klizna lezista i spojnice

3B=I9EJ=G9G H *E6;H>9I7H ,6L=BF?= :6?H@G9G H *E6;H>9I7H

$"!#"%: MAINSKI ELEMENTI&E ,=E?C $@6;C>9I=! 8C79BG &E 5CE=76 CE9I=! 8C79BG1

Mainski elementi

______

Predavanja "" B989@>6 Klizna leita, lizna Spojnice

2

Mainski elementi______

*@=JB6 @9N=LG6

*+(5-# +M(K2# .FBCIB= DC>ACI= Klizna leita su mainski sklopovi koji se najee ugrauju u oslonce vratila i osovina. Osnovna uloga kliznih leita je, kao i kotrljajnih leaja, prenoenje optereenja sa pokretnih na nepokretne delove maina i obezbeenje uslova za relativno kretanje obrtnih delova.

3


*@=JB6 @9N=LG6

Kod kliznih leita meusobna pokretljivost delova u dodiru i prenoenje optereenja ostvaruje se posredstvom klizanja, kada pokretna povrina (rukavac) kliza po nepokretnoj povrini (posteljica) leita. Suvo mehaniko trenje se posredstvom fluida (sredstva za podmazivanje) transformie u viskozno trenje fluida. Time se postie razdvajanje metalnih delova (rukavca i posteljice), odnosno spreava njihov neposredni dodir, smanjuje razaranje metalnih povrina i dr.4


*@=JB6 @9N=LG6

Prednosti kliznih leita: primenjuju se tamo gde nije mogue ugraditi kotrljajne leaje, jer mogu biti jednodelna, dvodelna i viedelna; primenjuju se za prenike vratila do 15 mm i preko 300 mm jer se kotrljajni leaji retko izrauju za te prenike, pogodna su i za najvee brzine, imaju relativno dug vek zahvaljujui podmazivanju, amortizuju udare i udarna optereenja, imaju mogunost priguenja buke i vibracija, jednostavne su konstrukcije i manjih dimenzija.5


*@=JB6 @9N=LG6

Nedostaci kliznih leita su: veliki gubici energije zbog trenja, habanje dodirnih povrina.

6


*@=JB6 @9N=LG6

/C89@6 ?@=JB=< @9N=LG6 Prema pravcu dejstva sile klizna leita se dele na: radijalna klizna leita kod kojih sila dejstvuje upravno na osu rukavca, aksijalna klizna leita, sila ima pravac ose rukavca (pravac ose leita); radijalno - aksijalna klizna leita istovremeno prenose radijalne i aksijalne sile. Prema nainu ostvarivanja pritiska u ulju na: Hidrostatika, hidrodinamika.

7


*@=JB6 @9N=LG6

Prema nainu uleitenja dele se na:

fiksirana (prenose aksijalne i radijalne sile), slobodna (prenose samo radijalne sile i dozvoljavaju mala pomeranja u aksijalnom pravcu). Prema stanju dodirnih povrina dele se na leita sa: suvim trenjem , polutenim (meovitim) trenjem, tenim trenjem.8


*@=JB6 @9N=LG6

.FBCIB= 89@CI= @9N=LG6 Osnovni i najvaniji deo kliznog leita je klizni par.

1 rukavac vratila, 2 leina posteljica. Radijalna leita9


*@=JB6 @9N=LG6

1 vratilo, 2 pokretni prsten, 3 nepokretni prsten. Aksijalna leita

10


*@=JB6 @9N=LG6

/E=A9E= ?@=JB=< @9N=LG6

11


*@=JB6 @9N=LG6

1G6B>6 H ?@=JBCA FDC>H Klizni spoj je dodir dve relativno pokretne povrine mainskih delova izmeu kojih dejstvuju otpori klizanju. Pri kretanju tela po podlozi , izmeu dodirnih povrina se javlja sila trenja Fm = m F. Smanjenje trenja postie se podmazivanjem dodirnih povrina.F Fm "A" vk12


*@=JB6 @9N=LG6

Trenje u kliznim leitima Dodirne povrine, relativno pokretnih delova, mogu biti nepodmazane i podmazane.ho R z1 Rz2

suvo trenje (m 0,3)

poluteno trenje (m < 0,3)

teno trenje (m = 0,005 ... 0,001)

Vrednost koeficijenta trenja dodirnih povrina zavisi od karakteristika materijala i hrapavosti dodirnih povrina.13


