalil i sit­n o j buržoaziji, j e r tobožnji saveznici iz a rmi je nigdje se nisu mogli vidjeti. Najzad, d e m o k r a t s k a s t r a n k a , mjes to da u pro le tar i j a tu dobije priliv snage, zarazila je pro le tar i ja t svojom vlast i tom slabošću i, kao što to obično biva u d e m o k r a t s k i m velikim podvizima, vođe su imale to zado­voljstvo da svoj »narod« mogu da optužu ju zbog dezertira-nja, a n a r o d p a k to zadovoljstvo da svoje vođe optužu je zbog prevare .

Rijetko se kad neka akcija objavljivala s više b u k e nego p r e d s t o j e ć i r a t n i ipohod Montanje, r i j e tko se k a d o n e k o m događaju t rub i lo s više pouzdan ja i p r e u r a n j e n o s t i nego o toj neminovnoj pobjedi demokrat i j e . N e o s p o r n o : d e m o k r a t i v jeruju u t r u b e od čije su se j e k e sruši l i zidovi jer ihonski . I k a d god stoje n a s u p r o t b e d e m i m a despot izma, oni pokušava ju da to čudo ponove. Ako je Montan ja ht je la

47 Poslije događaja od 13. juna 1849. stavljeno je 40 posla­nika pod optužbu. Neke vođe Montanje bačeni su u zatvor drugi su pobjegli (Ledri-Rolen). Većina Nacionalne skupštine usvojila je poslovnik koji je ograničavao slobodu govora a predsjedniku dao pravo da poslanika isključi sa sjednica i liši ga dnevnica. Red.

47

da pobijedi u p a r l a m e n t u , ona nije smjela pozivati na oružje. Ako je u p a r l a m e n t u pozvala na oružje, nije se smjela držat i p a r l a m e n t a r n o na ulici. Ako je ozbil jno misli la na m i r n u d e m o n s t r a c i j u , bilo je b u d a l a s t o ne predvidjet i da će ona b i t i dočekana r a t o b o r n o . Ako se išlo za i s t inskom b o r b o m , o n d a je bilo neobično odlagat i oružje ko j im se ona m o r a l a vodit i . Ali revolucionarne pr i je tn je s i tne buržoazi je i n jenih d e m o k r a t s k i h p r e d s t a v n i k a s a m o su pokuša j i da se protiv­nik zastraš i . A kad z a p a d n u u ćorsokak, k a d su se dovoljno k o m p r o m i t i r a l i , t a k o da su p r i m o r a n i svoje pr i je tn je privest i u djelo, onda se to dešava na dvosmislen način : oni n iš ta to l iko ne izbjegavaju koliko sredstva ikoja vode cilju i t raže izgovore za svoj poraz. Treštava u v e r t i r a koja je objavljivala b o r b u gubi se u m a l o d u š n o m r m l j a n j e č im b o r b a t r e b a da p o č n e , g lumci p r e s t a j u da sebe uzimaju au sérieux, 4 8 i akci ja splašnjava kao zračni ba lon k a d a se b o č n e iglom.

Ni jedna p a r t i j a rte preuvel ičava <svoja s redstva više nego d e m o k r a t s k a , n i jedna se lakomisleni je ne v a r a u pogledu situacije. Zato što je j e d a n dio a r m i j e glasao za nju, Mon-t a n j a je bi la uv jerena da će se a r m i j a za n ju i p o b u n i t i . A koj im p o v o d o m ? Povodom k o j e m u je, sa s tanovišta t r u p a , j e d i n i smisao bio taj da revolucionar i p r i s t a j u uz r i m s k e vojnike prot iv f rancuskih vojnika. S druge s t rane, s jećanja na j u n 1848. bila su još tol iko svježa da je m o r a l o pos to ja t i d u b o k o negodovanje pro le ta r i j a ta prot iv Nacionalne garde i temel j i to nepovjerenje šefova ta jnih d r u š t a v a p r e m a demo-ikratskim šefovima. Da bi se t i sporovi izgladili — za to je t reba lo da b u d u u p i tan ju veliki zajednički interesi . Povreda j e d n o g a p s t r a k t n o g paragra fa us tava nije mogla da pred­stavlja takav interes . Zar us tav nije već više p u t a bio po­vr i jeđen po uvjeravanju s a m i h d e m o k r a t a ? Zar ga n i su na jpopularni j i listovi žigosali kao k o n t r a r e v o l u c i o n a r n u tvo­rev inu? Ali d e m o k r a t , zato što predstav l ja s i tnu buržoazi ju, d a k l e prolaznu klasu u kojoj se interes i dviju klasa uzajam­no otupl ju ju, uobražava da uopće stoji iznad klasnog anta­gonizma. D e m o k r a t i pr izna ju da n j i m a n a s u p r o t s toj i pri­vi legirana klasa, ali da oni sa svim os ta l im dijelovima naci je čine. narod. To š to o n i zas tupa ju, to je narodno pravo; to š to

48 — ozbiljno. Red.

48

nj ih interes i ra, to je narodni interes. Stoga oni, ako preds to j i borba, ne m o r a j u ispitivati interese i pozicije raznih klasa. Oni ne m o r a j u suviše pažljivo o d m j e r a v a t i svoja vlast i ta s redstva. Oni t r e b a s a m o da da ju signal pa da se narod sa svim svojim n e i s c r p n i m izvorima obor i na ugnjetače. Ako l i se pr i izvođenju njihovi interes i pokažu ne interesantn i , a nj ihova m o ć kao n e m o ć , o n d a je krivica ili do š te tn ih sofista koji nedjeljivi narod ci jepaju na r a z n e nepri jate l j ske t a b o r e , ili do armi je ko ja je odveć poživotinjena i odveć zasli jepljena da bi shvati la k a k o čisti ciljevi d e m o k r a t i j e predstav l ja ju n jeno vlast i to dobro, ili je s tvar p r o p a l a zbog nekog detal ja u izvršenju, ili je p a k n e k a n e p r e d v i đ e n a slu­ča jnost ovog p u t a sve osujeti la. Svakako d e m o k r a t izlazi i s to t a k o neokal jan iz na j s ramni jeg p o r a z a kao što je nevin u š a o u njega, s novostečenim uv jerenjem da on m o r a po­bi jedit i ; ne da on s a m i njegova s t r a n k a m o r a j u da n a p u s t e svoje s t a r o stanovište, nego, o b r n u t o , da okolnost i m o r a j u za njega sazreti .

Zbog toga ne t r e b a desetkovanu, s k r š e n u i novim par­l a m e n t a r n i m pos lovnikom poniženu M o n t a n j u zamišl jat i k a o odveć n e s r e t n u . Ako je 13. j u n i u k l o n i o n jene vođe, on je, s druge s t rane, os lobodio m j e s t a za m a n j e kapac i te te ko­j i m a laska ovaj novi položaj . Ako se više ni je moglo sum-hja t i u nj ihovu n e m o ć u p a r l a m e n t u , o n d a su oni sad b a r imal i p r a v a da svoju d je la tnost svedu na izlive m o r a l n o g negodovanja i na b u č n o dek lamiran je . Ako je s t r a n k a r e d a tvrdi la da u n j ima, k a o pos l jednj im s lužbenim predstavni­c ima revolucije, vidi otjelovljene sve užase anarhi je , o n d a su oni u s tvarnost i mogli b i t i u to l iko banalni j i i skromni j i . A za 13. j u n a oni su se tješili d u b o k o u m n o m formulaci jom: »Ali a k o se d r z n u da n a p a d n u opće izborno pravo, e onda, o n d a ć e m o pokazat i ko s m o mi!« N o u s verrons 4 9 .

Što se t iče m o n t a n j a r a koj i su izbjegli u inos t ras tvo, ovdje je dovoljno pr imi je t i t i : da je Ledri-Rolen, zato što je usp io za jedva dvije nedjel je p o t p u n o u p r o p a s t i t i m o ć n u s t r a n k u na či jem je čelu bio, s m a t r a o da je sad on pozvan da obrazu je novu f rancusku vladu in p a r t i b u s ; da je izgledalo da njegova figura u daljini, odvojena od t la akcije, posta je

49 — Vidjećemo. Red.

4 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 49

veća u istoj mjer i u kojoj se nivo revoluci je spuš tao i u kojoj su oficijelne veličine oficijelne F r a n c u s k e posta ja le sićušnije; da je on mogao predstav l ja t i republ ikanskog pre­t e n d e n t a za 1852, da je upućivao per iodične okružnice Vla­sima i d r u g i m n a r o d i m a u ko j ima pr i je t i despot ima konti­n e n t a onim što će učinit i on i njegovi saveznici. Nije li P r u d o n bio p o m a l o u pravu k a d je to j gospodi doviknuo: «Vous n 'ê tes que des b lagueurs« . 5 0

St r anka reda je 13. j u n a ne samo skrši la Montanju , ona je uspjela da podredi ustav odlukama većine Nacionalne skupštine. A r e p u b l i k u je shvaćala ovako: da buržoazi ja ovdje vlada u p a r l a m e n t a r n i m f o r m a m a , neograničavana, kao u monarhi j i , v e t o m izvršne vlasti ili m o g u ć n o š ć u da p a r l a m e n a t b u d e r a s p u š t e n . To je bi la parlamentarna repub­lika, k a k o ju je nazvao Tjer. Ali ako je buržoazi ja 13. j u n a osigurala svoju svemoć u n u t a r zgrade p a r l a m e n t a , zar nije s a m p a r l a m e n t neizlječivo oslabila u o d n o s u p r e m a izvršnoj vlasti i n a r o d u izbacivši njegov na jpopularni j i dio? Preda­jući velik b ro j pos lanika bez dal j ih ceremoni ja sudu, o n a je u k i n u l a svoju v last i tu p a r l a m e n t a r n u nepovredivost . Taj ponižavajući poslovnik k o j e m u je podvrgla M o n t a n j u uzdiže p r e d s j e d n i k a republ ike i s t o to l iko k o l i k o ponizuje pojedi­nog p r e d s t a v n i k a n a r o d a , ž igošući u s t a n a k za zaš t i tu u s t a v a kao a n a r h i č a n čin u s m j e r e n na druš tveni prevra t , o n a . je "sama sebi u s k r a t i l a p r a v o da apel i ra na u s t a n a k u s lučaju da izvršna vlast povri jedi Ustav prot iv nje. A ironi ja istori je je ht je la da s t r a n k a r e d a 2 . d e c e m b r a 1851. m o r a prekl i-n juć i i uza lud n u d i t i n a r o d u ikao b r a n i o c a u s t a v a p r o t i v Bo-n a p a r t a Udinoa, genera la koji je po na logu B o n a p a r t a bom­b a r d i r a o R i m i t a k o dao n e p o s r e d n i povod za u s t a v n u po­b u n u od 13. j u n a . J e d a n drug i j u n a k 13. j u n a , Viejra, koji je s t r ib ine Nacionalne s k u p š t i n e požnjeo hva lu za b r u t a l n o s t i izvršene u p r o s t o r i j a m a d e m o k r a t s k i h novina na čelu j e d n e čete nac iona ln ih gard i s ta koja je p r i p a d a l a f inansi jskoj ari-s tokrat i j i — taj i s t i Viejra b io je posvećen u B o n a p a r t i n u zavjeru i z n a t n o je p r i d o n i o t o m e da se Nacionalno j skup­št ini u n j e n o m s a m r t n o m č a s u odsi ječe svaka zaš t i ta od s t r a n e Nacionalne garde.

— Vi ste brbljivci — i ništa više. Red.

50

13. j u n i ima još j e d a n drugi smisao. Montan ja je upor­no nasto ja la da se B o n a p a r t e stavi p o d o p t u ž b u . Njen poraz je, dakle, bio d i r e k t n a B o n a p a r t o v a pobjeda, njegov lični t r i jumf n a d njegovim d e m o k r a t s k i m nepri ja te l j ima. Stran­ka r e d a je izvojevala pob jedu, B o n a p a r t e j e i m a o s a m o da je inkasira. On je to i učinio. 14. j u n a mogla se na zidovima Pariza čitati proklamaci ja u kojoj preds jednik, takoreć i bez svog sudjelovanja, prot iv svoje volje, p r i m o r a n silom doga­đaja, izlazi iz svoje m a n a s t i r s k e usaml jenost i , žali se k a o n e k a neshvaćena vrl ina na klevete svojih prot ivnika, i d o k izgleda da svoju l ičnost identif icira sa stvari reda, on u stvari identif icira s tvar r e d a sa svojom ličnošću. Uz to je Nacionalna skupšt ina, doduše n a k n a d n o , odobr i la ekspedi­ciju prot iv Rima, ali inicijativa za to p o t e k l a je od Bona­p a r t a . Pošto je ponovo uveo u Vat ikan prvosvećenika Sa-muela, mogao se n a d a t i da će kao kra l j David ući u Tiljerije. Pr idobio je popove.

P o b u n a od 13. j u n a ograniči la se, k a o š to s m o vidjeli, na m i r n u ul ičnu povorku. Bilo je, dakle, n e m o g u ć e da se prot iv nje s t e k n u r a t n e lovorike. Pa ipak je s t r a n k a r e d a u t o m v r e m e n u s i r o m a š n o m j u n a c i m a i događa j ima tu b i t k u bez prol ivanja krvi pre tvor i la u d r u g i Austerl ic 5 1 S t r ib ine i u š t a m p i slavila se a r m i j a kao snaga r e d a n a s u p r o t narod­

n i m m a s a m a kao slabosti anarhi je , a Šangarni je se veličao kao »bedem društva«. Mistifikacija u ko ju je on najzad i s a m povjerovao. No u ta jnost i p r e m j e š t e n i su iz Par iza k o r p u s i koji su izgledali nes igurni, pukovi koji su na izbo­r i m a dali najviše glasova za d e m o k r a t e p r o g n a n i su iz F r a n c u s k e u Alžir, n e m i r n i duhovi m e đ u t r u p a m a u p u ć e n i su u kaznene odrede, na jzad je s i s tematsk i p r o v e d e n o odva­jan je š t a m p e od k a s a r n e i k a s a r n e od građaskog društva .

Ovdje s m o stigli do p r e s u d n e p r e k r e t n i c e u istori j i fran­cuske Nacionalne garde. 1830. ona je odluči la o p a d u resta­uraci je . Pod Lujem Fi l ipom p r o p a d a l a je svaka p o b u n a u kojoj j e Nacionalna g a r d a bi la na s t r a n i t r u p a . K a d se ona, u f e b r u a r s k i m d a n i m a 1848, držala pas ivno p r e m a u s t a n k u a dvosmis leno p r e m a Luju Filipu, on je s m a t r a o da je iz­gubljen, i b io je izgubljen. T a k o se ukori jeni lo uvjerenje

51 Kod Austerlica (Slavkova) u Moravskoj Napoléon I je 1805. porazio vojsku Austrije i Rusije. Red.

4* 51

da revolucija ne može pobi jedit i bez, n i t i a rmi ja protiv Nacionalne garde. To je bilo praznov jerno vjerovanje armi je u svemoć građanstva. J u n s k i dani 1848, k a d a je c je lokupna Nacionalna garda zajedno s l ini jskim t r u p a m a savladala u s t a n a k , učvrsti l i su to praznovjer je . Posli je B o n a p a r t o v a s t u p a n j a na vlast značenje Nacionalne garde palo je donekle zbog prot ivustavnog spa jan ja n jene 'komande s k o m a n d o m prve divizije u osobi Šangami jea .

Kao što se ikomandovanje N a c i o n a l n o m g a r d o m ovdje pojavljuje kao a t r i b u t vrhovnog vojnog zapovjednika, t a k o je ona s a m a izgledala s a m o još kao d o d a t a k l ini jskim tru­p a m a . 13. j u n a ona je na jzad skršena: ne s a m o dje lomičnim r a s p u š t a n j e m , koje se od tog v r e m e n a per iodično ponavl jalo na svim t a č k a m a F r a n c u s k e i ostavl jalo za s o b o m n j e n e raz­bi jene dijelove. Demonst rac i ja 13. j u n a bila je pri je svega d e m o n s t r a c i j a d e m o k r a t s k o g dijela Nacionalne garde. Do­duše, on nije prot iv a r m i j e izveo svoje oružje, već s a m o svoje uni forme, ali u p r a v o je ta u n i f o r m a predstavl ja la amaj­liju. Armija se sad uvjeri la da je ta u n i f o r m a vunena k r p a ikao i svaka druga. Magija je iščezla. U j u n s k i m d a n i m a 1848. bi le su buržoazi ja i s i tna buržoazi ja, kao Nacionalna garda, u jedin jene s a r m i j o m prot iv prole tar i ja ta ; 13. j u n a 1849. pus t i la je buržoazi ja da a r m i j a raz jur i s i tnoburžoasku Na­c ionalnu gardu; 2. d e c e m b r a 1851. Nacionalna garda s a m e buržoazi je bi la je nesta la, i B o n a p a r t e je s a m o k o n s t a t i r a o tu činjenicu ikad je n a k n a d n o potp i sao d e k r e t o n j e n o m ras­p u š t a n j u . Tako je buržoazi ja s a m a s k r h a l a svoje posl jednje oružje prot iv armi je , ali ona ga je m o r a l a s k r h a t i č im s i tna buržoazi ja više ni je sta jala k a o vazal iza nje već kao bun­tovnik p r e d n jom, k a o š to je u o p ć e m o r a l a v las t i tom ru­k o m razor i t i sva svoja o b r a m b e n a sredstva prot iv apsolu­t izma čim je s a m a posta la apsolut i s t ička.

S t r a n k a r e d a slavila je, m e đ u t i m , p o n o v n o osvajanje j e d n e vlasti koja je 1848. izgledala izgubljena, s a m o zato da bi 1849. bi la ponovo n a đ e n a s lobodna od svojih ograniče­nja, u v r e d a m a prot iv r e p u b l i k e i ustava, p r o k l i n j a n j e m svih b u d u ć i h , sadašnj ih i proš l ih revolucija, ukl jučujući i one koje su vodile n jene vlast i te vođe, i z a k o n i m a ko j ima se sputava la š t a m p a , ništ i la udruženja, a o p s a d n o s tan je regul i ra lo k a o o r g a n s k a inst i tuci ja. Zat im je Naciona lna

52

skupš t ina odložila svoje zas jedanje od s redine augusta do sredine oktobra , poš to je imenovala s ta lnu komisi ju koja će rad i t i za vr i jeme njene odsutnos t i . Za vri jeme toga ras­p u s t a legitimisti su spletkari l i s E m s o m , or leanist i s Kla-r m o n o m , B o n a p a r t e svo j im iprinčevsikim putovan j ima, a d e p a r t m a n s k a vijeća na svojim vi jećanjima o reviziji us tava — slučajevi koji se per iodičnim feri jama Nacionalne skup­št ine redovno ponavl ja ju i ko j ima ću se pozabavit i tek k a d p o s t a n u događaji . Ovdje još s a m o tol iko da je Nacionalna s k u p š t i n a p o s t u p a l a nepoli t ički .kad je za duže r a z m a k e v r e m e n a nesta ja la s pozornice i puš ta la da se na čelu re­publ ike vidi s a m o još jedna, m a d a b i jedna figura, figura Luja B o n a p a r t a , d o k se s t r a n k a ireda, uz skandal iz iranje publ ike, r a s p a d a l a na svoje rojal ist ičke sastavne dijelove s n j ihovim s u p r o t n i m žel jama za res taurac i jom. Kad god je za vr i jeme tih fèrija zanijemila zaglušna buka parlamenta i kad se njegovo tijelo opet raspada lo i vraćalo u naciju, posta ja lo je očigledno da za u p o t p u n j e n j e pravog lika te republ ike nedosta je još s a m o jedno: da se ferije parlamenta učine s ta lnim, a na tp i s republike: Liberté, égalité, f ra terni té 5 2

da se zamijeni nedvosmis lenim ri ječima: Infanter ie , cavale­rie, ar t i l ler ie ! 5 3

<

IV

S r e d i n o m o k t o b r a 1849. Nacionalna skupš t ina se opet sastala. 1. n o v e m b r a iznenadio ju je B o n a p a r t e pos lanicom k o j o m je objavio o t p u š t a n j e vlade Baro-Falu i obrazovanje nove vlade. N i k a d se lakeji n i su t jerali iz s lužbe s m a n j e ceremoni ja no š to je B o n a p a r t e t j e rao svoje m i n i s t r e . Udarce n o g o m koji su bili- nami jen jeni Nacionalnoj skupšt in i pri­mal i su zasad B a r o i kompani ja .

Baroova vlada bi la je, kao š to s m o vidjeli, sastavl jena od legit imista i or leanis ta — vlada s t r a n k e reda. B o n a p a r t u j e o n a bila p o t r e b n a da b i ra spus t io r e p u b l i k a n s k u ustavo­t v o r n u Skupš t inu, da bi pr iveo u djelo ekspedici ju prot iv R i m a i s lomio d e m o k r a t s k u s t r a n k u . Iza te vlade on je pri-

52 — Sloboda, jednakost, bratstvo. Red. 53 — Pješadija, konjica, artiljerija. Red.

53

vidno iščezao, p r e d a o državnu vlast u r u k e s t r a n k e reda, a na sebe stavio s k r o m n u m a s k u koju je p o d Lujem Fi l ipom nosio odgovorni izdavač novina, m a s k u j e d n o g h o m m e de paille. 5 4 S a d je odbacio m a s k u , koja više nije bi la laka zavjesa iza koje je m o g a o da sakr i je svoju fizionomiju nego željezna m a s k a koja ga je sprečavala da pokaže v last i tu fizionomiju. On je postavio Baroovu v ladu da bi u ime s t r a n k e r e d a r a s t j e r a o r e p u b l i k a n s k u Naciona lnu skupš t inu; o t p u s t i o ju je da bi svoje v last i to ime proglas io nezavisnim od Nacionalne skupš t ine s t r a n k e reda.

Prihvatl j ivih izgovora za to o t p u š t a n j e nije nedostaja­lo. Baroova v lada zanemar iva la je čak i fo rme učtivost i ko je b i p r e d s j e d n i k a r e p u b l i k e pr ikazale k a o n e k u vlast p o r e d Nacionalne skupš t ine . Za vr i jeme ferija Nacionalne s k u p š t i n e B o n a p a r t e je objavio p i s m o E d g a r u Neju u k o m e k a o da ne odobrava nel ibera lne p a p i n e p o s t u p k e , kao š to je, u opreci p r e m a us tavotvornoj Skupšt in i , b io objavio p i s m o u k o m je pohval io Udinoa za n a p a d na R i m s k u repub­liku. K a d je Naciona lna skupš t ina glasala o b u d ž e t u za r i m s k u ekspedici ju, Viktor Igo stavio je, iz tobožnjeg libera­lizma, to p i s m o na diskusi ju. S t r a n k a r e d a je s prezr iv im uzvicima odbaci la p o m i s a o da b i B o n a p a r t o v e ideje mogle i m a t i ma kakvo pol i t ičko značenje. Ni jedan od m i n i s t a r a ni je za njega pr ihvat io b a č e n u rukavicu. D r u g o m j e d n o m p r i l i k o m B a r o je sa svojim p o z n a t i m šupl j im p a t o s o m izus­t io riječi negodovanja s govorničke t r ib ine o »odvratnim spletkama« koje se, po njegovoj izjavi, prave u najbližoj preds jednikovoj okolini . Najzad, vlada je odbi la da pred­loži svako povišenje preds jednikove civilne liste, d o k je, m e đ u t i m , za vojvotkinju od Orleana izradila kod Nacionalne s k u p š t i n e udovičku penzi ju. A u B o n a p a r t u se carsk i preten­d e n t t a k o t i jesno s topio s p r o p a l i m a v a n t u r i s t o m da se jedna njegova velika ideja — da je on pozvan da obnovi car s tvo — s ta lno dopunjavala d r u g o m — da je f rancuski n a r o d pozvan da plaća njegove dugove.

Vlada B a r o — F a l u bi la je prva i posl jednja parlamen­tarna vlada B o n a p a r t o v a . Stoga n jeno o t p u š t a n j e predstav­lja o d s u d n u p r e k r e t n i c u , S n j o m je s t r a n k a r e d a izgubila

5 4 — doslovno: čovjeka od slame, čovjeka koji pri nekom poslu daje samo svoje ime, podmetnutog čovjeka. Red.

54

pozici ju n e o p h o d n u za održavanje p a r l a m e n t a r n o g rež ima — r u k o v a n j e (izvršnom vlašću, izgubila je da je više n i k a d ne osvoji. J a s n o je da u zemlji kao š to je Francuska, gdje izvršna vlast raspolaže a r m i j o m činovnika od više nego pola mi l iona osoba, gdje ona, p r e m a tome, s ta lno održava u naj­potpuni jo j zavisnosti o g r o m n u m a s u in teresa i egzistencija, gdje država obuhvaća, kontro l i ra , kažnjava, nadzire i stavlja p o d t u t o r s t v o g r a đ a n s k o druš tvo počev od njegovih naj­krupni j ih pa sve do njegovih najbeznačaj.nijih životnih po­java, od njegovih najopći j ih obl ika pos to jan ja sve do pri­va tne egzistencije indiv iduuma, gdje to paraz i t sko tijelo kroz kra jn ju central izaci ju dobiva sveprisustvo, sveznanje, ubr­zanu sposobnost k r e t a n j a i e last ičnost k o j i m a odgovara s a m o b e s p o m o ć n a nesamosta lnos t , r a s p l i n u t a bezobl ičnost stvar­nog društvenog tijela, — j a s n o je da u takvoj zemlji Nacio­n a l n a skupš t ina g u b i t k o m prava da raspolaže m i n i s t a r s k i m položaj ima gubi i svaki s tvaran uticaj a k o u isto vr i jeme ne pojednostavi državnu upravu, koliko je m o g u ć e smanj i a r m i j u činovnika, na jzad pus t i g r a đ a n s k o d r u š t v o i javno mnjen je da stvore svoje vlastite, od vlade nezavisne organe. Ali materijalni interes f rancuske buržoazi je naj t ješnje je p r e p l e t e n u p r a v o s o d r ž a n j e m te š i roke i r a z g r a n a t e državne m a š i n e . Tu o n a zbrinjava svoje p r e k o b r o j n o s tanovništvo \ dopunjava u vidu državnih plaća ono š to ne može da s t r p a u džep u vidu profi ta, k a m a t a , r e n t a i h o n o r a r a . S druge s t rane, n jen politički interes ju je p r i m o r a o da svakog d a n a pojačava ugnjetavanje, dakle —• sreds tva i p e r s o n a l državne vlasti, dok je u isti m a h m o r a l a da vodi nepre­k i d n u b o r b u prot iv javnog mnjen ja i da iz nepovjerenja sakati , paral iz i ra s a m o s t a l n e organe druš tvenog k r e t a n j a gdje nije uspijevala da ih p o t p u n o a m p u t i r a . T a k o je fran­cuska buržoazi ja bi la p r i m o r a n a svojim k lasnim položajem da s j e d n e s t r a n e uniš tava životne uslove svake, dakle i svoje vlastite, p a r l a m e n t a r n e vlasti, a s druge s t r a n e da čini neodol j ivom nepr i ja te l j sku joj izvršnu vlast.

Nova v lada zvala se d 'Otpulova vlada. To ne znači da j e genera l t l 'Otpul d o b i o položaj m i n i s t r a preds jednika . J e r za jedno s B a r o o m B o n a p a r t e je s u s p e n d i r a o i taj položaj ikoji j e p r e d s j e d n i k a r e p u b l i k e s t v a r n o osuđivao na legalnu •ništavnost, j e d n o g us tavnog kral ja, ali u s tavnog kra l j a bez

55

pri jestola i k rune, bez žezla i mača, bez neodgovornost i , bez nezastar ivog pos jedovanja najvišeg državnog dostojan­stva i, š to je bilo najkobni je, bez civilne liste. D'Otpulova vlada imala je s a m o j e d n o g čovjeka s p a r l a m e n t a r n i m reno­m e o m , Jevre j ina Fulda, j ednog od najzloglasnijih članova finansijske ar i s tokrat i je . N j e m u je pr ipa lo mini s tar s tvo fi-nansi ja. T r e b a pogledat i u izvještaje p a r i š k e berze, pa će se vidjeti da od 1. n o v e m b r a 1849. f rancuski vr i jednosni papi r i skaču i pada ju u p o r e d o sa s k a k a n j e m i p a d a n j e m b o n a p a r t i s t i č k i h akoija. Našavši t a k o saveznike u berzi, Bona­p a r t e se imenovanjem Karli jea za polici jskog prefekta Par iza u j e d n o dočepao i policije.

