knjiga a finalna - gov.me · podaci preuzati iz statističkih godišnjaka republičkog zavoda za...

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE

STRUČNE OSNOVE

Knjiga A

REALIZOVANI ENERGETSKI BILANSI

ENERGETSKI INSTITUT HRVOJE POŽAR

INSTITUT ZA ISTRAŽIVANJA U ENERGETICI EKOLOGIJI I TEHNOLOGIJI

________________________________________________________________________________________________________

LJUBLJANA Jul 2006.

_________________________________________________________________________________________________________________________

2/152

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE

SSTTRRUUČČNNEE OOSSNNOOVVEE

Knjiga A

REALIZOVANI ENERGETSKI BILANSI

ODGOVORNI VOĐA PROJEKTA

MR.SC. DJANI BREČEVIČ DIPL.INŽ.

AUTORI

DR. SC. BRANKO VUK DIPL.INŽ (ENERGETSKI INSTITUT HRVOJE POŽAR)

MR. SC. ĐORĐIJE RAKOČEVIĆ DIPL.INŽ

(MINISTARSTVO EKONOMIJE REPUBLIKE CRNE GORE)

BORKO RAIČEVIĆ DIPL.INŽ

(MINISTARSTVO EKONOMIJE REPUBLIKE CRNE GORE)

LJUBLJANA Jul 2006.

_____________________________________________________________________________ Knjiga A REALIZOVANI ENERGETSKI BILANSI

Projekat: STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO

2025. GODINE SA STRUČNIM OSNOVAMA

Naručilac: MINISTARSTVO EKONOMIJE REPUBLIKE CRNE GORE

Rimski trg 46, 81000 Podgorica

Oznaka projekta: 18 - STECG - 05

Glavni izvođač: I R E E T, Inštitut za raziskave v energetiki, ekologiji in tehnologiji,

d.o.o.

Mencingerjeva 7, 1000 Ljubljana

Odgovorni vođa projekta:

mag. ekon., mag. el. Djani Brečevič, univ. dipl. inž.

Stručni saradnici: Mag. Damir Pešut,univ.dipl.inž,

Dr. Branko Vuk, univ.dipl.inž.

Mag. Đorđije Rakočević dipl.inž.

Borko Raičević dipl.inž.

Robert Bošnjak, univ.dipl.inž.

Mag. Davor Matič, univ.dipl.inž.

Dr. Mladen Zeljko, univ.dipl.inž

Mag. Polona Lajevec, univ.dipl.ekon.

Mag. Alenka Zapušek, univ.dipl.inž.

Andrej Bučar, univ. dipl. inž. el.

Dušan Jug, univ.dipl.kem.

Taja Cvetko, univ.dipl.ekon.

Datum izrade: 6. Jul 2006.

© IREET, d.o.o.

Za reprodukciju cijele, ili dijela ove publikacije, sve zahtjeve naslovite na izvođača ili naručioca studije!

Direktor

mag. ekon., mag. el. Djani Brečevič, univ. dipl. inž.

______________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

_________________________________________________________________________________________________________________________

4/152

SADRŽAJ POPIS TABELA ..................................................................................................... 3

POPIS SLIKA ......................................................................................................... 3

POPIS Priloga A: ................................................................................................... 3 POPIS Priloga B: ................................................................................................... 3 POPIS Priloga C: ................................................................................................... 3 1 UVOD 3 2 PRIMARNA ENERGIJA .................................................................................. 3

2. 1 STRUKTURA I UKUPNA PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE.................................................... 3

2. 2 UVOZ I IZVOZ ENERGIJE ....................................................................................................... 3

2.2.1 Struktura i ukupni uvoz energije........................................................................ 3

2.2.2 Struktura i ukupni izvoz energije ....................................................................... 3

2. 3 STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI ......................................................... 3

3 ENERGETSKE TRANSFORMACIJE .............................................................. 3

3. 1 STRUKTURA ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE ................................................... 3

3. 2 STRUKTURA PROIZVODNJE TRANSFORMISANE ENERGIJE ...................................................... 3

3. 3 GUBICI ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA .............................................................................. 3

3. 4 STRUKTURA ENERGIJE ZA POGON ENERGETSKIH POSTROJENJA ............................................ 3

3. 5 GUBICI U TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI ENERGIJE................................................................... 3

4 POTROŠNJA ENERGIJE ............................................................................... 3

4. 1 STRUKTURA UKUPNE POTROŠNJE ENERGIJE......................................................................... 3

4. 2 STRUKTURA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE ........................................................................ 3

4.2.1 Struktura potrošnje energije u industriji ............................................................ 3

4.2.2 Struktura potrošnje energije u pojedinim granama industrije........................... 3

4.2.3 Struktura potrošnje energije u saobraćaju ........................................................ 3

4.2.4 Struktura potrošnje energije u pojedinim vrstama saobraćaja........................ 3

4.2.5 Struktura potrošnje energije u opštoj potrošnji ................................................. 3

4.2.6 Struktura potrošnje energije u domaćinstvima ................................................. 3

______________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

_________________________________________________________________________________________________________________________

5/152

4.2.7 Struktura potrošnje energije u sektoru usluga .................................................. 3

4.2.8 Struktura potrošnje energije u građevinarstvu.................................................. 3

4.2.9 Struktura potrošnje energije u poljoprivredi ...................................................... 3

5 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA....................................................................... 3 6 LITERATURA ................................................................................................. 3 Prilog A : OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA............... 3 Prilog B: AGREGIRANI ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE.... 3 Prilog C: ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT

METODA) .......................................................................................... 3

_________________________________________________________________________________________________________ POPIS TABELA

POPIS TABELA TABELA 1.1. UDIO VLASTITIH ENERGETSKIH IZVORA..................................................................................... 3 TABELA 1.2. UDIO PRIMARNIH OBLIKA ENERGIJE ......................................................................................... 3 TABELA 1.3. UDIO VLASTITIH PRIMARNIH OBLIKA ENERGIJE U UKUPNIM POTREBAMA ZA PRIMARNIM OBLICIMA

ENERGIJE................................................................................................................................................ 3 TABELA 1.4. UDIO PRIMARNIH OBLIKA ENERGIJE KOJI SE TRANSFORMIŠU ....................................................... 3 TABELA 1.5. STEPEN DJELOVANJA SVIH ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA ...................................................... 3 TABELA 1.6. STEPEN ZADOVOLJENJA POTREBA ZA TRANSFORMISANIM OBLICIMA ENERGIJE IZ VLASTITE

PROIZVODNJE.......................................................................................................................................... 3 TABELA 1.7. UDIO TRANSFORMISANE ENERGIJE ZA DALJE TRANSFORMACIJE U UKUPNOJ ENERGIJI

TRANSFORMISANIH OBLIKA ........................................................................................................................ 3 TABELA 1.8. STEPEN DJELOVANJA ENERGETSKOG SISTEMA ......................................................................... 3 TABELA 2.1. PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE ........................................................................................ 3 TABELA 2.2. UVOZ ENERGIJE .................................................................................................................... 3 TABELA 2.3. IZVOZ ENERGIJE.................................................................................................................... 3 TABELA 2.4. ODREĐIVANJE UKUPNE POTROŠNJE ENERGIJE .......................................................................... 3 TABELA 2.5. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI .............................................................. 3 TABELA 3.1. STRUKTURA ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE......................................................... 3 TABELA 3.2. ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE U POJEDINIM POSTROJENJIMA ............................... 3 TABELA 3.3. ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA........................... 3 TABELA 3.4. PROIZVODNJA TRANSFORMISANE ENERGIJE ............................................................................. 3 TABELA 3.5. PROIZVODNJA TRANSFORMISANE ENERGIJE U POSTROJENJIMA .................................................. 3 TABELA 3.6. GUBICI ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA.................................................................................. 3 TABELA 3.7. OBLICI ENERGIJE ZA POGON ENERGETSKIH POSTROJENJA ......................................................... 3 TABELA 3.9. GUBICI U TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI ENERGIJE ....................................................................... 3 TABELA 4.1. STRUKTURA UKUPNE POTROŠNJE ENERGIJE............................................................................. 3 TABELA 4.2. STRUKTURA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE ............................................................................ 3 TABELA 4.3. STRUKTURA POTROŠNJE ENERGIJE U INDUSTRIJI ...................................................................... 3 TABELA 4.4. POTROŠNJA ENERGIJE U GRANAMA INDUSTRIJE ........................................................................ 3 TABELA 4.5. POTROŠNJA ENERGIJE U SAOBRAĆAJU .................................................................................... 3 TABELA 4.6. POTROŠNJA ENERGIJE U POJEDINIM VRSTAMA SAOBRAĆAJA ...................................................... 3 TABELA 4.7. POTROŠNJA ENERGIJE U SEKTORIMA OPŠTE POTROŠNJE ........................................................... 3 TABELA 4.8. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U OPŠTOJ POTROŠNJI ................................................................ 3 TABELA 4.9. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA ..................................................................... 3 TABELA 4.10. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U SEKTORU USLUGA................................................................. 3 TABELA 4.11. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U GRAĐEVINARSTVU................................................................. 3 TABELA 4.12. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U POLJOPRIVREDI .................................................................... 3

_________________________________________________________________________________________________________________ POPIS SLIKA

_________________________________________________________________________________________________________________________

7/152

POPIS SLIKA SLIKA 2.1. PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE ........................................................................................ 3 SLIKA 2.2. UVOZ ENERGIJE .................................................................................................................... 3 SLIKA 2.3. IZVOZ ENERGIJE ................................................................................................................... 3 SLIKA 2.4. UKUPNA POTROŠNJA ENERGIJE............................................................................................... 3 SLIKA 2.5. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI ............................................................. 3 SLIKA 3.1. STRUKTURA ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE ........................................................ 3 SLIKA 3.2. ENERGIJA ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE U POJEDINIM POSTROJENJIMA .............................. 3 SLIKA 3.3. ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA ........................ 3 SLIKA 3.4. PROIZVODNJA TRANSFORMISANE ENERGIJE............................................................................. 3 SLIKA 3.5. PROIZVODNJA TRANSFORMISANE ENERGIJE U POSTROJENJIMA ................................................. 3 SLIKA 3.6. GUBICI ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA................................................................................. 3 SLIKA 3.7. OBLICI ENERGIJE ZA POGON ENERGETSKIH POSTROJENJA ........................................................ 3 SLIKA 3.8. ENERGIJA ZA POGON ENERGETSKIH POSTROJENJA ................................................................... 3 SLIKA 3.9. GUBICI U TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI ENERGIJE .................................................................... 3 SLIKA 4.1. STRUKTURA UKUPNE POTROŠNJE ENERGIJE ............................................................................. 3 SLIKA 4.2. FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U POJEDINIM GRUPAMA POTROŠAČA ......................................... 3 SLIKA 4.3. STRUKTURA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE ............................................................................ 3 SLIKA 4.4. STRUKTURA POTROŠNJE ENERGIJE U INDUSTRIJI ..................................................................... 3 SLIKA 4.5. POTROŠNJA ENERGIJE U GRANAMA INDUSTRIJE ....................................................................... 3 SLIKA 4.6. POTROŠNJE ENERGIJE U SAOBRAĆAJU ..................................................................................... 3 SLIKA 4.7. POTROŠNJA ENERGIJE U POJEDINIM VRSTAMA SAOBRAĆAJA...................................................... 3 SLIKA 4.8. POTROŠNJA ENERGIJE U SEKTORIMA OPŠTE POTROŠNJE ........................................................... 3 SLIKA 4.9. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U OPŠTOJ POTROŠNJI................................................................ 3 SLIKA 4.10. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA................................................................. 3 SLIKA 4.11. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U SEKTORU USLUGA ............................................................... 3 SLIKA 4.12. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U GRAĐEVINARSTVU ............................................................... 3 SLIKA 4.13. STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U POLJOPRIVREDI ................................................................... 3

______________________________________________________________________________________________________________ POPIS Priloga A

_________________________________________________________________________________________________________________________

8/152

POPIS Priloga A:

OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA

Prilog br. NAZIV PRILOGA IZVOR STRANA

1

BILANS PROIZVODNJE, RAZMJENE I

POTROŠNJE ENERGIJE

Prema Energetskim bilansima Vlade RCG

64

2/1990.g.

POTROŠNJA ENERGIJE I GORIVA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA U CRNOJ

GORI ZA 1990.GOD. PO GRANAMA

Podaci Republičkog zavoda za statistiku CG

65

2/1990.g.-dopunjeno (20.07.05)

POTROŠNJA ENERGIJE I GORIVA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA U CRNOJ

GORI ZA 1990.GOD. PO GRANAMA


66

2/1997.g.

POTROŠNJA ENERGENATA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA (1997.-2004.g) U CRNOJ GORI

ZA 1997.GOD. PO GRANAMA


67

2/1998.g.




68

2/1999.g.




69

2/2000.g.




70

2/2001.g.




71

2/2002.g.




72

2/2003.g.




73

2/2004.g.




74

3

ZBIRNI PREGLED POTROŠNJE MAZUTA, MRKOG UGLJA I LIGNITA U INDUSTRIJI CRNE

GORE


75

3 dopunjen (15.07.05)

ZBIRNI PREGLED POTROŠNJE MAZUTA, MRKOG UGLJA I LIGNITA U INDUSTRIJI CRNE

GORE


75

4

BILANS ZALIHA I PROIZVODNJE DOMAĆIH ENERGENATA


75

______________________________________________________________________________________________________________ POPIS Priloga A

_________________________________________________________________________________________________________________________

9/152

5

SOPSTVENA POROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDRO I TERMO ELEKTRANAMA U

CRNOJ GORI


76

6

POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GORIVA U POLJOPRIVREDNIM

PREDUZEĆIMA I ZEMLJORADNIČKIM ZADRUGAMA


76

6 dopunjen (21.07.05)

POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GORIVA U

POLJOPRIVREDNIM PREDUZEĆIMA I ZEMLJORADNIČKIM ZADRUGAMA

Podaci Republičkog zavoda

za statistiku CG 77

7a

PROIZVODNJA I PRODAJA OGRIJEVNOG DRVETA


77

7b

PRODAJA OGR. DRVETA U 20004. g. IZ DRŽAVNIH ŠUMA I PROIZVODNJA OGR.

DRVETA U 20004. g. U PRIVATNIM ŠUMAMA


78

8

UTROŠAK ELEKTROENERGIJE I GORIVA U GRAĐEVINARSTVU


78

8 dopunjen (15.07.05)



79

9

APD - ANKETA O POTROŠNJI DOMAĆINSTAVA KOLIČINA ARTIKALA LIČNE POTROŠNJE -

PROSJEK PO DOMAĆINSTVU


79

9 dopunjeno (21.07.05)

APD - ANKETA O POTROŠNJI DOMAĆINSTAVA KOLIČINA ARTIKALA LIČNE POTROŠNJE -

PROSJEK PO DOMAĆINSTVU


79

10 POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE PO

NAPONSKIM NIVOIMA I KATEGORIJAMA 1990-2004

* Studija gubitaka električne snage i energije u elektrodistributivnim mrežama Crne Gore, Elektrotehnički fakultet Podgorica ** Elektroenergetski bilans Sektora za distribuciju ostvaren u 2002. godini, EPCG AD Nikšić, Sektor za distribuciju, Podgorica

80

11

UTROŠAK GORIVA, MAZIVA I ELEKTRIČNE ENERGIJE U SAOBRAĆAJU

Podaci preuzati iz Statističkih godišnjaka Republičkog zavoda za statistiku CG

81

11 dopunjen (18.07.05)



82

12 PROIZVODNJA MRKOG UGLJA

Prema podacima Rudnika mrkog uglja – Berane

83

13

PROIZVODNJA I PLASMAN LIGNITA I POTROŠNJA ENERGENATA

Podaci Rudnika uglja Pljevlja 84

14 Podaci Uprave carina RCG 84

______________________________________________________________________________________________________________ POPIS Priloga A

_________________________________________________________________________________________________________________________

10/152

UVOZ I IZVOZ UGLJA I NAFTNIH DERIVATA U CRNOJ GORI U 2003 I 2004. GODINI

15a

Ugalj

15b

Derivati nafte (u tonama)*

UVOZ I IZVOZ UGLJA I NAFTNIH DERIVATA U CRNOJ GORI U 2003 I

2004. GODINI

Podaci Uprave carina RCG 85

15a

Ugalj

15b dopunjen (26.07.05)

Derivati nafte (u tonama)*

UVOZ I IZVOZ UGLJA I NAFTNIH DERIVATA U CRNOJ GORI U 2003 I

2004. GODINI

Podaci Uprave carina RCG 86

16

POTROŠNJA ENERGENATA U JAVNOJ KOTLARNICI – PLJEVLJA

podaci JP "Vodovod"-Pjevlja 87

17

POTROŠNJA NAFTE I NAFTNIH DERIVATA ZA PERIOD 1995-2004

Podaci Željeznice Crne Gore

AD

87

18 UTROŠAK DRVETA KAO SIROVINE U DRVNOJ

INDUSTRIJI


87

19.a

Preduzeća i zadruge

88

19.b

Privatna gazdinstva

89

19.c

Ukupno

ZASIJANE I POŽNJEVENE

POVRŠINE KARAKTERISTIČNIH POLJOPRIVREDNIH

KULTURA U CG


90

20 u tonama

UVOZ, IZVOZ I PLASMAN NAFTNIH

DERIVATA NA DOMAĆE TRŽIŠTE U

2004. GODINI


91

21

POTROŠNJA MAZUTA, EKSTRA LAKOG LOŽ ULJA I TEČNOG NAFTNOG GASA U

KOMBINATU ALUMINIJUMA

Podaci Kombinata aluminijuma Podgorica

92

22

POTROŠNJA MAZUTA I DIZEL GORIVA U TERMOELEKTRANI PLJEVLJA

Podaci TE Pljevlja 92

23

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE

Podaci INA Crna Gora - Kotor 92

24

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE (Jugopetrol A.D. Kotor)

Godišnji izvještaji Jugopetrola A.D. - Kotor

93

25

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE OD STRANE ENERGOGAS-A

Podaci Energogasa Podgorica

93

26

OPŠTI PREGLED KRETANJA STANOVNIŠTVA

Statistički godišnjaci RZS CG 93

27a BROJ I POVRŠINA STANOVA PREMA KORIŠĆENJU, DRUGE NASTANJENE

PROSTORIJE I NASTANJENA LICA

Pregled za Republiku Crnu Goru - preliminarni podaci RZS CG prema popisu iz

2003. godine

94

______________________________________________________________________________________________________________ POPIS Priloga A

_________________________________________________________________________________________________________________________

11/152

27b

STANOVI ZA STALNO STANOVANJE I POVRŠINA PREMA VRSTI STANA,

OPREMLJENOSTI INSTALACIJAMA I POMOĆNIM PROSTORIJAMA I BROJU STANOVA U SVOJINI FIZIČKIH LICA

Pregled za Republiku Crnu Goru- preliminarni podaci RZS CG prema popisu iz

2003. godine

95

28

STRUKTURA SNABDJEVENOSTI DOMAĆINSTAVA TRAJNIM POTROŠNIM

DOBRIMA U 2002.g.

Podaci Republičkog Zavoda za statistiku Crne Gore

96

29a

BDP UKUPNE PRIVREDE RCG U 2003.g.- PRINCIP ČISTIH DJELATNOSTI-U TEKUĆIM

CIJENAMA


97

29b

BDP UKUPNE PRIVREDE RCG U 2003.g.- PRINCIP ČISTIH DJELATNOSTI-U TEKUĆIM

CIJENAMA


99

30a

BROJ REGISTROVANIH MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA U 2003. GODINI

(FIZIČKA LICA)

100

30b

BROJ REGISTROVANIH MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA U 2003. GODINI

(PRAVNA LICA)

101

31 RAD ŽELJEZNIČKOG SAOBRAĆAJA


101

32a

PROSJEČNE KALORIČNE VRIJEDNOSTI I PROCJENA POTROŠNJE LIGNITA


32b

PROCJENA POTROŠNJE LIGNITA (BEZ TE) PO KATEGORIJAMA POTROŠAČA


33

PROIZVODNJA MRKOG UGLJA KOD PRIVATNIH PROIZVOĐAČA

Nezvanični podaci 102

34

GDP structure by economic activities in Montenegro (2000-2015)

Institute for Strategic Studies and prognoses

103

35

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U CRNOJ GORI

(2000-2025)-TEKUĆE CIJENE

Institute for Strategic Studies and prognoses

104

36

PLASMAN TNG-A U NA PODRUČJU CRNE GORE

Zbirni pregled 1997-2004. 104

37

PLASMAN NAFTNIH DERIVATA NA TRŽIŠTU CRNE GORE POSREDSTVOM

JUGOPETROLA KOTOR

Podaci Jugopetrol-a Kotor 105

38

PLASMAN DIZEL GORIVA PRETOVARNIM PREDUZEĆIMA I DOMAĆEM POMORSKOM I

RIJEČNOM SAOBRAĆAJ

Podaci Jugopetrol-a Kotor 105

____________________________________________________________________________________________________ POPIS Priloga B i Priloga C

_________________________________________________________________________________________________________________________

12/152

Popis Priloga B:

AGREGIRANI ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE

GODINA JEDINICE STRANA

NATURALNE 108 1990

PJ 109 NATURALNE 110

1997 PJ 111

NATURALNE 112 1998


1999 PJ 115

NATURALNE 116 2000


2001 PJ 119

NATURALNE 120 2002


2003 PJ 123

NATURALNE 124

AG

RE

GIR

AN

I EN

ER

GE

TSK

I BIL

AN

SI

RE

PU

BLI

KE

CR

NE

GO

RE

2004 PJ 125

Popis Priloga C:

ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT METODA)

GODINA JEDINICE STRANA

NATURALNE 128 1990

103 ten 129 NATURALNE 130

1997 103 ten 131

NATURALNE 132 1998


1999 103 ten 135

NATURALNE 136 2000


2001 103 ten 139

NATURALNE 140 2002


2003 103 ten 143

NATURALNE 144

EN

ER

GE

TSK

I BIL

AN

SI

RE

PU

BLI

KE

CR

NE

GO

RE

(E

UR

OS

TAT

ME

TOD

A)

2004 103 ten 145

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

13/152

1 UVOD Godišnji energetski bilans je statistika posebnog oblika kojom se prate energetski tokovi svih oblika energije, od njihove pojave na određenom prostoru, pa do njihove predaje finalnim potrošačima, gdje se konačno transformišu u neki od korisnih oblika energije. Budući da u Republici Crnoj Gori ne postoje uređene baze podataka o energetskim tokovima, pristupilo se prikupljanju podataka iz različitih izvora kao što su: statistički godišnji izvještaji (godišnjaci) i posebno elaborirani podaci Republičkog zavoda za statistiku, službeni dokumenti Vlade i pojedinih ministarstava, godišnji izvještaji glavnih privrednih subjekata iz područja proizvodnje, plasmana i potrošnje energenata, podaci carinskih službi, kao i verifikovane studije i istraživačko-razvojni projekti naučnih institucija. Na osnovu prikupljenih podataka formirano je četrdesetak priloga osnovnih podataka, čijom su obradom formirane osnovne bilansne tabele za svaki oblik energije pojedinačno. Svi prikupljeni prilozi osnovnih podataka koji su korišćeni u izradi energetskih bilansa, navedeni su u Prilogu A ove knjige. Analizom prikupljenih i raspoloživih podataka, utvrđeno je da je moguće primijeniti metodologiju za izradu energetskog bilansa koja je opisana u [6.16.1] i [6.16.2]. Ova metodologija je razrađenija i kompleksnija u odnosu na EUROSTAT i IEA metodologiju, tj. dvije metodologije izrade energetskog bilansa koje su u svijetu najpoznatije. EUROSTAT metodologija izrade energetskog bilansa pojednostavljena je u određenim elementima u odnosu na metodologiju opisanu u [6.16.1] i [6.16.2]. EUROSTAT metodologija ne bi dala odgovore o strukturi oblika energije za industrijske kotlarnice, o strukturi industrijskih kotlarnica prema industrijskim granama i o strukturi proizvodnje toplotne energije u industrijskim granama. Dodatno industrijske grane koje su karakteristične u Crnoj Gori bile bi grupisane u određene grupe industrijskih grana kako to predviđa EUROSTAT metodologija. Takođe u EUROSTAT-u ne postoji razrada energije za pogon energetskih postrojenja prema vrstama postrojenja. Prema tome, takav nivo energetske statistike ne bi bio dovoljan za potrebe izrade energetske strategije jer je u sektorima privrede koji su od vitalnog značaja za određenu zemlju potrebna dublja analiza kako bi se kasnije mogle izraditi kvalitetnije prognoze budućih potreba. Zbog svega navedenog korišćena je metodologija navedena u [6.16.1] i [6.16.2] jer ona daje kvalitetniju analizu prilika u energetskom sistemu Crne Gore, a raspoloživi podaci su to omogućili. Primijenjena metodologija znatno je opširnija i detaljnija u odnosu na EUROSTAT metodologiju tako da je iz nje vrlo jednostavno moguće grupisanjem određenih elemenata izraditi energetske bilanse po EUROSTAT metodi. Da bi se ta mogućnost i praktično potvrdila, u Prilogu C ove knjige prikazani su energetski bilansi za sve godine izrađeni prema EUROSTAT metodi i to u naturalnim i energetskim jedinicama. Kao energetska jedinica korišćena je ten (tona ekvivalentne nafte) jer se ta jedinica uobičajeno koristi u EUROSTATU. Vrijedi jednakost 1ten = 41,868 GJ; 1 hiljada ten = 41,868 TJ. Suprotno navedenom, iz energetskih bilansa izrađenih po EUROSTAT metodi ne bi se mogli izraditi energetski bilansi prema metodi koja je ovdje korišćena, odnosno za to bi bili potrebni dodatni podaci i dodatne analize. Kao prvo, utvrđeno je da se u energetskom sistemu Crne Gore koriste sljedeći primarni i transformisani oblici energije:

• Mrki ugalj • Lignit • Hidro energija • Ogrjevno drvo • Industrijski otpaci • Tečni naftni gas

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

14/152

• Motorni benzin • Mlazno gorivo • Dizel gorivo • Ekstralako lož ulje • Lož ulje • Petrolkoks • Bitumen • Maziva • Ostalo • Električna energija • Toplotna energija

Energetski bilans uvijek se može prikazati u obliku tabele, u kojoj su u kolonama (stubcima) prikazani pojedini oblici energije, dok se u vodoravnim redovima navode pozicije u energetskom toku, od pojave energenta u energetskom sistemu, pa do njegove predaje finalnim potrošačima. U zavisnosti od strukture energetskog sistema države ili područja za koje se energetski bilans izrađuje, formira se i odgovarajući broj i nazivi redova energetskog bilansa. Budući da se radi o tabeli s većim brojem kolona (stubaca) i redova, uobičajeno je da se prate grupe karakterističnih redova, a isto tako prate se i oblici energije prikazani u kolonama, koji se grupišu kao primarni oblici energije i kao transformisani oblici energije. Osim bilansa svakog pojedinog oblika energije, uobičajeno je da se u kolonama energetskog bilansa prikazuje i bilans svih primarnih oblika energije, bilans svih transformisanih oblika energije i bilans svih oblika energije, u onim slučajevima kada je energetski bilans izrađen u zajedničkoj energetskoj jedinici. Energetski bilans najprije se izrađuje u naturalnim jedinicama, karakterističnim za svaki pojedini oblik energije, a nakon toga vrši se preračunavanje u zajedničku energetsku jedinicu, primjenom ogrjevnih vrijednosti ili odgovarajućih faktora. Najčešće energetske jedinice koje se koriste u izradi energetskih bilansa su PJ (peta joule = 1015 J) i hiljade tona ekvivalentne nafte (103 ten). Nakon što se izrade detaljni pojedinačni energetski bilansi svih oblika energije, često se pristupa izradi agregiranih energetskih bilansa, gdje se zajedno posmatraju slični oblici energije. U takvim bilansima, u kolonama su predstavljeni: ugalj, tekuća goriva, gasovita goriva, obnovljivi izvori, električna energija i niskotemperaturna toplotna energija, te eventualno još neka karakteristična grupa. Ukupna potrebna energija ili ukupna potrošnja energije, na određenom području, prva je karakteristična veličina toka energije koja se određuje energetskim bilansom. Da bi se odredila ukupna potrošnja, potrebno je znati sljedeće veličine za svaki oblik energije: - proizvodnja na vlastitom području - uvoz iz drugih područja - izvoz u druga područja - saldo stanja na skladištima - bunker brodova. Ukupna potrošnja posmatranog oblika energije određuje se tako da se saberu proizvodnja, uvoz i saldo stanja na skladištima, a oduzmu izvoz i tzv. bunker brodova. Saldo stanja na skladištima može imati pozitivnu ili negativnu vrijednost. Ukoliko je u toku godine, ulaz u skladišta veći od izlaza sa skladišta, saldo je u tome slučaju negativan, jer taj dio energije nije išao u potrošnju, dok je u suprotnom slučaju pozitivan, jer je dio energije sa skladišta išao u potrošnju.

Pod bunkerom brodova podrazumijevaju se isporuke energije prekookeanskim brodovima i to domaćim i stranim. Ta vrsta potrošnje energije, uobičajeno se u svim bilansima iskazuje

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

15/152

posebno, jer je to specifična potrošnja energije koju osigurava posmatrano područje, a sama potrošnja te energije ostvaruje se u drugim područjima u zavisnosti od toga kojim linijama takvi brodovi plove. Svrha izrade ovog dijela energetskog bilansa, u prvom redu je određivanje ukupne potrošnje energije na analiziranom području. Međutim, pri tome treba voditi računa o sljedećem: S obzirom na to da se transformisani oblici energije proizvode u tzv. postrojenjima za energetske transformacije, energija tako proizvedenih energenata sadržana je u primarnim oblicima iz kojih se transformacija vrši. Zbog toga se u tom dijelu bilansa ne smije obračunati proizvodnja transformisanih oblika energije, jer bi u tom slučaju došlo do dvostrukog obračunavanja energije. Prema tome, može se zaključiti da se ukupna potrošnja energije, određenog područja određuje tako, da se sabere ukupna proizvodnja primarnih oblika energije i uvoz primarnih i transformisanih oblika energije, te oduzme izvoz i bunker brodova primarnih i transformisanih oblika energije, uz uvažavanje promjena stanja na skladištima, takođe za primarne i transformisane oblike energije. Kada je riječ o energetskom bilansu Crne Gore, treba reći da je u njemu uvoz dodatno podijeljen na: uvoz iz drugih država i na nabavku iz drugih područja unutar državne zajednice Srbija i Crna Gora, a isto tako i izvoz: na izvoz u druge države i na isporuke na područje Srbije. Nakon što je određena ukupna potrošnja energije, u sljedećim redovima energetskog bilansa, vrši se analiza sektora energetskih transformacija i to najprije proizvodnja transformisanih oblika energije u pojedinim postrojenjima za energetske transformacije, a nakon toga potrošnja oblika energije za energetske transformacije u tim istim postrojenjima. Svaki red toga dijela tabele odnosi se na karakteristično postrojenje za energetsku transformaciju, kao što su: hidroelektrane, nuklearne elektrane, termoelektrane, javne i industrijske toplane, javne i industrijske kotlarnice, rafinerije nafte, koksare, visoke peći, gradske plinare itd. Kada je riječ o energetskom sistemu Crne Gore, od nabrojanih postrojenja za energetske transformacije postoje, ili su postojala, sljedeća postrojenja za energetske transformacije: hidroelektrane, termoelektrane, industrijske toplane, industrijske kotlarnice i javne kotlarnice. Raspoloživi podaci, prikupljeni u spomenutim prilozima osnovnih podataka, omogućili su dodatnu podjelu potrošnje energije u industrijskim kotlarnicama na industrijske grane. Za svako spomenuto postrojenje predviđen je jedan red za unos podataka o proizvodnji transformisanog oblika energije i jedan red za unos podataka o potrošnji energenata iskorišćenih za energetsku transformaciju.

Određivanje energije vodnih snaga (hidroenergije) u izradi energetskog bilansa predstavlja poseban problem, a od izabranog načina proračuna zavisi struktura i nivo ukupne potrošnje energije države. Postoje tri moguća načina određivanja hidroenergije: - statistički, - energetski i - fizikalni. U statističkom načinu izračuna hidroenergije uzima se da je hidroenergija jednaka proizvedenoj električnoj energiji u hidroelektranama. To znači da je efikasnost hidroelektrana, u tom slučaju, jednaka 100 %, odnosno da u toj energetskoj transformaciji nema gubitaka. U energetskom pristupu polazi se od činjenice da se proizvodnjom električne energije u hidroelektranama štedi gorivo, koje bi trebalo utrošiti u termoelektranama za proizvodnju iste količine električne energije. Prema tome, vrijednost hidroenergije je jednaka energiji utrošenog goriva u termoelektranama. To znači da se na hidroelektrane primjenjuje

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

16/152

prosječni stepen rada svih termoelektrana u elektroenergetskom sistemu države i najčešće se kreće oko 35 %. Ovakav pristup daje hidroenergiji znatno veću vrijednost u odnosu na statistički pristup. U trećem, fIzikalnom načinu izračuna hidroenergije, polazi se od zakona fizike. Određena masa vode na određenoj visini, koja se iskorištava za proizvodnju električne energije, ima odgovarajuću potencijalnu energiju (m g h). Ta se potencijalna energija vode, na kraju u hidroelektrani, transformiše u električnu energiju. Takvim pristupom stepen djelovanja hidroelektrana iznosi oko 75 %. Iako je ovaj način izračuna hidroenergije, prema zakonima fizike, jedini ispravan, vrlo se rijetko koristi u izradi kompleksnog energetskog bilansa. U izradi energetskih bilansa Crne Gore, čiji će rezultati biti prikazani u ovoj knjizi, primjenjen je energetski pristup. Međutim, metodološki proračun za energetske bilanse je tako riješen da, u excel fajlu u kojem se vrši proračun, treba samo promijeniti odgovarajući faktor i svi rezultati energetskog bilansa odmah se transformišu u format prema izabranom načinu obračuna hidroenergije. Nakon što je određena proizvodnja transformisane energije, kao i potrošnja energije ostvarena za tu proizvodnju, slijedi prikaz potrošnje energije u sektoru energetike. U tim redovima energetskog bilansa bilježi se vlastita potrošnja energije ili potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja, u svim postrojenjima za energetske transformacije i u svim postrojenjima za proizvodnju primarnih oblika energije. U energetskom bilansu Crne Gore, potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja, bilježi se u prethodno nabrojanim postrojenjima za energetske transformacije i u rudniku uglja. Sljedeći red energetskog bilansa predviđen je za unos gubitaka do kojih uglavnom dolazi u transportu i distribuciji umreženih energenata kao što su: električna energija, gasovita goriva i toplotna energija. Kada se, od raspoloživih količina pojedinih oblika energije, oduzme potrošnja za energetske transformacije i potrošnja za pogon energetskih postrojenja, određena je neposredna ili finalna potrošnja, koja se dijeli u dvije osnovne grupe – energetsku i neenergetsku finalnu potrošnju. U redu za neenergetsku finalnu potrošnju, registruje se sirovinska potrošnja prirodnog gasa u petrohemijskoj industriji, te potrošnja cijelog niza neenergetskih derivata nafte, kao što su primarni benzin, white špirit, parafin, vosak, bitumen, ulja, maziva itd., kao sirovine u industriji ili potrošnja u druge neenergetske svrhe, u bilo kojem sektoru potrošnje. Energetska finalna potrošna se dalje dijeli u tri podgrupe – industriju, saobraćaj i opštu potrošnju, a unutar svake podgrupe postoji dalja dodatna podjela. Potrošnja energije u industriji podijeljena je na industrijske grane. Industrijske grane koje su posmatrane u energetskom bilansu Crne Gore su sljedeće: crna metalurgija, industrija obojenih metala, industrija nemetalnih minerala, industrija građevinskog materijala, drvna industrija, industrija papira, tekstilna industrija, prehrambena industrija i ostala industrija. Potrošnja energije u saobraćaju podijeljena je prema vrstama saobraćaja na sljedeće podgrupe: željeznički saobraćaj, drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj, pomorski i riječni saobraćaj i ostali saobraćaj. Konačno, podsektori opšte potrošnje su: domaćinstva, sektor usluga, poljoprivreda i građevinarstvo. Uzimajući u obzir sve navedeno, pozicije energetskog toka, odnosno redovi energetskog bilansa Republike Crne Gore su sljedeći:

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

17/152

PRIMARNI BILANS Proizvodnja Uvoz Izvoz Nabavka Isporuka Saldo skladišta Bunker brodova UKUPNA POTROŠNJA PROIZVODNJA TRANSFORMISANIH OBLIKA ENERGIJE Hidroelektrane Termoelektrana Industrijske toplane Industrijske kotlarnice Javne kotlarnice UKUPNA PROIZVODNJA BRUTO RASPOLOŽIVO POTROŠNJA ZA TRANSFORMACIJE Hidroelektrane Termoelektrana Industrijske toplane Industrijske kotlarnice Crna metalurgija Industrija obojenih metala Industrija nemetalnih minerala Industrija građevinskog materijala Drvna industrija Industrija papira Tekstilna industrija Prehrambena industrija Ostala industrija Javne kotlarnice UKUPNO ZA TRANSFORMACIJE POTROŠNJA ZA POGON Proizvodnja uglja Hidroelektrane Termoelektrana Industrijske toplane Industrijske kotlarnice Javne kotlarnice UKUPNO ZA POGON GUBICI FINALNA POTROŠNJA

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

18/152

NEENERGETSKA POTROŠNJA ENERGETSKA POTROŠNJA INDUSTRIJA Crna metalurgija Obojenih metala Nemetalnih minerala Građevinskog materijala Drvna Papira Tekstilna Prehrambena Ostala SAOBRAĆAJ Željeznički Drumski Vazdušni Pomorski i rječni Ostali OPŠTA POTROŠNJA Domaćinstva Usluge Poljoprivreda Građevinarstvo Prema svemu navedenom, detaljno je razrađena metoda za izradu energetskog bilansa Crne Gore u excel formatu. Na prvom listu (engleski: sheet) tog bilansa unose se podaci u naturalnim jedinicama mjere. Na drugom listu unose se ogrjevne vrijednosti, odnosno faktori za proračun sadržaja energije u svakom od posmatranih energenata. Na trećem listu izvršen je proračun i prikaz energetskog bilansa u PJ, odnosno na četvrtom i petom listu energetski bilans je prikazan u hiljadama tona ekvivalentne nafte, odnosno u Tcal (terakalorijama). Na sljedeća četiri lista načinjen je prikaz energetskog bilansa u agregiranom formatu u naturalnim jedinicama, u PJ, u hiljadama ten i u Tcal. U tim bilansima posmatraju se sljedeće grupe energenata: ugalj, tekuća goriva, hidroeenrgija, obnovljivi izvori, električna energija, te para i vrela voda. Izrađeni energetski bilansi Crne Gore u excel formatu za 1990., 1997., 1998., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003. i 2004. godinu, su sastavni dio ove knjige. Osim toga, u Prilogu B, navedeni su energetski bilansi za sve godine u agregiranom formatu i to, u naturalnim jedinicama i u PJ. Rezultati rada na projektnom zadatku Knjige A, tj. izrađeni energetski bilansi Crne Gore za 1990., 1997., 1998., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003. i 2004. godinu prezentovani su u elektronskom obliku korišćenjem MS Excel programskog paketa. Za svaku navedenu godinu proteklog perioda izrađeni su kompleksni energetski bilansi u sljedećim jedinicama:

- PJ (peta joul, 1PJ = 1015 J) - 103 ten (hiljadu tona ekvivalentne nafte) - Tcal (tera kalorija, 1Tcal = 1012 cal, 1cal = 4,1868 J) - 103 tona, GWh, TJ (naturalne jedinice karakteristične za pojedine oblike energije) - agregirani bilans u PJ - agregirani bilans u 103 ten

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

19/152

- agregirani bilans u Tcal - agregirani bilans u 103 tona, GWh, TJ (naturalne jedinice).

