strana 2

Vanredna situacijaujedinila gra|ane

KARLOV^ANI

HUMANI U

NEVOQI

O~uvawe iunapre|ewe

istorijskih gradova

NASLE\E U

FUNKCIJI RAZVOJA

strana 3

PSD Stra`ilovo

KARLOVA^KI

PLANINARI NA

VRHU BALKANA

strana 6

Problemi sa sme{tajem porodice i [taba generala

P. N. Vrangela i ruskih izbeglica 1920-1922. g.

IZDVAJAMO:

Dragi prijateqi!

Poplave su nam uz ogromnu {tetu, odr`ale jo{ jednu bolnu, ali korisnu lekciju. Nau~ili smo

da se u nenormalnim situacijma pona{amo normalno, ali i to da je situacija previ{e ozbiqna i da

moramo da biramo najboqe, bez prava na gre{ku. A najboqe je, ipak, uzdati se u sebe!

U kataklizmi~nom okru`ewu, gotovo neprimetno, pored nas je protr~ao nekada kultni praznik

- Dan mladosti, podsetiv{i na neprocewivu korist koju smo imali od radnih akcija. U ovoj zaista

ogromnoj nesre}i sve vi{e je zagovornika srpskog Wu dila, pojednostavqeno volonterskog rada i

radnih akcija. Da je to mogu}e videli smo i u na{em gradu, gde su se brojni Karlov~ani, razli~iti

po godinama, obrazovawu, socijalnom statusu, politi~kom i svakom drugom uverewu, danono}no borili

protiv neda}a.

Nesre}a nas je ujedinila u zajedni~kim naporima da sa~uvmo najvrednije, a to su qudi. Dobili

smo istorijsku {ansu da mobili{emo mlade, ali i sve one koju su bez posla, i promovi{emo prave

vrednosti!

Va{,Va{,Branislav San~aninBranislav San~anin

strana 17

strana 5

Hram Svetih apostolaPetra i Pavla

OBNOVQENA

DOWA CRKVA

Specijalnidodatak:

Jovana Lazi}

strana 3

OO d kada je Vlada Republike Srbije, zbog popla-va i obilnih ki{a jakog intenziteta koje suneprekidno padale nekoliko dana, proglasila

15. maja vanrednu situaciju, Op{tinski {tab za vanredne

situacije u Sremskim Karlovcima nalazio se prakti~no u

neprekidnom de`urstvu, kako bi pomo} bila blagovremeno

pru`ena svim ugro`enim gra|anima.

De`urni kontakt telefon 685-3001 odmah je rez-

ervisan za pomo} u oblasti za{tite i spasavawa, kao i otk-

lawawa posledica od elementarnih nepogoda, dok su kom-

pletna mehanizacija i qudstvo JKP Belilo stavqeni na

raspolagawe svima kojima je pomo} bila potrebna.

- Operativnim planom predvi|eni su koraci koje je

potrebno uraditi u slu~aju da se ukazala potreba za

evakuacijom ugro`enog stanovni{tva i materijalnih dobara,

kao i mere radi anga`ovawa dodatne radne snage i meha-

nizacije - istakao je komandant Op{tinskog {taba za

vanredne situacije, Milenko Filipovi}.

Ipak, op{ta ocena je da situacija u na{em gradu nije

bila dramati~na, sve op{tinske slu`be i preduze}a

funkcionisali su uobi~ajeno.

- Lokalna samouprava je pro{le godine ulo`ila

dosta sredstava radi ~i{}ewa kanala na podru~ju Sremskih

Karlovaca, kako bi stanovni{tvo i imovina bili

za{ti}eni. Samo prilikom ~i{}ewa i kr~ewa zaraslih

povr{ina i pro~epqewa propusta Stra`ilova~kog potoka

odneto je vi{e od 500 traktorskih prikolica muqa, grawa i

raznih stvari ba~enih u kanal - ukazuje Filipovi} i dodaje

sa se preventivno delovawe lokalne vlasti sada, u kriznim

situacijama, pokazalo kao odgovorno i opravdano.

Zbog obilnih ki{a, 15. maja u ve~erwim ~asovima

obustavqen je saobra}aj za sva vozila na dr`avnom putu M-

22, od Mutice do ^ortanova~ke raskrsnice. Prve procene su

ukazivale da je do{lo do odrona oko 700 kubika zemqe.

Me|utim, ve} narednog dana ponovo je uspostavqen saobra}aj

za putni~ka vozila, kao i vozila hitne medicinske pomo}i.

- Od svih u~esnika u saobra}aju zahtevali smo

striktno po{tovawe saobra}ajne signalizacije i prilago|avawe brzine uslovima na putu - referisao je zamenik koman-

danta Op{tinskog {taba za venredne situacije, Branislav Pop Jovanov.

Op{tina Sremski Karlovci finansirala je izradu projekta odvo|ewa atmosferske vode, ali se daqe od toga

nije odmaklo, jer je u op{toj besparici te{ko obezbediti oko dva miliona evra za realizaciju.Crveni krst Sremskih Karovaca delovao je muwevito. Organizovano je svakodnevno prikupqawe humanitarne pomo}i

na podru~ju op{tine, a gra|ani i firme dostavqali su vodu, hranu u konzervama, sredstva za higijenu, opremu za bebe, ode}u...

Ohrabruje i odziv volontera, koji su se masovno javqali da pomognu, kako bi qudi u poplavqenim podru~jima mogli da

se vrate u svoje domove. Nekoliko desetina mladih iz Sremskih Karlovaca spremno je da da svoj doprinos kroz najavqene radne

akcije ~i{}ewa podru~ja koja su bila pod vodom.

Op{tinska Kancelarija za mlade svoje humanitarno

delovawe podredila je aktivnostima Crvenog krsta, kako bi se

obezbedila odgovaraju}a koordinacija u skladu sa potrebama

stanovni{tva ugro`enog poplavama, a dostavqenu pomo}

usmerili smo na{im prijateqima u Staroj Pazovi, koji su prim-

ili porodice iz ugro`enih podru~ja - naglasio je koordinator

Kancelarije, Nemawa Tewovi}.

Srpska pravoslavna crkva pozvala je sve{tenstvo,

mona{tvo i verni narod da poka`u hri{}ansku i qudsku soli-

darnost sa postradalim i ugro`enim qudima i da aktivno i

po`rtvovano u~estvuju u odbrani naseqenih mesta od razorne

stihije, kao i da pru`e uto~i{te, pomo} u hrani i ode}i.

- Prikupili smo oko dve tone pomo}i i odmah je dis-

tribuirali u ugro`eno podru~je, odnosno u Bajinu Ba{tu. Me|u

qudima koji su donosili pomo} bilo je dosta onih koji su i sami pre

dve decenije morali da napuste svoje domove i kao izbeglice do|u

u Srbiju - napomiwe paroh Gorwe crkve, jerej Jovan Milanovi}.

Zna~ajnu pomo} uputili su jo{ i Fakultet za menaxment, Visoka {kola strukovnih studija za menaxment i

poslovne komunikacije, kao i zaposleni koji su dobrovoqno izdvojili iznos jednodnevne zarade. Predsednica Saveta

Visoke {kole za menaxment i poslovne komunikacije Radmila @ivkovi} Risti} posebno je zahvalila studentima i

zaposlenima u ovoj instituciji koji su volonterski pomagali ugro`enom stanovni{tvu u odbrani od poplava.

I Sportski savez Sremskih Karlovaca prikupqao je humanitarnu pomo} u Sokolskom domu. Upu}en je i javni poziv

sportistima i sportskim klubovima da se ukqu~e u pru`awe pomo}i.

VANREDNA SITUACIJA UJEDINILA GRA\ANE

KARLOV^ANI HUMANI U NEVOQI

strana 4

UU potkrovqu Magistrata izlo`en je na javni uvidnacrt Prostornog plana op{tine SremskiKarlovci, kao i izve{taj o strate{koj proceni

uticaja na `ivotnu sredinu. Nacrt Prostornog plana i izve{taj

o uticaju na `ivotnu sredinu bi}e izlo`eni do 17. juna svakog

radnog dana od 10 do 13 ~asova, a dodatne informacije mogu se

dobiti u Odeqewu za urbanizam, komunalne poslove i za{titu

`ivotne sredine Op{tine Sremski Karlovci.

Gra|ani, kao i predstavnici firmi, pisane primedbe

mogu da dostave resornom Odeqewu dok traje javni uvid.

Javna prezentacija nacrta Prostornog plana odr`ana je

5. juna, dok }e javna sednica Komisije za planove Op{tine

Sremski Karlovci biti odr`ana 10. jula u podne, u sali za sas-

tanke u potkrovqu Magistrata.

Javnoj sednici Komisije za planove mogu da prisustvuju

gra|ani i predstavnici tzv. pravnih lica koji su podneli pisane

primedbe, kako bi bili u prilici da ih usmeno obrazlo`e. O

svakoj podnetoj primedbi obra|iva~ plana }e izneti svoj stav.

Izrada Prostornog plana op{tine Sremski Karlovci,

kao i izve{taja o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu

poveren je JP Zavod za urbanizam Vojvodine. Prostorni plan potpisuje odgovorni planer, dipl. in`ewer arhitekture Vesna

Prosenica, dok je rukovodilac tima za izradu izve{taja o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu, dipl. in`ewer

hortikulture Qubica Proti} Eremi}.

Prioritetna planska re{ewa u oblasti privrede su

razvoj malih i sredwih preduze}a, mawih prera|iva~kih

kapaciteta vi{ih faza prerade, stvarawe prostornih

mogu}nosti za izradu radne zone uz potpuno infrastruk-

turno opremawe. Razvoj poqoprivrede se vidi prven-

stveno kroz unapre|ewe vinogradarske i vo}arske

proizvodwe na bazi postoje}e tradicije, uz dodatno

unapre|ewe proizvodwe vina. [ansu da se ne{to vi{e

uradi, predlaga~i vide i u oblasti p~elarstva, gajewa

lekovitog i industrijskog biqa.

Kada je re~ o turizmu, razvoj se usmerava na izgrad-

wu marine na lokalitetu Kali{te i opremawe prostora

na Stra`ilovu nedostaju}im turisti~kim sadr`ajima.

[to se ti~e saobra}ajne infrastrukture, planom je

predvi|ena izgradwa op{tinskih puteva Sremski

Karlovci - Belilo - Partizanski put i Banstol - Ciglana

- dr`avni put M-22, zatim izgradwa putni~kog pris-

tani{ta i nastavak aktivnosti u vezi sa obilaznicom

oko Sremskih Karovaca.

Na Stra`ilovu, na lokalitetu hotela koji je potpuno devastiran, predvi|eno je postojawe turisti~ko-ugostite-

qskog objekta, kapaciteta do 100

le`aja. Me|u uslovima je navede-

no da takav objekat, sa obaveznim

kosim krovom, mo`e da ima

podrum, prizemqe, sprat i

potkrovqe i da bude prilago|en

duhu arhitektonskog nasle|a

podru~ja, uklopqenog u prirodni

ambijent. Pored postoje}ih bun-

galova, koje je potrebno rekon-

struisati, planirana je izgradwa

jo{ dvadesetak novih, povr{ine

30 metara kvadratnih. Ovim doku-

mentom nije predvi|ena izgradwa

kanalizacione mre`e, pa je jedi-

no preostalo re{ewe izgradwa

vodonepropusnih septi~kih jama.

Planom je regulisana i

vikend zona na teritoriji

op{tine Sremski Karlovci.

Nagla{eno je da se vikendice

mogu graditi samo na parcelama ve}im od 1.500 kvadrata, odnosno minimalno 800 metara kvadratnih kod postoje}ih

parcela. Na parceli se mo`e graditi jedna ku}a za odmor sa pomo}nim objektom, kao {to su gara`a ili ostava. Ukupna

povr{ina svih objekata mo`e da iznosi do 10 odsto povr{ine parcele, ali ne vi{e od 150 kvadrata. Sve vikendice mora-

ju da budu prizemne ili sa potkrovqem i sa kosim krovovima.

JAVNI UVID DO 17. JUNA U MAGISTRATU

PROSTORNI PLAN SREMSKIH KARLOVACA

strana 5

O^UVAWE I UNAPRE\EWE ISTORIJSKIH GRADOVA

NASLE\E U FUNKCIJI RAZVOJA

SS remski Karlovci su 15. i 16. maja bili grad -doma}in u~esnicima prve me|unarodne konfer-encije posve}ene o~uvawu i unapre|ewu istori-

jskih gradova.

