NOVE

ГОДИНА III БР. 30, 25. МАЈ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Стр. 6

ОД ИДУЋЕГ БРОЈА:ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН

ЈОВАНОВИЋ .

НА

ЈЛЕ

ПШ

И

ВЕ

З

МА

РТ

ИН

Е

СТА

НО

ЈЕВ

ИЋ

ФО

ТО

РЕ

ПО

РТА

ЖА

:П

РО

ЛЕ

ЋЕ

ПО

Д М

ИЏ

ОР

ОМ

"СИ

НЂ

ЕЛ

ИЋ

" И

З Ш

ВЕ

ДС

КЕ

Стр.

11

Стр.

6

Председник Општине Књажевац Младен Радосављевић и градоначел-ник Београда Драган Ђилас, потпи-сали су уговор о донацији Београда Књажевцу. Главни град финансираће са 3.400.000 динара доградњу и адаптацију Школе за основно музичко образовање ''Предраг Милошевић''. Пројекат је урађен у Дирекцији за развој, урбанизам и изградњу и Агенцији за развој Књажевца са наме-ром да се за више од 200 ученика Музичке школе створе што бољи услови за рад.  

ГРАД БЕОГРАД

ГРАДУ КЊАЖЕВЦУ

ЈОВ

АН

А И

З

„КА

ПЛ

АР

А”

С Т Р. 2I N F O .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

Седамнаести мај, Дан општине Књажевац, обележава се од 1994. године и то свечаном седницом Скупштине општине, доделом ј а в н и х п р и з н а њ а и д ру г и м манифестацијама у оквиру Мајских свечаности. Иначе, 17-ог маја 1833. године Књажевац, тадашњи Гургусовац, заувек је ослобођен од Турака

Поред бројних званица из политичког, привредног и јавног живота Књажевца, региона, Србије и суседне Бугарске, на свечаној седници присуствовао је и Душан Петровић, министар пољопривреде, т р г о в и н е , ш у м а р с т в а и водопривреде. Министар је у току дана са Младеном Радосављевићем, председником Општине, обишао газдинство породице Спасић у селу Горње Зуниче, које се бави производњом меса и млека, кланицу

“Стоко импекс” која има дозволу за извоз меса у ЕУ и радове на реконструкцији магистралног ц е в о в од а С и њ и в и р - Ј а з . . Министар Петровић је рекао да у буџету има довољно средстава за субвенционисање кредита намењених пољопривредницима са фиксном каматом од осам одсто годишње и на период од три године.

- Министарство пољопривреде и трговине до сада је у изградњу

и реконструкцију водовода у Књажевцу инвестирало више од 80 милиона динара, а резултат тог пројекта биће спречавање губитака у дистрибуцији воде. Ове године биће издвојено још око 35 милиона динара. Министарство ће тако обезбедити 80 одсто од укупно потребних улагања за те намене – изјави је Душан Петровић..

М л а д е н Р а д о с а в љ е в и ћ , председник Општине Књажевац, истакао је да се ради о капиталном пројекту.

- До сада је замењено хиљаду шесто метара цевовода од укупно предвиђених осам хиљада, а ове године планирано је да буде замењено још 700 метара и то на подручју будућег спа и велнес центра Ргошка бањица – рекао је Радосављевић.

Александар Продановић,

директор Републичке дирекције за воде, истакао је да Министарство и Дирекција раде на решавању конкретних проблема, од чега је најважније грађанима обезбедити квалитетну воду за пиће Најавио је и да је највећи део издвојених пара намењен за изградњу и реконструкцију регионалних система за водоснадбевање.

Мајске награде уручене су Славиши Раденковићу, председнику Организационог одбора Фестивала културе младих Србије за успешан тридесет петогодишњи рад у организацији ФКМС и Лидији Николић, власници и директору „ С Ц С п л у с “ и ” С е р б и н е ” , но сиоцу признања „Бизнис дама 2010. године“. Захвалнице

су додељене Удружењу пчелара „Липа“, Славољубу Милановићу, председнику Савета МЗ Минићево и п о с т х у м н о Б р а т и с л а в у Живановићу, из Минићева . Похвалнице општине додељене су ученицима основних и средњих школа. У културно-уметничком делу програма наступили су хор Дома културе „Свети Стефан краљ Дечански“ и у оквиру сценско-музичког приказа „Књажевац-тамо где су пријатељи“ Мара Милкић, ученица ОШ „Димитрије Тодоровић - Каплар“, гитариста Сава Божиновић из ШОМО „Предраг Милошевић“ и хор и оркестар „Музички чаробњаци“ из ОШ „Вук Караџић”.

S.T.

ТАМО ГДЕ СУ ПРИЈАТЕЉИ

Душан Петровић, министар пољопривреде: - Има довољно пара за субвенционисање кредитa. Младен Радосављевић: - Нови водовод и у Ргошкој бањици

МАЈСКЕ СВЕЧАНОСТИ И ДАН ОПШТИНЕ

ОБЕЛЕЖЕН ЂУРЂЕВДАН, СЛАВА ЦРКВЕ И ОПШТИНЕ

У Књажевцу се Ђурђевдан обележава као слава Храма Светог Великому-ченика Георгија и као слава општине. У петак, 6. маја, Светој архијерејског литургији, коју је са свештенством служио протојереј Синиша Ђорђевић, при-суствовали су председник Општине Младен Радосављевић, председник СО Дарко Живковић и заменица председника Весна Симић. S.O.KК

ПОДРШКА ЗАПОШЉАВАЊУПредседник општине Књажевац Младен Радосављевић закључио је Уговор

са Националном службом запошљавања Републике Србије о финансирању Ак-ционог плана запошљавања у општини Књажевац. Уговором, учешће Нацио-налне службе одређено је са пет милиона динара, док је буџетом општине опредељено милион динара. Акционим планом запошљавања пла-нира се радно анагажовање за 35 лица на период од 12 месеци у виду стручне праксе, односно ангажовање лица без претходног искуства и без старосног ограничења. Услови ће бити прецизирани конкур-сом, који ће бити објављен у листу ‘’Послови’’, на званичном сајту општине Књажевац, на огласним таблама општине и НЗС, као и на интернет телевизији Књажевацинфо и ‘’ЕМ’’ радију.  S.O.K.К.

Душ

ан П

етро

вић з

а гов

орни

цом

на св

ечан

ост

и у К

њаж

евцу

Фото В. Ристић

С Т Р. 3P O L I T I K AI N F O .

БОЖИН ЈОВАНОВИћ1920 – 2011.

У вечност се преселио великан Тимочке крајине и Србије.

Нека му је вечна слава и хвала.

