Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

ИСТОРИЈАза први, други и трећи

разред гимназија

2016/17.

Аутори Мања Милиновић,Ивана Петровић,Биљана Мијајловић,Дамир С. Живковић

Аутори Мирјана Настић,Драгана Мишић,Дамир С. Живковић,Мања Милиновић,Александра Колаковић

Аутори Драгана Мишић,Мања Милиновић,Биљана Мијајловић,Биљана Тубић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

Аутори Аутори Аутори

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова;

годишње и месечне планове рада направљене на основу важећих програма наставе историје;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког појединачног часа; при планирању часа, коришћени су различити облици, иновативне и занимљиве методе рада (интерактивна метода, метода „1,2,3”), а посебну пажњу посветили смо развијању додатних компетенција и вештина ученика, као и критичког и аналитичко-синтетичког мишљења;

додатне садржаје (истрaживачке, пројектне и домаће задатке у форми тестова, реферата, тема за истраживање, дебате и анализе...) који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

широк избор историјских извора и предлога како их применити на часовима.

Приручници за професоре историје прате уџбенике историје. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу историје учинити богатијом и креативнијом.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

ЗАКЉУЧИВАЊЕНАСТАВА

ИСТОРИЈЕИСТРАЖИВАЊЕ

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Приручник

за професоре историје

СРПСКИ НАРОД ОД XII ДО XV ВЕКА

57

СРБИЈА ОД КРАЈА XIII ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА

Владавина краља Милутина (1282–1321)стефан Урош II Милутин (1282–1321) наследио је свога брата

Драгутина 1282. године према одредбама споразума у Дежеву. Током његове владавине Србија се даље проширила и ојачала. Одмах након преузимања власти, краљ Милутин је у савезу са братом Драгутином кренуо у поход на југ освојивши знатне пределе у Византији, која је у то време, због сталних борби око царске власти, постајала све слабија. До 1299. године Србија се проширила на југ до линије Охрид–Прилеп– –штип, односно обухватала је северну Македонију са Скопљем и север-ни део данашње Албаније. Истовремено је краљ Милутин проширио границе Србије и на север, све до Саве и Дунава, освојивши област Браничева, а ратовао је и са Бугарима и Мађарима.

7.

Србија за време краља Драгутина и краља Милутина

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 57 6.2.2015 16:54:05

Уџбеници историје

Уџбеник историје за први разред гимназије друштвено-језичког смера, општег типа и природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Владимир ПетровићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги разред гимназије природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Александра КолаковићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа гимназијаАуториДр Александра КолаковићМања МилиновићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги

196

СТАРИ РИМV

Храм Фортуне у Пoмпеји, реконструкција

22. Најстарија историја Рима – доба краљева

23. Доба републике (оснивање републике, друштвено и државно уређење)

24. Римска освајања у Италији

25. Римска освајања у Средоземљу

26. Криза римске републике и почетак грађанских ратова

27. Први и Други тријумвират

28. Римска култура у доба републике

29. Августов принципат

30. Римско царство од I до III века

31. Доминат – реформе Диоклецијана и Константина

32. Римска култура у раздобљу од I до IV века

33. Појава и ширење хришћанства

34. Римске провинције на Балканском полуострву

451–450. п.н.е.донети Закони дванаест таблица

V–III век п.н.е. – борба Римљана за превласт на Апенинском полуострву

264–146. п.н.е. пунски ратови

К Р А Љ Е В С Т В О Р Е П У Б Л И К А

753. п.н.е.легендарна година оснивања Рима

509. п.н.е.

СТАРИ РИМ

197

Р Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апе-нинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго-

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих гео-графских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на рим-ско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки приме-ри на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских јези-ка, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као јед-на од највећих савремених светских религија наста-ло је у оквирима римске државе. Римско дру штво у историјском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Визан-тије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у кул-турном и верском погледу.

Цар Марко Аурелије у победничкој поворци, II век

Д О М И Н А ТПРИНЦИПАТ

I век настанак хришћанства

Крај III и прва полови-на IV векареформе Дио клецијана и Константина Великог

60. п.н.е.Први тријумвират

Ц А Р С Т В ОДруга половина I века – 313.

прогони хришћана у Римском царству

313. Милански едикт

330. оснивање Константи-нопоља (Цариграда)

284. н.е. 476. н.е.43. п.н.е.Други тријумвират

27. п.н.е.

Р Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апенинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих географских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на римско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки примери на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских језика, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као једна од највећих савремених светских религија настало је у оквирима римске државе. Римско друисторијском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Византије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у културном и верском погледу.

60. п.н.е.Први тријумвират

43. п.н.е.Други тријумвират

Средином XIII века изумрла је немачка царска династија и то-ком две деценије нису бирани цареви. Војводе и кнежеви су за цара иза брали рудолфа Хабзбурга (1273), великаша са простора данашње швајцарске. Цар Рудолф Хабзбург више је бринуо о ширењу породич-них поседа него о царству. Приграбио је Корушку, Крањску и штајерску, које су остале наследне земље Хабзбурга и језгро будуће Хабзбуршке монархије у новом веку.

Ни верска моћ ни утицај папа нису били довољни да се разне ита-лијанске области окупе у једну државу око града Рима. Уместо тога у Италији су се развили самостални градови-државе, од којих су нај моћ-нији били Венеција, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Милано и др. Развој трговине и поморства на Средоземљу представљао је основ за пораст моћи и богатства италијанских приморских градова-држава, у којима су крајем средњег века процветале нова ученост и култура.

Круна царева Светог римског царства

свето римско царствоИдеја о обнови Римског царства на Западу настала је још када је рим ски папа крунисао Карла Великог за цара (800. године). Та идеја је обновљена 962. године крунисањем Отона I, који се први на зивао „римским царем”. Царство је обухватало територије дана шње Не-мачке, Чешке, Аустрије, швајцарске, Холандије, Бел гије, Луксем-бурга, као и делове данашње Француске и Италије. Од 1512. године званичан назив је „Свето римско царство немачког народа”. До XVI века цара је крунисао папа у Риму. Свето римско царство није било јединствена држава, него је имало врло компликовану струк туру. Састојало се од више стотина области које су биле готово независне.