Na ovom skupu, koji je okupio vi{e od 150 u~esnika iz

Italije, Ma|arske, Slova~ke, Crne Gore, Makedonije, Bosne i

Hercegovine, Hrvatske i Srbije, predstavqeno je dvadesetak

radova.

Posebno su istaknute tematske oblasti o formirawu

identiteta istorijskog grada, problemima o~uvawa istorijskih

gradova, konceptu i modelima za{tite istorijskih gradova, kao

i teme interpolacija i istorijski grad i potencijali istori-

jskog grada u razvojnim procesima.

Stru~ni skup je s puno razloga odr`an upravo u

Sremskim Karlovcima, centru srpske prosvetiteqske i duhovne

tradicije i jedinom gradu u Srbiji koji ima svoj Zakon o obnovi

i revitalizaciji kulturno-istorijskog nasle|a i o podsticawu

privrednog razvoja. Grad je decenijama unazad bio inspiracija

pesnicima, umetnicima i muzi~arima i zakqu~ci dvodnevne

me|unarodne konferencije predstavqaju dragocen doprinos

wegovom budu}em razvoju.

Konferencija posve}ena o~uvawu i unapre|ewu istorijskih

gradova bila je i prilika da Dru{tvo konzervatora Srbije uru~i

zahvalnicu velikom dobrotovoru Miodragu Radulova~kom, pro-

fesoru Univerziteta Ilinois u ^ikagu, zahvalnicu za doprinos

o~uvawu i unapre|ewu graditeqskog nasle|a Sremskih

Karlovaca.

Organizatori konferencije, Op{tina Sremski Karlovci i

Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, najavili su da

}e konferencija postati tradicionalna, odnosno da }e novi sus-

ret biti zakazan ve} idu}e godine maja u Sremskim Karlovcima.

Organizacioni odbor }e u narednih dva do tri meseca publiko-

vati i zbornik svih radova na srpskom i engleskom jeziku.

Na po~etku konferencije u~esnike su pozdravili potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za kulturu i

informisawe Slavi{a Gruji}, pomo}nica sekretara za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine Tatjana \uri}

i zamenik gradona~elnika Sremskih Karlovaca Rajko Marinkovi}.

Odr`avawe skupa podr`ali su Minitarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisawe.

SREMSKI KARLOVCI SE OPROSTILI OD DOBROTVORA, HUMANISTE I FILANTROPA

PREMINUO PROFESOR MIODRAG RADULOVA^KI

SS rce velikog dobrotvora, humaniste i filantropa, prof. drMiodraga Radulova~kog prestalo je da kuca 26. maja u Beogradu,samo desetak dana posle wegove posete Sremskim Karlovcima, gde

mu je uru~ena zahvalnica Dru{tva konzervatora Srbije za doprinos o~uvawu kul-

turnog i graditeqskog nasle|a.

U wegovoj blistavoj biografiji upisani su i brojni ktitorski poduhvati

koji su ostali trajno zapisani na stranicama pro{losti Sremskih Karlovaca:

finansirao je obnovu jednog od prepoznatqivih simbola grada, baroknu ~esmu

^etiri lava, a nedugo zatim i rekonstrukciju fasade Ekolo{kog centra Pokreta

gorana Vojvodine i Brankovog spomenika na Stra`ilovu. Najve}i zadu`binarski

potez bio je finansirawe gradwe novog krila Ekolo{kog centra, koji je u me|uvre-

menu poneo wegovo ime, ~ime su udareni temeqi razvoja Sremskih Karlovca kao

ekolo{ke top destinacije, budu}i da je re~ o energetski efikasnoj i samoodr`ivoj

zgradi. Wegov dar Sremskim Karlovcima ne meri se samo stotinama hiqada dolara

koje je ulo`io u obnovu, niti brojem objekata koji su zahvaquju}i wemu sinuli u svo-

joj lepoti, nego i time {to nije propu{tao priliku da ukazuje na vrednosti i zna~aj

grada u kome je proveo gimnazijske dane.

Obilazak manastira i promocija pravoslavnih svetiwa me|u na{im sunarodnicima u Americi, ~emu se posvetio

nakon odlaska u penziju, bila je u neku ruku i posledwa misija na kojoj je radio.

Svim qudima koje je poznavao ostavio je primer nesebi~nosti, plemenitosti i dobro~instva, kao i poruku koja je

bila vodiqa ovog velikog ~oveka: Upornost, istrajnost i u svakoj prilici biti ~ovek.

strana 6

PP okrajinski sekretar za kulturu i informisaweSlavi{a Gruji} obi{ao je 5. juna Zavi~ajnu ku}uPodunavskih [vaba u Sremskim Karlovcima, koja je

nakon rekonstrukcije i adaptacije jedina takva sa~uvana na ovim prostori-

ma. Re~ je o novoizgra|enoj ku}i od naboja po tada{woj tehnologiji, na mestu

gde je bila identi~na ku}a star 250 godina. Ku}a ima tri prostorije: kuhi-

wu i dve sobe u koje se ulazi iz kuhiwe.

Potpredsednik

Pokrajinske vlade i

pokrajinski sekre-

tar za kulturu i

javno informisawe

Slavi{a Gruji} je

istakao da je va`no

imati viziju zajed-

ni~kog ciqa da

Sremski Karlovci dobiju mesto kakvo zaslu`uju na kulturno-

turisti~koj mapi na samo Vojvodine i Srbije, ve} i {ire.

Predsednik Fondacije za za{titu zavi~ajnog nasle|a Podunavskih

[vaba Zavi~ajn ku}a Stjepan Seder izrazio je zahvalnost na podr{ci

Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisawe, kao i

Ciglani koja je donirala cigle. U ku}i se nalazi dosta stvari, koje su

donacija Muzeja Vojvodine, kao i gra|ana Sremskih Karlovaca, ~ime je

wen sadr`aj upotpuwen.

POTPREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE OBI[AO ZAVI^AJNU KU]U

OSNA@ENA KULTURNO-TURISTI^KA PONUDA

HRAM SVETIH APOSTOPA PETRA I PAVLA

OBNOVQENA DOWA CRKVA

NN edavno su zavr{eni svi planirani radovi na obnovi hramaSvetih apostola Petra i Pavla u Sremskim Karlovcima, unarodu poznatog jo{ i kao Dowa crkva.

Prethodnih godina privedeni su kraju zahtevni hidroizolaterski radovi

kako bi se crkva, sagra|ena na starim temeqima jo{ 1719. godine, za{titila od

vlage, a obavqeno je i kanalisawe atmos-

ferske vode. Osim toga, u drugoj polovi-

ni 2013. godine okon~ani su i radovi na

ure|ewu unutra{wosti, odnosno konzer-

vatorsko-restauratorski radovi na revi-

talizaciji zidne ornamentike.

Pre pet godina obili smo malter sa

spoqne fasade hrama, koji je usled

velike koncentracije vlage po~eo da se

oru{ava. Bilo je potrebno nekoliko godi-

na da se vlaga isu{i i da se ponovo,

prema preporukama i uz stru~ni nadzor

Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-

ka kulture, nanese specijalni malter koji

propu{ta vlagu i dozvoqava da se zidovi

su{e - ka`e stare{ina crkve Sv. aposto-

la Petra i Pav-

la, jerej Mile-

nko Popovi}.

Veliko osve}ewe

obnovqenog Hra-

ma Svetih apos-

tola Petra i

Pavla i polagawe ~estice jednog od svetiteqa bi}e 14. i

15. juna, kada se o~ekuje veliki broj sve{tenstva i

mona{tva, ali i vernika, pre svega, iz Eparhije sremske.

^in osve}ewa hrama i svetu liturgiju slu`i}e episkop

sremski Vasilije.

Povodom hramovne slave, na Petrovdan, 12. jula,

ove godine }e biti posebno sve~ano, jer }e sveta liturgi-

ja biti slu`ena u obnovqenoj crkvi.

Ina~e, ovaj praznik se obele`ava kao slava mno-

gobrojnih pravoslavnih porodica u Semskim Karlovcima.

strana 7

SS kup{tina op{tine Sremski Karlovci usvojila je 8.maja predog odluke o izradi plana detaqne regu-lacije, rekonstrukcije, modernizacije i izgradwe

dvokolose~ne pruge na deonici izme|u Stare Pazove i Novog Sada,

na podru~ju katastarske op{tine Sremski Karlovci.

Za izradu ovog planskog dokumenta, koji obuhvata gra|evin-

sko podru~je od 79,62 hektara, preciziran je rok od 90 dana.

Sredstva za izradu plana obezbedilo je Javno preduze}e

@eleznice Srbije, nosilac posla je sremskokarlova~ka op{tina,

dok je wegova izrada poverena JP Urbanizam - Zavod za urbanizam

Novi Sad i Saobra}ajnom institutu CIP u Beogradu.

Osnovni ciq plana je, kako se navodi u obrazlo`ewu odluke,

stvarawe planskog osnova za sve daqe poslove u vezi sa izgradwom

pruge, kao i utvr|ivawe javne namene zemqi{ta za novu prugu.

Javni uvid u nacrt plana bi}e odr`an u zgradi Op{tine

Sremski Karlovci, Trg Branka Radi~evi}a br. 1.

ZZ a svakog novouposlenog radnika, od 1. jula ovegodine, privatni poslodavci }e dobijatiporeske olak{ice. Poslodavac }e imati pravo

na povra}aj 65 odsto pla}enog poreza ako je zasnovao radni

odnos sa najmawe jednim, a najvi{e devet radnika, 70 odsto ako

zaposli od 10 do 99 radnika i 75 procenata za zapo{qavawe naj-

mawe 100 novih radnika. Ove poreske olak{ice se odnose na

zapo{qavawe novih radnika nezavisno od starosne granice,

odnosno radnog iskustva.

Pomenute olk{ice se primewuju od 1. jula, ali pravo na

povra}aj poreza se mo`e ostvariti i u slu~aju da je poslodavac

pove}ao broj zaposlenih u odnosu na broj radnika koji je

zapo{qavo 31. marta, kao i onaj koji zapo~iwe obavqawe delat-

nosti nakon tog datuma.

Poslodavac, onosno preduzetnik, koji zaposli novog

radnika ima pravo na povra}aj dela pla}enog poreza na zaradu

za novozaposlenog, ispla}enu zakqu~no sa 30. junom 2016.

godine.

Istovremeno je smawena i stopa obaveznog doprinosa

za zdravstveno osigurawe sa 12,3 na 10,3 odsto.

Me|utim, pove}ana je stopa doprinosa za penzijsko i

invalidsko osigurawe za dva odsto - sa 24 na 26 odsto.

Nove stope doprinosa primewuju se od 1. avgusta.

U NAREDNA TRI MESECA

PLAN DETAQNE REGULACIJE IZGRADWE PRUGE

OD 1. JULA POVRA]AJ PLA]ENOG POREZA

OLAK[ICE ZA NOVOUPOSLENE RADNIKE

PROSE^NA PLATA U KARLOVCIMA 41.416 DINARA

OTE@ALI BU\ELARI

PP rose~na neto zarada na podru~juop{tine Sremski Karlovciispla}ena u aprilu iznosila je

41.416 dinara, {to je 8,1 odsto vi{e u odnosu na mar-

tovske plate, a ~ak 24 odsto vi{e u pore|ewu sa

ispla}enim zaradama u aprilu 2013. godine.

Statisti~ki posmatrano, zaposleni u Sremskim

Karlovcima dibijali su u prva ~etiri meseca ove godine

prose~no 37.441 dinara.

U Ju`noba~kom okrugu najve}e zarade u aprilu

ispla}ene su na teritoriji Grada Novog Sada (58.064

dinara) i Beo~ina (52.064), dok su najni`e zarade u

op{tinama Ba~ (31.427) i Titel (32.463).

Prose~na zarada sa porezom i doprinosima u

Sremskim Karlovcima je 57.501 dinara.

strana 8

PP oqoprivredni proizvo|a~i izSremskih Karlovaca, koji `ele da u2014. godini ostvare pravo na regre-

sirawe tro{kova u biqnoj proizvodwi, u iznosu od 6.000

dinara po hektaru bez ra~una, treba da najkasnije do

kraja juna dostave prve zahteve Upravi za trezor. Nov~ani

iznos podsticaja ispla}uje se za najvi{e 100 hektara.

