22. januar 2019. godine

Klovnovi sa radnom knjižicom

Iako već decenijama u Srbiji rade mađioničari i bebisiterke, tržište rada će tek sada da

prepoznaje ova zanimanja. I žonglerima, zvonarima, programerima kompjuetrskih igrica u

radnoj knjižici će biti konačno upisano pravo zanimanje. Od Nove godine u Srbiji je na snazi

novi šifrarnik na kome se našlo 3.641 zanimanje.

Na novoj listi nisu samo zanimanja koja su i ranije postojala, ali za njih nije postojala šifra, već i ona koja je

donelo moderno doba. Tako će se u novom šifrarniku naći disk-džokej, kućne negovateljice-pomoćnice,

klovnovi, kobasičari, a od ove godine tržište prepoznaje i estradne imitatore, izvršitelje, javne beležnike...

Do usvajanja nove liste šifara polovinom prošle godine, u Srbiji je bila u upotrebi lista zanimanja iz 1990.

godine. Taj spisak su odavno progutali vreme i promene na tržištu rada.

Tako, programeri na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nisu bili prijavljeni kao programeri, jer

šifre za ovo zanimanje nije bilo.

Sociolog Žarko Trebješanin u izjavi za "Vesti" kaže da su na delu nova zanimanja o kojima nismo mogli ni

da sanjamo, i to pre svega iz oblasti IT sektora.

- Mislim da će omladina koja se sada školuje imati zanimanja o kojima trenutno ništa ne znamo. Evo, na

primer, zanimanja poput daktilografa nestaju - priča dr Trebješanin.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, u izjavi za "Vesti" kaže da pravljenje

novog šifrarnika deluje malo neozbiljno u situaciji kad zemlja treba da se pozabavi pitanjem ne nestajanja

nekih zanimanja nego odliva pojedinih profesija.

- Mnogi beže glavom bez obzira u beli svet. Bolnice vape sa anesteziolozima, ortopedima, medicinskim

sestrama i niko ne vodi računa o tome, nego prave šifrarnike! U redu, neka nama klovnova i imitatora, ali ko

će da leči ljude po bolnicama - pita se Ranka Savić.

Novi šifrarnik je dobar za statistiku, jer ćemo moći jasnije da izbrojimo koliko programera radi u Srbiji.

Dosad to nije bilo lako, pa se radilo samo sa pretpostavkama. Nadležni kažu da je novi šifrarnik usklađen s

potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.

Ova lista koristiće naročito Ministarstvu prosvete, jer će moći da edukuje obrazovne profile za nedostajuća

zanimanja. Važan je i zbog prepoznavanja zanimanja na tržištu, što će doprineti tome da građani lakše dođu

do posla.

Egzotične profesije

Postavlja se pitanje da li će ljudi znati šta je to estradni imitator, a Žarko Trebješanin kaže da će se u moru

novih zanimanja naći i mnoštvo egzotičnih profesija koje će izazvati i smeh. Po njemu, reč je o čistoj

deskripciji.

- Imali smo nekad i čoveka koji popravlja kišobrane, pa smo ga jednostavno zvali majstor - priseća se dr

Trebješanin.

Nestalo 10.000 zanimanja

U poslednjih desetak godina sa tržišta rada nestalo više od 10.000 zanimanja! Velike tehnološke i

ekonomske promene uslovile su novi stil života i sistem vrednosti, pa je samim tim došlo i do pojave novih

profesija. Primera radi, krupijei su postojali i do sada, ali su u šifrarnik upisivani kao radnici obezbeđenja ili

kontrolori.

RTS/Blic online

Čelnici Železare danas sa premijerkom: KOLIKO

JE SMEDEREVSKI ČELIK OTPORAN NA

KVOTE EU

Predsednik HBIS grupe Ju Jong sastaće se u utorak sa premijerkom Anom Brnabić, saznaje RTS. Jedna od

tema razgovora biće i kvote, koje je na izvoz čelika iz trećih zemalja pa i Srbije, uvela Evropska komisija.

Kineski trojanski konj, u tri reči su evropski proizvođači čelika opisali smederevsku železaru. U njima leži i

odgovor zašto je Brisel, zbog čelika, u protekle tri godine vodio tri postupka protiv Srbije, objavio je RTS.

Poslednja u nizu je prošlonedeljna odluka - uvođenje kvota na čelik iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju.

Maksimalan izvoz 3,3 miliona tona

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je prvi počeo američki predsednik Tramp, koji je,

na neke evropske i na kineske proizvode, uveo 10 i 25 procenata carinsku stopu.