Prema tome, za svaku godinu je energetski bilans prikazan u osam različitih oblika, čemu treba pridodati i detaljan prikaz faktora transformacije, odnosno ogrjevnih vrijednosti za izračun sadržaja energije u odgovarajućoj energetskoj jedinici iz bilansa u naturalnim jedinicama. Svaki energetski bilans u svim navedenim jedinicama sadrži pojedinačne energetske bilanse svakog oblika energije koji su se koristili u Crnoj Gori, odnosno agregirani energetski bilansi sadrže pojedinačne energetske bilanse karakterističnih grupa oblika energije tj. čvrstih goriva, tečnih goriva, obnovljivih izvora energije, električne energije i toplotne energije (para i vrela voda). Takođe treba naglasiti i to da su kompleksni energetski bilansi u excel formatu tako izrađeni da omogućavaju izračun hidroenergije prema sva tri moguća načina izračuna – statističkom, energetskom i fizikalnom. Izborom odgovarajućeg faktora svi rezultati energetskih bilansa trenutno se mijenjaju u skladu sa željenim načinom. U tekstualnom dijelu koji slijedi prikazani su osnovni rezultati energetskih bilansa na način da smo se strogo držali sadržaja koji je definisan projektnim zadatkom. Iz izrađenih energetskih bilansa mogu se odrediti i brojni drugi pokazatelji, odnosi i udjeli. Da bi se prezentovala takva mogućnost u nekoliko sljedećih tabela navode se neke od karakterističnih veličina za energetski sistem Crne Gore, koje su određene na osnovu izrađenih energetskih bilansa.

Tabela 1.1. Udio vlastitih energetskih izvora

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Proizvodnja (PJ) 28,23 29,33 37,74 34,51 34,90 35,21 31,83 34,55 43,34 Ukupna potrošnja (PJ) 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72 Vlastita snabdjevenost (%) 61,7 68,0 71,4 68,6 64,9 64,6 61,8 62,6 69,1

Tabela 1.2. Udio primarnih oblika energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Primarni oblici (PJ) 24,03 27,85 36,61 33,86 34,31 34,51 30,78 34,36 43,00 Ukupna potrošnja (PJ) 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72 Udio primarnih o.en.(%) 52,6 64,5 69,3 67,3 63,8 63,3 59,7 62,3 68,5

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

20/152

Tabela 1.3. Udio vlastitih primarnih oblika energije u ukupnim potrebama za primarnim oblicima energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Proizvodnja pr. obl. (PJ) 28,23 29,33 37,74 34,51 34,90 35,21 31,83 34,55 43,34 Potr. pr. oblika (PJ) 24,03 27,85 36,61 33,86 34,31 34,51 30,78 34,36 43,00 Udio vlastitih (%) 117,5 105,3 103,1 101,9 101,7 102,0 103,4 100,6 100,8

Tabela 1.4. Udio primarnih oblika energije koji se transformišu

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Primarni oblici za tr. (PJ) 21,83 25,56 34,66 31,79 32,66 32,71 28,67 31,74 40,37 Ukupno za tr. (PJ) 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54 Udio primarnih (%) 84,4 90,9 93,6 92,2 92,2 91,6 91,1 91,4 92,7

Tabela 1.5. Stepen djelovanja svih energetskih transformacija

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Proizvodnja transf. (PJ) 11,62 11,07 12,21 12,76 12,35 11,99 11,22 12,69 14,92 Ukupno za tr. (PJ) 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54 Stepen djelovanja (%) 45,0 39,4 33,0 37,0 34,9 33,6 35,7 36,6 34,3

Tabela 1.6. Stepen zadovoljenja potreba za transformisanim oblicima energije iz vlastite proizvodnje

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Proizvodnja transf. (PJ) 11,62 11,07 12,21 12,76 12,35 11,99 11,22 12,69 14,92 Potrošnja transform. (PJ) 21,70 15,30 16,25 16,47 19,48 20,01 20,74 20,80 19,73 Stepen zadovoljenja (%) 53,6 72,4 75,1 77,5 63,4 59,9 54,1 61,0 75,6

Tabela 1.7. Udio transformisane energije za dalje transformacije u ukupnoj energiji transformisanih oblika

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Transform. oblici za tr. (PJ) 4,03 2,56 2,38 2,68 2,76 3,01 2,79 2,97 3,17 Ukupno za tr. (PJ) 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54 Udio transformisanih (%) 15,6 9,1 6,4 7,8 7,8 8,4 8,9 8,6 7,3

Tabela 1.8. Stepen djelovanja energetskog sistema

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Finalna potrošnja (PJ) 29,83 23,97 25,60 25,89 28,27 28,46 28,65 30,12 30,93 Ukupna potrošnja (PJ) 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72 Stepen djelovanja (%) 65,2 55,5 48,4 51,4 52,6 52,2 55,6 54,6 49,3

U vezi rezultata ostvarenih energetskih bilansa koji će biti prezentovani u nastavku treba naglasiti i sljedeće: Energetskim bilansom kao energetskom statistikom posebnog oblika utvrđuju se ostvareni odnosi u energetskom sistemu države, kao i promjene tih odnosa tokom određenog vremenskog perioda. Izrađenim energetskim bilansom ne mogu se utvrditi uzroci zbog kojih se određene promjene događaju. Utvrđivanje uzroka zbog kojih se događaju promjene na nivou jedne grupe potrošača vrlo je teško, ponekad i nemoguće, a analize takvog tipa izvan su konteksta i svrhe izrade energetskih bilansa. Npr. potrošnja energije u domaćinstvima za grijanje prostorija između ostalog zavisi od klimatskim prilika u određenoj godini. Da bi se mogao postaviti model koji će povezati klimu određene godine i potrošnju energije za grijanje prostorija u toj godini, trebalo bi raspolagati s podacima o

_____________________________________________________________________________________________________________________ 1 UVOD

_________________________________________________________________________________________________________________________

21/152

temperaturi i podacima o potrošnji energije u domaćinstvima za različite namjene tj. za grijanje prostorija, za pripremu tople vode, za kuvanje, kao i potrošnju električne energije za specifične potrebe. Za potrošnju električne energije za specifične namjene trebalo bi imati podatke o toj potrošnji, zatim podatke o broju i strukturi korišćenih uređaja te o njihovoj specifičnoj potrošnji električne energije. Za sektor usluga trebalo bi imati podatke o broju zaposlenih, o površini poslovnih prostora, o strukturi uslužnog sektora te o potrošnji energije za različite namjene - za grijanje prostorija, za pripremu tople vode, za kuvanje, kao i potrošnju električne energije za specifične potrebe. Za pojedine industrijske grane trebalo bi poznavati kretanje proizvodnje specifičnih proizvoda, potrošnju energije za tu proizvodnju i niz drugih pokazatelja. U saobraćaju takođe trebalo bi poznavati niz parametara i potrošnju energije u različitim namjenama u transportu tereta i u transportu putnika. Naravno u svakom sektoru i promjene cijena energenata imaju odgovarajući uticaj. Uglavnom, za svaki sektor trebalo bi raspolagati s vrlo kvalitetnim i vrlo detaljnim podacima o potrošnji energije za različite namjene te s nizom parametara koji su odrednice takve potrošnje. Nakon toga bi za svaki sektor trebalo postaviti odgovarajući model za analizu odnosa. Takvo modeliranje i analize su dugotrajne, vrlo složene i relativno skupe. One su izvan konteksta i svrhe izrade energetskih bilansa. Za njihovo sprovođenje na energetskom sistemu Crne Gore za sada jednostavno ne postoje uslovi jer nema potrebnih pokazatelja, parametara i odrednica energetske potrošnje, kao i odgovarajućih podataka o potrošnji energije za različite namjene u pojedinim grupama potrošača.

____________________________________________________________________________________________________ 2 PRIMARNA ENERGIJA

_________________________________________________________________________________________________________________________

22/152

2 PRIMARNA ENERGIJA 2. 1 STRUKTURA I UKUPNA PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE Od primarnih oblika energije u Crnoj Gori, povremeno se proizvodi mrki ugalj, zatim lignit i ogrjevno drvo, te se iskorišćava hidroenergija i drvni industrijski otpaci. Razvoj proizvodnje spomenutih primarnih oblika energije u razdoblju od 1990. do 2004. godine prikazan je sljedećom tabelom i slikom.

Tabela 2.1. Proizvodnja primarne energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,45 0,35 0,00 0,12 0,00 0,17 0,92 0,00 0,17

Lignit 15,92 11,69 14,66 13,82 14,41 10,86 16,13 14,90 13,95

Hidroenergija 9,89 15,59 21,77 19,20 19,15 22,79 13,26 17,60 27,03

Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07

Industrijski otpaci 0,38 0,16 0,14 0,19 0,20 0,15 0,09 0,07 0,13

UKUPNO 28,23 29,33 37,74 34,51 34,90 35,21 31,83 34,55 43,34

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 1,6 1,2 0,0 0,4 0,0 0,5 2,9 0,0 0,4Lignit 56,4 39,8 38,8 40,0 41,3 30,9 50,7 43,1 32,2Hidroenergija 35,0 53,1 57,7 55,6 54,9 64,7 41,7 50,9 62,4Ogrjevno drvo 5,6 5,3 3,1 3,4 3,2 3,5 4,5 5,7 4,8Industrijski otpaci 1,3 0,6 0,4 0,6 0,6 0,4 0,3 0,2 0,3UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 2.1. Proizvodnja primarne energije

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Mrki ugalj Lignit Hidroenergija Ogrjevno drvo Industrijski otpaci


_________________________________________________________________________________________________________________________

23/152

Kao što se iz slike i tabele vidi, najznačajniji primarni oblici energije u domaćoj proizvodnji su hidroenergija i lignit. U zavisnosti od hidroloških prilika, udio hidroenergije varira od 35 % do 65 %, dok se s druge strane udio lignita kreće od 30 % do 56 %. U godinama u kojima je povoljna hidrologija, povećava se udio hidroenergije, a smanjuje udio lignita, budući da se potrošnja lignita uglavnom ostvaruje u termoelektrani. Ogrjevno drvo, u ukupno proizvedenoj primarnoj energiji, ima udio od 3 do 5 %, pri čemu je najveći udio ostvaren u 2003. godini, kada je iznosio 5,7 %. Udio iskorišćenih drvnih industrijskih otpadaka vrlo je nizak i zadnjih godina iznosi oko 0,3 %. U odnosu na prethodnu godinu, u 2004. godini je iskorišćena hidroenergija bila veća za 53,6 %. S druge strane, proizvodnja lignita smanjena je za 6,4 %, odnosno proizvodnja ogrjevnog drveta bila je veća za 4,5 %. Ako se posmatra razdoblje od 1997. do 2004. godine, u proizvodnji glavnih primarnih oblika energije, može se uočiti trend postepenog porasta, pa je tako prosječna godišnja stopa porasta za lignit iznosila 2,6 %, za hidroenergiju 8,2 % i za ogrjevno drvo 4,2 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

24/152

2. 2 UVOZ I IZVOZ ENERGIJE 2.2.1 Struktura i ukupni uvoz energije U svim energetskim bilansima u elektronskom excel formatu, za sve godine i za sve oblike energije, razmjena energije između Crne Gore i ostalih područja prikazana je kao:

- uvoz iz inostranstva - nabavka iz područja izvan Crne Gore u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora - izvoz u inostranstvo - isporuka u područja izvan Crne Gore u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora

Kada se ovdje govori o uvozu energije u Crnu Goru, onda je obuhvaćen uvoz iz inostranstva i nabavka energije iz područja izvan granica Crne Gore u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle pod uvozom energije u Crnu Goru podrazumijevaju se sve količine energije koje su preko granice ušle na područje Crne Gore bez obzira na njihovo porijeklo. U Tabeli 2.2. prikazan je detaljni razvoj uvoza svih oblika energije u Crnu Goru za proteklo razdoblje. Razvoj uvoza takođe je prikazan i na Slici 2.2. Kao što se iz navedenih prikaza vidi, u Crnu Goru se uvoze sve potrebne količine derivata, nafte, zatim električna energija i vrlo male količine lignita. U ukupnoj uvoznoj energiji udio derivata nafte kreće se od 55 do 60 %, dok je udio električne energije iznosio od 35 do 40 %. Uvezene količine energije, u obliku lignita, vrlo su male, tako da njegov udio iznosi uglavnom manje od 1 %. U 2004. godini povećan je uvoz derivata nafte za 7 % i uvoz električne energije za 3,4 %, u odnosu na uvoz ostvaren u 2003. godini. U razdoblju od 1997. do 2004. godine, generalno se takođe može uočiti porast uvoza derivata nafte s prosječnom godišnjom stopom od 5,6 % i porast uvoza električne energije s prosječnom godišnjom stopom od 4,3 %. Uvoz lignita se smanjivao, ali to nije imalo značajnijeg uticaja na promjenu odnosa u uvoznoj energiji.


_________________________________________________________________________________________________________________________

25/152

Tabela 2.2. Uvoz energije

(uvoz iz inostranstva + nabavka)

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,15 0,30 0,24 0,20 0,12 0,23 0,22 0,22 0,21

Tečni naftni gas 0,56 0,13 0,16 0,08 0,06 0,08 0,12 0,15 0,23

Motorni benzin 3,06 2,58 3,54 4,10 3,50 2,95 2,26 2,75 2,76

Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32

Dizel gorivo 2,61 2,37 3,20 3,81 4,59 4,02 3,50 3,28 3,96

Ekstralako loživo ulje 0,87 0,38 0,41 0,39 0,50 0,41 0,67 0,69 0,77

Loživo ulje 6,76 3,87 4,11 4,84 4,34 4,39 4,14 4,06 4,82

Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79

Bitumen 0,32 0,16 0,24 0,04 0,49 0,30 0,20 0,16 0,20

Maziva 0,15 0,11 0,12 0,12 0,12 0,13 0,13 0,13 0,13

Ostali proizvodi 0,03 0,03 0,03 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02

Derivati nafte ukupno 17,15 10,23 13,09 14,09 14,87 13,66 13,29 14,02 15,01

Električna energija 7,11 7,95 7,01 7,12 10,05 9,46 9,71 9,79 9,64

UKUPNO 24,41 18,48 20,34 21,40 25,04 23,35 23,22 24,03 24,85

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,6 1,6 1,2 0,9 0,5 1,0 0,9 0,9 0,8Tečni naftni gas 3,3 1,3 1,2 0,6 0,4 0,6 0,9 1,0 1,5Motorni benzin 17,9 25,2 27,0 29,1 23,5 21,6 17,0 19,6 18,4Mlazno gorivo 3,2 0,2 1,7 0,2 3,9 5,1 4,9 4,1 2,1Dizel gorivo 15,2 23,1 24,5 27,0 30,9 29,4 26,3 23,4 26,4Ekstralako loživo ulje 5,1 3,8 3,1 2,8 3,3 3,0 5,0 4,9 5,2Loživo ulje 39,4 37,9 31,4 34,4 29,2 32,2 31,2 28,9 32,1Petrolkoks 13,0 5,6 8,2 4,7 4,5 4,9 12,1 15,9 11,9Bitumen 1,9 1,5 1,8 0,3 3,3 2,2 1,5 1,1 1,3Maziva 0,9 1,1 0,9 0,9 0,8 0,9 1,0 0,9 0,9Ostali proizvodi 0,2 0,3 0,2 0,2 0,2 0,1 0,2 0,1 0,1Derivati nafte ukupno 70,2 55,4 64,4 65,8 59,4 58,5 57,2 58,4 60,4Električna energija 29,1 43,0 34,5 33,3 40,1 40,5 41,8 40,7 38,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%


_________________________________________________________________________________________________________________________

26/152

Slika 2.2. Uvoz energije

Kada se posmatra struktura uvoza derivata nafte, onda se može uočiti da su najznačajniji derivati nafte u uvozu: lož ulje (mazut), dizel gorivo i motorni benzin. Udio lož ulja u 2004. godini, u uvoznoj energiji derivata nafte, iznosio je oko 32 %, te se i u ostalim godinama uglavnom kretao na višem nivou od 30 %. Tipične vrijednosti za udio dizel goriva su od 23 do 26 %, a samo je u 2000. godini taj udio iznosio približno 31 %. Udjeli motornog benzina nešto su niži, tako da je u 2004. godini taj udio iznosio 18,4 %, a osim toga prisutan je trend postepenog smanjenja udjela motornog benzina, koji je npr. u 1999. godini iznosio 29 %. Od ostalih derivata nafte, jedino još petrolkoks i ekstralako lož ulje učestvuju sa značajnijim udjelom, pa je tako udio petrolkoksa u 2004. godini iznosio 12 %, a udio ekstralakog lož ulja oko 5 %. Ostali derivati nafte imaju udio tek od nekoliko procenata, pa je npr. udio tečnog naftnog gasa u 2004. godini iznosio samo 1,5 %. U uvozu svih derivata nafte prisutan je trend porasta uvoza, te su u razdoblju od 1997. do 2004. godine, u uvozu svih derivata, ostvarene pozitivne stope porasta uvoza. 2.2.2 Struktura i ukupni izvoz energije Isto tako kao što su u analizi uvoza energije obuhvaćene sve količine energije koje preko granice ulaze u Crnu Goru, tako i analiza izvoza obuhvata ukupne količine energije koje iz Crne Gore izlaze preko granice. Detaljni podaci o izvozu u inostranstvo i isporuci u područja izvan Crne Gore u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora svakog oblika energije nalaze se u energetskim bilansima u elektronskom excel formatu. Oblici energije koji se izvoze iz Crne Gore su: mrki ugalj, lignit i električna energija, pri čemu se izvoz mrkog uglja ostvaruje samo u nekim godinama. Maksimalni izvoz mrkog uglja ostvaren je u 2002. godini, kada mu je udio u ukupnoj izvoznoj energiji iznosio skoro 19 %. U strukturi izvoza najznačajnija je električna energija, čiji se udio postepeno

0

5

10

15

20

25

30

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Lignit Derivati nafte ukupno Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

27/152

povećava, pa je tako u 2004. godini iznosio 88,8 %. U 1997. godini udio električne energije iznosio je 63,5 %, odnosno u 1990. godini samo 34,3 %. S druge strane, udio lignita u energiji izvoza, postepeno se smanjuje od 34,4 % u 1997. godini na samo oko 9 % u 2004. godini. Ako se kompariraju odnosi u 1997. i 2004. godini, može se uočiti povećanje ukupnog izvoza kao i izvoza električne energije i lignita, tako da proizlazi da je prosječna godišnja stopa ukupnog izvoza iznosila 4,3 %. U odnosu na 1990. godinu, izvoz energije u 2004. godini je smanjen, pri čemu je izvoz lignita značajno smanjen, dok je izvoz električne energije povećan za više od 2 puta. Detaljni razvoj izvoza pojedinih oblika energije u proteklom razdoblju prikazan je Tabelom 2.3. i Slikom 2.3.

Tabela 2.3. Izvoz energije

(izvoz u inostranstvo + isporuka)

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,41 0,10 0,02 0,68 0,10 0,12

Lignit 4,05 1,61 1,57 0,99 0,77 0,63 0,53 0,59 0,49


UKUPNO 6,78 4,67 5,01 4,84 6,14 4,03 3,60 4,04 5,48

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 6,0 2,1 0,4 18,8 2,4 2,2Lignit 59,7 34,4 31,3 20,4 12,5 15,6 14,8 14,6 8,9Električna energija 34,3 63,5 68,7 79,6 87,5 84,1 66,3 83,0 88,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 2.3. Izvoz energije

0

1

2

3

4

5

6

7

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Mrki ugalj Lignit Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

28/152

2. 3 STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI Ukupna potrošnja energije određena je tako, da je na proizvodnju primarne energije dodat uvoz, nabavka i saldo skladišta, a oduzet je izvoz, isporuka i bunker brodova. Ostvareni odnosi u proteklom razdoblju prikazani su u Tabeli 2.4. i na Slici 2.4. Odnos ukupno proizvedene primarne energije i ukupne potrošnje energije predstavlja „vlastitu snabdjevenost“. Vlastita snabdjevenost energijom Republike Crne Gore iznosila je, u pojedinim godinama proteklog posmatranog perioda, od 62 % do preko 71 %. Maksimalna vrijednost od 71,4 % ostvarena je 1998. godine, dok je u 2004. godini iznosila oko 69 %. Udio ukupnog uvoza, u koji je uključena i nabavka iz drugih područja, iznosio je od 38,5 do 46,6 %, u odnosu na ukupnu potrošnju energije u razdoblju od 1997. do 2004. godine. U 1990. godini taj udio je bio nešto veći, te je iznosio 53,4 %. Tipične vrijednosti udjela izvoza u odnosu na ukupnu potrošnju energije iznosile su od 7 do 11 %. U 2004. godini ukupni izvoz energije iz Crne Gore iznosio je 8,7 %, u odnosu na ukupnu potrošnju energije. U proteklom razdoblju ostvareno je povećanje i uvoza i izvoza energije, pa je tako u 2004. godini ukupni uvoz energije povećan za 3,4 %, a ukupni izvoz za čak 35,7 %, u odnosu na prethodnu godinu. U razdoblju od 1997. do 2004. godine uvoz energije povećavao se s prosječnom godišnjom stopom od 4,3 %, dok je istovremeno izvoz energije ostvario povećanje s prosječnom godišnjom stopom od 2,3 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

29/152

Tabela 2.4. Određivanje ukupne potrošnje energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Proizvodnja 28,23 29,33 37,74 34,51 34,90 35,21 31,83 34,55 43,34

Uvoz 17,79 12,77 15,91 16,87 20,37 18,91 18,95 19,58 20,54

Izvoz 0,39 0,09 0,25 0,20 2,06 0,30 0,56 0,29 0,16

Nabavka 6,62 5,71 4,43 4,54 4,67 4,44 4,27 4,45 4,31

Isporuka 6,39 4,58 4,76 4,64 4,09 3,73 3,04 3,75 5,32

Saldo skladišta -0,13 0,00 -0,20 -0,74 -0,01 0,09 0,12 0,66 0,05

Bunker brodova 0,10 0,05 0,04 0,04

UKUPNA POTROŠNJA 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Proizvodnja 61,7 68,0 71,4 68,6 64,9 64,6 61,8 62,6 69,1 Uvoz 38,9 29,6 30,1 33,5 37,9 34,7 36,8 35,5 32,7 Izvoz 0,9 0,2 0,5 0,4 3,8 0,5 1,1 0,5 0,3 Nabavka 14,5 13,2 8,4 9,0 8,7 8,1 8,3 8,1 6,9 Isporuka 14,0 10,6 9,0 9,2 7,6 6,8 5,9 6,8 8,5 Saldo skladišta -0,3 0,0 -0,4 -1,5 0,0 0,2 0,2 1,2 0,1 Bunker brodova 0,2 0,1 0,1 0,1 UKUPNA POTROŠNJA 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 2.4. Ukupna potrošnja energije

Ukupna potrošnja energije u Crnoj gori, povećana je u 2004. godini, u odnosu na ostvarenu potrošnju u 2003. godini, za 13,5 %, dok je u razdoblju od 1997. do 2004. godine potrošnja energije rasla prosječno 5,5 % godišnje. Struktura oblika energije koji učestvuju u zadovoljenju ukupnih energetskih potreba Crne gore navedena je u Tabeli 2.5. i na Slici 2.5.

-10

0

10

20

30

40

50

60

70

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Proizvodnja Uvoz Izvoz Saldo skladišta Bunker brodova UKUPNA POTROŠNJA


_________________________________________________________________________________________________________________________

30/152

Tabela 2.5. Struktura oblika energije u ukupnoj potrošnji

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,05 0,25 0,12 0,11 0,14 0,06 0,05Lignit 12,13 10,30 13,53 13,17 13,82 10,23 15,87 14,65 13,72Hidroenergija 9,89 15,59 21,77 19,20 19,15 22,79 13,26 17,60 27,03Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07Industrijski otpaci 0,38 0,16 0,14 0,19 0,20 0,15 0,09 0,07 0,13

Tečni naftni gas 0,56 0,13 0,16 0,08 0,06 0,08 0,12 0,15 0,23Motorni benzin 3,06 2,58 3,54 4,10 3,50 2,95 2,26 2,75 2,76Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32Dizel gorivo 2,61 2,37 3,20 3,81 4,59 3,92 3,45 3,23 3,92Ekstralako loživo ulje 0,84 0,37 0,40 0,44 0,47 0,56 0,55 0,73 0,81Loživo ulje 6,55 3,97 3,71 3,92 4,29 4,61 4,44 4,40 4,78Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79Bitumen 0,32 0,16 0,24 0,04 0,49 0,30 0,20 0,16 0,20Maziva 0,15 0,11 0,12 0,12 0,12 0,13 0,13 0,13 0,13Ostali proizvodi 0,03 0,03 0,03 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02

Derivati nafte ukupno 16,91 10,31 12,69 13,21 14,81 13,93 13,41 14,37 14,96Električna energija 4,78 4,98 3,57 3,26 4,67 6,08 7,33 6,43 4,77UKUPNO 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,1 0,6 0,2 0,2 0,3 0,1 0,1Lignit 26,5 23,9 25,6 26,2 25,7 18,8 30,8 26,6 21,9Hidroenergija 21,6 36,1 41,2 38,1 35,6 41,8 25,7 31,9 43,1Ogrjevno drvo 3,5 3,6 2,2 2,3 2,1 2,3 2,8 3,6 3,3Industrijski otpaci 0,8 0,4 0,3 0,4 0,4 0,3 0,2 0,1 0,2Tečni naftni gas 1,2 0,3 0,3 0,2 0,1 0,1 0,2 0,3 0,4Motorni benzin 6,7 6,0 6,7 8,1 6,5 5,4 4,4 5,0 4,4Mlazno gorivo 1,2 0,1 0,4 0,0 1,1 1,3 1,3 1,0 0,5Dizel gorivo 5,7 5,5 6,1 7,6 8,5 7,2 6,7 5,9 6,3Ekstralako loživo ulje 1,8 0,9 0,8 0,9 0,9 1,0 1,1 1,3 1,3Loživo ulje 14,3 9,2 7,0 7,8 8,0 8,5 8,6 8,0 7,6Petrolkoks 4,9 1,3 2,0 1,3 1,2 1,2 3,1 4,0 2,9Bitumen 0,7 0,4 0,4 0,1 0,9 0,5 0,4 0,3 0,3Maziva 0,3 0,3 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2Ostali proizvodi 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Derivati nafte ukupno 37,0 23,9 24,0 26,2 27,5 25,6 26,0 26,0 23,9Električna energija 10,5 11,5 6,7 6,5 8,7 11,1 14,2 11,7 7,6UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

U razdoblju od 1997. do 2004. godine povećana je potrošnja svih glavnih oblika energije, koji učestvuju u ukupnom snabdijevanju. Tako je ukupna potrošnja derivata nafte rasla s prosječnom godišnjom stopom od 5,5 %, ukupno iskorišćena hidroenergija povećala se, uz prosječnu godišnju stopu od 8,2 %, a potrošnja uglja i ogrjevnog drveta uz prosječnu stopu od 3,9 odnosno 4,2 %. Treba naglasiti da je povećano iskorišćenje hidroenergije posljedica isključivo povoljnih hidroloških prilika. Potrošnja električne energije, koja u strukturu ukupne potrošnje energije ulazi kao saldo uvoz i izvoza, ostvarila je minimalno smanjenje tako da negativna stopa iznosi -0,6 %. Isto tako smanjena je i potrošnja industrijskih otpadaka, s prosječnom godišnjom stopom od 3,4 %. Ostvareni odnosi u 2004. godini, u odnosu na 2003. godinu, vrlo su slični ostvarenim odnosima u razdoblju od 1997. do 2004. godine, samo s različitim stopama porasta.


_________________________________________________________________________________________________________________________

31/152

Slika 2.5. Struktura oblika energije u ukupnoj potrošnji

Kao što se vidi iz prethodne slike, u ukupnom energetskom snabdijevanju Crne Gore učestvuju: hidroenergija, derivati nafte, ugalj i uvozna električna energija. U zavisnosti od hidroloških prilika, učešće hidroenergije kreće se, u pojedinim godinama od 22 do 43 %, učešće uglja od 22 do 31 % i učešće derivata nafte od 24 do 43 %. Može se zaključiti da je u energetskom sistemu Crne Gore ostvarena solidna diversifikacija snabdijevanja, jer tri glavne grupe oblika energije učestvuju s približno jednakim učešćem. Učešća uvozne električne energije i ogrjevnog drveta, zajedno s industrijskim otpacima, znatno su niži u odnosu na prethodne energente. Tako, udio električne energije iznosi od 7 do 14 %, a učešće ogrjevnog drveta od 2,5 do 4 %.

0

10

20

30

40

50

60

70

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Ugalj Hidroenergija Drvo i otpaci Derivati nafte ukupno Električna energija

________________________________________________________________________________________ 3 ENERGETSKE TRANSFORMACIJE

_________________________________________________________________________________________________________________________

32/152

3 ENERGETSKE TRANSFORMACIJE 3. 1 STRUKTURA ENERGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJE Postrojenja za energetske transformacije, koja postoje u energetskom sistemu Crne Gore su: hidroelektrane, termoelektrana, industrijske kotlarnice, javna kotlovnica i industrijske toplane (kogeneracije) koje su postojale samo na početku analiziranog perioda. Struktura oblika energije, koji se koriste kao ulazna energija, u spomenutim postrojenjima, prikazana je Tabelom i Slikom 3.1. Ukupna energija za energetske transformacije povećana je u 2004. godini za 25,4 %, dok je u razdoblju od 1997. do 2004. godine energija za energetske transformacije rasla s prosječnom godišnjom stopom od 6,4 %.

Tabela 3.1. Struktura energije za energetske transformacije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,05 0,24 0,10 0,06 0,10 0,02 0,01

Lignit 11,52 9,56 12,75 12,30 13,31 9,70 15,23 14,05 13,20

Hidroenergija 9,89 15,59 21,77 19,20 19,15 22,79 13,26 17,60 27,03

Industrijski otpaci 0,38 0,16 0,14 0,19 0,20 0,15 0,09 0,07 0,13

Ekstralako loživo ulje 0,32 0,10 0,11 0,11 0,12 0,16 0,12 0,24 0,28

Loživo ulje 3,71 2,46 2,27 2,56 2,64 2,85 2,67 2,72 2,89

UKUPNO 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,2 0,9 0,3 0,2 0,3 0,1 0,0Lignit 44,6 34,0 34,4 35,7 37,6 27,2 48,4 40,5 30,3Hidroenergija 38,2 55,4 58,8 55,7 54,1 63,8 42,1 50,7 62,1Industrijski otpaci 1,5 0,6 0,4 0,6 0,6 0,4 0,3 0,2 0,3Ekstralako loživo ulje 1,2 0,4 0,3 0,3 0,3 0,5 0,4 0,7 0,6Loživo ulje 14,3 8,7 6,1 7,4 7,5 8,0 8,5 7,9 6,6UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%


_________________________________________________________________________________________________________________________

33/152

Slika 3.1. Struktura energije za energetske transformacije

Najznačajniji udio u energiji za energetske transformacije ostvaruje hidroenergija i on se, u pojedinim godinama kreće od 38 do 64 %. Značajan je i udio lignita koji se kreće u intervalu od 27 do 48 %, dok udio lož ulja iznosi od 6 do 8 %. Udjeli ostalih oblika energije, koji se koriste u energetskim transformacijama – mrki ugalj, ekstralako lož ulja i gorivi industrijski otpaci, vrlo su niski, ispod 1 %. Na sljedećoj tabeli i slici, ulazna energija u energetske transformacije analizira se prema vrsti postrojenja u kojima se koristi. U razdoblju od 1997. do 2004. godine, u svim postrojenjima ostvareno je povećanje, tako da stopa porasta ulazne energije u hidroelektranama iznosila 8,2 %, u termoelektrani 5,2 %, u industrijskim kotlarnicama 0,4 % i u javnoj kotlarnici 6,8 %.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Mrki ugalj Lignit Hidroenergija Industrijski otpaci Ekstralako loživo ulje Loživo ulje


_________________________________________________________________________________________________________________________

34/152

Tabela 3.2. Energije za energetske transformacije u pojedinim postrojenjima

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Hidroelektrane 9,89 15,59 21,77 19,20 19,15 22,79 13,26 17,60 27,03

Termoelektrane 11,10 9,03 12,12 11,72 12,86 9,32 14,78 13,70 12,89

Industrijske toplane 2,62

Industrijske kotlovnice 2,23 3,48 3,13 3,52 3,38 3,59 3,41 3,38 3,59

Javne kotlovnice 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,03 0,03 0,04

UKUPNO 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Hidroelektrane 38,2 55,4 58,8 55,7 54,1 63,8 42,1 50,7 62,1Termoelektrane 42,9 32,1 32,7 34,0 36,3 26,1 47,0 39,5 29,6Industrijske toplane 10,1Industrijske kotlovnice 8,6 12,4 8,4 10,2 9,5 10,0 10,8 9,7 8,2Javne kotlovnice 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.2. Energija za energetske transformacije u pojedinim postrojenjima

Ako analiziramo udjele spomenutih postrojenja za transformaciju energije, onda se može uočiti da su najznačajnije hidroelektrane i termoelektrana. U razdoblju posmatranih zadnjih osam godina, udio hidroelektrana iznosio je, u pojedinim godinama, od 42 % do 64 %, dok se udio termoelektrane mijenjao od 32 do 47 %. Udio industrijskih kotlovnica iznosio je od 8 do 12 %, odnosno energija iskorišćena u javnoj kotlarnici zanemariva je u odnosu na ostvarene potrošnje u drugim postrojenjima.


_________________________________________________________________________________________________________________________

35/152

Energetski bilansi za Crnu Goru, vrlo detaljno su razrađeni, tako da takva detaljna razrada omogućava prikaz energije za industrijske kotlarnice po industrijskim granama (Tabela i Slika 3.3.). Najznačajniji je udio energije za industrijske kotlarnice u industriji obojenih metala, tako da on, u zadnjim godinama, iznosi oko 74 %. Tako visok udio industrije obojenih metala u energiji za energetske transformacije u industrijskim kotlarnicama posljedica je potrošnje energije u kotlarnici Kombinata aluminijuma Podgorica. Od ostalih industrijskih grana, značajniji udio kotlovnica ostvaren je u crnoj metalurgiji, te drvnoj i prehrambenoj industriji.


_________________________________________________________________________________________________________________________

36/152

Tabela 3.3. Energije za energetske transformacije u industrijskim kotlarnicama

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Crna metalurgija 0,23 0,31 0,25 0,28 0,22 0,20 0,24 0,27 0,24Obojenih metala 0,35 2,01 1,77 2,12 2,40 2,52 2,50 2,51 2,66Nemetalnih minerala 0,32 0,09 0,09 0,08 0,04 0,00 0,00 0,13 0,15Drvna 0,49 0,32 0,33 0,36 0,32 0,28 0,23 0,16 0,20Papira 0,04 0,20 0,14 0,13 0,09 0,08 0,12 0,00 0,01Tekstilna 0,19 0,12 0,10 0,13 0,08 0,08 0,06 0,04 0,01Prehrambena 0,30 0,31 0,33 0,31 0,14 0,29 0,20 0,24 0,25Ostala 0,32 0,12 0,11 0,11 0,09 0,14 0,04 0,03 0,06UKUPNO 2,23 3,48 3,13 3,52 3,38 3,59 3,41 3,38 3,59

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Crna metalurgija 10,1 9,0 8,1 7,9 6,6 5,6 7,0 7,9 6,6Obojenih metala 15,8 57,7 56,7 60,2 71,1 70,3 73,5 74,3 74,3Nemetalnih minerala 14,4 2,7 3,0 2,3 1,2 0,1 0,1 3,8 4,3Drvna 21,7 9,1 10,5 10,2 9,3 7,7 6,9 4,7 5,6Papira 1,6 5,7 4,5 3,8 2,7 2,4 3,6 0,1 0,2Tekstilna 8,6 3,6 3,3 3,7 2,3 2,1 1,9 1,3 0,4Prehrambena 13,3 9,0 10,5 8,9 4,2 8,0 5,9 7,0 6,9Ostala 14,4 3,4 3,5 3,0 2,5 3,8 1,1 0,8 1,7UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.3. Energije za energetske transformacije u industrijskim kotlarnicama

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Crna metalurgija Obojenih metala Nemetalnih minerala Građevinskog materijala Drvna Papira Tekstilna Prehrambena Ostala


_________________________________________________________________________________________________________________________

37/152

3. 2 STRUKTURA PROIZVODNJE TRANSFORMISANE ENERGIJE U Crnoj Gori se, od transformisanih oblika energije, proizvodi samo električna energija i nisko temperaturna toplotna energija, u obliku pare i vrele vode. Ostvarena proizvodnja, u proteklom razdoblju, prikazana je u Tabeli 3.4, kao i na Slici 3.4. U odnosu na prethodnu godinu, proizvodnja električne energije povećana je 20,9 %, dok je proizvodnja toplotne energije bila veća za 6 %. Ukupna proizvodnja transformisane energije povećana je za 17,5 %. U razdoblju od 1997. do 2004. godine takođe su ostvarene pozitivne stope rasta, pa je tako ukupna proizvodnja transformisane energije rasla po stopi 4,3 %, odnosno električne i toplotne energije po stopi od 5,5 % i 0,6 % godišnje. U ukupno proizvedenoj transformisanoj energiji znatno veći udio ostvaruje električna energija, te on u pojedinim godinama iznosi od 74 do 80 %.