Факултет за менаџмент и Висока школа за менаџмент и бизнис Зајечар

ЗАХВАЛНОСТ НА СЛЕМЕНУ

ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ ПРЕДСЕДНИЦИМА

У с к л о п у о б е л е ж а в а њ а 1 . м а ј а , ме ђ у на р од ног п р а з -ника рада, у организацији МЗ Влашко поље, на врху планине Слемен, изнад самог села, тра-диционално је, код споменика

палим борцима, припадницима Девете бригаде одата захвалност. Скупу је присуствовало око сто чланова Савеза бораца, пензионера, синдиката, представника Месне заједнице Влашко Поље, спортских

организација и омладине. О борбеном сусрету Девете

бригаде са књажевачким корпу-сом Драже Михаиловића код Гали-бабинца, Белог Потока, Божи-новца, Врлејице, Крстатца и Сле-мена, говорио је Миле Милојковић, председник Општинског одбора СУБНОР-а Књажевца.

- Борци 23. дивизије разбили

су удружене четничке формације са жандарима, а Битка на Слемену је тог, 27. маја 1944. године трајала цео дан., док се предвече снаге домаћих издајника нису дале у бег – рекао је Милојковић, подстивши да је, након ове борбе, Девета бри-гада прешла на терене Бољевца, Сврљига и Сокобање.

M. M

Удружење пензионера Књажевца обележилo је 65 година постојања и рада свечаном седницом Скуп-штине удружења.

- Све до 1978. године, Удружење није имало своје просторије. Та година и 1984. представљају пре-кретницу у раду, јер је изградњом зграда у улици Бранка Радичевића, односно Сретена Марковића, Удружење добило своје просторије. То је омогућило квалитетнији и садржајнији рад - напоменуо је РадомирВељковић, председник Удружења, додајући да се тада приступило формирању 42 месне организације у сеоским насељима и три у граду. Значајни кораци учињени с у и на побољшању социјалног и материјалног положаја пензионера, па је подељено више десетина станова На опоравак у бањска лечилишта послато је више стотина пензионера. Из посмртног фонда давана су новчана средства

породицама преминулих пензи-онера, а из касе узајамне помоћи дељене су позајмице.

Организација књажевачких пензионера се побратимила са пен-зионерима Улциња, Новог Бечеја и

Скопља. Сарадња се и даље активно одвија са пензионерима Зајечара, Лесковца, Параћина, Димитров-града, Новог Бечеја, Варне, Куле и Белоградчика из Бугарске.

- Посебно треба нагласити да

смо 1998. године проглашени за једну од најбољих организација у Србији – рекао је Вељковић пору-чивши да је у редовима пензионера увек било енергије, те да „треће доба“ не треба схватити као „чека-оницу за рај“.

Усвојен је Извештај о раду за 2010. и Програм рада за 2011. годину. За несебичан допринос у остваривању циљева и задатака Удружења додељене су захвалнице са „Златном значком Савеза пен-зионера Србије – Удружења пен-зионера Књажевац“ досадашњим председницима организације: Ј о р д а н у М а р к о в и ћ у, В и т о -миру Милосављевићу и Чедо-миру Станојковићу. За успешну сарадњу и помоћ у реализацији задатака Удружења, захвалнице су добили Скупштина општине Књажевац, Фонд ПИО Зајечар и Дунав осигурање.

S. T.

УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНЕРА ПРОСЛАВИЛО ЈУБИЛЕЈ

СВЕЧАНО ЗА ДАН ПОБЕДЕ Чланови СУБНОР-а, представници Општине, oпштинских

организације пензионера и синдиката, Општинског одбора СПС-а и организације резервих војних старешина , полагањем цвећа и венаца у Спомен парку одали су почаст сенима палих бораца у борби против фашизма.

Миле Милојковић, председник књажевачког СУБНОР-а, подсетио је на историјске прилике, које су условиле организовани отпор грађана Југославије.

- Осим СССР и Енглеске, били смо једина земља која је са својом армијом држала фронт од Дунава до Јадрана. На југословенском ратишту, 800 хиљада бораца имало је испред себе 450 хиљада фашистичких војника и 230 хиљада припадника квинслишких формација. Дуг је био пут од Тимока, западне Србије, Босне, Хрватске, Словеније, па до аустријске границе и коначне победе – рекао је Милојковић, напоменувши да је несхватљиво да се данас заборављају тековине те надчовечанске борбе.

Минутом ћутње одата је почаст и Божину Јовановићу, учеснику НОР-а и једном од последњих легенди изградње послератне Југославије.

S.T.

P O L I T I K A С Т Р. 4K U L T U R A

Књажевчни су 13. и 14. мај, про-вели уживајући у програмима Завичајног музеја Књажевац, који се по трећи пут придружио међународној манифестацији Ноћи музеја.

Посетиоци су имали при-лику да виде изложбу Populus R o m a n u s ,   а у т о р а Ра д о в а н а Пе т р овића , ко ја ј е пр едс т а-вила богату археолошку збирку Завичајног музеја у Јагодини, са новим аквизицијама - поклоном Томице Стефановића. Иначе, ова изложба посвећена је професору др Александру Јовановићу, који је својим радом допринео развоју српске археологије и историје умет-ности, као и истраживању Источне Србије.

У дворишту Завичајног музеја приређен је и концерт групе

„Acoustic Dreamers”, чије су ноте комплетирале доживљај те ноћи.

Главном програму који се одвијао у Завичајном музеју, у Карађорђевој 15, претходило је дружење у Музеју града, у Кући Аце Станојевића. Програм под нази-вом „Код Аце на кафи“, пружио је прилику да се у несвакидашњем

амбијенту, осете мириси давних времена. Уз кафу и слатко и срдачну домаћинску добродошлицу, госте су дочекали млади књажевчани, обучени у традиционалну, град-ску ношњу.

У понедељак, 16. маја, отво-рена је, после десетак и више година, стална поставка Музеја, која сведочи о историјском бога-ству и прохујалим временима књажевачког краја. Србислав Ђорђевић, директор Музеја, поздра-

вио је многобројне госте, захва-ливши се свима који су свој допри-нос дали реновирању археолошке поставке, утемељене по својој форми на сталној поставци из 1996. године. Читав простор за излагање осмислио је архитекта Сима Гушић, а приликом реализације прве архе-олошке поставке, несебичну помоћ дали су запослени у Музеју: сликар Драгослав Живковић, фотограф Саша Милутиновић-Летећи, кон-зерватор Васил Тодоров, као и архе-

олог Слободан Дрча из Народног музеја у Нишу. Подршку читавом пројекту дао је тадашњи дирек-тор Музеја Томислав Јанаћковић. Захваљујући раду и залагању др Петра Петровића и Светозара Јовановића, стална поставка је пру-жила квалитетан увид у музејску грађу књажевачког краја.