- Evropa, naravno, ne može sedeti skrštenih ruku i to je

njihov odgovor na to što je uradio gospodin Tramp -

rekao je Savić.

Svetska trgovinska organizacija, već je objavila kakva

ograničenja u narednom periodu stoje pred

smederevskom čeličanom. Na evropsko tržište prošle

godine izvezela je gotovo milion tona. Najviše smo

izvozili toplo valjani čelik, na koji je uvedena globalna

kvota.

Sve zemlje van EU moći će u narednih pet meseci da

izvezu 3,3 miliona tona. Svaku sledeću, Brisel će cariniti sa 25 odsto.

- S obzirom na najave iz Železare Smederevo da se želi povećati izvoz na tržište EU, to bi onda definitivno

imalo uticaja. Ukoliko se pređu te količinske kvote, Srbija će i dalje biti u mogućnosti da izvozi na tržište

EU, ali će se dodatno primenjivati carine u iznosu od 25 odsto - kaže izvršna direktorka Centra za evropske

politike Ranka Miljenović.

Loše rešenje za Železaru

Na preostale dve kategorije proizvoda smederevske železare biće uvedene pojedinačke kvote. One

predstavljaju trogodišnji prosek našeg izvoza u Uniju. Za železaru to je loše rešenje, jer je trogodišnji prosek

hladno valjanog čelika 10 odsto niži od prošlogodišnjeg. A trogodišnji prosek belih limova - 25 odsto.

- To je jedan snažan lobi koji ništa ne prepušta slučaju. Evropska komisija je politička organizacija. Oni su

interesno organizovani i potpuno je priorodno to što oni rade - kaže Savić, objavio je RTS.

Argument evropskih proizvođača čelika je da Kinezi iz Smedereva znatno povećajaju izvoz u Evropu.

Briselu, ipak, nije smetalo kada je to radio američki "Ju-es-stil". A Kinezi još nisu dostigli rekordnih

američkih 1,3 miliona tona izvoza.

Ugovor grčke Terne i Vansija o rekonstrukciji

"Nikole Tesle"

Grčka građevinska firma "Terna S.A." potpisala je ugovor sa kompanijom "Vansi erports" o dogradnji i

rekonstrukciji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", saopšteno je iz kompanije Terna.

Budžet predviđen za radove iznosi 262 miliona, a

konzorcijum "Vansi" (sa 51 odsto udela u tom projektu)

i "Terna" (sa 49 odsto) imaće pet godina za realizaciju

projekta, navodi se na zvaničnom sajtu grčke grupacije

GEK Terna, koja je stoprocentni vlasnik preduzeća

"Terna".

Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta, s ciljem

razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i uslova rada, i omogućavanje avio-prevoznicima da ponude

nove rute i povećaju putnički i kargo saobraćaj u skladu sa privrednim rastom Srbije, na bazi sadašnjih i

budućih podataka, dodaje se u saopštenju.

Radovi predviđeni za objekte putničkih terminala podrazumevaju izgradnju novih objekata ukupne površine

42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje postojećih ukupne površine 15.000 metara kvadratnih.

Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, obnavljanje i nadogradnju postojeće piste

dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove

infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih.

Planirano je i proširenje postojeće platforme za odleđivanje aviona ukupne površine 6.000 metara

kvadratnih.

U planu je takođe izgradnja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i

objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja

sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja...

Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su

sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica,

postrojenje za solarne panele, zaključuje se u saopštenju "Terne".

Ministar zdravlja najavljuje: Za dve vrste

operacija više NEĆE BITI LISTA ČEKANJA

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da bi do kraja godine najveći deo lista čekanja za ortopedske i

operacije katarakte trebalo da bude ukinut, a druge liste da budu drastično smanjene.

Lončar je rekao da je u sistemu zdravstva, po prvi put, urađena najdetaljnija analiza lista čekanja.

- Uzeli smo u obzir sve parametre koje utiču na listu čekanja, od kapaciteta bolnice, operacionih sala,

intenzivne nege, bolesničkih soba, broja lekara, specijalista koji rade operacije, medicinskih sestara,

anesteziologa, materijala - svega što je neophodno da bi dobili jednu pravu analizu - rekao je Lončar.

Zaključak je, naveo je on, da u najvećem delu bolnica u unutrašnjosti Srbije ne bi trebalo da postoje liste

čekanja, kada je reč o ortopedskim i operacijama katarakte.

Broj tih operacija bi, kako je istakao, u ovoj godini mogao biti povećan najmanje za 80 odsto.

