kathleen mcgowan -princ pesnika

7/23/2019 Kathleen McGowan -Princ Pesnika

1/221

Ketlin Mekgovan

Princ pesnikTrea knjiga Magdaleninog serijala

Za Lorenca,da ispuni obeanjepre pet stotina godina dato.

Za sve vaskoji se obeanja svojih dritei posveeni ste raanjuzlatnog doba nove renesanse.

Vreme se vraa

Slavimo Boga molei se za askada e svi ljudi svetadoekati u miru uenja ovai kad muenika vie nee biti.

Molitva eda Svetog groba

Prolog

im! "#". godina nove ere

imski imperator $ntonin Pije nije bio krvolok.Bio je uenjak i %ilozo% i nije &eleo da ga istorija pamti kao jednog od okrutni' inetrpeljivi' tirana ima. (pak! doslovno je do lanaka stajao u krvi 'riana. )a &ivota!etiri brata bila su izuzetno lepi deaci. *akon u&asne smrti muenjem i premlaivanjem!pretvorili su se u bezoblinu masu krvi i mesa. Prizor ga je terao na povraanje! ali nijesmeo da poka&e slabost pred gra+anima.,glavnom je bio popustljiv prema dosadnoj manjini koja se nazivala 'rianima. -tavie!u&ivao je u debatama sa obrazovanim i razumnim ljudima. (ako je smatrao da je nji'ovoverovanje u mesiju koji je ustao iz mrtvi' i koji e ponovo doi! prosto udno i nita vie!nji'ove ideje su se zaista zabrinjavajue brzo irile carstvom. (zvestan broj rimski'plemia otvoreno je preao u 'rianstvo! ali njegova vlada je doputala nji'ovo uee u'rianskim ritualima. va sekta je bila posebno omiljena me+u visokorodnim &enama.*aime! u 'rianskim obredima i ceremonijama &ene su pri'vatane kao jednake. ,udnom novom svetu 'rianski' misli i obiaja! mogle su postati ak i svetenice.imski svetenici iz /upiterovi' i Saturnovi' 'ramova dizali su veliku larmu zbog togato je 'rianima dozvoljeno da vre+aju bogove svojim smenim konceptom o jednombogu. (mperator Pije je obino zanemarivao cviljenje svetenika tako da je &ivot u imuproticao u relativnom miru tokom veeg dela njegove vladavine. Tek kada bi se desiloneto to ugro&ava &ivote imljana! neka tragedija ili prirodna katastro%a! 'riani bi se


2/221

nali u opasnosti. imski svetenici i nji'ove pristalice brzo bi i' okrivili za sve nesreekoje su se zbile. Mora biti da je nji'ova jednobo&aka uvreda istinskim bogovimaepublike izazvala bo&ansku osvetu nad nevinim i pokornim gra+anima0Tokom debata je otkrio da postoje dve vrste 'riana1 %anatici ludakog pogleda! koji suspremi na poginu kako bi dokazali koliko su pobo&ni! i zaista razumni i saoseajni

sledbenici! posveeni brizi o siromanima i leenju bolesni' vie nego popovanju ipreobraivanju. vi drugi su mu se veoma dopadali. 2oprinosili su zajednici i bili sukorisni gra+ani. Ti 'riani! koje je nazivao milosrdnima! voleli su da pripovedaju o svommesiji i njegovoj legendarnoj sposobnosti leenja. 3esto su citirali njegove mudre izjaveo neop'odnosti dobroinstva. *ajee su strastveno govorili o moi koju ljubav nosi sasobom i o mnogim njenim oblicima. *eki 'riani u imu su ak tvrdili da vode poreklood mesije lino! od njegove dece koja su se nastanila u 4vropi. Bili su to ba onimilosrdni koji su neumorno pomagali nesrene i siromane. *ji'ov neosporni vo+a bilaje opinjavajua i zapanjujua plemkinja! gospa Petronela. Stanovnici ima obo&avali suplamenokosu Petronelu uprkos tome to se otvoreno pridr&avala 'rianski' obiaja! jerbila je erka i naslednica jedne od najstariji' rimski' porodica. Svoje bogatstvo je

dare&ljivo koristila za najvie dobro epublike i propovedala iskljuivo o ljubavi ipratanju. 2a su Petronela i milosrdni bili jedina vrsta 'riana u imu! verovatno da seovo u&asno krvoprolie nikad ne bi dogodilo.Me+utim! grupa 'riana koju je Pije nazivao %anaticima bili su potpuno drugaiji.*asuprot milosrdnima! koji su o mesiji govorili toplim! posveenim tonom kao o velikomdu'ovnom uitelju Puta ljubavi! %anatici su vritali iskljuivo o jednom jedinom pravombogu koji e unititi sva ostala bo&anstva i sudnjeg dana zavesti stra'ovladu za nevernike.imljani su bili duboko uvre+eni ovakvom vizijom! a %anatici su produbljivali uvreduuporno tvrdei da ovaj &ivot nije bitan! da je va&an samo &ivot posle smrti. Takva%ilozo%ija! takvo zastraujue nepotovanje dara &ivota koji su bogovi dodelili smrtnicima!za rimske svetenike i nji'ove sledbenike predstavljalo je apsolutno svetogr+e. Kulturikoja slavi telesna ulna iskustva u nebrojenim du'ovnim i gra+anskim sveanostima ovoje bilo potpuno nes'vatljivo. 5anatici su za veinu imljana bili enigma ro+ena iz ludosti!grupa ljudi koju treba izbegavati i koje se treba plaiti.)bog toga su oni izazivali gnev imljana ak i kada nije bilo prirodni' nepogoda.Me+utim! kada je u rimskim predgra+ima izbila epidemija smrtonosnog gripa! Saturnovisvetenici su istrajavali u tome da e nji'ovog boga umilostiviti samo krv 'riana., sreditu ove drame nala se bogata rimska udova! gospa 5elicita. p'rvana tugom! onaje nakon iznenadne smrti svog voljenog mu&a prela u 'rianstvo i okrenula le+arimskim bogovima. Pria se da je zbog gubitka poludela od bola s'vativi da e moratisama da podi&e sedam sinova. 5elicitu su tokom &alosti posetili i teli 'riani. ,ekstremnim s'vatanjima %anatika! pronala je snagu i ute'u u tome da je bitan samo &ivotnakon smrti. ,teila ju je ideja da se njen mu& nalazi na boljem mestu! da e mu sejednog dana pridru&iti i da e zajedno sa decom svi ponovo biti porodica na nebu.Mada se u njoj razbuktala strast novog obraenika! plemii iz njene okoline se nisupreterano uznemirili. Svakog dana je provodila sate na kolenima u molitvi! ali veina jesmatrala da i' se to ne tie. sim toga! dare&ljivo je poklonila deo mu&evljevog bogatstvaza izgradnju bolnice i nagovorila starije sinove da radom poma&u nemonima. )bog togasu 5elicitina sna&na i prelepa deca bila veoma popularna u rimskim predgra+ima gde su


3/221

obitavala. *ajmla+i! zlatokosi Marcijal! imao je sedam godina! a najstariji! visoki/anuarije! dvadeset.5elicita i njeni sinovi &iveli su u relativnom miru sve dok grip nije prokrstario gradom./avljao se na ma'ove i nasumice! a oni koje bi pogodio retko bi pre&iveli visokutemperaturu praenu povraanjem i grevima. Kada je prvoro+eni sin Saturnovog

svetenika podlegao bolesti! izbezumljeni ovek je okupio stanovnitvo i pozvao i' daoptu&e 5elicitu i njene sinove zbog toga to su izazvali gnev bogova. *ije bilo sumnje!Saturn je kaznio svog svetenika kako bi svima stavio do znanja da imljani moraju otroda se suprotstave 'rianima koji istinske bogove smatraju zastarelim. Bogovi to neevie trpeti! a pogotovo ne Saturn 6 nadmeni i nemilosrdni patrijar' rimskog panteona. Pazar nije on sam i sopstvenog sina pro&drao zbog neposlunosti07)ato su 5elicita i sva njena deca dovedeni pred magistrata Publija. )bog plemenitogporekla! nisu okovani lancima niti zavezani! ve im je dozvoljeno da dobrovoljno u+u usud. 5elicita je bila zgodna &ena! visoka i lepo gra+ena. (mala je gustu tamnu kosu idr&anje kraljice. Pred sudom je stajala ponosno i uspravno! nepokolebana i bez trunkestra'a.

Postupak je poeo mirno i u savrenom redu. (ako je magistrat Publije umeo da budeveoma strog kada ga neko izazove! nije bio udovian poput neki' lokalni' delilacapravde. Proitao je optu&bu protiv 5elicite i njeni' sinova odmerenim tonom.89ospo 5elicita! danas ste dovedeni sa svojom decom pred ovaj sud pod odre+enomoptu&bom. 9ra+ani ima su zabrinuti da ste razgnevili nae bogove i da ste uvrediliSaturna! velikog boga oca. Saturn se osvetio vaim sugra+anima! uzimajui &ivote vai'suseda! ukljuujui i &ivote nevine dece. )akoni nae dr&ave ka&u1 Neprihvatanje bogovaljuti bogove i remeti ravnoteu univerzuma. Kada se bogovi naljute, krivci koji suizazvali taj gnev moraju moliti za oprotaj i ponuditi im rtve. )bog toga zapovedamvama i vaoj deci da se osam dana molite u Saturnovom 'ramu i prinosite &rtve kojesvetenici za'tevaju kako bi se bog umirio. Pri'vatate li ovu pravednu i potenupresudu0:5elicita je bez rei stajala pred sudom. *jena deca su stajala u redu iza nje! podjednakoti'a.Ponovio je pitanje! dodavi1 8S'vatate li da je alternativa smrt0 dbijanje da se umirebogovi dovodi itavu dr&avu u opasnost. Prema tome! prineete &rtve ili ete umreti7(zbor je va7:Publije je postajao sve razdra&ljiviji dok ga je 5elicita primoravala da eka! inilo mu se!beskonano dugo. Kada je postalo jasno da nee progovoriti! magistrat je prasnuo.8;re+ate autoritet ovog suda i naroda ima svojim utanjem7 )a'tevam odgovor ili emoga batinama izvui iz vas7:5elicita je podigla glavu i pogledala Publija u oi. Kada je konano odgovorila! iz njeni'oiju i glasa izbijalo je v


4/221

*jen odgovor je zapanjio Publija. Presuda koju je izrekao ovoj 'rianskoj porodici bilaje neoekivano blaga po svim rimskim merilima. Bio je siguran da e oda'nuti saolakanjem i ti'o povesti svoju decu u 'ram na zajedniku pokoru. 2a li je mogue da e5elicita radije rizikovati &ivot itave svoje porodice nego da provede osam dana u 'ramu0*astavio je manje odmerenim tonom. 9las mu je podr'tavao od oka i gneva. 8Pre nego

to ponovo progovori! budi svesna da ovaj sud ima mo da te najstranije kazni zbogpoinjeni' zloina.:5elicita mu je dobacila odgovor svadljivim tonom. 8ekla sam ti da mi ne preti! prljavipaganine7 Prazne su ti rei7 *e postoji kazna koja mo&e promeniti moje miljenje! papritedi da'7 $ko ovo znai da mora da me ubije! uini to brzo kako bi' stigla do Bogai ponovo se sastala sa svojim mu&em7 $ko moja deca moraju da umru sa mnom! uinieto rado! jer znaju da je ono to i' eka posle smrti lepe od bilo ega to se mo&e zamislitina ovoj u&asnoj zemlji7:Publije se silno uvredio. *eprirodno je i udovino da majka nudi svoju decu na &rtvu.Kakvog to nastranog boga 'riani obo&avaju! kakav to bog za'teva da sedmoro deceumre kako bi zadovoljio svoju krvo&ednost0

9las magistrata odzvanjao je sudom. 8*esrena &eno! ako &eli da umre! onda umri! aline povlai svoju decu sa sobom7 Poalji i' u 'ram da bi mogla da &ive7:5elicitin vrisak je potresao kamene zidove sudnice. 8Moja deca e &iveti zauvek! ta godda im uinite7 *emate nikakvu mo nad njima! niti nada mnom7:(zgovorivi neto nepovezano o njenoj bezonosti! Publije je naredio da se 5elicita okujelancima i poalje u tamnicu. 2ok su je izvlaili iz sudnice! doviknula je sinovima1 82ecomoja! okrenite se nebu gde vas eka (sus >rist sa jedinim istinskim Bogom. Budite vernii 'rabri kako bismo svi ponovo bili zajedno na nebu7 $ko makar jedan od vas poklekne!sve je izgubljeno7 *emojte me izneveriti7:Kada je majka uklonjena! magistrat se obratio deci. 2voje najmla+i' su plakali! ali supokuavali da se obuzdaju zakopavi brade u grudi. *ji'ova mala tela su podr'tavala odjecaja. ( Publije je imao sinove i smilovao se na maliane! nevine &rtve majinog ludila.bratio se 5elicitinoj deci kao grupi.8;aa majka je zabludela &ena koja svojim uvredama ugro&ava &ivote i bezbednostgra+ana ima. *e morate da pratite njen primer. vaj sud priznaje svakog od vaspojedinano i obeava blagost i oprotaj. 2ovoljno je da se odreknete reiju svoje majke ipristanete da krenete sa svetenicima u Saturnov 'ram kako biste se iskupili pred bogomzbog uvrede koju ste mu naneli. Tada e u dr&avi ponovo zavladati mir i biezaustavljena bolest koja ubija vae nedu&ne susede.:Posmatrao je ti'u sedmorku. *ajmla+i su spustili pogled. Poslednje pitanje je uputioetvorici najstariji'. 8)ar ne &elite da patnja vai' sugra+ana prestane0 (mate mo da tospreite. ;ai postupci su doveli do bolesti i smrti vai' suseda. (mate priliku da toispravite.:*ajstariji sin /anuarije odgovorio je za sve nji'. Bio je slika i prilika svoje majke! i %izikii du'ovno. 9ovorio je podjednako vatreno. Stalo&enim i sna&nim glasom! izjavio je da biradije umro nego zakoraio nogom u paganski 'ram! i da bi radije poveo svoju brau sasobom na nebo nego to bi dopustio da i' pagani iskvare. )atim je odbranio ast svojepobo&ne majke naglasivi poslednju reenicu time to je pljunuo na obuu magistrataPublija.