Директор Ђорђевић се, на успешној адаптацији поставке, захвалио и локалној самоуправи, свим досадашњим директорима у Музеју, колегама из Зајечарског музеја, као и екс-министру Небојши Брадићу и Душици Живковић, помоћнику Министра културе. Камерни хор „Лавиринт“ из Зајечара, са Бојаном Јаковљевићем на кавали, обојили су вече, на свој начин, одличниом наступом

Поводом Међународног дана музеја, 18.маја, приређено је Вече класичне музике, са извођачима мр Снежаном Ивковић, на вио-лини и професором др Бојаном Младеновићем, на клавиру. S. T.

НОЋ МУЗЕЈА И СТАЛНА ЗАВИЧАЈНА ПОСТАВКА

М и н и с т а р с т в о к ул т у р е Републике Србије доделило ј е Н а р о д н о ј б и б л и о т е ц и

„Његош“ у Књажевцу средства за суфинансирање пројеката у области културног наслеђа. За набавку опреме за послове израде дигиталних копија грађе из Завичајне збирке одобрено је 300.000 динара. Реализација овог посла започета је 2009. године, а пројекат је усмерен на

стварање дигиталне библиотеке највреднијег дела фонда. На тај начин, Завичајна збирка биће трајно заштићена од пропадања, омогућиће се лакше умножавање и дистрибуција грађе у штампаној и дигиталној форми, а онлајн објављивањем дигиталних копија на сајту Библиотеке и у оквиру Дигиталне библиотеке Народне библиотеке Србије грађа ће постати доступна великом броју корисника.

За други пројекат, Публиковање фототипских издања ретке грађе из Завичајне збирке одобрено је 136.000 динара. Тако ће, у оквиру новопокренуте едиције „Записи о завичају“, књажевачка библиотека објавити фототипска издања научних студи ја о књажевачком крају, објављених у другој половини 19. века у Гл а с н и ку С р п с ко г у ч е н о г друштва. Реч је о публикацијама:

„Грађа за топографију округа књажевачког са картом“ Стевана Мачаја „Књажевачки округ са картом“ Јована Мишковића и

„Књажевачки округ“ Драгољуба Јовановића. Дигиталне копије публикација биће доступне на вебсајту Народне библиотеке

„Његош“ и у оквиру Дигиталне библиотеке Народне библиотеке Србије.

N. B. W

У СУСРЕТ ДИГИТАЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ТРАЈНА ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Жири за доделу награде „Раде Томић” за 2011. годину у саставу: Срба Игњатовић, председник, Зоран Вучић, члан, и Обрен Ристић, члан, са задовољством констатује да су на овогодишњи конкурс за награду пристигли радови 198 учесника из Србије и других земаља. Од тога је 29 рукописа песничких збирки и 169 циклуса песама.

Жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео

О Д Л У К У

Прва награда на конкурсу „Раде

Томић” за 2011. годину додељује се аутору Милошу Јанковићу из Београда за рукопис ЈЕЗНИК, који је узорито остварење, књига деликатних лирских преиспитивања и понирања…

Награда је штампање понуђене књиге у едицији Бдење - Награда Раде Томић, издавача Књижевног клуба „Бранко Миљковић” из Књажевца.

Друга награда (за циклус песама без наслова, под шифром Зимско љетовање) додељује се угледном књижевнику и аутору двадесет седам књига различитог жанра, Анђелку Анушићу из Бањалуке.

Трећа награда (за циклус песама

Мапа на надлактици, под шифром Удовољити сенци) додељује се песнику Драгани Родић из Куле, апсолвенту Филозофског факултета у Новом Саду.

Жири похваљује најуспешније ауторе циклуса песама, и то: Радмила В. Радовановића из Мркоњић Града, чији је циклус песама један узорити поетски захват, затим, Сњежану Руњић из Бео-града, са циклусом особитог згуснутог лирског казивања, Снежану Радојевић из Куле и Оливеру Цупач из Чачка, са циклусом заиграних и звонких стихова.

Жири је по с е бно издв ојио и похваљује рукописе књига песама и

предлаже организатору конкурса да их сходно својим могућностима или у дого-вору са ауторима стави у свој издавачки план, а то су:

Љубинко Дугалић, из Краљева, са рукописом под називом „Голуб на грани”, Власта Младеновић, из Неготина, са рукописом под називом „Награда њему самом”; Русомир Арсић, из Ниша, са рукописом „Поситнице”.

Организатору конкурса жири пред-лаже да се извод тј. избор из награђеног рукописа као и награђених и похваљених циклуса песама, објаве у часопису Бдење.

N. \or|evi}

ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „РАДЕ ТОМИћ”

С Т Р. 5P O L I T I K AOGL E D A L O

Светог Василија Острошког, своју славу, прославили су у цркви Св. Ђорђа у Књажевцу Православна омладина „Источник“ Књажевачке гимназије и Oпштински одбори Сабора монархиста Србије и Равногорског покрета. Након црквеног обреда, слава је, уз скромну трпезу, настављена у просторијама Црквене библиотеке. S. T.

ПРОСЛАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ

Р е з у л т а т п о л и т и к е ‘’Европа нема алтернативу’’, коју спроводи актуелна власт у Србији, јесте социјална беда и велики број незапо-слених, истакнуто је на три-

бини Демократске странке Србије у Књажевцу. Пред око две стотине чланова и симпа-тизера странке о садашњем п ол и т и ч ко м т р е н у т к у, упоређујући га са временом

владе Војислава Коштунице, говорили су народни посла-ници и функционери ДСС-а, као и чланови привреме-ног Oпштинског одбора у Књажевцу.

На изборној Скупштини ДСС, одржаној 14. маја, за новог председника изабран је Драган Петровић, а за пот-председника Бојан Николић.

K. I.

ДСС: ЕВРОПА ИМА АЛТЕРНАТИВУ

ЗАДРУЖНЕ ДОМОВЕ ПРЕТВОРИТИ У ПОГОНЕРесорни одбор Општинског

одбора Демократске странке за локални економски развој разма-трао је могућности за смањење неза-послености у општини Књажевац. Kонстатованo је да је један од кључних задатака локалне само-управе привлачење инвестиција директно у производњу. Познато је да је један од проблема чињеница

да локалним самоуправама још увек није враћена имовина одузета Законом о средствима у државној својини. Ресорни одбор предлаже да органи локалне самоуправе сачине прецизну базу са свим реле-вантним подацима о објектима и парцелама, које су у власништву општине, а које би биле занимљиве потенцијалним инвеститорима.

Мисли се , пр е св ег а , на индустријске објекте који нису у употреби, али и на друге објекте, који се могу пренаменити у индустријске - домови културе и задружни домови у оближњим селима и остали објекти који могу бити потенцијално инте-ресантни за производњу. На тај начин, локална самоуправа би

имала ваљане податке са којима би се на адекватан начин поста-вила промоција инвестицио-них потенцијала и добило кон-кретно средство за преговоре са потенцијалним инвеститорима, наводи се у саопштењу за јавност Ресорног одбора Демократске странке за економски развој.