- Na nama je da nabavimo dodatne količine materijala i stvari koje koje su neophodne za te operacije. Uz

bolju organizaciju i neke sitnice koje trebamo da nabavimo, mislim da ćemo za 80 odsto povećati broj tih

operacija, što bi značilo da u većini bolnica u unutrašnjosti zemlje za te operacije ne bude lista čekanja, a da

u većim bolnicama one budu znatno smanjene - rekao je Lončar.

On je kazao da je nemoguće da ne postoje liste čekanja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu.

Lončar je pojasnio da je svaka bolnica dobila napismeno šta i koliko operacija mora da uradi u narednom

periodu.

- Na nedeljnom nivou ćemo pratiti kako se to odvija i kako teče plan koji smo zamislili da uradimo - dodao

je ministar.

Прекинут штрајк у Републичком геодетском

заводу

Након састанка са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зораном

Ђорђевићем и Кабинетом председнице Владе Ане Брнабић, прекинут је штрајк у Републичком

геодетском заводу.

На састанку је постигнут договор и донето компромисно решење прихватљиво свим странама у

спору, а у циљу умањења штетних последица штрајка по грађане, саопштило је ресорно

министарство.

Штрајк у Републичком геодетском заводу започео је 6. децембара 2018, а у претходном периоду

одржано је неколико састанака са Инспекцијом рада и Републичком агенцијом за мирно решавање

радних спорова, уз присуство министра Ђорђевића, додаје се у саопштењу.

Politika/Blic online

Oslobađanje plaćanja poreza podstrek za mlade

preduzetnike: NAJVIŠE OTVARAJU KAFIĆE i

prodavnice hrane i pića

Od oktobra do kraja 2018. osnovano je 470 preduzetničkih firmi i privrednih društava čiji su vlasnici u prvoj

godini poslovanja oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinose.

Otkako je 1. oktobra prošle godine na snagu stupila mera oslobađanja od poreza na dohodak i obavezno

socijalno osiguranje za početnike u biznisu i to samo u prvoj godini njihovog poslovanja, po novim

poreskim pravilima do kraja 2018. osnovano je 470 preduzetničkih firmi i privrednih društava u 31 opštini u

Srbiji, piše Politika.

U većini slučajeva mladi su dosad prednost davali

preduzetničkim radnjama, u odnosu na društva sa

ograničenom odgovornošću. Nove firme početnika u biznisu

registrovane su za ukupno 21 delatnost, a uglavnom je reč o

restoranima i kafićima, prodavnicama hrane i pića,

cvećarama, računovodstvenim i agencijama za računarsko

programiranje, radnjama za ketering, pekarama,

automehaničarskim radionicama, firmama ovlašćenim za

rušenje objekata, konsultantskih i preduzećima za trgovinu

automobilima…

Produžiti na pet godina

U NALED-u, od kojeg je i potekla ideja oko ukidanja plaćanje nameta početnicima u biznisu u prvoj godini

rada, ističu da su zadovoljni brojem novoosnovanih firmi, posebno ako se zna da se mera tek odnedavno

sprovodi.

– Zalagaćemo se za njeno proširenje, jer smatramo da njome ne treba da budu obuhvaćeni samo mladi. Ne bi

trebalo da bude ni vremenski ograničena na godinu dana već, recimo, na pet. To bi svakako dalo još veći

vetar u leđa razvoju preduzetništva u Srbiji – ističe Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u

NALED-u.

Da bi uopšte neko mogao da računa na ovakvu podršku države, mora da ispuni nekoliko uslova. Mera

propisuje da početnici u biznisu moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije

Nacionalne službe za zapošljavanje. Uslov da nezaposleni dobiju poresku olakšicu jeste i to da su duže od

šest meseci na evidenciji NSZ-a.

Oslobođeni poreza na zarade

Ranija istraživanja su pokazala da su preduzetnici početnici morali da plate od 151.550 do 426.314 dinara u

toku prve godine svog poslovanja, a privredna društva od 188.126 do 235.126 dinara za troškove osnivanja i

poreze i doprinose. Ovi iznosi su im sledovali, bez obzira na to da li su ili nisu ostvarili prihode. U

međuvremenu se pokazalo da je upravo visoko poresko opterećenje jedan od većih problema među mladima

koji žele da započnu biznis, naročito porez na dohodak i porezi na obavezno socijalno osiguranje.

Prema izmenama Zakona o porezu na dohodak i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

početnici u poslovanju oslobođeni su plaćanja poreza na zarade i doprinose za najviše devet novozaposlenih.

Time država želi, kako je nedavno istakla premijerka Ana Brnabić, da poruči mladima da treba da probaju

sami sebi da stvore posao.