Фридрих I Барбароса (1122–1190)Фридрих је потицао из породице швапских војвода Хоенштауфен. Након смрти стрица Конрада III 1152. године крунисао се за немачког краља, а нешто касније папа га је прогласио за „цара Светог римско-немачког царства” (1155–1190). Са циљем да учврсти своју царску власт предводио је шест похода у Италију, где је прозван Риђобради (Барбароса). Након Фридриховог пораза од тзв. Ломбардијске лиге (савез италијанских градова) 1174. године, склопљен је мир. Директно се сукобљавао и са римским папом, који га је једном приликом екско-муницирао. Након помирења са папом цар Фридрих је покренуо Трећи крсташ-ки рат 1189. године. Његова војска је копном путовала за Свету земљу, па је тако прешла и преко територије Србије, где се цар Фридрих састао са српским вели-ким жупаном Стефаном Немањом (1189. године). Током путовања кроз Малу Азију крсташка војска је у неколико наврата победила Турке. Међутим, приликом преласка једне реке у области Киликији цар Фридрих је пао са коња и удавио се. Немачка крсташка војска се након смрти свог вође расула, један део су поразили муслимани, а остали војници су се вратили у Немачку.

Фридрих Барбароса, средњовековна минијатура

22

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 22 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард I Лавље Срце (1189–1199) био је један од вођа Трећег крсташког рата (заједно са француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда Велику �овељу слобо�а (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

1. Објасни како је настала француска сталешка монархија.

2. Како су краљеви Филип II Август и Луј IX Свети ојачали Француску?

3. По чему су упамћени енглески краљеви Хенри II и Ричард I Лавље Срце?

4. У чему је значај Велике �овеље слобо�а?5. Упореди институцију парламента у Енглеској и

Скупштине сталежа у Француској.6. Зашто је вођен Стогодишњи рат?7. Објасни како се одвијала борба за инвеституру.8. Објасни: како ће се користити новац прикупљен

од дажбина, какав је статус Лондона и у којим слу чајевима се неко лице може лишити слободе, према одломку из Велике �овеље слобо�а.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�а (Magna Carta Libertatum), парламент (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба за инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

23

2.

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 23 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској,   Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само   Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије   Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш   Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард   Енглески краљ Ричард француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда   Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на   Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла   На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�аВелика �овеља слобо�а (Magna Carta LibertatumCarta Libertatum), Carta Libertatum), Carta Libertatum парламент (Горњи дом и Доњи дом), (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба царство немачког народа, борба за инвеституруза инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

194

24. На линије испод слика напиши шта је приказано на њима.

25. На немој карти Старе Грчке обележи Крит, Кносос, Троју, Микену, Спарту, Пелопонез,

Атину, Атику и Македонију.

195

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија, Нови Сад, 1980.2. Тукидид, Пело�онески ра�, Београд, 1999.3. Хомер, Илија�а, Београд, 1972.4. Хомер, О�исеја, Београд, 1972.5. Плутарх, Славни ликови ан�ике, Београд, 2005.6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у

о�а�раним изворима, Београд, 1975.7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и, Београд, 1996.8. А. Котерел, Р. Сторм, Свео�ухва�на енцикло�е�ија ми�оло�ије, Београд, 2004.9. С. Бабић, Грци и �ру�и, Београд, 2008.

10. Група аутора, Ликови С�аре Грчке, Београд, 2007.11. Група аутора, Оксфор�ска ис�орија Грчке и хеленис�ичко� све�а,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�, Београд, 1980.13. Ф. Папазоглу, Ис�орија хеленизма, Београд, 1995.14. В. Дјурант, Живо� Грчке, Београд, 1996. 15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а, Београд, 2011.16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, С�ра�е�ика, Београд, 2009.17. А. Дудуковић, Приче са хоризон�а – �рчка ми�оло�ија, Београд, 2006.18. В. Замаровски, Грчко чу�о, Београд, 2004.

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/ http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.html http://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.html http://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА САЗНАЈУ ВИШЕ…

ПРОВЕРИ И ОБНОВИ

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија

2. Тукидид, Пело�онески ра�

3. Хомер, Илија�а

4. Хомер, О�исеја

5. Плутарх, Славни ликови ан�ике

6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у о�а�раним изворима

7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и

8. А. Котерел, Р. Сторм, 9. С. Бабић, Грци и �ру�и

10. Група аутора, 11. Група аутора,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�,

13. Ф. Папазоглу, 14. В. Дјурант, Живо� Грчке

15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а

16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, 17. А. Дудуковић, 18. В. Замаровски,

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.htmlhttp://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.htmlhttp://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ

Назив поглављаУ уџбенику постоји више поглавља која су подељена на лекције.

Уводне фотографијепомажу ученицима да боље разумеју период о комеће учити у том поглављу.

Линија временапомаже ученицима да се снађу у историјском времену.

Назив лекције

Најважнији појмови у тексту истакнути су масним словима.

Историјске картеу оквиру лекције помажу ученицима да се оријентишу на одређеном историјском простору и у историјском времену.

Сазнајте вишеДодатни садржај који ће ученицима омогућити да прошире и употпуне историјска сазнања.

Научили смоСистематизовано градиво лекције које би ученици требало трајно да запамте.

Питања и задатак на крају сваке лекције помажу ученицима да боље разумеју њен садржај.

БиографијаЖивоти одабраних историјских личности које су на најбољи начин обележиле епоху.

266

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице (1829–1831) подигнут је у Београду за

становање породице кнеза Милоша (супруге Љубице и сино-

ва Милана и Михаила). У архитектонском стилу одише одли-

кама оријенталног грађевинарства српско-балканског стила.

У декоративним елементима појављује се класицизам, чиме се

најављује утицај Запада на српску архитектуру. После 1842. го-

дине у Конаку су били смештени Лицеј, Касациони и Апелаци-

они суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и стари-

ца, Завод за заштиту споменика културе Србије. Данас је ова

најрепрезентативнија градска кућа XIX века у Србији део Музеја

града Београда, са сталним и повременим музејским изложбама.

о србији кнеза Милоша

Ср�ско с�ановниш�во са�а броји око милион љу�и и брзо се уве­

ћава: бла�а клима, слична оној у Француској између Лиона и Ави­

њона; �ло�нос� необрађене и �убоке земље на којој сву�а рас�е

биље као у швајцарским равницама; обиље река и �о�ока који се

с�у ш�ају низ �ланине, �ро�ичу �олинама и �ра�е �у и �амо је зера

усре� шума; крчење шума, које ће, као у Америци, с�вори�и �ро­

с�ор за обра�у земље и омо�ући�и нео�раничено снаб�евање �ра­

ђевинским ма�еријалом; �и�оме и чис�е нарави наро�; заш�и �ни

закони, већ обасјани снажним о�сјајем наших најбољих евро�ских

закона; �рађанска �рава која �аран�ују локални �ре�с�авници и

ску�ш�ине; најза� врховна влас�, која је, у �овољној мери, у рукама

је�но� човека �ос�ојно� своје мисије, кнеза Милоша.

А. Ламартин, С�иси о Србима, Београд 2006, стр. 34–35.

Конак кнегиње Љубице 1876.