Info - OO DS

САЈТ - ВЕСТИ

МУЗЕЈ СТАРЕ ПЛАНИНЕПредседник општине Књажевац Младен Радосављевић потписао је

уговор са Министарством културе Републике Србије о финансирању пројекта ‘’Музеј Старе планине’’. Пројектом се предвиђа адаптација старе школе у Балта Бериловцу, у којој ће бити отворен музеј. Вред-ност уговора је 500 хиљада динара.

ОБРАЗОВНА ИНКЛУЗИЈА РОМАПредседник Општине Младен Радосављевић потписао је уговор са

Министарством просвете и науке Владе Србије о спровођењу пројекта ’’Образовна инклузија Рома’’. Потписивању уговора присуствовао је министар Жарко Обрадовић. Циљ пројекта је потпуни обухват деце ромске националности предшколским и основним образовањем, њихово успешно укључивање у живот локалне заједнице и спречавање дискриминације. Партнери општине на овом пројекту су предшкол-ска установа, основне школе и ромске организације. С. О. К.

P O L I T I K A С Т Р. 6Z A P I S

Туристичко–привредна манифестација „Ђурђевдански сусрети - Молитва под

Миџором” одржана је по дванаести пут, подно Старе планине, у селима Вртовац и Балта Бериловац (35 км. од Књажевца). Први део Манифестације одвијао се на Ђурђевдан, 6. маја, у селу Вртовац. Ђурђевдан је слава и сеоска заветина позната код сточара као једна од највеселијих обредних светковина, којом се слави снага пролећа и природе. Обредним ритуалом , снага природе ,,пре-носи’’ се на људе, стоку и усеве. Најзначајнији чин обреда је клање мушког јагњета укра-шеног венцем и упаљеном свећом на рогу кога народ Буџака зове „Молитва”.

Други део манифестације одиграо се у селу Балта Бериловац, у дворишту сеоске

школе, који је започео благословом и пози-вом „Ћаје“, заповедником Ђурђевданских свечаности, чобанима и народу. Затим је уследио културно–уметнички програм са браћом Теофиловић, АКУД-ом „Оро“ СКЦ из Ниша и школом фолклора Дома културе, као и избором најлепше чобанице из Буџака, најлепшом трпезом и такмичењем у при-преми јагњеће чорбе. Могли су се видети и стари занати и сувенири, шумско и леко-вито биље.

Учешће је узело двадесетак удружења грађана, регис тров аних сеоских

домаћинстава и појединаца из целе Србије. Дегустирао се „белмуж“ и играло уз звуке блех-оркестра. Најбољима су подељене дипломе и књиге, захвалнице.

Саша Игњатовић, директор Туристичке организације општине Књажевац, у

име организатора, најавио је за наредну годину омасовљење ове јединствене манифестације, првенствено јачим марке-тингом усмереним на главни град, Војводину и иностранство. S. T.

ПРОЛЕЋЕ ПОД МИЏОРОМ12. ЂУРЂЕВДАНСКИ СУСРЕТИ

С Т Р. 7P O L I T I K AZ A P I S

Туристичка организација Књажевца учествовала је

у четвртак,12. маја, на Сајму меда и вина у Неготину. На овој манифестацији учество-вало је више од 60 излагача, произвођача вина и меда из целе Србије, који су своје произ-воде представили на Градском тргу у Неготину. Посетиоци ове међународне манифестације били су у прилици да дегустирају вина и ракије познатих и при-знатих произвођача, купе етно производе или пробају мед и производе од меда.

Да источна Србија има в и с о к к в а л и т е т в и н а и ракија, потврђено је на овом Међународном сајму меда и вина. Најуспешнији били су књажевчани и домаћини због награда које су освојили.

Н е г о т и н с к а В и н а р и ј а „ М ата љ “ о с в ој и л а ј е п р ву награду у категорији црве-них вина, за „каберне С“ из 2008. године. Одлуком жирија другопласирана је „Црвена

ТРИЈУМФ НЕГОТИНСКИХ И КЊАЖЕВАЧКИХ ВИНА

купажа 2009“ књажевачког под-рума „Урошевић“, док је треће место припало „мерлоу“ из 2009“ вршачке Винарије „Виник“.

П р е м а о ц е н и ж и р и ј а , Винарија „Виммид“ из Видровца код Неготина, направила је најбољи розе, Винарија „Матаљ“ је освојила друго, а књажевачки подрум „Живковић“ треће место

за розе бербе 2009, односно 2010. У категорији белих вина прву награду добила је „Бела купажа“ књажевачког Винског подрума

„Урошевић“, друго место припало је „Шардонеу“ из 2008. Винарије

„Матаљ“, а треће „Шардонеу“ под-рума „Миливојевић“ из Речке код Неготина. Прву награду у категорији ракија освојио је

књажевачки подрум „Тошић“ за шљивовицу из 1992. „Трава-рица“ књажевачког подрума

„Живковић“ освојила је друго, а комовица Винарије „Јануцић“ из Вељкова код Неготина треће место.

По с е т и о ц и с у м о г л и д а дегустирају производе, али

и да жеђ гасе вином које је текло из фонтане у центру града. Ужи-вало се и у културно-уметничком програму, у коме су учествовали хор ОШ „Бранко Радичевић“, етно група „Класје“, фолклорна група Удружења пензионера из Врања, мажореткиње из Лесковца, КУД

„Стеван Мокрањац“ и фрулашка група из Кобишнице. За сам крај, као „шлаг на торти“, приређен ј е к о н ц е р т „ з а п а м ћ е њ е “ прошлогодишњег победника Гуче, оркестра Дејана Петровића из села Дубоко, крај Ужица, са

„Биг бендом“. Спој традицио-налне трубе, џеза, фанкија и рокенрола, показао се као одли-чан спој, који је одушевио све присутне. S. T.

У НЕГОТИНУ ОДРЖАН ШЕСТИ САЈАМ МЕДА И ВИНА

P O L I T I K A С Т Р. 8R A S K R [ ] A

Е кс п лоат ац иј а ме т а ла на подручју општине Књажевац, према мишљењу неких истра-живача, потиче још из предрим-ског периода, мада су остаци рударења из овог доба тешко уочљиви. Рударење за време вла-дав ине Рим љана је неупоре-диво интензивније и везано је за експлоатацију злата, сребра, бакра и гвожђа, у односу на пред-римски период. О томе сведоче и добро очуване подземне рудничке просторије у многим местима, као и остаци топионица, нађени у селу Равна.

Римски рударски радови кон-статовани су углавном у Заглавку, у Буџаку, око Алдинца, Градишта, Причевца, Репушнице, Старог Корита, Дрвника, Црног Врха. Према налазима, максимални домет рударства достигнут је у ИИ и III веку н.е. Поред експлоатације злата, сребра и бакра из при-марних рудних тела Римљани су вршили и екс- плоатацију наносних лежишта (речни наноси). Остаци овакве експлоа- тације очувани су у подручју Калне, Балта Бериловца, где постоје неке римске руше-вине, вероватно остаци рудничке колоније и топио- нице злата.