- Registrovani poqoprivrednici su du`ni da

na predvi|enim obrascima upi{u podatke o setvenoj

strukturi i posejanim povr{inama, {to mora da bude

identi~no sa podacima koji su uneti u prijavu o

produ`etku registracije gazdinstva - isti~e pomo}nik

na~elnika Odeqewa za buxet i privredu u srem-

skokarlova~koj Op{tini, Vladimir @eravica i ukazuje

na novinu da }e se od ove godine, osim ratarske

proizvodwe, regresirati i tro{kovi za vo}arsko-

vinogradarske kulture.

Svim registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima obezbe|ena su detaqna uputstva o registraciji, sa {iframa za

proizvodwu koje treba upisati u zahtev za ostvarivawe prava na pomenute podsticaje.

Neophodne obrasce i stru~nu pomo}, kao i prethodnih godina, poqoprivrednici mogu da dobiju radnim danima u

Magistratu, kancelarija broj 52, kao i pozivom na broj telefona 685-3079.

Zahteve za gorivo potrebno je podneti do 20. novembra, a priznava}e se podneti ra~uni za 60 litara po hektaru.

Dr`ava ove godine subvencioni{e i nabavku ve{ta~kog |ubriva i to za 300 kilograma po hektaru, odnosno 10 dinara po kilo-

gramu, a najvi{e 3.000 dinara po hektaru.

Zahtevi se podnose u Upravi za trezor u Novom Sadu, Modene br. 7 ili kao preporu~ena po{iqka.

POQOPRIVREDNICIMA 6.000 DINARA PO HEKTARU

ZAHTEVI ZA PODSTICAJE DO KRAJA JUNA

DD obitnik traktora Belarus 82.1 u nagradnoj igri u kojojsu mogli da u~estvuju svi posetioci 81. me|unarodnogpoqoprivrednog sajma, je Miroslav Dani~i} iz

Sremskih Karlovaca.

Miroslav Dani~i} ima 27 godina i ratarstvom je po~eo da se

bavi pro{le godine. Registrovao je gazdinstvo, ali je uzeo i zemqu u

arendu. Traktor, dar Agropanonke MTZ Finke, kako isti~e sre}ni dobit-

nik, dobro }e mu do}i.

- Bio sam u ~etvrtak na Sajmu i ubacio kupon, ali se nagradi

nisam nadao. Kada su me nazvali da mi jave da sam dobio traktor, nisam

verovao. Tek kada su

nazvali i drugi put,

shvatio sam da su

ozbiqni - ka`e dobi-

tnik ove vredne nagrade, koji ima jedan mali traktor, ali nije za

povr{ine koje planira da obra|uje.

Dva traktora sada }e obra|ivati 15 hektara zemqe u srem-

skokarlov~kom ataru, na kojoj je uglavnom kukuruz, a planira da uzme

jo{ zemqe u arendu.

Kqu~eve traktora uru~io je direktor kompanije Agropanonka

MTZ Finke Dragoqub [vowa, a ~estitku je uputio i direktor

Direkcije Novosadskog sajma za komercijalne poslove dr Bojan Gaji}.

Generalni sponzor 81. me|unarodnog poqoprivrednog sajma,

Delta |enerali osigurawe, obezbedio je i osigurawe za traktor.

DOBITNIK NAGRADE POQOPRIVREDNOG SAJMA MIROSLAV DANI^I]

TRAKTOR SE PRESELIO U SREMSKE KARLOVCE

ANALIZA VODE ZA PI]E

BAKTERIJE NA NOVOJ LOKACIJI

VV oda iz javne ~esme u Vojvo|anskoj ulici broj 11a u Sremskim Karlovcima mikrobiolo{ki je neispravna zbognalaza u ve}em broju od dozvoqenog koliformnih bakterija, fekalnih koliformnih bakterija i prisustvaCitrobacter freundii, Enterobacter spp i Escherichia coli.

Ostali amalizirani uzorci vode, prema rezultatima ispitivawa u Odeqewu za sanitarnu bakteriologiju Instituta

za javno zdravqe Vojvodine, odgovaraju normama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e. Mikrobiolo{ki isprav-

na voda je iz javnih ~esmi Patrijarhovac u dvori{tu Muzeja, Sv. Andrija u Beogradskoj ulici br. 2, Nasequ bra}e Dejanovi}a

5, u Ulici mitropolita Strtimirovi}a 134 i na `elezni~koj stanici.

strana 9

RR epubli~ki penzijski fond utvrdio je kona~ne rang liste za besplatnu rehabilitaciju penzionera u nekoj od24 bawe u Srbiji. Pravo na odlazak u bawu stek-li su penzioneri ~ija mese~na primawa ne

prelaze 24.170 dinara, a koji istovremeno nemaju druga li~na

primawa. Osim toga, od zainteresovanih penzionera se tra`ilo

da u prethodnih pet godina nisu koristili boravak u nekoj od

bawa o tro{ku Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko

osigurawe.

U bawe }e ove godine iz cele dr`ave biti upu}eno

10.700 penzionera, a iz Vojvodine wih 2.900.

U predvi|enom roku sa podru~ja op{tine Sremski

Karlovaca prijavilo se ukupno 45 penzionera koji ispuwavaju

uslove, a u bawu }e i}i wih 11, {to je za ~etiri mesta mawe nego

lane. Kada je re~ o kategoriji penzionera, najvi{e je starosnih,

ukupno sedam, dok su po dva mesta odobrena za porodi~ne i

invalidske penzionere.

U slu~aju odustanka i nemogu}nosti odlaska u bawu, na

besplatnu rehbilitaciju }e biti upu}en prvi sa liste onih koji

su ispunili uslov.

UTVR\ENE RANG LISTE ZA REHABILITACIJU

U BAWAMA JEDANAEST KARLOV^ANA

NN izom prigodnih aktivnosti Crveni krstSremskih Karlovaca obele`io je od 8. do 15.maja Svetski dan Crvenog krsta i Nedequ

Crvenog krsta. Volonteri Crvenog krsta u centru Sremskih

Karlovaca gra|anima delili edukativni materijal povodom

obele`avawa ovih zna~ajnih datuma, s ciqem podse}awa na

humanitarne, socijalne, zdravstvene i ostale izazove kod nas i u

svetu, a u Galeriji Kulturnog centra prire|ena je humanitarna

izlo`ba ~lanova Likovne kreativne radionice, kojom rukovodi

Jovana Lazi}.

U vi{ednevnoj poseti sremskokarlova~kom Crvenom

krstu bili su aktivisti iz bratskih organizacija Vrwa~ka Bawa i

Gra~anica.

Odr`ana je i sve~ana Skup{tina Crvenog krsta

Sremskih Karlovaca na kojoj su, izme|u ostalog, uru~ena priznawa

zaslu`nim organizacijama i pojedincima za pomo} i saradwu, kao

i vi{estrukim dobrovoqnim davaocima krvi.

Zavr{ni deo tradicionalne manifestacije bio je rezervisan za dodelu priznawa. Najboqe radove na raspisanom lit-

erarno-likovnom konkursu Krv `ivot zna~i napisali su Tijana Jovi}, Sta{a Joji} i Milica Frqanovi}, u konkurenciji

osnovaca, dok su se me|u gimnazijalcima istakli Pe|a Zvekan, Ana Marija Kocaj i Antea Pfend. Da se na|u me|u najboqima,

pomogle su im mentorke Biqana Zovko ^obani} i Vera Giki}.

O istoj temi, svoj visok kreativni potencijal pokazali su najmla|i likovni stvaraoci Marko Derdi}, Natalija Bibi}

i Mina Krni}, koji su stvarali u Likovnoj

kreativnoj radionici Crvenog krsta, pod men-

torskom palicom Jovane Lazi}, kao i stariji

osnovci An|ela Dragoqevi}, Igor @uni} i

Anastasija Kovjani}, koje je pripremala nas-

tavnica Olga Maravi}.

Kviz takmi~ewe [ta zna{ o zdravqu

obele`ile su zavidnim znawem u~enice Osnovne

{kole 23. oktobar Marija ]ur~in, Milica

Maravi} i Nikolina Kolarovi} i |aci

Karlova~ke gimnazije o Bogoslovije Isidora

Popovi}, Rade Igwatovi}, Mom~ilo Mihaq~i}

i Nenad Tolimir. Zasluge za dobre pripreme i

pokazano znawe adresirane su i na mentorke

Jagodu Min~i} i Tamaru [andorov, kao i na

volonterke Crvenog krsta Jovanu Lazi}, Jelenu

Om~ikus, Sla|anu \avlovi} i Saru Dimitri}.

Dodajmo ovome jo{ i to da je na pokrajin-

skoj smotri [ta zna{ o zdravqu, odr`anoj pod

okriqem Crvenog krsta Vojvodine u Novom Sadu,

MOJA PRI^A O CRVENOM KRSTU

OBELE@ENA NEDEQA HUMANOSTI

DODEQENI CRNI I

ZELENI LISTOVI

ZZ avr{nica 31. akcije Tra`imo zaga|iva~a i za{titni-ka `ivotne sredine, koju organizuju Radio Beograd 2i Pokret gorana Vojvodine, odr`ana je 16. maja u

Sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije, kada su i uru~ena priznawa

Crni i Zeleni list za 2013. godinu.

Zbog propusta koji su doveli do toga da Srbija ima sada sve

vi{e problema sa vodom, Crni list je pripao Vodoprivrednoj

inspekciji Ministarstva za poqoprivredu i vodoprivredu.

Dobitnici Zelenog lista su \uro Vavro{, prof. dr Branka

Lazi}, Oliver Fojkar, Nata{a Milivojevi}, Antonije Pu{i},

Jaroslav Pap, Ekolo{ki pokret Dunav, Centar za za{titu sova

Srbije, Privredna komora Srbije, O[ Knez Lazar Veliki Krupci

(Kru{evac) i Jovo Lojanica.

strana 10

Policija: 881-722

Vatrogasci: 881-628

Ambulanta: 881-724

Po{ta: 881-688

@elezni~ka stanica: 881-625

Turisti~ka organizacija: 883-855

Muzej: 881-637

Muzej p~elarstva: 881-071

Arhiv SANU: 881-757

Kulturni centar: 881-075

OKUD Brankovo kolo: 883-722

Osnovna {kola: 881-639

Karlova~ka gimnazija: 881-777

Bogoslovija: 882-366

Biblioteka: 883-843

Crveni krst: 882-515

NIS - benzinska pumpa: 881-980

Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe: 884-301

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe: 882-077

JKP Belilo: 685-3025

Op{tina: 685-3001

Prijemna kancelarija: 685-3073

Mati~ar: 685-3074

Odeqewe za urbanizam i komun. delatnosti: 685-3062

Odeqewe za inspekciju: 685-3010

Odeqewe za buxet i privredu: 685-3009

Odeqewe za dru{tvene delatnosti: 685-3007

Slu`ba za socijalnu za{titu i izbeglice: 685-3075Kancelarija za mlade: 685-3039

***

Uprava prihoda: 881-020

Op{tinska poreska administracija: 685-3070

Geoplan: 685-3049

va@niji telefoni usremskim karlovcima

op[tinasremski karlovci

VOZNI RED VO@WE

@elezni~ka stanica Sremski Karlovci

va`i do 13. 12. 2014. godine

wwwwww.karlovackilist.co.rs.karlovackilist.co.rs

wwwwww.facebook.com/karlovacki.list.facebook.com/karlovacki.list

vrsta voza broj voza polazak relacija dolazak

PUTNI^KI 4205 00:12 Novi Sad 00:26

PUTNI^KI 3400 05:09 Novi Sad 05:33

PUTNI^KI 4200 05:30 [id 07:58

PUTNI^KI 3401 06:14 Beograd 07:47

PUTNI^KI 3402 06:28 Novi Sad 06:42

PUTNI^KI 3403 07:38 Beograd 09:07

PUTNI^KI 3404 09:41 Novi Sad 09:55

PUTNI^KI 2401 10:32 Beograd 12:08

PUTNI^KI 4201 10:46 Novi Sad 11:00

PUTNI^KI 4202 11:21 [id 13:38

PUTNI^KI 3406 11:49 Novi Sad 12:04

PUTNI^KI 3405 13:09 Beograd 14:36

PUTNI^KI 2400 14:39 Subotica 18:09

PUTNI^KI 3407 15:32Beograd

17:17

PUTNI^KI 4203 15:46Novi Sad 16:00

PUTNI^KI 3451 16:36 Stara Pazova 17:16

PUTNI^KI 3408 17:03 Novi Sad 17:17

PUTNI^KI 3409 18:12 Beograd 19:48

PUTNI^KI 3450 18:21 Novi Sad 18:35

PUTNI^KI 2402 19:34 Subotica 22:36

PUTNI^KI 4204 19:36 [id 21:54

PUTNI^KI 3411 20:51Beograd 22:21

PUTNI^KI 3410 21:41 Novi Sad 21:56

PUTNI^KI 3413 22:36Beograd 00:03

U PATRIJAR[IJSKOM DVORU

IZLO@BA

KRAQEVSKI NAMESNICI

UU Patrijar{ijskom dvoru u SremskimKarlovcima 11. juna u 19 ~asova bi}eotvorena izlo`ba pod nazivom

Kraqevski namesnici 1934-1941, autorke mr Gordane

Petkovi}, vi{eg kustosa Muzeja grada.