Primena mera će se širiti

– Ako uspeju, svima će biti dobro. Država će imati porez, oni će imati ustaljen posao i prihode. Ako ne, nije

problem, niko nije prohodao, a da prethodno nije nekoliko puta pao – podsetila je Brnabićeva, uz obećanje

da će se primena ovih mera širiti, ako bude dala rezultate, piše Politika.

Procena je da će u prvoj godini ukidanja poreskog opterećenja biti oko 8.000 korisnika ove mere (trećinu

čine paušalci) i da bi za to trebalo u budžetu izdvojiti od 1,4 do 1,9 milijardi dinara.

Biznis & finansije/Beta/Insajder

Da li su radnicima kompanije Leoni povređena

prava?

Radnici kompanije “Leoni” u Malošištu kod Doljevca od kojih je zatraženo da prihvate rad duži od jedne

radne nedelje i rad prekovremeno, noćni rad i preraspodelu radnog vremena ocenili su da su njihova prava

time povređena.

Pprošle nedelje im je naime ponuđeno da potpišu saglasnost kojom se poslodavcu daje mogućnost da ih

premesti na drugo mesto rada koje je udaljeno više od 50 kilometra od mesta u kome sada rade ili da ih uputi

na rad kod drugog poslodavca duže od godinu dana.

Povredom prava radnici smatraju i to što je u saglasnosti navedeno da poslodavac može novčano

potraživanje naplatiti obustavljanjem od zarade, u visini koje prelazi iznos dve trećine zarade.

Iako se zaposleni žale na povredu prava, u kompaniji “Leoni” su agenciji Beta kazali da su odredbe iz

dokumenta “Izjava o saglasnosti” uključene u standardni ugovor o radu te kompanije od osnivanja 2009.

godine i da su u potpunosti u skladu sa odredbama Zakona o radu.

“Početkom ove godine, odlučili smo da ove odredbe izdvojimo iz našeg Ugovora o radu i da ih stavimo u

poseban dodatak – Izjavu o saglasnosti kako bismo svakom zaposlenom ponudili mogućnost da potvrdi

svoju raspoloživost da radi prekovremeno, noću i slično i tako ostvari mogućnost da bude dodatno plaćen”,

navedeno je u pisanom odgovoru kompanije “Leoni”, gde takođe stoji i da potpisivanje Izjave o saglasnosti

nije obavezujuće i da svaki zaposleni ima slobodu da odluči da li će da je potpiše ili ne.

Međutim, profesor radnog prava Mario Reljanović za Insajder navodi da takav blanko dokument „nikako ne

može biti u skladu sa zakonom“: „Pojedinačno gledano svaka od tih stavki koje su oni naveli jeste moguća

po zakonu. Osim ove o uzimanju više od dve trećine zarade. Međutim, one su zakonite samo kada postoji

tačno određeni uslovi u konkretnom slučaju koji poslodavac utvrdi odlukom ili drugim aktom, a na koji

zaposleni treba da pristane. Dakle, treba da se da saglasnost za svaku od stavki samo u pojedinačnim i

konkretnim slučajevima, a ne blanko za sve ikada što će nastupiti – sutra ili za pet godina“.

On navodi i da posebno nisu zakonite odredbe o obustavi zarade zbog naknade štete. Reljanović navodi i

nekoliko primera koji bi mogli da se dese u praksi ako bi se primenio dokument koji je Leoni ponudio

svojim zaposlenima.

„Na primer, kada je reč o odredbi o noćnom radu, ako radnik pristane na to da radi noću više od jedne

nedelje, to može da ispadne na kraju da čitave naredne godine radi noćnu. Dalje, stavka koja kaže da

poslodavac može naplatiti svoje potraživanja obustavljanjem zarade radnika u visini koji prelazi dve trećine

plate, to znači da poslodavac može bukvalno da kaže „okej, šteta je nastala, krivi su Pera, Mika i Žika,

trošak je 100.000 evra. Sad ćemo mi njima da odbijamo celu platu narednih 18 godina da bi oni to otplatili“.

I ti sad kažeš ja se sa tim ne slažem, nisam napravio tu štetu, a poslodavac kaže „jeste, ali potpisao si

saglasnost“ pre šest meseci ili šest godina“, objašnjava Reljanović.

Radio Slobodna Evropa

Fiskalni savet: Debakl politike zabrane

zapošljavanja u javnom sektoru

Fiskalni savet Srbije nije dobijao od Vlade Srbije tražene podatke o uštedama i racionalizaciji javne uprave,

u periodu u kom je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, između ostalog, navodi

to član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

„Mi do danas nemamo nijedne zvanične tehničke analize

koje kažu – u tom i tom sektoru otpustite toliko radnika, a u

tom sektoru zaposlite toliko radnika“, kaže Altiparmakov.

Primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je na snazi od

2014. godine i trebalo je da traje do kraja 2016. godine, nakon više odlaganja, važiće i do kraja 2019.

godine. Razlog uvođenja te mere pre pet godina bilo je smanjenje rashoda u javnom sektoru.

Fiskalni savet, savetodavno telo odgovorno Skupštini Srbije, je više puta apelovao da se ukine zabrana

zapošljavanja, uz obrazloženje da je, iako su javne fiansije stabilizovane u prethodnom periodu, omanula

reforma javnih preduzeća i javne uprave, odnosno uvođenje platnih razreda i racionalizacija broja

zaposlenih.

„Po oba ta aspekta nismo postigli rezultate ni blizu željenih, a čak u dobrom delu javnog sektora, umesto

unapređenja, imamo unazađenje usluga koje javni sektor pruža. To je pre svega politička odgovornost

Vlade, ali to je sa tehničke strane sramota za konsultante Svetske banke, pošto je Svetska banka bila

zadužena za taj tehnički deo“, objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

„Ono što se očekivalo, pre svega od tih konsultanata Svetske banke, je da kažu gde su ti viškovi – gde treba

smanjivati broj zaposlenih. To se nije desilo i umesto kontrolisanih otpuštanja u neproduktivnom delu

javnog sektora, mi smo praktično imali stihijsko otpuštanje radnika, odnosno penzionisanje, a u manjem

delu otpuštanje“, ističe Altiparmakov.

Radio Slobodna Evropa je analizu Svetske banke koja je trebalo da utvrdi gde u javnom sektoru postoji

višak, a gde manjak zaposlenih, tražio od ogranka te institucije u Srbiji. Rečeno nam je da je vlasnik analize

Vlada Srbije, te da nam je oni zbog toga ne mogu dostaviti.

Odgovor nismo dobili ni iz resornih ministarstava. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

uputilo nas je na Ministarstvo finansija, iz kog do zaključenja teksta nisu stigli odgovori na pitanja o

posledicama zabrane zapošljavanja i razlozima njenog produžetka.

Prema oceni Fiskalnog saveta, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najviše se odrazila na pogoršanje

kvaliteta usluga u prosveti i zdravstvu.

„Zabrana je dotukla srpsko zdravstvo, jer od 2006. godine mi imamo manjak zdravstvenih radnika, a višak

nemedicinskih radnika. Dakle, pričamo o nemedicinskim radnicima koji nemaju sistematizovano radno

mesto, radi se o profesorima fizičkog vaspitanja zaposlenim na odeljenju hirurgije, pejzažnim arhitektama, i

raznim drugim izmišljenim radnim mestima koja ne postoje u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u

zdravstvenim ustanovama“, objašnjava Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema proceni sindikata, trenutno u zdravstvu nedostaje između 3.500 i 4.000 lekara i oko 8.000

medicinskih sestara i tehničara, tok je u tom sektoru višak oko 15 odsto nemedicinskih radnika.

„Jedan lekar, umesto 35 pacijenata koliko mu je propisano da ih pregleda sada pregleda 70 do 100 pacijenata

u smeni. Imamo dokaze za to širom Srbije, protokole u koje su ti pregledi upisani. Skoro sam pitao Fond,

kako plate 70 pacijenata, ako može da bude zakazano samo 35. Desilo se to da je usluga duplo gora, jer

lekar mora duplo više pacijenata da pregleda, a 95 posto greški lekara dolazi zbog preopterećenosti, zbog

brzine“, ističe Panić.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da je prosveta „talac ili

kolateralna šteta“ reforme javnog sektora.

„Da li je sprečeno da se zapošljavaju partijski kadrovi – apsolutno ne. A da li je ovom i ovakvom zabranom

zapošljavanja napravljen još veći haos – apsolutno da“, kaže Janković.

Do smanjenja broja zaposlenih u prosveti, prema rečima Jasne Janković, došlo je zbog prirodnog odliva

zaposlenih – odnosno odlaska u penziju oko 2.500 prosvetnih radnika godišnje, na čija su mesta dolazili

mladi ljudi, ali sa ugovorima na određeno vreme.

Jasna Janković, pak, podseća da je 2017. godine promenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja, koji je, kako ističe, između ostalog omogućio da se manipuliše raspodelom radnih mesta.

„Na taj način što smo kontrolu o izboru direktora potpuno istrgli iz ruku zaposlenih koji više o tome ne

odlučuju i stavili je u ruke jednog čoveka – ministra prosvete“, tvrdi Janković i dodaje da ne postoje

zvanični podaci da li su direktori članovi političkih stranaka.