Упоредо са развојем рудар-ске експлоатације примарних и се- кундарних лежишта, развијало се и топионичарство. Топионице су реги- строване код Градишта, где су у ИИИ веку н.е. била значајна нала-зишта металних руда и у другим селима Заглавка и Буџака.

Истраживања новијег датума вршили су Немци и наши при-ватни концесионари, а везана су за период између два светска рата, као и у време њиховог трајања. Радови овог типа вршени су у околини Градишта, Габровнице, Папратне, Иновске и Штитарске реке, на десној обали Тимока, од Балта Бериловца, до Габровнице. Прва истражи- вања лежишта гвожђа, према документацији, вршио је Д. Антула,

1912. године, у околини Алдинца. Истраживања су настављена после

Другог светског рата, а трагало се за ураном, бизмутом и златом.

Године 1963. стручњаци Завода за привредни развој среза Зајечар и Завода за нуклеарне сировине из Београда, вршили су гео лошко-

геофизичка истраживања рудних појава гвожђа. У извештајима ових институција истиче се да је код Алдинца и Репушнице утврђено више изданака квалитетне руде гвожђа, дебљине три метра.

Гвожђе се налази у зони гранита, габра и кристалних шкриљаца, а рудни минерали су хематит, магне-тит и лимонит. Магнетит се јавља у виду сочива, а хематит и лимонит у виду жице. Значајних лежишта гвожђа, квалитетних вредности као у Алдинцу и Репушници, има у Градишту, Старом и Новом Кориту, Дејановцу, Папратни и Габров-ници. Примарна лежишта молиб-дена јављају се као лежишта са незнатним садржајем злата, бакра и сребра, и као уранско-молибден-ска лежишта.

Поред постојећих лежишта у Мездреји, Иновској реци и Габров-ници, где су и извођени истражни и експлоатациони радови за време рада рудника уранијума, постоји велики број уранијумских појава, чија економска вредност није поуздано утврђена, а најважније су у Радичевцу, Алдиној реци и Папратни. Лежиште мангана налази се на самој српско-бугарској гра-ници, јужно од Писане букве. Према досадашњим сазнањима, има високе концентрације метала, па је с тог становишта препоручљиво њихово истраживање и експлоатација.

В р е д н о ј е ј о ш н а п о м е -нути алувијалне наносе Црно-речке, Алдине, Иновске, Габров-ничке, Жуковске, Берчиновачке и Јелашничке реке.

4.1.1 ЛЕЖИШТЕ ПОЛИМЕТАЛИЧНЕ РУДЕ АЛДИНАЦ (АЉИН ДО)

Рударско-топионичарски басен Бор је од 1956. - 1958. године изво-дио истражне радове у околини Алдинца (Аљин дол), који су ука- зали на високе садржаје злата, сребра бакра и бизмута.

Према литературним пода-цима (Jankovic S.- (1982) –Yugosla- via.-Southeast Europe. Dunning FW, Mykura W, and Slater D (Eds), Mineral, Soc. p. 143-202.) руда садржи 4 % Bi, 4 % Cu, 120 г/т Ag и 24 г/т Au, као и 3,7 % Pb, 2,8 % Zn и 1,2 % Sb.

Лежиште се налази у базичним или ултрабазичним магматским стенама, а од минерала се сусрећу волфрамит, шелит, арсенопирит, пи- рхотин, пирит, халкопирит, бизму-тит, сфалерит, галенит, стибнит и сидерит, а од неметаличних мине-рала наилази се на кварц и калцит. Рудне резерве нису утврђене.

Од Књажевца до Алдинца постоји асфалтни пут, додуше узан и лош, али је пут којим иду ауто-мобили, а од Књажевца је удаљен око 16 км.

4.1.2 РУДНО ПОЉЕ ГРАДИШТЕ – СТАРО КОРИТО

Рудно поље Градиште-Старо Корито налази се на Старој пла-нини у Источној Србији, око 12 км југоисточно од Књажевца. У геоло- шком смислу захвата југозападне делове великог заглавачког габро масива. На овом простору постоје још антички радови на зла- ту и радови новијег датума на злато,

бакар, бизмут и друге елеме- нте. Од 1958. године рударска активност на овом подручју је обу- стављена. Последњих година захваљујући средствима Министарства науке и заштите животне средине врше се проспекцијска истраживања на овом простору.(4)

4.1.3 НАНОСНА ЛЕЖИШТА ЗЛАТА

У наносима Тимока и његовим притокама злато су испирали још Римљани, а истраживања су обављана углавном пре II свет-ског ра- та. Подручје општине Књажевац обилује водотоковима, а основни су:

§ Трговишки Тимок који обу-хвата сливно подручје од 528 км2

§ Сврљишки Тимок обухвата слив у општини Књажевац од око 220 км2

§ Сврљишки и Трговишки Тимок на ушћу испод Књажевца чине Бели Тимок који обухвата слив од око 360 км2 на подручју општине Књажевац.

Наведене реке имају сливне дотоке са огранака Старе Планине, Тресибабе и Тупижнице, доносећи са собом и разне врсте ми- нералних талога, а посебно у изворишном делу Тимока злато у на- носима је донето са Старе Планине. Алувион је дугачак око 7 км, а највећа ширина је 300 м. Про-цена резерви алувијалног материјала креће се од 20-50×106 м3, са средњим садржајем злата око 0,255 г/м3, а злато се јавља у виду љуспица и праха, али су локално запажени и нугети.

Алувион је формиран са слабо развијеним хумусним покрива- чем, што му омогућава да буде предмет потенцијалног изворишта производње злата.

Остали делови алувиона Тимока су слабо истражени, а нешто бо- ље је истражен Трговишки Тимок од Штрпца до Књажевца.

Поред злата у алувионима, у реону Старе планине откривено је више локалности са кварцним жицама. Евидентирана су три локалитета на подручју општине Књажевац и то:

§ Рудно Поље Трговиште§ Рудно поље Градиште - Алдинац§ Рудно поље КалнеРудне резерве на овим локали-

тетима нису утврђене.Наставак у следећем броју

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАзВОЈА ОПШТИНЕ КњАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНИ РУКОВОДИЛАЦ: ПРОф. ДР НЕДЕљКО МАГДАЛИНОВИћ

ГВОЖЂЕ, УРАНИЈУМ, ЗЛАТО, МАНГАН… (3)Обрадила група аутора

С Т Р. 9RASKR[]A

Раније су природни ресурси неконтролисано трошени, данас је последњи тренутак да се тој појави стане на пут. Овај несагледиви потенцијал треба научно заштити и ставорити услове за његову обнову. Зато су овој области и посвећене докторске студије за које је Мега-тренд универзитет недавно реги-строван. Том темом, 18. маја, у Бору се бавио, у организацији Факултета за менаџмент Зајечар, и први научни симпозијум „Управљање природ-ним ресурсима са међународним учешћем“ на коме се пријавило више од 50 радова из земље и ино-странства и који ће постати тра-диционалан.