Izlo`bu o kraqevskim namesnicima, knezu

Pavlu Kara|or|evi}u, dr Radenku Stankovi}u i dr

Ivi Perovi}u, koji su vladali u ime maloletnog kraqa

Petra II Kara|or|evi}a (1923-1970) u periodu od 1934.

do 1941. godine, zajedni~ki }e otvoriti predsednica

Skup{tne Srbije Maja Gojkovi} i princeza Jelisaveta

Kar|or|evi}, }erka kneza Pavla.

Izlo`ba je u septembru bila otvorena u

Narodnoj skup{tini u Beogradu, a sastoji se od

fotografija, dokumenata, spisa, predmeta i portreta

kraqevskih namesnika.

Gra|ani }e izlo`bu mo}i da pogledaju do 11.

jula, od 9 do 14 ~asova, svaki dan, izuzev nedeqe i

crkvenih praznika.

NOVOSADSKANOVOSADSKA TELEVIZIJA TELEVIZIJA EMISIJAEMISIJA

Sremski Karlovci - od subote do suboteSremski Karlovci - od subote do subote

SUBOTA, 18.30

NEDEQA, 19.30 (repriza)

UTORAK, 12.05 (repriza)

Red vo`we GSP "Novi Sad"

Red vo`we GSP "Novi Sad"

(primewuje se od 12. maja 2014. godine)

strana 11

FESTOVAL KRATKIH KWI@EVNIH FORMI

UMETNI^KI VENAC MATIJI BE]KOVI]U

AA kademik Matija Be}kovi} dobitnik je priznawaUmetni~ki venac, koje mu je za ukupan kwi`evni opusuru~eno na Drugom festivalu kratkih kwi`evnih formi

AVA 2014 - aforizam - vic - anegdota u Sremskim Karlovcima.

Autor skulpture Umetni~ki venac je poznati beogradski vajar

Dragan Radenovi}, a nagradu je Be}kovi}u 30. maja uru~io prvi ~ovek fes-

tivala Dimitrije Panfilov.

Zvawe Po~asni vitez srpskog humora posthumno je dodeqeno tele-

vizijskom scenaristi Novaku Novaku, autoru brojnih humoristi~kih serija.

U okviru festivala u Karlova~koj gimnaziji odr`an je ^as

savremene srpske satire, na kojem su u~esnici predstavili svoj

kwi`evni rad u~enicima najstarije gimnazije kod Srba.

Festival je imao humanitarni karakter. U~esnici i posetioci

donirali su priloge za postradale od katastrofalnih poplava u Srbiji.

Organizatori Festivala AVA 2014 su Op{tina Sremski

Karlovci, Sekcija satiri~ara UKS, beogradski aforisti~ki krug i

supru`nici Sawa i Dimitrije Panfilov.

Iz Novog Sada

61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A

RADNI DAN SUBOTA NEDEQA

0520, 0610, 0645, 0655ck,0750,

0810, 0910, 0930,1030, 1130,

1205, 1245,1255, 1330, 1410,

1425, 1510, 1610, 1630,1715,

1750, 1815, 1855,1940, 2035,

2140, 0150

0525,0605,0720,

0755,0915,1035,

1155,1320,1430,

1530,1630,1730,

1910,2010,2130,

0150

0525,0600, 0720, 0755,

0915, 1035, 1155,1320,

1430,1530,1630,1730

1910, 2010, 2130, 0150

62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA

0445,0530,0605,0650,0730,0850

1010, 1050,1150, 1215|, 1240,

1320, 1405, 1415, 1440, 1515,

1530,1545, 1635, 1730, 1755,

1825, 1915, 2015, 2100, 2245

0445,0640,0840,

1000,1115,1230,

1410,1510,1600,

1710,1750,1850,

2030,2245

0445,0640,0840,1000,

1115,1230,1410,1510,

1600,1710,1750,1850,

2030,2245

Iz Sremskih Karlovaca

61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A

0405oc, 0530, 0555ckr, 0620,

0630|, 0650,0725,0730oc, 0830,

0850, 0950, 1010, 1110, 1210,

1250, 1330, 1335,1410, 1455,

1510, 1655, 1715, 1755, 1830,

1935, 2215, 2335

0405, 0605, 0640,

0800, 0835, 0955,

1115, 1235, 1400,

1510, 1610, 1710,

1950, 2210, 2335

0405, 0605, 0640,

0800, 0835, 0955,

1115, 1235, 1400,

1510, 1610, 1710,

1950, 2210, 2335,

62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA

0445,0520,0610,0650,0730,0810,

0930, 1050,1130, 1225, 1255|,

1320, 1405, 1445, 1500, 1530,

1600, 1610,1630, 1720, 1810,

1840, 1905, 1935|,1955, 2055,

2140, 2325

0445, 0520, 0715,

0920, 1040, 1155,

1310, 1450, 1550,

1640, 1750, 1830,

1930, 2110, 2325

0445, 0520, 0715,

0920, 1040, 1155,

1310, 1450, 1550,

1640, 1750, 1830,

1930, 2110, 2325

Iz Novog Sada - 60 BELILO II

0645, 0915, 1350, 1735,1940

0830, 1305, 1650, 1843

Iz Sremskih Karlovaca - 60 BELILO II

PRAVOSLAVNE SVETKOVINE - JUN

N 1 Dan Gospodnji - 7. vazmena nedjelja (Mlada nedelja)

P 2 Marcelin, PetarU 3 Karlo Lwanga i drugovi, mu~eniciS 4 Kvirin Sisa~ki, Optat, Nikola, Predrag^ 5 Bonifacije, Bono, Dorotej, EutihP 6 Norbert, Artemije, Paulina, NedaS 7 Robert, Paulina, NedaN 8 DUHOVI - PedesetnicaP 9 Marija majka CrkveU 10 Margareta, Greta, BiserkaS 11 Barnaba ap., Borko (kvatre)^ 12 Bazilid, Onofrije, Leon, LavP 13 Sv. Ante Padovansi (kvatre)

S 14 Elizej pr., Marcijan b.m., Rufin (kvatre)

N 15 Dan Gospodnji - Presveto TrojstvoP 16 Aurelije, Beno, ZlatkoU 17 Laura, Emilija

S 18 Marko i Marcelijan, Ljubomir

^ 19 TIJELOVO - BRA[AN^EVO

P 20 Naum Ohridski, Irski mu~enici

S 21 Alojzije Gonzaga red., Vjekoslav

N 22 Dan Gospodnji - 12. nedjelja kroz godinu

P 23 Marija, Flavije, Josip

U 24 Ro|enje Sv. Ivana Krstitelja

S 25 Adalber, Vilim op.

^ 26 Ivan i Pavao, Virgilije, Zoran, Deodat

P 27 Presveto Srce Isusovo

S 28 Bezgre{no Srce Marijino

N 29 Dan Gosp.-13.n.k.g., Sv. Petar i Pavao, ap. (Mlada nedelja)

P 30 Prvomu~enici Svete Rimske Crkve

novi

stari

2 0 1 4 .

N 1 19

Sveti sve{tenomu~enik PatrikijeP 2 20 Sveti mu~enik Talalej; Prepodobni Stefan PiperskiU 3 21

Sveti car Konstantin i carica Jelena; Prepodobna Jelena De~anskaS 4 22 Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski^ 5 23 Prepodobni Mihilo IspovednikP 6 24 Prepodobni Simeon Divnogorac (Odanije Vaznesewa)S 7 25 Tre}e obretewe glave Sv. Jovana Krstiteqa - Zadu{nice

N 8 26

Silazak Svetog Duha na apostole - Pedesetnica - TrojiceP 9 27

Duhovski ponedeqakU 10 28

Duhovski utorakS 11 29 Prepodobnomu~enica Teodosija Tirska^ 12 30 Prepodobni Isakije DalmatinskiP 13 31 Sveti apostol Jerma; Sveti mu~enik Ermije

S 14 1JUN - Sv. Mu~. Justin Filosof; Prep. justin]elijski (Odanije Pedesetnice)

N 15 2

Sv. Nikifor; Sve{tmu~. Erazmo Ohridski (Petrovske poklade)P 16 3 Sveti mu~enik Lukilijan i drugi s wim (Po~etak posta)

U 17 4Sv. mir. Marta i Marija; Sv. JoanikijeCrnogorski; Sv. mu~. \or|e (Bogi})

S 18 5 Sveti sve{tenomu~enik Dorotej; Prepodobni Petar Kori{ki^ 19 6 Prepodobni Visarion; Prepodobni Ilarion NoviP 20 7 Sveti mu~enik Teodot AnkirskiS 21 8 Sveti velikomu~enik Teodor StrtilatN 22 9

Sveti Kirilo AleksandrijskiP 23 10 Sveti sve{tenomu~enik Timotej BruskiU 24 11 Sveti apostoli Vartolomej i Varnava

S 25 12 Prepodobni Onufrije Veliki; Prepodobni Petar Atonski^ 26 13 Sveta mu~enica Akilina; Sveti Trifilije LevkusijskiP 27 14 Sveti prorok Jelisej; Sveti Metodije Carigradski

S 28 15Sv. prorok Amos; Sv. mu~enik Knez Lazar i svi Sv. mu~.srpski - Vidovdan

N 29 16

Sveti Tihon Amatuntski ^udotvoracP 30 17 Sveti mu~enici Manuil, Savel i Ismail

KATOLI^KI KALENDAR

strana 12

PP rire|iva~i igara na sre}u i vlasnici kladionica u Sremskim Karlovcima, ~iji su objekti na prob-lemati~noj udaqenosti od {kola, prona{li su rupu u zakonu i pri-maju uplate za tikete od maloletnika. Naravno, ne direktno, ve} to u

ime onih koji jo{ nisu stigli do punoletstva, ~ine stariji. Posebno brine to {to |aci,

umesto na u`inu, novac tro{e u kladionicama,

bez bilo kakve dru{tvene za{tite od negativnih

posledica.

Svojevremeno je zakon zabrawivao samo

kla|ewe, a sada je rampa spu{tena i na ulazak

maloletnika u kladionice.

- Zakonske odredbe trebalo bi striktno

po{tovati, jer kladionicama i sli~nim objektima

za prire|ivawe igara na sre}u nije mesto u blizi-

ni {kola - isti~e direktor Osnovne {kole 23.

oktobar, Goran Maravi} i dodaje da je to samo

jedan od na~ina da se deca u tom uzrastu za{tite.

Zakon o igrama na sre}u predvi|a da je

mla|ima od 18 godina zabrawen ulazak u objekte

u kojima se prire|uju posebne igre na sre}u, a

automati i kladionice moraju biti udaqeni naj-

mawe 200 metara od obrazovnih ustanova. Kazne

za nepo{tovawe propisa su {estocifrene, ali se mali rizik u odnosu na veliku zaradu,

ipak, isplati.

- \aci Karlova~ke gimnazije nisu direktno ugro`eni, a u prilog tome ide i to

da su za vreme nastave ulazna vrata {kole zakqu~ana, odnosno da je |acima dozvoqen

izlazak samo za vreme velikog odmora - isti~e pedagog Qiqana Pi`urica. Za najstari-

ju srpsku gimnaziju je, kako nagla{avaju, va`nije re{avawe pitawa ugostiteqskih objeka-

ta, jer je wihov rad u blizini vaspitno-obrazovnih ustanova prili~no diskutabilan.

Potvrdu o udaqenosti kladionica od {kola trebalo bi da izdaje Geodetski

zavod.