„Ne postoji nikakva zabrana da direktor bude član neke partije, iako postoji jasna zabrana da škola nije

mesto za partijska okupljanja, niti bilo kakvu propagandu, a opet ste pre nekoliko nedelja, u sred kampanje

za izbore, imali partijsku tribinu u školi“, priča Janković.

Jedan od najvećih svetskih proizvođača papirne

ambalaže preuzima naše dve fabrike

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je irskoj kompaniji Grupa Smurfit Kapa (Kappa)

preuzimanje Fabrike hartije Beograd i fabrike Avala Ada u Beogradu, navedeno je na sajtu Komisije.

Кomisija je zaključila da se nakon te kupovine u Srbiji neće promeniti tržišna struktura na tržištu materijala

za izradu kutija od talasastog kartona, kao ni tržište samih kutija od talasastog kartona.

Grupa Smurfit Kapa, koja je jedan od najvećih proizvo]ača papirne ambalaže u svetu, objavila je u

novembru prošle godine da je postigla dogovor o preuzimanju Fabrike hartije Beograd i fabrike Avala Ada

iz Beograda.

Dve fabrike je prodala srpska kompanija Kapa star (Kappa Star) za 133 miliona evra.

Smurfit Kapa je najavila da će proširenje poslovanja u jugoistočnoj Evropi obezbediti potpunu integraciju u

procesu pakovanja u tom delu sveta.

Ta irska kompanija ima oko 46.000 zaposlenih, na približno 370 proizvodnih lokacija u 33 države i sa

prihodom od 8,6 milijardi evra u 2017. godini.

Од нове године ради централна евиденција

стварних власника

Последњег дана прошле године на интернет страници Агенције за привредне регистре омогућен је

приступ Централној евиденцији стварних власника, у који се до краја овог месеца, 31. јануара, морају

уписати сви они који имају најмање 25 одсто власништва у привредном субјекту.

Централна евиденција стварних власника је јединствена

јавна електронска база података која садржи податке о

физичким лицима која су стварни власници неког

правног лица, односно регистрованог привредног

субјекта. У евиденцију се морају унети све настале

промене података, било да је у питању упис, промена

или брисање података.

Посланици Скупштине Србије усвојили су почетком

јуна прошле године, по хитном поступку, Закон о Централној евиденцији стварних власника, који

предвиђа формирање посебног регистра с именима стварних власника привредних субјеката. Тим

законским актом настаје обавеза овлашћеним лицима да одреде стварног власника правног лица који

директно или индиректно имају више од 25 одсто удела. Правна лица – регистровани привредни

субјекти – имају обавезу да одреде ко су им стварни власници капитала и да за то обезбеде

одговарајућу документацију, а затим да их евидентиртају у Централној евиденцији.

Главни разлози за доношење Закона о Централној евиденцији стварних власника је спречавање

даљег прикривања стварних власника домаћих и страних привредних субјеката. Један од важнијих

разлога је и побољшање постојећег система откривања начина прања новца и финансирање

тероризма, као и борба против тога, чиме се домаће законодавство усклађује с европским и

међународним стандардима.

Управа за спречавање прања новца је због почетка рада Централне евиденције стварних власника

сачинила смернице за његово „читање”. У њима се истиче да је, осим транспарентности стварног

власништва над правним лицима и трастовима, од немерљивог значаја да обвезници Закона о

спречавању прања новца на јединствен начин утврђују стварног власника странке, као и да врше

друге радње и мере препознавања и праћења фирме. Утврђивање стварног власника фирме, по

образложењу из Смерница, игра кључну улогу у евентуалном препознавању трансакција и лица за

које постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Улога Управе за

спречавање прања новца је и да поседује информације о таквим трансакцијама и лицима, које добија

од обвезника, прикупља, анализира и да их, ако утврди да постоје основни сумње да се ради о прању

новца и финансирању тероризма, прослеђује надлежним органима.

Страни заступник мора имати сертификат

Једно од питања које је ових дана стигло АПР-у је и шта се догађа уколико је заступник страно лице,

а његов електронски сертификат не садржи евиденцијски број странца. У АПР-у одговорају да

уколико заступник – страно лице – није у могућности да добије електронски сертификат с

евиденцијским бројем, препорука је да се у АПР-у именује други заступник. Именовано домаће или

страно лице мора да поседује валидан електронски сертификат, а то значи да домаће лице мора

имати сертификат с ЈМБГ-ом, а страно сертификат с евиденцијским бројем странца.