Međut im, posl jedice p r o m j e n e vlade mogle su se poka­zati tek u t o k u razvoja. Zasad je B o n a p a r t e učinio s a m o k o r a k napr i jed da b i utol iko očiglednije b io g u r n u t unazad. Za njegovom o s o r n o m pos lanicom došla je najponizni ja iz­java p o k o r n o s t i Nacionalnoj skupšt ini . Kad god bi se mini­str i usudi l i da bojažljivo pokuša ju podni je t i njegove lične ćejfove u obl iku zakonsk ih pri jedloga, sami su ostavljali u t i sak da te smi ješne naloge, u čiju su bezuspješnost bili unapr i j ed uvjereni, izvršuju s a m o prot iv svoje volje i pri­m o r a n i svojim položajem. Kad god bi B o n a p a r t e iza leđa svojih m i n i s t a r a izbrbl jao svoje n a m j e r e i igrao se svojim »idees napolćoniennes« 5 5 dezavuirali bi ga njegovi vlastit i m i n i s t r i s t r ib ine Nacionalne skupšt ine. Izgledalo je da se njegovi u z u r p a t o r s k i proht jev i oglašuju s a m o zatp da ne b i zani jemio z luradi smi jeh njegovih prot ivnika. On se po­n a š a o k a o neshvaćeni genije kojega cijeli svijet s m a t r a za zvekana. N i k a d a n j e m u nije u većoj mjer i bio izražavan prez i r svih klasa nego u t o m per iodu. N i k a d a buržoazi ja nije v ladala bezuvjetnije, n i k a d a nije razmetlj ivi je ist icala znake vlasti .

Ja ne želim da ovdje p i šem istori ju njenog zakonodav­nog rada, koji se u t o m p e r i o d u rez imira u dva zakona; u z a k o n u koji uspostavl ja porez na vino i u zakonu o nastavi, koj i u k i d a bezvjerstvo. Ako sc F r a n c u z i m a otežavalo da pi ju vino, n j ima se utol iko obilnije točila voda pravog života.

5 5 Aluzija na knjigu Luja Bonaparta »Des idées napoleo­niennes«, koja je izašla 1839. u Parizu. Red.

56

Ako je buržoazi ja u zakonu o porezu na vino proglasi la za nepovredl j iv s tar i o m r z n u t i f rancuski poresk i sistem, o n a se t rud i la da zakonom o nastavi os igura nekadašn je duševno s tanje m a s a ikoje im je omogućavalo da taj s i s tem p o d n o s e . Čovjek se čudi kad vidi k a k o su orleanist i , l iberalni buržuj i , ti s ta r i apostol i volter i janstva i ek lekt ičke filozofije, povje­rili upravl janje f rancusk im d u h o m svojim zaklet im nepri­jate l j ima, jezui t ima. Ali or leanist i i legitimisti, ma koliko se razilazili u p i tan ju p r e t e n d e n t a ma k r u n u , shvatili su da nj ihova zajednička vladavina nalaže da se u jedine i s redstva za ugnjetavanje iz dviju epoha, shvatili su da se s redstva za podjarml j ivanje iz ju lske m o n a r h i j e m o r a j u dopuni t i i po­j a č a t i s reds tv ima za podjarml j ivanje iz res tauraci je .

Seljaci, prevareni u svim svojim n a d a m a , pr idavl jeni više no ikad, s j e d n e s t rane, n i s k i m c i jenama žita, s d r u g e s t r a n e sve većim p o r e s k i m o p t e r e ć e n j e m i h i p o t e k a r n i m dugom, počeli su u d e p a r t m a n i m a da se dižu. Na to je odgovoreno h a j k o m na učitelje, koji biše potčinjeni sveće­nicima, h a j k o m na p r e d s j e d n i k e općina, koji biše potč in jeni prefekt ima, i s i s t e m o m špijunaže, k o m e biše potč in jeni svi. U Parizu i velikim gradov ima s a m a reakci ja i m a fizionomiju svoje epohe i više izaziva nego što pr i t i skuje . U provinci j i o n a posta je bana lna, pros tačka, s i tničarska, z a m o r n a , m u č n a ,

j e d n o m ri ječju — pos ta je ž a n d a r m . Može se zamisl i t i k a k o su t r i godine ž a n d a r m s k o g režima, (posvećenog r e ž i m o m p o ­pova, m o r a l e demoral iz i ra t i nezrele mase .

Ma koju količinu s t ra s t i i d e k l a m i r a n j a s t r a n k a r e d a t roš i la s t r ib ine Nacionalne skupš t ine prot iv manj ine, n jen je govor osta jao jednosložan, kao govor k r š ć a n i n a čije ri ječi t r e b a da b u d u : da, d a , n e , n e . Jednosložan k a k o s t r i b i n e t a k o i u š t a m p i . Dosadan kao zagonetka čije je r ješenje u n a p r i j e d p o z n a t o . Ako je bi la ri ječ o pravu na podnošen je pet ic i ja ili o porezu na vino, o s lobodi š t a m p e ili o s lobodnoj trgovini, 0 k lubov ima ili o us t ro j s tvu općina, o zašt i t i l ične s lobode ili o regul i ranju državnog b u d ž e t a — lozinka se uvijek ponavl ja, t e m a uvijek ostaje ista, p r e s u d a je uvijek gotova 1 glasi nepromjenl j ivo: »socijalizam!« Socijalističkim se pro­glašava i s a m buržoask i l iberalizam, soci jal is t ičkim buržo-a s k o prosvjećivanje, soci jal ist ičkom b u r ž o a s k a f inansi jska

57

re forma. Socijalistički je bilo gradi t i željeznicu gdje je već p o s t o j a o kanal, socijalistički je bilo b r a n i t i se š t a m p o m ako su te napal i m a č e m .

Nije to bi la s a m o govorna figura, m o d a , tak t ika par­ti je. Buržoazi ja je tačno uviđala da se sve oružje koje je o n a iskovala prot iv feudal izma obrće prot iv nje same, da se sva s reds tva obrazovanja ko ja je o n a proizvela b u n e p r o t i v n jene vlast i te civilizacije, da su svi bogovi ko je je o n a stvori la otpal i od nje. Ona je shvaćala da sve tako­zvane g r a đ a n s k e s lobode i svi organi n a p r e t k a n a p a d a j u i ugrožava ju n j e n u klasnu vladavinu u isti m a h u n jenoj d r u š t v e n o j bazi i na pol i t ičkom vrhu, da su, p r e m a t o m e , pos ta l i »socijalistički«. U t o m ugrožavanju i t o m n a p a d a n j u s p r a v o m je nalazila ta jnu socijalizma, o či jem smis lu i či joj tendenci j i ona tačni je sudi nego što takozvani socija­l izam umi je da sudi o s a m o m sebi, koji stoga ne može da shvat i zašto mu se buržoazi ja u p o r n o opi re bilo da on s e n t i m e n t a l n o cvili n a d j a d i m a čovječanstva, ili k r i šćansk i propovi jeda hi l jadugodišnje cars tvo i opću b r a t s k u ljubav, ili h u m a n i s t i č k i t r u ć a o duhu, obrazovanju, s lobodi i dok-t r i n a r n o izmišl ja s i s tem izmirenja i b lagostanja svih klasa. Ali ono š to buržoazi ja nije shvatila, bila je neminovnos t da njen vlastiti parlamentarni režim, da n jena politička vlada­vina u o p ć e sad t a k o đ e r m o r a bi t i o s u đ e n a k a o socijalistička. Sve dot le dok se vladavina buržoaske klase nije p o t p u n o organizira la, d o k nije dobi la svoj čist i pol i t ički izraz, dot le ni s u p r o t n o s t drugih klasa nije mogla da se j a s n o pokaže; a gdje se pokazala, ni je m o g l a da i m a ta j o p a s n i o b r t koj i svaku b o r b u prot iv državne vlasti p r e t v a r a u b o r b u prot iv kapi ta la . Ako je o n a u svakoj životnoj pojavi d r u š t v a vidjela o p a s n o s t po »mir«, k a k o je onda mogla ht je t i da na v r h u d r u š t v a održi režim nemira, svoj v last i t i režim, parlamen­tarni režim, taj rež im koji po r i ječima jednog od n jenih govornika živi u b o r b i i od b o r b e ? P a r l a m e n t a r n i rež im živi od diskusije, k a k o da o n d a zabrani diskusi ju? Svaki interes i svaka d r u š t v e n a u s t a n o v a ovdje se p r e t v a r a j u u o p ć e misli i k a o misli se i pre t resa ju, pa k a k o da se o n d a n e k i interes , n e k a u s t a n o v a održi iznad mišl jenja i da i m p o n i r a kao v jerska dogma? Borba govornika na t r i b i n i izaziva b o r b u u š tampi , d e b a t n i k lub u p a r l a m e n t u n u ž n o se

58

dopunju je d e b a t n i m 'klubovima u sa lonima i k r č m a m a , pred­stavnici koji s ta lno apel i ra ju na n a r o d n o mišl jenje d a j u n a r o d n o m mišl jenju pravo da u pe t ic i j ama kaže svoje p r a v o mišl jenje. P a r l a m e n t a r n i r e ž i m sve p r e p u š t a odluci većine; k a k o da o n d a velike većine izvan p a r l a m e n t a ne žele da odlučuju? Ako vi na v r h o v i m a države svirate, šta m o ž e t e d r u g o očekivati nego da oni dolje p lešu?

P r e m a t o m e , ocrnjujući- sad kao »socijalističko« ono š t o je rani je slavila kao »liberalno«, buržoazi ja pr iznaje da jo j n jen vlastit i i n t e r e s nalaže da b u d e os lobođena o p a s n o s t i da sama vlada; pr iznaje da, radi ' uspostavl janja m i r a u zemlji, m o r a u m i r i t i svoj b u r ž o a s k i p a r l a m e n t ; da n j e n a pol i t ička m o ć m o r a bi t i sk r šena k a k o b i mogla da se održi nepovr i jeđena n j e n a d r u š t v e n a m o ć ; da buržu j i kao poje­dinci m o g u dalje eksp loat i ra t i druge klase i n e p o m u ć e n o uživati u vlasništvu, porodici , religiji i r e d u s a m o p o d uvje­t o m d a nj ihova klasa b u d e p o r e d osta l ih klasa o s u đ e n a n a i s tu pol i t ičku niš tavnost ; da se s nje m o r a sk inut i k r u n a k a k o bi j o j ' s e spasi la kesa, i da m a č koji t r e b a da je zaš­ti t i m o r a u jedno da visi n a d n j e n o m vlas t i tom glavom k a o Damoklov m a č .

U oblast i općih g r a đ a n s k i h i n t e r e s a N a c i o n a l n a skup­št ina se pokazala t a t o n e p r o d u k t i v n a da, na pr imjer , vije­

ć a n j a o željeznici Pariz—Avinjon ko ja su počela u z i m u 1850. ni 2. d e c e m b r a 1851. još nisu bi la dozrela za od luku. K a d nije ugnjetavala, p o s t u p a l a r e a k c i o n a r n o , o n a je bi la neizlječivo jalova.

Dok je B o n a p a r t o v a vlada di jelom davala inici jativu za zakone u d u h u s t r a n k e reda, a p r i p rovođenju i p r i m j e n i t ih zakona di jelom još pojačavala nj ihovu oš t r inu, dot le se B o n a p a r t e , s druge s t rane, t r u d i o da d je t in jas to neozbil j­n i m pri jedlozima s tekne p o p u l a r n o s t , da k o n s t a t i r a svoju opoziciju p r e m a Nacionalnoj skupšt in i i da nagovijesti skri­vene m o g u ć n o s t i koje su zasad s a m o o k o l n o s t i m a spr i ječene da f r a n c u s k o m n a r o d u otkr i ju njegovo skr iveno blago. T a k o je predložio da se podofic ir ima o d r e d i d o d a t a k od 4 s u a dnevno; da se osnuje b a n k a koja bi r a d n i c i m a davala zaj­move časti; On se n a d a o da će n a m a m i t i m a s e stavljajući im u izgled dobi janje novaca na p o k l o n i na za jam. Dobit i na p o k l o n i ma z a j a m — na to se svodi finansijjska n a u k a

59

l u m p e n p r o l e t a r i j a t a , k a k o o t m j e n o g t a k o i pros tog . Na to •su se svodile i o p r u g e k o j e je B o n a p a r t e u m i o da stavi u p o k r e t . N i k a d n i j e d a n p r e t e n d e n t mije pros t i j e špekul i rao s p r o s t o t o m m a s a .

Nacionalna skupš t ina p lanula je više p u t a zbog t ih oči­glednih pokuša ja B o n a p a r t o v i h d a s t e k n e p o p u l a r n o s t n a n j e n r a č u n , zbog sve veće opasnost i da se taj avantur i s t , koga su dugovi gonili napr i j ed i koga nije zadržavala nikakva reputac i ja , ne odvaži na očajnički podvig. Loši odnosi izme­đu s t r a n k e r e d a i p r e d s j e d n i k a dobili su pri jeteći k a r a k t e r k a d ga je j e d a n neočekivani događaj p r i m o r a o da se o p e t poka jn ičk i baci u n jeno naruč je . Misl imo na naknadne izbore od 10. marta 1850. Ti izbori su izvršeni zato da bi se popuni­la pos lanička mjes ta koja su posli je 13. j u n a bila u p r a ž n j e n a usl jed hapšen ja ili progonstva . Pariz je izabrao s a m o socijal­d e m o k r a t s k e k a n d i d a t e , č a k j e najveći b r o j glasova dao za j e d n o g u s t a n i k a iz j u n a 1848, za de Flota. Tako se s p r o l e t a r i j a t o m povezana p a r i š k a s i tna buržoazi ja osvetila za svoj poraz od 13. j u n a 1849. Izgledalo je kao da je ona u t r e n u t k u opasnost i iščezla s bo jnog pol ja s a m o da bi se o p e t pojavila na n j e m u u povoljnijoj prilici, s masovni j im b o r b e n i m s n a g a m a i sa smjeli j im b o r b e n i m pokl ičem. J e d n a okolnost kao da je povećavala opasnos t ove izborne pob­jede. Armija je u Par izu glasala za j u n s k o g u s t a n i k a prot iv La I ta , j e d n o g Bonapar tovog m i n i s t r a , a u d e p a r t m a n i m a vel ikim di jelom za m o n t a n j a r e , koji su i ovdje, m a d a ne t a k o odlučno kao u Parizu, imali prevagu n a d svojim protiv­nic ima.

B o n a p a r t e se o d j e d n o m n a š a o opet l icem u lice s revo­luci jom. K a o 29. j a n u a r a 1849, k a o 13. j u n a 1849, t a k o je i 10. m a r t a 1850. iščezao iza s t r a n k e reda. Priklonio se, m a l o d u š n o mol io za oproš ten je , izjavio svoju s p r e m n o s t da po n a r e đ e n j u p a r l a m e n t a r n e većine imenuje ko ju bi lo vladu, čak je prek l in jao or leanis t ičke i legit imist ičke vođe s t r a n a k a , Tjere, Berjee, Brolji je, Molee, u k r a t k o takozvane burggrafe da l ično p r e u z m u državno kormi lo . S t r a n k a r e d a ni je umje la da i skoris t i taj n e p o v r a t n i t r e n u t a k . Mjesto da smjelo pr ig rab i p o n u đ e n u vlast, ona čak nije p r i m o r a l a B o n a p a r t a ni da vra t i na vlast vladu ko ju je 1 . n o v e m b r a o t p u s t i o ; o n a se zadovolji la t ime da ga ponizi svojim praš-

60

t a n j e m i da d 'Otpulovoj vladi p r i d o d a gospodina Baroša. Taj B a r o š b jesnio je j e d a n p u t kao javni tužilac p r e d vrhov­n i m s u d o m u Burzu prot iv revolucionara od 15. maja, dru­gi p u t prot iv d e m o k r a t a od 13. juna, oba p u t a zbog a t e n t a t a na Nacionalnu skupš t inu. Ni jedan od B o n a p a r t o v i h mini­s t a r a nije kasni je više pr idonio t o m e da se unizi Nacionalna skupšt ina; a poslije 2. d e c e m b r a 1851. na laz imo ga opet kao d o b r o namješ tenog i s k u p o plaćenog p o t p r e d s j e d n i k a Senata. On je revolucionar ima p l j u n u o u čorbu, da bi je B o n a p a r t e p o k u š a o .

Soc i ja ldemokrat ska par t i ja sa svoje s t r a n e kao da je s a m o tražila izgovor da bi opet dovela u p i tan je svoju vlas­t i tu p o b j e d u i umanj i la n jeno značenje. Vidal, j e d a n od novoizabranih p r e d s t a v n i k a Pariza, bio je u isti inah izabran •u S t r a s b u r u . Privoljeli su ga da se o d r e k n e m a n d a t a za Par iz a da p r i m i m a n d a t za S t r a s b u r . Dakle, mjes to da svojoj pob jedi na b i ra l i š tu d a d e definitivan k a r a k t e r i t ime pris i l i s t r a n k u r e d a d a t u pob jedu o d m a h p o k u š a ospor i t i u p a r l a m e n t u , mjes to da t a k o prot ivnika n a t j e r a da p r i m i b o r b u u t r e n u t k u n a r o d n o g oduševl jenja i povol jnog raspo­loženja armi je , d e m o k r a t s k a par t i j a je z a m a r a l a Pariz u t o k u mjeseca m a r t a i apr i la n o v o m i z b o r n o m agitaci jom, p u s t i l a je da se p r o b u đ e n e n a r o d n e s t r a s t i i s t roše u toj p o n o v n o j provizornoj glasačkoj igri, da se revo luc ionarna energi ja zasiti k o n s t i t u c i o n a l n i m uspjes ima, da izvjetri u s i t n i m int r igama, šupl j im dek lamaci jama i p r iv idnim pokre­t ima, da se buržoazi ja o k u p i i p o d u z m e svoje mjere, na jzad da značenje m a r t o v s k i h izbora dobije s e n t i m e n t a l n o raz­vodnjavajući k o m e n t a r u n a k n a d n i m apr i l sk im izbor ima, u izboru Ežena Šija. J e d n o m riječju, o n a je sa 10. m a r t o m naprav i la prvoapr i l sku šalu.

•Parlamentarna većina shvati la je s labost svoga protiv­n i k a . Njenih 17 burggra fa — j e r B o n a p a r t e jo j je p r e p u s t i o vodstvo n a p a d a i odgovornost za nj — izradil i su nov izborni zakon, a gospodinu Fošeu, ko j i je za sebe izmolio tu čast, pov jereno je da p o d n e s e zakonski pri jedlog. 8 . m a j a on je predložio zakon k o j i m se u k i d a opće izborno pravo, bira­č i m a postavl ja kao uvjet -trogodišnji b o r a v a k u m j e s t u iz­b o r a , i ko j im se, na jzad, p o t v r d a o t o m b o r a v k u za r a d n i k e dovodi u zavisnost od sv jedočanstva nj ihovih poslodavaca.

61

Kao što su se d e m o k r a t i za vr i jeme us tavne izborne b o r b e revolucionarno uzbuđival i i bjesnjeli, t a k o su sada k a d je s oruž jem u ruci t rebalo dokazat i ozbil jnost onih izbornih pob jeda us tavno propovi jedal i red, dos to jans tven m i r (calme majestuex), zakoni to držanje, t j . slijepo pod­vrgavanje volji kontrarevoluci je koja je sebe n a m e t a l a kao zakon. Za vr i jeme d e b a t e Montan ja je post id je la s t r a n k u r e d a ističući prot iv njene revoluc ionarne s t r a s n o s t i b e s t r a s n o držanje poštenjakovića koji ostaje na t lu zakona i porazivši je s t rahovi t im p r i j e k o r o m da je n jeno p o s t u p a n j e revolucio­n a r n o . Čak su se i novoizabrani poslanici trudil i da pr is to j­n i m i s ta loženim držan jem dokažu k a k o je bilo n e o p r a v d a n o nazivat i ih a n a r h i s t i m a i tumači t i nj ihov izbor kao p o b j e d u revolucije. 31. maja pr iml jen je novi izborni zakon. Mon­tan ja se zadovoljila t ime da k r i s o m t u t n e p r o t e s t u džep pred­sjednikov. Za izbornim z a k o n o m došao je nov zakon o š t a m p i , ko j im j e revolucionarna š t a m p a p o t p u n o uklonjena. Ona je zaslužila svoju sudbinu. »National« i »La Presse«, dva b u r ž o a s k a organa, ostal i su posli je ovog p o t o p a k a o k r a j n j e p r e d s t r a ž e revolucije.

Vidjeli smo k a k o su d e m o k r a t s k e vode za vr i jeme mar­ta i apr i la sve učinile da n a r o d Pariza u p l e t u u pr iv idnu b o r b u i kako su posli je 8. m a j a sve učinile da bi ga odvrat i le od s tvarne b o r b e . Ùz to ne smi jemo zaboravi t i da je godina 1850. bila j e d n a od najsjajni j ih godina indus t r i j skog i t rgovinskog prosper i t e ta , da je, p r e m a tome, par i šk i prole­t a r i j a t bio po tpuno zaposlen. Ali izborni zakon od 31. m a j a J 850. isključio ga je od svakog učestvovanja u poli t ičkoj vlasti . Odvojio ga je od samog p o p r i š t a borbe . On je r a d n i k e p o n o v o bacio u položaj par i ja u k o m e su bili pri je februar­ske revolucije. T i m e što su, sučeljeni s j e d n i m takvim doga­đa jem, mogli d o p u s t i t i da ih vode d e m o k r a t i , i t i m e što su, z b o g t r e n u t n e ugodnost i , mogli zaboravit i revolucionarni i n t e r e s svoje klase, — t i m e su se oni odrekl i čast i da b u d u osva jačka sila, pokori l i se svojoj sudbini , dokazal i da ih je p o r a z od j u n a 1848. onesposobio za b o r b u za m n o g o godina i da is tori j ski proces zasad opet m o r a da se odigra­va iznad n j ihovih glava, š t o se t iče s i tnoburžoaske demo­kraci je, ko ja je 13. j u n a vikala: »Ali s a m o ako d i m u u opće izborno pravo, e onda!« — o n a se sada tješila t i m e da

62

k o n t r a r e v o l u c i o n a r n i u d a r a c koji ju j e pogodio nije u d a r a c , i da zakon od 31. m a j a nije zakon. 2. m a j a 1852. svaki će F r a n c u z izaći na biral ište, s g lasačkim l ist ićem u j edno j , s m a č e m u drugoj ruci . Tim p r o r o č a n s t v o m ona je s a m u sebe tješila. Armiju, najzad, kaznili su njeni pretpostav l jeni k a k o za izbore od 28. m a j a 1848. t a k o i za izbore od m a r t a i apr i la 1850. Ali ovoga p u t a ona je od lučno rekla: »Treći p u t nas revolucija neće prevarit i«.

Z a k o n od 31. m a j a 1850. b io je c o u p d 'é tat buržoazije.. Sve n jene dotadašn je pob jede n a d revoluci jom imale su s a m o p r i v r e m e n k a r a k t e r . One bi bile dovedene u p i tanje č im bi sadašnja Nacionalna skupš t ina siš.'a s pozornice. One su zavisile od s lučajnost i novih općih izbora, a islorija. izbora od 1848. n a o v a m o dokazivala je n e o s p o r n o da je buržoazi ja gubila m o r a l n u vlast n a d n a r o d n i m m a s a m a " u istoj mjer i u kojoj se razvijala n jena s tvarna vlast. Opće izborno pravo izjasnilo se 10. m a r t a d i r e k t n o prot iv vlasti buržoazi je; buržoazi ja je odgovori la odbacivanjem općeg izbornog prava. Zakon od 31. m a j a bio je, dakle, j e d n a od nužnos t i k lasne borbe . S druge s t rane, us tav je zahti jevao m i n i m u m od 2 mi l iona glasova da bi izbor p r e d s j e d n i k a r e p u b l i k e imao važnost. Ako n i jedan od preds jedničk ih k a n d i d a t a ne b i dobio taj m i n i m u m , o n d a Nacionalna skup­št ina i m a da izabere preds jednika između t r i k a n d i d a t a ko j i su dobili najveći b ro j glasova. U vr i jeme k a d je u s t a v o t v o r n a S k u p š t i n a donijela taj zakon bilo je u glasačke spiskove upi sano deset mil iona birača. Po shvaćanju u s t a v o t v o r n e S k u p š t i n e bila je, dakle, dovoljna p e t i n a b i r a č a da bi i zbor p r e d s j e d n i k a imao važnost. Zakon od 31. m a j a izbrisao je b a r 3 mi l iona glasova iz i zbornih spiskova, smanj io b r o j o n i h s b i r a č k i m p r a v o m na 7 miliona, a u s p r k o s t o m e za­d r ž a o zakonski m i n i m u m od 2 mil iona za izbor preds jednika . On je, dakle, povećao zakonski m i n i m u m od j e d n e p e t i n e na gotovo j e d n u t reć inu b i račkih glasova, t j . on je uč in io sve da izbor p r e d s j e d n i k a iz r u k u n a r o d a p r o k r i j u m č a r i u r u k e Nacionalne skupšt ine . T a k o je izgledalo da je s t r a n k a r e d a izbornim z a k o n o m o d 31. m a j a d v o s t r u k o u č v r s t i l a svoju vlast : t ime š to je izbor Nacionalne skupš t ine i i zbor p r e d s j e d n i k a republ ike p r e p u s t i l a k o n z e r v a t i v n o m di je lu d r u š t v a .

63

V

Borba između Nacionalne skupštine i Bonaparta po­novo je izbila onog časa čim je bila prebrođena revolucio­narna kriza i ukinuto opće izborno pravo.

Ustav je Bonapartu odredio plaću od 600000 franaka. Jedva pola godine poslije svog stupanja na položaj predsjed­nika uspio je on da tu sumu udvostruči. Odilon Baro izvo­jevao je naime od ustavotvorne Skupštine godišnji dodatak od 600000 franaka za takozvane troškove reprezentacije. Po­slije 13. juna Bonaparte je izražavao slične želje, ali ovog puta nije nailazio na odziv kod Baroa. Sada, poslije 31. maja, odmah je iskoristio povoljni trenutak i preko svojih ministara predložio Nacionalnoj skupštini civilnu listu od 3 miliona. Dugi avanturistički život skitnice razvio je u njemu najtananije pipke te je umio da napipa slabe trenutke u 'kojima je mogao da iznudi novaca od svojih buržuja. On je naprosto ucjenjivao. Nacionalna skupština bila je cskvrnula narodni suverenitet s njegovom pomoći i s nje­govim znanjem. On je prijetio da će je za njenu krivicu potkazati narodnom sudu ako ona ne odriješi kesu i ako mu za njegovu šutnju ne plati tri miliona godišnje. Nacio­nalna skupština bila je lišila prava glasa tr i miliona Francuza On je za svalkog politički obespravljenog Francuza tra­žio po jedan punovri jedan franak, tačno 3 miliona franaka. On, izabranik 6 imiliona, traži odštetu za glasove za koje su ga tobože naknadno prevarili. Komisija Nacionalne skupštine odbila je nasrtljivca. Bonapartistička štampa je prijetila. Da li je Naoionalna skupština mogla da kida s predsjednikom republike u trenutku kad je principijelno i konačno preki­nula s masom nacije? Ona je doduše odbacila godišnju civilnu listu, ali je odobrila jednokratni novčani dodatak od 2160000 franaka. Tako je ispoljila dvostruku slabost: što je odobrila novac i što je ujedno svojom ljutnjom pokazala da novac odobrava samo protiv svoje volje. Vidjećemo kas­nije zašto je Bonapartu novac bio potreban. Poslije tog neugodnog epiloga, koji je u stopu pratio ukidanje općeg prava glasa i u kome je Bonaparte svoje ponizno držanje za vrijeme martovske i aprilske krize zamijenio izazivačkom drskošću prema uzurpatorskom parlamentu, Nacionalna skup-

64

ština je odložila svoje zasjedanje na tri mjeseca, od 11. augusta do 11. novembra. Umjesto sebe ostavila je stalnu komisiju od 18 članova u kojoj nije bilo bonapartista, ali je bilo nekoliko umjerenih republikanaca. U stalnoj komisiji od godine 1849. bilo je samo ljudi iz stranke reda i bona­partista. Ali tada je stranka reda sebe proglasila u pcrma-nenciji protiv revolucije. Ovoga puta je parlamentarna repu­blika sebe proglasila u permanenoiji protiv predsjednika. Poslije zakona od 31. maja stranci reda stajao je nasuprot samo još ovaj suparnik.