To {to se udaqenost kladionica od {kola ne meri vazdu{nom linijom ve}

najbli`om pe{a~kom stazom, ne umawuje ni~iju odgovornost, ve} naprotiv.

- Potrebno je osna`iti aktivnosti koje se bave slobodnim vremenom mladih u

novom akcionom planu, jer je re~ o posledici koja slu`i kao alternativa nedovoqnom

broju programa - isti~e koordinator Kancelarije za mlade, Nemawa Tewovi}.

Problem je i u tome {to je na tr`i{tu sve vi{e prire|iva~a igara na sre}u u

tzv. sivoj zoni, koje niko ne kontroli{e, jer zvani~no i ne postoje.

Zavisnost od kockawa je bolest i ve}ina gra|ana koji tro{e novac o~ekuju}i

da im sre}a podari boqi `ivot, pripadaju grupi rizi~nih kockara, jer su na putu da postanu patolo{ki kockari.

Prevencija je najboqi na~in da se takva bolest ne razvije i zaustavi.

^^ lanovi Udru`ewa ECO-FAME, organizovali sunedavno u Sredwoj menaxerskoj {koli u SremskimKarlovcima edukaciju sredwo{kolaca iz oblasti

ekologije i za{tite od po`ara. @eqa je bila da se mladi podstaknu da

razmi{qaju o `ivotnoj sredini i posledicama wenog svakodnevnog

uru{avawa. Posebno je istaknuta opasnost od po`ara, pa je zna~ajan deo

vremena pove}en upravo ukazivawu na pona{awe u objektu koji je zahva}en

po`arom, kao i pravil-

noj upotrebi aparata za

ga{ewe po`ara.

- Za pravovre-

menu i odgovaraju}u

reakciju u slu~aju

po`ara neophodna je,

izme|u ostalog, dobra

edukacija. Deca ovu lekciju ne u~e u {koli, jer nije predvi|ena planom i

programom, tako da je ovaj vid obuke |acima Karlova~kih sredwih {kola

dao priliku da se teorijski i prakti~no upoznaju sa va`nom temom i da

steknu jedno dragoceno iskustvo - naveo je sekretar Karlova~kih sred-

wih {kola, Miroslav Stankovi}.

Predava~i su bili aktivisti Udru`ewa ECO-FAME Sr|an

Lakovi}, Branko Dimitrijevi} i Vladimir Dovat.

Goran Maravi}Qiqana Pi`urica

Nemawa Tewovi}

UPRKOS ZABRANAMA, SVE VI[E MLADIH KOCKARA

ODGOVORNO KOCKAWE

UDRU@EWE ECO-FAME

OBUKA IZ OBLASTI ZA[TITE OD PO@ARA

strana 13

UU Sredwoj informati~koj iSredwoj posovno-menaxerskoj{koli u Sremskim Karlovcima,

u okviru projekta Profesionalna orijentacija na lokalu,

13. maja odr`ana je akcija Saznaj vi{e - izaberi boqe.

Ciq je, kako isti~u u Karlova~kim sredwim

{kolama, da |aci zavr{nih razreda osnovnih {kola dobi-

ju odgovaraju}a znawa o odre|enim zanimawima, kroz

realne susrete sa usp{nim stru~wacima iz sedam podru~ja

rada na nivou ~etvrtog i sedmog stepena stru~ne spreme.

Ovakav, vi{e nego koristan na~in profesion-

alne orijentacije, podr`ava Nacionalna slu`ba za

zapo{qavawe, jer se nedvosmisleno vidi da su mladi

itekako zainteresovni za svoju budu}nost i karijeru,

ali su im za kona~nu odluku neophodne blagovremene,

ta~ne i celovite informacije.

Akcija je obuhvatila tri grupe aktivnosti. Prva

je podrazumevala On-line obuku za pisawe radne

biografije, drugi segment je u~enicima pru`io {ansu da u

neposrednom susretu sa stru~wacima iz odabranih profesija razre{e sve eventualne dileme, dok je tre}i deo imao

takmi~arski karakter, a prvonagra|eni je dobio tablet ra~unar - isti~e pedagog Karlova~kih sredwih {kola, Sne`ana Goli}.

U akciju su se ove godine, slawem po 21 |aka osmih razreda, ukqu~ile osnovne {kole 23. oktobar iz Sremskih

Karlovaca, Jovan Du~i} iz Petrovaradina, kao i novosadske {kole Vasa Staji}, @arko Zrewanin, Branko Radi~evi},

Jo`ef Atila i Prva vojvo|anska brigada.

Akcija Saznaj vi{e - izaberi boqe zasnovana je na dosada{wim pozitivnim iskustvima koja bi trebalo da olak{aju

dono{ewe kona~ne odluke ne samo u vezi sa budu}im zanimawem, ve} i u vezi sa najboqom {kolom. Sredwa informati~ka i

Sredwa poslovno-menaxerska {kola nude veliki izbor zanimawa za koja se obi~no ka`e da su dobra investicija za kasnije.

Trud i vreme rezervisano za profesionalnu orijentaciju, po pravilu, uvek se isplatilo. U Karlova~kim sred-

wim {kolama isti~u da su wihova vrata za ovakve akcije uvek otvorena, kao i da su zainteresovani osnovci za nastavak

{kolovawa uvek rado vi|eni na adresu u Mitropolita Stratimirovi}a broj 110.

VISOKA STRUKOVNA [KOLA

KONKURS ZA UPIS STUDENATA

VV isoka {kola strukovnih studija za menaxment i poslovne komunikacije u Sremskim Karlovcima raspisalaje konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija, na ~etiri studijska programa, u {kolskoj 2014/15.godini.

Na smerove menaxment trgovine i marketinga i

menaxment poslovnih komunikcija bi}e upisano po 115

studenata, dok }e menaxment u ugostiteqstvu izu~avati 80

studenata, Konkursom je predvi|en i upis 90 studenata na

studijskom programu za pre-

duzetni{tvo.

Studije traju tri

godine, a studenti sti~u

zvawe strukovni menaxer.

- Re{ewem Pokrajin-

skog sekretarijata za nauku i

tehnolo{ki razvoj, Visoka

{kola strukovnih studija za

menaxment i poslovne komu-

nikacije poseduje dozvolu za

rad, {to predstavqa garanci-

ju za sticawe zakonski priz-

nate stru~ne spreme i odgo-

varaju}ih znawa - isti~e

direktor, prof. dr Miladin Kalini}.

Kandidati uz prijavu za upis prila`u diplomu i svedo~anstva sredwe {kole, izvod iz

mati~ne kwige ro|enih i tri fotografije dimenzija 3,5h4,5 cm.

Dokumenta uz prijavu se mogu dostaviti do 30. juna na adresu Visoke {kole u Sremskim Karlovcima, Ulica mitro-

polita Stratimirovi}a br. 110.

Polagawe prijemnog ispita, koji se vrednuje najvi{e 60 bodova, bi}e organizovano 3. jula u 10 ~asova. Mesto na rang

listi se utvr|uje na osnovu zbira bodova iz sredwe {kole i bodova ostvarenih na prijemnom ispitu. Prigovor na mesto na

privremenoj rang listi mo`e se podneti u roku od 24 ~asa od dana isticawa na oglasnoj tabli i sajtu.

Privremena rang lista kandidata bi}e objavqena 5. jula, a kona~na 8. jula na oglasnoj tabli i sajtu visoke {kole.

[kolarina za jednu {kolsku godinu iznosi 800 evra u dinarskoj protivvrednosti.

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA NA LOKALU

SAZNAJ VI[E - IZABERI BOQE

Miladin Kalini}

strana 14

DD ru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca odr`aloje 29. maja izbornu Skup{tinu na kojoj je do{lo do promene ~elnihqudi, a usvojen je i novi Satut. Za predsednicu Dru{tva izabrana je

Zorica Milosavqevi}, koja je prethodno obavqala poslove sekretara, dok }e dosa-

da{wa predsednica Jasna Atanackovi} ubudu}e obavqati du`nost potpredsednice.

Za sekretara je izabran Nikola Blagojevi}.

Osim wih, novi Izvr{ni odbor Dru{tva ~ine jo{ Bori{a Vukovi}, Diana

Milinovi}, Aleksa Jefti}, Radmila Srdi}, Mirjana Ili}, Dragiwa Kalini},

Jasna Gregl Bikar, Goran Bili}, Evica Pintor, Olgica Radi}, Neboj{a

Gavrilovi} i Vesna ]ur~in. U narednom mandatu ~lanovi Nadzornog odbora bi}e

Er`ika Mikala~ki, Du{anka Obradovi} i \or|e Miqevi}.

Podnose}i izve{taj o radu Jasna Atanackovi} je istakla da je protekli

~etvorogodi{wi period obele`io kontinuitet uspe{nog delovawa, kao i da velike

zasluge za to pripadaju ~lanovima Upravnog odbora. Posebno je naglasila da je Letwa

{kola crkvenog pojawa Korneliju u spomen, kao najzna~ajniji projekat Dru{tva, sve

~etiri protekle godine, na zadovoqstvo svih, uspe{no odr`ana.

Dru{tvo }e, prema wenim re~ima, nastojati da u narednom periodu ostvari

planove koji su jo{ ranije zacrtani, ko {to su inicirawe podizawa spomenika

arhitekti Vladimiru Nikoli}u, intenzivirawe ideje da se izradi katastar grobaqa i popi{u grobna mesta i aktivno

u~estvuje na konkursima radi podr{ke projektima koji doprinose razvoju Karlovaca.

Jedan od zadataka u bliskoj budu}noti bi}e i licencirawe {kole Korneliju u spomen, {to }e biti od koristi za edukaci-

ju mladih profesora muzike.

U svom prvom obra}awu na novoj du`nosti, predsednica Dru{tva Zorica Milosavqevi} je kazala da }e biti nas-

tavqeni dosada{wi, ali i pokrenuti novi programi, koji }e biti posve}eni bogatoj kulturnoj ba{tini Karlovaca, kroz

edukacije, radionice i kurseve, prvenstveno namewene deci i mladima.

DRU[TVO ZA NEGOVAWE TRADICIJA I RAZVOJ KARLOVACA

MANDAT ZORICI MILOSAVQEVI]

PO^IWE SEZONA GORANSKIH EKO-KAMPOVA

GORANSKI EKO-KAMPOVI

UU Ekolo{kom centru Radulova~ki u Sremskim Karlovcima u junu i juluove godine bi}e organizovani Goranski eko-kampovi za u~enike tre}ihi petih razreda osnovnih {kola.

@eqa je, kako isti~u organizatori, da osnovci iz Novog Sada i Sremskih

Karlovaca steknu elementarna znawa o prirodnim vrednostima Nacionalnog parka

Fru{ka gora i Koviqsko-petrovaradinskog rita u~e{}em u kreativnim ekolo{kim

radionicama, ali i aktivnostima na terenu.

- Goranski eko-kamp Leto u Karlovcima za u~enik tre}ih razreda bi}e

odr`an od 14. do 20. juna, dok su termini Eko-kampa GEK 2014, za |ake petih razreda,

od 21. do 28. juna i od 7. do 14. jula - najavquje koordinatorka promotivnih aktivnosti

Pokreta gorana Novog Sada, Jelena Radoj~i}.

Jedna od najva`nijih funkcija goranskih eko-kampova bi}e edukcija, koja bi

trebalo da podstakne najmla|e da razmi{qaju o za{titi `ivotne sredine i da tragaju

za najboqim ekolo{ki odr`ivim re{ewima. Osim toga, ovakvi kampovi su mesto za

razvijawe svesti o eko-okru`ewu i na{em odnosu prema `ivotnoj sredini. Samo razvoj

kriti~kog stava prema degradaciji `ivotne sredine i ukazivawe na potrebu

racionalnog kori{}ewa prirodnih resursa, predstavqaju garanciju da }e genercije koje

stasavaju biti svesne svih izazova i spremne da na pravi na~in odgovore na wih.

PRIJAVE DO 1. JULA U EKOLO[KOM CENTRU

SA^UVAJMO LEPE KU]E

I BA[TE

DD ru{tvo za negovawe tradicija i razvoj SremskihKarovaca organizuje i ove godine nagradnu akcijuSa~uvajmo lepe ku}e i ba{te Sremskih Karlovaca, kako

bi i na taj na~in motivisali sugra|ane da ~uvaju i ulep{aju svoju okolinu.