Проф. др Мића Јовановић подсетио је да је прва озбиљна упозорња о неконтролисаном расту производње и потрошње при-родних ресурса, као и све већем загађењу животне средине, објавио Римски клуб 1972. године. Тек након 20 година, на Конференцији УН о животној средини и развоју у Рио

де Жанеиру, усвојена је Стратегија о одрживом развоју.У први план Конференције била су три стра-тешка циља: чување еколошке рав-нотеже, праведна расподела при-родних ресурса између генерација и развој недовољно развијеног дела света.

Овом приликом чуло се и то да у сагледавању услова и могућности за развој пољопривреде, посе-бан значај припада земљишним ресурсима. На пример, фонд пољопривреднопг земљишта у Србији износи 5.633.000 хектара или 61,6 одсто укупних пољопривредних површина ( подаци из 2003. године).

По становнику располажемо са 46 ари обрадивог земљишта, што је изнад европског просека. Ни квали-тет земљишта није за потцењивање. Од обрадивих њива, највише је под ораницама и баштама 76,2 одсто, потом следе воћњаци, те виногради и ливаде.

Група научника са Факултета за биофарминг из Бачке Тополе и Института за проучавање лекови-тог биља из Београда, на пример, показали су у којој мери је лековито биље ресурс здравља животиња и људи.

- У Србији има и око 300 извора минералних и 700 извора обичних,

мање минерализованих вода. То је огроман, још недовољно истра-жен и експлоатисан ресурс. Мина-ралне, трмалне и термоминералне воде посебно су распрострањене у широј околини Београда, Горњег Милановца, Чачка, Аранђеловца, Љига, Новог Пазара... Ово је и н а ј п е рп с ке т и в н и ј и р е он з а експлоатацију са температуром воде од 12 (Аранђеловац) до 72 Целзијуса ( Јошаничка бања). Не заостају ни изворишта у западној Србији, као и у Панонском басену, где је темпаратура воде 18,5 ( Слан-камен) до чак 92 степена (Меленци)

– налазимо у презентованом раду групе стручњака зајечарског Факултета за менаџемнт уз непо-мену да рецимо Ргошка бањица код Књажевца, у дужем временском периоду, може да постане значајан туристички центар који би помогао том крају да изађе из сиромаштва и да се побољша животни стандард.

B. Filipovi}

Сем довољно и квалитетног земљишта, имамо и 300 познатих и само донекле употребљених извора минерелних вода, док 700 изворишта тек треба да се истражи и експлоатише, што је огроман, недовољно упознат ресурс, речено је на

недавном међународном научном симпозијуму Мегатренд универзитета

МАЛА, ВЕЛИКА ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛА

Мала лежишта минералних сировина у нашој земљи само су делимич-но искоришћена. Зато се, на основу домаћих и светских искустава, истак-нуто је на овом скупу, морају предузети одговарајуће мере. Најпре је неоп-ходна државна стратегија, потом промена законске регулативе, те увођење строгог реда у област геолошких истраживања, не заборављајући да се традиционалне методе откопавања, уз мање модификације, и данас могу успешно применити.

УПРАВљАњЕ ПРИРОДНИМ РЕРСУРСИМА

Мић

а Јо

вано

вић

Ходољупци у Репушници

ЧЕКА НАС 300 ЛЕКОВИТИХ ИЗВОРА

Учесници Мегатрендовог симпозијума испред хотела Албо у Бору

Ргош

ка б

ањиц

а…

P O L I T I K A С Т Р. 1 0S E L O

Дипл. инж. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер

за рурални развоj Агенција за развој општине Књажевац

нема опасности појаве биљних вируса , који могу нанети огромне штете. Од штеточина, свакако је најзначајнија и редовна у усевима , кромпирова златица (Leptinotarsa decemllineata) . Остали паразити и инсекти нису толико значајни и они се сузбијају редовном зашти-том против пламењаче и кромпи-рове златице.

Услови за прве заразе од Phytophthorе се стичу у време цв е т а ња кр омпир а . На па да лист, стабло, кртоле. Влажно време погодује развоју боле-с т и . По ч е т и с а п р е в е н т и в -ним фунгицидима:DITHANE, POLYRAM, ANTRACOL. А од системичних можемо користити: FOLIO GOLD 537,5 SC (2,5-3 l/ha),RIDO MIL GOLD MZ 68 WG (3-3,5 kg/ha), CURZATE RWG (1,5-1,7 kg/ha), SIGNUM ( 0,25kg/ha). Одрастао инсект кромпирове зла-тице не прави велике штете , већ ларве, које за врло кратко време могу потпуно уништити усев. При-меном плодореда може се смањити масовна појава . На малим повр-шинама, могу се скупљати ручно одрасли инсекти и ларве, које су на наличју листа и уништавати. Али при масовној појави, морају се употребити инсектициди. Против одраслих не третирати , већ саче-кати да дође до пиљења ларви (више од 40-50 %). Овај инсект врло

брзо развија резистентност и зато увек користити инсектициде раз-личитог механизма деловања. Од инсектицида , можемо препору-чити : MOSPILAN 20 SP (0,0125-0,025 %), TONUS (0,02 – 0,025 %), ABASTATE (0,075 %), VERTIMEC (0,05- 0,1 %) CALYPSO 480-EC (0,1 l/ha), CONFIDOR 200 SL (0,2-0,3 l/h) идр.

ЗАШТИТА ПАРАДАЈЗА

Најзначајније болести парадајза су: пламењача (проузроковач Ph. infestans), црна пегавост (A. solani), сива лисна пегавост (Septoria lycopersici), сива плесан ( Botritis cinerea), пепелница парадајза и паприке (Leveillula taurica). идр. Од штеточина редовно се јављају: лисне ваши, бела лептираста ваш (Trialeurodes vaporariorum), а ређе :лисни минери, лисне совице, трипс (Thrips tabaci). Потребно је заса-дити здрав расад у дезинфиковано земљиште и редовном негом засада створити најоптималније услове за раст биљака. Редовна хемијска заштита је неизбежна, поготову против пламењаче. На тржишту има јако много препарата регистрованих за заштиту парадајза: АNTRAKOL, MANKOGAL,POLYRAM, BRAVO, S I G N U M , E Q UAT I O N P R O, RIDOMIL GOLD MZ 68 WG, FOLIO GOLD, SWITCH 62,5 WG (против

АКТУЕлНоСТИ У пољопРИВРЕДИ – зАшТИТА бИљА

Независно од тога да ли се поврће гаји за своје потребе или за тржиште, уложено у рад мора да се врати. Повртарска производња може бити угро-жена разним факторима у свим фазама. Један од битних узрока смањења приноса и погоршања квалитета плодова могу бити проузроковачи биљних боле-сти, штеточине и корови. Усло-вима за њихову појаву и мерама сузбијања треба посветити посебну пажњу.