Tabela 3.4. Proizvodnja transformisane energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.


Toplotna energija 3,75 2,88 2,59 2,91 2,80 2,99 2,84 2,84 3,01

UKUPNO 11,62 11,07 12,21 12,76 12,35 11,99 11,22 12,69 14,92

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Električna energija 67,8 74,0 78,8 77,2 77,3 75,1 74,7 77,6 79,8Toplotna energija 32,2 26,0 21,2 22,8 22,7 24,9 25,3 22,4 20,2UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.4. Proizvodnja transformisane energije

0

2

4

6

8

10

12

14

16

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Električna energija Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

38/152

U Tabeli 3.5. i na Slici 3.5. proizvodnja transformisane energije prikazana je prema postrojenjima u kojima se proizvodi.

Tabela 3.5. Proizvodnja transformisane energije u postrojenjima

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Hidroelektrane 3,65 5,19 6,18 6,12 5,71 6,39 3,96 5,54 8,06

Termoelektrane 4,10 3,01 3,44 3,73 3,84 2,61 4,42 4,31 3,85

Industrijske toplane 2,06

Industrijske kotlovnice 1,80 2,86 2,57 2,90 2,79 2,97 2,82 2,81 2,98

Javne kotlovnice 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,03 0,03

UKUPNO 11,62 11,07 12,21 12,76 12,35 11,99 11,22 12,69 14,92

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Hidroelektrane 31,4 46,9 50,6 47,9 46,2 53,3 35,3 43,7 54,1Termoelektrane 35,2 27,2 28,2 29,2 31,1 21,8 39,4 34,0 25,8Industrijske toplane 17,7Industrijske kotlovnice 15,5 25,8 21,1 22,7 22,6 24,8 25,1 22,1 20,0Javne kotlovnice 0,2 0,2 0,2 0,1 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.5. Proizvodnja transformisane energije u postrojenjima

U 2004. godini ostvareno je povećanje proizvodnje u svim postrojenjima, osim u termoelektrani, u kojoj je proizvodnja smanjena za 10,8 %. U toku cjelokupnog osmogodišnjeg perioda, primjetan je trend porasta proizvodnje u svim postrojenjima za energetske transformacije, pa je tako proizvodnja u hidroelektranama rasla s prosječnom godišnjom stopom od 6,5 %, proizvodnja u termoelektrani s prosječnom stopom od 3,6 %,


_________________________________________________________________________________________________________________________

39/152

proizvodnja u industrijskim kotlarnicama 0, 6 % i proizvodnja u javnim kotlarnicama 6,8 % prosječno godišnje. Najveći udio, u proizvodnji transformisane energije, ostvarile su hidroelektrane, tako da njihovo učešće u pojedinim godinama u razdoblju od 1997. do 2004. godine iznosi od 35 do 54 %. Istovremeno, u udjelu termoelektrane ostvarene su vrijednosti od 22 do 39 %, odnosno udio industrijskih kotlovnica kretao se u intervalu od 21 do 26 %. Udio javne kotlarnice, u ukupno proizvedenoj transformisanoj energiji vrlo je nizak i kreće se na nivou od 0,2 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

40/152

3. 3 GUBICI ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA Gubici energetskih transformacija određuju se kao razlika ukupne energije za energetske transformacije i ukupne proizvodnje transformisane energije. Gubici energetskih transformacija određeni su u Tabeli 3.6. Takođe je na Slici 3.6. prikazan odnos energije za energetske transformacije, proizvodnje transformisane energije i gubitaka energetskih transformacija, gdje je energija za energetske transformacije predstavljena kao zbir proizvedene transformisane energije i ostvarenih gubitaka energetskih transformacija.

Tabela 3.6. Gubici energetskih transformacija

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Energija zatransformacije 25,86 28,12 37,04 34,46 35,41 35,72 31,46 34,71 43,54Proizvodnjatransformisane energije 11,62 11,07 12,21 12,76 12,35 11,99 11,22 12,69 14,92Gubicitransformacija 14,23 17,05 24,83 21,70 23,07 23,73 20,25 22,02 28,63

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Energija zatransformacije 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Proizvodnjatransformisane energije 45,0 39,4 33,0 37,0 34,9 33,6 35,7 36,6 34,3Gubicitransformacije 55,0 60,6 67,0 63,0 65,1 66,4 64,3 63,4 65,7

%

Slika 3.6. Gubici energetskih transformacija


_________________________________________________________________________________________________________________________

41/152

U 2004. godini energija za energetske transformacije povećana je za 25,4 %, proizvodnja transformisane energije za 17,5 %, a gubici energetskih transformacija bili su veći za 30 %. U toku proteklih osam godina ostvarene su, takođe pozitivne stope porasta energije za energetske transformacije, proizvodnje transformisane energije i gubitaka energetskih transformacija, koji su rasli s prosječnom godišnjom stopom od 7,7 %. Udio gubitaka energetskih transformacija, u ukupnoj energiji za energetske transformacije, iznosio je, u pojedinim godinama analiziranog osmogodišnjeg perioda, od 60,6 % do 67 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

42/152

3. 4 STRUKTURA ENERGIJE ZA POGON ENERGETSKIH POSTROJENJA Potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja ili potrošnja energije u sektoru energetike predstavlja onu potrošnju energije, koja se ostvaruje za pogon postrojenja u kojima se proizvodi bilo koji oblik transformisane ili bilo koji oblik primarne energije. Prema tome, u energetskom sistemu Crne Gore, kao potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja, zabilježena je vlastita potrošnja električne energije u hidroelektranama i u termoelektrani, te potrošnja dizel goriva u Rudniku uglja Pljevlja. Utrošene količine dizel goriva i električne energije, kao energije za pogon energetskih postrojenja, prikazane su u Tabeli 3.7., odnosno i na Slici 3.7.

Tabela 3.7. Oblici energije za pogon energetskih postrojenja

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Dizel gorivo 0,10 0,09 0,17 0,14 0,24 0,13 0,13 0,20 0,12


UKUPNO 0,60 0,48 0,62 0,72 0,76 0,52 0,79 0,79 0,67

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Dizel gorivo 17,1 17,9 26,8 19,1 32,1 25,3 16,1 24,8 17,2Električna energija 82,9 82,1 73,2 80,9 67,9 74,7 83,9 75,2 82,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.7. Oblici energije za pogon energetskih postrojenja

Potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja smanjena je u 2004. godini za 15,2 %, u odnosu na ostvarenu potrošnju u 2004. godini. Pri tome je potrošnja dizel goriva smanjena za 41,3 %, a potrošnja električne energije za 6,5 %. U proteklom osmogodišnjem razdoblju, potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja ostvarila je pozitivnu stopu rasta od 5 % godišnje. Rasla je potrošnja dizel goriva i električne energije s prosječnim godišnjim stopama 4,4 %, odnosno 5,2 %.

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Dizel gorivo Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

43/152

Na sljedećoj tabeli i na sljedećoj slici, prikazana je potrošnja energije za pogon energetskih postrojenja, u karakterističnim postrojenjima u kojima se potrošnja ostvaruje.

Tabela 3.8. Energija za pogon energetskih postrojenja

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Proizvodnja uglja 0,21 0,14 0,24 0,29 0,32 0,21 0,32 0,32 0,23

Hidroelektrane 0,01 0,02 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,03

Termoelektrane 0,37 0,3 0,4 0,4 0,4 0,3 0,5 0,4 0,4

UKUPNO 0,60 0,48 0,62 0,72 0,76 0,52 0,79 0,79 0,67

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Proizvodnja uglja 35,2 28,7 38,3 40,0 42,6 40,6 40,3 40,7 17,5Hidroelektrane 2,4 4,2 3,8 3,3 3,2 5,1 2,1 3,0 21,6Termoelektrane 62,4 67,1 58,0 56,6 54,2 54,3 57,6 56,4 60,9UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 3.8. Energija za pogon energetskih postrojenja

U 2004. godini povećana je potrošnja energije u hidroelektranama za 27,7 %, dok je potrošnja termoelektrane i Rudnika uglja smanjena. U periodu od 1997. do 2004. godine ostvaren je porast pogonske potrošnje energije u svim postrojenjima. Tako je pogonska potrošnja Rudnika uglja rasla s prosječnom godišnjom stopom 7,9 %, potrošnja u hidroelektranama s 5,8 % i potrošnja u termoelektrani s 3,6 %. U ukupnoj pogonskoj potrošnji energije s najvećim udjelom učestvuje termoelektrana, kojoj učešće u pojedinim godinama varira od 54 do 67 %. Na udio energije utrošene u proizvodnji uglja otpada nadaljih 18 do 41 %, dok udio hidroelektrana iznosi samo 2 do 5 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

44/152

3. 5 GUBICI U TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI ENERGIJE Kada se u analizi energetskih tokova govori o gubicima energije u transportu i distribuciji, podrazumijevaju se gubici do kojih dolazi u transportu, takozvanih umreženih energenata, a to su: gasovita goriva, električna energija i daljinska toplota. Od nabrojenih energenata, u energetskom sistemu Crne Gore, postoji samo električna energija, te će se ovdje govoriti samo o gubicima električne energije u prenosu (transportu) i distribuciji. Ukupni gubici transporta i distribucije energije (električne energije) prikazani su sljedećom tabelom i slikom.

Tabela 3.9. Gubici u transportu i distribuciji energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.


PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Električna energija 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0%

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Slika 3.9. Gubici u transportu i distribuciji energije

Gubici energije u 2004. godini povećani su za 12,3 %, odnosno u razdoblju od 1997. do 2004. godine, rasli su s prosječnom godišnjom stopom od 6 %.

__________________________________________________________________________________________________ 4 POTROŠNJA ENERGIJE

_________________________________________________________________________________________________________________________

45/152

4 POTROŠNJA ENERGIJE 4. 1 STRUKTURA UKUPNE POTROŠNJE ENERGIJE Ukupnom potrošnjom energije, koja je na početku analize određena tako, da je na proizvodnju primarne energije dodat uvoz i oduzet izvoz primarne i transformisane energije, zadovoljavaju se sve potrebe za energijom u energetskom sistemu. To znači da se ukupno utrošenom energijom zadovoljavaju: gubici energetskih transformacija, energija za pogon energetskih postrojenja, gubici u transportu i distribuciji oblika energije, neenergetska potrošnja i finalna energetska potrošnja koja se dijeli u tri osnovne grupe – industriju, saobraćaj i opštu potrošnju. Struktura ukupne potrošnje energije, prema nabrojanim namjenama, prikazana je u Tabeli 4.1. i na Slici 4.1. gdje su korišćeni podaci iz tabela 3.6., 3.7., 3.9., 4.2., 4.3., 4.5. i 4.7.

U Tabeli 4.1. prikazani su i podaci o potrošnji energije u karakterističnim grupama finalne potrošnje energije.

Tabela 4.1. Struktura ukupne potrošnje energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

UKUPNA POTROŠNJA 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72 Gubici transformacija 14,23 17,05 24,83 21,70 23,07 23,73 20,25 22,02 28,63 Energija za pogon 0,60 0,48 0,62 0,72 0,76 0,52 0,79 0,79 0,67 Gubici 1,06 1,66 1,81 2,04 1,70 1,81 1,83 2,23 2,50 Neenergetska potrošnja 0,50 0,30 0,39 0,18 0,63 0,45 0,35 0,30 0,35 Finalna potrošnja 29,33 23,67 25,22 25,71 27,63 28,01 28,30 29,82 30,58 - Industrija 16,90 11,01 10,93 10,54 11,43 12,36 13,54 14,07 14,31 - Saobraćaj 5,48 4,31 6,18 7,20 7,74 6,86 5,57 5,73 6,36 - Opšta potrošnja 6,95 8,34 8,11 7,97 8,46 8,79 9,19 10,03 9,91

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

UKUPNA POTROŠNJA 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Gubici transformacija 31,1 39,5 47,0 43,1 42,9 43,5 39,3 39,9 45,6 Energija za pogon 1,3 1,1 1,2 1,4 1,4 1,0 1,5 1,4 1,1 Gubici 2,3 3,9 3,4 4,0 3,2 3,3 3,6 4,0 4,0 Neenergetska potrošnja 1,1 0,7 0,7 0,4 1,2 0,8 0,7 0,6 0,6 Finalna potrošnja 64,1 54,8 47,7 51,1 51,4 51,4 54,9 54,1 48,8 - Industrija 37,0 25,5 20,7 20,9 21,3 22,7 26,3 25,5 22,8 - Saobraćaj 12,0 10,0 11,7 14,3 14,4 12,6 10,8 10,4 10,1 - Opšta potrošnja 15,2 19,3 15,3 15,8 15,7 16,1 17,8 18,2 15,8

%


_________________________________________________________________________________________________________________________

46/152

Slika 4.1. Struktura ukupne potrošnje energije

U osmogodišnjem razdoblju, od 1997. do 2004. godine, ostvaren je porast svih kategorija potrošnje energije. Kao što je već rečeno, ukupna potrošnja energije rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 5,5 %, gubici energetskih transformacija povećavali su se s prosječnom godišnjom stopom od 7,7 %, energija za pogon rasla je 5 % godišnje, gubici transporta i distribucije 6 % godišnje, neenergetska potrošnja 2,2 % i finalna potrošnja energije ostvarila je prosječnu stopu rasta od 3,7 % godišnje. Unutar finalne potrošnje energije, ostvarena potrošnja u industriji, rasla je prosječno 3,8 % godišnje, potrošnja u saobraćaju 5,7 % godišnje, dok je u opštoj potrošnji ostvarena najniža stopa rasta od 2,5 %. U strukturi ukupne potrošnje energije, s najvećim udjelom javlja se finalna potrošnja energije. U 2004. godini udio finalne potrošnje energije iznosio je 48,8 %, dok su tipične vrijednosti ovog udjela u prethodnom razdoblju bile od 48 do 55 %, odnosno u 1990. godini, odnosi u energetskom sistemu su bili dosta drugačiji, pa je finalna potrošnja imala udio čak 64 %. Udio gubitaka energetskih transformacija, varirao je u intervalu od 39 do 47 %, a u 1990. godini iznosio je samo oko 31 %. Udjeli ostalih kategorija ukupne potrošnje znatno su manji u odnosu na finalnu potrošnju energije i gubitke energetskih transformacija. Tako gubici transporta i distribucije energije učestvuju s 3 do 4 %, udio energije za pogon energetskih postrojenja iznosi od 1 do 1,5 %, dok je udio neenergetske potrošnje ispod 1 %. Razvoj ukupne finalne potrošnje energije u industriji, saobraćaju i opštoj potrošnji prikazan je i na Slici 4.2.


_________________________________________________________________________________________________________________________

47/152

Slika 4.2. Finalna potrošnja energije u pojedinim grupama potrošača

U finalnoj potrošnji energije, s najvećim udjelom, javlja se industrija. U razdoblju od 1997. do 1999. godine udio industrije se najprije smanjivao, da bi nakon toga ponovo ostvario porast od 41 % na oko 47 % u 2004. godini. U 1990. godini odnosi su bili bitno drugačiji, pa je industrija učestvovala sa više od 57 %. Udio opšte potrošnje varira u pojedinim godinama prethodnog osmogodišnjeg perioda od 31 do 35 %, odnosno taj udio u 1990. godini iznosio je samo 23,7 %. Udio saobraćaja je najmanji. U 1990. godini iznosio je oko 19 %, odnosno u 1997. godini bio je neznatno manji i iznosio je 18,2 %. U razdoblju do 2000. godine došlo je do povećanja na 28 %, da bi nakon toga, uslijedilo postepeno smanjivanje na oko 21 %, koliko je iznosio udio saobraćaja u 2004. godini.


_________________________________________________________________________________________________________________________

48/152

4. 2 STRUKTURA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE U snabdijevanju finalnih potrošača energijom koristi se ugalj, ogrjevno drvo, derivati nafte, električna energija i toplotna energija. Razvoj potrošnje nabrojanih energenata u posmatranom proteklom razdoblju prikazan je u Tabeli 4.2., kao i na Slici 4.3.

Tabela 4.2. Struktura finalne potrošnje energije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,01 0,03 0,04 0,04 0,04 0,03Lignit 0,61 0,74 0,78 0,88 0,51 0,52 0,63 0,60 0,52Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07

Tečni naftni gas 0,56 0,13 0,16 0,08 0,06 0,08 0,12 0,15 0,23Motorni benzin 3,06 2,58 3,54 4,10 3,50 2,95 2,26 2,75 2,76Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32Dizel gorivo 2,51 2,28 3,04 3,67 4,35 3,78 3,32 3,04 3,81Ekstralako loživo ulje 0,52 0,26 0,29 0,32 0,36 0,40 0,44 0,48 0,53Loživo ulje 2,84 1,51 1,44 1,35 1,65 1,76 1,76 1,68 1,90Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79Derivati nafte ukupno 12,28 7,37 9,76 10,22 11,17 10,34 10,15 10,90 11,33Električna energija 11,10 11,13 10,92 10,50 12,01 12,88 13,20 13,46 13,62Toplotna energija 3,75 2,88 2,59 2,91 2,80 2,99 2,84 2,84 3,01UKUPNO 29,33 23,67 25,22 25,71 27,63 28,01 28,30 29,82 30,58

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,0 0,1 0,2 0,1 0,1 0,1Lignit 2,1 3,1 3,1 3,4 1,9 1,9 2,2 2,0 1,7Ogrjevno drvo 5,4 6,5 4,6 4,6 4,1 4,4 5,1 6,6 6,8Tečni naftni gas 1,9 0,6 0,6 0,3 0,2 0,3 0,4 0,5 0,7Motorni benzin 10,4 10,9 14,0 15,9 12,7 10,5 8,0 9,2 9,0Mlazno gorivo 1,9 0,1 0,9 0,1 2,1 2,5 2,3 1,9 1,0Dizel gorivo 8,6 9,6 12,0 14,3 15,7 13,5 11,7 10,2 12,4Ekstralako loživo ulje 1,8 1,1 1,2 1,3 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7Loživo ulje 9,7 6,4 5,7 5,3 6,0 6,3 6,2 5,6 6,2Petrolkoks 7,6 2,4 4,2 2,6 2,4 2,4 5,7 7,5 5,9Derivati nafte ukupno 41,9 31,1 38,7 39,7 40,4 36,9 35,9 36,5 37,1Električna energija 37,9 47,0 43,3 40,8 43,5 46,0 46,7 45,2 44,5Toplotna energija 12,8 12,2 10,3 11,3 10,2 10,7 10,0 9,5 9,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

U snabdijevanju finalnih potrošača energijom, najznačajniji udio ima električna energija. U razdoblju od 1997. do 2004. godine njezin udio varirao je, u granicama od 41 do 47 %, te je u 2004. godini iznosio 44,5 %. U istom razdoblju, potrošnja električne energije rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 2,9 %. U 1990. godini, odnosi energenata u finalnoj potrošnji, bili su drugačiji, pa je udio električne energije iznosio 38 %. Isto tako, kao i električna energija, porast potrošnje ostvarili su i derivati nafte i to: s prosječnom godišnjom stopom 6,3 %, u razdoblju prethodnih osam godina. Udio derivata nafte mijenjao se od 31 do 40,4 %, dok je u 1990. godini njihov udio bio neznatno veći i iznosio je oko 42 %. U potrošnji derivata nafte najznačajniju ulogu imaju dizel gorivo i motorni benzin, pri čemu se udio dizel goriva mijenjao od 28 do 39 %, odnosno u 1990. godini iznosio je samo 20,5 %. Udio motornog benzina varirao je od 22 do 40 %. Od ostalih derivata s respektabilnim udjelom, javljaju se još i lož ulje, te petrolkoks, pri čemu se udio lož ulja mijenjao od 13 do 23 %, a udio petrolkoksa od 6 do 20,5 % u ukupnoj energiji derivata nafte. Mlazno gorivo ostvarilo je, u pojedinim godinama, vrlo nisko učešće, da bi u nekim godinama to učešće naraslo i na skoro 7 %. Udio ekstralakog lož ulja bio je stabilan, te se mijenjao u granicama


_________________________________________________________________________________________________________________________

49/152

od 3 do 5 %. S najmanjim udjelom javlja se potrošnja tečnog naftnog gasa, čiji je udio varirao od 0,5 do 2 %, a samo je u 1990. godini iznosio 4,6 %.

Slika 4.3. Struktura finalne potrošnje energije

Ostali oblici energije, koji učestvuju u finalnoj potrošnji energije, imaju znatno manja učešća u odnosu na električnu energiju i derivate nafte, pa tako toplotna energija, u zadnjih nekoliko godina, učestvuje s oko 10 %. U 1990. i 1997. godini učešće toplotne energije bilo je malo više i iznosilo je 12,8 %, odnosno 12,2 %. U potrošnji toplotne energije ostvaren je minimalan porast od 0,6 % godišnje. Učešće ogrjevnog drveta u finalnoj potrošnji mijenjalo se u pojedinim godinama od 4 do 7 %, dok je prosječna godišnja stopa porasta iznosila 4,2 %. Uloga mrkog uglja, potpuno je zanemariva u snabdijevanju finalnih potrošača energijom, dok je lignit jedini oblik energije, kojemu potrošnja u prethodnom razdoblju ima opadajući trend, uz prosječnu godišnju stopu od 4,9 %. Učešće lignita u 1990. godini iznosilo je 2,1 %, u 1997. godini povećalo se na 3,1 %, da bi se u razdoblju do 2004. godine smanjilo na 1,7 %.

0

5

10

15

20

25

30

35

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Ugalj

Ogrjevno drvo Derivati nafte Električna energija Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

50/152

4.2.1 Struktura potrošnje energije u industriji Struktura oblika energije koji su se trošili u industriji prikazana je u Tabeli 4.3., te na Slici 4.4. Kao što se iz tabele i slike vidi, u snabdijevanju industrije energijom učestvuju ugalj, derivati nafte, električna energija i toplotna energija. Pri tome je uloga uglja potpuno beznačajna i zanemariva, jer se ugalj u industriji uglavnom troši u kotlarnicama za proizvodnju toplotne energije te je njegova potrošnja obuhvaćena potrošnjom u industrijskim kotlarnicama. Potrošnja energije u industriji u razdoblju od 1997. do 2004. godine bila je manja u odnosu na ostvarenu potrošnju u 1990. godini. Ipak, u tome razdoblju ostvaren je porast potrošnje, uz prosječnu godišnju stopu od 3,8 %. Pri tome je porast ostvaren u potrošnji svih oblika energije, pa je tako potrošnja derivata nafte rasla s prosječnom godišnjom stopom od 8,6 %, potrošnja električne energije s prosječnom godišnjom stopom od 3,4 % i potrošnja toplotne energije s najnižom stopom od 0,6 %. Udio električne energije u industriji mijenjao se od 53 do 56 %, a samo je u 1990. godini bio malo niži i iznosio oko 48 %. Najviša ostvarena vrijednost udjela toplotne energije bila je 27,5 % u 1999. godini, nakon čega se taj udio postepeno smanjivao, tako da je na kraju posmatranog perioda, iznosio oko 20 do 21 %. Derivati nafte učestvovali su u snabdijevanju industrije, s udjelom od 18 do 27 %, a samo je u 1990. godini taj udio bio malo viši i iznosio oko 30 %.

Tabela 4.3. Struktura potrošnje energije u industriji

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,01 0,03 0,04 0,04 0,04 0,03Lignit 0,01 0,02

Tečni naftni gas 0,08 0,10 0,10 0,06 0,05 0,06 0,06 0,05 0,05Dizel gorivo 0,21 0,09 0,06 0,08 0,12 0,12 0,10 0,08 0,09Loživo ulje 2,52 1,23 1,15 1,07 1,35 1,49 1,47 1,40 1,62Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79Derivati nafte ukupno 5,05 2,00 2,38 1,87 2,19 2,33 3,23 3,75 3,56Električna energija 8,12 6,15 5,97 5,75 6,43 7,01 7,45 7,47 7,74Toplotna energija 3,73 2,86 2,57 2,90 2,79 2,97 2,82 2,81 2,98UKUPNO 16,90 11,01 10,93 10,54 11,43 12,36 13,54 14,07 14,31

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugalj 0,1 0,2 0,4 0,3 0,3 0,2Lignit 0,1 0,2Tečni naftni gas 0,5 0,9 0,9 0,5 0,5 0,5 0,5 0,3 0,4Dizel gorivo 1,2 0,8 0,6 0,7 1,0 0,9 0,7 0,5 0,7Loživo ulje 14,9 11,2 10,5 10,1 11,8 12,0 10,8 9,9 11,3Petrolkoks 13,2 5,2 9,8 6,3 5,9 5,4 11,9 15,8 12,5Derivati nafte ukupno 29,9 18,2 21,8 17,7 19,2 18,9 23,9 26,7 24,9Električna energija 48,1 55,8 54,6 54,6 56,3 56,7 55,0 53,1 54,1Toplotna energija 22,1 25,9 23,5 27,5 24,4 24,0 20,8 20,0 20,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%


_________________________________________________________________________________________________________________________

51/152

Slika 4.4. Struktura potrošnje energije u industriji

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Ugalj Derivati nafte Električna energija Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

52/152

4.2.2 Struktura potrošnje energije u pojedinim granama industrije Ostvarena potrošnja energije u pojedinim granama industrije Crne Gore prikazana je u Tabeli 4.4. te na Slici 4.5.

Tabela 4.4. Potrošnja energije u granama industrije

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Crna metalurgija 2,24 1,50 1,42 1,10 0,94 1,11 0,93 0,78 1,36Obojenih metala 12,02 8,13 8,17 8,12 9,51 10,18 11,68 12,46 12,09Nemetalnih minerala 0,27 0,08 0,08 0,07 0,03 0,004 0,004 0,11 0,13Građevinskog materijala 0,19 0,01 0,01 0,03 0,02 0,04 0,04 0,06 0,03Drvna 0,43 0,31 0,32 0,35 0,30 0,26 0,22 0,16 0,20Papira 0,08 0,18 0,15 0,15 0,11 0,10 0,13 0,01 0,01Tekstilna 0,21 0,11 0,10 0,12 0,08 0,08 0,06 0,05 0,03Prehrambena 0,31 0,34 0,34 0,32 0,16 0,28 0,22 0,22 0,21Ostala 1,14 0,35 0,35 0,29 0,28 0,30 0,25 0,23 0,26

UKUPNO 16,90 11,01 10,93 10,54 11,43 12,36 13,54 14,07 14,31

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Crna metalurgija 13,3 13,6 13,0 10,4 8,2 9,0 6,9 5,5 9,5Obojenih metala 71,1 73,9 74,8 77,0 83,2 82,4 86,3 88,5 84,5Nemetalnih minerala 1,6 0,7 0,7 0,6 0,3 0,0 0,0 0,8 0,9Građevinskog materijala 1,1 0,1 0,1 0,2 0,2 0,4 0,3 0,4 0,2Drvna 2,6 2,8 3,0 3,3 2,6 2,1 1,6 1,1 1,4Papira 0,5 1,7 1,4 1,4 0,9 0,8 0,9 0,1 0,1Tekstilna 1,2 1,0 0,9 1,1 0,7 0,6 0,5 0,4 0,2Prehrambena 1,8 3,1 3,1 3,1 1,4 2,2 1,6 1,6 1,5Ostala 6,7 3,2 3,2 2,8 2,5 2,4 1,9 1,6 1,8UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.5. Potrošnja energije u granama industrije

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Crna metalurgija

Obojenih metala

Nemetalnih minerala

Građevinskog materijala

Drvna Papira Tekstilna Prehrambena Ostala


_________________________________________________________________________________________________________________________

53/152

Najveća potrošnja energije u Crnoj Gori ostvaruje se u Kombinatu aluminijuma Podgorica. Zbog toga je industrija obojenih metala najznačajnija industrijska grana u potrošnji energije tako da je njezino učešće u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u industriji u pojedinim godinama iznosilo 74 do 88,5 %. Samo je u 1990. godini to učešće bilo malo manje i iznosilo oko 71 %. U razdoblju od 1997. do 2004. godine, potrošnja energije u industriji obojenih metala rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 5,8 %. Značajniji udio ima i crna metalurgija, ali treba primijetiti da u razdoblju od 1997. do 2004. godine, potrošnja energije u toj grani industrije postepeno opada, s prosječnom godišnjom stopom od 1,4 %. Poslijedica toga je smanjivanje udjela ove industrijske grane koji je u 1997. godini iznosio 13,6 %, da bi se u 2003. godini smanjio na samo 5,5 %, odnosno u 2004. godini taj udio ponovo je povećan na 9,5 %. Udjeli ostalih industrijskih grana znatno su manji, pa tako potrošnja energije u prehrambenoj industriji iznosi od 1,5 do 3 %, u drvnoj industriji od 1 do 3 % i ostaloj industriji od 1,6 do 3,2 %. Udjeli ostalih industrijskih grana navedenih u tabeli još su manji.


_________________________________________________________________________________________________________________________

54/152

4.2.3 Struktura potrošnje energije u saobraćaju Struktura oblika energije, koji se koriste u saobraćaju na području Crne Gore, prikazana je u Tabeli 4.5. te na Slici 4.6.

Tabela 4.5. Potrošnja energije u saobraćaju

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Tečni naftni gas 0,005 0,005 0,005

Motorni benzin 3,05 2,57 3,52 4,09 3,49 2,94 2,25 2,74 2,75

Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32

Dizel gorivo 1,70 1,60 2,30 3,02 3,58 3,14 2,58 2,32 3,19


UKUPNO 5,48 4,31 6,18 7,20 7,74 6,86 5,57 5,73 6,36

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Tečni naftni gas 0,1 0,1 0,1Motorni benzin 55,7 59,5 57,0 56,8 45,1 42,8 40,3 47,9 43,2Mlazno gorivo 10,0 0,5 3,6 0,3 7,6 10,2 11,7 10,0 5,0Dizel gorivo 31,1 37,0 37,3 42,0 46,3 45,7 46,4 40,5 50,2Električna energija 3,1 2,9 2,2 0,9 1,1 1,3 1,6 1,5 1,5UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Potrošnja energije u saobraćaju, tako se razvijala da je, u razdoblju od 1997. do 2000. godine, ostvaren intenzivan porast, nakon čega je uslijedio pad potrošnje do 2002. godine, te ponovni porast u razdoblju nakon 2002. godine. Prosječna stopa porasta potrošnje, u razdoblju 1997. - 2004. godina, iznosila je 5,7 %. Osnovni energenti koji učestvuju u snabdijevanju saobraćaja energijom su motorni benzin i dizel gorivo, pri čemu je na početku perioda, znatno veća zastupljenost motornog benzina, dok je na kraju perioda s većim udjelom bilo zastupljeno dizel gorivo. Udio benzina bio je u 1990. godini 55,7 %, u 1997. godini povećan na 59,5 %, da bi se do 2004. smanjio na 43,2 %. S druge strane, udio dizel goriva je u 1990. godini iznosio oko 31 %, u 1997. godini, povećao se na 37 %, da bi u 2004. godini dizel gorivo bilo zastupljeno s više od 50 %, u ukupnoj finalnoj potrošnji saobraćaja. Električna energija, koja se koristi u željezničkom saobraćaju, učestvuje u ukupnoj potrošnji energije u saobraćaju, s vrlo malim udjelom, koji je na početku perioda iznosio oko 3 %, da bi se do kraja perioda smanjio na oko 1,5 %. U zadnjih nekoliko godina, kao energent u saobraćaju, sve se više koristi i tečni naftni gas, ali je njegovo učešće zanemarljivo.


_________________________________________________________________________________________________________________________

55/152

Slika 4.6. Potrošnje energije u saobraćaju

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Tečni naftni gas Motorni benzin Mlazno gorivo Dizel gorivo Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

56/152

4.2.4 Struktura potrošnje energije u pojedinim vrstama saobraćaja Potrošnja energije u pojedinim vrstama saobraćaja, prikazana je sljedećom tabelom i slikom. Glavnina potrošnje energije ostvaruje se u drumskom saobraćaju, u kojem je potrošnja energije, u razdoblju od 1997. do 2004. godine, ostvarila prosječnu stopu porasta od 5,2 %. Udio drumskog saobraćaja, u ukupnoj potrošnji, iznosio je u 2004. godini 91,5 %, dok je u prethodnim godinama ostvario vrijednosti od oko 85 % pa čak do 94,5 %. Tipične vrijednosti udjela željezničkog saobraćaja su oko 2 %, a samo je na početku posmatranog perioda taj udio bio veći, pa je tako u 1990. godini iznosio 3,7 %, odnosno u 1997. godini 3,5 %. Udio pomorskog saobraćaja varirao je od 0,5 do 1,4 %, a udio vazdušnog saobraćaja u znatno širim granicama. U nekim godinama vazdušni saobraćaj je učestvovao samo s 0,3 do 0,5 %, da bi npr. u 2002. godini njegov udio iznosio čak 11,7 %.

Tabela 4.6. Potrošnja energije u pojedinim vrstama saobraćaja

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Željeznički 0,20 0,15 0,16 0,09 0,12 0,12 0,12 0,12 0,13

Drumski 4,66 4,08 5,73 7,04 6,96 5,96 4,72 4,94 5,82

Vazdušni 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32

Pomorski i rječni 0,04 0,04 0,04 0,03 0,06 0,07 0,08 0,08 0,08

Ostali 0,02 0,02 0,02 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01

UKUPNO 5,48 4,31 6,18 7,20 7,74 6,86 5,57 5,73 6,36

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Željeznički 3,7 3,5 2,6 1,2 1,6 1,8 2,1 2,1 2,1Drumski 85,0 94,5 92,8 97,8 90,0 86,9 84,6 86,3 91,5Vazdušni 10,0 0,5 3,6 0,3 7,6 10,2 11,7 10,0 5,0Pomorski i rječni 0,8 1,0 0,7 0,5 0,7 1,0 1,4 1,4 1,2Ostali 0,4 0,5 0,3 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.7. Potrošnja energije u pojedinim vrstama saobraćaja

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Željeznički Drumski Vazdušni Pomorski i rječni Ostalii


_________________________________________________________________________________________________________________________

57/152

4.2.5 Struktura potrošnje energije u opštoj potrošnji Opštom potrošnjom energije naziva se finalna potrošnja energije ostvarena u domaćinstvima, uslugama, poljoprivredi i građevinarstvu. Struktura ukupno utrošene energije u nabrojanim sektorima, prikazana je u sljedećoj tabeli i na slijedećoj slici. U 2004. godini ukupna potrošnja energije u opštoj potrošnji, smanjena je za 1,2 % u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je smanjenje potrošnje ostvareno u građevinarstvu i sektoru usluga, dok je potrošnja u domaćinstvima povećana za 0,7 %, a potrošnja u poljoprivredi za 2,8 %. U toku osmogodišnjeg perioda od 1997. do 2004. godine, prisutan je trend porasta potrošnje energije u opštoj potrošnji, s prosječnom godišnjom stopom od 2,5 %. Pri tome je potrošnja energije u domaćinstvima i uslugama, rasla s približno jednakim stopama od 2,9 odnosno 2,8 %, odnosno potrošnja energije u građevinarstvu je stagnirala. Potrošnja energije u poljoprivredi, blago se smanjivala s prosječnom godišnjom stopom od 3,2 %. U potrošnji energije u opštoj potrošnji, s najvećim udjelom učestvuju domaćinstva i njihov se udio u pojedinim godinama mijenjao u granicama od oko 61 do 64 %. Udio uslužnog sektora iznosi oko 30 % ili malo manje, dok sektori poljoprivrede i građevinarstva učestvuju sa znatno manjim udjelima: od oko 3 do 5 %. Samo je u 1990. godini udio poljoprivrede bio malo značajniji te je iznosio 4,7 %.


_________________________________________________________________________________________________________________________

58/152

Tabela 4.7. Potrošnja energije u sektorima opšte potrošnje

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Domaćinstva 4,20 5,22 4,98 5,10 5,42 5,51 5,63 6,32 6,36Usluge 1,91 2,43 2,36 2,20 2,27 2,67 2,82 2,99 2,94Poljoprivreda 0,51 0,38 0,37 0,35 0,35 0,31 0,32 0,30 0,30Građevinarstvo 0,33 0,30 0,40 0,33 0,42 0,30 0,42 0,42 0,30UKUPNO 6,95 8,34 8,11 7,97 8,46 8,79 9,19 10,03 9,91

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Domaćinstva 60,4 62,6 61,4 64,0 64,1 62,7 61,3 63,0 64,2Usluge 27,4 29,2 29,1 27,5 26,8 30,4 30,6 29,8 29,7Poljoprivreda 7,4 4,6 4,6 4,4 4,1 3,6 3,5 3,0 3,1Građevinarstvo 4,7 3,6 4,9 4,1 4,9 3,4 4,5 4,2 3,0UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.8. Potrošnja energije u sektorima opšte potrošnje

Koji su se oblici energije koristili u opštoj potrošnji, prikazano je u Tabeli 4.8. i na Slici 4.9. Kao što se vidi, to su: lignit, ogrjevno drvo, derivati nafte, te električna i toplotna energija. Od derivata nafte u opštoj potrošnji se koriste: motorni benzin, dizel gorivo, tečni naftni gas, ekstralako lož ulje i lož ulje. U proteklom osmogodišnjem razdoblju, prisutan je trend porasta potrošnje derivata nafte, ogrjevnog drveta, električne i toplotne energije, a samo je opadala potrošnja uglja i to, s prosječnom godišnjom stopom od 4,9 %. Potrošnja ogrjevnog drveta, rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 4,2 %, potrošnja svih derivata nafte povećavala se prosječno 3,6 % godišnje, električne energije 2,5 % i toplotne energije 6,8 % godišnje. Iako ima relativno visoku stopu porasta potrošnje, uloga toplotne energije u sektoru opšte potrošnje, potpuno je beznačajna, jer joj udio iznosi tek oko 0,2 do 0,3 %. Najznačajniji oblik energije u opštoj potrošnji je električna energija, koja u snabdijevanju


_________________________________________________________________________________________________________________________

59/152

ovog sektora, učestvuje s oko 58 do 66 %, a jedino su u 1990. godini odnosi bili drugačiji, pa je udio električne energije iznosio oko 40 %. Udio ogrjevnog drveta, u opštoj potrošnji, iznosi od 13 do 21 %, odnosno derivata nafte oko 14 do 16 %. U 1990. godini derivati nafte učestvovali su s 27,7 %. Značajnije udjele među derivatima nafte imaju dizel gorivo, ekstralako lož ulje i lož ulje, dok je uloga motornog benzina potpuno beznačajna.