Kad se Nacionalna skupština u novembru 1850. ponovo sastala, izgledalo je da je namjesto njenih dosadašnjih sitni-čarskih čarkanja s predsjednikom postala neizbježna velika bezobzirna borba,' borba obiju sila na život i smrt.

Kao godine 1849, tako se stranka reda i za vrijeme sadašnjih parlamentarnih ferija raspala na svoje pojedine frakcije; svaka od njih bila je zauzeta svojim vlastitim restauracionim intrigama, koje su smrću Luja Filipa dobile nov materijal. Legitimistički kralj Anri V čak je imenovao formalnu vladu, koja je zasjedala u Parizu i u kojoj je bilo članova stalne komisije. Bonaparte je, dakle, sa svoje strane imao pravo da obilazi francuske departmane i da, već prema raspoloženju grada koji bi usrećio svojim prisus­tvom, čas skrivenije čas otvorenije izbrbljava svoje vlastite planove o restauraciji i vrbuje glasove za sebe. Na tim po­hodima, koje su veliki službeni »Moniteur« i mali privatni Bonapartini moniteri naravno morali slaviti kao trijumfalne pohode, njega je stalno pratila bratija iz Društva od 10. decembra. To društvo nastalo je godine 1849. Pod izlikom da se osniva" dobrotvorno društvo, pariški lumpenproletari-jat je organiziran u tajne sekcije, svaku sekciju je vodio jedan od bonapartističkih agenata, a na čelu svega bio je bonapartistički general. Pored oronulih razvratnika sa sumnjivim sredstvima egzistencije i sumnjivog porijekla, pored propalih i pustolovnih otpadaka buržoazije bilo je tu skitnica, bivših vojnika, otpuštenih osuđenika, odbjeglih ro­bijaša, lupeža pehlivana, lazarona, džepara, mađioničara, koc­kara, makroa, vlasnika javnih kuća, nosača, piskarala, ver-glaša, prnjara, oštrača, kotlokrpa, prosjaka, ukratko — sva ona neodređena, raspuštena, tamo-amo bacana masa koju

5 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 65

Francuzi zovu la bohème; s ovim sebi s rodn im e lementom Bonapa r t e je sastavio jezgru Društva od 10. decembra . »Do­bro tvorno društvo« — uto l iko ukol iko su svi članovi, p o p u t . B o n a p a r t a , osjećali p o t r e b u da čine sebi dobra na r a č u n radnog n a r o d a . Taj B o n a p a r t e koji zauzima mjesto sefa lumpenproletarijata, koji j e d i n o ovdje u m a s o v n o m obliku nalazi interese ikoji su i njegovi l ični, koji u t o m šl jamu, o t p a t k u , ološu svih klasa vidi j e d i n u 'klasu na ko ju se bezuvjetno m o ž e oslonit i , to j e prav i B o n a p a r t e , B o n a p a r t e sans phrase. 5 6 P r e p r e d e n i s tar i razvratn ik, on istori jski život n a r o d a i njihove istori jske događaje shvaća kao komedi ju u n a j o r d i n a r n i j e m smislu, 'kao m a s k a r a d u u_kojo j svečani kost imi, riječi i poze služe s a m o 'kao m a s k a za na jb jedni je niskosti. Tako je p r i njegovom p o h o d u na S t r a s b u r 5 7 j edan* dres i ran i švicarski kraguj preds tav l jao napoleonovskog or la . Za svoj u p a d u Bulonju s t r p a o je u f rancusku u n i f o r m u nekol iko londonskih lakeja. Oni su predstavl ja l i a rmi ju . U svom Društvu od 10. d e c e m b r a okupl ja d e s e t hi l jada vuci­b a t i n a koji t r e b a da predstavl ja ju n a r o d , ikao m a j s t o r Tkae lava.5 8 U t r e n u t k u u 'kome buržoazi ja s a m a igra najsavršeni ju komedi ju, ali na najozbiljniji nač in koji se može zamislit i , ne ogrešujući se ni o j e d a n od p e d a n t n i h propi sa f r a n c u s k e d r a m s k e etikete, 5 9 s a m a u p o l a prevarena, u p o l a uv jerena u dos to jans tvenos t svoje vlastite is tori j ske uloge, — u taikvom

56 — bez uljepšavanja. Red. 5 7 Riječ je o pokušajima Luja Bonaparta da se vrijeme

julske monarhije vojnim pučevima izvrši državni udar. 30. oktobra 1836. uspjelo mu je da s pomoću nekoliko bonapar-tistički nastrojenih oficira mobilizira dva artiljerijska puka gar­nizona u Štrasburu. Pobunjenici su poslije dva sata bili razo­ružani, Luj Bonaparte uhapšen i protjeran u Ameriku. 6. augusta 1S40. on se, koristeći se izvjesnim oživljavanjem bonapartističkih raspoloženja u Francuskoj, sa jednom klikom zavjerenika iskr­cao u Bulonju i pokušao da pobuni trupe tamošnjeg garnizona. I taj pokušaj završio je potpunim fijaskom. Luj Bonaparte bio je osuđen na doživotni gubitak slobode, ali je 1846. pobjegao u Englesku. Red.

58 — u Šekspirovoj komediji »San ljetne noći«. Red. 59 Pedantni propisi francuske dramske etikete zahtijevali su

da se drama — slično državnom udaru od 2. decembra 1851 — ograniči na jednu radnju koja se odigrava u jednom danu i na jednom mjestu. Red.

66

t r e n u t k u m o r a o je pobi jed i t i pustolov koj i j e k o m e d i j u sa­svim p r o s t o u z i m a o tkao komedi ju . Tek k a d je u k l o n i o svog dosto janstvenog prot ivnika, tek '(kad on s a m u z i m a svoju c a r s k u ulogu ozbil jno i vjeruje da s napoleonovskom m a s k o m predstav l ja pravog Napoleona, t e k t a d a on , posta je žr tva svog vlast i tog pogleda na svijet, pos ta je ozbil jni lakrdi jaš 'koji više ne s m a t r a svjetsku is tori ju za /komediju, nego svoju k o m e d i j u za svjetsku is tori ju. š t o su za. socijalističke rad­n i k e bile nac iona lne radionice, za buržoaske r e p u b l i k a n c e m o b i l n a garda, ito je za B o n a p a r t a bi lo d r u š t v o od 10. d e c e m b r a , za n jega k a r a k t e r i s t i č n a s t r a n a č k a b o r b e n a snaga . Na njegovim p u t o v a n j i m a m o r a l i su o d r e d i toga Društva, smješteni u vlaku, improviz irat i p u b l i k u za njega, pr ikazivat i n a r o d n o oduševl jenje, u r l a t i : Vive l 'Empereur ! , 6 0 n a p a d a t i i p remlać iva t i republ ikance, .razumije se p o d zaš t i tom poli­cije. Kad se vraćao u Pariz, on i su mora l i činiti avangardu, sprečavat i k o n t r a d e m o n s t r a c i j e ili ih rast jer ivat i . Društvo od 10. d e c e m b r a p r i p a d a l o je n jemu, o n o je bi lo njegovo djelo, njegova na j vlast i t i ja zamisao, š t o on sebi inače pri­svaja, d a j e m u s i la okolnost i , š to o n inače č i n i , — č ine okolnos t i za njega ili se p a k on zadovoljava da k o p i r a d je la d r u g i h ; ali B o n a p a r t e s oficijelnim f razama o redu, religiji, porodici , vlasništvu, j avno p r e d g r a đ a n i m a , a s ta jn im d r u š ­t v o m Šufterlea d Špigelberga/ 1 d r u š t v o m n e r e d a , p r o s t i t u c i j e i 'krađe iza sebe — to je B o n a p a r t e s a m ikao or ig inalni a u t o r , a istori ja ' Druš tva od .10. d e c e m b r a je njegova is tori ja . Do­godio se 'izuzetan s lučaj da su od d e c e m b r i s t a izvukli b a t i n e i nek i n a r o d n i predstavnic i koji su p r i p a d a l i s t r a n c i r e d a . I ine. s a m o to. Policijski k o m e s a r J o n , k o j i je b io dodi je l jen Nacionalnoj s k u p š t i n i i .kojemu je bi lo stavl jeno u d u ž n o s t da bdi n a d n j e n o m sigurnošću, 'dostavio je s ta lnoj komisi j i , p o v o d o m iskaza nekog Alea, da j e j e d n a sekci ja decem­b r i s t a odluči la ' da se ubi ju general š a n g a r n i j e i Dipen, p r e d s j e d n i k Nacionalne skupšt ine, i da je već odred i la o s o b e koje će to ub i s tvo izvršiti. Može se zamisl i t i užas gospodina Dipena. P a r l a m e n t a r n a a n k e t a o D r u š t v u od 10. d e c e m b r a , t j . razgolićavanje B o n a p a r t o v o g ta jnog svijeta, izgledalo je

«o — Živio Car! Red. 61 Schufterle i Spiegelberg — lica iz Šilerove drame »Raz­

bojnici«, lopovi i ubojice bez ikakvih moralnih skrupula. Red.

5* 67

neminovno. P r e d s a m s a s t a n a k Nacionalne skupš t ine Bona­p a r t e je o p r e z n o raspus t io svoje Društvo, razumi je se s a m o na p a p i r u , j e r j o š k r a j e m 1851. polici jski pre fekt Karli je uzalud je pokušavao, u i s c r p n o m m e m o r a n d u m u , da ga skloni na s tvarno razjurivanje decembr i s ta .

Društvo od 10. d e c e m b r a i m a l o je da o s t a n e p r i v a t n a B o n a p a r t o v a a r m i j a sve d o t l e d o k m u n e p o đ e z a r u k o m da državu p r e t v o r i u j e d n o Društvo od 10. d e c e m b r a . Bona­p a r t e je prvi pokuša j u t o m p r a v c u učinio u s k o r o posli je odlaganja zas jedanja Nacionalne skupšt ine, i to n o v c e m koji je od nje iznudio. K a o fatalist 'vjerovao je da posto je izvjesne više sile ko j ima čovjek, a n a r o č i t o vojnik, ine m o ž e da odoli. TJ te više sile u b r a j a o je u p r v o m r e d u cigaru i š a m p a n j a c , h l a d n u pi le t inu i kobas icu isa češn jakom. Stoga on u o d a j a m a Elizejske pa lače čašćava na jpr i je oficire i podoficire c igarom i š a m p a n j c e m , h l a d n o m pi le t inom i ko­bas icom sa češn jakom. 3 . o k t o b r a on ponavl ja ta j m a n e v a r s t r u p a m a pr i l ikom revije t r u p a u Sen-Moru, a 10. o k t o b r a isti m a n e v a r u još većim r a z m j e r i m a pr i l ikom velike armi j­ske s m o t r e u Sator i ju . S t r ic se s jećao Aleksandrovih p o h o d a u Aziji, s inovac p a k osva jačkih p o h o d a Bakovih u istoj ze­ml j i . Aleksandar je, d o d u š e , b i o polubog, ali B a k o je b io bog, i uz to bog-zaštitnik Druš tva od 10. d e c e m b r a .

Posli je revije t r u p a od 3 . o k t o b r a s ta lna komis i ja je pozvala ona odgovornos t m i n i s t r a vojslke d 'Otpula. On je obe­ćao da se takve povrede discipl ine neće ponovit i . Poznato je 'kako je B o n a p a r t e 10. o k t o b r a o d r ž a o d 'Otpulovu ri ječ. Pr i l ikom ob je s m o t r e 'komandovao je Šangarni je, 'kao vrhov­ni zapovjednik vojske u Parizu. On, b u d u ć i u j e d n o č lan s ta lne komisi je, šef Naciona lne garde, »spasilac« od 29. j a n u a r a i 13. j u n a , »bedem društva«, ikandidat s t r a n k e r e d a za pred­s jednika, nas lućivani M o n k dvi ju m o n a r h i j a , — on n i k a d dot le nije pr iznavao da je p o d r e đ e n m i n i s t r u vojske, uvijek je o tvoreno ismijavao r e p u b l i k a n s k i ustav, a B o n a p a r t a pro­gonio j e d n o m dvosmis leno o t m j e n o m protekci joni . S a d se on živo zalagao za discipl inu prot iv m i n i s t r a vojske i za u s t a v prot iv B o n a p a r t a . Dok je 10. o k t o b r a j e d a n d io konj ice kl icao: »Vive Napoléon ! Vivent le s saucissons!« 6 2 š a n g a r n i j e

62 — »živio Napoléon! Živjele kobasice!« Red.

68

j e udes io d a b a r pješadija, ko ja j e s t u p a l a p o d k o m a n d o m njegovog pri jatel ja iNejmejea, prodef i l i ra s l e d e n o m š u t n j o m . Ža kaznu, m i n i s t a r vojske je na t raženje B o n a p a r t o v o smije­nio generala Nejmejea s njegova položaja u Parizu, tobož z a t o da bi ga postavio za (komandanta 14. i 15. divizije. Ne jmeje je odbio tu p r o m j e n u položaja i m o r a o je s toga d a t i os tavku. Šangarni je je sa svoje s t r a n e 2. n o v e m b r a objavio 'dnevnu zapovijest u kojoj j e t r u p a m a p o d o r u ž j e m zabranio ma kakve pol i t ičke uzvike i d e m o n s t r a c i j e . Elizejski l istovi 6 3

napal i su šangarni jea , listovi s t r a n k e r e d a B o n a p a r t a ; s t a l n a komis i ja održa la je niz t a j n i h s jednica na k o j i m a je više p u t a pred lagano da se objavi kako- je o t a d ž b i n a u opasnos t i ; vo jska je izgledala podi je l jena na d v a neprijateljs-ka t a b o r a sa dva nepri jate l j ska generalš taba, j e d n i m u Elizejskoj pa­lači gdje je p r e b i v a o B o n a p a r t e , d r u g i m u Ti l jer i jama gdje je b io š a n g a r n i j e . T r e b a l o (je, talko je izgledalo, s a m o d a s e sas tane Naciona lna Skupšt ina p a d a o d j e k n e sig­nal za b o r b u . F r a n c u s k a p u b l i k a sud i la je o o v i m t rvenj ima između B o n a p a r t a i š a n g a r n i j e a k a o o n a j engleski žurna l i s t koji ih je o k a r a k t e r i z i r a o sl jedećim r i ječ ima:

»Političke služavke F r a n c u s k e m e t u s t a r o m m e t l o m uža­r e n u lavu revolucije i radeć i svoj p o s a o s i k ć u j e d n a na drugu«.

U m e đ u v r e m e n u se B o n a p a r t e požur io da uk loni s polo­žaja m i n i s t r a vojske d 'Otpula, d a g a n a v r a t n a n o s o t p r e m i u Alžir i da na njegovo mjes to za m i n i s t r a vojske i m e n u j e genera la s r a m a . 12. n o v e m b r a u p u t i o je Nacionalnoj skup­št ini poslanicu s a m e r i k a n s k o m opš i rnošću, p r e t r p a n u poje­d i n o s t i m a ; pos lan ica j e m i r i s a l a n a red, odava la žudn ju z a izmirenjem, bi la ustavno-rezignirana, govorila o svemu i sva­č e m u s a m o ne o ques t ions b r û l a n t e s 6 4 d a n a . Kao uzgred pr imi je t io je da, p r e m a i z r ič i t im o d r e d b a m a us tava, o armi j i od lučuje preds jednik sam. Poslanica se završavala s l jedećim r i ječima svečanog uvjeravanja:

»Francuska zahtijeva prije svega ostalog mir... Ali, vezan zakletvom, ja ću ostati u uskim granicama koje mi je ona odredila... š t o se mene tiče, pošto sam izabran od naroda i samo njemu dugujem za svoju moć, ja ću se uvijek poko-

63 — Jelisejski listovi — listovi bonapartističkog pravca. Red. 64 — gorućim pitanjima. Red.

69

ravati njegovoj zakonito izraženoj volji. Ako vi na ovom za­sjedanju odlučite da se izvrši revizija ustava, onda će ustavo­tvorna Skupština odrediti položaj izvršne vlasti. Ako ne, onda će narod 1852. svečano objaviti svoju odluku. Ali ma kakva bila rješenja budućnosti, dajte da dođemo do sporazuma, kako o sudbini jednog velikog naroda nikad ne bi odlučivale strasti, iznenađenje ili s i l a . . . To što prije svega privlači moju pažnju nije pitanje ko će 1852. upravljati Francuskom, nego kako ću vrijeme koje mi stoji na raspolaganju upotrije­biti, tako da prelazni period prođe bez nemira i smutnji. Ja sam pred vama iskreno otvorio svoje srce, vi ćete na moju otvorenost odgovoriti svojim povjerenjem, na moje stremlje­nje za dobrim — svojom saradnjom, a bog će učiniti ostalo.«

Čestiti, l icemjerno umjereni , k r e p o s n o bana ln i jezik buržo­azije o tkr iva svoj na jdubl j i smisao u u s t i m a a u t o k r a t a druš t­va od 10. d e c e m b r a i p iknik- junaka od Sen-Mora i Satori ja .

Burggrafi s t r a n k e r e d a . n i s u ni j ednog t r e n u t k a bili u zabludi o. t o m e (koliko .povjerenja zaslužuje taj izliv s rca . U p i tan ju zakletve o n i su bili odavna blazirani, m e đ u n j ima je bi lo veterana, v i r tuoza polit ičkog krivokletstva, a nije im u m a k l o ni o n o m j e s t o o armij i . Primijet i l i su s negodova­n j e m 'da je, u o p š i r n o m n a b r a j a n j u nedavno o b n a r o d o v a n i h zakona, pos lanica s izv ješ tačenom š u t n j o m preš la p r e k o naj­važnijeg zakona, izbornog zakona, i da je, za slučaj da ne d o đ e do revizije ustava, izbor preds jednika 1852. ostavila n a r o d u . Izborni zakon bio je olovna kugla na n o g a m a s t r a n k e r e d a koja ju je sprečavala u hodu, a pogotovu u jur i šan ju ! Uz to je B o n a p a r t e s lužbenim r a s p u š t a n j e m Društva od 10. d e c e m b r a i o t p u š t a n j e m m i n i s t r a vojske d 'Otpula svojom r u k o m žrtvovao grešne j a rce na o l taru domovine. On je o t u p i o o š t r i c u očekivanog sukoba. Najzad se s a m a s t r a n k a r e d a t rudi la da brižljivo izbjegne, ublaži, zataška svaki od­lučan sukob s i z v r š n o m vlašću. Iz s t r a h a da ne izgubi o n o š to je izvojevala u borb i s .revolucijom, ona je plodove t ih zavojevanja p r e p u s t i l a svom suparn iku . »Francuska traži p r i j e svega ostalog mir.« T a k o je od februara 6 5 s t r a n k a r e d a do^ vikivala revoluciji, t a k o je B o n a p a r t o v a poslanica dovikivala s t r a n c i reda. »Francuska t r a ž i pr i je svega mir.« B o n a p a r t e je p o d u z i m a o r a d n j e k o j e su ciljale na uzurpaci ju, ali stran­ka r e d a je n a r u š a v a l a »mir« a k o je dizala g a l a m u zbog t ih

« — 1848. Red.

7 0

r a d n j a i ako ih je tumači la hipohoridr ično. Satori j ske ikoba sice šutjele su k a o zalivene a k o o n j i m a nije n i k o govorio. »Francuska traži iprije svega mir« . T a k o i s to je i B o n a p a r t e t ražio da ga os tave da m i r n o čini svoje, a p a r l a m e n t a r n a s t r a n k a bila j e u k o č e n a od dvos t rukog s t r a h a : od s t r a h a da ponovo ne izazove revolucionarne n e m i r e i od s t r a h a da sa­ma u o č i m a svoje vlast i te k lase, u o č i m a buržoazi je, ne i s p a d n e kao izazivač n e m i r a . K a k o je dakle F r a n c u s k a pr i je svega osta log zahti jevala mir, s t r a n k a r e d a se nije usuđivala, p o š t o je B o n a p a r t e u svojoj pos lanici r e k a o »mir«, da odgo­vori »rat«. Publ ika koja se n a d a l a velikim s k a n d a l i m a p r i o t v a r a n j u Nacionalne skupš t ine prevar i la se u svojim očeki­vanj ima. Poslanike opozicije, koji su zahtijevali da se iznesu protokol i s ta lne komis i j e o o k t o b a r s k i m događaj ima, nad­glasala je većina. Bježalo se pr inc ip i je lno od svake d e b a t e koja bi mogla uzbudit i . Rad Nacionallne s k u p š t i n e za vr i jeme n o v e m b r a i d e c e m b r a 1850. ni je pobuđivao in teres i ran je .

Najzad je, k r a j e m decembra, počeo gerilski r a t za poje­dine prerogat ive p a r l a m e n t a . O t k a k o je buržoazi ja ukida­n j e m općeg izbornog p r a v a za izvjesno vr i jeme skinula s dnevnog r e d a k lasnu b o r b u , p o k r e t se rasiplinjavao u s i tn im š i k a n a m a o k o p r e r o g a t i v a obi ju v last i .

Protiv Mogena, j ednog od' narodnih ' poslanika, bila je izrečena sudska p r e s u d a zbog dugova. Na pi tanje preds jed­nika suda, m i n i s t a r p r a v d e Rue izjavio je da se bez daljega i m a izdati na log o h a p š e n j u dužnika. Mogen je, dakle, b a č e n u zatvor za dužnike. 'Nacionalna s k u p š t i n a je p l a n u l a k a d je saznala za taj a t e n t a t . Ona je me s a m o naredi la da se Mo­gen smjesta p u s t i n a s lobodu n e g o j c u d e s i l a d a g a još i s te večeri n jen činovnik si lom izvede dz Klišija. Ali da bi ipak potvrdi la svoju vjeru u svetinju pr iva tnog vlasništva i sa zadn jom n a m j e r o m da za slučaj n u ž d e otvori azil za o n e m o n t a n j a r e koj i b i postal i n e p o ć u d n i , izjavila j e da j e hapšen je n a r o d n i h pos lanika zbog d u g o v a d o p u š t e n o t e k p o š t o se za to dobi je njen p r i s t a n a k . Zaboravi la je doni jet i d e k r e t da se i p reds jednik m o ž e u h a p s i t i zbog dugova. Ona je uništ i la posl jednji privid nepovredivos t i ko j i je okru-žavao članove n jena vlastitog tijela.

S jećamo se dà je policijski k o m e s a r Jon , na osnovu iskaza nekog Alea, optužio j e d n u sekc i ju decembr i s t a za

71

i iamjeravano u b i s t v o Dipena i š a n g a r n i j e a . Kvestori su u vezi s t i m o d m a h na prvoj s jednici predloži l i da se f o r m i r a v last i ta p a r l a m e n t a r n a policija, .plaćena iz pr iva tnog b u d ž e t a Nacionalne skupšt ine i p o t p u n o nezavisna od polici jskog prefekta . Minis tar u n u t r a š n j i h poslova B a r o š p r o t e s t i r a o je prot iv ovog zakoračivanja u njegov resor . Na to je sklopljen b i jedan k o m p r o m i s , po ikome će se polici jski k o m e s a r skup­štine, doduše, p laćat i iz njenog pr ivatnog-budžeta, a postav-ljaće ga i o t p u š t a t i injeni ikvestori, ali pos l i je p r e t h o d n o g s p o r a z u m a s m i n i s t r o m u n u t r a š n j i h poslova. U m e đ u v r e m e n u je v l a d a (predala Alea s u d u , i tu je b i l o lako da se njegov iskaz pr ikaže k a o mistif ikaoija i da še iz u s t a javnog tužioca baci smi ješna svjetlost na Dipena, šangarni jea , J o n a i cijelu Naciona lnu skupš t inu . Sada, 29. decembra, m i n i s t a r B a r o š piše Dipenu p i s m o u k o m zahti jeva da se J o n o t p u s t i . Biro Nacionalne skupš t ine odlučuje d a J o n o s t a n e n a svom polo­žaju; ali N a c i o n a l n a skupšt ina, u p l a š e n a svojim nas i ln im p o s t u p k o m u stvari Mogena i n a v i k n u t a da od izvršne vlasti, kojo j se odvažila da zada u d a r a c , p r i m i dva u zamjenu, ne sankcioni ra >tu odluku; Ona o t p u š t a J o n a , za n a g r a d u š to je r e v n o s n o služio, i lišava sebe j e d n e p a r l a m e n t a r n e prerogat ive •neophodne p r o t i v čovjeka koji ne odlučuje noću da bi dan ju izvršavao, nego dan ju odlučuje a noću izvršava.

Vidjeli s m o .kako je Nacionalna s k u p š t i n a za vr i jeme mjeseca n o v e m b r a i d e c e m b r a , 'kad je imala k r u p n i h , uvjer­ljivih povoda, izbjegavala, suzbijala b o r b u i i zv r šnom vlašću. Sad v id imo k a k o j e o n a pris i l jena d a j e p r i m i p o v o d o m sasv im tr ičavih slučajeva. . U stvari M o g e n a o n a o d o b r a v a •u p r i n c i p u h a p š e n j e n a r o d n i h p r e d s t a v n i k a zbog dugova, ali sebi zadržava p r a v o da ga pr imjenju je s a m o na o n e pred­stavnike ikoji n joj n i su po volji i gloži se s m i n i s t r o m p r a v d e o k o tog in famnog privilegija. Mjes to da iskorist i n a v o d n i p l a n o ubis tvu da bi povela a n k e t u o Druš tvu od 10. d e c e m b r a i definit ivno razgolit i la B o n a p a r t a (pred F r a n c u s k o m i Evro­p o m , pr ikazu juć i ga u njegovom p r a v o m liku k a o glavu par i škog l u m p e n p r o l e t a r i j a t a , o n a d o p u š t a d a sukob s p a d n e na t a č k u na kojoj j e i z m e đ u nje i m i n i s t r a u n u t r a š n j i h pos lova u p i t a n j u još s a m o to u čiju 'kompetenci ju s p a d a postavlja­n je i o t p u š t a n j e j e d n o g polici jskog k o m e s a r a . Vidimo, da­kle, da je s t r a n k a r e d a za vr i jeme cijelog ovog per ioda, usl jed

72

svoga dvosmislenog .položaja pr i s i l jena da svoju b o r b u s izvršnom vlašću t r a t i i razbi ja u t r ičave svađe o k o m p e t e n ­ciji, u š ikane, c jepidlačenja i r a s p r e o k o razgraničenja vla­sti, d da prazna p i tan ja forme čini sadrža jem svoje djelat^ nos t i . Ona se ne u s u đ u j e da p r i m i b o r b u u t r e n u t k u k a d Ova i m a pr incipi je lno značenje, k a d se izvršna vlast s tvarno k o m p r o m i t i r a l a i k a d bi s tvar Nacionalne skupšt ine b i la s t v a r naci je. Ona bi t ime naci j i izdala zapovijest za p o k r e t , a o n a se ničega ne boji više n e g o t o g a da se nacija ne p o k r e n e . Stoga o n a u takvim p r i l i k a m a odbi ja pr i jedloge Montan je i prelazi na dnevni red. Poš to je s p o r n o p i t a n j e t a k o u svoj im vel ikim d i m e n z i j a m a n a p u š t e n o , izvršna vlast m i r n o očekuje t r e n u t a k ikad će ga m o ć i ponovo p r i h v a t i t i p o v o d o m n e k i h beznačajnih sitnica, k a d će o n o predstav l ja t i t a k o r e ć i s a m o još lokalni interes p a r l a m e n t a . O n d a će izbiti susprezani bijes s t r a n k e reda, o n d a će- o n a zderat i zavjesu s kulisa, optuživat i preds jednika, izjavljivati da je r e p u b l i k a u opasnost i , ali o n d a se i n jen p a t o s javl ja 'kao besmislen, a povod za b o r b u 'kao l icemjeran izgovor ili k a o neš to za Šta se u o p ć e .ne vri jedi bor i t i . B u r a u p a r l a m e n t u p o s t a j e b u r a u čaši vode, b o r b a p o s t a j e intr iga, s u k o b — s k a n d a l . D d k se ' revolucionarne k lase z lurado n a s l a đ u j u ponižen jem Naciona lne skupšt ine, j e r se o n e i s t o tol iko oduševl javaju za n jene p a r l a m e n t a r n e prerogat ive kol iko ta s k u p š t i n a .za d r u š t v e n e s lobode, dot le buržoazi ja izvan p a r l a m e n t a n e shvaća k a k o buržoazi ja u p a r l a m e n t u m o ž e da t r a t i svoje vr i jeme u tako, t r ičavim s v a đ a m a i da d o v o d i m i r u o p a s n o s t zbog Bekog bi jednog r ivalstva s p r e d s j e d n i k o m . N j u zbunju je s t ra teg i ja k o j a sk lapa m i r u t r e n u t k u k a d a cijeli svijf t oče­k u j e b i tke, a n a p a d a u t r e n u t k u k a d cijeli svijet v jeruje da je sklopljen mir .