ЗАШТИТА КРОМПИРА

Најзначајније болести кром-пира су: пламењача ( проузро-ковач Phytophthora infestans) и црна пегавост (Alternaria solani), које се јављају и код парадајза. Садњом семенског кромпира

Тринаестог и четрнаестог маја, у Књажевцу је одржан Осми сајам предузетништва ’’Првиси’’. Сајам је отворен 13. маја у Дому културе, а сат касније, одржан је округли сто на тему ’’Вино и виноградарство’’. Сутрадан су уручене награде и признања за најквалитетнија вина и ракије, а на основу оцене стручне комисије, коју је предводио др Сло-бодан Јовић.

Три злата и два сребра за квали-тет на Осмом сајму ‘’Првиси’’ при-пала су Винарији ‘’Јовић’’ Потркање за ‘’Бели Совињон’’, ‘’Шардоне’’, ‘’Ризлинг рајнски - потркањски’’, ‘’Вранац’’ и ‘’Каберне совињон’’. Подрум ‘’Колхоз’’ добио је три сребра за квалитет за вина ‘’Риз-линг’’ и ‘’Италијански ризллинг’’. Подрум ‘’Урошевић’’ из Равне

награђен је сребрним признањима квалитета за ‘’Тимакум стоно суво бело вино’’ и ‘’Тимакум стоно црно вино’’. Златно признање квали-тета добио је Подрум ‘’Илић’’ за

ракију од шљива ‘’Златна капљица’’, Подрум ‘’Тошић - Цаки’’ окитио се златом и сребром за ракију од шљива ‘’Дукат’’ и ‘’Дукат препече-ницу’’. Подруму ‘’Живковић’’ при-

пали су злато и сребро за траварицу ‘’Санте’’ и ‘’Кантарионову ракију’’, а у категорији ракија траварица злато је понео и Подрум ‘’Јеремић’’ за ‘’Кантарион’’.

На иницијативу Занатске радње ‘’Слатка чаролија’’ организована је хуманитарна ‘’Слатка улица’’. Торте, направљене рукама жена из Књажевца, Јагодине, Бора и Параћина, отишле су деци Завода за васпитање младежи, деци ометеној у развоју, становницима Геронто-лошког центра и социјално угро-женим породицама.

Партнери овогодишњег сајма били су Удружење предузетника, Регионална привредна комора, Општина Књажевац и Туристичка организација општине Књажевац. K. I.

О ВИНУ И ВИНОГРАДИМАОСМИ САЈАМ ПРЕДУзЕТНИШТВА - ПРВИСИ

ЗАШТИТА ПОВРТАРСКИХ КУЛТУРА трулежи),QUADRIS, бакарни препа-

рати идр. Од инсектицида можемо користити: АCTELLIC (0,05-0,1%), FASTAC 10 SC (0,025%), MOSPILAN (0,02-0,025%) идр. Обавезно пошто-вати предвиђену концентрацију препарата и прописану каренцу.

ЗАШТИТА КРАСТАВЦА

Код краставца велике штете могу настати појавом: пламењаче краставца( Pseudoperonospora cubensis)- jaвља се и на тиквицама, лубеници, дињи, затим : сива плесан(Botrytis cinerea), пепелница краставца (Erysiphe spp.).

У заштити краставца комби-новати агротехничке и хемијске мере, гајити толерантне и отпорне хибриде. У затвореним просто-рима регулисати влажност и тем-пературу, проветравати објекте. Треба знати да је појава пламењаче и трулежи директно зависна од влаге, док за појаву пепелнице није потребна влага. Код хемијске заштите почети са препаратима који имају дуже деловање, као што су : BRAVO; DAKOFLO, FOLIO GOLD, RIDOMIL GOLD MZ 68 WG и TOPASOM ( довољна су два третирања у размаку од 10-14 дана) против пепелнице. А у току плодоношења можемо ићи QUADRIS-ом, EQUATION PRO исл.

У заштићеном простору врло је честа појава гриња , па је потребно извршити и третирање неким акарицидом (VERTIMEC 018 EC, ABASTATE у конц. 0,05%).

С Т Р. 1 1[ K O L A

Свечаним отвaрањем, концер-том студената Fакултета уметно-сти у Нишу и наступом дечијег хора „Музички чаробњаци“ из ОШ „Вук Караџић“, Књажевац је од четвртог до једанаестог маја био домаћин 55. Републичког Фести-вала музичких и балетских школа Србије. Такмичење се одвијало у категоријама солиста, камерних састава и оркестара.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „БАЈКА“

ПРУЖИЛИ РУКУ СВЕТУПредшколска установа ‘’Бајка’’ обележила је свој дан 10. маја про-

грамом у коме су девојчице и дечаци из свих вртића установе повели публику на веселу шетњу кроз свет. Пред препуном двораном Дома културе смењивали су се, кроз песму и игру, руски казачок, грчки сир-таки и шпански фламенко.

- Сто двадесеторо деце из припремно-предшколских група извело је програм којим је обележен рођендан Установе. Радни назив приредбе

„Пружи ми руку“ одише са пуно симболике и жељом за дружењем са свом децом света – рекао је Драган Ђорђевић, директор ПУ „Бајка“.

S.T.

ЈОВАНИ ПРВА НАГРАДА У КОЛАРИМА

На литерарном конкурсу , ,Извор живе речи“ у Кола-рима, родном мес т у Илије Милосављевића Коларца, прва награда у конкуренцији про-зних радова припала је Јовани Ђорђевић, ученици 4/4 разреда ОШ ,,Димитрије Тодоровић Каплар“.

Другу награду у конкуренцији поетских радова освојила је Сара Минић, ученица 3/4 разреда из исте школе. Б.А.

ДАНИ ЋИРИлИЦЕ

НАЈЛЕПШИ ВЕЗ МАРТИНЕ СТАНОЈЕВИћ

На ликовном конкурсу 7. Дечијег васкршњег сабора, који је расписало Учитељско друштва Крушевца, Мартина Станојевић, ученица четвртог два разреда ОШ

„Димитрије Тодоровић Каплар“ добила је специјалну похвалу.

У пратњи учитељице Гор-дане Јаневске, Мартина је 25. и 26. априла била учесник Васкршњег сабора, а према пропозицијама конкурса сви учесници су представљали свој регион у оквиру васкршње трпезе. Ученица из „Каплара“ имала је запажено учешће и у такмичењу за најјаче јаје и у оквиру ликовне радионице.