_________________________________________________________________________________________________________________________

60/152

Tabela 4.8. Struktura oblika energije u opštoj potrošnji

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,61 0,74 0,77 0,88 0,49 0,52 0,63 0,60 0,52Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07Tečni naftni gas 0,48 0,03 0,06 0,02 0,01 0,02 0,05 0,09 0,17Motorni benzin 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01Dizel gorivo 0,60 0,59 0,67 0,57 0,64 0,53 0,64 0,64 0,52Ekstralako loživo ulje 0,52 0,26 0,29 0,32 0,36 0,40 0,44 0,48 0,53Loživo ulje 0,32 0,28 0,29 0,29 0,30 0,28 0,30 0,28 0,28Derivati nafte ukupno 1,93 1,18 1,33 1,22 1,32 1,23 1,43 1,51 1,51Električna energija 2,81 4,86 4,82 4,68 5,49 5,79 5,67 5,91 5,78Toplotna energija 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,03 0,03UKUPNO 6,95 8,34 8,11 7,97 8,46 8,79 9,19 10,03 9,91

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 8,8 8,9 9,5 11,0 5,8 5,9 6,9 6,0 5,2Ogrjevno drvo 22,8 18,6 14,4 14,8 13,4 14,0 15,6 19,7 20,9Tečni naftni gas 6,9 0,3 0,8 0,3 0,1 0,2 0,6 0,9 1,7Motorni benzin 0,2 0,2 0,2 0,1 0,2 0,1 0,1 0,1 0,1Dizel gorivo 8,6 7,1 8,3 7,2 7,6 6,0 7,0 6,4 5,2Ekstralako loživo ulje 7,5 3,2 3,6 4,1 4,2 4,5 4,7 4,8 5,3Loživo ulje 4,6 3,3 3,6 3,6 3,5 3,2 3,2 2,8 2,8Derivati nafte ukupno 27,7 14,1 16,4 15,3 15,6 14,0 15,6 15,0 15,2Električna energija 40,4 58,2 59,4 58,7 64,9 65,8 61,7 58,9 58,4Toplotna energija 0,3 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,3 0,3UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.9. Struktura oblika energije u opštoj potrošnji

0

2

4

6

8

10

12

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Lignit Ogrjevno drvo

Tečni naftni gas

Motorni benzin

Dizel gorivo

Ekstralako loživo ulje

Lož ulje

Električna energija

Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

61/152

4.2.6 Struktura potrošnje energije u domaćinstvima Razvoj potrošnje energije u domaćinstvima prikazan je u Tabeli 4.9. i na Slici 4.10. gdje se može vidjeti da se u domaćinstvima koristi lignit, ogrjevno drvo, tečni naftni gas, ekstralako lož ulje, električna energija i toplotna energija.

Tabela 4.9. Struktura oblika energije u domaćinstvima

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,23 0,29 0,33 0,39 0,22 0,25 0,31 0,30 0,26Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07Tečni naftni gas 0,40 0,02 0,05 0,02 0,01 0,01 0,04 0,08 0,14Ekstralako loživo ulje 0,05 0,03 0,03 0,03 0,03 0,04 0,04 0,05 0,05Električna energija 1,92 3,32 3,38 3,47 4,01 3,96 3,79 3,89 3,81Toplotna energija 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02UKUPNO 4,20 5,22 4,98 5,10 5,42 5,51 5,63 6,32 6,36

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 5,5 5,6 6,5 7,5 4,1 4,5 5,5 4,8 4,1Ogrjevno drvo 37,7 29,6 23,5 23,1 20,9 22,4 25,4 31,3 32,5Tečni naftni gas 9,5 0,4 1,0 0,4 0,2 0,3 0,7 1,3 2,2Ekstralako loživo ulje 1,2 0,5 0,6 0,6 0,6 0,7 0,8 0,7 0,8Električna energija 45,7 63,5 68,0 68,1 73,9 71,9 67,3 61,5 59,9Toplotna energija 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,4 0,4UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.10. Struktura oblika energije u domaćinstvima

0

1

2

3

4

5

6

7

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Lignit Ogrjevno drvo Tečni naftni gas Ekstralako lož ulje Električna energija Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

62/152

Najznačajniji energenat u snabdijevanju domaćinstava je električna energija. Udio električne energije u 1990. godini iznosio je oko 46 %, da bi se u razdoblju od 1997. do 2004. godine, povećao na nivo od oko 62 do 74 %. Pri tome je ostvaren trend porasta potrošnje od 2 % godišnje, ali je istovremeno ukupna potrošnja energije u domaćinstvima rasla s prosječnom stopom od 2,9 %. Uz električnu energiju, vrlo visok udio u snabdijevanju domaćinstava ima i ogrjevno drvo, koje u pojedinim godinama učestvuje s 21 do 32,5 %, odnosno u 1990. godini udio ogrjevnog drveta iznosio je čak 37,7 %. U posmatranom osmogodišnjem razdoblju potrošnja ogrjevnog drveta rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 4,2 %. Lignit je jedini oblik energije u domaćinstvima, koji je ostvario negativnu stopu rasta od -1,6 %, tako da mu je udio postepeno opadao, te je u 2004. godini iznosio oko 4 %. Udjeli ostalih oblika energije znatno su niži, pa tako udio tečnog naftnog gasa varira od 0,2 do 2,2 %, udio ekstralakog lož ulja od 0,5 do 0,8 % i udio toplotne energije iznosi samo oko 0,3 do 0,4 %. 4.2.7 Struktura potrošnje energije u sektoru usluga

U sektoru usluga obuhvaćena je potrošnja energije u brojnim djelatnostima kao što su trgovina, turizam i ugostiteljstvo, financijske usluge, javna uprava, odbrana, socijalno osiguranje, obrazovanje, zdravstvena zaštita te sve ostale društvene, socijalne i lične usluge. U energetskim bilansima izrađenim prema bilo kojoj metodologiji ([6.16.1], [6.16.2], EUROSTAT, IEA – International Energy Agency) potrošnja energije u nabrojanim pod sektorima usluga ne iskazuje se posebno. Vjerovatni razlozi za to su vrlo mali udjeli pojedinih podsektora u ukupnoj energetskoj potrošnji, nedostatak podataka za iskazivanje strukture potrošnje energenata u pojedinim podsektorima, kao i velika sličnost karakteristika potrošnje energije svih podsektora u uslugama. Kada je riječ o prilikama u Republici Crnoj Gori onda je turizam i ugostiteljstvo privredna grana od najvećeg značaja. Potrošnja energije u ovoj privrednoj grani obuhvaćena je u sektoru usluga, tj. ona nije u energetskim bilansima posmatrana izdvojeno kao podsektor, već će se struktura potrošnje energije prezentovati za sektor usluga posmatran kao jedinstvena cjelina. Razlog za takav pristup je u tome što je to u skladu s metodom za izradu energetskog bilansa, kao i zbog potpunog nedostatka podataka za sektor usluga kao cjeline, odnosno i za pojedine podsektore. Za buduće statističko praćenje energetike u Republici Crnoj Gori potrebno je utvrditi koje grane ili podgrane privrede treba pratiti. Naprimjer, ako je uslužna djelatnost u Republici Crnoj Gori prioritetna privredna grana, onda bi se iz nje mogle izdvojiti najvažnije podgrane, kao što je turizam i ugostiteljstvo, te za tako izdvojene grane razraditi i organizovati sistem prikupljanja podataka. Raspolaganje s takvim podacima omogućilo bi analize energetske potrošnje u pojedinim podgranama te preduzimanje operativnih mjera u pojedinim sektorima u cilju efikasnijeg korišćenja pojedinih oblika energije. Raspoloživost takvih podataka takođe bi omogućila i korekciju energetskog bilansa u smislu detaljnijeg prikaza strukture potrošnje energije u sektoru usluga. Oblici energije koji se koriste u sektoru usluga Republike Crne Gore su: lignit, tečni naftni gas, ekstralako lož ulje, lož ulje, električna energija i toplotna energija. Razvoj potrošnje u posmatranom proteklom razdoblju, prikazan je u Tabeli 4.10. i na Slici 4.11.


_________________________________________________________________________________________________________________________

63/152

Tabela 4.10. Struktura oblika energije u sektoru usluga

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,38 0,44 0,45 0,49 0,26 0,27 0,32 0,30 0,25Tečni naftni gas 0,08 0,00 0,01 0,00 0,00 0,01 0,01 0,03Ekstralako loživo ulje 0,47 0,24 0,26 0,29 0,32 0,36 0,39 0,44 0,48Loživo ulje 0,26 0,26 0,26 0,26 0,26 0,26 0,26 0,26 0,26Električna energija 0,72 1,48 1,37 1,14 1,42 1,77 1,83 1,98 1,92Toplotna energija 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,004 0,005 0,005UKUPNO 1,91 2,43 2,36 2,20 2,27 2,67 2,82 2,99 2,94

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 19,8 18,2 19,0 22,3 11,4 10,0 11,4 10,0 8,6Tečni naftni gas 4,2 0,2 0,4 0,2 0,2 0,3 0,5 1,0Ekstralako loživo ulje 24,6 9,8 11,2 13,4 14,3 13,4 13,9 14,6 16,2Loživo ulje 13,7 10,7 11,1 11,9 11,5 9,8 9,3 8,7 8,9Električna energija 37,5 60,9 58,1 52,0 62,6 66,5 64,9 66,1 65,2Toplotna energija 0,2 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 0,2UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.11. Struktura oblika energije u sektoru usluga

Ukupna potrošnja energije u uslugama, smanjena je u 2004. godini, u odnosu na prethodnu godinu za 1,6 %, ali je ipak u toku osmogodišnjeg perioda, prisutan trend porasta potrošnje uz prosječnu godišnju stopu od 2,8 %. Jednako kao i u domaćinstvima, i u sektoru usluga, osnovni energenat u snabdijevanju je električna energija. Udio električne energije u pojedinim godinama varira od 52 do 66 %, a prosječna stopa porasta potrošnje električne energije, u ovom sektoru iznosi 3,7 %. U 1990. godini odnosi u ovom sektoru bili su bitno drugačiji pa je tako, udio električne energije iznosio 37,5 %. Osim električne energije,

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Lignit Tečni naftni gas Ekstralako loživo ulje Loživo ulje Električna energija Toplotna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

64/152

značajniju ulogu u sektoru usluga imaju još i ekstralako lož ulje, lignit i lož ulje, dok je uloga toplotne energije potpuno beznačajna. Potrošnja nabrojanih energenata imala je trend porasta u proteklom razdoblju osim, što je u potrošnji lignita zabilježeno postepeno smanjivanje. Zbog toga je udio lignita smanjen od 22,3 % u 1999. godini na samo 8,6 % u 2004. godini. Takođe je u opadanju i udio lož ulja, koji je u 1999. godini iznosio 11,9 %, da bi se do 2004. godine smanjio na 8,9 %. Suprotno tome, udio ekstralakog lož ulja, povećan je od 9,8 % u 1997. godini, na 16,2 % u 2004. godini. 4.2.8 Struktura potrošnje energije u građevinarstvu Osnovni energenat u građevinarstvu je dizel gorivo, osim kojeg se u malim količinama troši još i električna energija, te zanemariva količina lignita. Razvoj potrošnje u proteklom razdoblju prikazan je u Tabeli 4.11. i na Slici 4.12.

Tabela 4.11. Struktura oblika energije u građevinarstvu

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 0,004 0,001 0,014 0,008 0,003 0,002 0,002Dizel gorivo 0,25 0,29 0,38 0,32 0,38 0,28 0,40 0,41 0,28Električna energija 0,08 0,01 0,02 0,01 0,02 0,01 0,02 0,01 0,02UKUPNO 0,33 0,30 0,40 0,33 0,42 0,30 0,42 0,42 0,30

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Lignit 1,1 0,3 3,3 2,8 0,7 0,4 0,6Dizel gorivo 75,2 95,6 95,9 96,3 92,1 93,5 95,1 96,2 93,4Električna energija 23,7 4,1 4,1 3,7 4,6 3,8 4,2 3,4 5,9UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.12. Struktura oblika energije u građevinarstvu

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,45

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Lignit Dizel gorivo Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

65/152

U potrošnji energije u građevinarstvu, uočljiva je stagnacija potrošnje, a jednako tako stagnira i potrošnja dizel goriva. Udio dizel goriva u građevinarstvu, mijenjao se u razdoblju od 1997. do 2004. godine u granicama od 92 do 96 %, dok je električna energija učestvovala s 4 do 6 %. U 1990. godini odnosi su bili bitno drugačiji, pa je tako udio dizel goriva iznosio oko 75 %, a udio električne energije oko 24 %. 4.2.9 Struktura potrošnje energije u poljoprivredi Struktura oblika energije koji se koriste u poljoprivredi prikazana je u Tabeli 4.12 i na Slici 4.13. Ukupna potrošnja energije u poljoprivredi smanjivala se u proteklom osmogodišnjem razdoblju, s prosječnom godišnjom stopom od 3,2 %.

Tabela 4.12. Struktura oblika energije u poljoprivredi

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Motorni benzin 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01Dizel gorivo 0,35 0,31 0,29 0,26 0,26 0,25 0,24 0,23 0,24Loživo ulje 0,06 0,02 0,03 0,03 0,04 0,02 0,04 0,02 0,02Električna energija 0,09 0,05 0,05 0,05 0,04 0,04 0,04 0,03 0,04UKUPNO 0,51 0,38 0,37 0,35 0,35 0,31 0,32 0,30 0,30

PJ

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Motorni benzin 2,6 3,5 3,6 2,6 3,8 2,8 2,7 3,0 4,4Dizel gorivo 68,2 80,4 76,7 73,9 74,4 80,4 75,0 79,4 78,6Loživo ulje 11,0 4,2 7,5 8,1 10,3 5,1 11,1 6,8 5,3Električna energija 18,2 11,9 12,2 15,5 11,4 11,6 11,1 10,8 11,7UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

%

Slika 4.13. Struktura oblika energije u poljoprivredi

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Motorni benzin Dizel gorivo Lož ulje Električna energija


_________________________________________________________________________________________________________________________

66/152

Jednako kao i u građevinarstvu, i u poljoprivredi, najvažniji oblik energije je dizel gorivo, pri čemu je udio ovog energenta varirao u granicama od oko 74 do 80 %. U 2004. godini potrošnja dizel goriva povećana je za 1,8 % u odnosu na prethodnu godinu, ali je u toku osmogodišnjeg perioda ostvareno smanjenje potrošnje s prosječnom godišnjom stopom od 3,5 %. Udjeli ostalih energenata znatno su niži, pa se tako udio električne energije mijenjao od 11 do 15 %, udio lož ulja od 4 do 11 % i udio motornog benzina od 2,6 % do 4,4 %.

______________________________________________________________________________________________ 5 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

_________________________________________________________________________________________________________________________

67/152

5 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Sve prethodne analize izvedene su na osnovu detaljno razrađenih energetskih bilansa. Energetski bilansi izrađeni su na temelju osnovnih podataka koji su prikazani u Prilogu A. Analizom tih podataka najprije je definisana metoda za izradu energetskog bilansa, nakon čega je uslijedila analiza podataka, te unos podataka u odgovarajuće pozicije u energetskom bilansu. Za detaljnu razradu tabele energetskog bilansa kao i za unos podataka korišćen je MS Excel programski paket. U konstrukciji energetskih bilansa za pojedine godine uslijedile su brojne provjere, usklađenja i korekcije pojedinih podataka. U određenim slučajevima trebalo je izvršiti procjene preraspodjele pojedinih oblika energije u pojedine sektore finalne potrošnje energije. Uopšteno se može reći, da je kvalitet podataka na snabdjevačkoj strani bilansa, te u sektoru energetskih transformacija, bio na višem nivou u odnosu na podatke koji se odnose na finalnu potrošnju energije, a naročito u domaćinstvima, uslugama i poljoprivredi. Zbog toga sugerišemo da se u budućnosti pokrenu određena istraživanja i studije kojima bi se definisale metode i procedure prikupljanja podataka i procjene potrošnje energije u spomenutim sektorima.

Rezultati rada na projektnom zadatku Knjige A, tj. izrađeni energetski bilansi Crne Gore za 1990., 1997., 1998., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003. i 2004. godinu prezentovani su u elektronskom obliku korišćenjem MS Excel programskog paketa. Za svaku navedenu godinu proteklog perioda izrađeni su kompleksni energetski bilansi u sljedećim jedinicama:

- PJ (peta joul, 1PJ = 1015 J) - 103 ten (hiljadu tona ekvivalentne nafte) - Tcal (tera kalorija, 1Tcal = 1012 cal, 1cal = 4,1868 J) - 103 tona, GWh, TJ (naturalne jedinice karakteristične za pojedine oblike energije) - agregirani bilans u PJ - agregirani bilans u 103 ten - agregirani bilans u Tcal - agregirani bilans u 103 tona, GWh, TJ (naturalne jedinice) - energetski bilans po EUROSTAT metodi (u naturalnim jedinicama) - energetski bilans po EUROSTAT metodi (u 103 ten - hiljadama tona ekvivalentne

nafte)

Takođe treba naglasiti da svaki kompleksni energetski bilans sadrži i pojedinačne energetske bilanse svakog oblika energije koji se koristi u Republici Crnoj, u svakoj prethodno navedenoj jedinici, odnosno prema korišćenim metodama izrade energetskog bilansa. Osim toga, kada je riječ o pojedinim oblicima energije, onda se može zaključiti da su podaci za električnu energiju po kvalitetu, bili znatno iznad ostalih podataka. Zbog toga, takođe sugerišemo, da se u postupcima prikupljanja podataka, za sve ostale energente u budućnosti, pokuša dostići takav nivo kakav postoji za električnu energiju. Pri tome sve podatke treba uvijek tako organizovati da budu prilagođeni potrebama energetskog bilansa. U izrađenim energetskim bilansima, lignit i mrki ugalj, posmatrani su kao dva različita energenta, iako su u izvornim podacima ponekad bili posmatrani zajedno. Tu bi podjelu trebalo zadržati i u svim budućim prikupljanjima podataka jer se radi o energentima s različitim ogrjevnim vrijednostima, iako je uloga mrkog uglja u energetskom sistemu Crne Gore vrlo mala. Takođe preporučujemo da se načine dodatne podjele motornog benzina na: bezolovni motorni benzin i na motorni benzin sa sadržajem olova, te podjela lož ulja na: niskosumporno lož ulje (sadržaj sumpora do 1%) i na lož ulje sa povećanim sadržajem

___________________________________________________________________________________________________ 4 POTROŠNJA ENERGIJE

_________________________________________________________________________________________________________________________

68/152

sumpora (sadržaj sumpora iznad 1%). Ova podjela nema uticaja na sami energetski bilans i na uspostavljene energetske odnose među pojedinim sektorima, ali je nužna u proračunima emisija uslijed sagorijevanja goriva, koju će obvezu u budućnosti Republika Crna Gora sigurno imati.

_____________________________________________________________________________________________________________ 6 LITERATURA

_________________________________________________________________________________________________________________________

69/152

6 LITERATURA

6.1 STUDIJE I ANALIZE

6.1.1 "Studija o mogućnostima štednje, racionalne potrošnje i supstitucije pojedinih energenata u Crnoj Gori (sa posebnim osvrtom na električnu energiju)", Elektrotehnički fakultet Podgorica, novembar 1999. godine.

6.1.2 "Studija gubitaka električne snage i energije u elektrodistributivnim mrežama Crne Gore", Elektrotehnički fakultet Podgorica, jun 1998. godine.

6.1.3 "Rudarstvo i industrija (Sektorska studija za izradu prostornog plana Republike Crne Gore)", Univerzitet Crne Gore, april 2005. godine.

6.1.4 "Aktivnosti na rješavanju elektroenergetskog deficita u Crnoj Gori", Ekspertska grupa angažovana od strane Vlade Republike Crne Gore, april 2004. godine.

6.1.5 "Projekat: Aktuelna problematika i dugoročna stabilizacija Elektroprivrede Crne Gore", Ekspertska grupa angažovana od strane Vlade Republike Crne Gore, Nikšić, avgust 2001. godine.

6.1.6 "Zakon o energetici Republike Crne Gore", jun 2003.godine.

6.1.7 "Energetska politika Republike Crne Gore", februar 2005. godine.

6.1.8 "Strategija energetske efikasnosti Republike Crne gore" IPA tim, Podgorica mart 2005. godine.

6.1.9 "Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine" , Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, Beograd decembar 2004. godine.

6.1.10 "Strategiju razvoja energetike Savezne Republike Jugoslavije do 2020. godine, sa vizijom do 2050. godine" , urađena 1997. godine po odluci Savezne Vlade.

6.1.11 "Smjernice za pravljenje Energetske Strategije Republike Crne Gore", urađeno od strane IPA tima, Podgorica marta 2005. godine.

6.1.12 SEKTORSKE STUDIJE - ANALIZE I EKSPERTIZE (SS-AE) ZA POTREBE PROSTORNOG PLANA RCG (PPR), GTZ, Vlada RCG, Univerzitet Crne Gore, Podgorica aprila 2005. godine:

6.1.13 “Vodoprivredna osnova Republike Crne Gore (izvod)”, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrde, jun 200. godine.

6.1.14 "Mineralne sirovine i rudarska proizvodnja u Crnoj Gori", Dr Miodrag Gomilanović, Podgorica 1999. godine

6.1.15 CD- sa svim Studijama i Studijska Osnova,

6.1.16 STUDIJSKA OSNOVA (SS-AE)- 1 sveska,

6.1.17 SEKTORSKE STUDIJE - ANALIZE I EKSPERTIZE (SS-AE),

6.2 PRIRODNE KARAKTERISTIKE- 1 sveska

_____________________________________________________________________________________________________________ 6 LITERATURA

_________________________________________________________________________________________________________________________

70/152

6.3 ORGANIZACIJA I UREĐENJE PROSTORA- 1 sveska

6.4 PRIRODNE I PEJZAŽNE VRIJEDNOSTI PROSTORA I ZAŠTITA PRIRODE

- 1 sveska

6.5 VODOPRIVREDA I HIDROTEHNIČKI SISTEMI- 1 sveska

6.6 UPRAVLJANJE OTPADOM- 1 sveska

6.7 PRIVREDA- PRAVCI PRIVREDNOG RAZVOJA CRNE GORE

6.7/0. Pravci privrednog razvoja Crne Gore - 1 sveska

6.7/1. Energetika - 1 sveska

6.7/2. Turizam- 2 sveske

6.7/3. Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov- 1 sveska

6.7/4. Pomorska privreda - 1 sveska

6.7/5. Rudarstvo i industrija - 1 sveska

6.7/6. Trgovina, bankarstvo, agencije i ostale usluge - 1 sveska

6.8 SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE- 2 sveske

6.9 DRUŠTVENE DJELATNOSTI- 1 sveska

6.10 DEMOGRAFSKI RAZVOJ- 1 sveska

6.11 URBANIZACIJA, RAZVOJ NASELJA I FUNKCIJA URBANIH CENTARA - 1 sveska

6.12 KULTURNA BAŠTINA - 1 sveska

6.13 ELEMENTARNE NEPOGODE I RIZIK OD TEHNIČKIH INCIDENATA - 1 sveska

6.14 ODBRANA I CIVILNA ZAŠTITA - 1 sveska

6.15 DOKUMENTACIONE PODLOGE 6.15.1 Godišnji Energetski bilansi Vlade Republike Crne Gore za period 1990-

2004. 6.15.2 Godišnji Izvještaji o radu i finansijskim rezultatima poslovanja Rudnika uglja

A.D. Pljevlja za period 1994-2004. god. 6.15.3 Izvještaj o poslovanju Montenegro Bonus-a, jul-decembar 2003. god. 6.15.4 Izvještaj o poslovanju Montenegro Bonus-a za 2004. god. 6.15.5 Godišnji Izvještaji o radu i finansijskom poslovanju Jugopetrola A.D. Kotor

za period 1994-2003.

_____________________________________________________________________________________________________________ 6 LITERATURA

_________________________________________________________________________________________________________________________

71/152

6.15.6 Informacija o Rudniku mrkog uglja '' Ivangrad''- Berane, Berane februara 2004.god

6.15.7 Statistički godišnjaci Crne Gore za period 1990-2004. godine. 6.15.8 Energetski bilans Sektora za distribuciju EPCG ostvaren u 2002. godini. 6.15.9 Podaci obrađeni od strane Zavoda za statistiku Republike Crne Gore na

poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god. 6.15.10 Podaci obrađeni od strane Željezare A.D. Nikšić na poseban zahtjev

dopisom br. 2129/4 od 30.06.2005. god. 6.15.11 Podaci obrađeni od strane Uprave carina Republike Crne Gore na poseban

zahtjev dopisom br. 2129/5 od 30.06.2005. god. 6.15.12 Podaci obrađeni od strane Elektroprivrede Crne Gore A.D. na poseban

zahtjev dopisom br. 2129/7 od 05.07.2005. god. 6.15.13 Podaci obrađeni od strane Željeznice Crne Gore A.D. na poseban zahtjev

dopisom br. 2129/8 od 12.07.2005. god. 6.15.14 Podaci obrađeni od strane Kombinata aluminijuma na poseban zahtjev

dopisom br. 2129/17 od 29.07.2005. god. 6.15.15 Podaci obrađeni od strane INA Crna Gora na poseban zahtjev dopisom

br. 2129/18 od 01.08.2005. god. 6.15.16 Podaci obrađeni od strane DOO Energogas na poseban zahtjev dopisom

br. 2129/19 od 01.08.2005. god. 6.15.17 Podaci obrađeni od strane Termoelektrane Pljevlja na poseban zahtjev

dopisom br. 2129/20 od 01.08.2005. god. 6.15.18 Podaci obrađeni od strane Jugopetrola A.D. Kotor. 6.15.19 Podaci obrađeni od strane Javne kotlarnice Pljevlja

6.16 OSTALA LITERATURA

6.16.1 Hrvoje Požar, Damir Pešut, Branko Vuk: Studija jedinstvene metodologije za izradu energetske bilance i izbora optimalne strukture, Institut za elektroprivredu Zagreb, Zagreb, 1979.

6.16.2 Hrvoje Požar: Osnove energetike 3, Školska knjiga, Zagreb, 1992.

____________________________________________________________ Prilog A : OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA

_________________________________________________________________________________________________________________________

72/152

Prilog A : OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA

_________________________________________________________________________________________________________________________________ Prilog A : OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

73/152

Prilog br. 1ENERGENT / GODINA 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004*

I. ELEKTRIČNA ENERGIJA (GWh)1 2188,1 2966,5 2322,6 1773,1 2061,4 1504,1 3101,6 2277,3 2670,9 2735,8 2651,1 2500,8 2327,1 2736,6 3307,7

1,1 1009,5 1794,2 1428,9 1019,6 1469,7 1497,4 2255,8 1436,1 1709,4 1692,4 1579,1 1767,6 1095,8 1532,4 2231,2HE Perućica 562,6 987,1 728,8 539,2 722,1 908,4 1356,2 741,3 919,9 864,0 882,2 998,8 671,3 814,0 1210,4HE Piva 430,2 782,8 682,0 468,8 736,1 571,7 879,2 679,4 769,4 810,4 678,8 753,6 408,4 701,6 997,0Distributivne HE 16,7 24,3 18,1 11,6 11,5 17,3 20,4 15,4 20,1 18,0 18,1 15,2 16,1 16,8 23,8

1,2 1070,6 1047,8 799,5 674,2 523,3 0,0 748,9 746,8 854,9 924,2 951,1 646,8 1099,6 1073,8 954,5TE Pljevlja 1033,9 1013,1 771,0 674,2 523,3 0,0 748,9 746,8 854,9 924,2 951,1 646,8 1099,6 1073,8 954,5Industrijske TE 36,7 34,7 28,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

1,3 108,0 124,5 94,2 79,3 68,4 6,7 96,9 94,4 106,6 119,2 120,9 86,4 131,7 130,4 122,0HE 4,0 8,0 5,6 4,1 5,5 6,7 9,8 5,6 6,5 6,6 6,7 7,4 4,7 4,7TE 104,0 116,5 88,6 75,2 62,9 0,0 87,1 88,8 100,1 112,6 114,2 79,0 127,0 127,0

2 Nabavka od drugih republika 1948,7 1559,6 1888,0 1535,4 1641,1 1649,3 1332,0 1587,1 1229,5 1260,1 1298,5 1233,5 1186,7 1247,1 1209,3Nabavka od EPS-a 1838,5 1464,3 1883,4 1535,4 1641,1 1649,3 1332,0 1587,1 1229,5 1260,1 1298,5 1233,5 1186,7 1235,3 1198,4

Razmjena za HE Piva 1224,0 1224,0 1224,0 1048,6 1046,1 1046,1 1046,1 1048,6 1064,8 1064,8 1064,8 1068,4Nabavka po drugim osnovama 311,4 417,1 425,3 283,4 541,0 183,4 214,0 249,9 168,7 121,9 170,5 130,0

Ostala nabavka 110,2 95,3 4,6 11,8 10,93 Uvoz 25,8 3,8 0,0 10,1 114,4 14,1 620,5 716,8 716,8 1492,4 1395,1 1511,9 1471,6 1467,34 Isporuka drugim EP 633,8 980,9 881,1 740,9 1373,2 744,1 1177,4 798,9 887,2 1016,3 921,0 858,3 506,8 861,6 1315,3

Isporuka EPS-u 537,1 926,6 862,0 740,9 1373,2 744,1 1177,4 798,9 887,2 1016,3 921,0 858,3 506,8 851,8 1308,0Razmjena za HE Piva 468,8 736,1 571,7 879,2 679,4 769,4 810,4 678,8 753,6 408,4 701,6 997,0Isporuka po drugim osnovama 272,1 637,1 172,4 298,2 119,5 117,8 205,9 242,2 104,7 98,4 150,2 311,0

Ostale isporuke 96,7 54,3 19,1 9,8 7,35 Izvoz 11,8 0,8 13,0 73,0 126,7 10,2 42,4 24,4 68,7 54,3 571,9 82,0 156,5 70,0 37,26 3517,0 3548,2 3316,5 2494,6 2212,7 2513,5 3227,9 3661,6 3661,3 3642,1 3949,1 4189,1 4362,4 4523,7 4631,87 Bruto potrošnja 3517,0 3548,2 3316,5 2494,6 2212,9 2513,5 3227,9 3661,5 3661,4 3642,1 3949,0 4189,1 4362,4 4523,7 4631,8

7,1 2010,1 1921,2 1703,5 846,7 505,4 763,0 1233,9 1629,9 1580,6 1511,0 1711,3 1885,4 1998,6 2024,7 2104,7KAP 1702,7 1637,5 1475,3 660,6 329,3 599,9 1029,0 1420,2 1362,4 1365,6 1568,0 1719,8 1855,0 1903,8 1898,0Željezara 266,3 246,8 193,4 162,7 154,1 139,3 174,5 180,4 186,8 130,4 123,8 144,5 122,5 99,9 184,4Željeznica 41,1 36,9 34,8 23,4 22,0 23,8 30,4 29,3 31,4 15,0 19,5 21,1 21,1 21,0 22,3Celuloza

7,2 1255,8 1325,3 1368,4 1477,0 1531,0 1641,7 1747,9 1794,9 1847,2 1863,2 1967,0 2062,6 2077,0 2196,7 2212,1Neto potrošnja 1067,8 1129,0 1125,2 1200,9 1218,0 1329,1 1434,6 1475,7 1472,6 1446,6 1645,8 1715,7 1722,5 1750,2 1710,6Gubici u distributivnoj mreži 188,0 196,3 243,2 276,1 313,0 312,6 313,3 319,2 374,6 416,6 321,2 346,9 354,5 446,5 501,5

7,3 108,0 124,5 94,2 79,3 68,4 10,0 96,9 94,4 106,6 119,2 120,9 86,4 131,7 130,4 122,0HE 4,0 8,0 5,6 4,1 5,5 6,7 9,8 5,6 6,5 6,6 6,7 7,4 4,7 4,7TE 104,0 116,5 88,6 75,2 62,9 3,3 87,1 88,8 100,1 112,6 114,2 79,0 127,0 127,0

7,4 106,4 142,5 121,9 91,6 108,1 98,8 149,2 142,3 127,0 148,7 149,8 154,7 155,1 171,9 193,07,5 36,7 34,7 28,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

II. UGALJ (x1000 t)1. Proizvodnja uglja 1728,8 1730,3 1698,0 1437,0 1251,0 835,4 1405,3 1272,2 1591,5 1500,3 1527,3 1153,1 1750,7 1618,7 1514,3

Lignit 1730,3 1663,0 1378,0 1195,0 770,1 1369,6Mrki ugalj 0,0 35,0 59,0 56,0 65,3 35,7

2. Potrošnja u RCG 1288,9 1307,7 1092,0 1023,0 884,0 152,4 1165,7 1073,9 1411,0 1384,0 1466,9 1085,9 1687,3 1554,7 1460,2Lignit 1288,9 1307,7 1092,0 1018,0 872,0 145,9 1159,1 1073,9 1411,0 1384,0 1466,9 1085,9 1687,3 1554,7 1460,2

Termoelektrana 1185,0 1205,9 996,5 930,0 739,0 36,1 1053,6 970,3 1302,0 1258,0 1381,4 1000,8 1598,4 1479,9 1394,0Industrija 38,0 39,5 29,8 28,0 52,0 39,5 29,8 23,5 25,0 31,0 33,4 28,6 20,1 9,5 10,0Ostala potrošnja 65,9 62,3 65,8 60,0 81,0 70,3 75,7 80,1 84,0 95,0 52,2 56,5 68,8 65,3 56,3

Mrki ugalj 0,0 5,0 12,0 6,5 6,63. Isporuke van RCG 439,9 408,8 572,5 379,0 353,0 676,4 231,2 189,2 170,0 107,0 51,9 66,0 57,9 64,0 53,1

Lignit 549,0 327,0 309,0 617,6 204,8Mrki ugalj 23,5 52,0 44,0 58,8 26,4

396,0 429,5 285,7 100,2 64,2 98,8 190,9 174,0 280,2 319,5 322,3 302,5 302,6 314,1 0,068,7 75,0 51,0 23,4 4,4 7,2 42,9 51,9 74,1 83,2 73,8 56,3 48,7 58,2

0,1 6,0 4,0 7,0 5,0 5,2 8,2 4,7 8,312,5 6,1 2,8 0,4 0,4 0,5 0,8 0,5 0,5 0,3 0,4 15,9 14,8 13,061,2 70,8 58,8 38,2 27,7 41,1 39,1 52,4 71,9 80,8 104,3 85,9 80,8 67,0

Eko dizel 8,70,4 3,9 1,5 1,5 3,0 3,1 8,3 3,2 8,2

Lož ulje 20,3 20,7 18,1 11,6 9,5 9,4 9,0 9,0 9,6 9,2 11,6 9,5 15,7 16,2Mazut 168,1 186,8 149,2 24,0 10,0 33,0 88,5 35,7 87,9 110,0 99,9 99,6 95,5 95,9TNG 12,0 12,0 1,0 0,8 3,0 3,9 0,9 3,8 3,8Bitumen 3,2 3,2 0,0 1,0 1,4 1,3 2,9 3,3 1,1 5,0 2,4 5,1 0,8Petrol koks 50,0 50,0 12,9 24,0 15,0 15,0 15,0 36,0 50,0Maziva 4,7Ostalo 5,2 0,2 5,6 1,0 0,6 0,8 0,7 0,7 0,7 0,6 0,6 0,5 2,2 0,4

Izvor podataka: Energetski bilansi Vlade Republike Crne Gore za period 1992-2005.g.

*) Podaci za 2004. godinu su nezvanični, pošto se Energetski bilans za 2006.godinu, u kome se publikuju zvanični podaci o ostvarenju u 2004. godini donosi krajem 2005. godine. Podaci su preuzeti iz godišnjih izvještaja o poslovanju Elektroprivrede Crne G

Sopstvena potrošnja elektrana

Gubici u prenosnoj mrežiPotrošnja pokrivena iz industrijskih elektrana

III. POTROŠNJA NAFTNIH DERIVATA (x1000 t)Motorni benzinMotorni benzin (maloprodaja ostala preduzeća)Mlazno gorivo GM-1

Dizel gorivo D-2 (maloprodaja ostala preduzeća)

Dizel gorivo D-2

BILANS PROIZVODNJE, RAZMJENE I POTROŠNJE ENERGIJE

Raspoloživo za potrošnju (1+2+3)-(4+5)

Direktni potrošači

Distribucija bruto

Bruto proizvodnjaProizvodnja HE (prag elektrane)

Proizvodnja TE (prag elektrane)

Proizvodnja za sopstvenu potrošnju


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

74/152

U CRNOJ GORI ZA 1990.GOD. PO GRANAMAPrilog br. 2/1990.g.