Министар привреде Србије Горан Кнежевић донео је почетком децембра прошле године Правилник

о садржини Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника привредних

субјеката. По том акту, у Централну евиденцију стварних власника податке мора унети стварни

власник – физичко лице које је непосредно или посредно ималац 25 одсто или више удела, акција

или права гласа, затим физичко лице које је непосредно или посредно ималац 25 одсто или више

удела, затим онај ко има исто толико капитала у привредном друштву.

Обавезу да евидентирају податке о стварним власницима имају сва привредна друштва уписана у

Регистар привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре, затим друштва у ликвидацији,

задруге, органци страних привредних друштава, пословна удружења, удружења и савези удружења,

фондације и задужбине, установе и страна представништва привредних друштава, удружења,

задужбина и фондација. У исто време, ту обавезу немају предузетници, јавна акционарска друштва,

привредна друштва у стечају, привредна друштва у принудној ликвидацији, друштва и установе у

којима је држава, покрајина или општина једини члан, односно оснивач, политичке странке,

синдикати, спортске организације и удружења и цркве и верске заједнице.

Сигурност за мирну старост обезбеђује се већ од

16. године

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање утврдио је нове основице за уплату пензијских доприноса

за оне који их сами себи уплаћују да би стекли услове за пензионисање.

У овој години доприноси ће бити 3,76 одсто већи него

лане.

Грађани могу да се определе за једну од 13 основица

осигурања, независно од стручне спреме које имају. По

Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање,

најнижа основица осигурања износи 35 одсто просечне

републичке зараде за претходних 12 месеци, што је

23.921 динар, а највиша пет просечних плата, односно

341.725 динара. Дорпинос за пензијско и инвалидско осигурање је 26 одсто од одабране основице,

што значи да ће месечни издатак за самосталну уплату доприноса за ПИО током ове године бити у

распону од 6.219,46 до 88.848,40 динара.

Износи основца осигурања и доприноса током целе године биће објављени на сајту Фонда ПИО и по

огласним таблама у филијалама. Иначе, грађани који се определе за самосталну уплату доприноса, по

члану 15 Закона о ПИО, новац треба да уплате до 15. у месецу за претходни месец. Једном изабрана

основица може се променити, али под условом да се поднесе нови захтев. Такође, грађани који не

желе више да самостално уплаћују доприносе имају обавезу да поднесу захтев за престанак уплате,

пошто ће у супротном Фонд ПИО ће наставити да потражује новац за сваки наредни месец. Иначе,

право на самосталну уплату доприноса имају сва лица старија од 15 година која су данас ван система

осигурања, као што су незапослени, студенти, домаћице или ученици.

Koliko košta da vam neko duguje plate dve

decenije?

Koliko košta da vam neko duguje vaše plate skoro dve decenije? Sudeći po presudama donetim u Subotici –

500 evra. Toliko su dobili nekadašnji radnici Industrije mesa 29. novembar iz Subotice u sporu protiv

lokalnog Privrednog suda na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku. Poručuju da i dalje od svojih

zarada ne odustaju, i da će sada tužiti državu za meterijalnu štetu.

Dve decenije ovi ljudi čekaju na svoje plate. Pre dve

decenije nekadašnje "carstvo dobre hrane" je po prvi

put otišlo u stečaj, radnici su prijavili sudu svoja

potraživanja, ali zbog stečaja, ponovnog pokretanja

proizvodnje, restrukturiranja, ponovnog stečaja... od

njihovih plata nije bilo – ništa. Zbog toga su presavili

tabak i tužili državu. I dobili spor.

"Bio sam jako iznenađen. Ipak je to period od

dvadeset godina prošao od kako su se izdešavale te

stvari. Mi kao radnici, devedeset i devet odsto nas smo to svi već otpisali. Ali sam zadovoljan i sa tim zato

što je bilo sve otpisano, sve zaboravljeno. I odjednom – to je to. Nije mnogo, ali za nas je mnogo", kaže

jedan od njih, Mijo Mufić.

Po pet stotina evra na ime naknade za nematerijalnu štetu za povredu prava na suđenje u razumnom roku

dobilo je 9 od 29 radnika, koliko ih je do sada dobilo presude. Novac očekuje oko 600 ljudi, a u planu su i

nove tužbe, s obzirom da je oko 1.000 bivših radnika ovlastilo advokate u ovom slučaju.

"Očekujemo, naravno, u prvoj polovini ove godine da ili veći deo ili svi predmeti budu i završeni i da se taj

novac prema tim ljudima, za naknadu nematerijalne štete i isplati", kaže potpredsednik Samostalnog

sindikata u Subotici Ištvan Huđi.