године

Конак Јована Обреновића

у Чачку, на коме се налази

сачуван рељефни грб

Обреновића

Љубица Обреновић, рођена

Вукомановић, супруга

Милоша Обреновића са сином

Миланом

Сретењски устав 1835. године

Чиновници и народне старешине били су незадовољни одби ја-

њем кнеза Милоша да реализује одредбу о оснивању саве�а с�арешина

који би ограничио кнежеву власт. Млади интелектуалци захтевали су

модерно уређење земље и доношење устава, услед чега су пристали-

це овог покрета назване уставобранитељи (Тома Вучић Перишић, Ав-

рам Петронијевић, Стојан Симић и др.). Становништво Ћупријске, Јаго-

дин ске и Крагујевачке нахије, предвођено Милетом радојковићем,

1835. године пошло је на кнежеву престоницу – Крагујевац. Неки људи

блиски кнезу Милошу, као и неки чланови његове породице били су

присталице покрета који је тражио ограничење његове власти. Кнез

Милош је успео да угуши Милетину буну, али је био приморан да

прихвати захтеве уставобранитеља. Народна скупштина у Крагујевцу

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 266

6.2.2015 16:55:41

Из историјских извораи литературеОдабрани текстови из историјских извора или историографије помажу ученицима да лакше разумеју историјско раздобље.

Занимљивостученицима доноси интересантне податке о догађајима и личностима.

Размишљај као историчардоноси задатке намењене ученицима којима је историја изазов.

Аутори уџбеника историје трудили су се да разумљивим, прецизним и допадљивим језиком прикажу историју човечанства ученицима средњошколског узраста, уз истраживачки и проблемски приступ градиву.

Уџбеници су подељени на поглавља која обухватају одређене историјске периоде предвиђене наставним плановима и програмима.

На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и фотографије, који на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.

Свака лекција осмишљена је тако да се успоставља смислена веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Из историјских извора и литературе, Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, шеме, родослове и историјске карте.

На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо), кључне речи и кључне личности, који ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте.

Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције, али и сваке тематске целине, конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују.

Размишљај као историчар јесте део који доприноси развијању критичког духа и намењен је ученицима посебно заинтересованим за историју. Таквим ученицима намењен је и део За оне који желе да сазнају више... где се препоручују књиге, часописи, филмови и интернет сајтови који могу да задовоље њихова разноврсна интересовањаи истраживачки дух.

Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике,

приручнике за професоре на CD-у.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника историје за први, други и трећи разред гимназије које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

За оне који желе да сазнају више је део уџбеника у коме се ученицима заинтересованим за историју предлажу додатни извори за проширивање знања (књиге, часописи и интернет сајтови).

НОВО

Уџбеник историје за

НОВО

СРПСКИ НАРОД ОД XII ДО XV ВЕКА

57

СРБИЈА ОД КРАЈА XIII ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА

Владавина краља Милутина (1282–1321)стефан Урош II Милутин (1282–1321) наследио је свога брата

Драгутина 1282. године према одредбама споразума у Дежеву. Током његове владавине Србија се даље проширила и ојачала. Одмах након преузимања власти, краљ Милутин је у савезу са братом Драгутином кренуо у поход на југ освојивши знатне пределе у Византији, која је у то време, због сталних борби око царске власти, постајала све слабија. До 1299. године Србија се проширила на југ до линије Охрид–Прилеп– –штип, односно обухватала је северну Македонију са Скопљем и север-ни део данашње Албаније. Истовремено је краљ Милутин проширио границе Србије и на север, све до Саве и Дунава, освојивши област Браничева, а ратовао је и са Бугарима и Мађарима.

7.

Србија за време краља Драгутина и краља Милутина

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 57 6.2.2015 16:54:05

Уџбеници историје

Уџбеник историје за први разред гимназије друштвено-језичког смера, општег типа и природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Владимир ПетровићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги разред гимназије природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Александра КолаковићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа гимназијаАуториДр Александра КолаковићМања МилиновићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги

196

СТАРИ РИМV

Храм Фортуне у Пoмпеји, реконструкција

22. Најстарија историја Рима – доба краљева

23. Доба републике (оснивање републике, друштвено и државно уређење)

24. Римска освајања у Италији

25. Римска освајања у Средоземљу

26. Криза римске републике и почетак грађанских ратова

27. Први и Други тријумвират

28. Римска култура у доба републике

29. Августов принципат

30. Римско царство од I до III века

31. Доминат – реформе Диоклецијана и Константина

32. Римска култура у раздобљу од I до IV века

33. Појава и ширење хришћанства

34. Римске провинције на Балканском полуострву

451–450. п.н.е.донети Закони дванаест таблица

V–III век п.н.е. – борба Римљана за превласт на Апенинском полуострву

264–146. п.н.е. пунски ратови

К Р А Љ Е В С Т В О Р Е П У Б Л И К А

753. п.н.е.легендарна година оснивања Рима

509. п.н.е.

СТАРИ РИМ

197

Р Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апе-нинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго-

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих гео-графских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на рим-ско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки приме-ри на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских јези-ка, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као јед-на од највећих савремених светских религија наста-ло је у оквирима римске државе. Римско дру штво у историјском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Визан-тије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у кул-турном и верском погледу.

Цар Марко Аурелије у победничкој поворци, II век

Д О М И Н А ТПРИНЦИПАТ

I век настанак хришћанства

Крај III и прва полови-на IV векареформе Дио клецијана и Константина Великог

60. п.н.е.Први тријумвират

Ц А Р С Т В ОДруга половина I века – 313.

прогони хришћана у Римском царству

313. Милански едикт

330. оснивање Константи-нопоља (Цариграда)

284. н.е. 476. н.е.43. п.н.е.Други тријумвират

27. п.н.е.

Р Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апенинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих географских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на римско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки примери на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских језика, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као једна од највећих савремених светских религија настало је у оквирима римске државе. Римско друисторијском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Византије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у културном и верском погледу.

60. п.н.е.Први тријумвират

43. п.н.е.Други тријумвират

Средином XIII века изумрла је немачка царска династија и то-ком две деценије нису бирани цареви. Војводе и кнежеви су за цара иза брали рудолфа Хабзбурга (1273), великаша са простора данашње швајцарске. Цар Рудолф Хабзбург више је бринуо о ширењу породич-них поседа него о царству. Приграбио је Корушку, Крањску и штајерску, које су остале наследне земље Хабзбурга и језгро будуће Хабзбуршке монархије у новом веку.

Ни верска моћ ни утицај папа нису били довољни да се разне ита-лијанске области окупе у једну државу око града Рима. Уместо тога у Италији су се развили самостални градови-државе, од којих су нај моћ-нији били Венеција, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Милано и др. Развој трговине и поморства на Средоземљу представљао је основ за пораст моћи и богатства италијанских приморских градова-држава, у којима су крајем средњег века процветале нова ученост и култура.