NAZIV GRANE El. energija Koks Mrki ugalj Lignit Tečna goriva Mazut Prirodni gas Tečni n. gas Ostali gasovi Topla voda Vrela voda ParaMWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ

Elektroprivreda 112723Proizvodnja uglja 1640 3026 947 1460Crna metalurgija 263888 28969 26751Proizv. ruda oboj. metala 14800 380 4942Proizv. obojenih metala 1640847 103980Prerada obojenih metala 46383 180Proizv. nemet. minerala 12211 1954Prerada nemet. minerala 14177 5893Metaloprerađ. djelatnost 7388 19 65 313 1803Mašinogradnja 19046 782 205Proizv. saobr. sredstavaBrodogradnja 12277 3 153 353Proizv. el. maš. i aparata 5886 120 379 208Proizv. baznih hem. proizv. 10357Prerada hem. proizvoda 7528 110 2211Proizv. kam. šlj. i pijeska 562 60Proizv. građ. materijala 2701 4802Proizv. rez. građe i ploča 18109 11558 336Proizv. fin. pr. od drveta 105648 122 41220 79420Proizv. i prerada papira 13949 904Proizv. tekst. pred. i tkanina 15914 18500 69 322 16151Proizv. got. tekst. proizvoda 2118 58 455 597Proizvodnja kože i krzna 25 1660Proizv. kožne ob. i galanter. 403 183 150Prerada kaučuka 3450 320Proizv. prehr. priozvoda 11112 464 1000 2403 439 535Proizvodnja pića 6356 3965Proizv. stočne hrane 640Proizv. i prer. duvana 1430 410Grafička djelatnost 1573 30CRNA GORA 2353141 3 2685 63543 12362 151761 0 1259 535 0 41220 97971

POTROŠNJA ENERGIJE I GORIVA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA

Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (iz "Studije o mogućnostima štednje, racionalne potrošnje i supstitucije pojedinih energenata u Crnoj Gori, sa posebnim osvrtom na električnu energiju", Elektrotehnički fakultet Podgorica, novembar


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

75/152

U CRNOJ GORI ZA 1990.GOD. PO GRANAMA(Podaci Republičkog zavoda za statistiku CG)

Prilog br. 2/1990.g.-dopunjeno (20.07.05)NAZIV GRANE El. energija Koks Mrki ugalj Lignit Tečna goriva Mazut Prirodni gas Tečni n. gas Ostali gasovi Topla voda Vrela voda Para

MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 112723Proizvodnja uglja 1640 3026 947 1460Crna metalurgija 263888 28969 26751Proizv. ruda oboj. metala 14800 380 4942Proizv. obojenih metala 1640847 103980Prerada obojenih metala 46383 180Proizv. nemet. minerala 12211 1954Prerada nemet. minerala 14177 5893Metaloprerađ. djelatnost 7388 19 65 313 1803Mašinogradnja 19046 782 205Proizv. saobr. sredstavaBrodogradnja 12277 3 153 353Proizv. el. maš. i aparata 5886 120 379 208Proizv. baznih hem. proizv. 10357Prerada hem. proizvoda 7528 110 2211Proizv. kam. šlj. i pijeska 562 60Proizv. građ. materijala 2701 4802Proizv. rez. građe i ploča 18109 11558 336Proizv. fin. pr. od drveta 105648 122 41220 79420Proizv. i prerada papira 13949 904Proizv. tekst. pred. i tkanina 15914 18500 69 322 16151Proizv. got. tekst. proizvoda 2118 58 455 597Proizvodnja kože i krzna 25 1660Proizv. kožne ob. i galanter. 403 183 150Prerada kaučuka 3450 320Proizv. prehr. priozvoda 11112 464 1000 2403 439 535Proizvodnja pića 6356 3965Proizv. stočne hrane 640Proizv. i prer. duvana 1430 410Grafička djelatnost 1573 30CRNA GORA 2353141 3 2685 63543 12362 151761 0 1259 535 0 41220 97971Dopuna se odnosi na podatke o potrošnji mrkog uglja u proizvodnji uglja i crnoj metalurgiji, koji su preseljeni u kolonu lignita

POTROŠNJA ENERGIJE I GORIVA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

76/152

POTROŠNJA ENERGENATA U INDUSTRIJSKIM PREDUZEĆIMA (1997.-2004.g)U CRNOJ GORI ZA 1997.GOD. PO GRANAMA

Prilog br. 2/1997.g.NAZIV GRANE El. energija Koks Mrki ugalj Lignit Tečna goriva Mazut Prirodni gas Tečni n. gas Ostali gasovi Topla voda Vrela voda Para

MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 92838Proizvodnja uglja 970 6120 20 3790Crna metalurgija 187859 33859 2 14082 108Proizv. ruda oboj. metala 2714 2159Proizv. obojenih metala 1377348 53241Prerada obojenih metala 20858 112Proizv. nemet. minerala 856 40Prerada nemet. minerala 7517 2273Metaloprerađ. djelatnost 8400 663 85 783Mašinogradnja 4100Proizv. saobr. sredstava 265Brodogradnja 4414 52 306Proizv. el. maš. i aparata 5753 43 507 215Proizv. baznih hem. proizv. 11451Prerada hem. proizvoda 1807 280 161Proizv. kam. šlj. i pijeska 2375 97Proizv. građ. materijala 167 435Proizv. rez. građe i ploča 18693 16506 21550Proizv. fin. pr. od drveta 5887Proizv. i prerada papira 7824 11544 31Proizv. tekst. pred. i tkanina 4565 7980 504 5238 29858 96625Proizv. got. tekst. proizvoda 1800 50Proizvodnja kože i krzna 56 1128Proizv. kožne ob. i galanter. 174 60 15Prerada kaučuka 120 157 12 8Proizv. prehr. priozvoda 10034 869 1000 1945 1007 772Proizvodnja pića 5749 4234Proizv. stočne hrane 73Proizv. i prer. duvana 1250 272Grafička djelatnost 548 31CRNA GORA 1786465 15029 65622 4455 80156 0 1513 0 5238 29858 118958Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

77/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 104533Proizvodnja uglja 10 6330 1 3900Crna metalurgija 191521 27373 3 12617 98Proizv. ruda oboj. metala 4850 1529Proizv. obojenih metala 1314975 48583Prerada obojenih metala 18191 114Proizv. nemet. minerala 1670 145Prerada nemet. minerala 6589 2107Metaloprerađ. djelatnost 8113 520 56 698Mašinogradnja 2580Proizv. saobr. sredstava 173Brodogradnja 6013 25 486Proizv. el. maš. i aparata 3056 29 257 90Proizv. baznih hem. proizv. 11903Prerada hem. proizvoda 1602 250 124Proizv. kam. šlj. i pijeska 2007 111Proizv. građ. materijala 171 952Proizv. rez. građe i ploča 19987 20443 17350Proizv. fin. pr. od drveta 5568Proizv. i prerada papira 11053 9868 4928 45Proizv. tekst. pred. i tkanina 3874 6275 457 5115 26481 93275Proizv. got. tekst. proizvoda 128 32Proizvodnja kože i krzna 52 2725Proizv. kožne ob. i galanter. 131 61Prerada kaučuka 1252 135Proizv. prehr. priozvoda 9849 759 1010 2007 1201 540Proizvodnja pića 5718 4400Proizv. stočne hrane 160Proizv. i prer. duvana 1440 260Grafička djelatnost 535 44CRNA GORA 1737704 14856 66805 3906 73995 0 1328 0 5115 26481 111323Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

78/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 117521Proizvodnja uglja 6926 3950Crna metalurgija 132846 30238 1 9834 20Proizv. ruda oboj. metala 4270 1765Proizv. obojenih metala 1313298 56452Prerada obojenih metala 14166 100Proizv. nemet. minerala 981 72Prerada nemet. minerala 4197 1947Metaloprerađ. djelatnost 4418 505 26 200Mašinogradnja 1375Proizv. saobr. sredstava 44Brodogradnja 5425 14 104Proizv. el. maš. i aparata 528 5 28 15Proizv. baznih hem. proizv. 11556Prerada hem. proizvoda 1079 60 120Proizv. kam. šlj. i pijeska 1722 95Proizv. građ. materijala 2371 1530Proizv. rez. građe i ploča 21023 60 18102 22450Proizv. fin. pr. od drveta 5279Proizv. i prerada papira 11478 13983 48Proizv. tekst. pred. i tkanina 3368 4254 455 4080 22218 78586Proizv. got. tekst. proizvoda 2698 20Proizvodnja kože i krzna 55 4290Proizv. kožne ob. i galanter. 62 80Prerada kaučuka 802 115Proizv. prehr. priozvoda 9643 1036 880 2333 1027 540Proizvodnja pića 7240 3691Proizv. stočne hrane 125Proizv. i prer. duvana 1500 160Grafička djelatnost 683 44CRNA GORA 1679753 7441 74638 4311 77756 0 779 0 4080 22218 101236Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

79/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 119461Proizvodnja uglja 3883 1931Crna metalurgija 126920 24224 7337 29Proizv. ruda oboj. metala 3580 2755Proizv. obojenih metala 1518414 63622Prerada obojenih metala 10357 16 49Proizv. nemet. minerala 1083 111Prerada nemet. minerala 2903 890Metaloprerađ. djelatnost 5275 393 33Mašinogradnja 1895Proizv. saobr. sredstava 144Brodogradnja 6217 50 322Proizv. el. maš. i aparata 1063 9 186 65Proizv. baznih hem. proizv. 11461Prerada hem. proizvoda 1116 60 120Proizv. kam. šlj. i pijeska 1739 73Proizv. građ. materijala 1784 2140 32Proizv. rez. građe i ploča 17327 250 12194 20900Proizv. fin. pr. od drveta 5078Proizv. i prerada papira 9646 9580 108Proizv. tekst. pred. i tkanina 5316 3650 346 3567 16465 71352Proizv. got. tekst. proizvoda 264Proizvodnja kože i krzna 44 3050Proizv. kožne ob. i galanter. 49 45Prerada kaučuka 993 70Proizv. prehr. priozvoda 8526 947 459 2305 783 90Proizvodnja pića 7453 3305 47Proizv. stočne hrane 135Proizv. i prer. duvana 870 38Grafička djelatnost 854 35CRNA GORA 1869967 6780 54165 8689 75443 0 555 0 3567 16465 92252Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

80/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 83801Proizvodnja uglja 260 3181 1201Crna metalurgija 146770 21802 9898 47Proizv. ruda oboj. metala 3250 2690Proizv. obojenih metala 1675588 66851Prerada obojenih metala 4422 28 9Proizv. nemet. minerala 1695 100Prerada nemet. minerala 1733Metaloprerađ. djelatnost 5984 122 27Mašinogradnja 960Proizv. saobr. sredstava 166Brodogradnja 705 8560 572Proizv. el. maš. i aparata 203 20 1Proizv. baznih hem. proizv. 10772Prerada hem. proizvoda 717 25 126Proizv. kam. šlj. i pijeska 1982 71Proizv. građ. materijala 2276 2603 37Proizv. rez. građe i ploča 14068 13061 20650Proizv. fin. pr. od drveta 3593Proizv. i prerada papira 9238 8260 133Proizv. tekst. pred. i tkanina 5278 3360 232 1830 6710 32265Proizv. got. tekst. proizvoda 163 10Proizvodnja kože i krzna 37 2660Proizv. kožne ob. i galanter. 45 36Prerada kaučuka 240 165Proizv. prehr. priozvoda 10763 881 540 2219 862Proizvodnja pića 7530 3439Proizv. stočne hrane 84Proizv. i prer. duvana 1150 49Grafička djelatnost 790 40CRNA GORA 1994263 6276 50430 13732 82851 0 629 0 1830 6710 52915Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

81/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 131830Proizvodnja uglja 26895 50 5430Crna metalurgija 125972 25847 6653 66Proizv. ruda oboj. metala 3459 2337Proizv. obojenih metala 1819194 65292Prerada obojenih metala 5849 1 17Proizv. nemet. minerala 2710 98Prerada nemet. minerala 1976Metaloprerađ. djelatnost 6429 21Mašinogradnja 1195Proizv. saobr. sredstava 53Brodogradnja 9464 204 593Proizv. el. maš. i aparata 1266 172 2 86 5Proizv. baznih hem. proizv. 11550Prerada hem. proizvoda 1026 14 136Proizv. kam. šlj. i pijeska 2001 60Proizv. građ. materijala 1796 2410 156Proizv. rez. građe i ploča 11709 15 15855 21250Proizv. fin. pr. od drveta 2467Proizv. i prerada papira 8505 3455 6424 21Proizv. tekst. pred. i tkanina 4008 3540 179 2120 6485 25850Proizv. got. tekst. proizvoda 75Proizvodnja kože i krzna 37 1390Proizv. kožne ob. i galanter. 46 60Prerada kaučuka 2080 90Proizv. prehr. priozvoda 13696 779 572 2038 700Proizvodnja pića 3656 1680Proizv. stočne hrane 34 11Proizv. i prer. duvana 780 26Grafička djelatnost 790 48CRNA GORA 2200548 8221 52438 4931 80262 0 681 0 2120 6485 47100Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

82/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 127142Proizvodnja uglja 6090 4897Crna metalurgija 440897 29120 4838 45Proizv. ruda oboj. metala 3039 1830Proizv. obojenih metala 1867602 67778Prerada obojenih metala 10567 12Proizv. nemet. minerala 720 3008Prerada nemet. minerala 2948Metaloprerađ. djelatnost 4840 6 6Mašinogradnja 990Proizv. saobr. sredstava 38Brodogradnja 7665 116 664Proizv. el. maš. i aparata 286 100 11Proizv. baznih hem. proizv. 11031Prerada hem. proizvoda 652 146Proizv. kam. šlj. i pijeska 2035 132Proizv. građ. materijala 2080 2282 98 513Proizv. rez. građe i ploča 9139 1 9649 7990Proizv. fin. pr. od drveta 1814Proizv. i prerada papira 1983 64Proizv. tekst. pred. i tkanina 4933 2637 257 1895 5523 22061Proizv. got. tekst. proizvoda 63Proizvodnja kože i krzna 14 500Proizv. kožne ob. i galanter. 83 97Prerada kaučuka 1500 40Proizv. prehr. priozvoda 6493 635 470 2221 641Proizvodnja pića 6831 2535Proizv. stočne hrane 40Proizv. i prer. duvana 570 27Grafička djelatnost 677 46CRNA GORA 2522762 3524 42013 7411 81753 0 721 0 1895 5523 30051Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

83/152



MWh t t t t t t t x1000 m3 GJ GJ GJ Elektroprivreda 118720Proizvodnja uglja 6097 1343Crna metalurgija 192981 25650 12240 33Proizv. ruda oboj. metala 2531 2162Proizv. obojenih metala 1851962 68789Prerada obojenih metala 10109 8Proizv. nemet. minerala 1282 3610Prerada nemet. minerala 3351Metaloprerađ. djelatnost 6156 8Mašinogradnja 61Proizv. saobr. sredstava 52Brodogradnja 8107 278 729Proizv. el. maš. i aparata 104Proizv. baznih hem. proizv. 10264Prerada hem. proizvoda 649 218Proizv. kam. šlj. i pijeska 2551 103Proizv. građ. materijala 2250 2056 22Proizv. rez. građe i ploča 11875 7854 8220Proizv. fin. pr. od drveta 1615Proizv. i prerada papira 1335 50Proizv. tekst. pred. i tkanina 4314 1600 125 960 2895 10989Proizv. got. tekst. proizvoda 272Proizvodnja kože i krzna 12Proizv. kožne ob. i galanter. 20Prerada kaučuka 1030Proizv. prehr. priozvoda 856 595 564 2513 521Proizvodnja pića 7343 2604Proizv. stočne hrane 68Proizv. i prer. duvana 1423 792Grafička djelatnost 698 36CRNA GORA 2248088 2701 35668 8696 86668 0 770 0 960 2895 19209Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)

_____________________________________________________________ Prilog A : OSNOVNI PODACI ZA IZRADU ENERGETSKIH BILANSA

_________________________________________________________________________________________________________________________

84/152

Prilog br. 31990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Industrija 150,3 128,8 118,8 28,7 19,7 31,2 49,3 80,2 74,0 77,8 75,4 82,9 80,3 81,8 86,7Energetika* 5,7 9,4 29,3 3,7 3,8 14,9 19,6 2,4 3,0 3,3 3,4 2,3 1,3 1,6 1,3Ukupno 156,0 138,2 148,1 32,4 23,5 46,1 68,9 82,5 77,0 81,1 78,8 85,2 81,6 83,4 88,0

Industrija 31,7 14,3 1,9 0,7 13,1 5,3 8,9 15,0 14,9 7,4 6,8 6,3 8,2 3,5 2,7Energetika* 3,0Ukupno 34,7 14,3 1,9 0,7 13,1 5,3 8,9 15,0 14,9 7,4 6,8 6,3 8,2 3,5 2,7


*) Obuhvata utrošak sirovine i goriva u pogonske i tehnološke svrhe u elektroprivredi i u proizvodnji ugljaIzvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)

LIGNIT (x1000 t)

ZBIRNI PREGLED POTROŠNJE MAZUTA, MRKOG UGLJA I LIGNITA U INDUSTRIJI CRNE GORE

MAZUT (x1000 t)

MRKI UGALJ (x1000 t)

(Podaci Republičkog zavoda za statistiku CG)

Prilog br. 3-dopunjeno (15.07.05)1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004


Industrija 31,7 14,3 1,9 0,7 13,1 5,3 8,9 15,0 14,9 7,4 6,8 6,3 8,2 3,5 2,7Energetika* 3,0Ukupno 34,7 14,3 1,9 0,7 13,1 5,3 8,9 15,0 14,9 7,4 6,8 6,3 8,2 3,5 2,7


*) Obuhvata utrošak sirovine i goriva u pogonske i tehnološke svrhe u elektroprivredi i u proizvodnji ugljaDopuna se odnosi na naknadno dostavljene podatke za period 1990.-1996.godine

LIGNIT (x1000 t)

ZBIRNI PREGLED POTROŠNJE MAZUTA, MRKOG UGLJA I LIGNITA U INDUSTRIJI CRNE GORE

MAZUT (x1000 t)

MRKI UGALJ (x1000 t)

Prilog br. 4Ukupno Prag Ukupno Prag

na početku godinena kraju godine 693 17

Proizvodnja 16200 1282194 1442000 1436000 834400 746800na početku godine 693 17na kraju godine 26

Proizvodnja - 1591377 1715900 1709400 955000 854900na početku godine - 26na kraju godine 26

Proizvodnja - 1500345 1699500 1692403 1036840 924208na početku godine - 26na kraju godine - 3005

Proizvodnja - 1567585 1586413 1579044 1068720 954367na početku godine - 3005na kraju godine 2752 -

Proizvodnja 7099 1179477 1769053 1762053 723940 644894na početku godine 2752 -na kraju godine 9229 -

Proizvodnja 56418 1750716 1101288 1095817 1226170 1099561na početku godine 9229 -na kraju godine 9229 -

Proizvodnja - 1617848 1538812 1532452 1196100 1073875na početku godine 9229 -na kraju godine - -

Proizvodnja - 1514264 2236781 2231200 1067630 954495

1999 Zalihe

Zalihe

Zalihe

2003 Zalihe

1997

2000 Zalihe

2001 Zalihe

1998 Zalihe

Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)

BILANS ZALIHA I PROIZVODNJE DOMAĆIH ENERGENATA

Mrki ugalj (t)

Lignit (t)

Električna energija (MWh)Hidroelektrane Termoelektrane

2004 Zalihe

2002


_________________________________________________________________________________________________________________________

85/152

Prilog br. 5 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Hidroelektrane 6000 6500 7097 7369 7000 5471 6360 8281Perućica 1816 2233 2317 2617 2475 2610 2642 3010Piva 1732 1707 2078 2009 1872 1773 1799 2025Distributivne HE 2452 2560 2702 2743 2653 1088 1919 3246

TE Pljevlja 87600 100100 112632 114353 79046 126609 122225 113135

MWh

SOPSTVENA POROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDRO I TERMO ELEKTRANAMA U CRNOJ GORI


Prilog br. 6

Godina El. energija Nafta* Benzin MazutMWh t t t

1990 8071 1444 192 13991991 8079 1447 197 13921992 8095 1448 198 14011993 7523 946 140 8471994 6009 747 112 3181995 9253 557 80 3951996 14823 541 60 4891997 13015 544 49 3921998 12579 612 47 3921999 14887 591 28 7082000 11149 567 23 9382001 10060 616 32 3992002 10001 1094 72 8582003 8869 1099 40 4542004 9892 443 14 417

*) Pod terminom Nafta podrazumijeva se Dizel gorivo D-2

POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GORIVA U POLJOPRIVREDNIM PREDUZEĆIMA I ZEMLJORADNIČKIM ZADRUGAMA



_________________________________________________________________________________________________________________________

86/152

Prilog br. 6-dopunjeno (21.07.05)

Godina El. energija Nafta* Benzin MazutMWh t t t

1990 8079 1447 197 13921991 8095 1448 198 14011992 7523 946 140 8471993 6009 747 112 3181994 9253 557 80 3951995 14823 541 60 4891996 13015 544 49 3921997 12579 612 47 39219981999 14887 591 28 7082000 11149 567 23 9382001 10060 616 32 3992002 10001 1094 72 8582003 8869 1099 40 4542004 9892 443 14 417

* Pod terminom Nafta podrazumijeva se Dizel gorivo D-2Dopunjeno podacima za period 1990-1996. GodineIspravka pogrešno upisane 1998 i 1997. godine


POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GORIVA U POLJOPRIVREDNIM PREDUZEĆIMA I ZEMLJORADNIČKIM ZADRUGAMA

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Prilog br. 7a - Generalno za Crnu GoruProdaja ogr. drveta u državnim šumama 26973 16459 15903 19408 23365 15771 20705 31028Proizvodnja ogr. drveta u privatnim šumama 70276 57487 58649 52012 54624 74213 104153 99607

PROIZVODNJA I PRODAJA OGRIJEVNOG DRVETA

m3



_________________________________________________________________________________________________________________________

87/152

Prilog br. 7b - Pregled po opštinama za 2004. g.

AndrijevicaBarBeraneBijelo PoljeBudvaDanilovgradŽabljakKolašinKotorMojkovacNikšićPlavPlužinePljevljaPodgoricaRožajeTivatUlcinjHerceg NoviCetinjeŠavnik

Crna Gora2922

1391256225204180

Proizvodnja ogr. drveta u 20004. godini u privatnim šumama

m3255318832384

19572245

1990

11250

17200119614332282

17985

31028 99607-

-422

--

530376

7493

6471-

10331102

-3034605748

-33104424803


OPŠTINAProdaja ogr. drveta u 20004. godini iz

državnih šumam3

286313573569

-

Prilog br. 8 Jedinicamjere

Elektroenergija- ukupno 21691 6529 24066 2644 4669 4943 3400 4602 3393 5252 3145 4905 3999 4900visokogradnja 1054 1680 1049 1396 1500 2867 1947 2646nisko i hidrogradnja 2137 2560 2049 3028 1236 1375 1074 1421instalacioni i zanatski radovi 209 220 153 226 207 403 565 441negrađevinska djelatnost - 142 142 602 202 260 413 392

Ugalj- ukupno 405 322 22 122 35 93 133 44 40 1514 922 298 167 171visokogradnja 133 34 40 928 292 268 129 142nisko i hidrogradnja - 10 - - - - - -instalacioni i zanatski radovi - - - - - 30 38 29negrađevinska djelatnost - - - 586 630 - - -

Tečna goriva ukupno 5832 8177 9374 3148 3808 4576 6739 9000 7384 9042 6533 9331 9498 6538visokogradnja 1448 1873 1510 2406 2412 2103 2700 2223nisko i hidrogradnja 1889 2682 2361 2643 2290 2543 1387 2288instalacioni i zanatski radovi 97 84 79 106 96 106 111 262negrađevinska djelatnost 3305 4361 3434 3887 1735 4579 5300 1765

Bitumen t 9735 7568 8712 1555 1079 3839 4728 7078 795 14542 8851 5871 4402 5377

*) Prethodni podatak

MWh

t

t

1991 200219971990 1995 19961992 1993 1994

1) (1990-1996) Statistički godišnjaci Republike Crne Gore2) (1997-2004 ) Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


20031998 1999 2000 2001 2004*

Izvori podataka:


_________________________________________________________________________________________________________________________

88/152

Prilog br. 8-dopunjen (15.07.05) Jedinicamjere

Elektroenergija- ukupno 21691 6529 24066 2644 4669 4943 3400 4602 3393 5252 3145 4905 3999 4900visokogradnja 1054 1680 1049 1396 1500 2867 1947 2646nisko i hidrogradnja 2137 2560 2049 3028 1236 1375 1074 1421instalacioni i zanatski radovi 209 220 153 226 207 403 565 441negrađevinska djelatnost - 142 142 602 202 260 413 392

Ugalj- ukupno 405 322 22 122 35 93 133 44 40 1514 922 298 167 171visokogradnja 133 34 40 928 292 268 129 142nisko i hidrogradnja - 10 - - - - - -instalacioni i zanatski radovi - - - - - 30 38 29negrađevinska djelatnost - - - 586 630 - - -

Tečna goriva ukupno 5832 8177 9374 3148 3808 4576 6739 9000 7384 9042 6533 9331 9498 6538visokogradnja 1448 1873 1510 2406 2412 2103 2700 2223nisko i hidrogradnja 1889 2682 2361 2643 2290 2543 1387 2288instalacioni i zanatski radovi 97 84 79 106 96 106 111 262negrađevinska djelatnost 3305 4361 3434 3887 1735 4579 5300 1765

Bitumen t 9735 7568 8712 1555 1079 3839 4728 7078 795 14542 8851 5871 4402 5377

*) Prethodni podatak

-prikaz podataka za period od 1990 do 1996, -naknadno prikupljene podatke o potrošnji bitumena u građevinarstvu.

1996 2004*

Dopuna se odnosi na:

MWh

t

t

19971990

Navedeni podaci odnose se na firme registrovane u Crnoj Gori. Statistika građ. Ne prati potrošnju navedenih materijala po gradovima, a neke eventualne podatke iz osnovnog materijala moglo bi se dobiti za 2003 i za 2004 godinu, kada se završe.

1991 1992 1993 1994

UTROŠAK ELEKTROENERGIJE I GORIVA U GRAĐEVINARSTVU(Podaci Republičkog zavoda za statistiku CG)

20031998 1999 2000 2001 20021995

Prilog br. 9NAZIV Jed. mjere 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Ogrijev. Drvo m3 18,1 6,69 3,75 6,47 8,6 4,48 8,6 5,7El. Energija kWh 7129,8 7958,4 6897,8 8700,9 11254 6717,6 5815 6077,9Plin kg 5,9 10,6 15,4 11,2 20,2 4 6,8 2,2Lož ulje lit. - - - - 3,4 - - -Ugalj t 0,1 0,1 0,2 0,1 0,2 0,2

APD - ANKETA O POTROŠNJI DOMAĆINSTAVA KOLIČINA ARTIKALA LIČNE POTROŠNJE - PROSJEK PO DOMAĆINSTVU


Prilog br. 9-dopunjeno (21.07.05)

NAZIV Jed. mjere 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Ogrijev. Drvo m3 18,1 6,69 3,75 6,47 8,6 4,48 8,6 5,7El. Energija kWh 7129,8 7958,4 6897,8 8700,9 11254 6717,6 5815 6077,9Plin kg 5,9 10,6 15,4 11,2 20,2 4 6,8 2,2Lož ulje lit. - - - - 3,4 - - -Ugalj t 0,1 0,1 0,2 0,1 0,2 0,2

APD - ANKETA O POTROŠNJI DOMAĆINSTAVA KOLIČINA ARTIKALA LIČNE POTROŠNJE - PROSJEK PO DOMAĆINSTVU



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

89/152

Prilog br. 10

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 20043043,3 3025,0 2833,9 2019,3 1723,3 2088,3 2668,5 3050,1 3020,5 2975,6 3360,9 3616,3 3716,9 3774,8 3815,32010,1 1921,2 1708,6 846,7 505,4 763,0 1233,9 1629,9 1580,5 1511,1 1711,3 1885,4 1998,6 2024,7 2104,71033,2 1103,8 1125,3 1172,6 1217,9 1325,3 1434,6 1420,2 1440,0 1464,5 1649,6 1730,9 1718,3 1750,1 1710,6

78,1 76,2 79,3 68,8 66,0 62,2 73,7 79,4 83,1 84,9 86,2 91,8 110,8 101,3 120,6213,3 186,8 179,5 154,6 163,8 168,2 171,9 181,4 180,0 158,5 169,8 251,8 262,1 261,6 211,3

ukupno 741,8 840,8 866,5 949,2 988,1 1094,9 1188,9 1159,4 1176,8 1221,2 1393,7 1387,3 1345,4 1387,3 1378,7domaćinstva 533,4 611,6 650,5 727,4 787,3 859,9 918,1 921,2 940,1 964,5 1113,8 1101,1 1052,6 1079,2 1058,6ostala potrošnja 208,4 229,2 216,0 221,8 200,8 235,0 270,8 238,2 236,8 256,7 279,8 286,2 292,8 308,1 320,1

(GWh)

POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE PO NAPONSKIM NIVOIMA I KATEGORIJAMA 1990-2004

1035

110

Naponski nivo (kV)

Ukupno 35,10,0.4

Ukupno 110,35,10,0.4

Izvori podataka:1) (1990-1994) Studija gubitaka električne snage i energije u elektrodistributivnim mrežama Crne Gore, Elektrotehnički fakultet Podgorica, Podgorica jun 1998. godine2) (1995-2004) Elektroprivreda Crne Gore AD Nikšić (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/7 od 05.07.2005. god)

0,4


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

90/152

Prilog br. 11 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Plinsko ulje (D-2) 37589 33955 29064 18041 15877 26091 13094 20247 20019,5 13914 14169 10372,4 9654,6 9479 8730

Drumski saobraćaj 28280 21648 21208 12834 11640 12243 12473 9349 8515 8184 8662 8134 8129 7208 7430Putnički saobraćaj 8110 5252 6949 5831 4698 5561 5183 4750 4261 3945 4124 4028 3994 3528 3950Teretni saobraćaj 20170 16396 14259 7003 6942 6682 7290 4599 4254 4239 4538 4106 4135 3680 3480

Pomorski saobraćaj 9268 12264 7856 5207 4237 13778 620 10869 11416 5655 4436 1156 670 1440Željeznički saobraćaj 1029 1056 831 831 1300Pretovarna preduzeća 41 43 70 1 1 60 57Aerodromi 28 28,5 18 42 26,4 24,6 0 0

Motorni benzin 0 0 0 0 0 1 0 1 433 47,5 86 130,6 173,6 217 58Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Putnički saobraćajTeretni saobraćaj

Pretovarna preduzeća 1 432 44 81 127 171 171Aerodromi 1 1 3,5 5 3,6 2,6 46 58

Maziva 2636 5568 3217 863 493 412 1666 2190,3 2348,5 1207,5 1033,5 1259,98 379,1 347,8 137,3Drumski saobraćaj 958 2306 1613 425 413 373 441 228 232 169 178 180 182 147 114

Putnički saobraćaj 485 913 264 208 196 138 147 117 120 71 80 81 83 59 62Teretni saobraćaj 473 1393 1349 217 217 235 294 111 112 98 98 99 99 88 52

Pomorski saobraćaj 1677 3261 1565 434 71 32 1200 1931 2086 1014 809 1040 155 161Željeznički saobraćaj 24 18,58 21,8 21,8 21,8Pretovarna preduzeća 1 1 39 4 9 7 25 31 30 24 22 21 20 18Aerodromi 0,3 0,5 0,5 0,5 0,4 0,3 0 1,5

Mazut 41296 59612 35899 7710 172 380 14920 50947 52044 20670 13672 8822 3070 3911 0Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Pomorski saobraćaj 40883 59261 35546 7682 117 342 14620 50380 51599 20395 13672 8822 3070 3911Pretovarna preduzeća 413 351 353 28 55 38 300 567 445 275

Električna energija 6689 6150 5955 3751 0 11060 0 6211 6475 3745 3914 3349 3984 5181,383 1457,149Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Pretovarna preduzeća 6689 6150 5955 3751 11060 0 5791 5935 3325 3469 2989 3444 3405Aerodromi 420 540 420 445 360 540 1776,383 1457,149

t


t

t

Izvori podataka:1) Statistički godišnjaci Republike Crne Gore2) Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)

t

MWh


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

91/152

Prilog br. 11-dopunjen (18.07.05)1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Plinsko ulje (D-2) 19589 33955 29064 18041 15877 26091 13094 20247 20019,5 13914 14169 10372,4 9654,6 9479 8730Drumski saobraćaj 10280 21648 21208 12834 11640 12243 12473 9349 8515 8184 8662 8134 8129 7208 7430


Pomorski saobraćaj 9268 12264 7856 5207 4237 13778 620 10869 11416 5655 4436 1156 670 1440Željeznički saobraćaj 1029 1056 831 831 1300Pretovarna preduzeća 41 43 70 1 1 60 57Aerodromi 28 28,5 18 42 26,4 24,6 0 0

Motorni benzin 0 0 0 0 0 1 0 1 433 47,5 86 130,6 173,6 217 58Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Pretovarna preduzeća 1 432 44 81 127 171 171Aerodromi 1 1 3,5 5 3,6 2,6 46 58

Maziva 2636 5568 3217 863 493 412 1666 2190,3 2348,5 1207,5 1033,5 1259,98 379,1 347,8 137,3Drumski saobraćaj 958 2306 1613 425 413 373 441 228 232 169 178 180 182 147 114


Pomorski saobraćaj 1677 3261 1565 434 71 32 1200 1931 2086 1014 809 1040 155 161Željeznički saobraćaj 24 18,58 21,8 21,8 21,8Pretovarna preduzeća 1 1 39 4 9 7 25 31 30 24 22 21 20 18Aerodromi 0,3 0,5 0,5 0,5 0,4 0,3 0 1,5

Mazut 41296 59612 35899 7710 172 380 14920 50947 52044 20670 13672 8822 3070 3911 0Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Pomorski saobraćaj 40883 59261 35546 7682 117 342 14620 50380 51599 20395 13672 8822 3070 3911Pretovarna preduzeća 413 351 353 28 55 38 300 567 445 275

Električna energija 6689 6150 5955 3751 0 11060 0 6211 5935,54 3325,42 3914 3349 3984 5181,383 1457,149Drumski saobraćaj 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Pretovarna preduzeća 6689 6150 5955 3751 11060 0 5791 5935 3325 3469 2989 3444 3405Aerodromi 420 0,54 0,42 445 360 540 1776,383 1457,149

Dopunjeno podacima za 2004. godinu i podacima za bitumen u čitavom nizu godina.

t

MWh

UTROŠAK GORIVA, MAZIVA I ELEKTRIČNE ENERGIJE U SAOBRAĆAJU(Podaci preuzati iz Statističkih godišnjaka Republičkog zavoda za statistiku CG)

t

t

t


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

92/152

Godina Proizvodnja uglja (x1000t)1990 27,11991 5,01992 28,61993 55,41994 54,51995 63,31996 35,71997 20,91998 0,01999 0,02000 0,02001 7,62002 47,2

PROIZVODNJA MRKOG UGLJA

Prilog br. 12

Izvor podataka: Informacija o Rudniku mrkog uglja '' Ivangrad''- Berane, Berane februara 2004.god.


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

93/152

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Proizvodnja uglja 1728,8 1194,4 770,1 1369,7 1268,7 1591,3 1500,3 1564,7 1179,5 1750,7 1617,8 1514,3Realizovana količina uglja 763,5 1364,1 1261,7 1591,4 1483,8 1580,7 1182,0 1745,2 1618,5 1513,3Isporuka za TE Pljevlja 36,1 1053,7 970,3 1291,8 1258,0 1408,4 1027,2 1598,4 1479,9 1394,0Isporuka ostalim potrošačima u Crnoj Gori 109,8 105,5 88,7 86,8 88,9 74,8 66,2Isporuka izvan Crne Gore 617,6 204,9 83,6 68,0 57,9 64,0 53,1Potrošnja energenata 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 763,5 1364,1 970,3 1291,8 1258,0 1580,7 1182,0 1745,2 1618,7 1513,3a) Specifična potrošnja

Potrošnja električne energije MWh/1000t 16,5 18,9 21,0 13,5 10,4 12,4 11,6 14,1 18,7 15,0 17,8 17,5Potrošnja naftnih derivata

Dizel gorivo 3,12 3,25 2,29 1,80 2,50 4,26 3,00 1,99 3,26 2,10Benzin 0,05 0,07 0,05 0,04 0,05 0,07 0,07 0,06 0,08 0,06Ulja 0,09 0,14 0,09 0,08 0,10 0,09 0,10 0,07 0,11 0,09Masti kg/t 0,01 0,01 0,00 0,00 0,00 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01

b) Apsolutna potrošnja* Potrošnja električne energije MWh 28525,2 22521,6 16183,6 18502,5 13221,6 19749,0 17398,2 22018,7 22094,3 26299,4 28817,1 26529,9Potrošnja naftnih derivata

Dizel gorivo 3726,5 2504,6 3140,6 2286,0 3750,1 6668,9 3534,6 3480,9 5278,9 3172,4Benzin 60,9 57,7 67,0 46,2 81,5 105,9 88,2 103,0 129,8 90,9Ulje 106,2 111,0 129,3 101,8 147,8 138,4 114,8 129,2 175,2 134,8Masti x1000kg 6,1 4,9 6,4 4,6 6,9 9,1 8,8 9,2 12,5 9,8

Izvor podataka: Godišnji Izvještaji o radu i finansijskim rezultatima poslovanja Rudnika uglja A.D. Pljevlja*) Ovi podaci su izračunati na bazi podataka o specifičnoj potrošnji energenata i proizvodnji uglja

PROIZVODNJA I PLASMAN LIGNITA I POTROŠNJA ENERGENATA

Prilog br. 13

x1000t

l/t

x1000l

Prilog br. 14 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Ugalj 32,619 25,737 21,164 13,080 24,966 23,494 23,607 22,699Mazut 14,110 14,311 10,467 8,030 9,722 7,584 4,987 11,303TNG 0,770 0,862 0,356 0,485 0,693 0,663 0,344 0,410

x1000t

NAPOMENA: Za mazut nemamo podatak od kojeg dobavljača je nabavljen, već je nabavljan paralelno od dobavljača iz Srbije i Crne Gore

KOLIČINE ENERGENATA KOJE JE ŽELJEZARA NEPOSREDNO NABAVLJALA OD DOBAVLJAČA IZVAN CRNE GORE

Izvor podataka: Željezara AD Nikšić (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/4 od 30.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

94/152

Prilog br. 15a - Ugalj Prilog br. 15b - Derivati nafte (u tonama)*2003 2004 2003 2004 Naziv proizvoda** 2003 2004

270900 9090 Sirova bitumenozna ulja 98,5Mrki ugalj 0,024 0,024 3,218 8,493 271000 1110 Avio benzin 10,0 11,0 2Lignit 0,060 0,280 51,090 70,677 271000 1120 Motorni benzin, bezolovni 635,6 650,6 1Ukupno 0,084 0,304 54,308 79,170 271000 1190 Ostali motorni benzini 533,3 594,2 1

271000 1400 Specijalni benzin (ekstrakcioni i dr.) 705,0 1

271000 1900 Ostala laka ulja i proizvodi na bazi tih ulja 160,9 800,4 1271000 2110 Petrolej (kerozin) za motore 3,9 2271000 2190 Ostali kerozini 20,4 1,2 2271000 2210 Mješavina olefina (C10-C13) 0,1 0,1 2271000 2290 Ostali kerozini 12,6 2,2 2271000 3100 Gasno ulje - Dizel gorivo 3358,8 7258,9 3271000 3200 Gasno ulje - Brodska i ostala goriva 206,1 3271000 3900 Gasno ulje - Ostala 267,0 2629,1 4271000 4100 Loživa ulja - Niskosumporno ulje za metalurgiju 694,9 5271000 4900 Loživa ulja - Ostala 961,0 13189,7 5271000 5100 2034,4 113,3 9271000 5200 17,5 9271000 5300 1063,9 1497,8 9271000 5400 3,6 1,2 9271000 5500 227,3 247,7 9271000 5600 39,0 27,5 9271000 5700 72,7 29,6 9271000 5800 46,4 83,8 9271000 5900 354,5 589,7 9271312 0000 Naftni koks - kalcinisani 33450,3 40193,9 8271320 0000 Bitumen od nafte 4727,0 5852,9 7271390 0000 Ostali ostaci iz nafte 0,3 3,2 7

** Prema zakonu o akcizama (Službeni list RCG br. 65/2001) i Carinskoj tarifi (Službeni list RCG br. 47/2003)

UVOZ I IZVOZ UGLJA I NAFTNIH DERIVATA U CRNOJ GORI U 2003 I 2004. GODINI

Uvoz

x1000tTarifna oznaka

Uvoz Izvoz

Izvor podataka: Uprava carina Republike Crne Gore (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/5 od 30.06.2005. god.)

Izvor podataka: Uprava carina Republike Crne Gore (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/5 od 30.06.2005. god.)