Pet stotina evra će možda biti sve što će nekadašnji radnici, od kojih neki nisu među živima, dobiti od svojih

potraživanja. Plate nisu mogli naplatiti kroz stečaj, jer se prodajom imovine namirila – država. Tačnije,

Poreska uprava. I to, između ostalog, na ime poreza i doprinosa za – neisplaćene zarade.

"Znači, porezi i doprinosi delimično su otišli prema Upravi prihoda – radnici nisu dobili ništa", tvrdi

nekadašnja radnica Marija Novkov.

Radnicima preostaje jedino da ponovo tuže državu i traže naknadu, ovoga puta, materijalne štete.

Vesić: PKB isplatio porez

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da je kompanija PKB platila gradu

celokupan osnovni dug na ime poreza na imovinu, koji godinama nije plaćan.

PKB je 14. decembra prošle godine uplatila u budžet grada

719.525.041 dinara, što je bio njihov osnovni dug na ime

poreza na imovinu, koji godinama nije plaćan, rekao je Vesić.

On je podsetio da je Beograd 4. januara sa kompanijom PKB,

u skladu sa zakonom, potpisao sporazum o odlaganju plaćanja

preostalog duga u iznosu od 198.920.081 dinara, koji se

odnosi na neplaćene kamate.

Po tom sporazumu, PKB je dao bankarsku garanciju na iznos celokupnog duga. Polovina duga se plaća u tri

jednake rate, u januaru, februaru i martu, po 33.158.179 dinara. Prva rata je uplaćena na vreme, a ukoliko

PKB bude izmirio sve tri rate na vreme, otpisuje se drugih 50 odsto duga. Tu pogodnost koju pruža zakon

mogu da koriste sva pravna i fizička lica, rekao je Vesić, preneo je Beoinfo.

CEP: Građani Srbije za EU jer žele uređeno

društvo

Ukoliko bi referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU" bio održan sutra, 55%

građana Srbije bi zaokružilo "DA", pokazali su rezultati ankete Ministarstva evropskih integracija (MEI),

sprovedene u decembru 2018. Rezultat je nepromenjen u odnosu na rezultate ankete koje je MEI sproveo u

julu, kada je podrška takođe iznosila 55%. U Centru za evropske politike (CEP) kažu da rezultati pokazuju

da je EU napredovala u komunikaciji svojih politika i programa pomoći Srbiji, kao i da je veća posvećenost

Unije ovom regionu faktor koji je doprineo pozitivnoj percepciji.

"Građani vide članice Evropske unije kao uređene zemlje, društva u kojima je uspostavljena vladavina

prava, i veruju da je put u EU dobar za razvoj, izgradnju institucija i povećanje standarda u Srbiji", kaže

Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica u CEP-u.

"Rezultati pokazuju da građani kao najznačajnije izdvajaju one reforme koje utiču na njihovu svakodnevicu

– borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, zaštita ljudskih prava, reforma zdravstvenog i obrazovnog

sistema, zaštita građana – jednom rečju, izgradnja vladavine prava je građanima na prvom mestu. Isto

možemo videti i iz rezultata prethodnih istraživanja", dodala je Marić.

"Članstvo u Evropskoj uniji donosii više prilika za bolju budućnost mladih ljudi i više mogućnosti

zapošljavanja, pokazali su rezultati ankete. Dakle, oko 70% građana Srbije EU vidi kao priliku da žive u

uređenim društvima – bilo to zato što će imati mogućnosti da žive i rade u nekoj od država EU, bilo zbog

toga što veruju da će i Srbija dostići te standarde", dodala je Marić.

Marić kaže da se ovim šalje jasna poruka državi da je građanima, pre svega, stalo do toga da žive u

uređenom društvu. "Ovo treba da bude poruka za naše vlasti da sistemski počnu da radi na ovim pitanjima,

ukoliko želimo da izbegnemo masovnu emigraciju radno sposobnog stanovništva kada postanemo članica

EU, tj. scenario koji se desio u mnogim državama centralne i istočne Evrope".

Iz CEP-a napominjui da EU treba da pojača svoje mehanizme praćenja reformi u oblasti vladavine prava u

Srbiji u procesu pristupanja, jer postojeći ne daju dovoljno rezultata. Takođe dodaju da EU treba da pojača i

sopstvene mehanizme rešavanja problema u ovom domenu, kako bi zadržala svoju ulogu uzora za Srbiju i

druge zemlje kandidate za članstvo. Tako će podrška građana članstvu u EU, koja se već dve i po godine ne

smanjuje, nastaviti da raste, kažu u CEP-u.