20. d e c e m b r a p o d n i o je Paskal Dipra m i n i s t r u u n u t r a š ­n j ih poslova interpelaci ju o lutri j i z la tnih poluga. Ta lu t r i j a bi la je »kći iz Elizeja«,6 6 n ju je donio na svijet B o n a p a r t e sa svojim v jernima, a polici jski p r e f e k t Karl i je ju je s tavio p o d svoju s lužbenu zaš t i tu i a k o f rancuski zakon zabran ju je sve lutri je, izuzimajući o n e u d o b r o t v o r n e svrhe. S e d a m

66 »Kći iz Jeliseja« — riječi iZ.Šilerove ode »An die Freunde« (»Prijateljima«) kojima se ovdje aludira na Jelisej (Elysée), rezi­denciju Luja Bonaparta. Red.

7 3

m i l i o n a srećaka, po f ranak svaka, a p r i h o d tobože nami jenjen t o m e da se par i ške skitnice p r e b a c e U'Kali forni ju. S j e d n e s i r a n e je t reba lo da zlatni snovi p o t i s n u soci jal ist ičke snove p a r i š k o g prole tar i ja ta , a pr imamlj iv i izgled na glavni zgo­d i t a k d o k t r i n a r n o p r a v o na rad . Par i šk i radnic i nisu, razu­mi je se, u s ja ju kal i forni jskih z latnih poluga prepoznal i neug ledne franke ikoje su im izvlačili iz džepa. Ali u osnovi je tu bi la posr i jedi p r o s t a prevara . Skitnice koje su htjele da otvore Ikalifornijske zlatne r u d n i k e ne mičući se iz Pariza bi l i su s a m B o n a p a r t e i njegova p r e z a d u ž e n a brat i ja . O n a t r i mi l iona koja je Nacionalna slkupština bi la odobr i la bi la su s t raćena, ikasa se m o r a l a na ovaj ili onaj način opet popuni t i . Uzalùd je Bonapa r t e za podizanje takozvanih cités ouvr iè res 6 7

otvor io upis ivanje na rodnog zajma, na či jem čelu je, sa z n a t n o m s u m o m f igurirao o n sam. Bezdušni buržuj i čekali su nepovjerl j ivo da on svoju dionicu i uplat i , a pošto on to, n a r a v n o , nije učinio, špekulaci ja sa soci jal ist ičkim k u l a m a u z r a k u palâ je n a p r o s t o u vodu. Zlatne poluge bdije su pali le. B o n a p a r t e i drugovi n i s u se zadovoljili t ime da s t rpa ju u svoj džep j e d a n dio čistog pr ihoda; on i su fabricirali laž­ne srećke, izdavali na isti. b r o j deset, p e t n a e s t do dvadeset srećaka, vršil i finansijsku" operaci ju u d u h u Društva od 10. d e c e m b r a ! Tu Nacionalna skupš t ina nije imala p r e m a sebi f iktivnog preds jednika republ ike, n e g o Bon'aparta od krvi i mesa. Tu je mogla da ga uhvat i na djelu u s u k o b u ne sa us tavom, nego sa Code penalom. 6 8 A š to je p r e k o Diprabve interpelaci je preš la na dnevni red, ni je bilo s a m o zato što je Zi rardehov pri jedlog da S k u p š t i n a izjavi k a k o je »satis-fiat« 6 9 pods je t io s t r a n k u r e d a n a n jenu s i s tematsku korup­ciju. Buržoa, a pri je svega b u r ž o a koj i se n a d u o do držav­nika, d o p u n j u j e svoju p r a k t i č n u niskost t e o r e t s k o m visoko-p a r n o š o u . Kao državnik on postaje, k a o i državna vlast koja stoji p r e m a n j e m u , više biće, prot iv ko jega je moguće bor i t i se s a m o na viši, posvećen način .

B o n a p a r t e , koji j e u p r a v o kao boem, k a o pr inčevsk i l u m p e n p r o l e t e r i m a o t u p r e d n o s t n a d lupešk im b u r ž u j e m š t o se m o g a o bor i t i n i s k i m sredstv ima, vidio je sad — p o š t o

67 — radničkih naselja. Red. 68 — krivičnim zakonikom. Red. 69 — zadovoljena. Red.

7 4

ga je s a m a S k u p š t i n a svojom r u k o m prevela p r e k o klizavog t la vojničkih b a n k e t a , smotr i , Društva od 10. d e c e m b r a i na jzad Code p e n a l a — da je d o š a o čas k a d a iz pr iv idne defanzive može da p r e đ e u ofanzivu. N j e m u nisu m n o g o smeta l i s itni porazi koji su se u m e đ u v r e m e n u odigravali : poraz i min i s t ra pravde, m i n i s t r a vojske, min i s t ra m o r n a r i c e , m i n i s t r a finansija, porazi ikojima je Nacionalna skupš t ina izražavala svoje g u n đ a v a nezadovoljstvo. On je ne s a m o sprečavao m i n i s t r e da o d s t u p e i da t a k o pr iznaju podvrga­vanje izvršne vlasti p a r l a m e n t u ; on je sad mogao dovršit i o n o što je bio počeo za vr i jeme ferija Nacionalne skupš t ine : otcjepl jenje vojne vlasti od p a r l a m e n t a , smjenjivanje Šan-garnijea.

J e d a n elizejski list objavio je d n e v n u zapovijest koja je u t o k u mjeseca maja tobože izdata prvoj diviziji, i pre­ma t o m e poticala, od š a n g a m i j e a ; u njoj se of icir ima p r e p o ­ručuje, da u s luča ju p o b u n e n e m a j u milost i , p r e m a izdajni­c i m a u svojim v las t i t im redov ima, da ih smjes ta stri jel jaju i d a Nacionalnoj s k u p š t i n i u s k r a t e t r u p e a k o b i i h ona tra­žila. 3.. j a n u a r a 1851. k a b i n e t u je podni je ta interpelaci ja o to j dnevnoj , zapovijesti . Kabinet t raži za ispit ivanje te s tvar i na jpr i j e t r i mjeseca, za t im nedjel ju dana, na jzad s a m o 24 sa ta za razmiš l jan je . S k u p š t i n a os ta je p r i zaht jevu da se s t v a r o d m a h razjasni, š a n g a r n i j e se diže i izjavljuje da ta d n e v n a zapovijest n i k a d nije postoja la . Dodaje da će uvi jek p o h i t a t i da se odazove zaht jevima Nacionalne skupš t ine i da o n a u s luča ju nekog sukoba može r a č u n a t i na njega. O n a p r i m a njegovu iz javu s neopis ivim a p l a u z o m i izglasava mu povjerenje. Stavl jajući se pod p r i v a t n u zaš t i tu jednoga gene­ra la , ona- na taj nač in .abdicira, d e k r e t i r a svoju v last i tu ne­moć, a svemoć armi je ; ali taj general se vara k a d jo j prot iv Bonapar.ta stavlja na raspolaganje silu, koju on drž i s a m o kao. leno od istoga B o n a p a r t a i kad, sa svoje s t r a n e , o č e k u j e zaš t i tu od tog p a r l a m e n t a , od svoga št ićenika, k o j e m u je i s a m o m p o t r e b n a zašt i ta. No š a n g a r n i j e v jeruje u tajan­s tvenu m o ć Jcojom ga je obdar iva la buržoazi ja počev od 29. j a n u a r a 1849. On sebe s m a t r a za t r e ć u vlast p o r e d dvije os ta le državne vlasti. On dijeli s u d b i n u os ta l ih j u n a k a ili, bolje, svetaca te epohe veličina koj ih se sas to j i u p r a v o u p r i s t r a n o m v i s o k o m mišl jenju koje nj ihova s t r a n k a šir i o

75

nj ima i koji splašnjavaju i pos ta ju svakodnevne figure čim ih okolnos t i pozovu da čine čuda. Nevjerovanje je u o p ć e s m r t n i nepri jate l j t ih tobožnjih j u n a k a i s tvarnih svetaca. O t u d a nj ihova dosto janstveno-moralna ogorčenost na dosjet-ljivce i podrugl j ivce ko j ima nedos ta je entuzi jazma.

Te i s te večeri m i n i s t r i su pozvani u Jel isejsku palaču. B o n a p a r t e naval juje dà se Šangarni je ukloni s položaja, pe t min i s t a ra odbi ja ju da to potpišu , »Moniteur« nagovješ­tava min i s t a r sku kr izu ; a š t ampa s t r a n k e reda pri jet i for­m i r a n j e m p a r l a m e n t a r n e a rmi je pod k o m a n d o m Šangami jea . S t r a n k a reda imala j e pù us tavu p ravo da to učini. Trebalo j e s a m o d a š a n g a m i j e a i m e n u j e z a p r e d s j e d n i k a Nacionalne skupš t ine i da traži .koliko god hoće t r u p a za svoju s igurnost . To je mogla uto l iko s igurni je š to je š a n g a r n i j e zaista još b io na čelu armi je i par i ške Nacionalne g a r d e i jedva čekao da b u d e pozvan zajedno sa a r m i j o m . B o n a p a r t i s t i č k a š t a m p a nije smjela č a k ni 'da o s p o r a v a p r a v o Nacionalne skupš t ine n a n e p o s r e d n o pozivanje t r u p a , š to j e bi lo p r a v n a s k r u p u l a ikoja u d a t i m o k o l n o s t i m a nije obećavala usp jeh. Vjerovatno je da b i a r m i j a pos luša la zapovijest Nacionalne skupšt ine, a k o se ' i m a n a u m u d a j e B o n a p a r t e m o r a o traži t i o s a m d a n a po ci jelom Parizu da bi najzad n a š a o dva genera la — Barage d 'I l jea i Sen-Žan d'Anželia — koj i su izjavili svoju s p r e m n o s t da s u p o t p i s u uklanjanje š a n g a m i j e a . Ali to da bi s t r a n k a r e d a u svojim vlast i t im redov ima i ; u p a r l a m e n t u n a š l a b r o j glasova p o t r e b a n za takvo r ješenje — to je više nego sumnj ivo a k o s e pomis l i d a s e o s a m d a n a kasni je odvoji lo od nje 286 glasova, i da je M o n t a n j a odbaci la sl ičan pr i jedlog još d e c e m b r a 1851, u pos l jednjem p r e s u d n o m času. M e đ u t i m , m o ž d a bi burggra f ima još i sad pošlo za r u k o m da m a s u . s v o j e s t r a n k e p o k r e n u na heroizam ikoji se sasto jao u t o m e da se os jet i s i g u r n o m iza š u m e b a j o n e t a i da pr ihvat i us luge j e d n e a r m i j e 'koja je dezer t i ra la u njen t a b o r . Mjesto toga, gospoda burggraf i su 6. j a n u a r a uveče pošl i u Jelisejsku p a l a č u d a b i d r ž a v n i č k i m m u d r o v a n j e m odvrat i l i B o n a p a r t a od smjenjivanja Š a n g a m i j e a . Koga n a s t o j i m o da 'sklonimo na neš to, toga pr izna jemo za gospodara situacije. B o n a p a r t e , koj i se zbog toga k o r a k a os jet io s igurnim, i m e n u j e 12. janu­a r a novu vladu, u 'kojoj os ta ju vođi s t a r e vlade, Fuld i Baroš . Sen-Žan d'Anželi pos ta je m i n i s t a r vojske, »Moniteur«

76

d o n o s i d e k r e t o smjenjivanju š a n g a m i j e a , njegovu k o m a n d u di jele i z m e đ u sebe Barage d'I l je, koji dobiva p r v u diviziju, i P e r r o , ikoji dobiva Naciona lnu g a r d u . B e d e m d r u š t v a je o b o r e n , zbog čega, doduše, ne p a d a ni cri jep s krova, ali skaču berzanski Jrursevi.

Odbijajući a r m i j u k o j a jo j se u o s o b i š a n g a m i j e a stavlja •na raspolaganje, i p reda juć i je t a k o neopozivo preds jedniku, s t r a n k a r e d a daje na znanje da buržoazi ja više ni je pozvana da v lada. P a r l a m e n t a r n a vlada više nije postoja la . Poš to je •sad izgubila još i vlast n a d a r m i j o m i N a c i o n a l n o m gardom, k o j a sila je o n d a preos ta la buržoazi j i da bi u isti m a h održa­vala u z u r p i r a n u v las t p a r l a m e n t a n a d n a r o d o m i njegovu u s t a v n u vlast prot iv p r e d s j e d n i k a ? Nikoja. Ostao joj j e s a m o još apel na pr incipe bez sile, p r i n c i p e koje je o n a s a m a uvi jek tumači la s a m o kao o p ć a pravila ikoja čovjek pro­pisu je n e k o m t r e ć e m da bi se s a m mogao u t o l i k o s lobodnije k r e t a t i . Time š to je smijenjen Šangarni je, t i m e š to je vojna v las t n a d a r m i j o m p r i p a l a B o n a p a r t u , završava se prv i .od­jel jak per ioda koji r a z m a t r a m o , per iod b o r b e između stran­ke r e d a i izvršne vlasti. R a t između te dvije sile sad je o t v o r e n o . objavl jen i o t v o r e n o se vodi, ali tek poš to je s t r a n k a r e d a izgubila oruž je i vojnike. Bez vlade, bez vojske, bez n a r o d a , bez javnog mnjen ja , a poslije svog izbornog za­k o n a od 31. m a j a ne b u d u ć i više n i p r e d s t a v n i c a suverene naci je, dakle bez oka, bez uha, bez zuba, bez ičega — Na­cionalna skupš t ina se p o s t e p e n o pretvor i la u neki staro-•francuski parlament10 ko j i akci ju mora- p r e p u s t i t i vladi, a ' sàm se zadovoljit i g u n đ a n j e m i pr igovaran jem p o s t festum 7 1 .

S t r a n k a r e d a dočeku je novu vladu s b u r o m negodo­vanja. General Bedo pods jeća na blagost s ta lne komisi je za v r i j eme ferija, i na prevel ik i obzir ikojim se o d r e k l a objavlji­vanja svojih protokola . Mini s ta r u n u t r a š n j i h poslova sad

70 Starofrancuski parlamenti — najviše sudske ustanove u Francuskoj prije revolucije od 1789. Najveće značenje imao je pariški parlament, koji je registrirao kraljevske dekrete i imao t z v . pravo remonstracije, t j . pravo protesta protiv dekreta koji nisu odgovarali običajima i zakonodavstvu zemlje. Parlament ipak nije imao nikakve realne vlasti, jer je kraljeva prisutnost na sjednici parlamenta činila registraciju zakona obaveznom. Red.

71 _ poslije praznika, t j . prekasno. Red.

7 7

s â m insis t i ra na objavl j ivanju t ih protokola , no sad su oni, razumi je se, postal i bl jutavi k a o us ta ja la voda, ne otkr iva ju n ikakvu novu činjenicu i p a d a j u m e đ u b laz i ranu publ iku bez ikakvog djelovanja. Na Remizaov pri jedlog Nacionalna skup­št ina se povlači u svoje b i r o e i imenuje »komitet i zvanrednih mjera«. Pariz u to l iko m a n j e izlazi iz kolosi jeka svog svako­dnevnog r e d a š to t rgovina u t o m t r e n u t k u cvjeta, i n d u s t r i j a r a d i , ci jene žitu su niske, n a m i r n i c a i m a u izobilju, š tedionice p r i m a j u svakoga d a n a nove uloge. »Izvanredne mjere«, koje je p a r l a m e n t t a k o b u č n o nagovijestio, svode se 18. j a n u a r a na v o t u m nepovjerenja min i s t r ima, a da p r i t o m general šangarndje ne biva mi s p o m e n u t . S t r a n k a r e d a bila je prisi^ ljetna na takvu formulaci ju svoga v o t u m a da bi za sebe osi­gura la glasove republ ikanaca, 'koji su od svih v ladinih mje­ra j ed ino odobraval i baš šangarni jeovo smjenjivanje, d o k os ta le vladine m j e r e s t r a n a k a r e d a zaista nije mogla kudit i , j e r i h j e s a m a dikt i ra la .

Za v d t u m nepov jeren ja glasalo je 18. j a n u a r a 415 gla­sova prot iv 286. P r e m a t o m e on je (prošao s a m o zahvaljujući koaliciji kra jn j ih legit imista i o r l e a n i s t a s č i s t im republ ikan­c i m a i M o n t a n j o m . Pokazao je, dakle, da je s t r a n k a r e d a izgubila ne s a m o vladu, ne s a m o armi ju, nego u s u k o b i m a s B o n a p a r t o m i svo ju s a m o s t a l n u p a r l a m e n t a r n u većinu; da je ' jedan d i o pos lanika iz n jena t a b o r a dezer t i rao iz fanat ične •sklonosti 'ka k o m p r o m i s u , iz s t r a h a od borbe, iz zamorenost i , iz fami l i jarnih o b z i r a p r e m a .krvno s r o d n i m državnim pla­ć a m a , iz špekul i ran ja na u p r a ž n j e n e m i n i s t a r s k e položaje (Odilon B a r o ) , iz p r o s t o g egoizma zbog kojeg je o b i č n i b u r ž o a uvijek sklon da opć i interes svoje klase žrtvuje o v o m ili o n o m p r i v a t n o m mot ivu . Bonapar t i s t ičk i poslanici su od s a m o g p o č e t k a p r i p a d a l i s t ranci r e d a s a m o u borb i p r o t i v revolucije, šef ka to l ičke s t r a n k e M o n t a l a m b e r stavio je već t a d a svoj u t ica j ma B o n a p a r t o v u s t r a n u , j e r je izgubio v jeru u ž ivotnu sposobnost p a r l a m e n t a r n e s t r a n k e . Najzad, vođe te s t r a n k e Tjer i Beri je — j e d a n or leanis t , d r u g i Jegi t imist — bili su prisi l jeni da se o t v o r e n o proglase za republ ikance, da pr izna ju k a k o im je s rce pr ivrženo monarhi j i , al i glava republ ic i , 'kako je nj ihova p a r l a m e n t a r n a r e p u b l i k a j ed ino mogući ob l ik za v ladavinu c je lokupne buržoazi je. T a k o su bili pris i l jeni da p lanove o res tauraci j i , koje su iza leđa

78

p a r l a m e n t a i dalje n e u m o r n o krojili, p r e d očima same buržo-aske klase žigošu kao isto toliko o p a s n u kol iko i bezglavu intr igu.

V o t u m nepovjerenja od 18. j a n u a r a pogađao je mini­stre, a ne p r e d s j e d n i k a . Ali š a n g a r n i j e a nije svrgla v lada, nego preds jednik . Da l i da s t r a n k a r e d a optuži samog Bona-p a r t a ? Zbog njegovih težnji za r e s t a u r a c i j o m ? Ove su s a m o dopunjavale n j e n e vlastite težnje... Zbog njegove konsp i ra­cije na vojnim s m o t r a m a i u Društvu od 10. d e c e m b r a ? Te t e m e su oni odavno pokopal i i spod p r o s t i h pre laza na dnevni red. Zbog smjenjivanja j u n a k a od 29. j a n u a r a i od 13. juna, čovjeka koji je u m a j u 1850. pr i j e t io da će u slučaju p o b u n e zapalit i Pariz na sve č e t i r i . s t r a n e ? Njihovi saveznici iz Mon-tanje i Kavenjak nisu im dopušta l i čak ni to da s rušeni b e d e m druš tva o b o d r e s lužbenom izjavom saučešća. Oni sami nisu mogli poreći da preds jednik po ustavu i m a p r a v o da smijeni j e d n o g genera la . Oni su bjesnjeli s a m o z a t o š to je on svoje u s t a v n o p r a v o upotr i jeb io n e p a r l a m e n t a r n o . A zar oni nisu svoju p a r l a m e n t a r n u prerogat ivu s ta lno pri­mjenjivali prot ivustavno, a naroč i to pr i u k i d a n j u općeg iz­b o r n o g prava? Ostajalo im je, dakle, s a m o to da se k reću t a č n o u p a r l a m e n t a r n i m granicama. I zaista, bi la je p o t r e b n a o n a č u d n a bolest k o j a je od 1848. h a r a l a po cijelom konti­nentu, parlamentarni kretenizam koji zaražene drž i k a o opči­njene u j e d n o m svijetu uobrazi l je te im oduzima svaki smi­sao, svako sjećanje, svako razumijevanje za g rub i svijet o k o njih, — taj p a r l a m e n t a r n i .kretenizam bio je p o t r e b a n da bi oni koji su svojom r u k o m razori l i i u svojoj borb i s os ta l im k l a s a m a mora l i razor i t i sve uslove p a r l a m e n t a r n e moći vje­rovali da su nj ihove p a r l a m e n t a r n e pob jede j o š pob jede i d a pogađa ju p r e d s j e d n i k a u d a r a j u ć i p o njegovim minis t r i­m a . Oni su p r e d s j e d n i k u s a m o davali pr i l ike da Nacionalnu s k u p š t i n u ponovo ponizi u očima n a r o d a . 20. j a n u a r a javio je »Moniteur« da je ostavka cijele vlade pr iml jena. Pod izgovorom da ni jedna p a r l a m e n t a r n a s t r a n k a više n e m a većinu — k a o što dokazuje v o t u m od 18. j a n u a r a , taj p lod koalici je i z m e đ u Montanje i ro ja l i s ta — i da bi sačekao obrazovanje nove većine, B o n a p a r t e je imenovao takozvanu pre laznu vla­du u ko jo j ni jedan član nije p r i p a d a o p a r l a m e n t u , sve skroz, n e p o z n a t e i beznačajne ličnosti, v ladu sastavl jenu od s a m i h

7 9

(kalfa i p i sara . S t r a n k a r e d a m o g l a je sad da se sa t i re u •igri s t i m m a r i o n e t a m a , izvršna vlast ni je više s m a t r a l a v r i j ednom t r u d a da b u d e ozbi l jno z a s t u p a n a u Nacionalno j s k u p š t i n i . B o n a p a r t e j e u to l iko očiglednije k o n c e n t r i r a o svu izvršnu vlast u svojoj osobi ; m o g a o je u to l iko s lobodni je da je i skorišćuje za svoje ciljeve u k o l i k o više su njegovi m i n i s t r i bili p r o s t i s tat is t i .

S M o n t a n j o m k o a l i r a n a s t r a n k a r e d a osvet i la se na ta j n a č i n što je odbi la pri jedlog o preds jedničko j dotaci j i u i znosu od 1800000 f ranaka; na p o d n o š e n j e toga pri jedloga pr i s i l io je šef Druš tva od 10. d e c e m b r a svoje m i n i s t a r s k e kalfe. Ovoga p u t a je odluči la većina od s a m o 102 glasa; od 18. j a n u a r a o t p a l o je, dakle, još 27 glasova, r a s p a d a n j e stran­

ce r e d a j e n a p r e d o v a l o . Da ne b i bi lo n i t r e n u t k a s u m n j e o smis lu n j e n e koalici je s M o n t a n j o m , s t r a n k a r e d a je u i s t o vr i jeme o d b i l a č a k i da u z m e u r a z m a t r a n j e pri jedlog o o p ć o j amnest i j i po l i t ičk ih k r i v a c a ikoji je potpisa lo 189 čla­n o v a Montan je . Bi lo j e dovol jno d a m i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova, nek i Vais, izjavi da j e m i r s a m o prividan, da potaj­no v lada veliko u z b u đ e n j e , da se svuda organizira ju ta jna društva, d a s e d e m o k r a t s k i listovi p r i p r e m a j u n a p o n o v n o izlaženje, da su vi jesti dz d e p a r t m a n a nepovol jne, da izbjeg­lice iz Zeneve stoje na čelu zavjere ikoja se p r e k o Liona šir i p o cijeloj Južnoj F r a n c u s k o j , d a j e F r a n c u s k a n a r u b u in­d u s t r i j s k e i t rgov inske krize, da su fabr ikant i iz R u b e a sma­nj i l i r a d n o vr i jeme, da su se zatvorenici u Bel-Ilu7 2 pobuni l i , ••— bilo je dovol jno čak i to da j e d a n Vais t a k o pr izove c r v e n o g b a u k a p a d a s t r a n k a r e d a bez diskusi je o d b a c i pr i j ed log ikoji bi s igurno Nacionalnoj s k u p š t i n i pr ibavio og­r o m n u p o p u l a r n o s t , a B o n a p a r t a o p e t bac io u n j e n o na­ruč je . Mjesto d a d o p u s t i d a j e izvršna vlast zas t raš i izg ledom na nove nemire , ' trebalo j e da N a c i o n a l n a skupšt ina, n a p r o t i v , d a d e m a l o s lobode k l a s n o j borbi , k a k o b i izvršnu vlast dr­žala u zavisnosti od sebe. Ali o n a se više ni je os jećala do­r a s l o m d a s e ig ra v a t r o m .

. 72 Belle Ile-en-Mer — francuski otok pred južnom obalom Bretanje. Na njega su od 1849. do 1857. odvođeni politički uhap-šenici, posebno učesnici junskog ustanka 1848. U tamošnjem zatvoru nalazio se i Blanki. Red.

«0

Za to vr i jeme je takozvana pre lazna vlada produži la da životari do sredine apri la . B o n a p a r t e je z a m a r a o i za­varavao Nacionalnu s k u p š t i n u sve n o v i m m i n i s t a r s k i m k o m ­binaci jama. Cas je izgledalo da hoće da obrazu je republ ikans­ku vladu s L a m a r t i n o m i Bi joom, čas p a r l a m e n t a r n u s neiz-bježivim Odilonorn B a r o o m , čije i m e n i k a d nije smjelo izos­tat i kad je bio p o t r e b a n n e k o ko će bit i namagarčen, čas legit imist ičku s Vat imeni lom i Benoa d'Azijem, čas orle-a n i s t i č k u s Malevilom. Dok je t a k o r a z n e frakci je s t r a n k e r e d a držao u n a p e t o s t i j e d n e prot iv drugih, a sve ih plašio izgledom na r e p u b l i k a n s k u v ladu i na uspostavl janje općeg izbornog p r a v a koje b i t a d a pos ta lo neizbježno, dotle je k o d buržoazi je u jedno s tvarao uvjerenje da njegova i skrena na­sto janja oko obrazovanja p a r l a m e n t a r n e vlade p r o p a d a j u zbog nepomirl j ivost i rojal is t ičkih frakcija. Ali buržoazi ja je utol iko glasnije zahti jevala »jaku vladu«, ona je s m a t r a l a da se u to l iko m a n j e m o ž e opros t i t i a k o b i F r a n c u s k a ostala »bez administraci je« ukol iko se više činilo da se približuje opća p r i v r e d n a kriza, k o j a je u g radov ima vrbovala za socijalizam, k a o š to je ka tas t ro fa lno niska ci jena ž i tu činila to po selima. Trgovina je svakog d a n a bivala sve labavija, b ro j nezaposle­n i h r a s t a o je naočigled, u Par izu je bi lo n a j m a n j e 10000 r a d n i k a bez k r u h a , u R u a n u , Miluzu, Lionu, Rubenu, Turko-enu, Sen-Etjenu, Elbefu itd. b e z b r o j n e tvorn ice su obustavi le r a d . P o d t i m o k o l n o s t i m a m o g a o se B o n a p a r t e odvažit i da 11. apr i la r e s t a u r i r a v ladu od 18. j a n u a r a . Gospoda Rue, Fuld, Baroš , dtd., p o j a č a n a g o s p o d i n o m L e o n o m Fošeom, koga

' j e u s t a v o t v o r n a S k u p š t i n a u svojim pos l jednj im d a n i m a jednoglasno, s izuzetkom od p e t m i n i s t a r s k i h glasova, žigo-sala izglasavanjem nepovjerenja zbog š irenja lažnih depeša. Nac iona lna skupš t ina je, dakle, 18. j a n u a r a odni jela p o b j e d u n a d v ladom i t r i mjeseca se bor i la s B o n a p a r t o m z a t o da bi 11. apr i la Fuld i B a r o š mogli da p r i m e p u r i t a n c a Fošea k a o trećeg u svoj m i n i s t a r s k i savez.