5/221

vaj poslednji in nepotovanja pretvorio je Publijevo srce u kamen. (stog trenutka jedoneo krvniku odluku. $ko je /anuarije odluio da umre za svoju majku i njenogudovinog boga! onda e mu za to biti data i prilika. 2ok bude posmatrala jezivu smrtsvog prvoro+enog sina! 5elicita e mo&da povui svoje rei i spasiti ostale.*e mo&e se dopustiti da ovakva bezona neposlunost prema epublici i njenim

bogovima pro+e neka&njeno! naroito ne zbog svedoka na javnom %orumu. Krvavi prizor!koji e druge 'riane upozoriti da se uvaju takvi' prestupa! nesumnjivo je opravdan ibie sproveden zarad mira i blagostanja ima.

/anuarija su odvukli na javni %orum i okovali na direk za bievanje. *jegova majka i tribrata dovedeni su dovoljno blizu da i' poprska krv svaki put kada udarac pocepa meso.*ajmla+a deca! koju su Publije i ostali magistrati smatrali &rtvama! dr&ana su u zatvoru!podalje od pogubljenja.Prvi krvnik je bio krupan ovek. Miii njegovi' ruku napinjali su se dok je svomsnagom sputao korba na zatvorenikova le+a. Tokom bievanja /anuarija! magistrati bi svremena na vreme naredili krvniku da stane. *ajpre bi pitali optu&enog da li &eli da

opovrgne iskaz! pri'vati kaznu i pre&ivi. Prva tri puta i' je pljunuo. 3etvrtog je bio napragu smrti i nije mogao da odgovori. )bog toga su se obratili majci.8=eno! ovo je tvoje najstarije dete! krv nastala iz sjedinjenja sa tvojim suprugom. Kakomo&e da gleda njegovu muku i da ne povue re0 $ko pri'vati svoju kaznu! on emo&da pre&iveti! a ostalu decu e sigurno spasiti.:5elicita nije obraala pa&nju na magistrate. braala se iskljuivo /anuariju! glasnim istalo&enim glasom. 8Sine moj! zagrli oca od mene! od svi' nas dok nas eka na nebeskojkapiji7 *e razmiljaj vie o nitavnom ovozemaljskom &ivotu7 (di tamo gde te Bog eka!dete moje7:*ije bilo potrebno jo mnogo udaraca da se okona /anuarijev &ivot. Krv mu se cedila uskorele barice dok je bi cepao ono to je ostalo od njegovog tela. Kada je proglaenmrtvim! krvnik je skinuo okove sa lea i odvukao ga malo dalje! ali dovoljno blizu da ga5elicita i preostala tri sina vide.vaj stravian prizor ponovio se jo tri puta! poto su 5elicitina starija deca odbila dapri'vate presudu suda. 2ovedeni su novi krvnici jer je napor potreban da se mladiprebije na smrt bio prevelik za jednog oveka! bez obzira na to koliko je krupan i sna&an.2o sutona! 5elicita je posmatrala kako etiri njena sina biuju do smrti. )apravo!o'rabrivala i' je da umru muenikom smru. *ije bilo ni govora o tome da e sepredomisliti! ma koliko da je bio jeziv nain kojim su ubijaju njenu decu. Kao da je sasmru svakog deteta njena uvrnuta verzija vere dobijala na snazi.Magistrat Publije se naao pred u&asnim izborom. *ije &eleo da pogubi mla+e deake!nevine &rtve majinog ludila. $li 5elicita kao da je pobe+ivala u ovoj bici. *ije se slomilatokom pogubljenja dece! nijednom. *ije bilo suza niti jednog trzaja. *jen prezir premasudu i paganskim svetenicima postajao je sve sna&niji sa svakom egzekucijom.*esumnjivo je luda. *ijedna duevno zdrava majka ne bi podnela ono to se danas ovdedogodilo. 3ak su i krvnici bili u&asnuti koliko i iscrpljeni zbog onoga to su uinili u imeboga oca! Saturna i bezbednosti ima.Me+utim! ako dozvoli preostalim malianima da pre&ive! time e pokazati slabost.2okazae da su njena volja i vera sna&nije od ima i rimski' bogova.


6/221

Tako je dolo do toga da sam imperator $ntonin Pije bude pozvan radi konsultacije u ovoimuno predgra+e i da stoji do lanaka u krvi i paradima 5elicitini' sinova. Sve ovo jemoglo da se preraste u nerede i magistrat Publije nije &eleo krv nevine dece na svojimrukama ako to nije po volji imperatora. $ntonin Pije ni sam nije znao kakvu presudu dadonese u ovom groznom sluaju. Prisetio se neslavnog trenutka od pre nekoliko

pokolenja! kada je rimski pre%ekt Pontije Pilat naredio da se pogubi (sus *azareanin!stvorivi tako muenika oko kojeg je izgra+en ovaj nastrani kult. Pije nije &eleo dauzdigne nove muenike koji e oslabiti mo ima. Tako+e! nije &eleo ni krv male dece nasvojim rukama. Me+utim! nije znao ni kako da to izbegne. Sve je ve otilo predaleko.*ije bilo sumnje da mu se te veeri nasmeila dobroudna boginja lepote i 'armonije!;enera lino! i podarila mu reenje. Kada je neodoljiva i ljupka gospa Petronela zatra&ilaprijem kod njega! Pije je prvi put tog dana oda'nuo sa olakanjem.9ospa Petronela nije morala da preklinje imperatora! mada je bila spremna i na to.)apanjila se to je izgledalo kao da mu je laknulo da je vidi i to je odma' pristao na njenplan. Petronela je bila veoma omiljena &ena me+u senatorima! ali njen statusnepomirljive! iako blage 'rianke! mogao je znatno da ote&a podu'vat. Svojom lepotom

i elegancijom pridobila je mnoge rimske plemie eline volje! ukljuujui i samogimperatora koji je gajio veliku naklonost prema privlanim &enama. 2ola je obuena ujednostavnu 'aljinu! saivenu od naj%inije orijentalne svile. Kosa boje uglaanog bakrabila je znalaki upletena i protkana vezicama bisera. ko dugog! ne&nog vrata nosila jepredivan privezak sa velikim crvenim draguljem u sredini! sa kojeg su visile tri bisernesuze. Mali bro u obliku petla! sa oima od rubina! krasio je na jednom ramen njenuodoru. )a neupuene! Petronelin nakit je predstavljao obine trice jedne bogataice. $lioni koji su joj bili bliski znali su da je drago kamenje simbol njene cenjene porodice. virubini i biseri ukazivali su na poreklo od! kako su je nazivali! Kraljice Milosr+a 6 MarijeMagdalene. Petao je predstavljao simbol druge linije njene loze! njenog prosvetljenogukunukundede! ni manje ni vie nego Svetog Petra! prvog apostola ima. 2obila je imepo njegovom jedinom detetu! po keri kojoj je data &enska verzija imena Petar.Prema legendi svete porodice! jedina erka Svetog Petra! svetica Petronela iz prvog veka!udala se za najmla+eg sina svete porodice /eua?2avid. Marija Magdalena je u vremeraspea bila u poodmakloj trudnoi i odma' potom je 'rabro prebegla u sigurnost$leksandrije. , 4giptu je rodila (susovog sina! /euu?2avida! iji &ivot bee silan iudesan. Pria se da su se /eua?2avid i prva Petronela sreli kao deca i odma' postalinerazdvojni. ;enali su se i zaeli nasle+e iste 'rianske snage izrodivi mnogo dece!koja su potom propovedala Put ljubavi irom 4vrope. =ene te krvi udavale su se zamone imljane kako bi zatitile lozu. (male su samo jedan zadatak 6 da ostanu u &ivotu isauvaju Put ljubavi. Bilo je to nji'ovo porodino zavetanje! onakvo kakvo je nji'ovpredak dobio od samog (susa >rista.Sam (sus je Petru dao ime Petrus! to znai kamen,zato to je verovao da je njegovprijatelj ribar vrst i nepokolebljiv u svojoj posveenosti. n je bio kamen na kojem e(sus izgraditi sna&ne temelje! jedan od odabrani' naslednika koji e se brinuti da uenje oPutu ne zgasne. (sus jezapovedioPetru da ga se odrekne kako bi izbegao progon inastavio da propoveda. *a&alost! Petrovo trostruko odricanje (susa sada je neslavno iesto se koristi kako dokaz njegovog slabog karaktera. To je samo jedna od mnogi'nepravdi koje su spisatelji izmislili kako bi prilagodili 'riansku istoriju svojimpotrebama. $li Petrovi potomci znaju istinu! seaju se ti' doga+aja sa ponosom i gordo


7/221

pri'vataju petla kao porodian simbol. To to se Petar tri puta odrekao (susa pre nego toje petao zakukurikao bio je za'tev nji'ovog 9ospoda. *asuprot uvredljivoj legendi! Petarje pokazao snagu izvravajui sveto (susovo nare+enje.Tane rei koje je (sus uputio Petru te blagoslovene noi u 9etsimanskom vrtu! prenosilisu sa kolena na koleno svi Petrovi potomci1

!ivi i nastavi da propoveda. "ora istrajati. #amo na taj na$in e %ut ljubavi preiveti.

ne su potom sa&ete u sveti porodini moto.

&a istrajavam.

9ospa Petronela je bila preostali kami$ak'riana i morala je da se suoi sa neprilikamakoje mogu ugroziti Put ljubavi.*adala se da e osvetlati obraz svoji' najpostojaniji' i najmilostiviji' predaka pokuajemda spasi 5elicitu i njenu preostalu decu. Me+utim! zabrinjavalo je to Pije ima toliko

poverenja u njenu sposobnost da dopre do 5elicite i preokrene ovu nezgodu u koristima. Mada je bila odluna da pokua! Petronela je sumnjala u povoljan is'od. ( prenezamislivog ina nu+enja sopstvene dece na &rtvu! 5elicitin %anatizam bio je legendaranme+u milosrdnim 'rianima. 2a li e je posluati0 Teko je rei. Petronelin rodoslovme+u 'rianima bio je toliko prastar da su je mnogi maltene obo&avali. sim toga! unjenom posedu se nalazila iLibro 'osso! obredna knjiga istinski' uenja i proroanstvasvete porodice. *jen autoritet ne bi osporio nijedan razuman 'rianin. Me+utim! &enakoja veselo doeka neizrecivo brutalna ubistva svoje dece kao in vere! nije razuman'rianin.Pre nego to je zatra&ila prijem kod imperatora! Petronela se dugo i usrdno molila zapomo. Molila je 9ospoda za snagu i sposobnost da s'vati *jegovu volju kroz uenje oljubavi. Prizivala je Kraljicu Milosr+a i zatra&ila je da je vodi svojom beskrajnommilou. Protrljala je rubin na privesku i izgovorila poslednju re molitve.8/a istrajavam:! proaputala je naglas! a zatim se pripremila za neizbe&no suoavanje.