*@=JB6 @9N=LG6

Teno trenje Teno trenje- potpuno podmazivanje, postie se kada je dodirna povrina tela 1 malo zakoena na krajevima (pod uglom a) - kada postoji procep.F1

aIV III II I

2

p

0 -p

Raspodela pritiska u ulju14


*@=JB6 @9N=LG6

Sloj ulja izmeu dodirnih povrina je u sutini nosei element. Uljni film izmeu dodirnih povrina moe da se ostvari na hidrodinamikom i hidrostatikom principu. Kod hidrodinamiki podmazanih leita nosei uljni film se formira samo pri relativnom kretanju jedne klizne povrine u odnosu na drugu. Kod hidrostatikog plivanja (podmazivanja) klizne povrine su uvek razdvojene slojem ulja nezavisno od toga da li se kreu ili miruju.15


*@=JB6 @9N=LG6

Zavisnost koeficijenta trenja od broja obrtaja n:m a

ngr b c n16

meovito teno trenje


*@=JB6 @9N=LG6

4EFG9 A6J=I6 Osnovna uloga maziva je smanjenje trenja dodirnih povrina i smanjenje njihovog troenja. Kao mazivo kliznih leita koriste se: Tena maziva (ulja), Masti, vrsta maziva, Meavina vrstih maziva sa uljima i mastima, Voda, Vazduh, azot, ugljendioksid i dr.17


*@=JB6 @9N=LG6

,6G9E=>6@= J6 =JE68H ?@=JB=< @9N=LG6 Ispravnost rada (reim) kliznog leita zavisi od materijala posteljice i rukavca i sredstva za podmazivanje. Materijal rukavca se definie pri proraunu vratila. Obino je to elik visokog kvaliteta povrinske obrade i dovoljno velike tvrdoe. Preporuka je da je materijal rukavca 3 ... 5 puta vee tvrdoe od materijala posteljice. Materijal kuita nije bitan za funkciju kliznog leita.

18


*@=JB6 @9N=LG6

Materijal posteljice treba da poseduje osobine koje omoguavaju prenoenje optereenja (zadovoljavajua vrstoa i izdrljivost i dobra antifrikciona svojstva). Za izradu posteljica, najee, se koriste sivi liv, bronza, sinterovani materijali, plastine mase Potrebna antifrikciona svojstva se postiu nanoenjem, na klizne povrine posteljice, tankog sloja neke legure (zalivak).19


*@=JB6 @9N=LG6

Bronzane aure Kuite leaja20


1DC>B=79

1/.)-(% Spojnice spajaju dva saosna ili priblino saosna obrtna elementa u cilju prenoenja obrtnog momenta i obrtnog kretanja. Spojnice se najee koriste za spajanje dva vratila ili delova jednog istog vratila. Ose vratila mogu i da se seku pod nekim uglom. Najee se spajaju: vratilo pogonske maine sa vratilom radne maine, transmisiona vratila i dr.

21


1DC>B=79

Spojnice, pored svoje osnovne namene, imaju ulogu: prilagoavanje razliitih odstupanja osa vratila; priguenje torzionih oscilacija i udara pri pokretanju i u toku rada, automatsko uspostavljanje ili prekidanje prenosa obrtnog momenta, osiguranje spojenih delova od preoptereenja ili neeljenog smera obrtanja i dr.22


1DC>B=79

Spojnice se postavljaju neposredno iza leita. Po pravilu se sastoje od dva oboda vrsto vezana za obrtne delove koji se spajaju. Spojnica, ustvari, ima ulogu i da usklauje karakteristike pogonske i radne maine.

Spojnice proizvode specijalizovane fabrike koje uz svoje proizvode daju i odgovarajue kataloge sa osnovnim podacima. Konstruktor, praktino, bira iz kataloga spojnicu prema veliini prenika vratila, veliini snage koja se prenosi i dr.23


1DC>B=79

Pri proraunu spojnica merodavna je maksimalna vrednost obrtnog momenta koji spojnica prenosi. Pri zadatoj snazi P, W i ugaonoj brzini w, sec-1, moment u Nm je : Tmax = KA T ; T = P / w ; w = 2 p n KA faktor radnih uslova, n broj obrtaja obrtnih delova koji se spajaju.24


1DC>B=79

Osnovna podela spojnica izvrena je prema nainu ostvarivanja funkcije na: nerazdvojive spojnice, razdvojive spojnice. Nerazdvojive spojnice obezbeuju, u toku rada, prenoenje obrtnog momenta bez prekida i mogunosti razdvajanja vratila. Razdvojive spojnice omoguavaju ukljuivanje i iskljuivanje nekog sistema u toku rada.25