Takmi~arske kategorije su najlep{a tradicionalna ba{ta i

najlep{a savremena ba{ta i o~uvana ambijentalna celina, a novina od

ove godine je mogu}nost nagra|ivawa radnog prostora, odnosno lepo

ure|enih ba{ti u okviru ugostiteqskih i drugih objekata.

Prijave se primaju u Ekolo{kom centru Radulova~ki, Mitropolita Stratimirovi}a br. 5, do 1. jula.

Ocewiva~ka komisija }e obi}i sve prijavqene i odlu~iti ko su dobitnici laskavih priznawa, a nagrade }e biti

uru~ene za vreme Gro`|ebala. Suorganizatori akcije su Pokret gorana Vojvodine i Op{tina Sremski Karlovci.

Zorica Milosavqevi}

strana 15

DD vanaesti Beogradski festival pisaca za decu Vitezovo prole}eodr`an je 11. maja u prepunoj dvorani Sava centra u Beogradu, uz u~e{}epoznatih de~jih pisaca i javnih li~nosti.

U festivalskom programu deci su se predstavili pisci iz de~jih lektira i

~itanki, kao {to su Dobrica Eri}, Ra{a Popov, Milovan Vitezovi}, Miodrag

Jak{i}, Nedeqko Popadi}, Qubomir ]orili}, Slobodan Stani{i} i drugi iz na{e

zemqe i inostranstva.

U okviru festivala dodeqeno je vi{e od hiqadu kwiga i diploma - nagrada

talentovanoj deci iz osnovnih {kola {irom Srbije za literarno i likovno

stvarala{tvo. Nagrada je dodeqena i laureatu ovogodi{weg festivala Qubomiru

]orili}u - za `ivotno delo za izuzetan doprinos u stvrala{tvu za decu, dok su pove-

qe uru~ene Aleksandru ^otri}u - za izuzetan doprinos razvoju aforizama u

kwi`evnosti za decu i Radi \uri~in - za izuzetan i dragocen doprinos ulep{avawu

sveta deteta.

Sremske Karlovce je na ovom festivalu predstavqala pesnikiwa Vesna Fekete,

koja je pred beogradskom publikom imala priliku da izrecituje nekoliko svojih pesama. Organizator festivala je na{ jedini kwi`evni ~asopis za decu Vitez.

S. Rudakijevi}

DA SE NE ZABORAVI

SVI KARLOVA^KI GRADONA^ELNICI

FESTIVAL PISACA ZA DECU

VITEZOVO PROLE]E

KK o su bili sremskokarlova~ki predsednici op{tina u posledwe dve - tri decenije? Na ovo pitawe malo kou Sremskim Karlovcima mo`e da da odgovor, a od nekoliko desetina onih koji su anketirani, niko nijemogao da navede vi{e od ~etiri imena.

Upravo je to jedan od razloga {to }e Sremski Karlovci uskoro dobiti prvu kwigu posve}enu karlova~kim

gradona~elnicima i predsednicima op{tine. Re~ je o izazovnoj temi, ali se obimnog istra`iva~kog posla prihvatio samo

mr @arko Dimi}, upravnik Arhiva Srpske akademija nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima.

- Kwigu {tampamo godinu dana posle Novosa|ana, mada je na{ grad u istorijskom smislu bogatiji za nekoliko veko-

va - nagla{ava autor @arko Dimi}, otkrivaju}i da ovo delo obuhvata period vladavine od kraqa Dragutina do danas.

Biti gradona~elnik Sremsih Karovaca bila je i ostala ne samo velika ~ast, ve} i obaveza s obzirom na zna~aj

grada. U pro{lom veku zable`eni su i slu~ajevi da su gradona~elnici Sremskih Karlovaca postajali ministri i predsed-

nici dr`avnog Parlamenta.

Aktuelni predsednik Milenko Filipovi}, na ~elu Op{tine je tre}i mandat, odnosno od 2004. godine.

- Izuzetno je va`no da se sa~uva se}awe na razli~ite faze kroz koje su prolazili Sremski Karlovci, od vremena kada su

bili znatno iznad sada{weg statusa, ali ne be`e}i ni od ~uvawa uspomena na vremena kada su bili svedeni na znatno ni`i nivo od

sada{weg - isti~e predsednik Op{tine, Milenko Filipovi}. Re~ je o vrednom naslovu koji prvi put na jednom mestu bele`i imena

svih onih koji su u pro{losti bili odgovorni za razvoj grada i to zaslu`uje pa`wu javnosti i na{u podr{ku, poru~io je gradona~elnik.

Za Sremske Karlovce ovo }e biti kapitalno delo, jer }e spasti od zaborava ne samo imena gradona~elnika, ve} i

brojne doga|aje koji su bili zna~ajni za region, ali i za sudbinu ovog dela Evrope. Zna~ajan deo je morao da bude posve}en

obja{wewu statusa Sremskih Karlovaca, od mesne zajednice, preko op{tine pa do sedi{ta sreza.

KLUB KULTURE KAROM

IZLO@BA DE^IJIH RADOVA

UU Klubu kulture Karom u SremskimKarlovcima 22. maja otvorena jeizlo`ba radova u~enika vi{ih razreda

Osnovne {kole 23. oktobar. Izlo`ba je pripremana

tokom minule {kolske godine, najvi{e zahvaquju}i

anga`ovawu nastavnice Olge Maravi}, sa `eqom da se

deci omogu}i da ispoqe talenat i otkriju svoje sposob-

nosti kroz kreativni rad.

- Izlo`eni su najkreativniji radovi |aka od

petog do osmog razreda - isti~e nastavnica Olga

Maravi} i obaj{wava da je beg od stereotipa jedan od

razloga {to su radovi izlo`eni na stolicama.

Ovakav pedago{ki pristup i negovawe talenta

kod dece sasvim sigurno }e uroditi plodom, a ima i onih

koji ve} sada najvquju da }e se baviti likovnim stvar-

ala{tvom, dizajnom, odnosno raznim vidovima vizuelnog izra`avawa. Jedan od va`nih ciqeva je ve} postignut: ovi mladi

qudi }e imati visoke umetni~ke kriterijume, po{tova}e i vodi}e ra~una o lepoti i estetici u naj{irem smislu.

Izlo`ba de~ijih radova u Kulturnom centru Karom bila je otvorena pet dana, jer je to i najvi{a {kolska ocena

koju su ovi nadareni i ma{toviti mladi umetnici zaslu`ili.

Vesna Fekete

strana 16

^^ lanovi Organizacije Saveza invalida rada op{tineSremski Karlovci minulih mesec - dva u~estvovali suna mnogobrojnim doga|ajima, a pored kulturno-sportskih

aktivnosti i u~vr{}ivawa prijateqstava sa drugim organizacijama,

na{li su dovoqno energije i vremena za u~e{}e u popularnoj emisiji

RTV, posve}enoj prvenstveno generaciji tre}eg doba, Dodatni `ivot

godinama. Na snimawu su bili i ~lanovi prijateqskih organizacija

invalida iz Sremske Mitrovice, Divo{a i [ida.

Na{a organizacija se predstavila sa 12 vrsta kola~a, a posebno

interesantni bili su kuglofi Ane Temi{anovi} i pe~eni ceger od kiselog

testa, koji je napravila Nada Per{i}. Osim toga, sremskokarlova~ku organi-

zacija se predstavila ru~nim radovima, a deli}em svog bogatog repertoara

odu{evila je vokalna solistkiwa Ana Temi{anovi}. Treba spomenuti i sjajno organizovno dru`ewe po~etkom maja u

Sremskim Karovcima, kada je na{a organizacija ugostila prijateqe iz Sremske Mitrovice, [ida i Vukovara.

MAJSKI SUSRETI PENZIONERA

KARLOVA^KI VETERANI BEZ PREMCA

NN eumorni ~lanovi Kluba penzionera i starijih gra|ana Bratstvo-jedinstvo organizovali su 17. majajedanaeste Majske igre u pikadu, vise}oj kugli, bacawu plo~ica i {ahu.Igre je sve~ano otvorio ~lan Op{tinskog ve}a Branislav Pop Jovanov, koji je sportistima - veteranima po`eleo

puno uspeha i zdravqa, posebno se zahvaliv{i gostuju}oj ekipi iz [apca, koja je u okru`ewu velikih nevoqa koje su pogodile

wihov grad, do{la u Sremske Karlovce.

U bacawu plo~ica, kako se i o~ekivalo, Karlov~ani su dominirali: pobedio je Dragi{a A}imovi}, ispred Jove

Pilipovi}a i Dare Dubai}. Najboqi rezultat u pikadu ostvarila je ~lanica na{eg Kluba Cvijeta [oqi}, ispred Milomira

Markovi}a iz [apca i na{eg Dragi{e A}imovi}a. Sjajan uspeh A}imovi} je, osvajawem prvog mesta, ponovio i u disciplini

vise}a kugla. Drugo meso pripalo je Marku Klancu, a tre}eplasirana je bila Dara Dubai}.

Najboqi {ahisti su Novosa|ani Ramo Mujagi} i Branko Draga{, dok je na tre}oj poziciji bio Karlov~anin, Dragomir

Mandi}.

Za najuspe{nijeg takmi~ara tradicionalnih sportskih susreta progla{en je Dragi{a A}imovi} iz Sremskih

Karlovaca.

Najuspe{nijim takmi~arima i ekipama dodeqeni su pehari, medaqe, i diplome, a gostima su uru~ene i zahvalnice za

veliki trud i ja~awe vi{egodi{weg prijateqstva.

SAVEZ INVALIDA RADA

NEPREKIDNA NIT AKTIVNOSTI

UU narednom ~etvorogodi{wem mandatu sremskokarlova~ke penzionere predvodi}e Stevo Petrovi},odlu~ili su ~lanovi Skup{tine Udru`ewa penzionera. Na sednici Skup{tine, odr`anoj 12. maja uSremskim Karlovcima, izabrani su i novi ~lanovi Izvr{nog odbora: Du{an Bubaw, Slavko Axi},

Radojka ^elebi}, Qubica ^u~kovi}, Jovanka Puzi}, Jovo Pilipovi}, Marko Mr|an, Elena Trajkovi}, Qiqana [araba}a

i Milo{ Radovi}, koji }e obavqati i funkciju zamenika

predsednik.

Predsednik Nadzornog odbora je Golub

Kne`evi}, ~lanovi su Du{an Vlalukin i Marko Klanac,

dok je du`nost sekretara Izvr{nog odbora poverena

Vladimiru Rap~enku.

Udru`ewe penzionera okupqa oko 840 starijih

`iteqa Sremskih Karlovaca, a pre samo nekoliko godina

ova brojka je bila ~etvorocifrena.

Za u~lawewe je neophodno li~no do}i u Ulicu

mitropolita Stratimirovi}a br. 15a, svakog radnog dana

od 8 do 12 ~asova, poneti re{ewe o penzionisawu i

uplatiti godi{wu ~lanarinu od 360 dinara. Zbog te{ke

materijalne situacije, najstarijim sugra|anim je omogu}eno

da ~lanarinu pla}aju mese~no, tromese~no ili godi{we.

Najavqeno je da }e kancelarija Udru`ewe penzionera

uskoro biti otvorena i subotom od 9 do 12 sati, s obzirom

na to da je subota pija~ni dan u Sremskim Karlovcima.

U vrhu prioriteta rada novog rukovodstva Udru`ewa penzionera bi}e i pomagawe ~lanstva prilikom nabavke ogreva

i zimnice, uz pla}awe na vi{e mese~nih rata i uz povoqnije cene. Uskoro }e ponovo biti organizovana redovna, mese~na

dru`ewa i proslave ro|endana ~lanova koji tog meseca u svoj `ivotni konto dodaju jo{ jednu godinu vi{e.

U Udru`ewu penzionera Sremskih Karlovaca najavquju reaktivirawe nekada zavidnih odnosa sa srodnim

udru`ewima u na{oj zemqi, Republici Srpskoj i Hrvatskoj.

UDRU@EWE PENZIONERA SREMSKIH KARLOVACA

PREDSEDNIK STEVO PETROVI]

strana 17

KINOLO[KO DRU[TVO DUNAV

IZLO@BA PASA SVIH RASA

KK inolo{ko dru{tvo Dunav organizuje 12. jula XXIIINacionalnu izlo`bu pasa svih rasa CAC SremskiKarlovci. Izlo`ba }e biti odr`ana na izleti{tu

Stra`ilovo, a za pobednike su obezbe|ene vredne nagrade.