N o v e m b r a 1849. B o n a p a r t e se zadovoljio neparlamentar­nom vladom, j a n u a r a 1851. izvanparlamentarnom, 11. apr i la os jet io se dovoljno j a k da sastavi antiparlamentarnu v ladu k o j a je u sebi s k l a d n o ujedinjavala v o t u m e nepovjerenja obi ju S k u p š t i n a — us tavotvorne i zakonodavne — republi­k a n s k e i rojal is t ičke. Ova ljestvica vlada b i la je t e r m o m e t a r

6 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 8 1

ikojim je p a r l a m e n t m o g a o mjer i t i o p a d a n j e svoje v last i te životne toplote, 'koja je k r a j e m apri la pa la t a k o nisko da je Peršinji, na j e d n o m l ičnom s a s t a n k u , m o g a o pozvati šan-garni jea da p r e đ e u t a b o r [predsjednikov. On ga je uvje­ravao da B o n a p a r t e s m a t r a da j e ut jecaj Nacionalne skup­št ine sasvim u n i š t e n i da je već s p r e m n a p r o k l a m a c i j a k o j a t r e b a da se objavi posl i je ' s ta lno namjerayanog, ali s lučajno o p e t odloženog c o u p d 'é tat , š a n g a r n i j e j e izvijestio v o đ e s t r a n k e r e d a o t o m p o s m r t n o m oglasu, ali ko će povjerovati da u jed st jenice ubi ja? A p a r l a m e n t , ma kol iko da je b io p o r a ž e n , u r a s p a d a n j u , na s m r t t r u o , ni je b io u s t a n j u da u dvoboju s g r o t e s k n i m šefom Društva od 10. d e c e m b r a vidi n e š t o drugo nego dvoboj sa s t jenicom. 'No B o n a p a r t e je odgovor io s t r a n c i r e d a ikao Agezilaj kra l ju Agisu: »Tebi izgledam, kao mrav, ali ću jednom biti lav«.

V I

Koalicija s M o n t a n j o m i č i s t im republ ikanc ima, kojoj je s t r a n k a r e d a m o r a l a da pr ib jegne u svoj im u z a l u d n i m n a p o r i m a da zadrž i u r u k a m a vo jnu vlast i da p o n o v o osvoji v r h o v n o vodstvo izvršne vlasti, bi la je n e o s p o r a n d o k a z da je s t r a n k a r e d a izgubila s a m o s t a l n u parlamentarnu većinu. P r o s t a sila ka lendara , s a t n a kazal jka da la je 28. m a j a signal za n jen p o t p u n i r a s p a d . 28. m a j a počinje pos l jednja godina života Nacionalne skupšt ine . O n a se s a d m o r a l a odluči t i ili da u s t a v ostavi neizmijenjen, ili da ga revidira . Ali revizija u s t a v a to je značilo me s a m o : v ladavina buržoazi je ili vla­davina s i tnoburžoaske demokrat i je , d e m o k r a t i j a ili proleter­ska anarhi ja , p a r l a m e n t a r n a r e p u b l i k a ili B o n a p a r t e ; to j e u j e d n o znači lo: O r l e a n t ili B u r b o n ! T a k o j e u s r e d p a r l a m e n t a p a l a j a b u k a razdora , d k o k o j e j e m o r a l a o t v o r e n o .planuti b o r b a interesa koj i s u s t r a n k u r e d a dijelili n a nepri jate l j ske frakcije. S t r a n k a r e d a bi la j e spoj heterogenih d r u š t v e n i h supstanci ja . P i tan je revizije s tvaralo je pol i t ičku tempera­t u r u n a ko jo j s e proizvod o p e t r a s p a d a o n a svoje prvobi tne s a s t a v n e dijelove.

Za interes i ranos t b o n a p a r t i s t a za reviziju u s t a v a bi la je j ednos tavna . N j i m a je bi lo s ta lo pr i je svega do u k i d a n j a

82

č lana 45, koji je zabranj ivao p o n o v n i izbor B o n a p a r t a i p rodužen je njegove vlasti. Niš ta m a n j e j e d n o s t a v a n izgledao je i položaj republ ikanaca . Oni su bili bezuvjetno prot iv svake revizije i vidjeli su u njoj sves t ranu zavjeru prot iv republ ike. K a k o su u Nacionalnoj skupšt in i imal i za sebe više nego četvrtinu glasova, a po u s t a v u su za donošenje pravoval jane o d l u k e o reviziji i za sazivanje skupš t ine za reviziju bi le p o t r e b n e t r i če tvr t ine glasova, to j e t reba lo s a m o da pre­b r o j e svoje glasove da bi bili s igurni u pob jedu. I on i su bili s igurni u p o b j e d u .

N a s u p r o t t o m j a s n o m položaju, nalazi la se s t r a n k a reda, u položaju p u n o m nerazmrs iv ih prot ivr ječnost i . Ako odbaci, reviziju, o n d a ugrožava s ta tus kvo,, j e r B o n a p a r t u ostavl ja s a m o još j e d a n izlaz, p u t nasil ja, j e r F r a n c u s k u 2. m a j a 1852, u p r e s u d n o m t r e n u t k u , p r e p u š t a revolucionarnoj anar­hiji, s p r e d s j e d n i k o m koj i je izgubio svoj autor i te t , s parla­m e n t o m koji ga već o d a v n o n e m a i s n a r o d o m koji namje­r a v a da ga ponovo osvoji. Ako glasa za reviziju k a k o je p r e d v i đ e n a us tavom, o n d a zna da glasa u z a l u d i da po u s t a v u m o r a p r e t r p j e t i n e u s p j e h zbog veta r e p u b l i k a n a c a . Ako, p r o t i v n o ustavu, proglasi j e d n o s t a v n u većinu glasova za oba­veznu, o n d a se može n a d a t i da će revoluci ju savladati s a m o a k o se bezuvjetno potč in i izvršnoj vlasti, o n d a čini Bona­p a r t a g o s p o d a r o m ustava, revizije i s a m e sebe. Revizija k o j a bi bi la s a m o djelomična, koja bi produži la vlast pred-

. s jednika, krči la bi p u t bonapar t i s t ičko j uzurpaci j i . Opća / revizija koja bi p r e k r a t i l a egzistenciju r e p u b l i k e dovela bi

u neizbježan s u k o b dinast ičke pretenzi je, j e r uvjeti za bur-b o n s k u i uvjeti za or leanis t ičku r e s t a u r a c i j u bili su ne s a m o različiti, on i su se m e đ u s o b n o isključivali.

Parlamentarna republika bi la je više nego n e u t r a l n a ob las t u ikojoj su dvije frakcije f rancuske buržoazi je, legiti-m i s t i i or leanist i , k r u p n o zemljišno vlasništvo i indust r i ja , mogle r a v n o p r a v n o prebivat i j e d n a p o r e d druge. Ona je bi la n e o p h o d n i uvjet njihove zajedničke vladavine, jedini državni obl ik u k o j e m u je nj ihov opći k lasni interes sebi podvrgavao u isti m a h i zahtjeve svojih zasebnih frakcija i sve druge klase druš tva . K a o rojalisti, oni su opet pada l i u svoju s t a r a suprotnos t , u b o r b u za supremaci ju zemlj išnog vlasništva

6' 83

ili novca, a najviši izraz te suprotnos t i , n j e n a personifikaci ja, bili su sami njihovi 'kraljevi, n j ihove d inast i je . O t u d a opira­n je s t r a n k e r e d a vraćanju Burbonâ.

Orleanist i n a r o d n i pos lanik K r e t o n podnos io je 1849, 1850. i 1851. p e r i o d i č n o pri jedlog da se poni š t i d e k r e t o progons tvu kra l jevskih porodica . P a r l a m e n t j e i s to t a k o per iodično pružao p r i z o r Skupš t ine ro ja l i s ta koja p r e d svo­j i m p r o g n a n i m kral jev ima u p o r n o zatvara v r a t a k r o z k o j a b i oni mogli da se v r a t e k u ć i . Ricard I I I u b i o je H e n r i k a VI rekavši da je on odviše d o b a r za ovaj svijet i da mu je m j e s t o na nebu. Ovi su izjavljivali da vje F r a n c u s k a odviše loša da b i opet i m a l a svoje kral jeve. P r i m o r a m s i lom pri l ika posta l i su republ ikanci i u više m a h o v a sankcioniral i o d l u k u n a r o d a k o j a je nj ihove kral jeve p r o t j e r a l a iz F r a n c u s k e .

Revizija ustava—•. a okolnos t i su p r i m o r a v a l e da se o n a •uzme u r a z m a t r a n j e — dovodi la je u p i tan je , zajedno s re­p u b l i k o m , za jedničku v ladavinu obi ju frakcija buržoazi je i , s m o g u ć n o š ć u m o n a r h i j e , p o n o v o oživljavala suparni š tvo o n i h i n t e r e s a k o j e j e m o n a r h i j a naizmjenice prvens tveno zastu­p a l a , b o r b u o k o supremaci je j e d n e frakcije n a d d r u g o m . Dip lomat i s t r a n k e r e d a vjerovali su da tu b o r b u mogu okon­čat i s t a p a n j e m obi ju dinast i ja , t a k o z v a n o m fuzijom roja-l is t ičkih s t r a n a k a i n j ihovih kral jevskih k u ć a . S t v a r n a fuzija re s taurac i j e i ju l ske m o n a r h i j e bi la je p a r l a m e n t a r n a repub­lika u ko jo j su se or leanis t ičke i legit imist ičke boje gasile, a razl ičite v r s te b u r z u ja nesta ja le u b u r z u ju uopće, k a o pred­s tavniku roda. Sad j e t r e b a l o d a or leani s t p o s t a n e legitimist, a legit imist or leanis t . T r e b a l o je da kral jevstvo, u k o m e se oli­čavala n j ihova s u p r o t n o s t , p o s t a n e otjelovljenje nj ihova jedin­stva, da izraz n j ihovih iskl jučivih frakci jskih i n t e r e s a .posta­n e i z r a z o m nj ihova zajedničkog k lasnog interesa, d a m o n a r ­hi ja os tvar i o n o š to se m o g l o os tvar i t i i š to se i .ostvarilo s a m o u k i d a n j e m obi ju m o n a r h i j a — r e p u b l i k o m . To je b io k a m e n m u d r o s t i o k o čijeg s tvaranja s u d o k t o r i s t r a n k e re­da razbi ja l i glave. K a o da b i legi t imna m o n a r h i j a ikad m o g l a p o s t a t i m o n a r h i j a indus t r i j sk ih buržuja, ili b u r ž o a s k o kra­ljevstvo ikad kra l jevs tvo nas l jedne zemlj išne a r i s t o k r a t i je . K a o da su zemlj išno vlasništvo i indus t r i j a mogl i da se z b r a t ime p o d jednom ikrunom, k a d j e k r u n a m o g l a p a s t i s a m o n a j e d n u glavu, n a glavu stari jeg i l i m l a đ e g b r a t a . K a o d a

84

se i n d u s t r i j a uopće m o g l a nagodi t i sa zemlj i šnim vlasništvom, d o k s e zemlj išno vlasništvo n e odluči d a s a m o p o s t a n e indus­tr i j sko. Ako bi Anri V s u t r a u m r o , grof od Par iza zato ne bi p o s t a o kra l jem legitimista, o s i m a k o b i p r e s t a o d a b u d e k r a l j e m or leanis ta . M e đ u t i m filozofi, fuzije, koj i su posta­jal i u to l iko glasniji u k o l i k o se p i tanje revizije ist icalo na p r v o mjes to, ko j i su u «Assemblée nat ionale« stvorili sebi s lužbeni dnevni o r g a n i koj i su čak i u o v o m t r e n u t k u ( f e b r u a r 1852) o ç e t na poslu, objašnjaval i su svu teškoću o p i r a n j e m i r iva ls tvom obi ju d inast i ja . Pokušaj i da se poro­d ica Orlean izmiri s Anrij em V počeli su od v r e m e n a s m r t i Luja Filipa, ali su, k a p d i n a s t i č k e 'intrige u o p ć e ^ g r a n i s a m o za vr i jeme ferija Nacionalne skupš t ine , i z m e đ u činova, iza kulisa, i bi l i su više s e n t i m e n t a l n a koketer i ja sa s t a r i m praznov jer jem n e g o ozbi l jan p o s a o ; t i p o k u š a j i .pretvorili su se sada u veliku pol i t ičku preds tavu, ko ju je s t r a n k a r e d a izvodila na javnoj pozornici, umjes to , k a o dosad, u amater­s k o m kazalištu. Kur i r i su jur i l i iz Par iza u Veneciju 7 3, iz Venecije u K l a r m o n , iz K l a r m o n a u Pariz. Grof š a m b o r je izdao manifest u k o m e »uz p o m o ć svih članova svoje po­rodice« objavl juje ne svoju, nego »nacionalnu« res taurac i ju : Orleanis t Salvandi p a d a ničice p r e d Anri jem V. Legit imist ički šefovi Ber i je, Benoa d'Azi, Sen-Prist p u t u j u u K l a r m o n da b i pr idobi l i Orleane, ali uza lud . Fuzionist i p r imjeću ju suviše k a s n o da interes i obi ju b u r ž o a s k i h frakci ja n i t i gube u iskl jučivosti n i t i dobiva ju u popust l j ivost i k a d se zaoštrava ju u o b l i k u p o r o d i č n i h i n t e r e s a dvi ju kral jevskih kuća. K a d

' bi Anri V pr iznao grofa od Pariza za svog nas l j ednika — jed in i usp jeh koji bi fuzija u na jbol jem slučaju mogla da post igne — o n d a k u ć a Orlean ne b i dobi la n ikakvo p r a v o ko je j o j n e - b i i o n a k o već os igura la č in jenica da je Anri V bez djece, ali b i izgubila sva p r a v a k o j a je s tekla j u l s k o m revo­luci jom. Odrek la bi se svojih p r v o b i t n i h pretenzi ja , svih t i tula koje je u gotovo stogodišnjoj b o r b i o te la od s ta r i j e g rane B u r b o n a , zamijenila bi svoju i s tor i j sku prerogat ivu, prerogat ivu m o d e r n o g kral jevstva, za prerogat ivu svoga rodo­slovlja. Fuzija, dakle , ne b i bila n i š ta d r u g o do dobrovol jna

73 Venecija je pedesetih godina XIX stoljeća bila reziden­cija legitimističkog pretendenta na prijesto grofa Šambora. Red:

85

abdikaci ja kuće Orlean, n jena legit imist ička rezignacija, po-ka jn ičko i s tupanje iz p r o t e s t a n t s k e d r ž a v n e crkve i s tupan je u •katoličku. I s t u p a n j e koje je uz to ne bi dovelo na pr i jes to koj i j e izgubila, nego na podnožje pr i jes tola na k o m je r o đ e n a . S t a r i or leanis t ički m i n i s t r i Gizo, Dišatel itd., koj i su t a k o đ e r pohita l i u K l a r m o n da bi se založili za fuziju, u s tvar i su s a m o bili predstavnic i m a m u r l u k a koji je došao posli je ju l ske revolucije, r a z o č a r a n o s t i u b u r ž o a s k o kraljev­stvo i u (kraljevstvo buržuja, praznovjer ja u legi t imnost k a o pos l jednju amajl i ju p r o t i v anarhi je . P o s r e d n i c i i zmeđu Or-leana i B u r b o n a u svojoj uobrazil j i , o n i su u s tvar i bili s a m o još o tpa l i or leanis t i , i k a o takve ih je i p r i m i o p r i n c od Žoenvila. Naprot iv , ona j za život sposobni,- r a t o b o r n i dio or leanis ta, Tjer, Baz i dr,, uvjeril i su p o r o d i c u Luja Fil ipa utol iko lakše u t o da, ako svaka n e p o s r e d n o monarhi­st ička res taurac i ja pre tpos tav l j a fuziju obi ju dinast i ja, svaka takva fuzija pre tpos tav l j a abdikaci ju k u ć e Orlean, dok, me­đ u t i m , tradici j i n jenih p r e d a k a p o t p u n o odgovara a k o ona zasad pr izna r e p u b l i k u i sačeka dok događaj i d o p u s t e da se roredsjednička stolica p r e t v o r i u pr i jes to . P u š t a n e su vijesti o žoenvilovoj k a n d i d a t u r i , radozna los t javnost i po­državana je neizvjesnošću, a n e k o l i k o mjeseci kasnije, p o š t o je revizija odbačena, ta je k a n d i d a t u r a u s e p t e m b r u javno p r o k l a m i r a n a .

Na taj način ne s a m o š to j e p r o p a o pokuša j ro ja l i s t ičke fuzije između o r l e a n i s t a i legit imista, nego je on ^razorio' i n j ihovu parlamentarnu fuziju, n j ihov zajednički republi­k a n s k i oblik, i razložio s t r a n k u r e d a na njene prvobi tne sas tavne dijelove; ali ukol iko je više ras lo otuđivanje iz­m e đ u K l a r m o n a i Venecije, ukol iko se više kvario nj ihov sporazum, ukol iko je više uz imala m a h a agitacija za žoenvila, u to l iko su življi, ozbiljniji postajal i pregovori i z m e đ u Fošea, B o n a p a r t o v a m i n i s t r a , i legit imista.

R a s p a d a n j e s t r a n k e r e d a nije se zaustavi lo na n jenim p r v o b i t n i m e l e m e n t i m a . Svaka od obi ju velikih frakcija da­lje se ra spada la . Bilo je k a o da su se sve o n e s tare ni janse k o j e su se ran i je pobi ja le i (potiskivale u svakom od oba k r u g a , k a k o u leg i t imist ičkom t a k o i u o r l e a m s t i č k o m , o p e t raskravi le , k a o sasušene infuzorije p r i dodi ru s vodom, k a o da su iznova dobile dovol jno životne snage da b i obrazovale

86

vlastite grupe sa svojim s a m o s t a l n i m s u p r o t n o s t i m a . Legiti-mis t i su se u svojim snovima vraćali na sporove i z m e đ u Tiljerija i pavi l jona Marsan, i z m e đ u Vilela i Polinjaka 7 4 . Orleanist i su ponovo proživljavali z la tno doba t u r n i r a iz­m e đ u Gizoa, Molea, Broljia, Tjera i Odilona Baroa.

Onaj dio s t r a n k e r e d a koji je bio sklon reviziji ali ne-složan u p i t a n j u granica te revizije, dio sastavljen od legi­t imis ta p o d vodstvom Berjea i Fa lua s j e d n e s t rane, Laroš-žaklena s d r u g e s t rane, i od or leanis ta sitih borbe, p o d vods tvom Molea, Broljia, M o n t a l a m b e r a i Odilona Baroa, složio se s b o n a p a r t i s t i č k i m p r e d s t a v n i c i m a u s l jedećem n e o d r e đ e n o m i š i roko f o r m u l i r a n o m pri jedlogu:

»Potpisani predstavnici, u cilju da naciji vrate mogućnost punog ostvarenja njena suvereniteta, podnose prijedlog da se Ustav revidira.«

Ali <u isto vr i jeme oni su p r e k o svog izvjestioca Tokvila jednoglasno izjavili da Nacionalna s k u p š t i n a n e m a prava p r e d l a g a t i ukidanje republike, da to p r a v o p r i p a d a s a m o revizionoj Skupšt ini . Uosta lom, da se us tav može revidirat i s a m o na »legalan« način, dakle s a m o o n d a ako se u s t a v o m p r o p i s a n e t r i četvr t ine glasova izjasne za reviziju. Poslije šes todnevnih b u r n i h d e b a t a , 19. jula, revizija je, kao što se moglo predvidjet i , odbačena. Za reviziju je glasalo 446, ali prot iv -nje 278 glasova. Odlučni or leanist i Tjer, š a n g a r n i j e i td. glasali su s r e p u b l i k a n c i m a i M o n t a n j o m .

T a k o se većina p a r l a m e n t a izjasnila prot iv ustava, ali s a m taj u s t a v izjasnio se za m a n j i n u i proglas io je n j e n u o d l u k u za obaveznu. A zar nije s t r a n k a r e d a 31. maja 1850, zar ni je 13. j u n a 1849. podvrgla u s t a v p a r l a m e n t a r n o j većini? Z a r se nije sva n jena d o s a d a š n j a pol i t ika zasnivala na podređivan ju p a r a g r a f a ustava o d l u k a m a p a r l a m e n t a r n e ve­ćine? Z a r n i je s tarozav jetno praznovjer je u slovo zakona p r e p u s t i l a d e m o k r a t i m a , i z a r ni je d e m o k r a t e kaznila za

74 Imaju se u vidu taktička neslaganja u taboru legitimi­sta za vrijeme restauracije. Vilel (pristalica Luja XVIII) izja­šnjavao se za opreznije provođenje reakcionarnih mjera, a Polinjak (pristalica grofa d' Artoa, od 1824. kralja Carlsa X) zalagao se za punu obnovu predrevolucijskog poretka.

Tiljerijska palača u Parizu — rezidencija Luja XVIII; Marsanski paviljon — jedna od zgrada te palače, bio je u

periodu restauracije rezidencija grofa d'Artoa. Red.

87

to praznovjer je? Ali u ovom t r e n u t k u revizija us tava ni je značila niš ta drugo do produženje preds jedničke vlasti, kao š to produženje ustava nije značilo n i š ta drugo do svrgavanje B o n a p a r t a . P a r l a m e n t se izjasnio za B o n a p a r t a , ali u s t a v se izjasnio prot iv p a r l a m e n t a . B o n a p a r t e bi, dakle, p o s t u p i o u d u h u p a r l a m e n t a ako bi p o d e r a o us tav, a pos tup io bi u d u h u ustava, ako b i raz jur io p a r l a m e n t .

P a r l a m e n t je stavio u s t a v i s n j im svo ju v last i tu ' v last »izvan većine«, svojom o d l u k o m u k i n u o je u s t a v i p roduž io vlast preds jednika, a u jedno objavio da ni t i u s t a v može da u m r e , nit i preds jednikova vlast da živi sve d o k on, par la­m e n t , s a m posto j i . G r o b a r i koji su i m a l i da ga s a h r a n e stajali su p r e d v ra t ima. Dok se u p a r l a m e n t u d e b a t i r a l o o reviziji, B o n a p a r t e je uklonio s položaja (komandanta prve divizije generala Barage d'Iljea, koji se p o k a z a o neodlučan, i na njegovo mjes to postavio generala Manjana, p o b j e d n i k a o d Liona, j u n a k a d e c e m b a r s k i h dana, j e d n u o d svojih krea­t u r a koja se već p o d Lujem Fil ipom, p r i l i k o m bulonj ske ekspedici je, m a n j e i l i više k o m p r o m i t i r a l a zbog njega.

S t r a n k a r e d a dokazala j e . s v o j o m o d l u k o m o reviziji da ne u m i j e n i da v lada n i da služi, n i da živi n i da u m r e , n i d a r e p u b l i k u p o d n e s e n i d a j e obor i , n i d a u s t a v održ i ni da ga sruši, ni da s preds jednikom, sarađu je ni da s n j im rask ine . Od koga je o n d a očekivala r ješenje svih prot ivr ječnost i? Od 'kalendara, od t o k a događaja. Ona je p r e s t a l a s m a t r a t i da i m a vlast n a d događaj ima. Izazivala je, dakle, događaje da p r e m a njoj učine nasil je, a t i m e je izazivala i silu kojoj je, u svojoj borb i s n a r o d o m , u s t u p a l a j e d a n a t r i b u t za d r u g i m sve dok se i s a m a ni je naš la p r e m a njoj n e m o ć n a . Da bi šef izvršne vlasti mogao utol iko n e s m e t a n i j e skroj i t i p lan za b o r b u prot iv nje, da bi m o g a o po jačat i svoja n a p a d a č k a sredstva, o d a b r a t i svoja oruđa, •učvrstiti svoje pozicije, ona je odlučila da u s r e d tog kr i t ičnog t r e n u t k a siđe s pozornice i da odloži svoje zas jedanje t r i mjeseca, od 10. augus ta do 4. n o v e m b r a .

Ne s a m o da se p a r l a m e n t a r n a s t r a n k a r a s p a l a na svoje dvije velike frakcije, ne s a m o da se i svaka od t ih frakci ja raspa la , nego je s t r a n k a r e d a u p a r l a m e n t u bila u s u k o b u sa s t r a n k o m r e d a izvan p a r l a m e n t a . Govornici i spasitel j i buržoazi je, n jena t r i b i n a i n jena š t a m p a , u k r a t k o — ideolozi

8 8

buržoazi je i buržoazi ja sama, preds tavnic i i predstavl jeni , stajali su o t u đ e n i jedni p r e m a d r u g i m a i više se n isu razumijevali .

Legit imisti u -provinciji, sa svoiim ograničenim v id ikom i svojim neograničenim oduševl je^iem, optuživali su svoje p a r l a m e n t a r n e vođe Beri jea i Fa lua da su dezertiral i u bona-par t i s t ičk i t a b o r i da su otpal i od Anrija V. Njihov ljil janski r a z u m 7 5 v jerovao je u i s točni gri jeh, ali ne u d ip lomat i ju .

Neuporedivo kobnij i i presudni j i b i o je rask id trgova­čke buržoazi je s n jenim pol i t ičar ima. Ona n j ima nije pre­bacivala, k a o š to su legitimisti prebacival i svojim političa­r ima, da su otpali cd pr incipa, nego o b r n u t o , da se drže p r i n c i p a koj i su postal i beskor i sni .

Već sam rani je n a p o m e n u o da je od s tupan ja F u l d a u v ladu onaj dio t rgovačke buržoazi je koj i je i m a o lavov­ski udio u A ' ladavini Luja Filipa, — da je finansijska aristo-kratija pos ta la b o n a p a r t i s t i č k a . Fuld je ne s a m o zas tupao B o n a p a r t o v e i n t e r e s e na berzi, on je u j e d n o zas tupao i in­teres berze k o d B o n a p a r t a . Položaj f inansi jske ar i s tokra-tije na j tačni je p r i k a z u j e c i tat iz n jenog evropskog organa, londonskog »Economist«-^. U svom b r o j u od 1. f e b r u a r a 1851. on donosi dopis iz Pariza:

»Sada smc konstatirali sa svih strana da Francuska prije svega traži mir. Predsjednik to izjavljuje u svojoj poslanici zakonodavnoj Skupštini, to kao odjek odzvanja s nacionalne govornice, u to uvjeravaju novine, to se objavljuje s propo­vjedaonice, to dokazuje osjetljivost državnih papira pri naj­manjem izgledu na poremećaj i njihova čvrstina kad god pobijedi izvršna vlast«.

U svom b r o j u od 29. n o v e m b r a 1851. »Economist« izjav­ljuje u svoje vlast i to ime:

»Na svim berzama Evrope predsjednik je sada priznat Kao čuvar reda«.

Finansi j ska a r i s t a k r a t i j a je, dak le , osuđivala p a r l a m e n ­t a r n u b o r b u s t r a n k e r e d a s izvršnom vlašću kao remećenje

75 — Aluzija na Burbone, koje su u svom grbu imali ljiljan, i na »bezazlenost«, t j . duhovnu ograničenost provincijskih legiti--mista Red.

76 »The Economist« (»Ekonomist«) — engleski tjedni ča­sopis za pitanja privrede i politifke, organ krupne industrij­ske buržoazije, izlazi u Londonu od 1843. Red.

89

reda, a svaku pob jedu p r e d s j e d n i k a n a d tobožnj im predstav­n i c i m a toga r e d a slavila k a o pobjedu reda. Ovdje se p o d f inansi j skom ar i s tokrac i jom ne smi ju razumi jevat i s a m o vel iki zajmodavca i špekulant i d r ž a v n i m p a p i r i m a , za ko je je o d m a h j a s n o da se nj ihov i n t e r e s p o d u d a r a s i n t e r e s o m •državne vlasti. Svi m o d e r n i f inansijski poslovi, c je lokupno b a n k a r s t v o maj t ješnje je i spreple teno s j a v n i m k r e d i t o m . J e d a n d io poslovnog k a p i t a l a b a n a k a n u ž n o se ulaže i xikamacuje u brzo konvert ib i lne državne papi re . Njihovi depozit i , k a p i t a l 'koji im je stavljen na raspolagan je i koji o n e razda ju t rgovcima i industr i ja lc ima, djelomice pr i t j eče iz d iv idenda državnih vrednosnih p a p i r a . Ako je u svakoj e p o h i s tabi lnost državne vlasti za c j e l o k u p n o novčano trž iš te i za svećenike tog n o v č a n o g t r ž i š t a znači la Mojsi ja i p r o r o k e , k a k o da to ne znači d a n a s k a d svaki p o t o p pri jet i da sa s t a r i m državama o d n e s e i s t a r e državne dugove?