*Podaci ne obuhvataju količine uvezene i izvezene od Jugopetrola AD Kotor i Montenegro Bonusa Cetinje

Br. kolone u Prilogu br. 20

Ulja za podmazivanje i ostala teška ulja


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

95/152

Prilog br. 15a Ugalj Prilog br. 15b - dopunjeno (26.07.05) - Derivati nafte (u tonama)*

2003 2004 2003 2004 Naziv proizvoda** 2003 2004270900 9090 Sirova bitumenozna ulja 98,5

Mrki ugalj 0,024 0,024 3,218 8,493 271000 1110 Avio benzin 10,0 11,0 2Lignit 0,060 0,280 51,090 70,677 271000 1120 Motorni benzin, bezolovni 635,6 650,6 1Ukupno 0,084 0,304 54,308 79,170 271000 1190 Ostali motorni benzini 533,3 594,2 1

271000 1400 Specijalni benzin (ekstrakcioni i dr.) 705,0 1271000 1900 Ostala laka ulja i proizvodi na bazi tih ulja 160,9 800,4 1271000 2110 Petrolej (kerozin) za motore 3,9 2271000 2190 Ostali kerozini 20,4 1,2 2271000 2210 Mješavina olefina (C10-C13) 0,1 0,1 2271000 2290 Ostali kerozini 12,6 2,2 2271000 3100 Gasno ulje - Dizel gorivo 3358,8 7258,9 3271000 3200 Gasno ulje - Brodska i ostala goriva 206,1 3271000 3900 Gasno ulje - Ostala 267,0 2629,1 4271000 4100 Loživa ulja - Niskosumporno ulje za metalurgiju 694,9 5271000 4900 Loživa ulja - Ostala 961,0 13189,7 5271000 5100 2034,4 113,3 9271000 5200 17,5 9271000 5300 1063,9 1497,8 9271000 5400 3,6 1,2 9271000 5500 227,3 247,7 9271000 5600 39,0 27,5 9271000 5700 72,7 29,6 9271000 5800 46,4 83,8 9271000 5900 354,5 589,7 9271312 0000 Naftni koks - kalcinisani 33450,3 40193,9 8271320 0000 Bitumen od nafte 4727,0 5852,9 7271390 0000 Ostali ostaci iz nafte 0,3 3,2 7

** Prema zakonu o akcizama (Službeni list RCG br. 65/2001) i Carinskoj tarifi (Službeni list RCG br. 47/2003)Dopunjeni su nazivi proizvoda i izvršena je njihova prekvalifikacija

*Podaci ne obuhvataju količine uvezene i izvezene od Jugopetrola AD Kotor i Montenegro Bonusa Cetinje

Br. kolone u Prilogu br. 20

Ulja za podmazivanje i ostala teška ulja

UVOZ I IZVOZ UGLJA I NAFTNIH DERIVATA U CRNOJ GORI U 2003 I 2004. GODINI(Podaci Uprave carina RCG)

Uvoz

x1000tTarifna oznaka

Uvoz Izvoz


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

96/152

Prilog br. 16 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Ugalj* x1000t 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,35 2,78 3,67 3,81Električna energija** MWh 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 92,08 98,41 82,23Izvor podataka: Informacija JP "Vodovod"- Pjevlja*Prosjek za period 1990-2001 u kome je potrošeno 28 186 t uglja**Prosjek za period 1990-2002 u kome je potrošeno 1197,03 MWh električne energije

POTROŠNJA ENERGENATA U JAVNOJ KOTLARNICI - PLJEVLJA

Prilog br. 17 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

NAFTA 1299,54 1326,805 1293,402 1301,368 916,455 1359,258 1313,627 1163,545 1201,79 1340,103LOKOMOL 16,326 16,586 14,016 22,375 14,39 12,932 13,256 12,1 14,701 14,869SUPER SAE 15-40 9,963 10,326 9,389 9,293 7,8 12,354 13,126 12,5 13,431 14,123BENZIN 4,123 4,096 4,593 4,7 3,154 3,739 4,85 3,97 4,16 4,804HIDROLI 7,875 7,926 8,132 8,56 7,12 7,89 8,31 7,56 8,832 8,92TRAFO ULJE 3,796 3,805 3,95 3,863 3,674 3,8 3,8LOŽ ULJE 69,032 68,993 68,375 66,327 65,956 67,371 71,512 69,38 76,703 81,515

x1000 l

POTROŠNJA NAFTE I NAFTNIH DERIVATA U ŽELJEZNIČKOM SAOBRAĆAJU ZA PERIOD 1995-2004

Izvor podataka: Željeznica Crne Gore AD (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/8 od 12.07.2005. god.)

Prilog br. 181990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Ukupno 281,0 241,5 260,9 226,9 209,0 252,6 196,4 121,1 103,0 140,7 148,8 112,8 65,5 52,3 95,0

Drvni otpad 84,3 72,4 78,3 68,1 62,7 75,8 58,9 36,3 30,9 42,2 44,6 33,8 19,7 15,7 28,5Energetski iskorišteno 42,1 36,2 39,1 34,0 31,4 37,9 29,5 18,2 15,5 21,1 22,3 16,9 9,8 7,8 14,3Energija (TJ) 379,3 326,0 352,2 306,3 282,2 341,1 265,1 163,5 139,1 190,0 200,8 152,3 88,4 70,6 128,3

x1000 m3

UTROŠAK DRVETA KAO SIROVINE U DRVNOJ INDUSTRIJI(Podaci preuzati iz Statističkih godišnjaka Republičkog zavoda za statistiku CG)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

97/152

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Zasijana površina 1949 1938 1111 512 417 466 390 757 756 598 638 388 326 301Žita 817 923 244 152 162 109 66 98 89 42 85 31 35 28Industrijsko bilje 10Povrtno bilje 70 53 22 18 51 68 81 124 135 119 167 194 131 134Stočno krmno bilje 1062 962 845 332 204 289 243 535 532 437 386 163 160 139

Rasadnici i cvijeće 13 13 13 13 12 12 11 14 11 14 15 13 3 2Voćnjaci 827 827 827 827 585 572 564 626 622 530 525 372 376 376Vinogradi 2014 2014 2014 1869 1787 1811 1833 1908 1908 1924 1916 1892 1891 1891Požnjevena površina

ŽitaPšenica 656 798 191 44 69 54 15 24 20 5 10 10 5Raž 4 5Ječam 145 115 28 88 58 34 35 22 5 7 15 1 10 5Ovas 5 8 20 21 10 5 5 5 5SuražicaKukuruz 7 2 5 30 20

Industrijsko biljeDuvan 10

Povrtno biljeKrompir 30 16 31 39 61 102 70 87 138 174 110 115Luk crni 1 1 2Luk bijeliParadajz 12 12 9 10 9 5 3 5 4 5 6 4 3 5Paprika 1 2 2 1 2 1 1 1 1 3Dinje i lubenice 6 1 1 1 1Pasulj Grašak 1Kupus i kelj 10 12 7 1 3 5 4 4 2 2 5 2 3 3

Stočno krmno biljeDjetelina 1 1 4Lucerka 348 239 30 18 5 43 64 117 112 118 11 15 15 13Stočna repa Kukuruz za krmu 317 300 180 10 35 78 75 31 29 79 60 55 12Livade 5602 5602 5602 5578 4910 4808 4818 4733 4918 4570 3802 3683 3752 3226Pašnjaci 177537 177537 177537 177197 176634 175955 175953 175824 173990 170031 122587 172819 172827 172827

ZASIJANE I POŽNJEVENE POVRŠINE KARAKTERISTIČNIH POLJOPRIVREDNIH KULTURA U CG

ha

Prilog br. 19.a Preduzeća i zadruge

Izvor podataka: Statistički godišnjaci Republike Crne Gore


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

98/152

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Zasijana površina 44953 42768 40454 40898 43570 38915 41280 41044 38981 34273 35091 34328 32712 31810Žita 23220 20447 17758 17697 19718 15186 14783 13694 12178 9731 9577 8063 7060 6492Industrijsko bilje 347 286 299 327 224 179 345 260 299 232 213 216 184 201Povrtno bilje 14306 14764 14850 15281 15729 16296 18234 18679 18981 17305 18180 18330 18452 17999Stočno krmno bilje 7080 7271 7547 7593 7899 7254 7918 8411 7523 7005 7121 7719 7016 7118


ŽitaPšenica 5997 4681 3473 3499 5483 3287 2599 2341 1663 1726 1468 1453 1423 1448Raž 226 230 190 195 148 128 99 158 59 50 66 74 43 43Ječam 6778 6535 6350 6090 6089 4913 4932 4746 4602 3131 3193 1810 1315 1142Ovas 2390 2046 1669 1605 1654 1230 1431 1155 1110 692 701 643 484 452Suražica 8 2 5 3 4Kukuruz 7730 6861 6008 6136 6209 5506 5619 5203 4224 4099 3932 4069 3776 3366

Industrijsko biljeDuvan 347 286 299 327 224 179 345 260 299 232 208 216 184 201

Povrtno biljeKrompir 8118 8217 8200 8568 9687 10062 10183 10285 9742 9921 10419 10452 10394 10390Luk crni 531 534 559 568 631 647 697 695 670 610 688 682 642 628Luk bijeli 289 243 249 259 286 285 266 267 266 223 223 228 235 192Paradajz 897 911 940 961 681 664 1076 1148 1150 956 983 1034 1076 1009Paprika 628 771 790 808 492 442 746 837 868 796 827 816 799 796Dinje i lubenice 1016 1194 1224 1224 703 907 1484 1758 1728 1298 1445 1546 1590 1332Pasulj 570 572 512 551 606 593 643 651 714 593 630 643 622 670Grašak 88 70 72 91 162 144 192 174 183 169 144 138 153 170Kupus i kelj 1311 1302 1371 1387 1721 1761 1893 1843 2008 1842 1940 1934 2025 1900

Stočno krmno biljeDjetelina 702 741 720 683 1381 925 1310 1300 1039 1015 871 917 894 766Lucerka 3719 3831 3828 3660 2841 3113 3177 3617 3401 3057 3151 3281 2927 2981Stočna repa 361 386 347 364 375 394 312 292 328 291 310 310 277 290Kukuruz za krmu 91 88 198 200 172 123 62 73 92 71 51 40 53 91Livade 112932 112885 113185 115079 114170 114583 114459 116488 113445 113999 117259 125605 126835 127538Pašnjaci 149030 149030 149030 149352 149572 150538 151038 152366 154444 155358 92915 152478 152783 152844


Prilog br. 19.b Privatna gazdinstva

ha


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

99/152

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Zasijana površina 46902 44706 41565 41410 43987 39381 41670 41801 39737 34871 35729 34716 33038 32111Žita 24037 21370 18002 17849 19880 15295 14849 13792 12267 9773 9662 8094 7095 6520Industrijsko bilje 347 286 299 337 224 179 345 260 299 232 213 216 184 201Povrtno bilje 14376 14817 14872 15299 15780 16364 18315 18803 19116 17424 18347 18524 18583 18133Stočno krmno bilje 8142 8233 8392 7925 8103 7543 8161 8946 8055 7442 7507 7882 7176 7257


ŽitaPšenica 6653 5479 3664 3543 5552 3341 2614 2365 1683 1731 1478 1463 1428 1448Raž 230 230 190 195 148 128 99 158 59 50 66 74 43 48Ječam 6923 6650 6378 6178 6147 4947 4967 4768 4607 3138 3208 1811 1325 1147Ovas 2395 2054 1689 1605 1654 1251 1441 1155 1115 692 706 643 489 457Suražica 8 2 5 3 4Kukuruz 7737 6863 6013 6136 6209 5506 5619 5203 4224 4129 3932 4089 3776 3366

Industrijsko biljeDuvan 347 286 299 337 224 179 345 260 299 232 208 216 184 201

Povrtno biljeKrompir 8148 8233 8200 8568 9718 10101 10244 10387 9812 10008 10557 10626 10504 10505Luk crni 531 535 559 568 631 648 697 695 670 610 690 682 642 628Luk bijeli 289 243 249 259 286 285 266 267 266 223 223 228 235 192Paradajz 909 923 949 971 690 669 1079 1153 1154 961 989 1038 1079 1014Paprika 629 773 792 809 494 443 746 838 869 796 827 817 799 799Dinje i lubenice 1022 1194 1224 1225 703 907 1484 1758 1728 1298 1445 1547 1591 1333Pasulj 570 572 512 551 606 593 643 651 714 593 630 643 622 670Grašak 88 70 72 91 162 145 192 174 183 169 144 138 153 170Kupus i kelj 1321 1314 1378 1388 1724 1766 1897 1847 2010 1844 1945 1936 2028 1903

Stočno krmno biljeDjetelina 703 741 720 683 1381 925 1310 1300 1039 1015 871 917 895 770Lucerka 4067 4070 3858 3678 2846 3156 3241 3734 3513 3175 3162 3296 2942 2994Stočna repa 361 386 347 364 375 394 312 292 328 291 310 310 277 290Kukuruz za krmu 408 388 378 210 207 201 137 104 121 71 130 100 108 103Livade 118534 118487 118787 120657 119080 119391 119277 121221 118363 118569 121061 129288 130587 130764Pašnjaci 326567 326567 326567 326549 326206 326493 326991 328190 328434 325389 215502 325297 325610 325671


Prilog br. 19.c Ukupno

ha


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

100/152

Prilog br. 20Motorni benzin

Mlazno gorivo Dizel gorivo Lož ulje Mazut TNG* Bitumen Petrol-koks Maziva Ostalo

(u tonama) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)Jugopetrol

UvozIzvozSaldo skladišta Plasman na domaće tržište 59630,0 4128,0 79987,0 14916,0 8409,0 0,0 963,0

Pumpne stanice JPK-a 40825,0 0,0 39518,0 0,0 0,0 0,0 764,0Veleprodaja 18805,0 4128,0 40469,0 14916,0 8409,0 0,0 199,0

Industrija 1157,0 4128,0 17087,0 14916,0 8409,0 0,0 199,0Privatne pumpne stanice 17648,0 0,0 23382,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Montenegro BonusUvoz 66,0 4338,0 538,0 108636,0IzvozSaldo skladišta -10902,0Plasman na domaće tržište 66,0 4338,0 538,0 97734,0

Ostali dobavljačiUvoz 2165,2 18,2 7465,0 2629,1 13884,6 5856,2 40193,9 2590,6IzvozSaldo skladišta Plasman na domaće tržište 2165,2 18,2 7465,0 2629,1 13884,6 5856,2 40193,9 2590,6

UkupnoUvozIzvozSaldo skladišta Plasman na domaće tržište 61861,2 4146,2 91790,0 18083,1 120027,6 5856,2 40193,9 3553,6

Izvori podataka:1) Jugopetrol AD Kotor2) Montenegro Bonus Cetinje3) Prilog br 15b (za stavku "ostali dobavljači")

*) Podaci za TNG biće naknadno dostavljeni

UVOZ, IZVOZ I PLASMAN NAFTNIH DERIVATA NA DOMAĆE TRŽIŠTE U 2004. GODINI (ZBIRNI PREGLED)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

101/152

Prilog br. 21 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Mazut 92,867 81,253 75,708 4,264 32,253 47,231 66,315 60,018 69,389 86 89,77 92 91,9 94,346

Potrošnja za energetske transformacije (kotlovska postrojenja)*

65,126 56,871 54,806 3,034 24,839 36,199 49,467 43,97 52,711 59,635 62,715 62,236 62,432 66,164

Neposredna potrošnja u tehnološkim procesima** 27,741 24,382 20,902 1,23 7,414 11,032 16,848 16,048 16,678 20,475 21,288 24,377 24,768 25,682

Ekstra lako lož uljePotrošnja za energetske transformacije (kotlovska postrojenja)

1500 1595 1337 1304

Neposredna potrošnja u tehnološkim procesima

Tečni naftni gas

Neposredna potrošnja u tehnološkim procesima

*) Potrošnja mazuta (srednje i teško loživo ulje) u kotlovskim postrojenjima za proizvodnju pare (tehnološka para, para za grijanje objekata i sl.)**) Neposredna potrošnja mazuta u tehnološkim procesima (peć za kalcinaciju, peći u Anodama, Livnici, Siluminima i kod ostalih potrošača)

POTROŠNJA MAZUTA, EKSTRA LAKOG LOŽ ULJA I TEČNOG NAFTNOG GASA U KOMBINATU ALUMINIJUMA

(x1000 t)

(x1000 l)

Izvor podataka: Kombinat aluminijuma Podgorica (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/17 od 29.07.2005. god.)

Prilog br. 22 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Mazut (x1000 t) 4,6 4,7 4,257 1,945 2,272 0,785 3,022 2,385 3,061 3,201 3,466 2,546 1,345 1,636 1,332Dizel gorivo (x1000 l) 28,6 38,115 37,497 39,559 45,202 31,824 38 23,001 34,183 124,789 131,115 74,123 72,831 62,751 59,102

POTROŠNJA MAZUTA I DIZEL GORIVA U TERMOELEKTRANI PLJEVLJA

Izvor podataka: Termoelektrana AD Pljevlja (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/20 od 01.08.2005. god.)

Prilog br. 23 2000 2001 2002 2003 2004Industrija 0 0 54 56 0Široka potrošnja 203 480 645 743 984

boce od 7.5, 10 i 35 kg 203 480 645 743 702benzinske pumpe za auto plin 0 0 0 0 282

Ukupno 203 480 699 799 984

t

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE(INA Crna Gora - Kotor)

Napomena: Podaci u tabeli obuhvataju i plasman preko prodajne mreže Jugopetrola-Kotor i drugih kompanija, što čini cca 99% ukupnog plasmana. INA Crna Gora ima samo jedan prodajni objekt u Tivtu.

Izvor podataka: INA Crna Gora (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/18 od 01.08.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

102/152

Prilog br. 24 2000 2001 2002 2003

Ukupno 144 304 320 435Krajnja potrošnja 144 304 320 435

široka potrošnja 110 262 292 430prodaja privrednim subjektima 34 42 28 5

Napomena:U izvještajima Jugopetrola ne pojavljuje se TNG u godinama prije 2000-te godine, kao i u 2004-toj godini*) Procjena iz izvještaja za potrebe izrade Energetskog bilansa RCG za 2005. godinuNapomena:Količine nisu nabavljene neposrednim uvozom, nego su kroz veleprodaju nabavljene od INA Crna Gora

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE(Jugopetrol AD Kotor)

t

Izvor podataka: Godišnji Izvještaji o radu i finansijskom poslovanju Jugopetrola A.D. Kotor za period 1994-2003. god.

Prilog br. 25 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Količina TNG-a 1989 2525 1296 660 563 1134 1920 3446t

PLASMAN TNG NA TRŽIŠTU CRNE GORE(DOO Energogas Podgorica)

Izvor podataka: DOO Energogas (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/19 od 01.08.2005. god.)

Prilog br. 26 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Broj stanovnika 612738* 591843 594137 596432 598727 601022 603317 605611 607906 610201 612496 614791 617085 618233Prirodni priraštaj 5444 5636 5131 4451 4227 4561 4112 3605 3899 3435 3772 3408 2986 2640

*) Podatak je preuzet iz Statističkog Godišnjaka RCG za 1996. god., obračunat po ranijoj metodologiji.

Opšti pregled kretanja stanovništva

Izvor podataka: Statistički godišnjaci Republike Crne Gore za period 1990-2004. godine.


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

103/152

Prilog br. 27a

privremeno napušteni

broj 248873 173887 27761 4505 37160 3073 2487 1986 1803 620527 13149m2 15920858 11662746 1724066 219922 1977028 137790 199306 96771 38762broj 137172 109139 15226 813 10357 37 1600 1368 1144 384103 8989m2 9031060 7348725 942923 44327 573973 2100 119012 64407 24718broj 111701 64748 12535 3692 26803 3036 887 618 659 236424 4160m2 6889798 4314021 781143 175595 1403055 135690 80294 32364 14044

Republika Crna Gora

Gradska

Ostala

BROJ I POVRŠINA STANOVA PREMA KORIŠĆENJU, DRUGE NASTANJENE PROSTORIJE I NASTANJENA LICAPregled za Republiku Crnu Goru - preliminarni podaci RZS CG prema popisu iz 2003. godine

za o

dmor

i re

krea

ciju

u vr

ijem

e se

zons

kih

rado

va u

po

ljopr

ivre

di

u ko

jima

se

iskl

juči

vo o

bavl

ja

djel

atno

st

nast

anje

ne

posl

ovne

pro

stor

ije

nenastanjeni

Broj

sta

nova

i po

vrši

na

u m

2

Uku

pno

nast

anje

ni


Stanovi Druge nastanjene prostorije Broj lica

za stalno stanovanje koji se koriste

pros

torij

a na

stan

jena

iz

nužd

e

u st

anov

ima

u dr

ugim

na

stan

jeni

m

pros

torim

a


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

104/152

Prilog br. 27b

broj 206153 2570 37421 62077 60753 29079 14228 180896 204469 167788 157436 201636m2 13606734 49540 1251518 3390415 4373395 2613140 1927584 12385242 13529130 11738523 11034412 13373079broj 125178 815 21608 39009 38173 16990 8583 123181 125009 118769 112234 122048m2 8335975 15319 719349 2123131 2747246 1544370 1186560 8244588 8326028 8053135 7635107 8176956broj 80975 1755 15813 23068 22580 12089 5645 57715 79460 49019 45202 79588m2 5270759 34221 532169 1267284 1626149 1068770 741024 4140654 5203102 3685388 3399305 5196123

Ostala

Uku

pno

Pose

bne

sobe

Vrsta stana

gars

onje

re i

1-so

bni

2-so

bni

3-so

bni

Broj

sta

nova

i po

vrši

na u

m2

Republika Crna Gora

Opremljenost instalacijama

vodo

voda

elek

tričn

e st

ruje

4-so

bni

5 i v

išes

obni

Opremljenost pomoćnim prostorijama

kupa

tilom

nužn

ikom

I BROJU STANOVA U SVOJINI FIZIČKIH LICA

Stan

ovi u

svo

jini

fizič

kih

lica

STANOVI ZA STALNO STANOVANJE I POVRŠINA PREMA VRSTI STANA, OPREMLJENOSTI INSTALACIJAMA I POMOĆNIM PROSTORIJAMA

Pregled za Republiku Crnu Goru- preliminarni podaci RZS CG prema popisu iz 2003. godine



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

105/152

Prilog br. 28Domaćinstva sa trajnim dobrima 100,00

štednjak na čvrsto gorivo 71,90električni štednjak 94,97plinski štednjak 5,07el. i plinski štednjak- kombinovan 3,73peć na lož ulje 0,46

peć na plin 1,05el. peci- sve vrste 48,08peć na čvrsto gorivo 33,97bojler 85,15frižider 98,82

aperat za duboko zamrzavanje 83,67usisivač za prašinu 84,91radio aparat (sa i bez gramofona) 42,61gramofon 4,19magnetofon 5,08

kasetofon 46,44hi-fi uređaj 19,37televizor crno-bijeli 15,28televizor u boji 91,77mašina za pranje rublja 77,71

mašina za pranje posuđa 9,31mašina za šivenje 15,93mašina za pletenje 2,95fotografski aparat 16,47kino kamera 2,15

bicikl 12,63moped 0,54motocikl 2,87putnički automobil 39,00auto prikolice (sve vrste) 1,35

čamac 0,79motor za čamac 0,81harmonika 0,81klavir 0,00

Struktura snadbijevenosti domaćinstava trajnim potrošnim dobrima u 2002. godini



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

106/152

u €

Prilog br. 29a

ukupno neto zarade (plate) višak proizvoda

UKUPNO CRNA GORA 2 038 127 917 863 676 689 1 174 451 228 226 382 714 948 068 514 452 338 312 495 730 202Obveznici po obrascu KGI-01 1 672 242 420 689 301 430 982 940 990 213 593 553 769 347 437 283 685 138 485 662 299

Pojoprivreda, lov i šumarstvo 48 485 290 23 487 143 24 998 147 3 764 802 21 233 345 6 538 639 14 694 706Prerađivačka industrija 453 692 634 283 515 533 170 177 102 84 933 565 85 243 536 89 306 453 -4 062 917

Proizvodnja prehrambenih proizvoda 87 350 404 41 483 506 45 866 899 11 087 908 34 778 990 11 200 912 23 578 078Proizvodnja duvanskih proizvoda 17 916 097 4 316 071 13 600 026 1 065 595 12 534 431 3 214 020 9 320 411Proizvodnja tekstilnih prediva 2 922 761 1 431 820 1 490 941 1 836 911 -345 970 2 533 041 -2 879 011Proizvodnja odjevnih predmeta 2 113 310 1 299 409 813 901 313 694 500 207 904 728 -404 521Proizvodnja kože i predmeta od kože 1 408 376 686 787 721 589 1 867 418 -1 145 829 1 076 435 -2 222 264Prerada i proizvodnja od drveta 15 975 964 11 864 862 4 111 102 2 277 055 1 834 047 3 786 904 -1 952 857Proizv.celuloze, papira i proizv. od papira 6 683 145 5 049 234 1 633 911 504 315 1 129 596 721 011 408 585Izdavanje štampe i repr.snimlj. Medija 21 856 619 9 780 630 12 075 989 778 517 11 297 472 5 070 072 6 227 400Proizvodja koksa i derivata nafte 40 736 571 23 139 770 17 596 801 19 379 342 -1 782 541 6 077 080 -7 859 621Proizv.hemikalija i hemijskih preparata 11 578 533 4 956 908 6 621 625 1 620 540 5 001 085 2 098 554 2 902 531Proizvodnja proizvoda od gume i plast.masa 3 035 864 2 590 431 445 433 391 154 54 279 613 141 -558 862Proizvo.proizvoda od nemetalnih minerala 4 427 518 2 089 453 2 338 065 846 817 1 491 248 1 098 906 392 342Proizvodnja osnovnih metala 182 881 938 147 448 700 35 433 238 35 490 961 -57 723 33 802 582 -33 860 305Proizvodnja metalnih proizvoda 14 940 419 7 282 579 7 657 840 1 000 080 6 657 760 3 230 772 3 426 988Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 8 124 748 5 239 295 2 885 453 3 306 590 -421 137 6 308 004 -6 729 141Proizvodnja kancelarijskih uređaja 2 531 312 1 824 998 706 314 52 795 653 519 152 401 501 118Proizvodnja električnih mašina 2 581 811 1 828 509 753 302 1 044 600 -291 298 687 814 -979 112Proizvodnja radio i TV aparata 464 010 105 213 358 797 137 044 221 753 161 448 60 305Proizvodja medicinske i hiruške opreme 599 197 323 057 276 140 25 668 250 472 126 938 123 534Proizvodnja motornih vozila 791 259 79 396 711 863 60 645 651 218 265 104 386 114Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 14 997 255 6 960 296 8 036 959 1 268 938 6 768 021 4 691 800 2 076 221Proizvodnja namještaja i sl. Proizvoda 7 357 788 3 575 970 3 781 818 541 343 3 240 475 1 379 197 1 861 278Reciklaža 2 417 735 158 639 2 259 096 35 635 2 223 461 105 589 2 117 872

Građevinarstvo 103 778 291 62 795 817 40 982 474 8 109 606 32 872 868 17 207 810 15 665 058

Bruto društveni proizvod Republike Crne Gore u 2003. godini

Materijalni troškovi

Društveni proizvod Amortizacija

Narodni dohodakBruto društveni proizvod

princip čistih djelatnosti- u tekućim cijenama


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

107/152

Privatni sektor - ukupno 365 885 497 174 375 259 191 510 238 12 789 161 178 721 077 168 653 174 10 067 903Pojoprivreda, lov i šumarstvo 212 056 744 92 936 311 119 120 433 8 338 430 110 782 003 116 847 327 -6 065 324Prerađivačka industrija 10 527 519 6 696 242 3 831 277 473 295 3 357 982 2 114 196 1 243 786

Proizvodnja prehrambenih proizvoda 3 411 254 2 143 558 1 267 696 115 245 1 152 451 754 944 397 507Proizvodnja duvanskih proizvodaProizvodnja tekstilnih prediva 28 036 9 737 18 299 1 511 16 788 10 284 6 504Proizvodnja odjevnih predmeta 265 075 72 294 192 781 7 414 185 367 110 964 74 403Proizvodnja kože i predmeta od kože 439 638 148 448 291 190 5 709 285 481 179 772 105 709Prerada i proizvodnja od drveta 1 918 294 1 492 823 425 471 87 796 337 675 224 820 112 855Proizv.celuloze, papira i proizv. od papira 363 750 264 324 99 426 18 593 80 833 48 120 32 713Izdavanje štampe i repr.snimlj. Medija 154 314 96 103 58 211 3 295 54 916 35 916 19 000Proizvodja koksa i derivata nafteProizv.hemikalija i hemijskih preparataProizvodnja proizvoda od gume i plast.masa 1 145 742 818 388 327 354 54 558 272 796 169 248 103 548Proizvo.proizvoda od nemetalnih minerala 712 730 390 781 321 949 99 914 222 035 115 044 106 991Proizvodnja osnovnih metala 14 005 8 224 5 781 797 4 984 2 676 2 308Proizvodnja metalnih proizvoda 451 562 300 107 151 455 11 218 140 237 75 000 65 237Proizvodnja ostalih mašina i uređajaProizvodnja kancelarijskih uređajaProizvodnja električnih mašina Proizvodnja radio i TV aparata 20 315 8 185 12 130 2 268 9 862 4 320 5 542Proizvodja medicinske i hiruške opreme 114 378 65 558 48 820 2 325 46 495 25 944 20 551Proizvodnja motornih vozilaProizvodnja ostalih saobraćajnih sredstavaProizvodnja namještaja i sl. Proizvoda 1 488 426 877 712 610 714 62 652 548 062 357 144 190 918Reciklaža

Građevinarstvo 42 425 313 24 665 939 17 759 374 33 405 17 725 969 17 411 298 314 671Izvor podataka: Zavod za statistiku Republike Crne Gore (podaci obradjeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/2 od 20.06.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

108/152

u €

Prilog br. 29b

ukupno neto zarade (plate) višak proizvoda

UKUPNO CRNA GORA 2 045 129 285 866 122 918 1 179 006 367 226 544 641 952 461 726 455 299 072 497 162 654PROIZVODNE DJELATNOSTI 2 003 756 582 849 181 768 1 154 574 814 224 818 200 929 756 614 443 692 331 486 064 283

POLJOPRIVREDA, LOV I ŠUMARSTVO 260 542 034 116 423 454 144 118 580 12 103 232 132 015 348 123 385 966 8 629 382RIBARSTVO 1 182 141 603 674 578 467 118 058 460 409 166 152 294 257VAĐENJE RUDA I KAMENA 67 359 788 22 283 092 45 076 696 7 593 438 37 483 258 16 288 721 21 194 537PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 464 220 153 290 211 775 174 008 378 85 406 860 88 601 518 91 420 649 -2 819 131PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE, GASA I TOPLE VODE 96 114 404 45 903 783 50 210 621 33 880 099 16 330 522 17 661 073 -1 330 551GRAĐEVINARSTVO 146 203 604 87 461 756 58 741 848 8 143 011 50 598 837 34 619 118 15 979 719TRGOVINA NA VELIKO I MALO 428 897 365 99 783 794 329 113 571 14 095 581 315 017 990 66 443 273 248 574 717HOTELI I RESTORANI 97 874 455 48 782 254 49 092 201 9 040 501 40 051 700 27 233 349 12 818 351SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE 396 722 346 116 158 855 280 563 491 52 708 137 227 855 354 59 616 336 168 239 018POSLOVI SA NEKRETNINAMA 41 224 955 20 396 500 20 828 455 1 586 861 19 241 594 5 824 390 13 417 204ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD 1 307 151 400 467 906 684 53 983 852 701 362 700 490 001DRUGE KOMUNALNE, DRUŠTV. I LIČNE USLUŽ. DJELATNOSTI 2 108 186 772 364 1 335 822 88 439 1 247 383 670 604 576 779

NEPROIZVODNE DJELATNOSTI 41 372 703 16 941 150 24 431 553 1 726 441 22 705 112 11 606 741 11 098 371SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE 360 093 115 015 245 078 13 146 231 932 64 150 167 782FINANSIJSKO POSREDOVANJE 12 314 2 389 9 925 735 9 190 5 400 3 790POSLOVI SA NEKRETNINAMA 8 237 369 3 659 545 4 577 824 407 964 4 169 860 1 883 700 2 286 160OBRAZOVANJE 1 839 2 1 837 1 837 1 973 -136ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD 409 550 85 753 323 797 23 195 300 602 254 092 46 510DRUGE KOMUNALNE, DRUŠTV. I LIČNE USLUŽ. DJELATNOSTI 32 351 538 13 078 446 19 273 092 1 281 401 17 991 691 9 397 426 8 594 265

Bruto društveni proizvod ukupne privrede Republike Crne Gore u 2003. godini-princip čistih djelatnosti- u tekućim cijenama

Bruto društveni proizvod

Materijalni troškovi

Društveni proizvod Amortizacija

Narodni dohodak



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

109/152

Prilog br. 30a Autobus Kombi Motocikl Polj. traktor Priključ. voz. Putnič. auto. Spec. i rad. v. Ter. vozila Vuč. vozila UKUPNOCB Bar 3 41 142 0 50 7 835 22 307 22 8 422CB Berane 1 27 0 0 24 3 253 3 230 11 3 549CB Bijelo Polje 5 46 11 1 40 4 332 1 355 1 4 792CB Herceg Novi 6 35 207 0 14 6 906 15 275 3 7 461CB Nikšić 13 27 29 1 48 10 108 10 769 13 11 018CB Pljevlja 0 29 5 0 6 4 136 8 208 1 4 393CB Podgorica 11 94 227 1 98 31 904 40 1 223 35 33 633OB Žabljak 0 2 1 0 1 243 1 14 0 262OB Šavnik 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0OB Andrijevica 0 0 0 0 0 175 0 14 0 189OB Budva 1 16 61 0 1 3 127 16 97 1 3 320OB Cetinje 6 8 23 0 23 3 165 6 117 4 3 352OB Danilovgrad 0 13 7 0 6 1 524 3 100 2 1 655OB Kolašin 2 5 0 0 4 489 1 35 2 538OB Kotor 16 43 111 0 19 5 900 14 219 4 6 326OB Mojkovac 3 3 1 0 5 550 0 33 0 595OB Plav 0 12 0 0 1 819 0 47 0 879OB Plužine 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0OB Rožaje 1 5 0 0 19 1 306 1 74 0 1 406OB Tivat 4 9 7 0 1 1 712 2 62 2 1 799OB Ulcinj 5 80 69 1 6 3 926 12 152 0 4 251UKUPNO 77 495 901 4 366 91 410 155 4 331 101 97 840

BROJ REGISTROVANIH MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA U 2003. GODINI (FIZIČKA LICA)

Izvor podataka: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Crne Gore (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/23 od 24.08.2005. god.)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

110/152

Prilog br. 30b Autobus Kombi Motocikl Polj. traktor Priključ. voz. Putnič. auto. Spec. i rad. v. Ter. vozila Vuč. vozila UKUPNOCB Bar 21 10 2 0 94 330 67 189 76 789CB Berane 23 5 0 1 65 92 8 150 11 355CB Bijelo Polje 20 6 0 0 69 140 22 253 8 518CB Herceg Novi 45 11 7 0 39 251 56 248 7 664CB Nikšić 81 11 2 0 149 551 44 449 63 1 350CB Pljevlja 36 2 0 2 63 183 21 222 7 536CB Podgorica 134 40 13 2 263 2 426 133 1 207 131 4 349OB Žabljak 0 1 0 0 0 26 2 14 0 43OB Šavnik 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0OB Andrijevica 0 0 0 0 2 10 0 4 0 16OB Budva 20 14 1 0 4 304 42 118 4 507OB Cetinje 6 5 0 0 38 123 15 105 4 296OB Danilovgrad 4 0 0 0 5 46 7 49 1 112OB Kolašin 6 0 0 0 2 24 1 14 2 49OB Kotor 47 16 3 0 55 235 97 176 26 655OB Mojkovac 0 1 0 0 7 20 1 19 1 49OB Plav 3 0 0 0 3 34 1 17 0 58OB Plužine 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0OB Rožaje 7 0 0 0 57 33 2 99 6 204OB Tivat 2 3 3 0 21 52 14 70 10 175OB Ulcinj 29 11 5 0 11 86 26 66 4 238UKUPNO 484 136 36 5 947 4 966 559 3 469 361 10 963

BROJ REGISTROVANIH MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA U 2003. GODINI (PRAVNA LICA)

Izvor podataka: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Crne Gore (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/23 od 24.08.2005. god.)

Prilog br. 31 2001 2002 2003 2004Putnici (x1000) 1742 1557 1467 1066Putn. km (x1000) 215164 192128 191717 129600Roba (x1000 t) 655 856 718 1006Tonski km (x1000) 51479 66057 55167 92502

RAD ŽELJEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

Izvor podataka: Statistički godišnjaci Republike Crne Gore za period 2001-2004. godine.