82obro vee! sestro.:Po za'tevu imperatora! Petroneli je dozvoljeno da se sastane sa 5elicitom u prostorijamajednog od magistrata. )a gospu njenog statusa bilo je neprikladno da si+e u memljivu!smrdljivu tamnicu u kojoj je 5elicita obitavala. Mada je zatvorenici data ista 'aljina kojue nositi tokom posete! ona sama je bila prljava! a ko&a zamrljana skorelom krvljusopstvene dece. Petronela se trgla! molei se da joj se u&as ne primeti na licu.2ve &ene su se pozdravile na 'rianski nain1 kao sestre po du'u. *akon ti' %ormalnosti!5elicita je sumnjiavo pitala1 8)ato si dola0:Petronelin pogled je bio postojan! a glas melodian i blag. 82ola sam da ti izjavimsauee zbog gubitka i da ujem postoji li ikakva ute'a koju tvoja zajednica mo&e dapru&i u trenutku ove velike &alosti.: , poetku je delovalo kao da je 5elicita ne uje.)atim je iznena+eno pogledala elegantnu &enu. 8=alosti0 Kakve &alosti0:Petronela se zapanjila. =ena je sigurno izgubila poslednje ostatke razuma nakon onogaemu je prisustvovala.89ospo 5elicita! svima nam se srce slama zbog smrti vai' divni' deaka.:


8/221

5elicita je gledala kroz Petronelu! kao da ona uopte nije u prostoriji! ili kao da njenoprisustvo nije bitno. Polako je odma'nula glavom i odgovorila kao u transu. 8Slama vamse srce0 )ato sestro0 /a sam danas radosna zato to se moja 'rabra deca nisu odreklasvog 9ospoda. *a 9ospod (sus >rist e i' sa dobrodolicom doekati na nebu i slavitinji'ovu snagu i veru. )ar ne s'vata0 ;reme je za radovanje7 Mogu samo da se nadam da

e magistrati sutra narediti da i mi ostali budemo pogubljeni kako bismo svi bili zajednona nebu pre nego to sunce za+e.:Petronela je proistila grlo kako bi imala vremena da razmisli. 9ore je nego to jeoekivala.8Sestro! mada razumem tvoju veru u mo &ivota nakon smrti! podsetila bi' te da nas je(sus poduavao da slavimo radost &ivota na zemlji. vaj &ivot je dar od Boga. Tvoja trinajmla+a sina treba da budu pote+ena kako bi rasli i &iveli na svetu koji je Bog stvorioza nji'.:8Be&i od mene! Satano7:! vrisnula je 5elicita glasom tako otrovnim da je Petronelinaglava poletela unazad kao da je primila amar. 8Ti...:! zasipala je pljuvakom smirenu&enu pred sobom dok je besnela1 8ti stoji preda mnom ukraena rimskim nakitom! udata

za poganog paganina i usu+uje se da me osu+uje0 *eu izdati svog 9ospoda ni zbogega! kao ni moja deca7 Mi smo pravedni i Bog e nas nagraditi zbog 'rabrosti7*agradie nas zajednikim &ivotom na nebu pred licem 9ospoda7:Petronela se u sebi pomolila da joj bla&ena Magdalena da strpljenja i samilosti i pokualadrugaije. 85elicita! tvoja smrt i smrt tvoje dece uklonie mone glasove sa zemlje!glasove koji mogu da ire naa uenja i obrazuju druge. )ar misli da Bog to &eli0 videaci e odrasti sa saznanjem da su nji'ova braa umrla zbog svoje vere i zbog toga ebiti sna&niji i odluniji da nastave sa propovedanjem nai' uenja. ni moraju istrajati7Bie 'eroji Puta7 To je ono to Bog &eli od nji' i od tebe.:8Kako se usu+uje da mi govori ta Bog &eli od mene0 /a ga jasno ujem i n mi govorida &eli da moja deca postanu muenici! a ne 'eroji. Bog &eli da oni budu &rtvovani u*jegovu slavu. Kao to je rekao $vramu da &rtvuje (saka.:Petronela je duboko uda'nula i strpljivo objasnila. 82a! ali $vram je zaustavljen pre negoto je ubio svog sina. 9ospod ga je stavio na probu kako bi utvrdio njegovu poslunost.Kada se u nju uverio! poslao je an+ela milosr+a )adakijela da zaustavi ruku kojom je$vram dr&ao &rtveni no&. Bog ne &eli da njegova deca pate. 5elicita! Bog te preklinje dabude milosrdni an+eo koji e zaustaviti ruku krvnika7 Molim te! nemoj pobiti preostaludecu7 $ko to uini! ne bira Put ljubavi7 2a je (sus danas ovde sa nama! ne bi ti dozvolioda bude krvnik sopstvenoj deci7 , to sam sigurna vie nego u bilo ta na svetu7:5elicita je osmotrila Petronelu plamenim oima. 8(sus me eka na rajskoj kapiji! eka dame zagrli i nagradi zbog 'rabrosti. Tebe e odbaciti7 Tebe koja si se udala za paganina7Tebe koja ustupa pred svojim neznabo&akim susedima7:8;olim i potujem svoje susede kao to nas n ui. To nije ustupanje! 5elicita. To je Putljubavi. To je potovanje bli&njeg svog.:8To je slabost7:8$ko ne pri'vatimo svoje bli&nje! na zemlji nee preostati nijedan 'rianin. *a Putnee pre&iveti ako ne nauimo kako da &ivimo u miru sa drugima. Put nas ui da budemostrpljivi sa onima koji jo nisu ugledali svetlo. (sus nas ui da moramo opratati onimakoji ga ne vide.:


9/221

8nda u se moliti da ti n oprosti! sestro7: 5elicita je proitala poslednju re i timejasno stavila Petroneli do znanja da vie ne veruje da su sestre. 8Moliu se da ti Bogoprosti zbog tvoje slabosti i zle namere sa kojom si me veeras posetila7 Samo bi +avopokuao da me sprei da podnesem ovu &rtvu u slavu naeg 9ospoda7:Petroneli je ponestalo strpljenja! me+utim! vie nije bilo potrebe za tim. Bilo je jasno da

je 5elicita preduboko zabrazdila u &rtvenu %antaziju da bi bila u stanju da razumnorazmilja. Kako bi mogla da bude bilo ta drugo osim potpuno predana! nakon to jedanas &rtvovala etiri deteta za tu ideju0Petronela se okrenula da po+e i ti'o izgovorila dok je koraala ka vratima1 8/a u sepomoliti za sve nas! 5elicita. )a sve one koji se usu+uju da veruju u Put ljubavi.:

Svanulo je turobno jutro! sumaglica je skrivala sunce. Saturnovi svetenici objavili su daje to loe znamenje i pre nego to je stigla vest da grip i dalje 'ara i da je tokom noiumrlo jo petoro ljudi. Me+u njima je bilo i dvoje dece svetenika.(mperatoru $ntoninu Piju su pre doruka prile vo+e razgnevljeni' sveti' ljudi. Bili susigurni da je 5elicita izazvala ovu nesreu odbijanjem da prizna istinske bogove. Moraju

je naterati da promeni miljenje. )a'tevali su da se njena preostala deca dovedu pred sudi da joj se zapreti da e jedan po jedan deak biti pogubljen.Pritisak na imperatora rastao je iz sata u sat! pristi&ui iz svi' oblasti dr&ave kako se irilalegenda o 5eliciti i u&asu koji je zbog nje zavladao. *ajzad je popustio i ponovo sazvaosud za pogubljenje.5elicita i njena tri preostala sina nali su se pred magistratom. (zgledala je poput divljeMedeje! potpuno obuzeta grozniavom %antazijom! pot'ranjenom krvlju njeni' stariji'sinova. Maliani su bili u&asnuti. *ajmla+i je otvoreno plakao dok su mu se plave loknelepile za mokre obraze. Pije je pozvao Publija kod sebe i rekao mu da ova deca ne smejupatiti u smrti. $ko moraju da umru! neka bude. ,mree. $li muenje male dece nee bitinjegova batina./edno po jedno! deca su pozivana pred magistrata. Publije i' je nagovarao svojimnajne&nijim glasom da okrenu le+a majci i da odu sa svetenicima u 'ram. 5elicita jepevuila tu&balicu sablasnim piskavim glasom! iznova i iznova isti sti'. 8*e plaite se!deco7 *a nebu vas otac i braa ekaju7: /edno po jedno dete je odma'nulo glavom predmagistratom! kao da i' je majka 'ipnotisala nekim inima. 2ok je svako od nji'odvo+eno ka panju za odsecanje glave! 5eliciti je postavljano pitanje da li &eli da sepokaje i spasi decu. Svaki put je odgovarala sablasnim sme'om! jezivom parodijomradosnog klicanja.)a sat vremena! troje predivne dece! ukljuujui jedno tek neto starije od bebe! izgubiloje glave pod seivom najotrijeg krvnikovog maa. bavio je to veto i brzo! pobrinuvise da deaci ne osete bol. Me+utim! kada je nji'ova majka dola na red! nije bio takoblag. ,zeo je sekiru i bila su mu potrebna tri udarca da gospi odsee glavu.(ste noi! imperator $ntonin Pije je pobegao iz tog odvratnog predgra+a koje su i samibogovi napustili! da nikada vie tamo ne kroi. ,&as koji je zbog 5elicite zavladao bio jeokonan. Me+utim! ostao je ube+en da e ga zauvek progoniti zvuk njenog ludakogsme'a i scena koja ga je pratila dok je poslednje! majuno! zlatokoso dete izdisalo napanju po njegovom nare+enju.(scrpljena gospa Petronela sazvala je te veeri sastanak najbli&e brae! jezgra milosrdni'!da im prepria stravine doga+aje koji su se tog dana zbili. Bio joj je potreban bar jedan


10/221

dobrovoljac koji e preneti poruku do Kalabrije! majstoru@stareini eda Svetog 9roba.Bio im je potreban njegov mudar savet kako bi pre&iveli oluju koja se spremala daza'vati 'riane u imu.bjasnila je okupljenima svoj stra' da u&as koji je pokrenula 5elicita tek poinje! danagovetava opasnost za 'riane irom carstva i da e grozni progoni! koje je iskusila

pret'odna generacija! poeti iznova. Sav napredak koji je njena porodica postigla tokomprotekli' stotinu godina 6 da budu pri'vaeni kao cenjeni rimski gra+ani i da tako budu umogunosti da se brinu o bezbednosti 'riana! krv 5elicitine dece mo&e sprati utrenutku. 5anatici e se 'raniti ovim doga+ajem i postati glasniji! a imljani e satrtinji'ov uspon divljatvom ro+enim iz stra'a./asnovido je nazirala da su ovi doga+aji pokrenuli neto! neko u&asno izvrtanje uenjanji'ovog 9ospoda! koje e vremenom ojaati i rasti. Ta u&asna vizija je plaila Petronelusnagom svoje tame. Svoju zabrinutost je prenela drugim pripadnicima milosrdni' i svi suzadr'tali od prizvuka istine koje njeno proroastvo nosi.8Plaim se da e ona koju smo nazivali sestrom postati na najvei protivnik. slobodilaje nezaustavljivu silu zla svojim delima. Krv njene dece bie upotrebljena da se promene

istinska uenja naeg 9ospoda. $ rei ispisane krvlju mogu poticati samo iz tame. ,enjaPuta ljubavi udavie se u krvi nevini'.:Petronela je zadr'tala kada je izgovorila rei koje su nepozvane navirale sa nekognepoznatog mesta gde se uva istina o budunosti. Tokom u&asni' noi poput ove!proroka batina &enski' lanova njene porodice nije bila dobrodoao dar.

Prvo poglavlje

;reme se vraa

Postoje oblici sjedinjenja;ii od drugi'!Sna&niji od najsilniji' sila!( imaju mo koja im je sudbina.

ni koji tako &ive vie nisu razdovojeni.Postaju jedno! tela i' ne ograniavaju.

ni koji prepoznaju jedni drugeSpoznaju neizrecivu radostto je donosi &ivot u toj punoi.

(z Knjige ljubavi! onako kako je sauvano uLibro 'osso

Nisam pesnik.(pak, blagosloven sam time da ivim meu najboljima od njih. "eu najveim pesnicima,najdarovitijim slikarima, najlepim enama... i najveli$anstvenijim od svih ljudi. #vi sume nadahnuli i deo njihove due i sutine obitava u svakom liku koji naslikam."ogu samo da se nadam da e moja umetnost biti zapamena kao vid poezije, jerpokuao sam da je u$inim lirikskom, punu skrivenih slojeva i zna$enja. )ugo sam se


11/221

borio sa milju da je moda u suprotnosti sa zakonom umetnika otkrivanje nadahnua,simbola i slojeva dela koja stvaramo. No, u$itelj *i$ino je pronaao dokaze koji seu dodrevnog +gipta da su umetnici o tome pisali u svojim tajnim dnevnicima. Zato u i janastaviti ovu bezvremenu tradiciju.%oto sam ponizan $lan 'eda #vetog roba, sve to slikam, slikam u slavu tih boanskih

u$enja. -na su sr svake igure koju naslikam/ ona ulivaju boju, teksturu i oblik mojimdelima. #vako moje umetni$ko ostvarenje, bez obzira na to ko mu je pokrovitelj i kakvamu je ovozemaljska svrha, slui u$enju %uta ljubavi. #vaki lik je stvoren da preneseistinu.Na stranicama koje slede, otkriu tajne svog rada da bi se jednog dana koristile kaoalatka za podu$avanje onih koji imaju o$i da vide.(ako nisam pesnik, ovo je ono to jesam. #likar. 0odo$asnik. %isac.%re svega, sluga sam ospoda i ospe i njihovog %uta Ljubavi.Na 1$itelj rado ponavlja re$i prvog velikog 0rianskog umetnika, blagoslovenogNikodima, koji je rekao da e umetnost spasiti svet. "olim se da bude tako i trudiu seda odigram svoju ulogu, ma kako malu, u tom dostojnom poduhvatu.