Круна царева Светог римског царства

свето римско царствоИдеја о обнови Римског царства на Западу настала је још када је рим ски папа крунисао Карла Великог за цара (800. године). Та идеја је обновљена 962. године крунисањем Отона I, који се први на зивао „римским царем”. Царство је обухватало територије дана шње Не-мачке, Чешке, Аустрије, швајцарске, Холандије, Бел гије, Луксем-бурга, као и делове данашње Француске и Италије. Од 1512. године званичан назив је „Свето римско царство немачког народа”. До XVI века цара је крунисао папа у Риму. Свето римско царство није било јединствена држава, него је имало врло компликовану струк туру. Састојало се од више стотина области које су биле готово независне.

Фридрих I Барбароса (1122–1190)Фридрих је потицао из породице швапских војвода Хоенштауфен. Након смрти стрица Конрада III 1152. године крунисао се за немачког краља, а нешто касније папа га је прогласио за „цара Светог римско-немачког царства” (1155–1190). Са циљем да учврсти своју царску власт предводио је шест похода у Италију, где је прозван Риђобради (Барбароса). Након Фридриховог пораза од тзв. Ломбардијске лиге (савез италијанских градова) 1174. године, склопљен је мир. Директно се сукобљавао и са римским папом, који га је једном приликом екско-муницирао. Након помирења са папом цар Фридрих је покренуо Трећи крсташ-ки рат 1189. године. Његова војска је копном путовала за Свету земљу, па је тако прешла и преко територије Србије, где се цар Фридрих састао са српским вели-ким жупаном Стефаном Немањом (1189. године). Током путовања кроз Малу Азију крсташка војска је у неколико наврата победила Турке. Међутим, приликом преласка једне реке у области Киликији цар Фридрих је пао са коња и удавио се. Немачка крсташка војска се након смрти свог вође расула, један део су поразили муслимани, а остали војници су се вратили у Немачку.

Фридрих Барбароса, средњовековна минијатура

22

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 22 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард I Лавље Срце (1189–1199) био је један од вођа Трећег крсташког рата (заједно са француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда Велику �овељу слобо�а (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

1. Објасни како је настала француска сталешка монархија.

2. Како су краљеви Филип II Август и Луј IX Свети ојачали Француску?

3. По чему су упамћени енглески краљеви Хенри II и Ричард I Лавље Срце?

4. У чему је значај Велике �овеље слобо�а?5. Упореди институцију парламента у Енглеској и

Скупштине сталежа у Француској.6. Зашто је вођен Стогодишњи рат?7. Објасни како се одвијала борба за инвеституру.8. Објасни: како ће се користити новац прикупљен

од дажбина, какав је статус Лондона и у којим слу чајевима се неко лице може лишити слободе, према одломку из Велике �овеље слобо�а.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�а (Magna Carta Libertatum), парламент (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба за инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

23

2.

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 23 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској,   Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само   Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије   Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш   Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард   Енглески краљ Ричард француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда   Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на   Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла   На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�аВелика �овеља слобо�а (Magna Carta LibertatumCarta Libertatum), Carta Libertatum), Carta Libertatum парламент (Горњи дом и Доњи дом), (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба царство немачког народа, борба за инвеституруза инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

194

24. На линије испод слика напиши шта је приказано на њима.

25. На немој карти Старе Грчке обележи Крит, Кносос, Троју, Микену, Спарту, Пелопонез,

Атину, Атику и Македонију.

195

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија, Нови Сад, 1980.2. Тукидид, Пело�онески ра�, Београд, 1999.3. Хомер, Илија�а, Београд, 1972.4. Хомер, О�исеја, Београд, 1972.5. Плутарх, Славни ликови ан�ике, Београд, 2005.6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у

о�а�раним изворима, Београд, 1975.7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и, Београд, 1996.8. А. Котерел, Р. Сторм, Свео�ухва�на енцикло�е�ија ми�оло�ије, Београд, 2004.9. С. Бабић, Грци и �ру�и, Београд, 2008.

10. Група аутора, Ликови С�аре Грчке, Београд, 2007.11. Група аутора, Оксфор�ска ис�орија Грчке и хеленис�ичко� све�а,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�, Београд, 1980.13. Ф. Папазоглу, Ис�орија хеленизма, Београд, 1995.14. В. Дјурант, Живо� Грчке, Београд, 1996. 15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а, Београд, 2011.16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, С�ра�е�ика, Београд, 2009.17. А. Дудуковић, Приче са хоризон�а – �рчка ми�оло�ија, Београд, 2006.18. В. Замаровски, Грчко чу�о, Београд, 2004.

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/ http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.html http://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.html http://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА САЗНАЈУ ВИШЕ…

ПРОВЕРИ И ОБНОВИ

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија

2. Тукидид, Пело�онески ра�

3. Хомер, Илија�а

4. Хомер, О�исеја

5. Плутарх, Славни ликови ан�ике

6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у о�а�раним изворима

7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и

8. А. Котерел, Р. Сторм, 9. С. Бабић, Грци и �ру�и

10. Група аутора, 11. Група аутора,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�,

13. Ф. Папазоглу, 14. В. Дјурант, Живо� Грчке

15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а

16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, 17. А. Дудуковић, 18. В. Замаровски,

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.htmlhttp://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.htmlhttp://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ

Назив поглављаУ уџбенику постоји више поглавља која су подељена на лекције.

Уводне фотографијепомажу ученицима да боље разумеју период о комеће учити у том поглављу.

Линија временапомаже ученицима да се снађу у историјском времену.

Назив лекције

Најважнији појмови у тексту истакнути су масним словима.

Историјске картеу оквиру лекције помажу ученицима да се оријентишу на одређеном историјском простору и у историјском времену.

Сазнајте вишеДодатни садржај који ће ученицима омогућити да прошире и употпуне историјска сазнања.

Научили смоСистематизовано градиво лекције које би ученици требало трајно да запамте.

Питања и задатак на крају сваке лекције помажу ученицима да боље разумеју њен садржај.

БиографијаЖивоти одабраних историјских личности које су на најбољи начин обележиле епоху.

266

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице (1829–1831) подигнут је у Београду за

становање породице кнеза Милоша (супруге Љубице и сино-

ва Милана и Михаила). У архитектонском стилу одише одли-

кама оријенталног грађевинарства српско-балканског стила.

У декоративним елементима појављује се класицизам, чиме се

најављује утицај Запада на српску архитектуру. После 1842. го-

дине у Конаку су били смештени Лицеј, Касациони и Апелаци-

они суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и стари-

ца, Завод за заштиту споменика културе Србије. Данас је ова

најрепрезентативнија градска кућа XIX века у Србији део Музеја

града Београда, са сталним и повременим музејским изложбама.