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

111/152

Prilog br. 32a - Prosječne kalorične vrijednosti lignita 1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

TE Pljevlja 9797 8964 9797 8541 8677 8834 8890 9162Ostali potrošači 12806 12806 12990 12640 12630 11265 13904Zbirni prosjek 10306 9637 10332 9173 9378 9286 9352

Prilog br. 32b - Procjena potrošnje lignita (bez TE) po kategorijama potrošača 1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Široka potrošnja 15 15 20 20Opšta potrošnja 25 25 25 21Industrija (bez TE) 33,3 29,3 20 9,5Izvor podataka: Informacija Rudnika uglja AD Pljevlja

kJ/kg

Prosječne kalorične vrijednosti i procjena potrošnje lignita

x1000t

Izvor podataka: Informacija Rudnika uglja AD Pljevlja

Napomene: - Podaci o širokoj potrošnji obuhvataju potrošnju domaćinstava na području opštine Pljevlja. Pretežan dio se troši u gradskom i prigradskom reonu Pljevalja. Potrošnja lignita u kategoriji domaćinstva, izvan područja opštine Pljevlja je zanemarljiva. - U kategoriji opšte potrošnje učestvuju: 40% ustanove u području Pljevalja 40% bolnice i škole u Crnoj Gori 20% ostale ustanove u Crnoj Gori

Prilog br. 33 1999 2000 2001 2002 2003 2004

DOO Nacional 4170 2302 8019 10000DOO Vrelo 3147 70

t

Proizvodnja mrkog uglja kod privatnih proizvođača

Izvor podataka: Ministarstvo ekonomije - nezvanični podaci


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

112/152

Prilog br. 34

Type of economic activity (NACE-Rev 1) 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Agriculture, hunting and forestry 11,80% 11,20% 11,40% 11,29% 11,17% 11,06% 10,95% 10,84% 10,73% 10,63% 10,52% 10,41% 10,31% 10,21% 10,10% 10,00%Fishing 0,00% 0,00% 0,00% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01%INDUSTRY 18,10% 19,60% 18,80% 18,78% 18,75% 18,73% 18,71% 18,69% 18,67% 18,64% 18,62% 18,60% 18,58% 18,56% 18,54% 18,52%Mining and quarrying 2,70% 2,00% 2,30% 2,28% 2,25% 2,23% 2,21% 2,19% 2,17% 2,14% 2,12% 2,10% 2,08% 2,06% 2,04% 2,02%Manufacturing 9,70% 12,00% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90% 10,90%Electricity, gas and water supply 5,70% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60% 5,60%SERVICES 60,80% 58,40% 58,80% 58,72% 58,66% 58,63% 58,63% 58,69% 58,76% 58,87% 58,97% 59,14% 59,31% 59,51% 59,75% 60,02%Construction 4,10% 3,70% 3,80% 3,82% 3,84% 3,86% 3,88% 3,90% 3,92% 3,94% 3,95% 3,97% 3,99% 4,01% 4,03% 4,05%Wholesale and retail trade, repairs on motor vehicles, motorcycles and and personal and household goods

13,30% 11,80% 12,30% 12,33% 12,36% 12,39% 12,42% 12,45% 12,49% 12,52% 12,55% 12,58% 12,61% 12,64% 12,67% 12,71%

Hotels and restaurants 2,60% 2,30% 2,50% 2,59% 2,68% 2,77% 2,87% 2,97% 3,07% 3,18% 3,29% 3,41% 3,53% 3,65% 3,78% 3,91%Transport, storage and comunication 9,90% 12,60% 11,20% 11,42% 11,65% 11,89% 12,12% 12,37% 12,61% 12,87% 13,12% 13,39% 13,65% 13,93% 14,20% 14,49%Financial intermediation 3,30% 2,40% 2,50% 2,54% 2,58% 2,61% 2,65% 2,69% 2,73% 2,77% 2,82% 2,86% 2,90% 2,94% 2,99% 3,03%Real estate, renting and business activities 8,00% 7,20% 7,60% 7,68% 7,75% 7,83% 7,91% 7,99% 8,07% 8,15% 8,23% 8,31% 8,40% 8,48% 8,56% 8,65%Public administration and defense, compulsory social security 8,50% 7,30% 7,90% 7,51% 7,13% 6,77% 6,43% 6,11% 5,81% 5,52% 5,24% 4,98% 4,73% 4,49% 4,27% 4,06%

Education 4,60% 4,10% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30% 4,30%Health and social work 3,90% 4,00% 3,90% 3,80% 3,71% 3,61% 3,52% 3,44% 3,35% 3,27% 3,18% 3,11% 3,03% 2,95% 2,88% 2,81%

Other community, social and personal activities 2,60% 3,00% 2,80% 2,73% 2,66% 2,60% 2,53% 2,47% 2,41% 2,35% 2,29% 2,23% 2,17% 2,12% 2,07% 2,01%

Private households with with employed persons 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

Extra-territorial organiyation and bodies 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%FISIM -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20% -0,20%GDP- baic prices 90,50% 89,00% 88,80% 88,59% 88,39% 88,24% 88,11% 88,02% 87,96% 87,93% 87,93% 87,96% 88,01% 88,10% 88,21% 88,35%Taxes on production less subsides on product 9,60% 11,00% 11,20% 11,41% 11,61% 11,76% 11,89% 11,98% 12,04% 12,07% 12,07% 12,04% 11,99% 11,90% 11,79% 11,65%

100,10% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00%(1) Source: Monstat relase on GDP, November 12, 2003(2) Source: Institute for Strategic Studies and prognosesIzvor podataka: Institut za strateške studije i prognoze (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/30 od 22.09.2005. god.)

GDP structure by economic activities in Montenegro (2000-2015)Institute for Strategic Studies and prognoses

(1) (2)


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

113/152

Prilog br. 352000 2001 2002 2003 2004 2005f 2006f 2007f 2008f 2009f 2010f 2011f 2012f 2013f 2014f 2015f 2016f 2017f 2018f 2019f 2020f 2021f 2022f 2023f 2024f 2025f

BDP - € million (1) 1 022,2 1 244,8 1 301,5 1 433,0 1 535,0 1 642,5 1 749,2 1 854,2 1 965,4 2 083,3 2 208,3 2 340,8 2 481,3 2 630,2 2 788,0 2 955,3 3 132,6 3 320,5 3 519,8 3 730,9 3 936,1 4 152,6 4 381,0 4 622,0 4 876,2 5 144,4Stanovništvo (sredina godine) (2) 612 496 614 791 617 085 618 233 620 706 623 189 626 845 628 650 630 461 632 277 634 098 635 872 637 076 638 283 639 492 640 703 641 895 642 285 642 674 643 065 643 455 643 844 643 840 643 837 643 833 643 830BDP per capita - € 1 668,9 2 024,8 2 109,1 2 317,9 2 473,0 2 635,6 2 790,5 2 949,5 3 117,4 3 294,9 3 482,6 3 681,2 3 894,8 4 120,7 4 359,7 4 612,6 4 880,2 5 169,8 5 476,8 5 801,7 6 117,1 6 449,7 6 804,5 7 178,8 7 573,7 7 990,3BDP stopa realnog rasta 3,1% -0,2% 1,7% 2,3% 3,7% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,5% 4,0% 4,0% 4,0% 4,0% 4,0% 4,0%Stopa rasta stanovništva 0,40% 0,37% 0,37% 0,19% 0,40% 0,5867% 0,2880% 0,2880% 0,2880% 0,2880% 0,2880% 0,1894% 0,1894% 0,1894% 0,1894% 0,1894% 0,1894% 0,0607% 0,0607% 0,0607% 0,0607% -0,0006% -0,0006% -0,0006% -0,0006% -0,0006%BDP per capita - stopa realnog rasta 2,70% -0,57% 1,33% 2,11% 3,30% 3,91% 4,21% 4,21% 4,21% 4,21% 4,21% 4,31% 4,31% 4,31% 4,31% 4,31% 4,31% 4,44% 4,44% 4,44% 3,94% 4,00% 4,00% 4,00% 4,00% 4,00%(1) Izvor: Monstat za 2000-02, Sekretarijat za razvoj za 2004, ISSP procjene za 2005-25(2) Izvor: Monstat za 2000-03, ISSP procjene za 2004-25*) Inflacija 1.5% godišnje počev od 2007

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U CRNOJ GORI (2000-25) - TEKUĆE CIJENEInstitute for Strategic Studies and prognoses

Izvor podataka: Institut za strateške studije i prognoze (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/30 od 22.09.2005. god.)

Prilog br.36 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Energogas 1989 2525 1296 660 553 1134 1920 3446

INA Crna Gora 203 480 699 799 984

Željezara Nikšić 770 862 356 485 693 663 344 410

Ukupno 2759 3387 1652 1348 1736 2496 3063 4840

Izvori podataka: Prilozi br. 14, 23 i 25.

PLASMAN TNG-A U NA PODRUČJU CRNE GORE(zbirni pregled 1997-2004. g.)

t


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

114/152

Prilog br.37 1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Dizel 0,00 57,82 82,17 97,91 119,60 104,72 80,77 88,49 79,99

Na benzinskim stanicama 28,87 47,75 50,24 70,62 56,68 40,44 38,27 39,52Privredni subjekti 23,56 30,56 39,75 44,71 37,15 36,09 32,10 17,09Veleprodaja (privatne benz. stanice)* 5,40 3,87 7,93 4,28 8,46 3,12 17,12 23,38Bunker brodova 2,44 1,12 1,01

Mot benz 0,00 57,90 75,24 91,94 77,77 66,05 50,61 61,65 59,63Na benzinskim stanicama 51,27 70,23 82,24 72,10 55,91 45,72 42,44 40,83Privredni subjekti 0,66 0,73 0,92 0,95 0,79 0,66 0,66 1,16Veleprodaja (privatne benz. stanice)* 5,97 4,28 8,78 4,73 9,36 4,23 18,54 17,65

Ekstra lako lož ulje**Lož ulje (mazut) 35,56 56,57 110,03 99,87 100,44 95,53 95,93 8,41

KAP 67,09 80,00 85,67 91,83 89,18 91,13TE Pljevlja, Pivara, KBC, Univerzitet.. 6,47 30,03 14,20 8,61 6,35 4,80 8,41

(Jugopetrol AD Kotor)PLASMAN NAFTNIH DERIVATA NA TRŽIŠTU CRNE GORE

Izvori podataka: Godišnji Izvještaji o radu i finansijskom poslovanju Jugopetrola AD Kotor za period 1994-2004. godine.

*) U izvještajima Jugopetrola Kotor nijesu razdvojene količine dizela i motornog benzina plasiranog veleprodaji (privatnie benzinske stanice). Odnos prodatih količina dizel goriva i motornog benzina na Jugopetrolovim benzinskim stanicama je 47% prema 52%, pa je aproksimativno ovim odnosom izvršena podjela ukupne količine na dizel gorivo i motorni benzin plasiran preko privatnih benzinskih stanica.**) Ekstralako lož ulje je sadržano u količinama dizel goriva.

1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004Prilog br.38

Pomorski saobraćaj Kamenari 350,6 464,6 432,0 460,4 463,6 494,3 488,1 534,4Ribarice 291,7 396,9 510,1Luka Bar 645,6 568,9 335,5 850,9 1135,7 1055,4 983,3 775,6Ukupno 0,0 996,2 1033,5 767,5 1311,3 1599,3 1841,4 1868,3 1820,1

Napomena: Nije registrovana potrošnja mazuta u ovim kategorijama.

1) Jugopetrol A.D. Kotor (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/33 od 10.10.2005. god.)2) Jugopetrol A.D. Kotor (podaci obrađeni na poseban zahtjev dopisom br. 2129/34 od 17.10.2005. god.)

PLASMAN DIZEL GORIVA PRETOVARNIM PREDUZEĆIMA I DOMAĆEM POMORSKOM I RIJEČNOM SAOBRAĆAJU

(x1000 l)

Izvori podataka:

______________________________________________________ Prilog B : AGREGIRANI ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE

_________________________________________________________________________________________________________________________

115/152

Prilog B: AGREGIRANI ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE


_________________________________________________________________________________________________________________________

116/152

ENERGETSKI BILANS RCG1990. godina

naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1755,9 9886,4 1963,3 2188,1 3747,8 Uvoz 16,8 407,7 136,0 Izvoz 108,5 Nabavka 1838,5 Isporuka 464,3 537,1 Saldo skladišta 11,5 -5,8 Bunker brodova UKUPNA POTROŠNJA 1319,9 401,9 9886,4 1963,3 3517,0 3747,8

PROIZVODNJA TRANSF. Hidroelektrane 1013,5 Termoelektrana 1137,9 Industrijske toplane 36,7 1925,0 Industrijske kotlovnice 1804,0 Javne kotlovnice 18,8 UKUPNA PROIZVODNJA 2188,1 3747,8

POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 9886,4 Termoelektrana 1185,0 4,6 Industrijske toplane 4,4 64,1 Industrijske kotlovnice 61,8 31,0 379,3 Crna metalurgija 24,6 Obojenih metala 0,4 8,7 Nemetalnih minerala 7,9 Građevinskog materijala Drvna 11,5 379,3 Papira 0,9 Tekstilna 18,6 0,5 Prehrambena 1,5 6,8 Ostala 5,2 6,2 Javne kotlovnice 2,4 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 1253,6 99,7 9886,4 379,3

POTROŠNJA ZA POGON Proizvodnja ugljena 2,4 30,2 Hidroelektrane 4,0 Termoelektrana 104,0 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice Javne kotlovnice UKUPNO ZA POGON 2,4 138,2

GUBICI 294,4

PREDANO POTROŠAČIMA 66,3 299,8 1584,0 3084,4 3747,8

NEENERGETSKA POTROŠN 14,9

ENERGETSKA POTROŠNJA 66,3 284,9 1584,0 3084,4 3747,8

INDUSTRIJA 119,5 2256,7 3729,0 Crna metalurgija 26,8 266,3 208,0 Obojenih metala 86,3 1702,7 2188,0 Nemetalnih minerala 271,0 Građevinskog materijala 4,8 Drvna 18,1 367,0 Papira 14,0 30,0 Tekstilna 15,9 151,0 Prehrambena 0,5 11,1 248,0 Ostala 1,1 228,6 266,0

SAOBRAĆAJ 120,8 47,8 Željeznički 1,3 41,1 Drumski 106,0 Vazdušni 12,5 Pomorski i rječni 1,0 Ostali 6,7

OPŠTA POTROŠNJA 66,3 44,6 1584,0 779,9 18,8 Domaćinstva 25,0 9,7 1584,0 533,4 15,6 Usluge 40,9 19,2 198,8 3,2 Poljoprivreda 9,9 26,0 Građevinarstvo 0,4 5,8 21,7


_________________________________________________________________________________________________________________________

117/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 16,38 - 9,89 1,96 - - 28,23 Uvoz 0,15 17,15 - - 0,49 - 17,79 Izvoz - - - - 0,39 - 0,39 Nabavka - - - - 6,62 - 6,62 Isporuka 4,46 - - - 1,93 - 6,39 Saldo skladišta 0,11 0,23- - - - - 0,13- Bunker brodova - - - - - - - UKUPNA POTROŠNJA 12,18 16,91 9,89 1,96 4,78 - 45,72

PROIZVODNJA TRANSF. Hidroelektrane - - - - 3,65 - 3,65 Termoelektrana - - - - 4,10 - 4,10 Industrijske toplane - - - - 0,13 1,93 2,06 Industrijske kotlovnice - - - - - 1,80 1,80 Javne kotlovnice - - - - - 0,02 0,02 UKUPNA PROIZVODNJA - - - - 7,88 3,75 11,62

BRUTO RASPOLOŽIVO 12,18 16,91 9,89 1,96 12,66 3,75 57,35

POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane - - 9,89 - - - 9,89 Termoelektrana 10,92 0,18 - - - - 11,10 Industrijske toplane 0,04 2,58 - - - - 2,62 Industrijske kotlovnice 0,59 1,26 - 0,38 - - 2,23 Crna metalurgija 0,23 - - - - - 0,23 Obojenih metala 0,00 0,35 - - - - 0,35 Nemetalnih minerala - 0,32 - - - - 0,32 Građevinskog materijala - - - - - - - Drvna 0,11 - - 0,38 - - 0,49 Papira - 0,04 - - - - 0,04 Tekstilna 0,17 0,02 - - - - 0,19 Prehrambena 0,02 0,28 - - - - 0,30 Ostala 0,06 0,26 - - - - 0,32 Javne kotlovnice 0,02 - - - - - 0,02 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 11,57 4,03 9,89 0,38 - - 25,86

POTROŠNJA ZA POGON Proizvodnja ugljena - 0,10 - - 0,11 - 0,21 Hidroelektrane - - - - 0,01 - 0,01 Termoelektrana - - - - 0,37 - 0,37 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice - - - - - - - Industrijske kotlovnice - - - - - - - UKUPNO ZA POGON - 0,10 - - 0,50 - 0,60

GUBICI - - - - 1,06 - 1,06

PREDANO POTROŠAČIMA 0,61 12,78 - 1,58 11,10 3,75 29,83

NEENERGETSKA POTROŠN - 0,50 - - - - 0,50

ENERGETSKA POTROŠNJA 0,61 12,28 - 1,58 11,10 3,75 29,33

INDUSTRIJA - 5,05 - - 8,12 3,73 16,90 Crna metalurgija - 1,08 - - 0,96 0,21 2,24 Obojenih metala - 3,70 - - 6,13 2,19 12,02 Nemetalnih minerala - - - - - 0,27 0,27 Građevinskog materijala - 0,19 - - - - 0,19 Drvna - - - - 0,07 0,37 0,43 Papira - - - - 0,05 0,03 0,08 Tekstilna - - - - 0,06 0,15 0,21 Prehrambena - 0,02 - - 0,04 0,25 0,31 Ostala - 0,05 - - 0,82 0,27 1,14

SAOBRAĆAJ - 5,30 - - 0,17 - 5,48 Željeznički - 0,06 - - 0,15 - 0,20 Drumski - 4,66 - - - - 4,66 Vazdušni - 0,55 - - - - 0,55 Pomorski i rječni - 0,04 - - - - 0,04 Ostali - - - - 0,02 - 0,02

OPŠTA POTROŠNJA 0,61 1,93 - 1,58 2,81 0,02 6,95 Domaćinstva 0,23 0,45 - 1,58 1,92 0,02 4,20 Usluge 0,38 0,81 - - 0,72 0,00 1,91 Poljoprivreda - 0,42 - - 0,09 - 0,51 Građevinarstvo 0,00 0,25 - - 0,08 - 0,33


_________________________________________________________________________________________________________________________

118/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1289,6 15586,6 1711,5 2277,3 2875,8 Uvoz 32,6 243,7 620,5 Izvoz 24,4 Nabavka 1587,1 Isporuka 180,2 798,9 Saldo skladišta -8,5 2,0 Bunker brodova UKUPNA POTROŠNJA 1133,5 245,7 15586,6 1711,5 3661,6 2875,8

PROIZVODNJA TRANSF. Hidroelektrane 1441,7 Termoelektrana 835,6 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 2857,0 Javne kotlovnice 18,8 UKUPNA PROIZVODNJA 2277,3 2875,8

POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 15586,6 Termoelektrana 970,3 2,4 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 80,2 61,2 163,5 Crna metalurgija 33,9 Obojenih metala 49,9 Nemetalnih minerala 2,3 Građevinskog materijala Drvna 16,5 163,5 Papira 11,5 0,1 Tekstilna 9,8 0,5 Prehrambena 1,9 7,1 Ostala 6,6 1,3 Javne kotlovnice 2,4 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 1052,9 63,6 15586,6 163,5


GUBICI 461,5




INDUSTRIJA 0,4 47,9 1707,2 2857,0 Crna metalurgija 14,9 180,4 244,0 Obojenih metala 31,7 1420,2 1685,0 Nemetalnih minerala 78,0 Građevinskog materijala 0,4 Drvna 18,7 241,0 Papira 7,8 154,0 Tekstilna 4,6 98,0 Prehrambena 0,8 10,0 263,0 Ostala 0,5 65,5 94,0




_________________________________________________________________________________________________________________________

119/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 12,04 - 15,59 1,71 - - 29,33 Uvoz 0,30 10,23 - - 2,23 - 12,77 Izvoz - - - - 0,09 - 0,09 Nabavka - - - - 5,71 - 5,71 Isporuka 1,70 - - - 2,88 - 4,58 Saldo skladišta 0,08- 0,08 - - - - 0,00 Bunker brodova - - - - - - - UKUPNA POTROŠNJA 10,55 10,31 15,59 1,71 4,98 - 43,15

PROIZVODNJA TRANSF. Hidroelektrane - - - - 5,19 - 5,19 Termoelektrana - - - - 3,01 - 3,01 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice - - - - - 2,86 2,86 Javne kotlovnice - - - - - 0,02 0,02 UKUPNA PROIZVODNJA - - - - 8,20 2,88 11,07


POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane - - 15,59 - - - 15,59 Termoelektrana 8,94 0,10 - - - - 9,03 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice 0,85 2,47 - 0,16 - - 3,48 Crna metalurgija 0,31 - - - - - 0,31 Obojenih metala - 2,01 - - - - 2,01 Nemetalnih minerala - 0,09 - - - - 0,09 Građevinskog materijala - - - - - - - Drvna 0,15 - - 0,16 - - 0,32 Papira 0,19 0,00 - - - - 0,20 Tekstilna 0,10 0,02 - - - - 0,12 Prehrambena 0,02 0,29 - - - - 0,31 Ostala 0,06 0,05 - - - - 0,12 Javne kotlovnice 0,02 - - - - - 0,02 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 9,81 2,56 15,59 0,16 - - 28,12


GUBICI - - - - 1,66 - 1,66




INDUSTRIJA 0,01 2,00 - - 6,15 2,86 11,01 Crna metalurgija - 0,60 - - 0,65 0,24 1,50 Obojenih metala - 1,34 - - 5,11 1,69 8,13 Nemetalnih minerala - - - - - 0,08 0,08 Građevinskog materijala 0,01 - - - - - 0,01 Drvna - - - - 0,07 0,24 0,31 Papira - - - - 0,03 0,15 0,18 Tekstilna - - - - 0,02 0,10 0,11 Prehrambena - 0,04 - - 0,04 0,26 0,34 Ostala - 0,02 - - 0,24 0,09 0,35




_________________________________________________________________________________________________________________________

120/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda





GUBICI 501,6






OPŠTA POTROŠNJA 84,0 31,4 1170,0 1338,3 18,8 Domaćinstva 35,3 1,8 1170,0 940,1 15,6 Usluge 48,7 12,9 381,0 3,2 Poljoprivreda 7,7 12,6 Građevinarstvo 9,0 4,6


_________________________________________________________________________________________________________________________

121/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno






GUBICI - - - - 1,81 - 1,81






OPŠTA POTROŠNJA 0,77 1,33 - 1,17 4,82 0,02 8,11 Domaćinstva 0,33 0,08 - 1,17 3,38 0,02 4,98 Usluge 0,45 0,54 - - 1,37 0,00 2,36 Poljoprivreda - 0,33 - - 0,05 - 0,37 Građevinarstvo - 0,38 - - 0,02 - 0,40


_________________________________________________________________________________________________________________________

122/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda





GUBICI 565,3






OPŠTA POTROŠNJA 95,0 28,9 1179,0 1299,8 18,8 Domaćinstva 41,8 1,1 1179,0 964,5 15,6 Usluge 53,2 13,5 317,0 3,2 Poljoprivreda 6,9 14,9 Građevinarstvo 7,4 3,4


_________________________________________________________________________________________________________________________

123/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno






GUBICI - - - - 2,04 - 2,04






OPŠTA POTROŠNJA 0,88 1,22 - 1,18 4,68 0,02 7,97 Domaćinstva 0,39 0,05 - 1,18 3,47 0,02 5,10 Usluge 0,49 0,56 - - 1,14 0,00 2,20 Poljoprivreda - 0,29 - - 0,05 - 0,35 Građevinarstvo - 0,32 - - 0,01 - 0,33


_________________________________________________________________________________________________________________________

124/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda





GUBICI 471,0








_________________________________________________________________________________________________________________________

125/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno






GUBICI - - - - 1,70 - 1,70








_________________________________________________________________________________________________________________________

126/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1189,4 22790,0 1385,3 2500,8 2988,8 Uvoz 25,0 324,8 1395,1 Izvoz 82,0 Nabavka 1233,5 Isporuka 68,9 858,3 Saldo skladišta -29,1 9,1 Bunker brodova 2,4 UKUPNA POTROŠNJA 1116,4 331,5 22790,0 1385,3 4189,1 2988,8


POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 22790,0 Termoelektrana 1000,8 2,5 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 54,1 72,2 152,3 Crna metalurgija 21,8 Obojenih metala 62,8 Nemetalnih minerala 0,1 Građevinskog materijala Drvna 13,1 0,1 152,3 Papira 8,3 0,2 Tekstilna 6,1 Javne kotlovnice 2,4 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 105,8 135,4 22790,0 304,6


GUBICI 501,6




INDUSTRIJA 2,6 56,0 1947,7 2970,0 Crna metalurgija 10,6 144,5 157,0 Obojenih metala 44,8 1719,8 2120,0 Nemetalnih minerala 4,0 Građevinskog materijala 2,6 Drvna 14,1 212,0 Papira 9,2 66,0 Tekstilna 5,3 60,0 Prehrambena 10,7 239,0 Ostala 0,6 44,1 112,0




_________________________________________________________________________________________________________________________

127/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 11,03 - 22,79 1,39 - - 35,21 Uvoz 0,23 13,66 - - 5,02 - 18,91 Izvoz - - - - 0,30 - 0,30 Nabavka - - - - 4,44 - 4,44 Isporuka 0,64 - - - 3,09 - 3,73 Saldo skladišta 0,29- 0,37 - - - - 0,09 Bunker brodova - 0,10 - - - - 0,10 UKUPNA POTROŠNJA 10,33 13,93 22,79 1,39 6,08 - 54,51



POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane - - 22,79 - - - 22,79 Termoelektrana 9,22 0,10 - - - - 9,32 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice 0,53 2,91 - 0,15 - - 3,59 Crna metalurgija 0,20 - - - - - 0,20 Obojenih metala - 2,52 - - - - 2,52 Nemetalnih minerala - 0,00 - - - - 0,00 Građevinskog materijala - - - - - - - Drvna 0,12 0,00 - 0,15 - - 0,28 Papira 0,08 0,01 - - - - 0,08 Tekstilna 0,08 - - - - - 0,08 Prehrambena 0,02 0,27 - - - - 0,29 Ostala 0,03 0,10 - - - - 0,14 Javne kotlovnice 0,02 - - - - - 0,02 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 9,77 3,01 22,79 0,15 - - 35,72


GUBICI - - - - 1,81 - 1,81




INDUSTRIJA 0,04 2,33 - - 7,01 2,97 12,36 Crna metalurgija - 0,43 - - 0,52 0,16 1,11 Obojenih metala - 1,87 - - 6,19 2,12 10,18 Nemetalnih minerala - - - - - 0,00 0,00 Građevinskog materijala 0,04 - - - - - 0,04 Drvna - - - - 0,05 0,21 0,26 Papira - - - - 0,03 0,07 0,10 Tekstilna - - - - 0,02 0,06 0,08 Prehrambena - - - - 0,04 0,24 0,28 Ostala - 0,03 - - 0,16 0,11 0,30




_________________________________________________________________________________________________________________________

128/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1805,9 13256,2 1519,4 2327,1 2840,0 Uvoz 23,5 314,8 1511,9 Izvoz 156,5 Nabavka 1186,7 Isporuka 98,4 506,8 Saldo skladišta -0,3 4,5 Bunker brodova 1,1 UKUPNA POTROŠNJA 1730,7 318,2 13256,2 1519,4 4362,4 2840,0


POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 13256,2 Termoelektrana 1598,4 1,3 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 58,3 67,9 88,4 Crna metalurgija 25,8 Obojenih metala 62,3 Nemetalnih minerala 0,1 Građevinskog materijala Drvna 15,9 88,4 Papira 9,9 0,1 Tekstilna 4,9 0,2 Javne kotlovnice 2,8 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 117,6 130,6 13256,2 176,8


GUBICI 509,6


NEENERGETSKA POTROŠNJ 10,2 Petrokemijska industrija Ostala industrija 4,3 Graditeljstvo 5,9 Promet Poljoprivreda






_________________________________________________________________________________________________________________________

129/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 17,05 - 13,26 1,52 - - 31,83 Uvoz 0,22 13,29 - - 5,44 - 18,95 Izvoz - - - - 0,56 - 0,56 Nabavka - - - - 4,27 - 4,27 Isporuka 1,21 - - - 1,82 - 3,04 Saldo skladišta 0,05- 0,17 - - - - 0,12 Bunker brodova - 0,05 - - - - 0,05 UKUPNA POTROŠNJA 16,00 13,41 13,26 1,52 7,33 - 51,52





GUBICI - - - - 1,83 - 1,83








_________________________________________________________________________________________________________________________

130/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1617,8 17597,3 2050,6 2736,6 2838,0 Uvoz 23,6 330,6 1483,4 Izvoz 79,8 Nabavka 1235,3 Isporuka 69,7 851,8 Saldo skladišta 22,7 9,5 Bunker brodova 1,0 UKUPNA POTROŠNJA 1594,4 339,1 17597,3 2050,6 4523,7 2838,0


POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 17597,3 Termoelektrana 1479,9 1,6 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 43,2 71,9 70,6 Crna metalurgija 29,1 Obojenih metala 62,5 Nemetalnih minerala 3,0 Građevinskog materijala Drvna 9,7 70,6 Papira 0,1 Tekstilna 3,1 0,3 Prehrambena 1,1 5,4 Ostala 0,2 0,6 Javne kotlovnice 3,7 UKUPNO ZA TRANSFORMACIJ 1526,8 73,5 17597,3 70,6


GUBICI 618,4


NEENERGETSKA POTROŠNJA 9,0


INDUSTRIJA 2,3 87,6 2074,2 2809,0 Crna metalurgija 5,1 99,9 209,0 Obojenih metala 81,3 1903,8 2110,0 Nemetalnih minerala 108,0 Građevinskog materijala 2,3 0,5 Drvna 9,1 123,0 Papira 2,0 3,0 Tekstilna 5,0 35,0 Prehrambena 6,5 198,0 Ostala 0,7 47,9 23,0




_________________________________________________________________________________________________________________________

131/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 14,90 - 17,60 2,05 - - 34,55 Uvoz 0,22 14,02 - - 5,34 - 19,58 Izvoz - - - - 0,29 - 0,29 Nabavka - - - - 4,45 - 4,45 Isporuka 0,68 - - - 3,07 - 3,75 Saldo skladišta 0,28 0,38 - - - - 0,66 Bunker brodova - 0,04 - - - - 0,04 UKUPNA POTROŠNJA 14,71 14,37 17,60 2,05 6,43 - 55,16



POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane - - 17,60 - - - 17,60 Termoelektrana 13,63 0,06 - - - - 13,70 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice 0,41 2,90 - 0,07 - - 3,38 Crna metalurgija 0,27 - - - - - 0,27 Obojenih metala - 2,51 - - - - 2,51 Nemetalnih minerala - 0,13 - - - - 0,13 Građevinskog materijala - - - - - - - Drvna 0,09 - - 0,07 - - 0,16 Papira - 0,00 - - - - 0,00 Tekstilna 0,03 0,01 - - - - 0,04 Prehrambena 0,01 0,22 - - - - 0,24 Ostala 0,00 0,03 - - - - 0,03 Javne kotlovnice 0,03 - - - - - 0,03 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 14,07 2,97 17,60 0,07 - - 34,71


GUBICI - - - - 2,23 - 2,23




INDUSTRIJA 0,04 3,75 - - 7,47 2,81 14,07 Crna metalurgija - 0,21 - - 0,36 0,21 0,78 Obojenih metala - 3,49 - - 6,85 2,11 12,46 Nemetalnih minerala - - - - - 0,11 0,11 Građevinskog materijala 0,04 0,02 - - - - 0,06 Drvna - - - - 0,03 0,12 0,16 Papira - - - - 0,01 0,00 0,01 Tekstilna - - - - 0,02 0,04 0,05 Prehrambena - - - - 0,02 0,20 0,22 Ostala - 0,03 - - 0,17 0,02 0,23




_________________________________________________________________________________________________________________________

132/152


naturalnejedinice

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

103 t 103 t TJ TJ GWh TJ PRIMARNI BILANS Proizvodnja 1524,3 27029,1 2198,3 3307,7 3007,8 Uvoz 22,7 355,4 1478,2 Izvoz 44,5 Nabavka 1198,4 Isporuka 60,4 1308,0 Saldo skladišta 6,0 -0,1 Bunker brodova 1,0 UKUPNA POTROŠNJA 1492,6 354,3 27029,1 2198,3 4631,8 3007,8


POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane 27029,1 Termoelektrana 1394,0 1,3 Industrijske toplane Industrijske kotlovnice 36,5 77,1 128,3 Crna metalurgija 25,7 Obojenih metala 66,3 Nemetalnih minerala 3,6 Građevinskog materijala Drvna 7,9 128,3 Papira 0,1 0,1 Tekstilna 1,6 Prehrambena 1,2 5,6 Ostala 1,5 Javne kotlovnice 3,8 UKUPNO ZA TRANSFORMAC 1434,3 78,4 27029,1 128,3


GUBICI 694,5


NEENERGETSKA POTROŠNJ 10,3



SAOBRAĆAJ 143,8 25,7 Željeznički 1,2 22,3 Drumski 133,5 Vazdušni 7,3 Pomorski i riječni 1,8 Ostali 3,4



_________________________________________________________________________________________________________________________

133/152


Jedinica:PJ

Ugalji koks

Derivatinafte

Vodnesnage

Obnovljiviizvori

Električnaenergija

Para ivrela voda

Ukupno

PRIMARNI BILANS Proizvodnja 14,12 - 27,03 2,20 - - 43,34 Uvoz 0,21 15,01 - - 5,32 - 20,54 Izvoz - - - - 0,16 - 0,16 Nabavka - - - - 4,31 - 4,31 Isporuka 0,61 - - - 4,71 - 5,32 Saldo skladišta 0,06 0,00- - - - - 0,05 Bunker brodova - 0,04 - - - - 0,04 UKUPNA POTROŠNJA 13,77 14,96 27,03 2,20 4,77 - 62,72



POTROŠNJA ZA TRANSF. Hidroelektrane - - 27,03 - - - 27,03 Termoelektrana 12,84 0,05 - - - - 12,89 Industrijske toplane - - - - - - - Industrijske kotlovnice 0,34 3,12 - 0,13 - - 3,59 Crna metalurgija 0,24 - - - - - 0,24 Obojenih metala - 2,66 - - - - 2,66 Nemetalnih minerala - 0,15 - - - - 0,15 Građevinskog materijala - - - - - - - Drvna 0,07 - - 0,13 - - 0,20 Papira 0,00 0,00 - - - - 0,01 Tekstilna 0,01 - - - - - 0,01 Prehrambena 0,02 0,23 - - - - 0,25 Ostala - 0,06 - - - - 0,06 Javne kotlovnice 0,04 - - - - - 0,04 UKUPNO ZA TRANSFORMACIJ 13,22 3,17 27,03 0,13 - - 43,54


GUBICI - - - - 2,50 - 2,50


NEENERGETSKA POTROŠNJA - 0,35 - - - - 0,35





________________________________________________________________________________________________________________ Prilog C : ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT METODA)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

134/152

Prilog C: ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT METODA)

________________________________________________________________________________________________________________ Prilog C : ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT METODA)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

135/152

1990. godina- naturalne jedinice -

Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin

Petroleji mlaznogorivo

Gas/dizelulje

Loživoulje

Ostaliderivati Biomasa

Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1755,9 1963,3 1013,5 Iz ostalih izvora Uvoz 16,8 407,7 12,0 68,7 12,5 81,5 168,1 64,9 1974,5 Saldo skladišta 11,5 -5,8 -0,6 -5,2 Izvoz 464,3 645,6 Bunker brodova Ukupna potrošnja 1319,9 401,9 12,0 68,7 12,5 80,9 162,9 64,9 1963,3 1013,5 1328,9 Energija za transformacije 1188,0 13,3 13,3 Javne termoelektrane 1185,0 4,6 4,6 Samostalne termoelektrane 0,6 8,7 8,7 Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 1174,6 Javne termoelektrane 1137,9 Samostalne termoelektrane 36,7 Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1013,5 1013,5 Transferi među proizvodima -1013,5 1013,5 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 2,4 2,4 138,2 Gubici distribucije 294,4 Finalna potrošnja 131,9 386,2 12,0 68,7 12,5 78,5 149,6 64,9 1963,3 18,8 3084,4 Finalna neenergetska potrošnja 14,9 14,9 Kemijska industrija Ostali sektori 14,9 14,9 Finalna energetska potrošnja 131,9 371,3 12,0 68,7 12,5 78,5 149,6 50,0 1963,3 18,8 3084,4 Industrija 66,0 211,7 1,8 18,2 141,7 50,0 379,3 2278,4 Industrija željeza i čelika 24,6 26,8 26,8 266,3 Industrija obojenih metala 4,2 150,4 0,2 4,9 95,3 50,0 1702,7 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 12,7 2,0 10,7 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,5 7,3 0,5 2,4 4,4 11,1 Industrija tekstila, kože i odjeće 18,6 0,5 0,5 15,9 Industrija papira i grafike 0,9 0,9 14,0 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 17,1 13,1 1,1 8,9 3,1 379,3 268,4Saobraćaj 120,8 68,4 12,5 39,9 41,1 Željeznički saobraćaj 1,3 1,3 41,1 Drumski saobraćaj 106,0 68,4 37,6 Vazdušni saobraćaj 12,5 12,5 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0Opšta potrošnja 65,9 38,8 10,2 0,3 20,4 7,9 1584,0 18,8 764,9 Domaćinstva 25,0 9,7 8,5 1,2 1584,0 15,6 533,4 Poljoprivreda 9,9 0,3 8,2 1,4 26,0 Statistička razlika

Energetski bilans RCG (EUROSTAT metoda)

_________________________________________________________________________________________________________________ Prilog C : ENERGETSKI BILANSI REPUBLIKE CRNE GORE (EUROSTAT METODA)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

136/152

1990. godina- energetske jedinice - Sveukupno

Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 524,1 390,0 46,9 87,1 Iz ostalih izvora Uvoz 569,7 3,7 396,2 13,4 73,2 13,1 83,1 161,4 51,9 169,8 Saldo skladišta -3,0 2,6 -5,6 -0,6 -5,0 Izvoz 158,6 103,1 55,5 Bunker brodova Ukupna potrošnja 932,0 293,2 390,6 13,4 73,2 13,1 82,5 156,4 51,9 46,9 87,1 114,3 Energija za transformacije 276,7 263,9 12,8 12,8 Javne termoelektrane 267,6 263,2 4,4 4,4 Samostalne termoelektrane 8,5 0,1 8,4 8,4 Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energije 101,4 0,4 101,0 Javne termoelektrane 97,8 97,8 Samostalne termoelektrane 3,2 3,2 Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -87,1 87,1 Transferi među proizvodima -87,1 87,1 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 14,3 2,4 2,4 11,9 Gubici distribucije 25,3 25,3 Finalna potrošnja 717,2 29,3 375,3 13,4 73,2 13,1 80,1 143,6 51,9 46,9 0,4 265,2 Finalna neenergetska potrošnja 11,9 11,9 11,9 Kemijska industrija Ostali sektori 11,9 11,9 11,9 Finalna energetska potrošnja 705,3 29,3 363,4 13,4 73,2 13,1 80,1 143,6 40,0 46,9 0,4 265,2 Industrija 416,2 14,7 196,6 2,0 18,6 136,0 40,0 9,1 195,9 Industrija željeza i čelika 54,1 5,5 25,7 25,7 22,9 Industrija obojenih metala 284,0 0,9 136,7 0,2 5,0 91,5 40,0 146,4 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 12,3 12,3 2,0 10,3 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 8,5 0,3 7,2 0,6 2,4 4,2 1,0 Industrija tekstila, kože i odjeće 6,0 4,1 0,5 0,5 1,4 Industrija papira i grafike 2,1 0,9 0,9 1,2 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 49,2 3,8 13,3 1,2 9,1 3,0 9,1 23,1Saobraćaj 130,2 126,7 72,8 13,1 40,7 3,5 Željeznički saobraćaj 4,9 1,3 1,3 3,5 Drumski saobraćaj 111,2 111,2 72,8 38,4 Vazdušni saobraćaj 13,1 13,1 13,1 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0 1,0Opšta potrošnja 158,8 14,6 40,1 11,4 0,3 20,8 7,6 37,8 0,4 65,8 Domaćinstva 100,4 5,6 10,7 9,5 1,2 37,8 0,4 45,9 Poljoprivreda 12,3 10,0 0,3 8,4 1,3 2,2 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