&a istrajavam,2lesandro di *ilipepi

(z3ajnih memoara #andra 4oti$elija

*jujork! dananjica

Morin Paskal je pa&ljivo isplanirala svoj boravak u *jujorku. Poto je neuomorno radilana pripremama za izlazak svoje nove knjige! nadala se da e moi da se poasti sa par satibla&enog odmora u muzeju Metropoliten. ,metnost je bila njena druga strast! a nadilazije samo istorija! zbog ega su njene knjige bogato pro&ete obema. Par sati u jednom odnajuveniji' svetski' muzeja bie melem za njenu duu.Prolee je blistalo u svoj svojoj slavi tog ranog martovskog jutra! nagradivi odluku da domuzeja do+e dugom etnjom kroz Aentral park. Morin je obo&avala *jujork. dluila jeda danas u potpunosti u&iva u njemu uprkos pretrpanom rasporedu. Koraajui niz Petuaveniju! skrenula je u Aentral park. Kraj severne obale jezera nalazila se ogromnabronzana skulptura iz2lise u zemlji $uda! remek?dela uisa Kerola. Cudljiva arolija ilepota ovog umetnikog dela dotakla je dete u njoj. Predstavljala je $lisu nanero+endanskoj zabavi! okru&enu prijateljima iz )emlje uda. Aitati iz ove klasineknjige za decu! najomiljenijeg Morininog dela iz detinjstva! ispisani su ukrug u podno&juskulpture. Koraajui oko $lisine zabave! proitala je citate iz knjige i pesmu4lablarija.*ije pronala i svoj omiljeni citat koji je kod kue dr&ala zakaen iznad kompjutera.

2lisa se nasmejala. 5Nema potrebe ni pokuavati6, rekla je/ 5u nemogue stvari ne moese verovati.65Koliko mogu da primetim, ti nema dovoljno iskustva6, kazala je Kraljica. 5Kad sam jabila u tvojim godinama, vebala sam pola sata dnevno. )a zna da sam ponekad svakogjutra, jo pre doru$ka znala da poverujem u est nemoguih stvari.67

"Prevod (vane Milankov. uis Kerol!2lisa u svetu s one strane ogledala! Prosveta i B(9)! Beograd "DED.


12/221

Poput Bele Kraljice! Morin je nauila da poveruje u est nemogui' stvari pre doruka.tkako se 2estino pojavio u njenom &ivotu! broj se znatno poveao. Morin je razmiljalao tome! nasmeivi se blago dok se divila skulpturi. *jen &ivot je parirao $lisinim%antastinim avanturama. na je razumna i obrazovana &ena dvadeset prvog veka! ali

upravo je krenula na put u (taliju 6 kako bi je poduavao ovek po imenu 2estino! kojitvrdi da je besmrtan. (pak! kao i $lisa pre nje! pri'vatila je ovu neobinu osobu kaoprirodan deo udnog krajolika koji u poslednje vreme naziva svojim &ivotom.Morin je provela jo nekoliko dragoceni' minuta kraj skulpture pre nego to je krenulanazad ka Petoj aveniji i ulazu u Metropoliten. *ije mogla dugo da ostane poto je moralada se pripremi za sve doga+aje koji prate izdavanje knjige. )ato e morati da seusredsredi na jednu oblast muzeja kojoj e posvetiti punu pa&nju! a ne da pokuava davidi to vie.*akon to je kupila kartu! odluila je da ode do srednjovekovne galerije. (stra&ivanje ogro%ici Matildi Toskanskoj je kod Morin podstaklo oaranost srednjim vekom. -tavie!produ&en boravak u 5rancuskoj probudio je kod nje naklonost ka gotskoj umetnosti i

ar'itekturi.Bio je to uzvien izbor. *e &urei! pa&ljivo je prouavala svako umetniko delo. Posebnosu je oduevile neobine drvene skulpture iz *emake! svojom neuporedivomumetnikom izradom i %inoom. *eka od ovi' blaga su je podsetila na iskustvo iz5rancuske koje joj je promenilo &ivot i oblikovalo sudbinu. Morin je zadovoljnouzda'nula! upijajui lepotu! u&ivajui u kratkom preda'u koji joj je umetnost pru&ila.2ok je ulazila u drugu po veliini galeriju! kojom dominira gotski lektorijum! neto joj jeprivuklo pa&nju na suprotnoj strani prostorije. Mada su se u ovoj galeriji nalazileuglavnom skulpture! na suprotnom kraju od ulaza bila je izlo&ena i jedna slika. Priavida bolje pogleda! Morin je ostala bez da'a kada je s'vatila da paralizovano stoji prednajlepim portretom Marije Magdalene u prirodnoj veliini koji je ikada videla.Notre )ame. *aa 9ospa."oja9ospa. )a Morin nije bilo povratka. *i sada! niti ikada.i su joj se napunile suzama! kao to se obino deavalo kada se na+e pred divnimlikom ove izuzetne &ene to je postala njena muza i gospodar. 2ok je stajala pred njom!brzo je s'vatila da to nije obina religiozna ikona. va Magdalena je sedela na tronu!velianstveno lepa u tamnocrvenom ogrtau! sa rasputenom zlatnocrvenom kosom. ,jednoj ruci je dr&ala up od alabastera sa kojim je miropomazala (susaF drugom je ne&noobu'vatila raspee u krilu. kru&ivali su je an+eli koji su trubama oglaavali njenu slavu.Morin je prila bli&e i savila kolena kako bi bolje osmotrila donji deo slike. PredMagdaleninim stopalima kleala su etiri oveka u blistavo belim ogrtaima. Kapuljaesu im u potpunosti prekrivale lica! imale su tek uzan prorez ispred oiju. 2elovali supomalo bizarno i poput lanova nekog kulta. Kleee %igure su u najboljem sluaju bileudne! u najgorem zlokobne.Srce je poelo divlje da joj tue i imala je udan oseaj vreline oko slepoonica. Morin seto deavalo kada s'vati da je neto podsvesno brine! neto to ne sme i ne mo&e dazanemari. va slika je bitna. ,&asno bitna. Prebirala je po seanju u potrazi za pomenomovog dela u njenim istra&ivanjima! ali nieg se nije setila. 2ok je pisala knjigu! upoznalase sa desetinama slika Marije Magdalene u najveim svetskim muzejima. )apanjila ju jeinjenica to se jedno bitno delo nalazilo u Metropolitenu! a da ona za to nije znala.


13/221

Morin se sagla da proita natpis. Pisalo je #pinelo di Luka #pineli 8 4arjak 4ratstva#vete "arije "agdalene., zvaninom opisu muzeja pokraj slike! pisalo je1

3okom srednjeg veka, laici su $esto pristupali religioznim bratstvima i sastajali se radi

molitve i obavljanja milosrdnih dela. Kukuljice su ih $inile anonimnim, u skladu sa0ristovim uputstvom da dobra dela ne treba $initi da bi se za njih primila pohvala. -voizuzetno retko delo naru$ilo je 79:;. godine 4ratstvo #vete "arije "agdalene iz mesta4orgo #an #epolkro i bilo je namenjeno noenju tokom procesije. %redstavljeni su$lanovi bratstva koji kle$e pred svojom sveticom zatitnicom, o $ijoj slavi peva horanela. 'ukave njihovih ogrta$a ukraava ara u obliku "arijine posude za ulje. 4lagoiznurene crte 0ristovog lica su moderne. -riginal se nalazi u


14/221

Kakve pri$e moe da mi ispri$a, ospo= Ko te ovako naslikao i zato= >ta si zaistazna$ila onima koji su nosili barjak= ( najzad! pitanje koje je progonilo Morin svakogbo&jeg dana1 >ta sad eli od mene=Me+utim! danas je Marija Magdalena utala! posmatrajui je sa ti'im autoritetom uoima i zagonetnim izrazom zbog kojeg bi eonardo da ;ini zaplakao od zavisti. Mona

iza je nita u pore+enju sa ovom Magdalenom.Morin je ponovo proitala zvanini opis i uzda'nula od zaprepaenja. )a oko joj jezapalo upuivanje na poreklo barjaka1 naru$ilo... 4ratstvo #vete "arije "agdalene izmesta 4orgo #an #epolkro.Borgo San Sepolkro. To je lako prevesti sa italijanskog. Mesto Svetog 9roba.Morin je bacila pogled na drevni prsten na svom prstu! na prsten iz /erusalima sa peatomMarije Magdalene. Simbol eda Svetog 9roba 6 eda koji je svetu podario Matildu!eda koji je sauvao najistija (susova uenja i Knjigu ljubavi! eda koji je vodiomajstor 2estino 6 eda u koji e ona ubrzo biti indoktrinisana. 2a li je mogue da u(taliji postoji itav grad posveen edu Svetog 9roba! sa Marijom Magdalenom usreditu0

Morin je esto opisivala svoja istra&ivanja i pisanja kao proces stvaranja kola&a. Postojimnogo delia dokaza koji! svaki za sebe! ne znae nita naroito. $li dok i' sla&ete poodre+enom redosledu! poinjete da stvarate neto divno i celovito. Morin se izgleda nalapred sredinjim komadom zapanjujueg mozaika koji sklapa.smotrila je posetioce koji se etkaju kroz galeriju. Samo par ljudi je bacilo povranpogled na barjak pre nego to bi nastavili dalje. Po&elela je da vrisne1Zar ste slepi= Zarne znate da ova slika moda nosi u sebi klju$ za razumevanje istorije, a vi ste samo prolikraj nje=(pak! ni ona sama jo nije bila sigurna. 9de se nalazi Borgo San Sepolkro0 2a liumetnika Spinela i njegovo remek?delo jo neto vezuje za jeretiku kulturusrednjovekovne (talije0 *akon to sama obavi istra&ivanje! pozvae strunjake u5rancuskoj i (taliji kako bi saznala ta misle o tome. Prvo e! naravno! pozvati Beran&ea.*akon toliko nedelja razdvojenosti! telo joj je oblila toplina pri pomisli na Beran&aSinklera. Toliko joj je nedostajao. )atvorila je oi preputajui se slatkim seanjima nanji'ov poslednji susret. )atim je duboko uda'nula i stresla se. *a pragu je novi' otkria!bie tako slatko podeliti i' sa Beran&eom.prostila se sa umetnikom sjajem srednjovekovne galerije i krenula ka izlazu iz muzeja!nakratko se zaustavivi u prodavnici da kupi razglednicu sa slikom Magdaleninogbarjaka. vo delo se nije ak ni pominjalo u vodiu kroz Metropoliten. Pretra&ujui irokizbor knjiga! pronala je samo jednu u kojoj se kratko pominje Spinelo $retino! umetnikkoji je naslikao barjak. , pasusu se objanjava da je $retino ro+en u $recu. , Toskani.Toskana. $ko postoj mesto na zemlji koje vrvi od jeretiki' tajni iz ranog Srednjeg veka!to je Toskana. *asmeila se! sigurna da nije sluajnost to to poseduje kartu za 5irencu ito e sledee nedelje biti na putu ka srcu jeresi.

*ita.*a internetu nije pronala nita o divnom barjaku Marije Magdalene koji se nalazi uMetropoliten muzeju. Morala je dobro da se pomui da otkrije neku in%ormaciju na veb?sajtu muzeja! ali pronala je samo opis koji je ve proitala.


15/221

2va sata pretra&ivanja po umetnikim stranama u veze sa Magdalenom nije urodiloplodom. ,kucala je podatke u gugl! ali nije saznala nita novo! tako da je Morin odluilada pristupi problemu iz drugog ugla. Pozabavila se detaljima iz opisa1 umetnikom igradom. Pronala je neke opte in%ormacije o umetniku i Borgo San Sepolkru! kojekasnije mogu biti od koristi. *eto je i zapisala1

SP(*4 $4T(* 6 li$no ime Luka, po ocu, takoe slikaru, koji je dobio ime posvecu $ije ime nosi slikarski esna. (me 2retino zna$i 5iz 2reca6. 3o je provincija u3oskani. #likao je uglavnom reske i radio u *irenci u ?rkvi #anta 3rinita.

Morin je zastala. Spinelo je oslikao Arkvu Santa Trinita! svetu lokaciju eda Svetog9roba i jedno od Matildini' uporita. To je znak da je na pravom putu. Mozaik je poeoda se sla&e. *astavila je da ita.

B9 S$* S4PK 6sada se zove #ansepolkro. -snovali su ga 7@@@. godinehodo$asnici koji su se vratili iz #vete Zemlje sa neprocenjivim relikvijama i puni

potovanja prema #vetom robu. &edan od tih hodo$asnika poznat je pod imenom #veti2rkano. 1 provinciji 2reco roen je i majstor reskoslikarstva %jero dela *ran$eska.

Morin se promekoljila od zadovoljstva zbog ovog otkria. Bila je u pravu7 Postoji itavgrad u Toskani posveen Svetom 9robu. Me+utim! jedna reenica je posebno uzbudila1

&edan od tih hodo$asnika poznat je kao #veti 2rkano.