1DC>B=79

-9E6J8IC>=I9 FDC>B=79 Osnovna podela nerazdvojivih spojnica je izvrena prema nainu prenoenja obrtnog momenta i mogunosti pomeranja spojenih delova na: krute, prilagodljive (dilatacione), elastine, zglobne.26


1DC>B=79

Krute spojnice Krute spojnice obrazuju vrstu nepokretnu vezu. Spojeni delovi se ponaaju kao jedinstvena celina. Krutim spojnicama se, najee, vezuju transmisiona vratila, ree vratila pogonske i radne maine. Krute spojnice se primenjuju i kao redukcione (spojnice koje vezuju vratila razliitog prenika). Vrste krutih spojnica: ahurasta spojnica (spojnica sa naglavkom), krute spojnice sa obodima i dr.27


1DC>B=79

Spojnica sa naglavkom (ahurasta spojnica):

du

du

ds

L

a)

b)28


1DC>B=79

Krute spojnice sa obodima:

D0

d

29


1DC>B=79

Prilagodljive spojnice Prilagodljive spojnice spajaju: vratila i kompenziraju aksijalna, radijalna i mala ugaona odstupanja spojenih vratila; duga vratila sa izraenim termikim dilatacijama pa se zbog toga zovu "dilatacione". U ovu grupu spojnica spadaju: kandasta, krstasta, ...30


1DC>B=79

Kandasta spojnica Sastoji se od dve glavine koje na eonoj strani imaju po tri kande simetrino postavljene.

31


1DC>B=79

Krstasta spojnica: Sastoji se od dva oboda sa radijalnim lebovima na eonim stranama.

32


1DC>B=79

Elastine spojnice Elastine spojnice imaju sposobnost priguivanja udara, vibracija i promena obrtnog momenta, smanjenja torzionih oscilacija i dr. To se postie, elastinim elementima od gume, koe, plastinih masa i dr., ugraenih u obode spojnica.

33


1DC>B=79

Elastina spojnica sa gumenim prstenovima:b dz

b) D0

c)

34


1DC>B=79

Spojnica sa elastinim vencem (perifleks spojnica):1 1

Ds D0

d Du

35


1DC>B=79

Elastina kandasta spojnica (eupex spojnica)b ha

d

d

36


1DC>B=79

Zglobne spojnice Zglobne spojnice se koriste za spajanje vratila ije se ose seku i kada se ugaoni poloaj u toku rada menja. Primenjuju se uglavnom dve vrste ovih spojnica: zglobna spojnica sa zupcima (zupasta zglobna spojnica) Kardanova spojnica.37


1DC>B=79

Zglobna spojnica sa zupcima Na svakom vratilu nalazi se glavina sa nizom zubaca. Obrtni moment se prenosi sa vratila na vratilo preko omotaa posredstvom zubaca.DK w

38


1DC>B=79

Kardanova spojnica Kardanova spojnica se sastoji od dve glavine koje se zavravaju viljukama. Viljuke se nalaze, jedna u odnosu na drugu, pod uglom od 90i vezane su za rukavce na kardanovom krstu.1 3 2 I

j1, w1

p/2

j 2, w 239

a

II


1DC>B=79

40


1DC>B=79

06J8IC>=I9 FDC>B=79 Razdvojive spojnice omoguavaju uspostavljanje i prekidanje veze spojenih delova kako u stanju mirovanja, tako i u toku rada. Prema konstrukcionom obliku razlikuju se: kandaste, zupaste, frikcione, specijalne spojnice.41


1DC>B=79

Frikcione spojnice Frikcione spojnice omoguavaju postepeno ukljuivanje i iskljuivanje, odnosno spajanje i razdvajanje vratila. Prenose obrtni moment posredstvom sile trenja (otpora klizanju), nastale na dodirnim povrinama oboda spojnice. Ukljuivanje i iskljuivanje se obavlja u toku rada i pod optereenjem.42


1DC>B=79

Osnovni uslov, za postizanje sigurnosti u radu, je da granini moment trenja [Tm] na dodirnim povrinama spojnice bude vei ili jednak maksimalnom radnom momentu Tmax koji spojnica prenosi: [Tm] Tmax = KA T Mogu biti sa: ravnim,koninim i cilindrinim dodirnim povrinama. Specijalan sluaj su tzv. frikcione spojnice sa lamelama.43


1DC>B=79

Frikciona spojnica sa ravnim dodirnim povrinamaFa = Fn

44


1DC>B=79

Frikciona spojnica sa koninim dodirnim povrinamaaFn

Fn45

klizna lezista i spojnice

Documents