Kotizacija za doma}e i izlga~e iz Crne Gore, Bosne i

Hercegovne i Hrvatske iznosi 1.200 dinara za prvog, odnosno 1.000

dinara za svakog drugog psa istog vlasnika. Strani izlaga~i pla}aju

20 evra za svakog psa. izlaga~i koji ne uplate kotizaciju zajedno sa

prijvom, pla}aju na dan izlo`be 1.400 dinara za svakog psa.

Kotizacija se upla}uje na ra~un KD Dunav Sremski

Karlovci, broj: 340-22832-13.

Za dodatne informacije potrebno je pozvati telefone:

064/1127-430, 062/586-461 ili 063/8113-909.

KARATE KLUB IMPULS

ODR@AN SREMSKOKARLOVA^KI KUP

NN ajzna~ajnija godi{wa karate smotra u na{em gradu,XI Sremskokarlova~ki kup i VII memorijalni turnirJovo Kozomara odr`ana je 12. maja, uz u~e{}e ~ak

224 takmi~ara iz 19 klubova. Najuspe{niji u generalnom plasmanu bili

su karatisti staropazova~kog Fronta. Takmi~ari iz na{eg kluba nisu

konkurisali za generalni plasman, a osvojili su 28 prvih, 11 drugih i

17 tre}ih mesta.

Ve} po~etkom juna u Izmiru (Turska) bi}e odr`an

regionalni {ampionat Evrope. Za selekciju Vojvodine iz KK Impuls

nastupaju Tawa @uni}, Petar Baji} i Aleksandar Tintor u juniorskoj

konkurenciji, dok }e Stefan [olevi} nastupiti me|u seniorima.

U Istanbulu (Turska) }e 14. i 15. juna biti odr`ano Balkansko

prvenstvo za decu i kadete, a pozivi da nastupe za nacionalnu selek-

ciju su upu}eni na{im takmi~arima Lani Jovanovi}, Igoru @uni}u i

Mihajlu Popovi}u.

[[ esto~lana ekipa na{ih planinaraosvojila je nedavno najvi{i vrhBalkanskog poluostrva - Musala, na

2.925 metara nadmorske visine, na planini Rila u

Bugarskoj.

Ovaj izazovni poduhvat izveli su Branislav

Srdi}, @eqko Fekete, Gordana Ili}, Mom~ilo Raki}

i Zoran Jakovqev iz sremskokarlova~kog Planinarskog

smu~arskog dru{tva Stra`ilovo i Zvonimir Ko~i{,

~lan PSD Nafta{ iz Novog Sada.

Uspon na najvi{i vrh Balkana izveden je 2. maja

iz skija{kog centra Borovec, a trajao je oko {est sati, uz

savladanu visinsku razliku vi{e od 1.600 metara. Na

stazi je ukupno provedeno oko 11 sati, a za to vreme

pre|eno je 26 kilometara.

Dubok i mokar sneg ote`avao je karlova~kim

planinarima pohod ka vrhu. Ovim uspehom, kao i prethod-

no osvojenim vrhovima Triglav, Magli}, Karanfil..., Karlov~ani su pokazali da se vra}aju u sam vrh srpskog planinarstva, a

imaju}i u vidu da su u~esnici sami finansirali tro{kove cele ekspedicije, postignuti rezultat dobija jo{ vi{e na zna~aju.

Koordinator ove visokogorske akcije Zoran Jakovqev ka`e da je zadovoqan {to su svi ~lanovi tima uspe{no

savladali uspon, stigli na vrh u predvi|enom vremenu i pokazali izuzetan nivo psiho-fizi~ke kondicije i planinarskih

ve{tina.

Predsednik PSD Stra`ilovo Branislav Srdi} isti~e da je u prethodnih godinu-dve formirana odli~na ekipa

planinara visokogoraca, koja ima potencijal da u narednom periodu poka`e zna~ajne rezultate u ovom sportu, pri ~emu poseb-

nu va`nost ima to {to je nekoliko pewa~a zavr{ilo letwi i zimski alpinisti~ki te~aj.

- Dru{tvo, za sada, okupqa tridesetak ~lanova, od kojih su mnogi iz Novog Sada, {to pokazuje da su pojedini iskus-

ni planinari prepoznali na{ kvalitet. Planiraju se usponi na Olimp, Karpate i Julijske Alpe, dok je slede}i veliki ciq

formirawe tima i pripreme za ekspediciju na najvi{i vrh Alpa i zapadne Evrope, Monblan, 2016. godine - naveo je Srdi}.

PSD STRA@ILOVO

KARLOVA^KI PLANINARI NA VRHU BALKANA

UDRU@EWE SPORTSKIH

RIBOLOVACA DUNAV

[KOLA RIBOLOVA

UU dru`ewe sportskih ribolovacaDunav organizuje 22. juna, povodomMe|unarodnog dana Dunava, {kolu

ribolova za pionire i edukaciju najmla|ih `iteqa

Sremsih Karlovaca o ekolo{kom zna~aju o~uvawa

me|unarodne reke. Zainteresovani za u~e{}e treba da

se li~no prijave U USR Dunav, sredom ili subotom od

15 do 17 ~asova.

Za sve u~esnike {kole ribolova obezbe|ene

su majice, kape i diplome, kao i ru~ak u ribolova~kom

udru`ewu.

S P O R T

strana 18

UU Tu`ila{tvu za organizovani kriminal u Beogradu 28. maja po~ela su saslu{awa 18 osumwi~enih pripadnikaorganizovane kriminalne grupe koja je mahinacijama sa robnim rezervama o{tetila dr`avni buxet za tri mil-iona evra, a sebi pribavila imovinsku korist od oko 1,7 miliona evra. Me|u onima koje je policija uhapsila

i podnela krivi~ne prijave nalaze se i trojica Karlov~ana: A.\. (1968), B.\. (1938) i M.K. (1978).

Prema navodima krivi~ne prijave, sumwa se da je ta grupa osnovala vi{e privrednih dru{tava, a nakon toga,

sa~iwavawem falsifikovane dokumentacije, omogu}ila izbegavawe poreskih obaveza za ve}i broj preduze}a koja su se bavila

prometom sekundarnih sirovina.

Prema najavama Tu`ila{tva za organizovani kriminal, pripremno ro~i{te je zakazano za kraj juna.

STARE DOZVOLE VA@E DO 10. JUNA 2017. GODINE

PRODU@EN ROK ZA ZAMENU VOZA^KIH DOZVOLA

II zmenama Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima rok za zamenu starih voza~kih dozvola produ`en je zajo{ tri godine, odnosno do 10. jula 2017. godine.Prvobitno je bilo predvi|eno da stare dozvole va`e do 10. jula ove godine, ali je predlo`eno da se taj rok produ`i

kako bi se svim gra|anima omogu}ila blagovremena zamena dozvola.

Izmene Zakona po hitnom postupku predlo`ila je Vlada Srbije, kako bi zakon {to pre stupio na snagu, s obzirom na

to da bi vi{e od milion gra|ana bilo u obavezi da u veoma kratkom roku zameni voza~ke dozvole izdate na starom obrascu.

Prema podacim MUP-a, 3.385.624 voza~a poseduje staru dozvolu. Od januar 2011. godine, kada su po~ele da se izdaju

nove dozvole, izdato je 2.155.611 dozvola.

Na podru~ju Sremskih Karlovaca do sada je zameweno 2.680 novih voza~kih dozvola.

OSUMWI^EN ZA

TRGOVINU DROGOM

NN ovosadska kriminalisti~kapolicija odredila jezadr`avwe Draganu U. (1978)

iz Novog Sada, zbog postojawa osnovane sumwe

da je neovla{}eno trgovao narkoticima. U

wegovom sitroenu policija je 29. maja oko 2.30

~asova, prona{la 507 grama praha za koji se

sumwa da je heroin.

POKU[AJ UBISTVA U NOVIM LEDINCIMA

KARLOV^ANIN RAWEN U PUCWAVI

UU pucwavi koja se dogodila 2. juna oko 21 sat u novimLedincima, te{ko je rawen Igor O. (27) iz SremskihKarlovaca. Policija je potvrdila da je pogo|en sa vi{e

hitaca iz vatrenog oru`ja koje je ispalio maskirani mu{karac.

Uvi|aj su obavili policijski slu`bnici i nadle`ni tu`ilac koji

je ovaj doga|aj okvalifikovao kao krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju.

Igor O. je primqen u Urgentni centar KCV sa te{kim telesnim povredama u

predelu grudi, slabina i na levoj butini.

C R N A

H R O N I K A

HUMANOST BEZ GRANICA

(Aktivisti Crvenog krsta Sremskih Karlovaca)

TESNI KONTEJNERI NA BANSTOLU(Svi koriste - niko ne pla}a)

PULS GRADA

PLUS

MINUS

UHAP[ENI OTKUPQIVA^I SEKUNDARNIH SIROVINA

ZABORAVILI DA PLATE PORESKE OBAVEZE

strana 19

I z m a t i ~ a r s k e b e l e ` n i c e

Milana Grubi{i} i Tihomir Tubin(3. maj 2014.)

Jelena Ne{i} i Aleksandar Miladinovi}(10. maj 2014.)

Vesna Vukovi} i Marinko Krni}(10. maj 2014.)

Qiqana ]iri} i Damjan Stra`me{terov(10. maj 2014.)

Zorica Jovanovi} i Aleksandar Pojetar(11. maj 2014.)

Ivana Radoni} i Igor Pajovi}(18. maj 2014.)

Du{ica Mari} i Bojan Dobrijevi}(18. maj 2014.)

Dajana Bo`i} i Nikica Radakovi}(24. maj 2014.)

Ivana Srem~evi} i BranislavDespotovi}

(24. maj 2014.)

Nata{a Bubuq i @eqko Zja~i}(24. maj 2014.)

Duwa Kersnik i @eqko Koqanin(31. maj 2014.)

V e n ~ a n i

S leva na desno -S leva na desno - Gorwi redGorwi red : : Ivan Stijepovi}, An|elka Milenkovi}, Sini{a Jawi}, Jovana Kosijer,Radivoje Kne`evi}, Jelena Crnkovi}, Ivan Kwi`ar, Jovana Vrsajkov ,, Sava Vujovi} Sredwi red:Sredwi red:Branislava Manasijevi} - u~iteqica, Dragan Rat, Dragana Kne`i}, Slavi{a Kujunxi}, Jelena Petrovi},Vladimir Ginder, Sandra Ili}, Stevan Agbaba, Nata{a Ili}, Vladimir Da~i} Dowi red:Dowi red: JasminaPeni}, Svetislav Popovi}, Andrijana Rokvi}, Dragan Crnkovi}, Biqana ^eperkovi}, Qubomir Felbab,Svetlana Xeferdanovi}, Ivan Ma|arevi}, Marijana Jankovi}, Matija Horvat

1994.

IV-2

UMRLIUMRLI u Sremskim Karlovcimau Sremskim Karlovcima:

@arko ^i~a (14.7.1938 - 2.5.2014.) - Dobrilovac 3, Petar Bajilo (7.8.1935 - 5.5.2014.) - Sime Milutinovi}a Sarajlije 7, MiraPopovi} (16.12.1924 - 12.5.2014.) - Kara|or|eva 28, Fatima Jovanovi} (26.8.1966 - 14.5.2014.) - Balkanska 45, NikolaBodlovi} (19.12.1935 - 17.5.2014.) - Dositeja Obradovi}a 38, Leposava Ko{uti} (26.7.1930 - 28.5.2014.) - Jakova Orfelina 33

D E V O J ^ I C E :

Sta{a Vuji} - Nata{a i Milan (19. maj 2014.)

D E ^ A K E :

Dejan Danilovi} - Nadica i Nenad (17. maj 2014.)

Vuka{in Bogdanovi} - Mirjana i Bojan (20. maj 2014.)

Vuka{in Tubai} - Jovana i Zlatko (26. maj 2014.)

Branko Lakato{ - Monika Lakato{ iSa{a Pavlov (30. maj 2014.)