#anto 2rcano. Morin se naglas nasmejala. (zgleda da crkva priznaje da je postojao svetacpo imenu $rkano. *ije odlino poznavala latinski! ali znala je dovoljno. Koristila je toznanje da ita izme+u redova tokom svoji' istra&ivanja. #anto 2rcanone ukazuje nanepoznatog toskanskog sveca. To znaisveta tajna. $ko sve to prevede na engleski irazmisli! u ovom opisu zapravo pie! -vaj grad, nazvan po #vetom robu, osnovan je natemelju #vete 3ajneAKonano joj je krenulo.azmiljala je par trenutaka o ovom otkriu! a zatim sainila beleke. Morin je bilaupoznata sa radom Pjera dela 5raneske. *ajvie je volela njegovu ikonu Magdalene. )akatedralu u $recu je naslikao njen sna&an i velianstven lik iz kojeg zrae mo iliderstvo. , ovoj predstavi Magdalene nema nieg pokajnikog. *ije je naslikao ovekkoji veruje u propagandne prie iz estog veka! prema kojima je Magdalena bila grenicakoja se pokajala. Ta %reska je stvorena da naglasi liderstvo. Morin je imala uramljenukopiju u kancelariji. Prouavala je Pjera dela 5raneska tokom istra&ivanja i uvek ga jesmatrala zanimljivim. *jegove %reske iz $reca su pune &ivota i pripovedaju jednostavnimljudskim jezikom. Kada bi posmatrala njegovu umetnost! oseala bi srodnost sa njimFPjero je pripoveda. *aslikao jeLegendu o pravom krstu! sa neverovatnim brojemdetalja. Pro&eo je)olazak kraljice od #abe u posetu kralju #olomonudubokom svetou.Sva njegova umetnika dela predstavljaju najsvetija uenja eda Svetog 9roba.3itajui o edu! Morin se setila da mora da organizuje povratak u 4vropu. (mala jezakazane sastanke sa %rancuskim izdavaem u Parizu kako bi se pripremila za izlazaksvoje knjige u 5rancuskoj. dlazak u Pariz nikada joj nije teko padao. bo&avala je taj


16/221

grad. sim toga! njena najbolja prijateljica Tamara ;izdom nagovarala ju je da do+e uposetu. Piter >ili! Morinin ro+ak i du'ovni savetnik! trenutno tako+e &ivi u Parizu.*ekada je bio otac Piter >ili! ali je prognan iz ;atikana! mo&da i zauvek. )bog toga viene nosi sveteniku odoru! niti se predstavlja kao svetenik. Morin je veoma &elela da gavidi.

dluila je da odleti u Pariz i obavi ta ima! a da se zatim odveze sa Tami doBeran&eovog zamka 2es Pommes Bleues na jugozapadu 5rancuske! gde i' ekaju nji'ovivoljeni. Tami je bila bla&eno zaljubljena i verena za ne&nog orijaa iz angdoka! olana9elisa! Beran&eovog prijatelja iz detinjstva. Svi su &iveli zajedno u divnoj dolini reke d!arobnom delu angdoka gde se nalazio zamak! nedaleko od $rka. Beran&e! bogati-kotlan+anin! nasledio je zamak od dede. (zgra+en je da bude raskoan tab tajnogdrutva koje titi opasne jeretike tajne. Beran&e je zajedno sa zamkom nasledio i njegovetajne.Prekasno je da ga nazove veeras! ali im ustane 6kod njega e biti podne! pitae ga da li&eli sa njom od $rka do 5irence. 2estino joj je poslao pismo kojim je obavetava da jenapustio -artr i vratio se u 5irencu! naglaavajui to reju zauvek. Pismo je imalo prizvuk

konanosti! kao da ga u (taliji eka smrt. Morin se veoma uznemirila. 2estino jebukvalno bio drevan i njegova smrt je bila neizbe&na. Me+utim! bie teko podnetigubitak takvog blaga! sada kada je razumela i pri'vatila ono to on jeste i neverovatnumudrost koju mo&e da ponudi svetu.2estino je u pismu napisao da mora da podui Morin mnogo emu tokom ogranienogvremena i da zbog toga mora odlino poznavatiLibro 'ossopre dolaska. *ije imaovremena da je poduava osnovnim principima reda. *a umu je imao veoma odre+enelekcije i zadatke koji moraju biti izvreni tokom priprema za nji'ovu zajedniku misiju.Bio je nedvosmislen u tome da je re o misiji.Pripremajui se za put u 5irencu! Morin je ponovo potvrdila svoju reenost da prostudirauenja iz ibro osso! koja se trenutno nalazila u njenim rukama! poto je 2estino svimaobezbedio prevod na dar. Morin! Beran&e! Tami! olan i Piter dobili su engleski prevodsvete crvene knjige koja sadr&i najvee tajne 'rianstva.Koristila je te svete stranice da napie knjigu


17/221

#tvaranje je $udo koje su u svom najsavrenijem obliku javlja prilikom spajanja mukog ienskog principa. Zatim 4og re$eB 5+to, $ovek posta kao jedan od Nas.61 knjizi "ojsijevoj pieB 5( stvori 4og $oveka po obli$ju svojemu, muko i ensko stvoriih.6Kako bi 4og stvorio enu po svom obliku, ako nije imao enski oblik= (pak, to je u$inio.

-na se najpre zvala 2tiret, to zna$i -na Koja 0oda %o "oru. Kasnije je 2tiret meu&evrejima postala poznata kao 2erat, naa boanska majka, a 4og je postao poznat kao+l, na nebeski otac.+l i 2erat su poeleli da iskuse svoju veliku i svetu ljubav u izi$koj ormi i da podele toblaenstvo sa decom koju e stvoriti. #vaka stvorena dua je deo para, dat joj je blizanacstvoren od iste sutine. 1 knjizi %ostanja ovo je objanjeno u alegorijskoj pri$i o tomekako je 2damova drubenica na$injena od njegovog rebra, odnosno od njegove sutine.-na je deo njegovog mesa, njegove kosti i duh njegovog duha.3ada je 4og rekaoB 5-ni e postati kao jedno telo.63ako je stvoren hijeros gamos, sveti brak poverenja i svesti koji ujedinjuje dvoje voljenihu &edno. 3o je najsvetiji dar koji smo dobili od oca i majke sa nebesa. &er, kada se

naemo u bra$noj odaji, otkrivamo boansko sjedinjenje za koje su +l i 2erat poelelida sva njihova zemaljska deca iskuse u svetlosti $iste radosti i sutini prave ljubavi.

-ni koji imaju ui neka $uju.

+l i 2erat, i sveto poreklo hijeros gamosa iz Knjige ljubavi onako kako je sa$uvano uLibro 'osso.

tkada je upoznala Beran&ea! Morin se posvetila razumevanju i iskuavanju 'ijerosgamosa u svim njegovim oblicima. ,poznala je ljubav koju je smatrala moguom samo ubajkama i legendama. Me+utim! ova vrsta epskog sjedinjenja! ova sveobu'vatna ljubavkoja 'rani! bila je mogua. $ko Morin mo&e da je iskusi i bude promenjena njome!sigurno to mogu i svi ostali ljudi. Beran&e i ona su s'vatili da je to deo nji'ove sudbine1da poma&u drugima da otkriju ljubav kojom su nji' dvoje blagosloveni.Morin je zatvorila knjigu! spremna da zaspi uz viziju 4la i $erat koji pleu u njenimsnovima.

Me+utim! snovi se nisu povinovali njenim &eljama.San je bio izuzetno lucidan i jasanF kompletne sekvence i jasni slike nezvane su jepo'odile u svetu snova. Takvi snovi su inae uvek sadr&avali bitne poruke za nju ilitragove koje treba pratiti. Sve do veeras. vaj san je bio 'aotian! pomaman! na trenutakbi bljesnule slike! zvukovi i emocije i premetali se kroz vreme i prostor. *eke od slika sudelovale povezane sa drugimaF druge ne. Me+utim! kroz itav san se protezao jedankonstantan %aktor. Bez obzira na sliku i njen okvir! svaka vizija je sadr&ala jedan elementkoji i' sve ujedinjuje.


18/221

(li rtava= Znoj se slivao niz lica posmatra$a dok je pakao besneo pred njima. 1 jednomtrenutku gomila bi plakala, u drugom klicala. )ve razli$ite vatre. )va razli$ita grada.&edan, pa drugi, pa ponovo prvi. 1 prvom gradu je ugledala lica u gomili. Ljudi su biliokirani, uasnuti, alosni. Nije videla rtvu, samo plamen koji je skakao visoko usreditu trga, obuhvatajui uasnim zagrljajem ono to je nekada bilo ljudsko bie.

"orin je ugledala lica rasplakanih mukaraca i ena u gomili. %osebno jednog $oveka.4io je obu$en u jednostavnu odeu, moda poput trgovca, ali u dranjem se izdvajao odostalih. #tajao je uspravno i uprkos o$iglednoj uznemirenosti delovao poput kralja. )okje posmatrala kako mu se suza kotrlja niz obraz, osetila je njegovu beskrajnu tugu 8 ikrivicu 8 zbog tragedije koja se deava. 1 sledeem trenutku se njena panjausredsredila na prostor gde se nalazio stub. "eutim, sada nije bilo plamena/ ugledalaje zaslepljujue belo svetlo koje je suknulo put neba. Nebo je svuda oko njih bilo tamno,maltene crno. 4elo svetlo je na trenutak dobilo odreenu ormu pre nego to je izbledelo."orin je potom ugledala drugu vatru u drugom gradu i drugu rtvu.Lica ljudi u gomili bila su ljutita, za razliku od prethodne vizije. %ripadala sumukarcima, ili su bar samo mukarci stajali neposredno pored gubilita. 3i mukarci su

bili izvor klicanja koje je $ula na po$etku sna. Ljutita gomila je bacala stvari u vatru,objekte koje "orin nije prepoznala i besno dovikivali dok su to $inili. #kandirali su i$udnu re$ koju nije razumela. Na trenutak je pomislila da govore Cnos svinjeC, ali to joj jedelovalo apsurdno $ak i u snu. Ni sada nije videla rtvu dok se plamen uzdizao jo vienego u prethodnoj viziji. "eutim, atmosera je u ovom gradu bila primetno druga$ija.raani su prezirali rtvu i oni koji su doli da posmatraju pogubljenje eleli su da videpredmet svoje mrnje kako umire na uasan na$in. 0aoti$na situacija je bila na pragu dase otme kontroli dok se plamen razbuktavao. Kada je "orin osetila da san po$inje dabledi i osetila da je svest budi iz sna, imala je jo jednu viziju uasnog pogubljenja. Naobodu trga, dovoljno daleko da bude bezbedna, ali dovoljno blizu da je ono $emuprisustvuje zauvek rani, stajala je devoj$ica. Neverovatno krupnim tamnim o$imaposmatrala je vatru i besnu gomilu koja je okruuje. 4ila je krhko stvorenje, poputmajune ptice. (mala je svega pet ili est godina i bila uasno neuhranjena. 1prkoskrhkom izgledu, dete nije delovalo slabano niti uplaeno. )ugo nakon to se probudila"orin je pamtila njen pogled u kojem nije bilo straha. 1 o$ima joj se ogledao plamen i"orin je ugledala neto to nije mogla da razabere, ali je znala da joj se ne dopada.1 detetovim o$ima se naziralo neto uasno, neto veoma sli$no ludilu.

Bratstvo sveti' prikaza;atikan! dananjica

8;i ste dozvolili da se ovo desi7:;ritala je 5eliciti de Paci na svog deda ujaka dok je bacala knjigu preko stola ka njemu.*jene guste crne obrve uokvirivale su krupne crne oi koje su bljetale od gneva nauskom licu. *ije marila to je star! bolestan i slab. Trebao je da se bori. $li! izneverio i'je! bedno i' je izneverio kada im je bio najpotrebniji.8Smiri se! draga moja.: tac Girolamo de Paci je podigao jednu dr'tavu ruku u pokuajuda dopre do svoje gnevne neake. ;oleo je kao erku i igrao veliku ulogu u njenomodgajanju da postane sive eminencija bratstva sada kada on vie nije %iziki sposoban dase nosi sa svakodnevnim operacijama. azuzdana strast koju je gajila prema nji'ovoj


19/221

stvari inila je nezaustavljivom i beskrajno svetom silom. Tako+e joj je obezbe+ivalapreku narav. 2obila je prigodno ime! bila je to bo&anska inspiracija. *jena majka jesanjala san o velikoj svetici 5eliciti dok je u utrobi nosila svoju jedinu erku. Tokomtrudnoe su nastavile da joj se javljaju vizije blagoslovene svetice dovoljno 'rabre da&rtvuje svi' svoji' sedam sinova kako bi dokazala nepokolebljivost svoje vere. Kada se

ovo dete rodilo desetog juna! svima u porodici 2e Paci bilo je jasno da je na svet sasobom donela sopstveno ime i identitet. 2eseti jun je dan svetice 5elicite., internatu u ;elikoj Britaniji usvojila je englesku verziju svog imena! 5eliciti. )adr&alaga je ak i nakon to je izbaena iz nekoliko britanski' ustanova zbog Hnenormalnogponaanja.H , ranim tinejd&erskim godinama poela je da dobija vizije koje su jeapsolutno obuzimale. To se pokazalo veoma problematinim za britanske kole. ;ratilisu je u im i upisali u manastirsku kolu gde su ljudi bliski njenoj porodici i veri moglida prate njen napredak. Kada je utvr+eno da zaista vidi autentine prikaze! bratstvo jepri'vatilo kao &ivu sveticu zatitnicu. 5eliciti je postala prava proroica! vizionarka kojapada na zemlju u ekstazi i gri se dok prima vizije (susa >rista i njegove svete 2eviceMajke. 5anatizam koji okru&uje 5eliciti i njene vizije rastao je pod budnim okom

ukltrakonzervativnog pokreta tokom pret'odne dve godine. Poela je da dobija stigmetokom trajanja vizija. ezultat toga je bila izuzetna poseenost sastanaka bratstva kojimaprisustvuje 5eliciti. Posmatrati je dok je vizija obuzima bilo je jezivo! ali i monoiskustvo. , dvorani za sastanke bratstva veeras e se odr&ati sastanak i 5eliciti je imalanameru da svoje prisustvo uini vrednim pa&nje.tac Girolamo de Paci je devojci poklonio ukrasnu plou kada se vratila u (taliju! netoto e je obodriti i ubla&iti njen prelazak u surovo okru&enje manastira koje e se na krajupokazati blagotvornim. Ploa je bila napravljena od drveta sa ugraviranim citatombla&enog svetog $vgustina o delima svete 5elicite. Taj citat je moderna 5eliciti ne samozapamtila ve primila k srcu kao model sopstvene vere. (skoristie ga veeras tokomsastanka.