Мартина је за кратко време још једном потврдила своју креатив-ност освојивши прву награду у категорији веза на конкурсу „Дани ћирилице“ на тему „Брат“ и „Иницијал слова Ж“ у организацији Огранка Вукове задужбине у Баваништу, КУД-а „Аца Обрадовић“ и Министарства просвете Реублике Србије. Г.Ј.

АПЛАУЗИ „СИНЂЕЛИћУ“ ИЗ ШВЕДСКЕ Школа фолклора Дома културе са Фолклорним ансамблом

Српског друштва „Синђелић“ из Гетенборга (Шведска) и AКУД-ом „Оро“ СКЦ из Ниша приредили су 21. априла прелепи концерт. На великој сцени књажевачког храма културе ређале су се традиционалне игре и кола српског народа пропраћени бурним аплаузима задовољне публике.

55. фЕСТИВАЛ МУзИЧКИХ И БАЛЕТСКИХ

ШКОЛА СРБИЈЕ

НА ОТВАРАЊУ „ВУКОВИ ЧАРОБЊАЦИ“

Једногодишње сагледавање резултата рада музичких и балет-ских школа, музичких и балетских педагога, као и развијање такми-чарског духа ученика, основни су циљеви ове манифестације. Такмичило се сваког дана у сали

Дома културе и Музичке школе и било је отворено за све љубитеље музикe. Организатори фести-вала били су Зеједница музич-ких и балетских школа Србије и, у улози домаћина, Школа за основно музичко образовање „Предраг

Милошевић“ из Књажевца. Главни покровитељ фести-

вала била је Скупштина општине Књажевац, а донатори: ГИП

„Тимок“, штампарија „Влапо“, „Мак-Лукс“, „Нота“АД, Туристичка организација општине Књажевац, и пекаре „Добра душа“, „Бели јоргован“, „Симпек“, „Здрављак“,

„Мама mиа“ и „Боха“.S. T.

С Т Р. 1 2L O P T A / O G L A S

НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ УПРАВНОГ ОДБОРА БРОЈ 1197 ОД 16.05.2011.ГОД., ЈКП”СТАНДАРД”-КњАЖЕВАЦ,

О Г Л А Ш А В АПродају возила путем јавног надметања – II лицитације

IПредмет продаје су возила према табели у прилогу:

Ред.број Марка возила Број шасије и број

мотораРегистарска

ознакаГодина

производњеРадни сати,

километража

Почетна продајна цена,

без ПДВ-а

1. Ровокопач SKIP BN 79

бр.ш.201010576 бр.м.56011 КЖ. ААА-05 1983 15.000 х. 280.000,00

дин

2.Теретно возило

југоскала 101-поли

бр.ш. VX1128A0000987273

бр.м.128А0641212346

нерегистровано 1988 131.000 км.28.000,00

дин

IIПраво на учешће у лицитацији имају сва физичка и правна лица,

домаћа и страна, које пре почетка лицитације уплате износ 10% од вредности почетне продајне цене возила за које се узима учешће у лицитацији.

Возила се продају по принципу виђено- купљено и неће се примати накнадне рекламације које се односе на квалитет и карактеристике.

Лицитациони корак за продају возила на рб. 1 износи 3.000,00дин., а за возило на рб. 2, износи 1.000,00 дин.

Проглашени купац је дужан да уплати преостали износ купопродајне цене у року од 8 дана од дана потписивања купопродајног уговора на текући рачун предузећа број 205-81307-25.

Осталим учесницима у јавном надметању-лицитацији који нису проглашени купцем, уплаћени новчани износ биће враћен одмах након завршетка лицитације, односно након проглашења купца.

Ако проглашени купац не потпише записник, купопродајни уговор, или не уплати купопродајну цену у прописаном року и на прописан начин, губи право на повраћај уплаћеног новчаног износа. Након уплате купопродајне цене купац стиче право власништва над возилом.

Порези се додају на постигнуту купопродајну цену и исти, као и остали трошкови, падају на терет купца.

IIIЛицитација ће се одржати дана 10.06.2011.год. у кругу возног парка

предузећа са почетком у 09h.IV

Возила се могу разгледати сваког радног дана у кругу возног парка предузећа почев од 06,30 до 14,30h, а за сва додатна обавештења о условима лицитације обратити се особи за контакт Ивици Јеленковићу на телефон 019/731-190; 731-191.

ЈКП«Стандард«-Књажевац

ТУРНИР У мАлом фУДбАлУ

ПРВА МЕСТА ЗА „КАПЛАРА“ И ТЕХНИЧКУ ШКОЛУ

У оквиру обележавања овогодишњих Мајских свечаности и Дана општине, одигран је Турнир у мало м фудбалу за основце и средњошколце. Турнир су организовали Спортски савез Књажевца и Асоцијација „Спорт за све“ Књажевац. Киша и лоше време онемогућили су да се турнир одржи на малом терену са вештач-ком подлогом (мини пич терену), па је такмичење организовано у Спортској хали „Каплар“.

У категорији основаца најбољи су били ученици ОШ „Каплар“, а у категорији средњошколаца ученици Техничке школе.

Награде најбољима уручио је председник Спортског савеза, Драган Манчић.

фИНАЛЕ ОПШТИНСКОГ фУДБАЛСКОГ КУПА

ПЕНАЛИМА ДО ПЕХАРА Финалном утакмицом на градском стадиону 17. маја завршен

је овогодишњи циклус општинског Куп такмичења за пехар председника општине на подручју ОФС Књажевац. Финалисти су поново били „Младост“ из Васиља и „Горица“ из Валевца. Велевчани су се реванширали Васиљанима за прошлогодишњи пораз и освојили пехар који ће им до следећег финала красити витрине. До победе су стигли тек након бољег извођења пенала. ОФС и Спортски савез су и овог пута били успешни организатори. А да ово такмичење има лепу будућност на овим просторима говори податак да је утакмица одиграна у крајње фер и коректној игри на задовољство многобројне публике.

Пехаре, дипломе и фудбалске лопте финалистима, у име пред-седника општине, уручио је Драган Манчић, председник Спортског савеза Књажевца. Текст и фото: К. Симић

НЕНАД ИМА ТАЛЕНАТ

Млади 14-годишњи Књажевчанин Ненад Јукић ушао је у други круг такмичења серијала „Ја имам таленат“, који се емитује на програму Јавног сервиса РТС. Но, Нена-дов отац апелују за помоћ која би им много значила за даљи пласман и појављивање у другом кругу такмичења.

-Помоћ у новцу и одећи потражићемо и од локалне самоуправе, као и од пред-узетника и угоститеља – каже Ранко Јукић, Ненадов отац, који се унапред захваљује добронамерним људима. Угоститељима је обећао да ће његов син да им се одужи на адекватан начин, онако како он то најбоље уме – песмом. К.В.

Еки

па

В

але

вца

, по

бедн

ик оп

шт

инск

ог

Купа

за 2

011.