R o | e

n i

Tatjana Vukadinov i Marko Maravi}

PROBLEMIPROBLEMI SASA SME[TSME[TAJEMAJEM PORODICEPORODICE

I [TI [TABA GENERALAABA GENERALA PP. N. VRANGELA . N. VRANGELA

I RUSKIHI RUSKIH IZBEGLICAIZBEGLICA

UU SREMSKIMSREMSKIM KARLOVCIMA (1920-1922.)KARLOVCIMA (1920-1922.)

autor:

Mr @arko Dimi}

Mr @arko Dimi}

PROBLEMIPROBLEMI SASA SME[TSME[TAJEMAJEM PORODICEPORODICE

I [TI [TABA GENERALAABA GENERALA PP. N. VRANGELA . N. VRANGELA

I RUSKIHI RUSKIH IZBEGLICAIZBEGLICA

UU SREMSKIMSREMSKIM KARLOVCIMA (1920-1922.)KARLOVCIMA (1920-1922.)

DD a su Sremski Karlovci srpski, duhovni, politi~ki, kulturni i prosvetni centar,znalo se i u carskoj Rusiji Petra Velikog ve} po~etkom XVIII veka. PrilikomTre}eg privilegovanog izbornog sabora, odr`anog 1713. godine u Karlovcima je

za mitropolita izabran budimski episkop Vikentije Popovi} i tom prilikom za sedi{te

mitropolije kona~no su, u odnosu na dotda{wi Kru{edol, izabrani Karlovci, da bi i onaj

zaostali administrativni deo ne{to kasnije prenet u Karlovce, nakon {to su Turci

po~etkom Austro-turskog rata 1716. godine, spalili manastir Kru{edol. U ovom periodu

zapo~iwu sve te{we i plodnije veze izme|u srpske i

ruske crkve, a zatim i {ire, posebno za vreme seobe Srba

u carsku Rusiju sredinom XVIII veka. Prve i trajne plodove

pomenuta saradwa }e doneti na poqu prosvete, kulture,

pismenosti i umetnosti, bogato i primereno ogleda}e se

{irom Karlova~ke mitropolije, dok }e Sremski Karlovci

ili Srpski sion biti centar ovih vi{evekovnih odnosa i

saradwe. Prvi svetski rat, a zatim i Crvena revolucija,

kao i likvidacija ruske carske porodice, pokrenuli su

ogromne migracije, a sa wima i velike `rtve, pre svega,

tada{we ruske elite, ali i obi~nog ruskog naroda. u ovoj

odiseji ili egzodusu, Rusi su se razvejali po mnogim

zemqama, pa su tako stigli i u Kraqevinu Srba, Hrvata i

Slovenaca. Nekima je to bila samo usputna stanica, a

nekima trajno uto~i{te. Zaostala i u ratovima

(Balkanski i Prvi svetski rat) razorena mlada

Kraqevina, prvenstveno Srbija, primila je do 50.000

ruskih izbeglica, gostoqubivije od bilo koje zemqe

Evrope, saveznice u

Velikom ratu, i u okvirima

svojih mogu}nosti pru`ila

im uto~i{te i potporu.

Najbrojnija ruska zajednica od oko 10.000 qudi nastani-

la se u Beogradu. U glavnom gradu Kraqevine SHS zadr`ala se

glavnina intelektualnog potencijala, dok je na prostore

Banata, Ba~ke, Srema i Barawe upu}eno i sme{teno oko 8.000

qudi. Govorilo se me|u Rusima u Karlovcima da im je odavde

Rusija bli`a kada se u wu budu vra}ali, a ta ih nada dugo nije

napu{tala. prvi Rus koji je stigao u Karlovce, sa grupom srp-

skih vojnika zarobqenika, i tu i ostao je Petar Horo{unov,

vojnik 248. puka ruske vojske iz grada Ker~a, gubernija

Tavrijska. Preminuo je u Karlovcima i sahrawen na

pravoslavnom Dowem grobqu na Magar~evom bregu.

General P.N. Vrangel

Grb barona Vrangela

Prva skupina ruskih izbeglica nije bila brojna. Do 12. februara 1921. godine ovde se

nastanilo 16 Rusa tzv. Srpske evakuacije iz Odese (prole}e 1919. godine), nijedan izbeglica

engleske evakuacije iz Novorosijska (prole}e 1920.) i svega 20 Rusa francuske evakuacije sa

Krima (novembar 1920) - ukupno 36 du{a.Prema popisu stanovni{tva novoosnovane

Kraqevine SHS u Sremskim Karlovcim je `ivelo 5.907 stanovnika, od kojih su 50 bili Rusi.

Za predsednika ove tek formirane ruske kolonije izabran je sudija Ivan Pavlovi~

Fjodorovski. Da bi se olak{ao sme{taj ruskih izbeglica, vlada Kraqevine SHS tj.

Ministarstvo unutra{wih dela, formiralo je dr`avnu komisiju za sme{taj ruskih izbegli-

ca. Sveti Sinod SPC je formirao sli~o telo, pa su tako u Karlovcima sme{tene dve koher-

entne skupine izbeglica. Zahvaquju}i wima, prime}uje jedan

od najboqih poznavalaca ovog pitawa Aqo{a Arsewev, ovo

mesto dobija poseban zna~aj me|u mno{tvom kolonija ruskih

emigranata u na{oj zemqi. Mnogi od wih ima}e zapa`enu ulogu

u verskom i vojno-politi~kom `ivotu celokupne ruske dijas-

pore. Prvu grupu su ~inili visoki i ugledni jerarsi Ruske

pravoslavne crkve. Po~etkom februara 1920. godine, grupa

ruskih episkopa raspore|ena je i sme{tena po fru{kogorskim

manastirima. Na zauzimawe srpskog patrijarha Dimitrija, feb-

ruara 1921. godin, iz carigrada jeu Karlovce tigla Vi{a

privremena ruska crkvena uprva u egzilu (formirana u novem-

bru 1920. godine na teritoriji Carigradske patrijar{ije).

Predvodio ih je mitropolit kijevski i tahicki Antonij

(Hrapavicki). Ruskim jerarsima i crkvenim administrtorima

patrijarh Dimitrije ustupio je prostorije u desnom prizemnom

krilu monumentalnog tzv. novog Patrijar{ijskog dvora.

Sekretari uprave bili su pravnik Ekzakustodijan Ivanovi~

Mahroblidze i bogoslov Tihov Aleksandrovi~ Ametistov.

Podseti}emo da je u Beogradu 13. maja 1919. godine izvr{eno

ujediwewe svih srpskih pravoslavnih oblasti,

a 30. avgusta 1920. godine sve~ano je u Sremskim

Karlovcima, u velikoj dvorani Patrijar{ijskog

dvora, progla{ena Srpska patrijar{ija.

Crkveni centar postao je Beograd, a Sremski

Karlovci samo privremeno sedi{te, do 1936.

godine. Nakon zavr{etka zgrade Patrijar{ije,

administracija se definitivno seli u Beograd,

dok u Karlovcima Dvor ostaje kao letwa rezi-

dencija srpskog patrijarha.

Drugu grupu, koja je sredinom juna 1921.

godine stigla u Karovce, ~inilo je osobqe

{taba Glavnokomandiju}eg ruske armije, gener-

ala P. N. Vrangela. Prvi je u Karlovce stigao

na~elnik [taba, general-lajtnant Aleksej

Petrovi~ Arhangelski sa tridesetak porodica vi{ih oficira, a u jesen 1921. u Karlovcima

se nastanio pomo}nik glavnokomanduju}eg, kowi~ki general Pavel Nikolajevi~ [atilov, sa

porodicom. Me|utim, dolazak generala Vrangela i wegove porodice u Karlovce se odu`io iz

nekoliko razloga. Prvi je tj [to je general Vrangel skupqao svoju razasutu porodicu, tako da

je sredinom marta 1922. u Beogradu doputovao P. N. Vrangel, iz Drezdena wegovi roditeqi,

a iz Pariza supruga sa troje dece i dadiqom (sin Aleksej ro|en je kasnije u Beogradu). Drugi

razlog je bila potreba da se u Karlovcima prona|e odgovaraju}i sme{taj za generala i wegovu

veliku porodicu. S obzirom na to da je odlu~eno da i [tab ruske armije bude sme{ten u

Karlovcima sa mnogobrojnim visokim oficirima i wihovom pratwom, administracijom, prob-

lem za malu varo{ bio je veoma ozbiqan.

U dopisu Ministarstva unutra{wih dela Kraqevine Srba, Hrvata i Sovenaca,

Odeqewe za Hrvatsku i Slavoniju, pov. H.S. br. 508, od 13. juna 1921. godine, pod oznakom

hitno! upu}eno gradskom na~elniku, a tada je na toj du`nosti bio dr Stevan Simeonovi} -

^oki}, ka`e se:

Dr`avna komisija za sme{taj ruskih

izbeglica odlu~ila je da u Sremsim Karlovcima

smesti [tab generala Vrangela i finansijske

~lanove wegovog [taba sa porodicama, kojima je

dozvoqen dolazak u na{u zemqu.

Gospodin gradski na~elnik neka izvoli

izdati potrebna nare|ewa da ovim izbeglicama u

pogledu wihovog sme{taja u varo{i i u pogledu

~iwewa svih mogu}ih olak{ica idu u svemu na ruku.

Oni su ve} po~eli pristizavati.

U potpisu:

po naredbi Ministra unutra{wih dela,

Na~elnik D. Gen~i}

Ovaj dokument potvr|uje svu hitnost da se

uredi sme{taj vojne vrhu{ke ruske emigracije u

Sremskim Karlovcima. Oficiri zadu`eni za

sme{taj pri [tabu glavnokomanduju}eg ruske armije

4. marta 1922. godine, broj: 155 u Sremskim

Karlovcima, izve{tavaju karlova~kog gradona~elnika Stevana Simeonovi}a - ^oki}a: da }e

15. marta /u sredu/ u Sremske Karlovce sti}i oko 9 ~asova glavnokomanduju}i ruske armije

general Vrangel, o ~emu Vas obave{tvamo. U potpisu: general-major [atilov, dok se za

pomo}nika kvartermistra [taba potpisuje poru~nik Sokolov, verovatno se radi o budu}em

kapetanu Nikolaju Sokolovu.

Problem stana za generala Vrangela po~eo se re{avati jo{ po~etkom janura 1922.

godine. Na adresu Gradskog stambenog ureda u Sremskim Karlovcima stigla je brzojavka ili

telegram iz Beograda, koji glasi:

U vezi akta od 29. (decembra) ovog mjeseca, pov. br. slu`beno nastambe da se hitno

reaktivira odgovaraju}i stan za generala Vrangela i wegovu svitu.

Kako se ~itava stvar komplikovala, vidimo iz pisma koje je povereniku Gradskog stam-

benog ureda u sremskim Karlovcima pisao sekretar Ministarstva za socijalnu politiku sa

sedi{tem u Beogradu, Du{an Toma{evi}. Pismo je poslati 23. januara 1922. godine i glasi:

Po{tovani g. Povereni~e,

Najlep{e Vas molim da g. senatora izvolite obavestiti da pitawe stana za g.

Vrangela jo{ nije deplasirano. Naime, po povrtku mom iz Karlovaca neki ovd(a{wi) listovi

doneli su noticu da }e g. Vrngel pre}i u varnu, te sam ja telefonski samo izvestio min-

istarstvo spoqnih poslova da su za wega u mestu na|eni stanovi. Izgledalo je, po zati{ju,

da on ne}e ni do}i i da je to politi~ki deplasirano. Me|utim, prekju~e je Ministarstvo spo-

qnih poslova zatra`ilo pismeni izve{taj o tome i ja sam im dao opasku. Kao {to sam sa g.

Sekretarom imao, u izve{taju sam tako|e naglasio da bi najboqe bilo da se g. Vrangelu

ustupi potreban broj soba u Petrijar{iji, dvoru ili zgradi crkv.(enih) fondova po{to pot-

pada pod neposr.(ednu) kompetenciju Ministarstva i da smo u tom smislu uputili i mi ve}

jedan akt gosp. Ministru vera. Po tom svemu zakqu~ujem da je ovo pitawe jo{ aktuelno, te da

ga g. senator ima u vidu.

Uveravaju}i vas u svoje odli~no po{tovawe molim da izru~ite moj pozdrav

g. senatoru.

U Beogradu 23. jan. 1922. godine

Du{an Toma{evi}, sekr. min. soc. pol. stoji u potpisu.

Sremski Karlovci, Ul.M.Stratimirovi}a br. 19-21

(Stan u kome je od 1922. do 1926. g. stanovala

porodica generala Vrangela - pet desnih

prozora na spratu)