о србији кнеза Милоша

Ср�ско с�ановниш�во са�а броји око милион љу�и и брзо се уве­

ћава: бла�а клима, слична оној у Француској између Лиона и Ави­

њона; �ло�нос� необрађене и �убоке земље на којој сву�а рас�е

биље као у швајцарским равницама; обиље река и �о�ока који се

с�у ш�ају низ �ланине, �ро�ичу �олинама и �ра�е �у и �амо је зера

усре� шума; крчење шума, које ће, као у Америци, с�вори�и �ро­

с�ор за обра�у земље и омо�ући�и нео�раничено снаб�евање �ра­

ђевинским ма�еријалом; �и�оме и чис�е нарави наро�; заш�и �ни

закони, већ обасјани снажним о�сјајем наших најбољих евро�ских

закона; �рађанска �рава која �аран�ују локални �ре�с�авници и

ску�ш�ине; најза� врховна влас�, која је, у �овољној мери, у рукама

је�но� човека �ос�ојно� своје мисије, кнеза Милоша.

А. Ламартин, С�иси о Србима, Београд 2006, стр. 34–35.

Конак кнегиње Љубице 1876.

године

Конак Јована Обреновића

у Чачку, на коме се налази

сачуван рељефни грб

Обреновића

Љубица Обреновић, рођена

Вукомановић, супруга

Милоша Обреновића са сином

Миланом

Сретењски устав 1835. године

Чиновници и народне старешине били су незадовољни одби ја-

њем кнеза Милоша да реализује одредбу о оснивању саве�а с�арешина

који би ограничио кнежеву власт. Млади интелектуалци захтевали су

модерно уређење земље и доношење устава, услед чега су пристали-

це овог покрета назване уставобранитељи (Тома Вучић Перишић, Ав-

рам Петронијевић, Стојан Симић и др.). Становништво Ћупријске, Јаго-

дин ске и Крагујевачке нахије, предвођено Милетом радојковићем,

1835. године пошло је на кнежеву престоницу – Крагујевац. Неки људи

блиски кнезу Милошу, као и неки чланови његове породице били су

присталице покрета који је тражио ограничење његове власти. Кнез

Милош је успео да угуши Милетину буну, али је био приморан да

прихвати захтеве уставобранитеља. Народна скупштина у Крагујевцу

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 266

6.2.2015 16:55:41

Из историјских извораи литературеОдабрани текстови из историјских извора или историографије помажу ученицима да лакше разумеју историјско раздобље.

Занимљивостученицима доноси интересантне податке о догађајима и личностима.

Размишљај као историчардоноси задатке намењене ученицима којима је историја изазов.

Аутори уџбеника историје трудили су се да разумљивим, прецизним и допадљивим језиком прикажу историју човечанства ученицима средњошколског узраста, уз истраживачки и проблемски приступ градиву.

Уџбеници су подељени на поглавља која обухватају одређене историјске периоде предвиђене наставним плановима и програмима.

На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и фотографије, који на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.

Свака лекција осмишљена је тако да се успоставља смислена веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Из историјских извора и литературе, Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, шеме, родослове и историјске карте.

На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо), кључне речи и кључне личности, који ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте.

Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције, али и сваке тематске целине, конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују.

Размишљај као историчар јесте део који доприноси развијању критичког духа и намењен је ученицима посебно заинтересованим за историју. Таквим ученицима намењен је и део За оне који желе да сазнају више... где се препоручују књиге, часописи, филмови и интернет сајтови који могу да задовоље њихова разноврсна интересовањаи истраживачки дух.

Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике,

приручнике за професоре на CD-у.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника историје за први, други и трећи разред гимназије које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

За оне који желе да сазнају више је део уџбеника у коме се ученицима заинтересованим за историју предлажу додатни извори за проширивање знања (књиге, часописи и интернет сајтови).

НОВО

Уџбеник историје за

НОВО

СРПСКИ НАРОД ОД XII ДО XV ВЕКА

57

СРБИЈА ОД КРАЈА XIII ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА

Владавина краља Милутина (1282–1321)стефан Урош II Милутин (1282–1321) наследио је свога брата

Драгутина 1282. године према одредбама споразума у Дежеву. Током његове владавине Србија се даље проширила и ојачала. Одмах након преузимања власти, краљ Милутин је у савезу са братом Драгутином кренуо у поход на југ освојивши знатне пределе у Византији, која је у то време, због сталних борби око царске власти, постајала све слабија. До 1299. године Србија се проширила на југ до линије Охрид–Прилеп– –штип, односно обухватала је северну Македонију са Скопљем и север-ни део данашње Албаније. Истовремено је краљ Милутин проширио границе Србије и на север, све до Саве и Дунава, освојивши област Браничева, а ратовао је и са Бугарима и Мађарима.

7.

Србија за време краља Драгутина и краља Милутина

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 57 6.2.2015 16:54:05

Уџбеници историје

Уџбеник историје за први разред гимназије друштвено-језичког смера, општег типа и природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Владимир ПетровићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги разред гимназије природно--математичког смераАутори Др Душко ЛопандићДр Александра КолаковићИвана ПетровићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа гимназијаАуториДр Александра КолаковићМања МилиновићПредметни уредникДр Ратомир Миликић

Уџбеник историје за дриги

196

СТАРИ РИМV

Храм Фортуне у Пoмпеји, реконструкција

22. Најстарија историја Рима – доба краљева

23. Доба републике (оснивање републике, друштвено и државно уређење)

24. Римска освајања у Италији

25. Римска освајања у Средоземљу

26. Криза римске републике и почетак грађанских ратова

27. Први и Други тријумвират

28. Римска култура у доба републике

29. Августов принципат

30. Римско царство од I до III века

31. Доминат – реформе Диоклецијана и Константина

32. Римска култура у раздобљу од I до IV века

33. Појава и ширење хришћанства

34. Римске провинције на Балканском полуострву

451–450. п.н.е.донети Закони дванаест таблица

V–III век п.н.е. – борба Римљана за превласт на Апенинском полуострву

264–146. п.н.е. пунски ратови

К Р А Љ Е В С Т В О Р Е П У Б Л И К А

753. п.н.е.легендарна година оснивања Рима

509. п.н.е.

СТАРИ РИМ

197

Р Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апе-нинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго-

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих гео-графских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на рим-ско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки приме-ри на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских јези-ка, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као јед-на од највећих савремених светских религија наста-ло је у оквирима римске државе. Римско дру штво у историјском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Визан-тије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у кул-турном и верском погледу.

Цар Марко Аурелије у победничкој поворци, II век

Д О М И Н А ТПРИНЦИПАТ

I век настанак хришћанства

Крај III и прва полови-на IV векареформе Дио клецијана и Константина Великог

60. п.н.е.Први тријумвират

Ц А Р С Т В ОДруга половина I века – 313.