I industrijska buržoazija se u s v o m fanat ičnom zala­ganju za r e d l jutila zbog svađa p a r l a m e n t a r n e s t r a n k e r e d a s izvršnom vlašću., Tjer, Angles, Sen-Bev i dr . dobi l i su posli je svog glasanja od 18. j a n u a r a , p r i l i k o m smjenjivanja Šangarni jea, javne u k o r e od svojih b i r a č a u p r a v o iz in­dus t r i j sk ih oblast i ; u t i m u k o r i m a se n a r o č i t o šibala nj ihova koalici ja s M o n t a n j o m k a o veleizdaja reda. Ako razmetl j ive zadjevice, a k o s i tničarske spletke u ikojima se ispoljavala b o r b a s t r a n k e r e d a s p r e d s j e d n i k o m nisu, k a o što s m o vidjeli, ni zasluživale bolji p r i j e m to, s druge s t rane, ni ova b u r ž o a s k a s t r a n k a koja od svojih p r e d s t a v n i k a zahti jeva da bez o t p o r a p r e d a j u vo jnu vlast iz r u k u nj ihova vlastitog p a r l a m e n t a u r u k e j e d n o g pus to lovnog p r e t e n d e n t a ni je vr i jedna ni sp le taka koje su se pravi le u n j e n o m interesu . O n a je pokaza la da n ju b o r b a za o d r ž a n j e n jenog javnog interesa, njenog vlast i tog klasnog interesa, n jene političke vlasti, s a m o u z n e m i r a v a i ozlovoljava k a o o m e t a n j e n jen ih p r i v a t n i h poslova.

Buržoask i dos to jans tvenic i d e p a r t m a n s k i h gradova, op­ćinske vlasti, suci t rgovačkih sudova, itd., svuda su, gotovo bez izuzetka, dočekivali B o n a p a r t a na njegovim putešestvij i-ma na najservilnij i način, čak i k a d je, k a o u Dijonu, bez­o b z i r n o n a p a d a o N a c i o n a l n u s k u p š t i n u i n a r o č i t o s t r a n k u •reda.

9 0

Ako je trgovina iš la d o b r o , k a o još p o č e t k o m 1851, o n d a je t rgovačka buržoazi ja b ješnjela prot iv svake par­l a m e n t a r n e borbe, s a m o da trgovina ne b i s t radala . Ako je t rgovina iš la loše, a t a k o je bi lo s ta lno do kra ja februara 1851, o n d a je t rgovačka buržoazi ja optuživala p a r l a m e n t a r ­ne b o r b e k a o uzrok zasto ja i zahti jevala da o n e u m u k n u , k a k o bi trgovina opet živahnula. Debate o reviziji pale su j o š u to r đ a v o vr i jeme. K a k o se tu radilo o p i t a n j u b i t i ili ne bi t i postojećeg državnog oblika, buržoazi ja je s m a t r a l a da može s toliko više p r a v a traži t i od svojih p r e d s t a v n i k a da o k o n č a j u taj m u č n i provizori j i da u j e d n o održe s t a t u s kvo. U t o m e nije b i lo nikakve prot ivr ječnost i . Pod k r a j e m provizori ja o n a j e razumijevala u p r a v o njegovo produžen je , odlaganje u nedogled t r e n u t k a ko j i je m o r a o doni je t i od-luku; S t a t u s kvo m o g a o je da se održi s a m o na dva n a č i n a : p r o d u ž e n j e m B o n a p a r t o v e vlasti, ili njegovim o d s t u p a n j e m p r e m a us tavu i i z b o r o m Kavenjaka. J e d a n dio buržoazi je želio je ovo drugo r ješenje i ni je u m i o svojim predstav­nic ima d a dade n i k a k a v bolji savjet nego d a šute, d a n e d i ra ju u to goruće pi tanje . Ako nj ihovi predstavnic i , mi­slili su oni, ne b u d u govorili, B o n a p a r t e neće radi t i . Oni su željeli nojevski p a r l a m e n t ko j i će sakr i t i svoju glavu da b i o s t a o nepr imi jećen. Drugi d io buržoazi je želio j e da B o n a p a r t e , p o š t o j e već s jedio na preds jedničkoj sto­lici, o s t a n e da sjedi ma preds jedničkoj stolici, k a k o bi sve o s t a l o p o s t a r o m . N j i h j e buni lo š to nj ihov p a r l a m e n t n e ć e da o tvoreno p r e k r š i us tav i da se bez okolišenja o d r e k n e

/ vlasti .

Genera lna vijeća d e p a r t m a n a , ta provinci j ska preds ta­vništva k r u p n e buržoazi je, k o j a su zas jedavala za v r i j e m e ferija Nacionalne s k u p š t i n e počev od 25. augusta, iz jasnila su se gotovo jednoglasno za reviziju, dakle prot iv par la­m e n t a a za B o n a p a r t a .

J o š nedvosmisleni j i nego rask id s n jenim parlamentar­nim predstavnicima b io je gnjev buržoazi je p r e m a n j e n i m l i t e r a r n i m preds tavnic ima, p r e m a njenoj vlast i toj š t a m p i . Osude na nedost ižne s u m e novca i nečuvene kazne zatvo­r o m o d s t r a n e b u r ž o a s k i h sudova z a svaki n a p a d b u r ž o a s k i h žurna l i s ta prot iv u z u r p a t o r s k i h p r o h t j e v a Bonapar tov ih, za

91

svaki pokuša j š t a m p e da poli t ička p r a v a buržoazi je o d b r a n i od izvršne vlasti, začuđavali su ne s a m o F r a n c u s k u nego i cijelu E v r o p u .

Ako je parlamentarna stranka reda, k a o š to s a m po­kazao, svojim zapomagan jem za m i r s a m a sebe p r i m o r a v a l a da miruje, a k o je pol i t ičku vladavinu buržoazi je proglas i la nespoj ivom sa s igurnošću i pos to jan jem buržoazi je t i m e što je u b o r b i prot iv os ta l ih d r u š t v e n i h k l a s a svojom r u k o m •uništila sve uslove svog vlast i tog režima, p a r l a m e n t a r n o g režima, vanparlamentarna masa buržoazije je, naprot iv , svo­j o m servilnošću p r e m a preds jedniku, svojim p o g r d a m a upe­r e n i m p r o t i v p a r l a m e n t a , svojim surovim p o s t u p a n j e m pre­ma vlastitoj š t a m p i pozivala B o n a p a r t a da uguši, da uniš t i ona j dio n j e n ikoji je govorio i pisao, n j e n e pol i t ičare i n jene l i terate, n jenu govorničku t r ib inu i n jenu š t a m p u , k a k o bi o n d a s p o u z d a n j e m i p o d zaš t i tom j e d n e j a k e i neograničene vlade mogla da se posvet i svoj im p r i v a t n i m poslovima. O n a je nedvosmis leno pokaza la k a k o čezne da se os lobodi svoje v last i te pol i t ičke vlasti, da bi se oslobodila tegoba i o p a s n o s t i v ladanja.

I ta buržoazi ja ko ja se b u n i l a već i prot iv par lamen­t a r n e i l i t e ra rne b o r b e za vlast svoje vlast i te klase i izda­la vođe te b o r b e , — o n a se s a d u s u đ u j e da n a k n a d n o o p t u ž u j e pro le tar i ja t š to nije u s t a o i p o š a o u krvavu b o r b u , •u b o r b u na život i s m r t za n ju . Ona koia je svakog t r e n u t k a svoj opći k la sn i interes , t j . svoj pol i t ički in teres , žrtvovala •najužem, najpr l javi jem p r i v a t n o m interesu, te je sl ično žrtvo­vanje tražila i od svojih preds tavnika , o n a sada k u k a k a k o je proletar i ja t n jene idealne polit ičke interese žrtvovao •svojim m a t e r i j a l n i m interes ima. Ona se p o n a š a k a o pleme­n i t a duša ko ju proletar i ja t , zaveden od socijalista, nije shva­t i o te ju je u p r e s u d n o m •trenutku n a p u s t i o . I njeno, ku­c a n j e nailazi na opći odjek u b u r ž o a s k o m svijetu. Ovdje, n a r a v n o , ne govorim o n j e m a č k i m p o l i t i k a n t i m a i piskara­l ima. Ukazaću, na p r i m j e r , na isti »Economist« koji je još 29. n o v e m b r a 1851, dakle čet i r i d a n a pri je državnog u d a r a , p r o g l a š a v a o B o n a p a r t a za »čuvara reda«, a l jude k a o š to su Tjer i Ber je za »anarhiste«, i koji već 27. d e c e m b r a 1851, p o š t o j e B o n a p a r t e t e a n a r h i s t e u m i r i o , viče zbog izdajstva ko je su »neuke, neodgojene, t u p e i g lupe p r o l e t e r s k e m a s e

92

počinile p r e m a ta lentu, znanju, discipl ini, d u h o v n o m utje­caju, in te lektua ln im r e s u r s i m a i m o r a l n o m a u t o r i t e t u sred­nj ih i viših druš tvenih slojeva«. T u p a i glupa, n e u k a i p r o s t a m a s a nije b io n iko drugi nego s a m a m a s a buržoazi je.

F r a n c u s k a je, ist ina, godine 1851. preživjela j e d n u v r s t u m a l e p r i v r e d n e krize. K r a j e m februara pokazalo se sma­njenje izvoza u p o r e đ e n j u s 1850. godinom. U m a r t u počelo je slabljenje trgovine i zatvaranje tvornica. U apr i lu s tanje •industrijskih d e p a r t m a n a izgledalo je t a k o oča jno kao posli je f e b r u a r s k i h dana. U m a j u poslovi još n i su oživjeli. Još 28. j u n a pokazivao je portfel j F r a n c u s k e b a n k e svojim ogrom­n i m p o r a s t o m depozita i i s t im tol ikim o p a d a n j e m m j e n i č n i h zajmova da postoj i zastoj u proizvodnji . I tek s r e d i n o m ok­t o b r a nas ta lo je o p e t progres ivno pobol jšanje poslova. Fran­c u s k a buržoazi ja objašnjavala je taj zastoj u trgovini čisto p o l i t i č k i m razlozima, b o r b o m između p a r l a m e n t a i izvršne vlasti, nes igurnošću j e d n o g državnog obl ika koji je s a m o pri­v r e m e n , s t r a h o v a n j e m od 2. m a j a 1852. Ne p o r i č e m da su sve t e okolnos t i ut jecale n a slabljenje n e k i h indust r i j sk ih g r a n a u Par izu i u d e p a r t m a n i m a . Ali taj ut jecaj pol i t ičkih okol­n o s t i b io je svakako s a m o lokalan i n e z n a t a n . Zar to ne do­kazuje činjenica da se trgovina počela poprav l ja t i b a š u t r e n u t k u k a d se pol i t ičko s t a n j e pogoršalo, k a d a se pol i t ički h o r i z o n t z a m r a č i o i k a d se svakog t r e n u t k a očekivao g r o m dz .Blizeja, s r e d i n o m o k t o b r a ? F r a n c u s k i b u r ž o a , čiji »talent, znanje, pronicl j ivost i inte lektualni resursi« ne d o p i r u dal je

/ O d n jegova nosa, m o g a o j e uos ta lom, z a sve vr i jeme indus­tr i j ske izložbe u Londonu 7 7 i n o s o m da u d a r i o uzrok svoje p r i v r e d n e nevolje. Dok su se u F r a n c u s k o j zatvarale tvor­nice, u Engleskoj su učes ta l i stečajevi u 'trgovini. Dok je indust r i j ska p a n i k a u apr i lu i u m a j u došla do v r h u n c a u F r a n c u s k o j , dot le je trgovinska panika u apr i lu i m a j u došla do v r h u n c a u 1 Engleskoj . K a k o f rancuska t a k o i en­gleska vunena industr i ja , 'kako f rancuska t a k o i engleska m a n u f a k t u r a svile bile su zahvaćene kr izom. Engleske tvor­nice p a m u k a su produži le rad, ali ne više s i s t im p r o f i t o m •kao 1849. i 1850. Razlika je bila s a m o u t o m e što je kr iza

77 Londonska industrijska izložba — prva svjetska trgovin-sko-iridustrijska izložba; održavala .se u oktobru 1851. Red.

93

u F r a n c u s k o j bi la industr i j ska, a u Engleskoj t rgovinska; š to su tvorn ice u F r a n c u s k o j obustavl jale rad,, d o k su se u Engleskoj proš ir i le , ali p o d nepovol jni j im us lov ima nego u p r e t h o d n i m godinama; š to je u F r a n c u s k o j bio najviše po­gođen izvoz, a u Engleskoj uvoz. Zajednički uzrok, koji, •razumije se, ne t r e b a traži t i u g r a n i c a m a francuskog poli­t ičkog hor izonta, b i o je očigledan. Godine 1849. i 1850. bi le su godine najvećeg mater i ja lnog p r o s p e r i t e t a i h iperproduk­cije, k o j a se tek 1851. ispoljila k a o takva . Ona je u p o č e t k u te godine još naroč i to po jačana s obz i rom na industri jsku-izložbu. K t o m e su došle i ove n a r o č i t e okolnost i : na jpr i j e slabi r o d p a m u k a od 1850. i 1851, z a t i m uv jerenost da će b e r b a p a m u k a bi t i bol ja nego š to se očekivalo; na jpr i je ska­kanje, a za t im i z n e n a d n o p a d a n j e , u k r a t k o — kolebanje cije­na p a m u k u . Pr inos sirove svile bio je, b a r u F r a n c u s k o j , još i spod pros ječnog. Najzad, m a n u f a k t u r a vune se od 1848. tol iko proš i r i la da je proizvodnja v u n e nije mogla sli jediti, te je cijena sirove vune poras la u vel ikom n e r a z m j e r u s c i jenom vunenih izrađevina. Ovdje, dakle , u sirovini t r i ju i n d u s t r i j a ikoje r a d e za svjetsko tržište već i m a m o t r o s t r u k m a t e r i j a l za zastoj u trgovini. A bez obzira na n a r o č i t e okol­nost i , p r i v i d n a 'kriza godine 1851. ni je bi la n i š t a d r u g o do o n a j zastoj koji h i p e r p r o d u k c i j a i p r e t j e r a n a špekulaci ja uvi jek čine u k r u ž n o m k r e t a n j u i n d u s t r i j e pr i je no š to s k u p e sve svoje snage da bi grozničavo pre jur i le posl jednji ods ječak k r u g a i opet st igle do svoje polazne t a č k e : opće privredne krize. U takv im interva l ima p r i v r e d n e istori je izbi jaju u Engleskoj stečajevi u trgovini, dok se u F r a n c u s k o j obustav- ' l ja s a m a industr i ja , di je lom zato š to je sa svih t rž iš ta pot i sku je k o n k u r e n c i j a Engleza, koja u p r a v o t a d a pos ta je ' neizdržlj iva, d i je lom zato š to n ju, k a o luksuznu indust r i ju , u p r v o m r e d u p o g a đ a svaki zastoj u poslovima. T a k o Fran­c u s k a o s i m općih k r i z a prolazi k r o z svoje vlast i te n a c i o n a l n e p r i v r e d n e krize, koje su, m e đ u t i m , m n o g o više o d r e đ e n e i uv jetovane o p ć i m s t a n j e m svjetskog t rž iš ta nego l o k a l n i m f r a n c u s k i m činiocima. Neće b i t i bez interesa da se p r e d r a s u d i f rancuskog b u r ž u j a suprot s tav i sud engleskog buržu ja . Jed­na od najvećih l iverpulskih t rgovačkih k u ć a piše u svom godišnjem izvještaju za 1851:

94

»Rijetko kad su nade koje su se u početku gajile toliko obmanule koliko u godini koja je upravo protekla. Mjesto da donese veliki prosperitet koji se jednodušno očekivao, ona se pokazala kao jedna od najnepovoljnijih godina za posljednju četvrtinu vijeka. To se, naravno, odnosi samo na merkantilne„ a ne na industrijske klase. A ipak su zacijelo postojali razlozi da se na početku te godine donese suprotan zaključak: zalihe proizvoda bile su oskudne, kapitala je bilo u izobilju, hrana je bila jeftina, bogata jesen bila je osigurana. Mir na konti­nentu nije narušavan, a kod kuće nije bilo nikakvih politi­čkih ili finansijskih poremećaja, — zaista, krila trgovine nikada nisu bila s lobodni ja . . . Cemu se ima pripisati ovaj nepovoljni rezultat? Po našem mišljenju, prekomjernoj trgo­vini kako u uvozu tako i u izvozu. Ako naši trgovci sami ne povuku uže granice svojoj djelatnosti, onda nas ništa ne može održati u kolosijeku osim panika svake tri godine.«

Zamisl i te sad f rancuskog b u r ž u j a k a k o usred ove po­slovne panike njegov od trgovine p o m u ć e n i moza k m u č e , obli jeću, o š a m u ć u j u vijesti o državnim u d a r i m a i uspostav­l janju oRćeg izbornog prava, b o r b e i z m e đ u p a r l a m e n t a i izvršne vlasti, intr ige or leanis ta i legit imista, k o m u n i s t i č k e zavjere u južnoj F r a n c u s k o j , tobožnje žakeri je 7 8 u depar t-m a n i m a Nièvre i Cher, r ek lame raznih p r e d s j e d n i č k i h kan­didata, vašarske paro le listova, pr i je tn je r e p u b l i k a n a c a da će s o r u ž j e m u r u c i b r a n i t i u s t a v i o p ć e p r a v o glasa, evan­đel ja izbjeglih j u n a k a in p a r t i b u s 3 ko j i su pror ica l i s m a k svijeta za d r u g u nedje l ju mjeseca m a j a 1852, — pa ć e m o razumje t i da buržoa, u toj neizrecivo h u č n o j konfuziji, od fuzije, revizije, prorogaci je, konst i tuci je , konspiraci je , koa-

/ licije, emigracije, uzurpaci je i revolucije, sav zap jenušen od bi jesa dovikuje svojoj p a r l a m e n t a r n o j republ ic i : »Radije užasan kraj nego užas bez kraja!«

B o n a p a r t e j e r a z u m i o taj k r i k . Njegovu m o ć shvaćanja izoštravalo je sve veće nestrpl jenje v jerovnika koj i su s pr ib l ižavanjem roka, druge nedjel je mjeseca m a j a 1852, p r i svakom zalasku sunca u k r e t a n j u n e b e s k o g t i jela vidjeli p r o t e s t svojih zemal jskih mjenica. Oni su posta l i prav i as t ro­lozi. Nacionalna skupš t ina j e ' o d u z e l a B o n a p a r t u svaku n a d u na us tavno p r o d u ž e n j e njegove vlasti, a k a n d i d a t u r a p r i n c a od Žoenvila ni je d o p u š t a l a duže okli jevanje.

78 - seljački ustanci. Red,

9 5

Ako je ikad neki događa j dugo pr i je svog n a s t u p a n j a b a c a o svoju s jenku, o n d a je to činio B o n a p a r t o v državni •udar. Već 29. j a n u a r a 1849, jedva mjesec d a n a poslije svog izbora, B o n a p a r t e ga je p r e d l a g a o š a n g a r n i j e u . Njegov vlas­t i t i m i n i s t a r preds jednik Odilon B a r o govorio je u ljeto 1849. uvi jeno, a Tjer u z i m u 1850. o t v o r e n o o politici državnih t iđara, Persinj i je u m a j u 1851. još j e d n o m p o k u š a o da Šangarni jea pr idobi je za u d a r , «Messager de l 'Assemblee« 7 9

objavio je taj razgovor. Bonapar t i s t ičk i listovi pri jeti l i su d r ž a v n i m u d a r o m p r i l i k o m svake p a r l a m e n t a r n e b u r e , i u k o l i k o se kr iza pribl ižavala, u t o l i k o je nj ihov ton posta jao, glasniji . Na orgi jama ko je je B o n a p a r t e svake" noći p r a v i o s m u š k i m i žensk im swell m o b 8 0 'kad god bi se p r i m i c a o p o n o ć n i čas i k a d bi o b i l n o piće odri ješ i lo jezik i zagri jalo m a š t u , donosi la se od luka da -se državni u d a r izvrši idućeg j u t r a . Mačevi su se vadili iz kor ica , čaše su zvečale, predr s tavnici letjeli k r o z prozor , carsk i p laš t p a d a o na Bonapar-tova pleća, sve d o k iduće j u t r o r ie b i ras t jera lo pr iv iđenje, a i znenađeni Pariz doznavao od ne m n o g o šutl j ivih vestalki i i n d i s k r e t n i h p a l a d i n a k a k v a ga je o p a s n o s t još j e d n o m mimoiš la . U mjesec ima s e p t e m b r u i o k t o b r u vijesti o držav­n o m u d a r u pres t iza le s u j e d n a drugu. S jenka j e dobivala b o j u k a o kakav š a r e n dagerot ip . Ako se pre l i s tava ju o r g a n i e v r o p s k e d n e v n e š t a m p e za mjesec s e p t e m b a r i o k t o b a r , n a ć i će se u n j ima doslovce nagovještaj i ove v r s t e : »Vijesti o c o u p d 'é tat 8 1 i spunjava ju . Pariz. Prijestolnica t r e b a d a . s e u t o k u n o ć i n a p u n i t r u p a m a , a sli jedećeg j u t r a da se donesu de-'kreti o r a s p u š t a n j u Nacionalne skupš t ine , o stavl janju sen-skog d e p a r t m a n a u o p s a d n o s tanje , o uspostav l jan ju općeg izbornog prava, o apelu na n a r o d . Govori se da B o n a p a r t e t raž i m i n i s t r e k o j i će izvršiti te n e z a k o n i t e dekrete«. Dopis i koj i donose te vijesti uvijek se završavaju fata lnim »odgo­đeno«. Državni u d a r bio je uvijek B o n a p a r t o v a fiks-ideja. S t o m i d e j o m on je ponovo s tupio na f rancusko t lo. Toliko je b io obuzet n j o m da ju je s ta lno o d a v a o i izbrbl javao. Tol iko j e b io slab da ju j e is to t a k o sta lno o p e t n a p u š t a o . S jenka

79 »Messager de l'Assemblee« (»Skupštinski vjesnik«) — dnev­nik antibonapartističkog pravca. Izlazio je u Parizu 1851. Red.

80 — hohštaplerskim šljamom. Red. 81 — državnom udaru. Red.

9 6

državnog u d a r a b i la j e P a r i ž a n i m a k a o avet posta la to l iko p r i s n a da nisu htjel i v jerovati u nj ni k a d se najzad pojavio od krvi i mesa . Državni u d a r , p r e m a tome, uspio je ne zbog zatvorenost i i uzdržl j ivosti šefa Društva od 10. decembra, n i t i zato što bi Nacionalna skupš t ina bi la iznenađena. Ako je uspio, uspio je u s p r k o s Bonapartovoj i n d i s k r e t n o s t i i u s p r k o s t o m e š to je Nacionalna skupština bi la s t i m upoz­n a t a , — kao n u ž a n , neizbježan rezul tat p r e t h o d n o g razvoja;

10. o k t o b r a B o n a p a r t e je obavi jest io svoje m i n i s t r e da je odluč io uspostav i t i o p ć e izborno p r a v o , 16. su oni pod­nijeli svoje ostavke, 26. je Pariz saznao da je obrazovana Torinj'ijeva vlada. Policijskog pre fekta šar l i j ea zamijenio je u isto vr i jeme Mopa, a šef prve divizije Manjan p r i k u p i o je u pr i jestonici na jpouzdani je pukove . 4. n o v e m b r a N a c i o n a l n a skupš t ina je o p e t otpočela održavat i svoje s jednice. Ona nije imala da u r a d i više n i š t a nego da u k r a t k o m sažetom repeti­tor i ju ponovi k u r s k r o z koji je proš la i da d o k a ž e k a k o su j e sahrani l i tek poš to j e bi la u m r l a .

U borb i s i zvr šnom vlašću o n a je k a o p r v u pozici ju izgubila vladu. Taj gubi tak m o r a l a je svečano pr iznat i t i m e š to je Torinji jevu vladu, koja je bi la s a m o pr iv idna vlada, pr imi la k a o pravu. S ta lna komis i ja sa smi jehom je dočekala g. Žiroa k a d se preds tav io u i m e novih m i n i s t a r a . T a k o s laba v lada za t a k o k r u p n e m j e r e kao š to je b i lo uspostav l jan je općeg izbornog p r a v a ! Ali baš je u tome i bi la s tvar da se n i š t a ne provede u p a r l a m e n t u , a sve protiv p a r l a m e n t a . / O d m a h prvog d a n a k a d a je ponovo otvorena, Nacio­n a l n a skupš t ina je pr imi la B o n a p a r t o v u pos lanicu u kojoj on zahti jeva uspostavl janje općeg izbornog p r a v a i u k i d a n j e zakona od 31. m a j a 1850. Njegovi m i n i s t r i podni jel i su istog d a n a d e k r e t u t o m smislu. S k u p š t i n a je pri jedlog m i n i s t a r a o h i t n o s t i odbaci la o d m a h , a s a m zakon 13. n o v e m b r a sa 355 glasova prot iv 348. Tako je o n a još j e d n o m poci jepala svoj m a n d a t , još j e d n o m potvrdi la da se od s lobodno iza­b r a n o g p r e d s t a v n i š t v a n a r o d a pretvor i la u u z u r p a t o r s k i par­l a m e n t j e d n e klase, još j e d n o m pr iznala da je s a m a pres jek la miš iće koji su p a r l a m e n t a r n u glavu vezivali s t i je lom naci je .

Ako je izvršna vlast svojim pr i jedlogom za uspostav­ljanje općeg izbornog p r a v a apel i ra la m i m o Naciona lne skup­št ine na n a r o d , zakonodavna vlast j e svojim pr i jed logom

7 Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 9 7

zakona o kves tor ima apel ira la m i m o n a r o d a na armi ju. Ta j zakon o tkvestorima imao je da u t v r d i p r a v o Nacionalne skup­št ine na n e p o s r e d n o pozivanje t rupa, na formiranje par la-m e n t s k e armi je . Proglašavajući t a k o a r m i j u za a r b i t r a iz­m e đ u sebe i naroda, između sebe i B o n a p a r t a , pr iznavajući je za p r e s u d n u silu u državi, ona je, s druge s t rane, m o r a l a potvrdi t i da se odavno odrekla svoje vlasti n a d tom silom. Raspravl ja jući o svom pravu pozivanja t r u p a , mjes to da ih smjesta pozove, ona je odala svoje s u m n j e u vlast i tu m o ć . Odbacujući zakon o kvestor ima, ona je otvoreno pr iznala svoju n e m o ć . Taj zakon je p r o p a o s m a n j i n o m od 108 gla­sova; p r e s u d n i - s u , dakle,- bili glasovi Montanje . M o n t a n j a se nalazila u položaju Bur idanova magarca, doduše ne između dvije vreće sijena da odluči koja je privlačnija, nego između dvije porci je b a t i n a da odluči koja je surovija. S jedne-s t r a n e s t r a h od šangarni jea , s druge s t r a h od B o n a p a r t a . M o r a se pr iznat i da položaj nije bio hero j sk i ,

18. novembra, uz zakon o o p ć i n s k i m izborima koji je podni je la s t r a n k a reda, predložen je a m a n d m a n po ko jemu bi se trogodišnj i b o r a v a k za b i rače na o p ć i n s k i m i z b o r i m a smanj io na godinu dana. A m a n d m a n je p r o p a o s j e d n i m j e d i n i m glasom, ali se o d m a h pokazalo da je taj j e d a n glas greška. R a s p a d o m na svoje nepr i ja te l j ske frakcije s t r a n k a r e d a je odavno izgubila svoju s a m o s t a l n u p a r l a m e n t a r n u većinu. S a d a se pokazalo da u p a r l a m e n t u uopće više nije bilo većine. Nacionalna skupš t ina posta la je nesposobna da donosi odluke. Njene a tomis t ičke sastavne dijelove više n i j e povezivala nikakva sila kohezije, ona je bi la utroš i la svoj :

posl jednji životni dah, bila je m r t v a .