)ivan je prizor pred o$ima nae vere, majka koja za svoju decu bira preranu smrt,nasuprot svim naim ljudskim instinktima. Nije sakrila svoje sinove, poslala ih je 4ogu.Znala je da nee umreti, ve zapo$eti novi ivot. Nije joj bilo dovoljno da samo gleda,ona ih je ohrabrivala. )onela je vie plodova svojom hrabrou nego svojom matericom.


20/221

8Mogli ste da je zaustavite dok je bila u vaim rukama.:Girolamo de Paci je odma'nuo glavom. Kada je rekla! HMogli ste da je zaustaviteH! znaoje da je mislila na ubistvo. , prolosti je bio spreman da izda takvo nare+enje. $li! otkrioje da ne mo&e nekome da otme &ivot u prisustvu Knjige ljubavi. Sigurno ne taj&ivot. *enakon to je video otvorenu knjigu i bez sumnje s'vatio ta je u pitanju. -ta je ona.

no emu je prisustvovao te veeri u kripti katedrale -artr nije mogao da opie svojojneaki! niti bilo kome drugom. *amamio je Morin Paskal u kriptu! obeanjem da e senai u prisustvu Knjigu ljubavi! najveeg blaga za bilo koga ko potuje ime (susa >rista.To jevan+elje je napisano njegovom rukom! ali uenjaci i teolozi ga ne mogu jednostavnoproitati. Mnogi su pokuavali tokom skoro pet stotina godina koliko se knjiga tajnonalazila unutar vatikanski' zidina. *apisana je poliglotskim jezicima i ima mnogoslojeva! i%rovani' uenja kojima su proseni ljudi i tradicionalni 'riani zaboravili kakoda pristupe. Knjiga je HzakljuanaH! i kao takva predstavlja jedinstveno blago za koje jeneop'odan jedinstven klju kako bi se otkrila uenja koja u sebi sadr&i.Taj klju je Morin Paskal.Svima u Bratstvu sveti' prikaza savreno je jasno da je Morin Paskal proroica

neverovatne sposobnosti i jasnoe vizija. Svi su dobro znali da je pronala jevan+eljeMarije Magdalene iz $rka uz pomo vizija. Bio je to podvig koji niko drugi nije uspeo daizvede. 3ak i u okviru bratstva! gde su odnegovani najvei proroci svi' vremena tokomprotekli' osam vekova! niko nije bio ustanju da u+e u trag tom blagu. 3im je dola do togotkria u 5rancuskoj! postalo je kristalno jasno da Morin Paskal eka posebna sudbina.Tada su s'vatili da je ona H(ekivanaH koja tako+e ima mo da otkljua tajne Knjigeljubavi. Ta injenica je razgnevila 5eliciti de Paci.5eliciti je nekoliko puta dovedena u prisustvo Knjige ljubavi. 3lanovi bratstva bi se svakiput usrdno molili da ona bude u stanju da otkljua knjigu i otkrije im njen sadr&aj.Me+utim! knjiga je utala! uprkos 5elicitinim sigmama koje su tako sna&no krvarile uprisustvu knjige da su morali da je odvedu u bolnicu.5eliciti de Paci je patila i krvarila tokom svihsvoji' vizija. Tako je znala da su autentine.Bog za'teva bol od svoji' svetaca kako bi proverio nji'ovu volju. Svako ko tvrdi da imavizije ali ne pati zbog nji'! la&an je prorok koji nije testiran. 5eliciti je &ivela za to dapodeli ovo razumevanje sa drugima. *jena misija jeste da govori istinu o svojim u&asnimvizijama Sudnjeg dana i grenicima koji e se kuvati u sopstvenoj krvi ako se ne pokaju.Sveta Majka je bila veoma odre+ena kada je u pitanju priroda smrti koja e snainevernike i one koji nisu voljni da prinesu najvee &rtve kako bi pokazali svoju ljubavprema Bogu.5eliciti se zaista &rtvovala. *osila je cilicium! srednjovekovnu koulju koja grebe i dereko&u! ispod svoje iroke odee. Bila je neverovatno mrava i kr'ka. ;ezivala je spravu zamuenje tesno uz ko&u tako da se nije videla kroz bluzu. 5eliciti je uvrek nosila dugakerukave kako se ne bi videli o&iljci od posekotina. *ije seivom doticala svoju ko&u odrani' tinejd&erski' godina! kada je urezivala slike krstova! trnova i eksera u ruke i nogedok ne prokrvare i dok se ne naprave kraste. 5eliciti je znala da su taj taj bol! patnja imuenitvo najvei dar od Boga i zbog toga nije mogla da istrpi saznanje o milosrdnomvizionarstvu Morin Paskal. Ta &ena je grozota! jeretik i svetogrdnica koja ne zaslu&ujedar kojim je 9ospod obdario. Koristila ga je za postizanje line koristi! iskoriavala jeveru za zgrtanje novca. 9ora je od vavilonske Kurve! zlobnija od 2&ezabelF ona je zmijailit koja e unititi aj.


21/221

Morin Paskal mora biti zaustavljena. $ko je to mogue izvesti 6 ako je nedostojan &ivotte demonke mogue uspeno ugasiti 6 mo&da e tada 5eliciti moi da ispuni sopstvenusudbinu. $ko Bog dozvoljava samo jednoj proroici da otkljua tajne Knjige jubavi!eliminacija nedostojne je neop'odna. 2ok god je Morin Paskal &iva! ta uloga je zauzeta.$li! ako ona umre! 5eliciti e moi da preuzme mesto koje joj po pravu pripada.

*astavila je da besni. 8Samo je ona u stanju da otkljua Knjigu ljubavi i ti si je doveotamo da to uini. 2a bi jednom za svagda dokazao da ta knjiga nije ono to jeretici tvrdeda jeste. ( da bi potom... zauvek zavrio sa njom.:Starac je pronaao neto snage u istini dok se ispravljao u stolici. 8$li! knjiga jesteonoto jeretici tvrde da jeste! moja draga. Sve ono to smo se plaili da mo&e biti! i mnogovie od toga. *a&alost! u tome je naa nevolja.:8To je dodatan razlog da je se otarasimo.:85eliciti! Bog je odabrao nju. Bez obzira na to da li nam se to dopada ili ne! bez ozbira nato da li razumemo razloge. *ije bitno. $ko je Bog odabrao nju! mi moramo to dapri'vatimo.:8(zgubio si razum zajedno sa verom! ,jae7: (zgledalo je kao da e ga 5eliciti udariti i

starac se povukao kada se nagnula preko stola. 8)ar ne s'vata0 To je test za mene. Bogeka da poka&em koliko sam dostojna tog mesta tako to u eliminisati varalicu!uzurpatorku. ;eliko je blago biti njegova proroica! govoriti istinu koju mi prenosi Sveta2evica. Takva istina ne mo&e potei iz iskvareni' kanala jedne bludnice. (stina e bitiotkrivena preko moje ednosti i patnje i mi emo spasiti grenike koji se pokaju. ni kojise ne pokaju umree i biti prognani u pakao! kao to mora biti.:tac Girolamo je bespomono posmatrao svoju neaku. Pokuao je da joj objasni ono tose desilo u -artru! ali nije &elela da ga slua. ;o+e bratstva sada znaju da Morin nikadanee sara+ivati sa radikalno ekstremnim krilom crkve 6 tanije! sa krilom koje operieizvan crkve. )bog toga je namamljena u kriptu katedrale -artr pod la&nim izgovorom.Planirali su da se nagode sa njom! da joj ponude %inansijska i druga sredstva kao bi prelada radi za bratstvo. =eleli su da Morin porekne svoju priu! da okrene le+a svojimistra&ivanjima i porekne otkrie o bitnosti Marije Magdalene. Morin je objavila svojaotkria pred zadivljenom milionskom publikom! tvrdei da je Magdalena bila! ne samo(susova supruga! ve i odabrani naslednik i osniva 'rianstva nakon raspea. (stina!Marija Magdalena je bila apostol nad apostolima! ali ako joj prepuste toliku mo 6 uzdokaze koje podr&avaju tu tvrdnju 6 time e unititi autoritet crkve. $kcije koje Morinpreduzima uzdrmale su duge i duboko ukorenjene tradicije katolicizma! ukljuujuiodbijanje da se &enama dopusti da budu svetenice. Mo&da je najkontroverznija njenatvrdnja da su svetu seksualnost upra&njavali ne samo (sus i njegova supruga predzakonom! ve da je ova tradicija poznata pod imenom 'ijeros gamos! kamen temeljacranog 'rianstva. )a instituciju koja 'iljadama godina za'teva zavetovanje na celibat odsvoji' svetenika! ideja o svetom seksu krajnje je uvredljiva! ak i bogo'ulna.Bratstvo nee bez borbe dozvoliti razbuktavanje amerikog ustanka 6 i to &enskog 6 kojiizaziva nji'ove tradicije. dluivi da je najdelotvorniji nain naterati Morin da samaporekne svoju priu! pokrenuli su plan da je ucene kako bi promenila priu. )nali su dasu anse za uspe' male i bili su spremni da je eliminiu ako ne pri'vati nji'ove uslove.$li! to je bilo pre nego to je Morin Paskal dovedena u prisustvo Knjige ljubavi! nasvetom tlu kripte u -artru! na dan letnje dugodnevice. Pre nego to se knjiga otvorila iotkrila svoj sadr&aj! okru&ivi oca Girolama i ostale neverovatnom plavom svetlou!


22/221

darujui mu savren oseaj ljubavi! %iziko iskustvo toga kako se Bog oseao na zemlji.Pre nego to je Girolamo de Paci s'vatio da je Knjiga ljubavi istinska poruka 9ospoda ida je unitenje jedine &ene koja s'vata ta je ta knjiga i o emu govori prevelik gre' da bibio u stanju da ga poini.8)ato si joj dozvolio da ode i ispria ovu priu0: Sa prezirom je pokazala ka knjizi

izme+u nji'. 83onije bio deo plana! ujae. , poslednji' pet stotina godina nije se rodioovek 6 niti &ena 6 me+u naim ljudima! toliko slab kao ti u tom trenutku. *akon tolikogodina... ahhh7: (spustila je razoaran vrisak! nesposobna da pretoi svoj bes u rei. 8Toje nazamislivo7 ;idi ta je uradila7 *jeno bogo'uljenje je zarazilo svet i tebe zajedno sanjim.:krutna izjava. ca Girolama de Pacija su morali da iznesu iz kripte na nosilima nakonsusreta Morin Paskal sa Knjigom ljubavi. Te iste noi do&iveo je kap od koje se oporavljave dve godine. Mo govora joj se vratila! ali bio je slab i delimino paralizovan. *ijesumnjao u to da je mo&dani udar kazna od Boga! upozorenje Girolamu da ne smeugro&avati &ivot Morin Paskal. Pokuao je to da objasni 5eliciti i drugim %anatinimlanovima bratstva! ali njegovo rasu+ivanje nija pri'vaeno i %anatizam je postao jo

izra&eniji.Te noi su sa njim u kripti bila jo dva lana bratstva! krvnici najtamnijeg reda! odabranizbog svog ekstremizma. bojica su bili predani %anatici! poput 5eliciti! i spremni daeliminiu Morin! ako to bude neop'odno radi ouvanja crkveni' tajni 6 kada saznaju kojesu to tajne. Me+utim! i nji' su izmenili doga+aji koji su se te veeri odvili. krutniji oddvojice je preminuo u snu! nedelju dana kasnije. Srce je prosto prestalo da mu kuca!uprkos mladosti i %izikom zdravlju. 2rugi je i dalje &iv! ali jednostavno je prestao da%unkcionie i nije progovorio ni re za dve godine. Trenutno se nalazi u instituciji zamentalno obolele u -vajcarskoj.*e! oni koji nisu bili prisutni ne mogu da s'vate ta se desilo te veeri.8*e s'vata! 5eliciti. Molim te da se mane ove stvari. , pitanju je neto vee... nego tomo&e da zamisli. Plaim se za tebe! plaim se da e ti nastradati ako pokua da naudiPaskalovoj na bilo koji nain. Bog ne &eli da ona bude povre+ena.:5eliciti je pljunula ka svom ujaku! staklastog pogleda tamni' oiju dok je kanalisala gnevsvete 5elicite. , nekim momentima svetica je preuzimala svoju imenjakinju i govorilakroz nju sa nezemaljskom &estinom! kao i sada.8Kako se usu+uje da mi govori ta Bog &eli0: re&ala je drevna 5elicita kroz telodevojke na starca pred sobom. 8/a ga jasno ujem. Molim ga za oprotaj zbog tvojeslabosi i zle namere. Samo +avo bi pokuao da me zaustavi pred podnoenjem &rtve usilnu slavu naeg 9ospoda7:tac Girolamo de Paci se zavalio na naslon stolice! iscrpljen ovim susretom. (zgledalo jekao da je njegova neaka ponovo uspostavila kontrolu nad svojim telom! mada su joj oi idalje gorele. 5eliciti je zgrabila uvredljivu knjigu sa stola i izjurila napolje dok je ujakslabanim glasom dovikivao za njom.8-ta e uiniti! 5eliciti0:krenula se ga da jo jednom pogleda sa malim! zadovoljnim osme'om na usnama.8;eeras dolazim na sastanak! ujae. *emoj mi rei da si zaboravio. *e sumnjam da e*aa 9ospa imati ta da ka&e o bludnici koja je 'ulila u ime njenog ednog i svetogsina.: 5elicita je pljunula knjigu koju je dr&ala u ruci. 8Pobrinuu se da bratstvo vrlodobro zna ko je neprijatelj.:


23/221

Tu&no je klimnuo! znajui da ne mo&e nita da uini kako bi zaustavio budue doga+aje.8$ zatim0 9de e otii0:8, 5irencu.:8)ato u 5irencu0:8)bog Savonarole:! rekla je najpre! sigurna da e je ujak razumeti. *ajzad! dobio je ime

po tom nji'ovom zloglasnom pretku. *jegovo puno je Girolamo Savonarola de Paci. (mekojem je nakon poraza od pre dve godine u potpunosti dorastao.8( zbog toga to je 2estino tamo.: )aitala je sa otrovom koji je obino uvala za svojucrvenokosu! ameriku protivnicu. 2estino je neprijatelj bratstva ve vekovima i 5eliciti jeve dugo imala posebnu &elju da ga zaustavi. Me+utim! ako uniti onu kreaturu odPaksalove! to e biti u&asan udarac za 2estina! tako da se pre svega usredsredila na to.4liminiui Morin! unitie sve to se 2estino nadao da izgradi.Kada se 5eliciti okrenula i odjurila ne gledajui za sobom! otac Girolamo je pogledao zanjom uz stra' koji nikada ranije nije osetio u svom dugom &ivotu prepunom briga.*eko e uskoro umreti. ,opte nije sumnjao u to. *ije bio siguran ko je u pitanju 6 niti jeu ovom trenutku znao koga bi odabrao da je to u njegovoj moi.

;ila Kare+i! predgra+e 5irence! I. jul "IIJ. godine

Kozimo de Medii je nestrpljivo koraao tamo?vamo ekajui svog uva&enog gosta.2olazak enea $n&ujskog u 5irencu odvijalo se na nivou dr&avne posete i lanoviSenjorije! vea republike! pripremali su se mesecima. Politike pripreme su bileneop'odne1 ene je bio neverovatno popularan u 5rancuskoj! dr&ao je nekoliko visoki'titula koje svedoe o neverovatnoj moi kojom raspola&e kada je to neop'odno. Bio jevojvoda od Provanse i titularni kralj *apulja i /erusalima 6 teritorija koje bi bilo korisnoimati za saveznike! ako 5irentinskoj republici zatreba strana pomo u vreme krize. Kadasu italijanski savezi u pitanju! posebno je bitna vojna mo *apulja.Mada je imao reputaciju dobroudnog oveka i bio poznat kao 8ene 2obri:! tu poastsu mu dodelili sunarodnici 5rancuzi. 5irentinci su po prirodi nepoverljivi premadoljacima! ali posebno su oprezni kada su u pitanju gramzive ruke %rancuskog plemstva.3injenica da se *apulj nalazi u %rancuskim rukama muila je mnoge (talijane. (pak!5irentinci su znali da je moglo biti gore. Politiki je agresivnija i du'ovno restriktivnijaporodica $ragon iz -panije koja pokuava da preotme kontrolu nad *apuljem. Kraljene je bar obrazovan i armantan mladi od ukusa i napredni' 'umanistiki' ideja! tosu osobine koje kulturni 5irentinci visoko cene. (pak! postupanje sa plemiem odmnogobrojni' titula za'tevae vr'unsku diplomatiju i pregovarake te'nike. dobrim i loim stranama politikog saveza sa eneom 2obrim raspravljalo se uSenjoriji! mada je u isto vreme riznica otvorena kako bi se napravio doek dostojan5irentinske republike. Kozimo de Medii je posmatrao sve to! ali nije uestvovao ujavnim i politikim ma'inacijama. Bio je najmoniji i najuticajniji ovek u epublici! alinjegovo interesovanje za enea $n&ujskog bilo je line prirode 6 i veoma tajno. Bezobzira na is'od grandiozni' politiki' ma'inacija koje e se odvijati tokom naredni'nedelja! Kozimo je znao da ga ene nee izneveriti kada mu bude zaista potreban.Pobrinue se za to na nji'ovom dananjem sastanku u privatnosti vile Kare+i! daleko odradoznali' oiju koje vrebaju unutar gradski' zidina. Mada e se zvanian ulazak i prijemu 5irencu odviti tek za desetak dana! kralj ene je danas uao u oblast pod %irentinskom


24/221

upravom po tajnoj misiji i dobro preruen. )a tu posetu nisu znali stanovnici 5irence! nitisu znali za sastanak kojem e prisustvovati samo nekoliko odabrani' ljudi unutar drevni'zidova Kozimovog elegantnog utoita.

8o+ae7 Silno me raduje susret sa tobom.: 5rancuski plemi visokog ranga! poznat po

dobrodunosti! srdano je zagrlio Kozima kada su se vrata zatvorila za njim.Kozimo se iroko nasmeio kada je uo eneov poznati pozdrav i odma' mu uzvratio.8Moja radost je neuporediva! ro+ae. >vala ti to si doao.:2a je neki 5irentinac posmatrao susret bio pi potpuno pometen. ene $n&ujski imao jenajvii kraljevski pedigreF bio je potomak dve najistije kraljevske loze u 4vropi!%rancuske $n&ujske dinastije i panske $rgonske i nosilac je vie nasledni' titula.*asuprot njemu! Kozimo de Medii nije bio plemenitog porekla. 2odue bio je jedan odnajbogatiji' i najmonij' pripadnika treeg stalea u itavoj 4vropi! ali pripadao jetrgovakoj klasi. To to je princ iz uzviene i elitne dinastije nazivao italijanskog bankarabratom! bila je tajna vrednija od zlata! tajna koja je sve prisutne mogla kotati &ivota.ene se priseao nedavnog putovanja dok ga je Kozimo uvodio u elegantni studiolo.

;rata njegove privatne biblioteke bila su otvorena samo za najbli&e prijatelje i lanoveporodice. Po tradiciji mnogi' bogati' %irentinski' porodica! ak ni suprugama nije bilodozvoljeno da u+u u mu&evljevu linu biblioteku. Kozimo se dr&ao te tradicije! mada jeve dugo u braku sa &enom koju voli i njegove tajne su bile dobro skrivene me+u timzidovima.8,pravo dolazim iz Sansepolkra. eeno mi je da si uvrstio svoju vlast nad tomteritorijom0:Kozimo je klimnuo. Kupio je Borgo Sansepolkro i prikljuio ga %irentinskim teritorijamau Toskani! ali uinio je to novcem svoje porodice. To nije bila strateka politikakupovina za 5irencu! ve lina. Srednjovekovni utvr+eni grad! osnovan u desetom veku!predstavljao je sveto mesto za porodicu Medii. Mudraci su tu obitavali ve pet stotinagodina.8Kako je na voljeni ,itelj0 2a li je krenuo0: pitao je Kozimo.85ra 5ranesko je dobro i uskoro e stii. )apanjujue je koliko se malo promenio odmog detinjstva.:Kozimo se nasmeio pre nego to je odgovorioF osme' je njegovo esto ozbiljno isardonino licu pretvorio u krajolik mudrosti i razumevanja. ,vek bi se nasmeio pripomisli na ,itelja i vreme koje su zajedno proveli. Starac poznat pod imenom 5ra5ranesko poduavao je obojicu mukaraca i utisnuo u nji' ideju da su ro+aci veomadrevne loze i du'a. 5ra 5ranesko je bio jedinstven. Blag! ali zastrauju ,itelj drevnogdrutva kojem su se mukarci i &ene zavetovali do smrti! uitelj eda Svetog 9roba. edi njegova uenja bili su udobno smeteni na samo dan ja'anja od 5irence unutar zidinagrada sa kojim dele ime i koji se sada nalazi u posedu Mediijevi'1 Sansepolkro.8Kao to dobro zna! on se nikada ne menja:! odvratio je Kozimo. 8)a'valan sam ti to sipristao da do+e na ovaj sastanak. (ma mnogo stvari o kojima bi valjalo daporazgovaramo! moramo da osmislimo mnoge planove.:8Kako da odbijem0 vaj sastanak je zapisan u zvezdama! moramo mu odati du&nopotovanje. , pitanju je stvar od velike va&nosti za itav ed. baviu svoju du&nost!kao to je odlueno. Kada e se dete roditi0:


25/221

8Prikupili smo predskazanja od Mudraca! kao i savet 5ra 5raneska. Slo&ili su se dazvezde jasno ukazuju na "IID. godinu zbog pozicije Marsa u ribama! to e se te godinedesiti. $ko sve bude na odgovarajui nain ure+eno! rodie se prvog januara! tako damo&e biti krten pet dana kasnije na Bogojavljenje. Moraemo sve dobro da isplaniramo!ali kao to zna! neto slino je ra+eno i ranije. vog puta... moramo biti apsolutno tani.

Takvo ro+enje e mu obezbediti uticaj zvezda koji zadovoljava proroanstvo upotpunosti. )bog toga moramo odma' zapoeti sa pripremama! dosta vremena unapred!kako uspe' ne bi izostao. Mo&da e nam biti potrebno nekoliko godina da prona+emosavrenu majku za to dete.:*iko nije bolje poznavao mo drevnog proroanstva intimnije od enea $n&ujskog. nje okrunjeni Princ Pesnik! zlatno dete koje je ed poznao po bo&anskom ro+enju isudbini. *jegov put je odre+en unapred pripadnou odre+enoj lozi i po datumu ro+enja ion je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da ispuni sopstvenu sudbinu. Kada je Kozimopomenuo da Hovoga puta moraju biti apsolutno taniH ene se blago trgao. To jeprimedba koja se tie njegovog ro+enja. odio se dve nedelje prekasno. Mada je pozicijazvezda u trenutku eneovog ro+enja i dalje bila u skladu sa proroanstvom! od najraniji'

dana je znao da e biti predmet razoarenja. 2a! on jeste jedan od Prineva Pesnika. $li!nije doti$niPrinc Pesnik. vaj nesrean aspekt ro+enja progonio ga je svaki put kada binainio neku greku ili kada ne bi savreno obavio svoje du&nosti prema edu i njegovojbo&askoj misiji.ene je zatvorio oi i u sebi recitovao proroanstvo o Princu Pesniku koje je obojilonjegov &ivot blistavim svetlom i dubokim mrakom od kako su Mudraci predvidelinjegovo ro+enje1

#in Doveka e odabratiKada se vreme vraa za %rinca %esnika.-n koji je dua zemlje i vode'oen u sloenom carstvu morskog jarca( blagoslovene loze.-n koji e potopiti uticaj "arsa( uzdignuti uticaj