прогони хришћана у Римском царству

313. Милански едикт

330. оснивање Константи-нопоља (Цариграда)

284. н.е. 476. н.е.43. п.н.е.Други тријумвират

27. п.н.е.

Р Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К АР Е П У Б Л И К А

Римска држава настала је на подручју Апенинског полуострва, развијала се више од два миленијума, постепено и дуго

трајно, и постала је највећа сила старога света. Својим тековинама утицала је на бројне културе и цивилизације Европе и Средоземља, све до данас. У каснијим историјским епохама, у доба великих географских открића, a након пропасти римске државе, где год су се Европљани насељавали, у Америци или Аустралији, са собом су носили и језик, и културу, и традицију, која се у великој мери ослања на римско наслеђе. Архитектура, уметност, право, наука, техника, медицина и саобраћај само су неки примери на које је римска цивилизација оставила дубок траг. С друге стране, латински и грчки језик, којима се на територији римске државе говорило и писало, у корену су готово свих савремених европских језика, а и данас се употребљавају међу ученим људима, лекарима и свештеницима. Хришћанство као једна од највећих савремених светских религија настало је у оквирима римске државе. Римско друисторијском и социолошком смислу прошло је кроз разне државне поретке, краљевину, републику и царство, а свој крај доживело је у оквирима Византије, хришћанске царевине, чији смо и ми, грађани Србије, непосредни наследници и баштиници у културном и верском погледу.

60. п.н.е.Први тријумвират

43. п.н.е.Други тријумвират

Средином XIII века изумрла је немачка царска династија и то-ком две деценије нису бирани цареви. Војводе и кнежеви су за цара иза брали рудолфа Хабзбурга (1273), великаша са простора данашње швајцарске. Цар Рудолф Хабзбург више је бринуо о ширењу породич-них поседа него о царству. Приграбио је Корушку, Крањску и штајерску, које су остале наследне земље Хабзбурга и језгро будуће Хабзбуршке монархије у новом веку.

Ни верска моћ ни утицај папа нису били довољни да се разне ита-лијанске области окупе у једну државу око града Рима. Уместо тога у Италији су се развили самостални градови-државе, од којих су нај моћ-нији били Венеција, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Милано и др. Развој трговине и поморства на Средоземљу представљао је основ за пораст моћи и богатства италијанских приморских градова-држава, у којима су крајем средњег века процветале нова ученост и култура.

Круна царева Светог римског царства

свето римско царствоИдеја о обнови Римског царства на Западу настала је још када је рим ски папа крунисао Карла Великог за цара (800. године). Та идеја је обновљена 962. године крунисањем Отона I, који се први на зивао „римским царем”. Царство је обухватало територије дана шње Не-мачке, Чешке, Аустрије, швајцарске, Холандије, Бел гије, Луксем-бурга, као и делове данашње Француске и Италије. Од 1512. године званичан назив је „Свето римско царство немачког народа”. До XVI века цара је крунисао папа у Риму. Свето римско царство није било јединствена држава, него је имало врло компликовану струк туру. Састојало се од више стотина области које су биле готово независне.

Фридрих I Барбароса (1122–1190)Фридрих је потицао из породице швапских војвода Хоенштауфен. Након смрти стрица Конрада III 1152. године крунисао се за немачког краља, а нешто касније папа га је прогласио за „цара Светог римско-немачког царства” (1155–1190). Са циљем да учврсти своју царску власт предводио је шест похода у Италију, где је прозван Риђобради (Барбароса). Након Фридриховог пораза од тзв. Ломбардијске лиге (савез италијанских градова) 1174. године, склопљен је мир. Директно се сукобљавао и са римским папом, који га је једном приликом екско-муницирао. Након помирења са папом цар Фридрих је покренуо Трећи крсташ-ки рат 1189. године. Његова војска је копном путовала за Свету земљу, па је тако прешла и преко територије Србије, где се цар Фридрих састао са српским вели-ким жупаном Стефаном Немањом (1189. године). Током путовања кроз Малу Азију крсташка војска је у неколико наврата победила Турке. Међутим, приликом преласка једне реке у области Киликији цар Фридрих је пао са коња и удавио се. Немачка крсташка војска се након смрти свог вође расула, један део су поразили муслимани, а остали војници су се вратили у Немачку.

Фридрих Барбароса, средњовековна минијатура

22

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 22 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард I Лавље Срце (1189–1199) био је један од вођа Трећег крсташког рата (заједно са француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда Велику �овељу слобо�а (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

1. Објасни како је настала француска сталешка монархија.

2. Како су краљеви Филип II Август и Луј IX Свети ојачали Француску?

3. По чему су упамћени енглески краљеви Хенри II и Ричард I Лавље Срце?

4. У чему је значај Велике �овеље слобо�а?5. Упореди институцију парламента у Енглеској и

Скупштине сталежа у Француској.6. Зашто је вођен Стогодишњи рат?7. Објасни како се одвијала борба за инвеституру.8. Објасни: како ће се користити новац прикупљен

од дажбина, какав је статус Лондона и у којим слу чајевима се неко лице може лишити слободе, према одломку из Велике �овеље слобо�а.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�а (Magna Carta Libertatum), парламент (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба за инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

23

2.

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 23 6.2.2015 16:53:53

  Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској,   Од XI до XIV века у западној Европи су се развиле феудалне сталешке монархије (посебно у Фран цуској, Енглеској и Немачкој). У њима су настале институције које су постале основ за настанак савре мених националних држава (парламент, правни систем, судови, систем опорезивања, образовни систем и др.).

  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-  Крсташки ратови (1096–1270) били су војни походи западноевропских витезова организовани на под-стицај католичке цркве са циљем да се ослободи Света земља (Палестина) и Јерусалим од мусли манске (арапске и турске) власти. Било их је осам, а сви осим првог су завршени поразом крсташа.

  Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само   Француска сталешка монархија настала је деловањем династије Капета која је у почетку владала само Паризом и његовом околином, али је од X до XIII века успела да ојача и наметне кра љевску власт на све већем простору Француске. Томе су нарочито допринели краљеви Филип II Август и Луј IX Свети.

  Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије   Краљ Филип II Август (1180–1223) успео је да сузбије утицај енглеског краља у Француској, развије чи новнички апарат и централну државну управу. За време његове владавине Париз је постао стална пре стоница Француске. У време Луја IX Светог (1226–1270) Француска је постала водећа држава западне Европе. Краљ Филип IV Лепи (1285–1314) заслужан је за оснивање Скупштине државних сталежа која је одлу чивала о најважнијим државним питањима.

  Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш   Војвода Нормандије (области у северној Француској) Виљем Освајач 1066. године прешао је канал Ламанш са војском и заузео престо Енглеске. За време владавине династије Плантагенета (од средине XII века) у Енглеској је почео процес јачања краљевске власти и постепене централизације државне управе.

  Енглески краљ Ричард   Енглески краљ Ричард француским краљем Филипом II Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом).

  Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда   Барони су приморали краља Јована Без Земље (1199–1216) да 1215. године изда (Magna Carta Libertatum) којом је ограничена власт енглеског краља. Овим документом потврђена су и заштићена права крупних феудалаца, цркве и грађанства.

  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-  Од друге половине XIII века власт енглеског краља је ограничавао парламент који је средином XIV века по-стао законодавно тело састављено из два дома – Горњег дома (Дома лордова) и Доњег дома (Дома комуна).

  Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на   Стогодишњи рат (1337–1453) вођен је између Енглеске и Француске због претензија енглеског краља на француску краљевску круну и енглеских поседа у Француској. Рат је завршен победом Француза.

  На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла   На простору Немачке и Италије током позног средњег века водила се борба за инвеституру која је достигла врхунац у другој половини XI века за време немачког цара Хенриха IV и папе Гргура VII. Окончана је у XIII веку када је немачки цар морао да призна превласт римског папе.

сталешка монархија (Француска, Енглеска, Немачка), крсташки ратови, династије (Капети, Валоа, ратови, династије (Капети, Валоа, Плантагенети, Хоенштауфени, Плантагенети, Хоенштауфени, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Хабзбурзи), скуп штина сталежа, Велика �овеља слобо�аВелика �овеља слобо�а (Magna Carta LibertatumCarta Libertatum), Carta Libertatum), Carta Libertatum парламент (Горњи дом и Доњи дом), (Горњи дом и Доњи дом), Стогодишњи рат, Свето римско Стогодишњи рат, Свето римско царство немачког народа, борба царство немачког народа, борба за инвеституруза инвеституру

КЉУЧНЕ рЕЧИ

Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Ричард I Лавље Срце, Јован Без Земље, Гргур VII, Хенрих IV, Фридрих Барбароса

КЉУЧНЕ ЛИЧНостИ

НаУЧИЛИ сМо

194

24. На линије испод слика напиши шта је приказано на њима.

25. На немој карти Старе Грчке обележи Крит, Кносос, Троју, Микену, Спарту, Пелопонез,

Атину, Атику и Македонију.

195

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија, Нови Сад, 1980.2. Тукидид, Пело�онески ра�, Београд, 1999.3. Хомер, Илија�а, Београд, 1972.4. Хомер, О�исеја, Београд, 1972.5. Плутарх, Славни ликови ан�ике, Београд, 2005.6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у

о�а�раним изворима, Београд, 1975.7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и, Београд, 1996.8. А. Котерел, Р. Сторм, Свео�ухва�на енцикло�е�ија ми�оло�ије, Београд, 2004.9. С. Бабић, Грци и �ру�и, Београд, 2008.

10. Група аутора, Ликови С�аре Грчке, Београд, 2007.11. Група аутора, Оксфор�ска ис�орија Грчке и хеленис�ичко� све�а,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�, Београд, 1980.13. Ф. Папазоглу, Ис�орија хеленизма, Београд, 1995.14. В. Дјурант, Живо� Грчке, Београд, 1996. 15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а, Београд, 2011.16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, С�ра�е�ика, Београд, 2009.17. А. Дудуковић, Приче са хоризон�а – �рчка ми�оло�ија, Београд, 2006.18. В. Замаровски, Грчко чу�о, Београд, 2004.

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/ http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.html http://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.html http://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА САЗНАЈУ ВИШЕ…

ПРОВЕРИ И ОБНОВИ

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР

1. Објасни по чему се савремена демократија разликује од оне у античкој Грчкој.2. Како је античка грчка култура утицала на развој савремене европске и

светске културе?

1. Херодот, Ис�орија

2. Тукидид, Пело�онески ра�

3. Хомер, Илија�а

4. Хомер, О�исеја

5. Плутарх, Славни ликови ан�ике

6. М. Ђурић, Ис�орија С�арих Грка �о смр�и Алексан�ра Маке�онско� у о�а�раним изворима

7. М. Ђурић, Ис�орија хеленске књижевнос�и

8. А. Котерел, Р. Сторм, 9. С. Бабић, Грци и �ру�и

10. Група аутора, 11. Група аутора,

Београд, 1999.12. Џ. Чедвик, Микенски све�,

13. Ф. Папазоглу, 14. В. Дјурант, Живо� Грчке

15. И. Јордовић, С�ари Грци – �ор�ре� је�но� наро�а

16. А. Савић, Н. Керавица, Н. Качавенда, 17. А. Дудуковић, 18. В. Замаровски,

Интернет сајтови: http://www.namuseum.gr/http://www.historyofmacedonia.org/AncientMacedonia/AlexandertheGreat.htmlhttp://www.greek-thesaurus.gr/hellenistic-age-culture.htmlhttp://www.theacropolismuseum.gr/

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ

Назив поглављаУ уџбенику постоји више поглавља која су подељена на лекције.

Уводне фотографијепомажу ученицима да боље разумеју период о комеће учити у том поглављу.

Линија временапомаже ученицима да се снађу у историјском времену.

Назив лекције

Најважнији појмови у тексту истакнути су масним словима.

Историјске картеу оквиру лекције помажу ученицима да се оријентишу на одређеном историјском простору и у историјском времену.

Сазнајте вишеДодатни садржај који ће ученицима омогућити да прошире и употпуне историјска сазнања.

Научили смоСистематизовано градиво лекције које би ученици требало трајно да запамте.

Питања и задатак на крају сваке лекције помажу ученицима да боље разумеју њен садржај.

БиографијаЖивоти одабраних историјских личности које су на најбољи начин обележиле епоху.

266

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице (1829–1831) подигнут је у Београду за

становање породице кнеза Милоша (супруге Љубице и сино-

ва Милана и Михаила). У архитектонском стилу одише одли-

кама оријенталног грађевинарства српско-балканског стила.

У декоративним елементима појављује се класицизам, чиме се

најављује утицај Запада на српску архитектуру. После 1842. го-

дине у Конаку су били смештени Лицеј, Касациони и Апелаци-

они суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и стари-

ца, Завод за заштиту споменика културе Србије. Данас је ова

најрепрезентативнија градска кућа XIX века у Србији део Музеја

града Београда, са сталним и повременим музејским изложбама.