I z v a n p a r l a m e n t a r n a m a s a buržoazije, najzad, imala j e da još j e d n o m svečano potvrdi , nekol iko d a n a pred k a t a ­strofu, svoj ra sk id s buržoazi jom u p a r l a m e n t u . Tjer, kao. p a r l a m e n t a r n i j u n a k n a r o č i t o zaražen neizlječivom bolešću p a r l a m e n t a r n o g kre tenizma, izmudrovao je s Državnim sa­v jetom poslije s m r t i ipar lamenta novu p a r l a m e n t a r n u splet­ku: zakon o odgovornost i , koji je i m a o da drži preds jednika, u g r a n i c a m a ustava. Kao što je B o n a p a r t e 15. septembra,, p r i l i k o m polaganja temel ja za novu p a r i š k u tržnicu, očarao„ kao drugi, Masanielo, par i ške piljarice, prodavačice r ibe — istina, j e d n a prodavačica r ibe vrijedila je pa svojoj s t v a r n o |

98

sili koliko 17 burggrafa, — k a o što je posli je podnošen ja zakona o kves tor ima oduševio p o r u č n i k e koje je častio u Elizejskoj palači, t a k o je sada, 25. novembra) zanio srca indust r i j ske buržoazi je okupl jene u Cirkusu da >iz njegove r u k e p r i m i n a g r a d n e medal je za l o n d o n s k u indust r i j sku iz­ložbu. Navodim karakter i s t ičn i dio njegovog govora po »Jour­nal des Debats«:

»Tako neočekivani, uspjesi daju mi pravo da ponovo kažem kako bi velika bila francuska republika kad bi joj bilo do­pušteno da slijedi svoje stvarne interese i da reformira svoje ustanove, mjesto da je stalno ometaju s jedne strane dema­gozi, s druge strane — monarhističke halucinacije.« (Bučan, buran i ponavljan aplauz sa svih' s traha amfiteatra.) »Monar­hističke halucinacije sprečavaju svaki napredak i ometaju sve ozbiljne grane industrije. Mjesto napretka — samo borba. Vi­dimo kako ljudi koji su ranije bili najodaniji stubovi kraljev­skog autoriteta i kraljevskih povlastica postaju pristalice Konventa samo da bi oslabili autoritet koji je proizišao iz općeg prava glasa.« (Snažan i ponavljan aplauz.) »Vidimo-kako ljudi koji su najviše stradali od revolucije, i najviše kukali zbog nje, izazivaju novu, i to samo zato da bi okovali volju nacije... . Obećavam vam mir u budućnosti itd., itd.« (Bravo, bravo, burno bravo.)

Tako indust r i j ska buržoazi ja pl jeska državnom u d a r u od 2. d e c e m b r a , un i š ten ju p a r l a m e n t a , p r o p a s t i svoje vla­st i te vladavine, Bonapar tovo j d i k t a t u r i i dovikuje jo j svoje servilno bravo. Na grml javinu o d o b r a v a n j a od 25. n o v e m b r a odgovori la je grmljavina topova 4. decembra, i k u ć a gospo­dina Salandruza, koji je najviše pl jeskao »bravo«, spl jeskana je najvećim b r o j e m b o m b i .

K a d a j e Kromvel r a s p u š t a o Drugi par lament , 6 2 o t i š a o je s a m u dvoranu, izvadio svoj sat, ikako p a r l a m e n t u ne bi ostavio n i m i n u t u života posli je r o k a koji mu je odre­dio, i t jerao je svakog pojedinog člana p a r l a m e n t a s v e d r i m h u m o r i s t i č n i m p o g r d a m a . Napoleon, m a n j i nego njegov uzor, b a r je 18. b r i m e r a o t i šao u zakonodavno tijelo i p r o č i t a o mu, m a d a s tegnut im glasom, njegovu s m r t n u p r e s u d u . Drugi

82 Dugi parlament (1640—1653) — engleski parlament koji je sazvao kralj Čarls I u situaciji otpočete buržoaske revolucije i koji se pretvorio u njen zakonodavni organ. Godine 1649. parla­ment je osudio kralja Čarlsa I na smrt i proglasio Englesku republikom. Rastjerao ga je Kromvel godine 1653. Red.

7* 99

B o n a p a r t e , 'koji je u o s t a l o m raspolagao sasv im d r u g o m iz­v r š n o m vlašću nego Kromvel ili Napoléon, ni je t raž io svoj u z o r u a n a l i m a svjetske istori je, nego u a n a l i m a Društva od 10. d e c e m b r a , u a n a l i m a krivičnog pravosuđa. On od F r a n c u s k e b a n k e k r a d e 25 mi l iona f ranaka, k u p u j e generala M a n j a n a za j e d a n milion, vojnike za 15 f ranaka po glavi i za raki ju, sasta je se n o ć u p o t a j n o !kao lopov sa svojim kompa­njonima, n a r e đ u j e da se u p a d a u kuće na jopasni j ih par lamen­t a r n i h v o đ a i da se Kavenjak, Lamoris jer , Le Flo, Š a n g a m i j e , Šaraš , Tjer, Baz i dr . izvuku iz n j ihovih postel ja i odvedu, da t r u p e p o s j e d n u glavne trgove Pariza, kao i zgradu par­l a m e n t a , i da se u r a n o j u t r o po sv im zidovima izlijepe vašarski p l a k a t i u ko j ima se objavljuje r a s p u š t a n j e Nacional­ne skupš t ine i Državnog vijeća, uspostavl janje općeg izbor­nog p r a v a i stavljanje senskog d e p a r t m a n a u o p s a d n o stanje. U s k o r o za t im on objavl juje u »Moniteuru« lažan d o k u m e n t , p r e m a k o j e m su se tobože okupile o k o njega u n e k u v r s t u državnog savjetodavnog tijela ut jeca jne l ičnosti iz p a r l a m e n ­ta.

Krnj i p a r l a m e n t , sakupl jen u općini 10. okruga, sastav­ljen ug lavnom od legit imista i or leanis ta, uz ponavl jan pokl ič : »Živjela republ ika«, r ješava da se B o n a p a r t e svrgne, uzalud h a r a n g i r a m a s u koja zija p r e d z g r a d o m i na jzad biva, u p r a t n j i a fr ičkih stri jelaca, prvo odvučen u k a s a r n u d 'Orse j , •kasnije p o t r p a n u zatvorenička k o l a i ' t r a n s p o r t i r a n u zatvo­re Mazasa, Ama i Vensena. Takav je b io k r a j s t r a n k e reda, zakonodavne S k u p š t i n e i februarske revoluci je.

Pri je no š to p r e đ e m o na zakl jučak, evo u k r a t k o šeme • istori je februarske revoluci je :

I.Prvi period. Od 24. februara do 4. m a j a 1848. Febru­arsk i p e r i o d . Prolog. Zanos općeg bra t iml jen ja .

I I . Drugi period. Per iod k o n s t i t u i r a n j a republ ike i usta­votvorne Nacionalne s k u p š t i n e .

1. Od 4. m a j a do 25. j u n a 1848. B o r b a svih klasa p r o t i v pro le tar i j a ta . Poraz pro le ta r i j a ta u j u n s k i m d a n i m a .

2. Od 25. j u n a do 10. d e c e m b r a 1848. D i k t a t u r a čis t ih b u r ž o a s k i h r e p u b l i k a n a c a . N a c r t ustava. Stavl janje Pariza u o p s a d n o stanje. B u r ž o a s k a d i k t a t u r a 10. d e c e m b r a uklonje­na izborom B o n a p a r t a za p r e d s j e d n i k a .

100

. 3. Od 20. d e c e m b r a 1848. do 28. m a j a 1849. Borba usta­votvorne Skupšt ine s B o n a p a r t o m i s n j im u d r u ž e n o m stran­k o m reda . P r o p a s t us tavotvorne S k u p š t i n e . S lom republ ikan­ske buržoazi je.

I I I . Treći period. Per iod ustavne republike i zakono­davne Nacionalne skupštine.

1. Od 28. m a j a 1849. do 13. j u n a 1849. B o r b a s i tne bur­žoazije s buržoazi jom i s B o n a p a r t o m . P o r a z s i tnoburžoaske d e m o k r a t i je .

2. Od 13. j u n a 1849. do 31. maja. 1850. P a r l a m e n t a r n a d i k t a t u r a s t r a n k e reda. O n a u k i d a n j e m općeg izbornog p r a v a dovodi svoju v ladavinu do v r h u n c a , ali 'gubi p a r l a m e n t a r n u v ladu.

3. Od 31. m a j a 1850. do 2. d e c e m b r a 1851. B o r b a između p a r l a m e n t a r n e buržoazi je i B o n a p a r t a .

a) Od 31. m a j a 1850. do 12. j a n u a r a 1851. P a r l a m e n t gubi v rhovnu k o m a n d u n a a r m i j o m .

b) Od 12. j a n u a r a do 11. apr i la 1851. P a r l a m e n t podli ježe p r i p o k u š a j i m a . da se o p e t d o k o p a a d m i n i s t r a t i v n e vlasti . S t r a n k a r e d a gubi s a m o s t a l n u p a r l a m e n t a r n u većinu. N j e n a koalici ja s r e p u b l i k a n c i m a i M o n t a n j o m .

c) Od 11. apr i la 1851. do 9. o k t o b r a 1851. Pokušaj i re­vizije, fuzije, prorogaci je . S t r a n k a r e d a se r a s p a d a na svoje p o j e d i n e sastavne dijelove. Rask id buržoaskog p a r l a m e n t a i b u r ž o a s k e š t a m p e s b u r ž o a s k o m m a s o m posta je definitivan. / d) Od 9. o k t o b r a do 2. d e c e m b r a 1851. Otvoreni r a s k i d i zmeđu p a r l a m e n t a i izvršne vlasti . P a r l a m e n t obavl ja čin svog u m i r a n j a i p a d a , n a p u š t e n od svoje vlast i te klase, od armi je, od svih drug ih k lasa . P r o p a s t p a r l a m e n t a r n o g re­ž ima i v ladavine buržoazi je . Pob jeda B o n a p a r t a . Parodi ja res taurac i je imper i je .

VII

Socijalna republika pojavl juje se na p r a g u februarske revoluci je kao fraza, k a o p r o r o č a n s t v o . U j u n s k i m d a n i m a 1848. ugušena je u k r v i pariškog proletarijata, ali u slije­dećim činovima d r a m e o n a kruži k a o avet. Demokratska republika se najavljuje. O n a nesta je 13. j u n a 1849, zajedno'

101

sa svojim pobjeglim sitnim buriujima, ali bježeći baca iza sebe duplo razmetl j ive rek lame. Parlamentarna republika s buržoazi jom ovladava cijelom pozornicom, iživljuje se u pu­noj širini svoje egzistencije, a l i ' j e 2. d e c e m b a r 1851. sahra­njuje uz preplašene uzvike ujedinjenih rojal is ta: »živjela republika!«

F r a n c u s k a buržoazi ja se opira la vladavini radnog pro­letar i ja ta i dovela je na vlast lumpenprole tar i j a t , sa šefom Društva od 10. d e c e m b r a na čelu. Buržoazi ja je održavala F r a n c u s k u u p a n i č n o m s t r a h u od b u d u ć i h užasa crvene anar­hije; B o n a p a r t e joj je tu b u d u ć n o s t e s k o n t i r a o kada je 4. d e c e m b r a n a r e d i o da a r m i j a reda, oduševl jena raki jom, iz svojih p u š a k a skida o tmjene g r a đ a n e bulevara M o n m a r t r i I ta l i janskog bulevara s nj ihovih p r o z o r a . Ona je sablju •uzdizala do nebesa; sablja n jome "vlada. Ona je uništ i la revolucionarnu š t a m p u ; n jena vlastita š t a m p a je uniš tena. Ona je n a r o d n e zborove stavila pod policijski nadzor; njeni saloni su p o d n a d z o r o m policije. Ona je raspust i la d e m o k r a t s k e nacionalne garde; njena vlast i ta Nacionalna garda je ra spuš tena . Ona je proglašavala o p s a d n o stanje; n a d n jom je proglašeno o p s a d n o stanje. Ona je p o r o t n e su­dove zamijenila vojnim komis i jama. Njene p o r o t n e su­dove zamijenile su vojne (komisije. Ona je j avnu nas tavu podvrgla popovima; popovi podvrgavaju nju svojoj nastavi. Ona je deport i ra la bez p r e s u d e ; nju depor t i ra ju bez presude. Ona je p o m o ć u državne sile ugušivala svaku k r e t n j u društva; svaki p o k r e t njenog druš tva ugušuje državna sila. Ona se buni la, iz oduševl jenja za svoju kesu, protiv svojih vlastit ih pol i t ičara i le terata; njeni pol i t ičar i i l i terat i su uklonjeni, ali n jenu 'kesu p l jačka ju p o š t o su to j kes i začepljena u s t a i s lomljeno pero . Buržoazi ja je n e u m o r n o dovikivala revoluciji, 'kao sveti Arsenije k r š ć a n i m a : »Fuge, tace, quiesce! Bježi, šuti, miruj !« B o n a p a r t e dovikuje buržoazi j i : »Fuge, tace, quiesce! Bježi, šuti, miruj !«

F r a n c u s k a buržoazi ja je odavno riješila Napoleonovu d i lemu: »Dans c i n q u a n t e ans l ' E u r o p e sera républ ica ine ou cosaque.« 8 3 Riješila ju je u «république cosaque«. 8 4 Nije to

83 — Za pedeset godina biće Evropa republikanska ili ko­začka. Red.

84 — kozačkoj republici. Red.

102

sieka K i r k a o p a k o m čaro l i jom p r e t v o r i l a umje tn ičko djelo b u r ž o a s k e republ ike u nakazu. Ta r e p u b l i k a nije izgubila n i š ta do svoj dosto janstveni izgled. Sadašn ja F r a n c u s k a bila je u gotovu ob l iku s a d r ž a n a u p a r l a m e n t a r n o j republici . Bio j e p o t r e b a n s a m o u b o d b a j o n e t o m da m j e h u r p u k n e i da čudoviš te p o s t a n e vidljivo.

Zašto par i šk i p r o l e t a r i j a t nije u s t a o posli je 2. decem­b r a ?

Pad buržoazi je b io je s a m o dekret i ran, dekre t još nije b i o izvršen. Svaki ozbiljni u s t a n a k pro le tar i j a ta smjesta bi je oživio, izmirio s vojskom, a r a d n i c i m a n e m i n o v n o donio drugi j unski poraz.

4. d e c e m b r a pro le tar i ja t su podst ica l i na b o r b u b u r ž o a i épicier. 8 5 Uveče toga d a n a o b e ć a l o je više legija Nacio­n a l n e garde da će izići na boj i š te p o d oruž jem i u uni­formi. J e r b u r ž o a i épicier su prokl juvi l i da je B o n a p a r t e u j e d n o m od svojih d e k r e t a od 2. d e c e m b r a u k i n u o t a j n o g lasanje i n j i m a n a r e d i o da u s lužbene spiskove iza svo­j i h imena upisuju svoje da ili ne. O t p o r od 4. d e c e m b r a zas t raš io je B o n a p a r t a . U t o k u noći on je n a r e d i o da se na svim uglovima Pariza izlijepe p lakat i koji su objav­ljivali uspostavl janje ta jnog glasanja. B u r ž o a i épicier vjero­vali su da su postigl i sVoj cilj. I d u ć e g j u t r a épicier i b u r ž o a se nisu pojavili.

B o n a p a r t o v p r e p a d lišio je '-pariški pro le tar i ja t u noći od 1. na 2. d e c e m b r a njegovih vođa, šefova b a r i k a d a . Kao

^armija bez oficira, koju su s jećanja na j u n i 1848. i na maj 1849. odvraćala od b o r b e pod zas tavom m o n t a n j a r a , pro­le tar i ja t je ostavio da njegova avangarda, da ta jna udruže­n j a spašavanju u s t a n i č k u čast P a r i z a k o j u je buržoazi ja bez ikakva o t p o r a preda la u r u k e soldateski, t a k o da je Bona­p a r t e kasni je m o g a o r a z o r u ž a t i N a c i o n a l n u g a r d u uz pod­ruglj ivo obrazloženje: s t r a h ga je da će a n a r h i s t i z loupotre-bit i oružje Nacionalne garde prot iv nje s a m e !

»C'ešt le t r i o m p h e complet et définitif du socialisme!« 8 6

Tako je Gizo k a r a k t e r i z i r a o 2. d e c e m b a r . Ali ako s lom p a r l a m e n t a r n e republ ike sadrži u sebjl kl icu tr i jumfa proie-

85 — trgovac špecerajem, bakalin. Red. 86 — To je potpuni i konačni trijumf socijalizma. Red.

103

t e r s k e revolucije, njen prvi opiplj ivi rezul ta t b io je pobjeda Bonaparta nad parlamentom, izvršne vlasti nad zakonodav­nom, sile bez fraze nad silom fraze. U p a r l a m e n t u je naci ja proglasi la svoju o p ć u volju za zakon, t j . zakon vladajuće klase za svoju o p ć u volju. Pred izvršnom vlašću ona se odr iče svake vlast i te volje i (podvrgava se n a r e đ e n j u t u đ e volje, a u t o r i t e t u . Izvršna vlast n a s u p r o t zakonodavnoj izra­žava h e t e r o n o m i j u naci je n a s u p r o t njenoj autonomi j i . P r e m a t o m e izgleda da j e F r a n c u s k a u m a k l a od despoti je j e d n e 'klase s a m o da b i ponovo p a l a p o d despot i ju j e d n e l ičnosti, i to p o d a u t o r i t e t j e d n e l ičnosti bez a u t o r i t e t a . S p o r je, izgleda, okončan na t a j n a č i n š to sve klase, j e d n a k o n e m o ć n e i j e d n a k o ni jeme, .kleče p r e d k u n d a k o m .

Ali revoluci ja je temel j i ta . Ona još pro laz i kroz čistili-šte. Svoj p o s a o o n a svršava m e t o d i č n o . Do 2. d e c e m b r a 1851. svršila je prvu polovinu svojih p r i p r e m a , sada svršava d r u g u . Najpr i je j e usavrš i la p a r l a m e n t a r n u vlast, da b i j e m o g l a obor i t i . Sad, ikad je to post igla, usavršava izvršnu vlast, svodi je na n jen najčisti j i izraz, izolira je, stavlja je p r e d a se k a o jedini ob jekt , da bi sve svoje ruš i lačke snage usredotoč i la prot iv nje. A ikada dovrši tu d r u g u polovinu svog p r e t h o d n o g rada, E v r o p a će skočit i sa svoga s jedišta i k l i k n u t i : »Dobro ri ješ, s t a r a krt ice !« 8 7

Ova izvršna vlast sa svojom o g r o m n o m b i r o k r a t s k o m i v o j n o m organizaci jom, svojom r a z g r a n a t o m i s loženom d r ž a v n o m maš iner i jom, .svojom a r m i j o m činovnika od pola mi l iona, p o r e d a r m i j e od j o š j e d n e polovine mil iona, — t a j s t r a h o v i t i paraz i t sk i o r g a n i z a m koji se k a o n e k a m r e ž a s t a o p n a obavi ja o k o tijela f rancuskog d r u š t v a i začepijuje mu sve p o r e n a s t a o je u d o b a a p s o l u t n e m o n a r h i j e , s ra spada­n j e m feudal izma .koje je on u b r z a o . Vlastel inski privilegiji zemlj i šnih v lasnika i g radova pretvor i l i su se u i s t o tol iko a t r i b u t a d r ž a v n e vlasti, feudalni dosto janstvenic i — u plaćene činovnike, a k a o kakva zb i rka u z o r a k a š a r e n o m n o š t v o pro-tivr ječnih srednjovjekovnih s u v r e m e n i h prava — u s ređeni p l a n državne vlasti, čiji je r a d podijel jen, i centra l iz i ran k a o u tvornici . Prva f r a n c u s k a revolucija sa svojim z a d a t k o m da skrš i sve lokalne, ter i tor i ja lne, g r a d s k e i provinci j ske

šekspir, »Hamlet«, I čin, prizor peti. Red.

104

zasebne vlasti 'kako bi stvori la g r a đ a n s k o jedinstvo nacije, m o r a l a j e razvit i o n o š t o j e a p s o l u t n a m o n a r h i j a započela: central izaci ju, ali u j e d n o i opseg, a t r i b u t e i a p a r a t državne vlasti. Napoléon je tu d r ž a v n u m a š i n e r i j u usavrš io. Legi t imna m o n a r h i j a i ju l ska m o n a r h i j a n i s u dodale niš ta do veću podje lu rada, koja je ras la u istoj mjer i u ikojoj je podje la r a d a u b u r ž o a s k o m d r u š t v u s tvara la nove grupe interesa, d a k l e nov m a t e r i j a l za državnu u p r a v u . Svaki zajednički in teres smjesta se odvajao od d r u š t v a i suprots tavl jao n j e m u ikao viši, opći interes, i s t rzao se iz samosta lne d je latnost i č lanova d r u š t v a i pravio se p r e d m e t o m vladine djelatnost i , počev od mosta , školske zgrade i k o m u n a l n e imovine j e d n e seoske općine sve do željeznica, nacionalne imovine i držav­nog univerzi teta F r a n c u s k e . P a r l a m e n t a r n a republ ika, najzad, bi la je u svojoj borb i prot iv revolucije pris i l jena da za jedno s repres ivnim m j e r a m a p o j a č a i s redstva i central izaci ju d r ž a v n e vlasti. Svi p revra t i su tu m a š i n u usavršaval i mjes to da je razbiju. S t r a n k e koje su se naizmjence bori le za vlast s m a t r a l e su zauzimanje te o g r o m n e državne zgrade za glavni pli jen pobjednikov.

Ali p o d a p s o l u t n o m m o n a r h i j o m , za vr i jeme prve re­volucije, p o d Napoleonom, b i r o k r a t i j a je bi la s a m o sred­s t v o da se p r i p r e m i k lasna vladavina buržoazi je. Pod resta­urac i jom, p o d Lujem Fil ipom, p o d p a r l a m e n t a r n o m repub­likom, ona je bi la o r u đ e vladajuće klase, ma koliko da je težila za v las t i tom vlašću.

s Izgleda da je država tek p o d d r u g i m B o n a p a r t o m pos. ta la p o t p u n o samosta lna . Državna m a š i n a se p r e m a buržo­a s k o m d r u š t v u tol iko učvrst i la, da j e na n j e n o m v r h u do­voljan šef D r u š t v a od 10. decembra, pus to lov koji je došao iz bijelog svijeta, ikoga je uzdigla p i jana so ldateska k u p l j e n a r a k i j o m i k o b a s i c a m a , "kojoj on s ta lno iznova m o r a da dobacu je kobas icu. O t u d ono m a l o d u š n o očajanje, o n o osje­ćanje s t rahovi te uniženost i , uniženost i "koja pr i t i sku je grudi F r a n c u s k e i zaustavl ja njen dah. Ona se os jeća ikao da j( obeščašćena.

Pa i p a k d r ž a v n a vlast ne lebdi u z r a k u . B o n a p a r t e za­s t u p a j e d n u klasu, i to naj m n o g o b r o j n i ju k lasu f rancuskog društva, parcelne seljake.

105

Kao što su B u r b o n i dinast i ja k r u p n o g zemljišnog vla­sništva, kao što su Orleani dinast i ja novca, t a k o su Bo-n a p a r t i d inast i ja seljaka, t j . f rancuske n a r o d n e mase. Ne ona j B o n a p a r t e koj i se podvrgao b u r ž o a s k o m p a r l a m e n t u , nego B o n a p a r t e koji je raz jur io buržoask i p a r l a m e n t — on je izabranik seljaka. Tri godine su gradovi uspijevali da izvrću smisao izbora od 10. d e c e m b r a i da seljake obma­n j u j u u p i tan ju uspostavl janja carstva. Izbor i od 10. decem­b r a 1848. ispunili su se tek d r ž a v n i m u d a r o m od 2. d e c e m b r a 1851.

Parce lni seljaci čine o g r o m n u m a s u ciji č i n o v i žive u i s t i m uslovima, ali ne s tupaju u raznolike odnose m e đ u sobom. Njihov način proizvodnje izolira jc ne od đ r „ g i h m j e s t o da ih dovodi do m e đ u s o b n o g o ç en a I ^ a c r u povećavaju loša f rancuska k o m u n i k a c i a ^ a sreAj va ; •ilja-m a š t v o seljaka. Njihovo polje p r o i z v o i n ; e , p a r c e a, pr i '^cn* o b r a đ i v a n j u ne da je mogućnost i za p o d j e l u rada, za primje­nu nauke, p r e m a t o m e ne omogućuje m n o g o s t r a n o s t razvoja, raznol ikost ta lenata, bogatstvo druš tvenih odnosa. Çvaka p o j e d i n a sel jačka porodica gotovo je dovoljna s a m a sebi, proizvodi s a m a n e p o s r e d n o najveći dio p r e d m e t a svo\e po­trošn je i t a k o sredstva za svoj život dobiva više u razmjeni s p r i r o d o m nego u opš ten ju s d r u š t v o m . Parcela, seljak i porodica; p o r e d toga, d r u g a parcela, drugi seljak i drt,ga porodica . S k u p takv ih parcela čini selo, a skup sela čin. d e p a r t m a n . Tako se velika m a s a f rancuske nacije formira p r o s t i m sabi ran jem i s t o i m e n i h veličina, kao što k r u m p i r i u vreći čine vreću k r u m p i r a . Ukoliko milioni porodica žive pQd e k o n o m s k i m uslovima egzistencije koji njihov način života, njihove interese i nj ihovo obrazovanje odvajaju od nač ina života, interesa i obrazovanja drugih klasa i nj ima ih ne­pr i ja te l j sk i suprotstavl ja ju, utol iko oni čine klasu. Ukoliko m e đ u p a r c e l n i m sel jacima postoj i s a m o lokalna povezanost, u k o l i k o is tovetnost nj ihovih interesa ne stvara zajednicu, ne s tvara nac ionalnu vezu i poli t ičku organizaciju m e đ u nj ima, utol iko oni ne čine klasu. Oni su stoga nesposobni da i s t a k n u svoje iklasne interese u svoje vlast i to ime, bi lo p u t e m p a r l a m e n t a bilo p u t e m k o n v e n t a . Oni sebe ne mogu zas tupat i , njih m o r a drugi da zastupa. Njihov zas tupnik ujed­no m o r a bit i nj ihov gospodar, a u t o r i t e t iznad njih, neograni-

106

čena vlast k o j a ih štiti od ostal ih klasa i koja im šalje odozgo kišu i sunce. Politički ut jecaj p a r c e l n i h sel jaka nalazi, dakle, svoj kra jn j i izraz u ' tome š to izvršna vlast sebi p o d r e đ u j e d r u š t v o .

Zbog istori jske tradici je nas ta lo je vjerovanje francu­skih seljaka u čudo da će im čovjek po i m e n u Napoléon povrat i t i sav nekadašnj i sjaj i slavu. I n a š a o se indiv iduum koji se izdaje za tog. čovjeka, j e r nosi ime Napoléon na os­n o v u Code Napoléona koji n a r e đ u j e : La r e c h e r c h e de la p a t e r n i t é est interdite. 8 8 Poslije dvadesetogodišnjeg ski tanja i niza grotesknih avantura, taj čovjek posta je car Francuza — legenda se obistinjuje. Fiks-ideja sinovca se 'ostvarila, j e r se poklapa la s fiks-idejom na jmnogobro jn i je k lase Francuza .

No, moglo bi mi se reći : a seljački us tanic i u pola F r a n c u s k e , a ha jke armi je na seljake, a m a s o v n a h a p š e n j a i d e p o r t a c i j a sel jaka?

Od Luja X I V n a o v a m o F r a n c u s k a ni je doživjela s l ično p r o g a n j a n j e sel jaka »zbog demagoških rovarenja«.

No t r e b a shvati t i ovo. Dinasti ja B o n a p a r t e predstav l ja ne revolucionarnog, nego konzervativnog seljaka, ne sel jaka k o j i teži da iziđe iz uslova svoje socijalne egzistencije, iz parce le , nego onoga koji hoće da je učvrs t i ; ne seosko sta­novniš tvo k o j e želi da svojom v las t i tom energi jom u savezu s • gradovima sruši s ta r i poredak, nego, o b r n u t o , o n o koje, s u m o r n o zatvoreno u tom s t a r o m p o r e t k u , želi da ga, za­j e d n o s n jegovom parcelom,, avet car s tva . izbavi i povlasti . Dinast i ja B o n a p a r t e predstavl ja ne prosvi jećenost, nego praz­

n o v j e r j e seljaka, he njegov sud, nego njegovu p r e d r a s u d u , ne njegovu b u d u ć n o s t , nego njegovu prošlost , ne njegove m o d e r n e Seven ; nego njegovu m o d e r n u Vandeju. 8 9

Trogodišnja surova vladavina p a r l a m e n t a r n e republ ike os lobodi la je j e d a n dio f rancuskih se l jaka od napoleonovske

88 — Istraživanje očinstva je zabranjeno. Red. 89 Cévennes — planinski predjel provincije Langedok u

Francuskoj. U njemu je 1702—1705. seljački ustanak, otpočet zbog progona protestanata, dobio jako izražen antifeudalni karakter.

Vandeja (Vandée) — oblast Francuske, žarište kontrarevo­lucije za vrijeme francuske revolucije potkraj XVIII stoljeća. U borbi protiv revolucionarne Francuske kontrarevolucija je iskorištavala zaostalo stanovništvo Vandeje, koje je bilo pod jakim utjecajem katoličkog svećenstva. Red.