26/221

8*e govori tako! ene:! grdio ga je stariji Kozimo. 8Ti si mlad ovek. , ovom &ivotutebe tek eka slava.:Kralj ene $n&ujski je doao u 5irencu na za'tev 5ra 5raneska! poznatog po uzvienojtituli ,itelja eda Svetog 9roba! kako bi predao titulu vladajueg Princa Pesnika usklopu priprema za dolazak bebe ije je ro+enje predskazan. 2atum sastanka pa&ljivo su

proraunali astrolozi reda poznati kao Mudraci. *ose to ime u ast tri kralja svetenikakoji su predvideli ro+enje (susa. )avetanje Mudraca se&e 'iljadu i petstotina godina uprolost! do pojavljivanja Betlemske zvezde. vi moderni Mudraci su obueni u drevnimobiajima! upueni u uenja )oroastera i Kabale i strunjaci za prouavanje Sibilski'proroanstava. Majstori su egipatskog misticizma! 'aldejske numerologije! i povr' svega!poznaju nain na koji planete deluju na sudbinu oveanstva. Mudraci znaju da jeastrologija dar od Boga! koji slu&i kao skiptar moi a pojaava ga intelekt! du' i slobodnavolja oni' koji su dovoljno prosveeni da je pravilno koriste. To je najbolja alatka zaizvrenje Bo&ije volje.Mudraci su neprestano pazili na pojavljivanje posebne dece za koju je predvi+eno da ese pojaviti u ovoj generaciji. , okviru eda! &ivelo se po drevnom motu H;reme se

vraa.H )vezde su ukazivale na to da e tokom naredni' decenija doi do spoja veomanadarenog i blagoslovenog mukarca i &ene. Postoje odre+eni ciklusi veliine u istoriji!predodre+eni od strane Boga i preko zvezda! kako bi se an+eoske i razvijene due spojilei popravile stanje u kojem se oveanstvo nalazi. Mudraci! zajedno sa stareinama eda!ne &ele to da prepuste sudbini 6 niti su to ikada inili. ,z pomo astrologije! mogli su dase pobrinu da odre+ena deca budu zaeta u odgovarajue vreme i na bezgrean nain! toe im doneti bo&anski blagoslov na ro+enju i tokom itavog &ivota. ,z pa&ljivo i mudrovo+stvo! ova nova generacija e izgraditi zlatno doba! dovesti do preporoda oveanstvakombinacijom drevne mudrosti i progresivne misli! kako bi se ljudski rod uveo u blistavperiod mira i napretka. To je bo&anska vizija jedinstva! vreme kada e svi mukarci i &enes'vatiti ta znai biti anthropos6 potpuno ostvareni i ispunjeni ljudi 6 kao to je napisanou ibro osso! najsvetijem tekstu eda.ibro osso! velika crvena knjiga! zatien je tekst koji se u okviru eda prenosi sageneracije na generaciju. , sebi sadr&i savrenu kopiju zapanjujueg jevan+eljanapisanog (susovom rukom! poznatog pod imenom Knjiga ljubavi. Prema legendi eda!(sus je ovaj neprocenjiv dokument ostavio Mariji Magdaleni kako bi mogla druge dapoduava kada njega vie ne bude. Mada je originalno jevan+elje! napisano rukom9ospoda lino! izgubljeno tokom istorije! apostol 5ilip je sainio savrenu kopijuprepisujui iz prve knjige. Ta kopija se sada nalazi unutar pozlaeni' ko&ni' korica ibroosso. , svetoj crvenoj knjizi tako+e se nalazi istorija eda! ukljuujui &ivote svetaca.Mnoge od nji' priznaje i tradicionalna crkva! ali tu su i drugi koji priaju prie razliiteod oni' pri'vaeni' u imu. *ajzad! u knjizi se nalazi i serija proroanstava! ukljuujuiproroanstvo o Princu Pesniku. ibro osso se nalazi u posedu %rancuskog dvora vevekovima. Trenutno ga uva ene 2obri kao vladajui princ iz proroanstva.ene je proao prstima kroz kosu dok se smetao na jednu od Kozimovi' somotompresvueni' stolica. 2uboko je uzda'nuo pre nego to je nastavio. 8$'! ovo dete! ovodete... to je prokletstvo koliko i blagoslov. Siguran sam da to zna! Kozimo. *ije lako...&iveti po proroanstvu. Mi koji to inimo! moramo uvek imati na umu da nas je odabraoBog. To je odgovornost koju nikada ne smemo zanemariti.:


27/221

)namenja su ukazivala na to da e sledee dete koje e ispuniti proroanstvo! da esledei Princ Pesnik koji e uvesti ljude u novu eru prosvetljenja! biti dete Kozimovognajstarijeg sina Pjera. Sada moraju da odaberu savrenu HMarijuH koja e se za njegaudati! doneti dete na svet i odgajiti ga na odgovarajui nain kako bi ga pripremila zasudbinu koja ga eka.

8Tvoje unue mora biti pa&ljivo poduavano. To e initi ,itelj! kao to je i naspoduavao! ali sa veom pa&njom. Moramo uiti na svojim grekama.:Kozimo je klimnuo. 8;eoma emo ceniti bilo kakav savet koji mo&e da nam ponudi uvezi sa odgajanjem ovog deteta kako bi ispunilo svoju sudbinu.:ene je razmiljao o tome dok je pret'odnog dana putovao na sever iz Sansepolkra. Kadamu je ,itelj saoptio da se oekuje da novi Princ Pesnik bude ro+en u porodici Medii!znao je da je vreme da preda mantiju koju je nosio toliko godina. (skreno! laknulo mu je./o je bio mlad ovek! ali ponekad bi se osetio prastaro i iscrpljeno kada bi ga pritislaodgovornost koju to nasle+e nosi. Teret je postao suvie te&ak i ene e se rado povui.Mada je blagosloven bogatstvom koje pripada privilegovanima! ene $n&ujski je u&ivotu do&iveo mnoge tragedije. /edna ga je muila vie od svi' ostali' i progonie ga do

poslednjeg da'a! sve dok je na nebu ne zamoli za oprotaj./ovanka.2ok se legenda o njoj iri! od u&asnog pogubljenja pre jedanaest godina! postala jepoznata pod mnogim imenima. na je 2evica iz rleana! ona je /ovanka rleankaF akse i 4nglezi krste kada govore o njoj! nazivajui je 2&oan od $rka i Cerka Boga! dokapuu u crkvama o u&asnoj grei koju su poinili kada su je pogubili zbog jeresi. $li! zakralja enea /ovanka je bila mnogo vie od toga1 bila je njegova sestra u du'u! tienicanjegove porodice! (ekivana! nada itave 5rancuske... i njegov najvei poraz u &ivotu.To to na kraju nije mogao da je zatiti nije se moglo predvidetiF to to nije imao'rabrosti da to uini bilo je neoprostivo. To je izvor samoprezira koji ga je muio svakenoi od tog u&asnog dana u maju "I". godine kada je /ovanka &iva spaljena zbog togato uje suvie jasno uje glasove svetaca i an+ela.$ko bi ene bio zaista iskren prema sebi! prema brai iz eda i Bogu! s'vatio bi da ga jena kraju izdala 'rabrost 6 emu je veoma doprineo njegov ego i ljubav premaovozemaljskim udobnostima. Krivio je svoju mladost zbog ovog porazaF imao je samodvadeset dve godine u to vreme! bio je samo tri godine stariji od /ovanke. 2ovoljno mladda poklekne pod tako tekim teretom. *ije bio spreman da rizikuje sve to ima! sve tojeste kako bi pokuao da spasi devojku koju je voleo vie od sestre! an+eosko bie u telugospe. )nao je da je zaeta i odgajna da bude Cerka Boga! a ipak je dozvolio da umre neuinivi nita kada joj je pomo bila neop'odna.ene 2obri je sada svakodnevno &iveo u paklu koji je sam sebi nametnuo. *e bi tonikada po&eleo nevinom detetu koje e se roditi kao nosilac ovog u&asnog proroanstva.Proistio je grlo. 8eci svom buduem unuetu... da mora imati 'rabrost deset 'iljadalavova i da se ne sme plaiti ima i njegovi' pretnji. $n+eli i nevini koji &ive me+u namamoraju biti zatieni po svaku cenu.: ene je na trenutak zautao priseajui se. 8Kao tozna! Mudraci ka&u da e dok se vreme vraa sve vie an+eoski' i posebni' bia doi nasvet. Moramo se pobrinuti za nji'ovu bezbednost. Tvoj mladi princ e biti ro+en kako bii' vodio. *ikada se ne sme pokolebati! ako zna koja je ispravna odluka. Samo jedanpogrean korak mo&e dovesti do propasti najvei' Bo&iji' planova. /a sam to do&iveo.


28/221

8Mada nam Bog daruje obrise sudbine...: ene je zapoeo reenicu! a Kozimo je do krajaizgovorio jedno od naela uenja eda! 8... tako+e nam daje slobodnu volju da ispunimo6 ili ne ispunimo tu sudbinu.:Kada je njegov stari prijatelj nastavio! Kozimo je pa&ljivo sluao i pamtio. ;ideo jeduboke bore na eneovom licu gde su nekada vladali iskljuivo osme' i umnost. $li!

nakon jedanaest godina kajanja ostario je brutalno i pre vremena.8Kozimo! poklekao sam pod pritiskom akala iz ima i nji'ovi' svetenika u Parizu.Prezirao sam nji'ovu pokvarenost! prepoznavao je kao ono to jeste i to je oduvek bila!ali na kraju sam se uplaio nji'ove moi.: 9las mu je pucao dok je govorio! bezbedan uprisustvu najstarijeg prijatelja i oveka sa kojim su sve podeljene tajne bile svete.8Mogao sam... mogao sam da je spasim. /a...:*ije bio u stanju da nastavi. 9odine krivice i agonije nagrnule su kao poplava. Kralj*apulja i /erusalima zario je ruke u ake i otvoreno poeo da jeca. Kozimo je utao i sapotovanjem ekao da njegov prijatelj! brat u krvi i du'u! prevazi+e bol i nastavi.ene je nakon par minuta podigao glavu! obrizao oi i progovorio. 8(zneverio sam je!izneverio sam ed i izneverio sam Boga. 5ra 5ranesko ka&e da mi je ve oproteno. $li!

ja to ne pri'vatam jer tek treba da oprostim sam sebi. Mo&e mi pomoi da se iskupim zasvoje promaaje! stari prijatelju! tako to e odgajiti ovo dete da bude istinski PrincPesnik iz proroanstva. *eka ui na mojim grekama i neka se zavetuje da i' neeponoviti. Moj dar svemu to on mo&e postati bie silno bogatstvo koje mu ostavljam unasle+e! kao i naa sveta knjiga ibro osso! jer ona treba da se nalazi u dostojnimrukama. =elim da je on dobije.:ene je posegnuo ka svom vratu i otvorio kopu dugakog srebrnog lanca koji mu jevisio pod odeom. 2ok je skidao ogrlicu! Kozimo je video da je u pitanju privezak! malirelikvijar iskovan od srebra. ene je ustao sa stolice i spustio ga Kozimu u ruku! a zatimpoeo da koraa tamo?vamo po prostoriji dok je objanjavao.8Pripadao je /ovanki:! jednostavno je rekao! saekavi da se te rei slegnu pre nego to jenastavio. 8Bila je to njena zatitna amajlija koja je prenoena sa kolena na koleno uokviru eda i koju je dobila na dan ro+enja kada je utvr+eno da je... ko je i ta je. dkako je porasla dovoljno da s'vati njegovu svr'u! /ovanka ga je uvek nosila. Pao joj je savrata onog dana kada je zarobljena. Kasnije su ga pronali na podu prostorije u kojoj seoblaila. anac je bio pokidan. Sigurno nije znala da se to desilo! poto ne bi krenula beznjega. 2a je nosila relikvijar tvrdim da je ne bi zarobiliF bila bi danas ovde sa nama. Priase da ima neogranienu zatitnu mo. Bog zna da ga je nosila tokom bitaka koje nijetrebala da pre&ivi! ali ipak je iz nji' izlazila kao pobednik i bez ogrebotine.:ene je priao i spustio svoju aku preko Kozimove. 8vaj privezak ima veliku mo!Kozimo. Pobrini se da dete to s'vati i da ga uvek nosi. -titie ga bolje od oklopa. Mo&dae mu jednog dana spasiti &ivot! kao to je trebao da spasi &ivot 2evice iz rleana.:Kozimo je krenuo ka lampi da osmotri privezak malo bolje.Bio je ovalan poput medaljona! ali sa poklopcem koji klizi preko vr'a! kao kod majunekutije. Preko poklopca se nalazio votani peat koji titi i potvr+uje autentinostreligioznog predmeta. , ovom sluaju! peat je bio tako drevan i propao da je bilonemogue utvrditi kako je originalna slika izgledala. Me+utim! jo su se videle majunezvezde raspore+ene u krug i utisnute u vosak.Mada je bila manja od Kozimovog nokta na palcu! kutija je bila bogato i detaljnoizrezbarena i dobro ouvana. *a srebrnom poklopcu nalazila se ispupena ara


29/221

minijaturnog raspea. , podno&ju krsta! kleala je Marija Magdalena! rasputene dugekose i grlila stopala svog voljenog. 3udno! osim toga na rezbariji je postojao jo samojedan 6 pa&ljivo izra+en 6 element! 'ram na brdu iza raspea. Stilom je podseao nagrke 'ramove! na $kropolj u $tini! 'ram izgra+en u slavu &enske mudrosti i snage.Kozimo je okrenuo kutiju da pogleda relikviju. Bila je tako majuna da se jedva videla!

ali bila je tu. Kap smole je dr&ala komadi drveta prilepljenim za centar zlatnog cveta.(spod relikvije se nalazio minijaturni komadi papira na kojem je rukom sitnim slovimaispisano1

;. A(S4

Bila je to skraenica koju je ueni Kozimo poznavao! mada je bila ispisana na drevnomjeziku %rancuski' trubadura. rista bila je legendarna u itavoj Toskani i bila je trajno izlo&ena u drevnomgradu uki. ( *ikodim i njegov patron! 2&oze% iz $ramateje! bili su prisutni tokomraspea i pomogli su u skidanju (susovog tela sa krsta. *akon to je prisustvovao;elikom Petku! *ikodim je izrezbario prvo raspee u prirodnoj veliini! sliku koja munije izbijala iz uma. ice (susa kojeg je izrezbario smatra se tako svetim da se ovo delonaziva


30/221

Kao rezultat toga! poput Kozima i svi' plemia iz eda! ene je bio oduevljen patronumetnosti. adovao se trenutku kada e vie vremena moi da posveti umetnosti! muzicii ar'itekturi! a manje pol

kathleen mcgowan -princ pesnika

Documents