о србији кнеза Милоша

Ср�ско с�ановниш�во са�а броји око милион љу�и и брзо се уве­

ћава: бла�а клима, слична оној у Француској између Лиона и Ави­

њона; �ло�нос� необрађене и �убоке земље на којој сву�а рас�е

биље као у швајцарским равницама; обиље река и �о�ока који се

с�у ш�ају низ �ланине, �ро�ичу �олинама и �ра�е �у и �амо је зера

усре� шума; крчење шума, које ће, као у Америци, с�вори�и �ро­

с�ор за обра�у земље и омо�ући�и нео�раничено снаб�евање �ра­

ђевинским ма�еријалом; �и�оме и чис�е нарави наро�; заш�и �ни

закони, већ обасјани снажним о�сјајем наших најбољих евро�ских

закона; �рађанска �рава која �аран�ују локални �ре�с�авници и

ску�ш�ине; најза� врховна влас�, која је, у �овољној мери, у рукама

је�но� човека �ос�ојно� своје мисије, кнеза Милоша.

А. Ламартин, С�иси о Србима, Београд 2006, стр. 34–35.

Конак кнегиње Љубице 1876.

године

Конак Јована Обреновића

у Чачку, на коме се налази

сачуван рељефни грб

Обреновића

Љубица Обреновић, рођена

Вукомановић, супруга

Милоша Обреновића са сином

Миланом

Сретењски устав 1835. године

Чиновници и народне старешине били су незадовољни одби ја-

њем кнеза Милоша да реализује одредбу о оснивању саве�а с�арешина

који би ограничио кнежеву власт. Млади интелектуалци захтевали су

модерно уређење земље и доношење устава, услед чега су пристали-

це овог покрета назване уставобранитељи (Тома Вучић Перишић, Ав-

рам Петронијевић, Стојан Симић и др.). Становништво Ћупријске, Јаго-

дин ске и Крагујевачке нахије, предвођено Милетом радојковићем,

1835. године пошло је на кнежеву престоницу – Крагујевац. Неки људи

блиски кнезу Милошу, као и неки чланови његове породице били су

присталице покрета који је тражио ограничење његове власти. Кнез

Милош је успео да угуши Милетину буну, али је био приморан да

прихвати захтеве уставобранитеља. Народна скупштина у Крагујевцу

Istorija 2 SS 05-02-2015.indd 266

6.2.2015 16:55:41

Из историјских извораи литературеОдабрани текстови из историјских извора или историографије помажу ученицима да лакше разумеју историјско раздобље.

Занимљивостученицима доноси интересантне податке о догађајима и личностима.

Размишљај као историчардоноси задатке намењене ученицима којима је историја изазов.

Аутори уџбеника историје трудили су се да разумљивим, прецизним и допадљивим језиком прикажу историју човечанства ученицима средњошколског узраста, уз истраживачки и проблемски приступ градиву.

Уџбеници су подељени на поглавља која обухватају одређене историјске периоде предвиђене наставним плановима и програмима.

На почетку сваког поглавља налазе се уводни текстови, линије времена и фотографије, који на сликовит начин уводе ученике у одређену историјску епоху.

Свака лекција осмишљена је тако да се успоставља смислена веза у градиву кроз основни текст, додатне текстове (Из историјских извора и литературе, Занимљивост, Сазнајте више, Биографија), илустрације, слике, табеле, дијаграме, шеме, родослове и историјске карте.

На крају сваке лекције налази се систематизован садржај лекције (Научили смо), кључне речи и кључне личности, који ученицима скрећу пажњу на чињенице које би требало трајно да запамте.

Питања и задаци за проверу знања на крају сваке лекције, али и сваке тематске целине, конципирани су тако да ученике подстакну не само да усвајају чињенице већ и да их разумеју и повезују.

Размишљај као историчар јесте део који доприноси развијању критичког духа и намењен је ученицима посебно заинтересованим за историју. Таквим ученицима намењен је и део За оне који желе да сазнају више... где се препоручују књиге, часописи, филмови и интернет сајтови који могу да задовоље њихова разноврсна интересовањаи истраживачки дух.

Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике,

приручнике за професоре на CD-у.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за историју које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника историје за први, други и трећи разред гимназије које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

За оне који желе да сазнају више је део уџбеника у коме се ученицима заинтересованим за историју предлажу додатни извори за проширивање знања (књиге, часописи и интернет сајтови).

НОВО

Уџбеник историје за

НОВО

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

ИСТОРИЈАза први, други и трећи

разред гимназија

2016/17.

Аутори Мања Милиновић,Ивана Петровић,Биљана Мијајловић,Дамир С. Живковић

Аутори Мирјана Настић,Драгана Мишић,Дамир С. Живковић,Мања Милиновић,Александра Колаковић

Аутори Драгана Мишић,Мања Милиновић,Биљана Мијајловић,Биљана Тубић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

Аутори Аутори Аутори

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова;

годишње и месечне планове рада направљене на основу важећих програма наставе историје;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког појединачног часа; при планирању часа, коришћени су различити облици, иновативне и занимљиве методе рада (интерактивна метода, метода „1,2,3”), а посебну пажњу посветили смо развијању додатних компетенција и вештина ученика, као и критичког и аналитичко-синтетичког мишљења;

додатне садржаје (истрaживачке, пројектне и домаће задатке у форми тестова, реферата, тема за истраживање, дебате и анализе...) који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

широк избор историјских извора и предлога како их применити на часовима.

Приручници за професоре историје прате уџбенике историје. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу историје учинити богатијом и креативнијом.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

ЗАКЉУЧИВАЊЕНАСТАВА

ИСТОРИЈЕИСТРАЖИВАЊЕ

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Приручник

за професоре историје

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

ИСТОРИЈАза први, други и трећи

разред гимназија

2016/17.

Аутори Мања Милиновић,Ивана Петровић,Биљана Мијајловић,Дамир С. Живковић

Аутори Мирјана Настић,Драгана Мишић,Дамир С. Живковић,Мања Милиновић,Александра Колаковић

Аутори Драгана Мишић,Мања Милиновић,Биљана Мијајловић,Биљана Тубић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

Аутори Аутори Аутори

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова;

годишње и месечне планове рада направљене на основу важећих програма наставе историје;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење сваког појединачног часа; при планирању часа, коришћени су различити облици, иновативне и занимљиве методе рада (интерактивна метода, метода „1,2,3”), а посебну пажњу посветили смо развијању додатних компетенција и вештина ученика, као и критичког и аналитичко-синтетичког мишљења;

додатне садржаје (истрaживачке, пројектне и домаће задатке у форми тестова, реферата, тема за истраживање, дебате и анализе...) који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

широк избор историјских извора и предлога како их применити на часовима.

Приручници за професоре историје прате уџбенике историје. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу историје учинити богатијом и креативнијом.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

ЗАКЉУЧИВАЊЕНАСТАВА

ИСТОРИЈЕИСТРАЖИВАЊЕ

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Приручник

за професоре историје