107

iluzije i revolucionirala ga, m a d a zasad s a m o površno; ali buržoazi ja ih je s i lom ugušivala k a d god bi se pokrenul i . Pod p a r l a m e n t a r n o m r e p u b l i k o m bori la se m o d e r n a svijest f rancuskih seljaka s t rad ic iona lnom. Proces se odigravao u obl iku n e p r e k i d n e b o r b e između učitel ja i popova. Buržo­azija j e udar i la po učite l j ima. Seljaci su se po prvi p u t t rud i l i da p r e m a r a d u vlade zauzmu samosta lan stav. To se ispolja-valo u n e p r e s t a n i m s u k o b i m a p r e d s j e d n i k a općina s policij­skim prefekt ima. Buržoazi ja je smjenjivala p r e d s j e d n i k e . Najzad se seljaci u r a z n i m m j e s t i m a podigoše, za vr i jeme p a r l a m e n t a r n e republ ike, prot iv svog vlast i tog p o r o d a , p r o ­tiv armije . Buržoazi ja ih je kažnjavala o p s a d n i m s t a n j i m a i egzekucijama. A ta ista buržoazi ja sada viče o g lupost i t ih masa, te vile m u l t i t u d e 9 0 ko ja ju je izdala i p r e d a l a B o n a p a r t u . Ona s a m a je nas i lno učvrs t i la k o d sel jačke k lase pr ivrženost b o n a p a r t i z m u , ona je održavala s tanje u k o j e m u se r a đ a ta sel jačka vjera. Is t ina, buržoazi ja se m o r a plašit i g lupost i m a s a dok one os ta ju konzervativne, a svijesti m a s a č im p o s t a n u revolucionarne.

U u s t a n c i m a posli je državnog u d a r a p r o t e s t i r a o je j e d a n dio f rancuskih sel jaka s oruž jem u ruci prot iv svog vlastitog glasanja od 10. d e c e m b r a 1848. š k o l a kroz k o j u su proš l i od 1848. nauči la ih je p a m e t i . Ali oni su o b r e k l i svoju d u š u p o d z e m n i m bogovima istori je, istori ja ih je uhvat i la za ri ječ, i većina njih je j o š bi la tol iko s m e t e n a da je u p r a v o u najcrveni j im d e p a r t m a n i m a sel jačko s tanovništvo o tvoreno glasalo za B o n a p a r t a . Njega je, po n j ihovom miš l j en ju , . Nacionalna skupš t ina sputavala. Sad j e on s a m o razbio okove ko j ima su gradovi okivali volju sela. Mjest imice su se č a k zanosili smi ješnom ide jom: da se p o r e d Napoleona postav i i Konvent .

Pošto je prva revoluci ja seljake, koji su bili upola kme­tovi, pretvor i la u s lobodne vlasnike zemlje, Napoléon je učvrst io i regul i rao uslove p o d k o j i m a su mogl i n e s m e t a n o iskoriš tavat i zemlju F r a n c u s k e , zemlju ko ja im je tek pri­pala, i odavati se m l a d e n a č k o m uživanju u vlasništvu. Ali sada f rancuski seljak p r o p a d a zbog s a m e svoje parce le , zbog diobe zemlje, zbog obl ika vlasništva koji je N a p o l é o n

— prostačke gomile. Red.

108

učvrs t io u F r a n c u s k o j . B a š t i m a t e r i j a l n i us lovi napravi l i su od f rancuskog feudalnog sel jaka — p a r c e l n o g seljaka, a od Napoleona — c a r a . Dvije generaci je bi le su dovol jne da s tvore n e m i n o v n i r e z u l t a t ; progres ivno pogoršan je zemljo­r a d n j e , progres ivno zaduženje zeml joradnika . »Napoleonov-ski« oblik vlasništva, koji je u p o č e t k u X I X vi jeka predstav­l jao us lov za os lobođenje i obogaćenje f rancuskog seljaštva, p o s t a o je u t o k u ovoga vi jeka z a k o n o m njegovog r o b o v a n j a i njegovog p a u p e r i z m a . I u p r a v o taj zakon je prva od o n i h idées napoléoniennes koje d r u g i B o n a p a r t e i m a d a zas tupa. Ako on j o š i m a i s t u i luzi ju k a o i seljaci: da u z r o k nj ihove p r o p a s t i aie t r e b a t raž i t i u s a m o m p a r c e l n o m vlasništvu, nego izvan toga, u u t ica j ima s e k u n d a r n i h okolnost i , o n d a će se i njegovi e k s p e r i m e n t i k a o m j e h u r i od s a p u n i c e razb i t i o o d n o s e proizvodnje.

E k o n o m s k i razvi tak parce lnog v lasniš tva izmijenio je iz osnova o d n o s sel jaka p r e m a osta l im d r u š t v e n i m kla­s a m a . P o d N a p o l e o n o m parce l i ran je zemlje n a se lu dopu­njavalo je s lobodnu konkurenc i ju i po.četke k r u p n e industr i­je u gradovima .Seljačka klasa bi la je o n a j svuda p r i s u t n i (protest p r o t i v teik o b o r e n e zemlj išne a r i s tokra t i j e . Kor i jeni k o j e j e p a r c e l n o vlasništvo p u s t i l o u f rancusko tlo oduzimal i su feudal izmu sve životne sokove. Kol je k o j i m su obilje­žavane m e đ e p a r c e l a predstav l ja lo j e p r i r o d n o u t v r đ e n j e buržoazi je prot iv svakog p r e p a d a od s t r a n e n jenih s t a r i h g o s p o d a r a . Ali u t o k u X I X vi jeka stupi l i su na mjes to feudalca gradsiki l ihvar, na m j e s t o feudalnih zemlj išnih obaveza hipo­teka, na mjes to a r i s t o k r a t s k o g zemlj išnog vlasništva buržo-asiki kapi ta l . Sel jakova p a r c e l a s a m o je još izgovor koji kapita­l i s tu d o p u š t a da iz o r a n i c e izvlači profit, Jcamate i r e n t u , ostavl ja jući sel jaku da sam gleda k a k o će i s t jerat i p laću za svoj rad . H i p o t e k a r n i d u g ko j im je o p t e r e ć e n a f r a n c u s k a zeml ja n a m e ć e f r a n c u s k o m sel jaštvu k a m a t e k o j e ' su t a k o velike kao godišnje k a m a t e c je lokupnog b r i t a n s k o g državnog duga. Parce lno vlasništvo u t o m robovanju kap i ta lu — a njegov razvoj n e m i n o v n o vodi t o m e — pre tvor i lo je m a s u f rancuskog n a r o d a u t roglodite . 16 mi l iona sel jaka (uraču­nava juć i žene i d j e c u ) s t a n u j u u j a z b i n a m a , od koj ih veliki dio i m a s a m o j e d a n otvor, drug i s a m o dva, a ona j najbolj i s a m o t r i otvora . Prozor i na ikući su š t o i p e t čula za glavu. Buržo-

109

aski p o r e d a k koji je p o č e t k o m ovoga vijeka p r e d novo­n a s t a l u p a r c e l u postavio državu Ikao s t r a ž a r a i đ u b r i o je lovor ikama, ta j p o r e d a k pos tao je v a m p i r koj i joj siše krv iz s r c a i mozak iz glave, pa je baca u a lkemist ički k o t a o ka­pita la . Code Napoléon je s a m o još zakonik egzekucije, subha-stacije, p r i n u d n e proda je . Uz 4 mi l iona (uračunava juć i djecu, itd.) oficijelnih p a u p e r a , sk i tnica, zločinaca i p r o s t i t u t k i , kol iko ih ima u F r a n c u s k o j , dolazi još 5 mi l iona koji lebde n a d p o n o r o m egzistencije te ili borave na selu ili sa svojim p r n j a m a i svojom djecom sta lno bježe iz sela u gradove i iz grada na selo. I n t e r e s seljaka, dakle, nije više, k a o p o d Napoleonom, u skladu, nego je u s u p r o t n o s t i s i n t e r e s i m a buržoazi je, s kapi ta lom. Tako seljaci nalaze svog p r i r o d n o g saveznika i vođu u gradskom, proletarijatu, čiji je z a d a t a k obaran je buržoaskog p o r e t k a . Ali jaka i neograničena vlada — a to je d r u g a «idée napoleonienne« k o j u drugi Napo­léon t r e b a da provede — pozvana je da silom b r a n i ta j »materijalni« p o r e d a k . A taj »ordre materiel« 9 1 služi k a o p a r o l a u svim B o n a p a r t o v i m p r o k l a m a c i j a m a prot iv bun­tovnih seljaka.

Pored h ipoteke ko ju jo j n a m e ć e kapita l , p a r c e l u pri­t i skuje porez. Porez je izvor života b i rokrat i je , a rmi je po­pova i dvora, u k r a t k o čitavog a p a r a t a izvršne vlasti . J a k a vlada i j a k porez su identični . Parce lno vlasništvo je po svo­joj pr i rodi pogodno da b u d e osnova j e d n e svemoćne i m n o g o b r o j n e b i rokrat i je . Ono s tvara isti nivo odnosa i lič­nos t i po cijeloj površini zemlje. P r e m a tome, o n o t a k o đ e r d o p u š t a da se iz j e d n o g vrhovnog c e n t r a r a v n o m j e r n o utječe-u pravcu svih t a č a k a te r a v n o m j e r n e m a s e . Ono u n i š t a v a a r i s t o k r a t s k e m e đ u s t e p e n e između n a r o d n e m a s e i državne vlasti. Ono, dakle, sa svih s t r a n a izaziva d i r e k t n o u p l i t a n j e te državne vlasti i n jenih n e p o s r e d n i h organa. Najzad, ono s tvara nezaposlen suvišak stanovništva koji ne nalazi m j e s t a ni na selu ni u g radov ima i stoga grabi državne službe k a o j e d n u vrs tu časne milost inje i izaziva s tvaranje državnih službi. U novim tržiš t ima, koja je otvarao p o m o ć u ba joneta •i u pl jačkanju k o n t i n e n t a Napoléon je p r i n u d n i porez vra­ćao s k a m a t a m a . Napoleonov porez bio je s t imulans za selja-

91 — materijalni poredak. Red.

110

kovu k u ć n u radinost , dok danas porez l išava tu r a d i n o s t posl jednj ih resursa, posl jednje o t p o r n o s t i p r e m a p a u p e r i z m u . A p r e k o m j e r n a birokrat i ja , sva u š i r i t ima i d o b r o u h r a n j e n a —• ta «idée napoleonienne« najviše od svih odgovara dru­g o m B o n a p a r t u . Kako i ne bi k a d je p r i m o r a n da p o r e d s tvarn ih druš tvenih k lasa s tvara u m j e t n u kas tu, za ko ju o d r ž a n j e njegova rež ima posta je p i tanje nasušnog hljeba. Stoga je j e d n a od njegovih prvih f inansi jskih operaci ja bi la •ponovno povišenje č inovničkih p l a ć a na njihov ranij i iznos i s tvaranje novih s inekura.

Još j e d n a «idée napoleonienne« je gospodstvo popova kao sredstvo režima. Ali a k o je novonasta la parcela, u svom sk ladu s društvom,- u svojoj zavisnosti od p r i r o d n i h sila i svom podvrgavanju a u t o r i t e t u k o j i ju je štit io odozgo bila p r i r o d n o religiozna, onda p r e z a d u ž e n a parce la , koja se nalazi u s u k o b u s d r u š t v o m i a u t o r i t e t o m , gonjena da iziđe iz svoje v last i te ograničenost i , pos ta je p r i r o d n o nereligiozna. N e b o je bilo sasvim lijep d o d a t a k uz tek dobiven mal i k o m a d i ć a k zemlje, pogotovu zato što nebo daje k i š u i sunce, o n o posta je u v r e d o m čim se čovjeku n a m e ć e kao z a m j e n a za parce lu . Pop ostaje s a m o još m i r o p o m a z a n o njuškalo zemal jske po­licije — još j e d n a «idée napoleonienne«. — Ekspedici ja pro­tiv R i m a odigraće se idući p u t u samoj F r a n c u s k o j , pli ne u s m i s l u u k o m je zamišl ja gospodin de M o n t a l a m p e r , nego u o b r n u t o m .

Najzad, v r h u n a c »napoleonovskih ideja« je prev las t ar­mije. Vojska je bi la p o i n t d 'honneur 9 2 seljaka, u njoj su se o n i sami preobražaval i u hero je koji su p r e m a vani brani l i nov i posjed, veličali svoju tek izvojevanu nacionalnost , pljač­kali i revolucioniral i svijet. Uniforma je bi la nj ihovo vlast i to p a r a d n o odijelo, r a t nj ihova poezija, p r o š i r e n a i u mašti, zaokrugl jena parce la — otadžbina, a p a t r i o t i z a m — idealni obl ik smisla za vlasništvo. Ali nepri jatel j i od kojih f rancuski sel jak sad m o r a da b r a n i svoju imovinu n i s u Kozaci, nego huiss iers 9 3 i poresk i egzekutori . Parcela više ne leži u tako­zvanoj otadžbini, već u knjizi h ipoteka . S a m a a r m i j a više ni je cvijet seljačke omladine, o n a je m o č v a r s k a bil jka se-

92 — Stvar časti, predmet naročitog ponosa. Red. 93 — sudski izvršitelji. Red.

111

Ijaôkog Iumpenprole tar i ja ta . Ona se velikim di jelom sastoj i od remplaçants , od zamjenika, k a o š to je s â m drugi Bona­p a r t e s a m o r e m p l a ç a n t , zamjenik za Napoleona. Svoja ju­n a č k a djela o n a sad čini u h a j k a m a na seljake, u ž a n d a r m s k o j službi, a k a d a šefa Društva od 10. d e c e m b r a u n u t r a š n j e su­p r o t n o s t i njegova s i s tema p r o t j e r a j u p r e k o f rancuske gra­nice, ona poslije nekol iko b a n d i t s k i h podviga neće požnjet i lovorike nego b a t i n e . ,

Vidimo: sve »idees napoléoniennes « su ideje nerazvi­jene, mladenačke parcele, one su besmisl ica za preživjelu parce lu . One su s a m o halucinaci je n jene agonije, ri ječi pre­tvorene u fraze, duhovi pre tvoreni u aveti . Ali parodi ja imper i ja bila je p o t r e b n a da b i se m a s a f rancuskog n a r o d a oslobodila te re ta tradici je i da bi se j a s n o is takla s u p r o t n o s t i zmeđu državne vlasti i druš tva . Sa sve većim upropaštava­n j e m parcelnog vlasništva ruš i se na n j e m u izgrađena državna zgrada. Državna central izaci ja ikoja je p o t r e b n a m o d e r n o m d r u š t v u može se podići s a m o na razva l inama vojno-birokrat-sk.e državne mašineri je, koja je bila i skovana u borbi s feu­dal izmom. 9 4

Položaj f rancuskih sel jaka r ješava n a m zagonetku op­ćih izbora od 20. i 21. decembra, koji su drugog B o n a p a r t a odvelj na Goru Sinajsku ne da p r i m i zakone, nego da ih dâ.

Buržoazi ja sad očigledno ni je imala drugi izbor nego da izabere B o n a p a r t a . Kad su se p u r i t a n c i na koncilu u K o n s t a n c u 9 5 žalili zbog poročnog života p a p a i kukal i da je n u ž n a re forma mora la , zagrmio im je k a r d i n a l Pjer d'Aji: »Samo đavo može još spasit i (katoličku orkvu, a vi t raž i te

94 U izdanju od 1852. taj se stav završava ovim redovima koje je u izdanju od 1869. Marks izostavio: »Slom državne mašine ne izlaže centralizaciju nikakvoj opasnosti. Birokratija je samo naj­niža i gruba forma centralizacije koja je još opterećena svojom suprotnošću, feudalizmom. Pošto se razočarao u Napoleonovoj restauraciji, francuski seljak će prestati da vjeruje i u svoju parcelu; srušiće se čitava državna zgrada sagrađena na toj parceli, i proleterska revolucija steći se hor bez koga bi se njeno solo pjevanje u svim seljačkim zemljama pretvorilo u labudovu pjesmm. Red.

95 Koncil u Konstancu (1414—1418) bio je sazvan radi učvrš­ćenja pokolebane pozicije katoličke crkve u početku reforma-cijskog pokreta. Red.

112

anđele«. T a k o je povikala i f rancuska buržoazi ja posli je držav­n o g u d a r a : S a m o još šef D r u š t v a od 10. d e c e m b r a m o ž e spasi t i b u r ž o a s k o d r u š t v o ! S a m o još k r a đ a vlasništvo, krivo­klets tvo religiju, kopi lans tvo porodicu, n e r e d r e d !

B o n a p a r t e , kao o s a m o s t a l j e n a snaga izvršne vlasti, osje­ća se pozvan da osigura »buržoaski poredak« . Ali snaga tog b u r ž o a s k o g p o r e t k a je s rednja klasa. On, p r e m a tome, sma­t r a da je p r e d s t a v n i k s rednje k lase i izdaje d e k r e t e u t o m smislu. No on predstavl ja n e š t o s a m o po t o m e š to j e s lomio, pol i t ičku m o ć te s rednje :klase i , š to je svakog dana iznova s lama. P r e m a t o m e , on s m a t r a da je prot ivn ik poli t ičke i l i t e r a r n e m o ć i s rednje k lase . Zašt ićujući p a k n jenu mater i­j a l n u moć, o n p o n o v o s tvara n jenu pol i t ičku moć. P r e m a t o m e , u z r o k se m o r a o d r ž a t i u životu, ali posljedica, gdje se pokaže, m o r a se ukloni t i s ovoga svijeta. I p a k bez malog b r k a n j a uzroka s pos l jedicama to ne biva, j e r u svom u z a j a m n o m djelovanju uzroci i posl jedice gube obilježja po k o j i m a se razl ikuju: o t u d novi dekre t i ko j i g raničnu liniju č ine n e j a s n o m . B o n a p a r t e u j e d n o s m a t r a d a j e on, n a s u p r o t buržoazij i , z a s t u p n i k sel jaka i n a r o d a u o p ć e koji u g r a n i c a m a b u r ž o a s k o g druš tva hoće d a usreć i niže k lase n a r o d a , O t u d a novi d e k r e t i koji su u n a p r i j e d plagira l i m u d r o s t v ladanja »istinskih socijalista«;' N o B o n a p a r t e . s m a t r a d a j e o n pri je svega šef Društva od 10. decembra, p r e d s t a v n i k Iumpen­pro le ta r i j a ta k o j e m u p r i p a d a o n s a m , njegova entourage 9 5 , njegova vlada i njegova vojska, i da je t o m lumpenprole tar i-

. j a t u pri je svega s ta lo do toga da uživa i da izvlači kalifornij-ske srećke iz 'državne blagajne. I to d a ' je šef Društva od 10. decembra, on p o t v r u đ e d e k r e t i m a , bez d e k r e t a i u s p r k o s d e k r e t i m a .

Taj prot ivr ječni z a d a t a k toga čovjeka ob jašn java pro-tivr ječnosti njegove vladavine, n e j a s n o t a p k a n j e tamo-amo koj im pokušava da č a s ovu, čas o n u k l a s u čas pr idobi je, čas ponizi, i k o j i m p o d j e d n a k o sve izaziva prot iv sebe; čija p r a k t i č n a nes igurnost kra jnje k o m i č n o k o n t r a s t i r a zapovjed­n i č k o m , k a t e g o r i č k o m sti lu v ladarsk ih a k a t a u k o j i m a on vjerno o p o n a š a stil svoga str ica.

96 — okolina. Red.

S Osamnaesti brimer Luja Bonaparta 113

I n d u s t r i j a i t rgovina, dakle poslovi s rednje klase, tre­ba p o d j a k o m v ladom da procvjeta ju kao u s taklenoj bašt i . Stoga — davanje bezbro jnih koncesi ja za željeznice. Ali bonapar t i s t iôk i l u m p e n p r o l e t a r i j a t t r e b a da se obogat i . Sto­ga — oni ko j i su u n a p r i j e d posvećeni p r a v e na berzi .prljave poslove sa željezničkim konces i jama. Ali za željeznice se ne javlja 'kapital. Stoga — obavezivanje b a n k e da daje pre­du jmove na željezničke akcije. Ali b a n k u t r e b a u jedno da i skor i s t i B o n a p a r t e osobno — i n jo j , dakle , t r e b a u g a đ a t i : o n d a — b a n k a se razrješava dužnost i da objavl juje svoje nedje l jne izvještaje; leoninski ugovor 9 7 b a n k e s v ladom. N a r o d t r e b a da se zaposli. Stoga — n a r e đ u j e se da se podižu državne građevine. Ali državne građevine povećavaju p o r e s k e obaveze n a r o d a : dakle — smanj ivanje poreza n a p a d o m na rent i je re konver t i ran jem p e t p r o c e n t n i h r e n t a u čitiriipo-p r o c e n t n e . Ali s rednja (klasa m o r a se opet neč im o b d a r i t i : dakle — udvos t ručenje p o r e z a na vino za n a r o d , koj i ga k u p u j e na malo, i smanjenje na polovicu za s rednju klasu koja ga pije na veliko. Postojeće r a d n i č k e asocijacije se ra spuš ta ju , ali se obećavaju b u d u ć a čuda od asocijacija. Sel jacima t reba pomoći . Stoga — ustanovl java ju se hipote-k a r n e b a n k e , k o j e ubrzava ju nj ihovo zaduženje i koncentra­ciju vlasništva. Ali te b a n k e t r e b a i skor is t i t i da se izvuče n o v a c iz konf i sc i ranih imanja k u ć e Orlean. Ni jedan kapi ta l i s t meće da p r i s t a n e na taj uvjet koji ni je sadržan u d e k r e t u , i h i p o t e k a m a b a n k a os ta je s a m o d e k r e t itd., i td.

B o n a p a r t e b i h t i o da ga drže za p a t r i j a r h a l n o g dobro­tvora svih klasa. Ali on n i jednoj ne m o ž e da daje a da od-druge ne uzima. Kao š to se za vr i jeme fronde govorilo za vojvodu od Giza da je od svih l judi u F r a n c u s k o j on najviše obl igeant 9 8 z a t o š to je sva svoja i m a n j a pre tvor io u obligacije, u d u ž n i č k e obaveze koje su njegove pr i s ta l ice imale p r e m a n jemu, t a k o b i B o n a p a r t e h t i o d a b u d e »naj-obližantnij i« čovjek F r a n c u s k e i da sve vlasništvo, sav r a d F r a n c u s k e p o s t a n u l ična obligaci ja p r e m a n jemu. On b i h t io da u k r a d e cijelu F r a n c u s k u da b i j e poklonio F r a n c u s k o j , ili

97 Leoninski ugovor — izraz učinjen prema Ezopovoj basni, u kojoj lav (latinski: leo), oslanjajući se na svoju snagu, pri­svaja sve što je osvojio zajedno s drugim životinjama. Red.

98 — obavezan, u smislu predusretljiv, ljubazan. Red.

114

bol je reći d a b i F r a n c u s k u m o g a o p o n o v o kupi t i p o m o ć u f rancuskog novca, j e r k a o šef Društva od 10. d e c e m b r a on m o r a k u p o v a t i to š to t r e b a da mu p r i p a d n e . I tako institu­t o m k u p o v i n e p o s t a j u sve d r ž a v n e inst i tuci je — Senat, Dr­žavni savjet, zakonodavno tijelo, legija časti, vojnička me­dalja, praonice, radovi na državnim o b j e k t i m a , željeznice, •generalštab Naciona lne g a r d e bez običnih vojnika, konfisci­r a n a i m a n j a k u ć e Orlean — sve to posta je p r e d m e t kupovine. P r e d m e t o m k u p o v i n e posta je svaki položaj u vojsci i vladi­n o m a p a r a t u . Ali najvažnije u t o m procesu, u k o j e m u se od F r a n c u s k e u z i m a da bi joj se dalo, j e s u procent i koj i za vr i jeme p r o m e t a o t p a d a j u na poglavara i članove Društva od 10. d e c e m b r a . Dos jetka k o j o m je grofica L., m e t r e s a go­spodina de Morni ja, k a r a k t e r i z i r a l a konfiskaciju o r k a n s k i h i m a n j a : «C'est le p r e m i e r vol de l'aigle«9 9 — vri jedi za svaki let ovog$ orla, koji je više gavran. On s a m i njegove pristal i­ce svakog d a n a dovikuju j e d a n drugom, k a o o n a j ta l i janski kar tuz i jansk i k a l u đ e r tvrdici koji je, hvaleći se, n a b r a j a o svoja bogats tva od koj ih može da t roš i j o š g o d i n a m a : »Tu fai conto sopra i beni, b i sogna p r i m a far i l conto sopragl i anni«. 1 0 0 Da ne bi pogriješili u .računanju godina, bro ja l i su na m i n u t e . U dvor, u minis tars tva, na v r h u p r a v e i a r m i j e g u r a se gomila m a n g u p a , i o na jbol jem od nj ih može se reći da se ne zna o t k u d a dolazi; b u č n a , ozloglašena, p l jačkaška b o e m a , k o j a s i s t o m g r o t e s k n o m d o s t o j a n s t v e n o š ć u navlači n a sebe m u n d i r s a š i r i t i m a k a o Sulukovi vel ikodostojnici . Čovjek može sebi j a s n o p r e d o č i t i ta j viši s loj Društva od 10. d e c e m b r a a k o i m a n a u m u d a j e n j ihov propov jednik m o r a l a Veron-Krevel,m a Granje de Kasan jak n j ihov misli­lac. K a d a je Gizo za vr i jeme svog mini s t rovan ja upotr i jeb io toga Granjea u j e d n o m budžak l i j skom listu prot iv d inast ičke opozicije, on ga je obično hval io f razom: »C'est le ro i des

99 — Riječ »vol« znači let i krađa. Red. 1 0 0 »Ti sračunavaš svoja bogatstva, a trebalo bi prvo da sra-

čunaš svoje godine« Red. 101 — Balzak u svom romanu »Rođaka Beta« prikazuje u

Krevelu, čiji je lik dat po dru Veronu, vlasnika lista »Cortitutio-nnel«, do srži pokvarenog pariškog filistra. Red. ~-

8* 115

drôles<c, »To je Ikralj budala« . Bilo bi pogrešno, p o v o d o m d v o r a i d r u ž i n e Luja B o n a p a r t a pomiš l ja t i na Regentstvo 1 0 2

ili na . Luja XV. J e r »često je već F r a n c u s k a doživjela da n j o m e upravl ja ju m e t r e s e , ali još n i k a d a da n jome upravlja­j u izdržavani muškarci .« 1 0 3

Gonjen prot iv r j ečn im zaht jevima svog položaja, a isto­d o b n o p r i m o r a n d a kao n e k i m a đ i o n i č a r s ta ln im i z n e n a :

đivanj ima drži oči publ ike u p e r e n e u sebe kao zamjenika Napoleonova, d a p r e m a t o m e svakog d a n a izvršuje državni u d a r en m i n i a t u r e , B o n a p a r t e u n o s i p o m e t n j u u cijelu buržo-a s k u pr ivredu, d i ra u sve o n o š to je revoluciji od 1848. iz­gledalo nepovredivo, čini da se j edni p r e m a revoluciji o d n o s e strpl j ivo, d r u g i da je žele, i s tvara a n a r h i j u u ime reda, dok u i s to vr i jeme sa cijele državne m a š i n e skida svetačku aureolu, profani ra je, č ini je u i s to vr i jeme o d v r a t n o m i smi ješnom. On kul t svete hal j ine tr i jerske 1 0 4 ponavl ja u Par izu u obl iku ku l ta Napoleonova carskog plašta . Ali k a d car sk i p lašt na jzad p a d n e na pleća Luja B o n a p a r t a , srušiće se b r o n z a n a s t a t u a Napoleonova s visine Vandomskog. s tupa.

Napisano od decembra 1851. do marta 1852. Štampano kao prva sveska časopisa »Die Revolution«, New York, 1852.

(Preveo Hugo Klajn. redigovale M. F ran i N. Tkalec)

1 0 2 Ima se u vidu regentstvo Filipa Orleanskog u Francuskoj 1715—1723, za vrijeme maloljetnosti Luja XV. Red.

1 0 3 — Riječi gospođe Žirarden. Red. 104 Sveta haljina trijerska — katolička relikvija koja se čuva

u katedrali njemačkog grada Trijer. Predstavlja tobož haljinu skinutu s Krista prije nego što je bio pribijen na križ. Red.

116