137/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1289,6 1711,5 1441,7 Iz ostalih izvora Uvoz 32,6 243,7 2,8 57,9 0,5 64,4 96,4 21,7 2207,6 Saldo skladišta -8,5 2,0 -0,4 2,4 Izvoz 180,2 823,3 Bunker brodova Ukupna potrošnja 1133,5 245,7 2,8 57,9 0,5 64,0 98,8 21,7 1711,5 1441,7 1384,3 Energija za transformacije 972,7 2,4 2,4 Javne termoelektrane 970,3 2,4 2,4 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 835,6 Javne termoelektrane 835,6 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1441,7 1441,7 Transferi među proizvodima -1441,7 1441,7 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 2,0 2,0 108,6 Gubici distribucije 461,5 Finalna potrošnja 160,8 241,3 2,8 57,9 0,5 62,0 96,4 21,7 1711,5 18,8 3091,5 Finalna neenergetska potrošnja 8,8 8,8 Kemijska industrija Ostali sektori 8,8 8,8 Finalna energetska potrošnja 160,8 232,5 2,8 57,9 0,5 62,0 96,4 12,9 1711,5 18,8 3091,5 Industrija 80,7 115,8 2,2 11,2 89,5 12,9 163,5 1710,6 Industrija željeza i čelika 33,9 14,9 0,8 14,1 180,4 Industrija obojenih metala 81,6 0,1 2,3 66,3 12,9 1420,2 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 0,4 2,3 2,3 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,9 7,9 0,8 1,9 5,2 10,0 Industrija tekstila, kože i odjeće 9,8 0,5 0,5 4,6 Industrija papira i grafike 11,5 0,1 0,1 7,8 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 23,2 8,5 0,5 7,0 1,0 163,5 87,6Saobraćaj 95,5 57,6 0,5 37,4 29,3 Željeznički saobraćaj 1,1 1,1 29,3 Drumski saobraćaj 92,9 57,6 35,3 Vazdušni saobraćaj 0,5 0,5 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0Opšta potrošnja 80,1 21,2 0,6 0,3 13,4 6,9 1548,0 18,8 1351,6 Domaćinstva 32,0 1,1 0,5 0,6 1548,0 15,6 921,2 Poljoprivreda 7,9 0,3 7,2 0,4 12,6 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

138/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 451,3 286,5 40,9 124,0 Iz ostalih izvora Uvoz 438,0 7,2 240,9 3,1 61,7 0,5 65,7 92,5 17,4 189,8 Saldo skladišta 0,0 -1,9 1,9 -0,4 2,3 Izvoz 110,8 40,0 70,8 Bunker brodova Ukupna potrošnja 778,5 251,8 242,8 3,1 61,7 0,5 65,3 94,8 17,4 40,9 124,0 119,0 Energija za transformacije 218,4 216,1 2,3 2,3 Javne termoelektrane 217,8 215,5 2,3 2,3 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energije 72,3 0,4 71,8 Javne termoelektrane 71,8 71,8 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -124,0 124,0 Transferi među proizvodima -124,0 124,0 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 11,4 2,0 2,0 9,3 Gubici distribucije 39,7 39,7 Finalna potrošnja 581,3 35,7 238,5 3,1 61,7 0,5 63,2 92,5 17,4 40,9 0,4 265,8 Finalna neenergetska potrošnja 7,0 7,0 7,0 Kemijska industrija Ostali sektori 7,0 7,0 7,0 Finalna energetska potrošnja 574,3 35,7 231,4 3,1 61,7 0,5 63,2 92,5 10,3 40,9 0,4 265,8 Industrija 279,0 17,9 110,1 2,5 11,4 85,9 10,3 3,9 147,1 Industrija željeza i čelika 37,5 7,5 14,4 0,9 13,5 15,5 Industrija obojenih metala 198,5 76,4 0,1 2,3 63,6 10,3 122,1 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,3 0,1 2,2 2,2 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 9,1 0,4 7,8 0,9 1,9 5,0 0,9 Industrija tekstila, kože i odjeće 3,1 2,2 0,5 0,5 0,4 Industrija papira i grafike 3,3 2,6 0,1 0,1 0,7 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 25,3 5,2 8,7 0,6 7,1 1,0 3,9 7,5Saobraćaj 102,5 100,0 61,3 0,5 38,2 2,5 Željeznički saobraćaj 3,6 1,1 1,1 2,5 Drumski saobraćaj 97,4 97,4 61,3 36,0 Vazdušni saobraćaj 0,5 0,5 0,5 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0 1,0Opšta potrošnja 192,7 17,8 21,3 0,7 0,3 13,7 6,6 37,0 0,4 116,2 Domaćinstva 124,8 7,1 1,2 0,6 0,6 37,0 0,4 79,2 Poljoprivreda 9,1 8,0 0,3 7,3 0,4 1,1 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

139/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1591,3 1309,1 1715,9 Iz ostalih izvora Uvoz 25,7 309,9 3,4 79,3 5,0 84,6 102,2 35,4 1946,3 Saldo skladišta 22,2 -10,1 -0,2 -9,9 Izvoz 170,0 955,9 Bunker brodova Ukupna potrošnja 1469,2 299,8 3,4 79,3 5,0 84,4 92,3 35,4 1309,1 1715,9 990,4 Energija za transformacije 1304,4 3,1 3,1 Javne termoelektrane 1302,0 3,1 3,1 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 955,0 Javne termoelektrane 955,0 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1715,9 1715,9 Transferi među proizvodima -1715,9 1715,9 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 3,9 3,9 126,4 Gubici distribucije 501,6 Finalna potrošnja 164,8 292,8 3,4 79,3 5,0 80,5 89,2 35,4 1309,1 18,8 3033,3 Finalna neenergetska potrošnja 11,4 11,4 Kemijska industrija Ostali sektori 11,4 11,4 Finalna energetska potrošnja 164,8 281,4 3,4 79,3 5,0 80,5 89,2 24,0 1309,1 18,8 3033,3 Industrija 80,8 121,1 2,1 13,0 82,0 24,0 139,1 1662,3 Industrija željeza i čelika 27,4 13,5 0,9 12,6 186,8 Industrija obojenih metala 85,6 1,6 60,0 24,0 1362,4 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 1,0 2,3 0,2 2,1 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,8 8,2 0,6 2,0 5,6 9,8 Industrija tekstila, kože i odjeće 9,1 0,5 0,5 3,9 Industrija papira i grafike 14,8 0,1 0,1 11,1 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 26,7 10,9 0,6 9,2 1,1 139,1 88,3Saobraćaj 137,9 79,0 5,0 53,9 31,4 Željeznički saobraćaj 1,1 1,1 31,4 Drumski saobraćaj 130,8 79,0 51,8 Vazdušni saobraćaj 5,0 5,0 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0Opšta potrošnja 84,0 22,4 1,3 0,3 13,6 7,2 1170,0 18,8 1339,6 Domaćinstva 35,3 1,8 1,1 0,7 1170,0 15,6 940,1 Poljoprivreda 7,7 0,3 6,7 0,7 12,6 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

140/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 532,3 353,5 31,3 147,5 Iz ostalih izvora Uvoz 479,3 5,7 306,2 3,8 84,5 5,2 86,3 98,1 28,3 167,4 Saldo skladišta -4,8 4,9 -9,7 -0,2 -9,5 Izvoz 120,0 37,8 82,2 Bunker brodova Ukupna potrošnja 886,9 326,3 296,5 3,8 84,5 5,2 86,1 88,6 28,3 31,3 147,5 85,2 Energija za transformacije 292,7 289,7 3,0 3,0 Javne termoelektrane 292,2 289,2 3,0 3,0 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energije 82,6 0,4 82,1 Javne termoelektrane 82,1 82,1 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -147,5 147,5 Transferi među proizvodima -147,5 147,5 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 14,8 4,0 4,0 10,9 Gubici distribucije 43,1 43,1 Finalna potrošnja 618,7 36,6 289,6 3,8 84,5 5,2 82,1 85,6 28,3 31,3 0,4 260,8 Finalna neenergetska potrošnja 9,1 9,1 9,1 Kemijska industrija Ostali sektori 9,1 9,1 9,1 Finalna energetska potrošnja 609,6 36,6 280,5 3,8 84,5 5,2 82,1 85,6 19,2 31,3 0,4 260,8 Industrija 277,7 17,9 113,5 2,4 13,3 78,7 19,2 3,3 142,9 Industrija željeza i čelika 35,3 6,1 13,1 1,0 12,1 16,1 Industrija obojenih metala 195,6 78,4 1,6 57,6 19,2 117,1 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,4 0,2 2,2 0,2 2,0 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 9,3 0,4 8,1 0,7 2,0 5,4 0,8 Industrija tekstila, kože i odjeće 2,8 2,0 0,5 0,5 0,3 Industrija papira i grafike 4,3 3,3 0,1 0,1 1,0 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 28,0 5,9 11,1 0,7 9,4 1,1 3,3 7,6Saobraćaj 147,1 144,4 84,1 5,2 55,0 2,7 Željeznički saobraćaj 3,8 1,1 1,1 2,7 Drumski saobraćaj 137,0 137,0 84,1 52,8 Vazdušni saobraćaj 5,2 5,2 5,2 Pomorski i riječni saobraćaj 1,0 1,0 1,0Opšta potrošnja 184,8 18,7 22,6 1,5 0,3 13,9 6,9 27,9 0,4 115,2 Domaćinstva 118,9 7,8 1,9 1,2 0,7 27,9 0,4 80,8 Poljoprivreda 8,9 7,8 0,3 6,8 0,7 1,1 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

141/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1507,6 1369,0 1699,0 Iz ostalih izvora Uvoz 21,2 333,2 1,7 91,9 0,5 98,3 120,5 20,3 1976,9 Saldo skladišta 15,7 -22,0 1,0 -23,0 Izvoz 107,0 1070,6 Bunker brodova Ukupna potrošnja 1437,5 311,2 1,7 91,9 0,5 99,3 97,5 20,3 1369,0 1699,0 906,3 Energija za transformacije 1260,4 3,2 3,2 Javne termoelektrane 1258,0 3,2 3,2 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 1036,8 Javne termoelektrane 1036,8 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1699,0 1699,0 Transferi među proizvodima -1699,0 1699,0 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 3,2 3,2 160,8 Gubici distribucije 565,3 Finalna potrošnja 177,1 304,8 1,7 91,9 0,5 96,1 94,3 20,3 1369,0 18,8 2916,0 Finalna neenergetska potrošnja 5,3 5,3 Kemijska industrija Ostali sektori 5,3 5,3 Finalna energetska potrošnja 177,1 299,5 1,7 91,9 0,5 96,1 94,3 15,0 1369,0 18,8 2916,0 Industrija 82,1 115,1 1,2 11,8 87,1 15,0 190,0 1601,3 Industrija željeza i čelika 30,2 10,2 0,4 9,8 130,4 Industrija obojenih metala 86,4 0,1 1,9 69,4 15,0 1365,6 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 1,5 2,0 0,1 1,9 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,9 7,6 0,6 2,3 4,7 9,6 Industrija tekstila, kože i odjeće 8,6 0,5 0,5 3,4 Industrija papira i grafike 14,0 0,1 0,1 11,5 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 25,9 8,3 0,1 7,5 0,7 190,0 80,8Saobraćaj 162,9 91,7 0,5 70,7 15,0 Željeznički saobraćaj 0,8 0,8 15,0 Drumski saobraćaj 160,8 91,7 69,1 Vazdušni saobraćaj 0,5 0,5 Pomorski i riječni saobraćaj 0,8 0,8Opšta potrošnja 95,0 21,5 0,5 0,2 13,6 7,2 1179,0 18,8 1299,7 Domaćinstva 41,8 1,1 0,4 0,7 1179,0 15,6 964,5 Poljoprivreda 6,9 0,2 6,0 0,7 14,9 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

142/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 513,7 334,9 32,7 146,1 Iz ostalih izvora Uvoz 507,2 4,7 332,5 1,9 97,9 0,5 100,3 115,7 16,2 170,0 Saldo skladišta -17,6 3,5 -21,1 1,0 -22,1 Izvoz 115,8 23,8 92,1 Bunker brodova Ukupna potrošnja 887,5 319,3 311,4 1,9 97,9 0,5 101,3 93,6 16,2 32,7 146,1 77,9 Energija za transformacije 283,0 280,0 3,1 3,1 Javne termoelektrane 282,5 279,4 3,1 3,1 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energi 89,6 0,4 89,1 Javne termoelektrane 89,1 89,1 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -146,1 146,1 Transferi među proizvodima -146,1 146,1 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 17,1 3,3 3,3 13,8 Gubici distribucije 48,6 48,6 Finalna potrošnja 628,3 39,3 305,1 1,9 97,9 0,5 98,0 90,5 16,2 32,7 0,4 250,7 Finalna neenergetska potrošnja 4,2 4,2 4,2 Kemijska industrija Ostali sektori 4,2 4,2 4,2 Finalna energetska potrošnja 624,1 39,3 300,9 1,9 97,9 0,5 98,0 90,5 12,0 32,7 0,4 250,7 Industrija 269,5 18,2 109,0 1,3 12,0 83,6 12,0 4,5 137,7 Industrija željeza i čelika 27,8 6,7 9,9 0,4 9,4 11,2 Industrija obojenih metala 198,1 80,7 0,1 1,9 66,6 12,0 117,4 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,3 0,3 1,9 0,1 1,8 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 8,8 0,4 7,5 0,7 2,3 4,5 0,8 Industrija tekstila, kože i odjeće 2,7 1,9 0,5 0,5 0,3 Industrija papira i grafike 4,2 3,1 0,1 0,1 1,0 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 25,7 5,8 8,4 0,1 7,7 0,7 4,5 6,9Saobraćaj 171,6 170,3 97,7 0,5 72,1 1,3 Željeznički saobraćaj 2,1 0,8 0,8 1,3 Drumski saobraćaj 168,2 168,2 97,7 70,5 Vazdušni saobraćaj 0,5 0,5 0,5 Pomorski i riječni saobraćaj 0,8 0,8 0,8Opšta potrošnja 183,0 21,1 21,6 0,6 0,2 13,9 6,9 28,2 0,4 111,8 Domaćinstva 121,9 9,3 1,2 0,4 0,7 28,2 0,4 82,9 Poljoprivreda 8,3 7,0 0,2 6,1 0,7 1,3 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

143/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1564,7 1334,8 1585,8 Iz ostalih izvora Uvoz 13,1 353,9 1,3 78,5 13,3 119,1 107,9 33,8 2790,9 Saldo skladišta 6,3 -1,6 -0,5 -1,1 Izvoz 83,6 1492,9 Bunker brodova Ukupna potrošnja 1500,5 352,3 1,3 78,5 13,3 118,6 106,8 33,8 1334,8 1585,8 1298,0 Energija za transformacije 1383,8 3,5 3,5 Javne termoelektrane 1381,4 3,5 3,5 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 1065,3 Javne termoelektrane 1065,3 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1585,8 1585,8 Transferi među proizvodima -1585,8 1585,8 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 5,7 5,7 142,9 Gubici distribucije 471,0 Finalna potrošnja 116,7 343,1 1,3 78,5 13,3 112,9 103,3 33,8 1334,8 18,8 3335,2 Finalna neenergetska potrošnja 18,8 18,8 Kemijska industrija Ostali sektori 18,8 18,8 Finalna energetska potrošnja 116,7 324,3 1,3 78,5 13,3 112,9 103,3 15,0 1334,8 18,8 3335,2 Industrija 64,5 126,5 1,1 14,5 95,9 15,0 200,8 1791,9 Industrija željeza i čelika 24,2 7,8 0,5 7,3 123,8 Industrija obojenih metala 104,0 0,1 2,9 86,0 15,0 1568,0 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,1 1,0 0,1 0,9 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,4 3,2 0,1 2,3 0,8 8,5 Industrija tekstila, kože i odjeće 6,7 0,4 0,4 5,3 Industrija papira i grafike 9,6 0,1 0,1 9,7 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 20,5 10,0 0,4 9,2 0,4 200,8 76,6Saobraćaj 175,4 78,2 13,3 83,9 19,5 Željeznički saobraćaj 1,2 1,2 19,5 Drumski saobraćaj 159,6 78,2 81,4 Vazdušni saobraćaj 13,3 13,3 Pomorski i riječni saobraćaj 1,3 1,3Opšta potrošnja 52,2 22,4 0,2 0,3 14,5 7,4 1134,0 18,8 1523,8 Domaćinstva 24,0 1,0 0,2 0,8 1134,0 15,6 1113,8 Poljoprivreda 7,3 0,3 6,1 0,9 11,1 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

144/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 515,8 347,6 31,9 136,4 Iz ostalih izvora Uvoz 594,0 2,9 351,1 1,5 83,6 14,0 121,5 103,6 27,0 240,0 Saldo skladišta -0,2 1,4 -1,6 -0,5 -1,1 Izvoz 146,9 18,6 128,4 Bunker brodova Ukupna potrošnja 962,7 333,3 349,6 1,5 83,6 14,0 121,0 102,5 27,0 31,9 136,4 111,6 Energija za transformacije 310,7 307,4 3,4 3,4 Javne termoelektrane 310,2 306,8 3,4 3,4 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energije 92,0 0,4 91,6 Javne termoelektrane 91,6 91,6 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -136,4 136,4 Transferi među proizvodima -136,4 136,4 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 18,1 5,8 5,8 12,3 Gubici distribucije 40,5 40,5 Finalna potrošnja 685,4 25,9 340,4 1,5 83,6 14,0 115,2 99,2 27,0 31,9 0,4 286,8 Finalna neenergetska potrošnja 15,0 15,0 15,0 Kemijska industrija Ostali sektori 15,0 15,0 15,0 Finalna energetska potrošnja 670,4 25,9 325,4 1,5 83,6 14,0 115,2 99,2 12,0 31,9 0,4 286,8 Industrija 293,3 14,3 120,1 1,2 14,8 92,1 12,0 4,8 154,1 Industrija željeza i čelika 23,6 5,4 7,6 0,6 7,0 10,6 Industrija obojenih metala 232,4 97,6 0,1 3,0 82,6 12,0 134,8 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 1,4 0,5 1,0 0,1 0,9 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 4,3 0,3 3,2 0,1 2,3 0,8 0,7 Industrija tekstila, kože i odjeće 2,3 1,5 0,4 0,4 0,5 Industrija papira i grafike 3,1 2,1 0,1 0,1 0,8 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 26,2 4,6 10,2 0,4 9,4 0,4 4,8 6,6Saobraćaj 184,5 182,8 83,3 14,0 85,6 1,7 Željeznički saobraćaj 2,9 1,2 1,2 1,7 Drumski saobraćaj 166,3 166,3 83,3 83,0 Vazdušni saobraćaj 14,0 14,0 14,0 Pomorski i riječni saobraćaj 1,3 1,3 1,3Opšta potrošnja 192,6 11,6 22,4 0,2 0,3 14,8 7,1 27,1 0,4 131,0 Domaćinstva 129,6 5,3 1,0 0,2 0,8 27,1 0,4 95,8 Poljoprivreda 8,4 7,4 0,3 6,2 0,9 1,0 Statistička razlika 0 0 0 0 0 0



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

145/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1189,4 1385,3 1775,0 Iz ostalih izvora Uvoz 25,0 324,8 1,7 66,1 15,9 103,6 109,3 28,2 2628,6 Saldo skladišta -29,1 9,1 3,6 5,5 Izvoz 68,9 940,3 Bunker brodova 2,4 2,4 Ukupna potrošnja 1116,4 331,5 1,7 66,1 15,9 104,8 114,8 28,2 1385,3 1775,0 1688,3 Energija za transformacije 1003,2 2,5 2,5 Javne termoelektrane 1000,8 2,5 2,5 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,4 Proizvodnja transformisane energije 18,8 725,8 Javne termoelektrane 725,8 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 18,8 Promjene i transferi, povrat -1775,0 1775,0 Transferi među proizvodima -1775,0 1775,0 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 3,1 3,1 108,7 Gubici distribucije 501,6 Finalna potrošnja 113,2 325,9 1,7 66,1 15,9 101,7 112,3 28,2 1385,3 18,8 3578,8 Finalna neenergetska potrošnja 13,2 13,2 Kemijska industrija Ostali sektori 13,2 13,2 Finalna energetska potrošnja 113,2 312,7 1,7 66,1 15,9 101,7 112,3 15,0 1385,3 18,8 3578,8 Industrija 57,6 134,7 1,3 13,0 105,4 15,0 152,3 1950,8 Industrija željeza i čelika 21,8 10,6 0,7 9,9 144,5 Industrija obojenih metala 107,6 2,8 89,8 15,0 1719,8 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,6 0,1 0,1 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,4 6,5 2,2 4,3 10,7 Industrija tekstila, kože i odjeće 6,1 5,3 Industrija papira i grafike 8,3 0,2 0,2 9,2 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 17,4 9,7 0,6 7,9 1,2 152,3 61,3Saobraćaj 155,3 65,9 15,9 73,5 21,1 Željeznički saobraćaj 1,1 1,1 21,1 Drumski saobraćaj 136,7 65,9 70,8 Vazdušni saobraćaj 15,9 15,9 Pomorski i riječni saobraćaj 1,6 1,6Opšta potrošnja 55,6 22,7 0,4 0,2 15,2 6,9 1233,0 18,8 1606,9 Domaćinstva 26,7 1,2 0,3 0,9 1233,0 15,6 1101,1 Poljoprivreda 6,5 0,2 5,9 0,4 10,1 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

146/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 449,9 264,2 33,1 152,6 Iz ostalih izvora Uvoz 553,7 5,6 322,2 1,9 70,4 16,7 105,7 104,9 22,6 226,0 Saldo skladišta 2,5 -6,5 9,0 3,7 5,3 Izvoz 96,2 15,3 80,9 Bunker brodova 2,4 2,4 2,4 Ukupna potrošnja 907,5 248,0 328,7 1,9 70,4 16,7 106,9 110,2 22,6 33,1 152,6 145,2 Energija za transformacije 225,2 222,8 2,4 2,4 Javne termoelektrane 224,7 222,3 2,4 2,4 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Proizvodnja transformisane energije 62,9 0,4 62,4 Javne termoelektrane 62,4 62,4 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,4 0,4 Promjene i transferi, povrat -152,6 152,6 Transferi među proizvodima -152,6 152,6 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 12,5 3,2 3,2 9,3 Gubici distribucije 43,1 43,1 Finalna potrošnja 689,5 25,1 323,1 1,9 70,4 16,7 103,7 107,8 22,6 33,1 0,4 307,7 Finalna neenergetska potrošnja 10,6 10,6 10,6 Kemijska industrija Ostali sektori 10,6 10,6 10,6 Finalna energetska potrošnja 678,9 25,1 312,5 1,9 70,4 16,7 103,7 107,8 12,0 33,1 0,4 307,7 Industrija 312,1 12,8 127,9 1,5 13,3 101,2 12,0 3,6 167,7 Industrija željeza i čelika 27,6 4,8 10,3 0,8 9,5 12,4 Industrija obojenih metala 248,9 101,1 2,9 86,2 12,0 147,9 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 0,7 0,6 0,1 0,1 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 7,6 0,3 6,4 2,2 4,1 0,9 Industrija tekstila, kože i odjeće 1,8 1,4 0,5 Industrija papira i grafike 2,8 1,8 0,2 0,2 0,8 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 22,7 3,9 9,9 0,7 8,1 1,2 3,6 5,3Saobraćaj 163,7 161,9 70,2 16,7 75,0 1,8 Željeznički saobraćaj 2,9 1,1 1,1 1,8 Drumski saobraćaj 142,4 142,4 70,2 72,2 Vazdušni saobraćaj 16,7 16,7 16,7 Pomorski i riječni saobraćaj 1,6 1,6 1,6Opšta potrošnja 203,2 12,4 22,8 0,4 0,2 15,5 6,6 29,4 0,4 138,2 Domaćinstva 131,7 5,9 1,3 0,3 0,9 29,4 0,4 94,7 Poljoprivreda 7,5 6,6 0,2 6,0 0,4 0,9 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

147/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1805,9 1519,4 1100,5 Iz ostalih izvora Uvoz 23,5 314,8 2,5 50,6 14,8 97,6 103,1 46,2 2698,6 Saldo skladišta -0,3 4,5 -2,8 7,3 Izvoz 98,4 663,3 Bunker brodova 1,1 1,1 Ukupna potrošnja 1730,7 318,2 2,5 50,6 14,8 93,7 110,4 46,2 1519,4 1100,5 2035,3 Energija za transformacije 1601,2 1,3 1,3 Javne termoelektrane 1598,4 1,3 1,3 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 2,8 Proizvodnja transformisane energije 22,0 1226,6 Javne termoelektrane 1226,6 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 22,0 Promjene i transferi, povrat -1100,5 1100,5 Transferi među proizvodima -1100,5 1100,5 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 3,0 3,0 184,9 Gubici distribucije 509,6 Finalna potrošnja 129,5 313,9 2,5 50,6 14,8 90,7 109,1 46,2 1519,4 22,0 3667,9 Finalna neenergetska potrošnja 10,2 10,2 Kemijska industrija Ostali sektori 10,2 10,2 Finalna energetska potrošnja 129,5 303,7 2,5 50,6 14,8 90,7 109,1 36,0 1519,4 22,0 3667,9 Industrija 61,0 153,3 1,3 14,3 101,7 36,0 88,4 2073,2 Industrija željeza i čelika 25,8 7,4 0,7 6,7 122,5 Industrija obojenih metala 130,4 2,4 92,0 36,0 1855,0 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,4 0,1 0,1 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,4 4,4 2,0 2,4 13,7 Industrija tekstila, kože i odjeće 4,9 0,2 0,2 4,0 Industrija papira i grafike 9,9 0,1 0,1 8,5 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 16,6 10,7 0,6 9,8 0,3 88,4 69,5Saobraćaj 125,8 0,1 50,4 14,8 60,5 21,1 Željeznički saobraćaj 1,0 1,0 21,1 Drumski saobraćaj 108,2 0,1 50,4 57,7 Vazdušni saobraćaj 14,8 14,8 Pomorski i riječni saobraćaj 1,8 1,8Opšta potrošnja 68,5 24,6 1,1 0,2 15,9 7,4 1431,0 22,0 1573,6 Domaćinstva 33,5 1,9 0,9 1,0 1431,0 18,2 1052,6 Poljoprivreda 6,8 0,2 5,7 0,9 10,0 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

148/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 532,1 401,1 36,3 94,6 Iz ostalih izvora Uvoz 545,0 5,2 307,7 2,8 53,9 15,5 99,6 99,0 37,0 232,0 Saldo skladišta 4,1 -0,1 4,2 -2,9 7,0 Izvoz 78,9 21,9 57,0 Bunker brodova 1,1 1,1 1,1 Ukupna potrošnja 1001,1 384,4 310,8 2,8 53,9 15,5 95,6 106,0 37,0 36,3 94,6 175,0 Energija za transformacije 356,9 355,7 1,2 1,2 Javne termoelektrane 356,3 355,0 1,2 1,2 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,6 0,6 Proizvodnja transformisane energije 106,0 0,5 105,5 Javne termoelektrane 105,5 105,5 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,5 0,5 Promjene i transferi, povrat -94,6 94,6 Transferi među proizvodima -94,6 94,6 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 19,0 3,1 3,1 15,9 Gubici distribucije 43,8 43,8 Finalna potrošnja 687,4 28,8 306,4 2,8 53,9 15,5 92,5 104,7 37,0 36,3 0,5 315,4 Finalna neenergetska potrošnja 8,2 8,2 8,2 Kemijska industrija Ostali sektori 8,2 8,2 8,2 Finalna energetska potrošnja 679,2 28,8 298,3 2,8 53,9 15,5 92,5 104,7 28,8 36,3 0,5 315,4 Industrija 336,4 13,5 142,5 1,5 14,6 97,6 28,8 2,1 178,3 Industrija željeza i čelika 23,5 5,7 7,2 0,8 6,4 10,5 Industrija obojenih metala 279,1 119,6 2,4 88,3 28,8 159,5 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 0,6 0,5 0,1 0,1 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 5,8 0,3 4,3 2,0 2,3 1,2 Industrija tekstila, kože i odjeće 1,6 1,1 0,2 0,2 0,3 Industrija papira i grafike 3,0 2,2 0,1 0,1 0,7 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 22,7 3,7 11,0 0,7 10,0 0,3 2,1 6,0Saobraćaj 132,9 131,0 0,1 53,7 15,5 61,7 1,8 Željeznički saobraćaj 2,8 1,0 1,0 1,8 Drumski saobraćaj 112,6 112,6 0,1 53,7 58,9 Vazdušni saobraćaj 15,5 15,5 15,5 Pomorski i riječni saobraćaj 1,8 1,8 1,8Opšta potrošnja 210,0 15,2 24,8 1,2 0,2 16,2 7,1 34,2 0,5 135,3 Domaćinstva 134,6 7,4 2,0 1,0 1,0 34,2 0,4 90,5 Poljoprivreda 7,8 6,9 0,2 5,8 0,9 0,9 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

149/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1617,8 2050,6 1538,9 Iz ostalih izvora Uvoz 23,6 330,6 3,1 61,7 13,0 92,9 100,9 59,0 2718,7 Saldo skladišta 22,7 9,5 0,8 8,7 Izvoz 69,7 931,6 Bunker brodova 1,0 1,0 Ukupna potrošnja 1594,4 339,1 3,1 61,7 13,0 92,7 109,6 59,0 2050,6 1538,9 1787,1 Energija za transformacije 1483,6 1,6 1,6 Javne termoelektrane 1479,9 1,6 1,6 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 3,7 Proizvodnja transformisane energije 29,0 1197,7 Javne termoelektrane 1197,7 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 29,0 Promjene i transferi, povrat -1538,9 1538,9 Transferi među proizvodima -1538,9 1538,9 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 4,6 4,6 165,4 Gubici distribucije 618,4 Finalna potrošnja 110,8 332,9 3,1 61,7 13,0 88,1 108,0 59,0 2050,6 29,0 3739,9 Finalna neenergetska potrošnja 9,0 9,0 Kemijska industrija Ostali sektori 9,0 9,0 Finalna energetska potrošnja 110,8 323,9 3,1 61,7 13,0 88,1 108,0 50,0 2050,6 29,0 3739,9 Industrija 45,7 169,0 1,0 17,0 101,0 50,0 70,6 2078,2 Industrija željeza i čelika 29,1 5,1 0,3 4,8 99,9 Industrija obojenih metala 143,8 1,9 91,9 50,0 1903,8 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,3 3,5 3,0 0,5 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,1 5,4 2,2 3,2 6,5 Industrija tekstila, kože i odjeće 3,1 0,3 0,3 5,0 Industrija papira i grafike 0,1 0,1 2,0 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 10,1 10,8 0,7 9,9 0,2 70,6 61,0Saobraćaj 128,9 0,1 61,5 13,0 54,3 21,0 Željeznički saobraćaj 1,0 1,0 21,0 Drumski saobraćaj 113,0 0,1 61,5 51,4 Vazdušni saobraćaj 13,0 13,0 Pomorski i riječni saobraćaj 1,9 1,9Opšta potrošnja 65,1 26,0 2,0 0,2 16,8 7,0 1980,0 29,0 1640,7 Domaćinstva 32,6 2,8 1,7 1,1 1980,0 24,0 1079,2 Poljoprivreda 6,2 0,2 5,5 0,5 8,9 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

150/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 540,7 359,4 49,0 132,3 Iz ostalih izvora Uvoz 560,7 5,2 321,7 3,5 65,7 13,6 94,8 96,9 47,2 233,8 Saldo skladišta 14,2 5,0 9,2 0,8 8,4 Izvoz 95,6 15,5 80,1 Bunker brodova 1,0 1,0 1,0 Ukupna potrošnja 1018,9 354,2 329,8 3,5 65,7 13,6 94,6 105,2 47,2 49,0 132,3 153,7 Energija za transformacije 331,1 329,5 1,5 1,5 Javne termoelektrane 330,3 328,7 1,5 1,5 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,8 0,8 Proizvodnja transformisane energije 103,7 0,7 103,0 Javne termoelektrane 103,0 103,0 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,7 0,7 Promjene i transferi, povrat -132,3 132,3 Transferi među proizvodima -132,3 132,3 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 18,9 4,7 4,7 14,2 Gubici distribucije 53,2 53,2 Finalna potrošnja 719,4 24,6 323,6 3,5 65,7 13,6 89,9 103,7 47,2 49,0 0,7 321,6 Finalna neenergetska potrošnja 7,2 7,2 7,2 Kemijska industrija Ostali sektori 7,2 7,2 7,2 Finalna energetska potrošnja 712,2 24,6 316,4 3,5 65,7 13,6 89,9 103,7 40,0 49,0 0,7 321,6 Industrija 346,0 10,2 155,4 1,1 17,3 97,0 40,0 1,7 178,7 Industrija željeza i čelika 20,0 6,5 4,9 0,3 4,6 8,6 Industrija obojenih metala 293,9 130,2 1,9 88,2 40,0 163,7 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 4,1 0,5 3,5 3,1 0,5 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 6,1 0,2 5,3 2,2 3,1 0,6 Industrija tekstila, kože i odjeće 1,4 0,7 0,3 0,3 0,4 Industrija papira i grafike 0,3 0,1 0,1 0,2 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 20,2 2,2 11,1 0,8 10,1 0,2 1,7 5,2Saobraćaj 136,5 134,7 0,1 65,5 13,6 55,4 1,8 Željeznički saobraćaj 2,8 1,0 1,0 1,8 Drumski saobraćaj 118,0 118,0 0,1 65,5 52,4 Vazdušni saobraćaj 13,6 13,6 13,6 Pomorski i riječni saobraćaj 1,9 1,9 1,9Opšta potrošnja 229,8 14,5 26,3 2,2 0,2 17,1 6,7 47,3 0,7 141,1 Domaćinstva 150,9 7,2 3,0 1,9 1,1 47,3 0,6 92,8 Poljoprivreda 7,1 6,3 0,2 5,6 0,5 0,8 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

151/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t TJ GWh TJ GWh Primarna proizvodnja 1524,3 2198,3 2239,5 Iz ostalih izvora Uvoz 22,7 355,4 4,8 61,9 7,3 110,9 120,0 50,5 2676,6 Saldo skladišta 6,0 -0,1 0,9 -1,0 Izvoz 60,4 1352,5 Bunker brodova 1,0 1,0 Ukupna potrošnja 1492,6 354,3 4,8 61,9 7,3 110,8 119,0 50,5 2198,3 2239,5 1324,1 Energija za transformacije 1397,8 1,3 1,3 Javne termoelektrane 1394,0 1,3 1,3 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 3,8 Proizvodnja transformisane energije 29,8 1068,2 Javne termoelektrane 1068,2 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 29,8 Promjene i transferi, povrat -2239,5 2239,5 Transferi među proizvodima -2239,5 2239,5 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 2,7 2,7 154,6 Gubici distribucije 694,5 Finalna potrošnja 94,8 350,3 4,8 61,9 7,3 108,1 117,7 50,5 2198,3 29,8 3782,7 Finalna neenergetska potrošnja 10,3 10,3 Kemijska industrija Ostali sektori 10,3 10,3 Finalna energetska potrošnja 94,8 340,0 4,8 61,9 7,3 108,1 117,7 40,2 2198,3 29,8 3782,7 Industrija 38,7 167,4 1,1 15,3 110,8 40,2 128,3 2155,5 Industrija željeza i čelika 25,7 12,6 0,4 12,2 184,4 Industrija obojenih metala 136,8 2,3 94,3 40,2 1898,0 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 2,0 3,6 3,6 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 1,2 5,6 2,5 3,1 0,9 Industrija tekstila, kože i odjeće 1,6 4,3 Industrija papira i grafike 0,1 0,1 0,1 1,3 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 8,1 8,7 0,7 6,9 1,1 128,3 66,6Saobraćaj 143,8 0,1 61,6 7,3 74,8 22,3 Željeznički saobraćaj 1,2 1,2 22,3 Drumski saobraćaj 133,5 0,1 61,6 71,8 Vazdušni saobraćaj 7,3 7,3 Pomorski i riječni saobraćaj 1,8 1,8Opšta potrošnja 56,1 28,8 3,6 0,3 18,0 6,9 2070,0 29,8 1604,9 Domaćinstva 28,6 4,2 3,0 1,2 2070,0 24,7 1058,6 Poljoprivreda 6,3 0,3 5,6 0,4 9,9 Statistička razlika



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

152/152


Lignitukupno

Ukupnoderivatinafte

Tečninaftni gas

Motornibenzin


Gas/dizelulje

Loživoulje


Hidro-energija

Toplotnaenergija

Električnaenergija

1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe 1000 toe Primarna proizvodnja 583,7 338,6 52,5 192,6 Iz ostalih izvora Uvoz 582,9 5,0 347,7 5,4 65,9 7,7 113,1 115,2 40,4 230,1 Saldo skladišta 1,3 1,3 0,0 0,9 -1,0 Izvoz 129,7 13,4 116,3 Bunker brodova 1,0 1,0 1,0 Ukupna potrošnja 1037,1 331,5 346,6 5,4 65,9 7,7 113,0 114,2 40,4 52,5 192,6 113,9 Energija za transformacije 311,7 310,5 1,2 1,2 Javne termoelektrane 310,9 309,6 1,2 1,2 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,8 0,8 Proizvodnja transformisane energije 92,6 0,7 91,8 Javne termoelektrane 91,8 91,8 Samostalne termoelektrane Javne kotlovnice 0,7 0,7 Promjene i transferi, povrat -192,6 192,6 Transferi među proizvodima -192,6 192,6 Transferirani proizvodi Povrat iz petrokemije Potrošnja energetike 16,0 2,8 2,8 13,3 Gubici distribucije 59,7 59,7 Finalna potrošnja 742,2 21,1 342,6 5,4 65,9 7,7 110,3 113,0 40,4 52,5 0,7 325,3 Finalna neenergetska potrošnja 8,2 8,2 8,2 Kemijska industrija Ostali sektori 8,2 8,2 8,2 Finalna energetska potrošnja 733,9 21,1 334,4 5,4 65,9 7,7 110,3 113,0 32,2 52,5 0,7 325,3 Industrija 352,4 8,6 155,4 1,2 15,6 106,4 32,2 3,1 185,3 Industrija željeza i čelika 33,7 5,7 12,2 0,4 11,7 15,9 Industrija obojenih metala 288,2 125,0 2,3 90,5 32,2 163,2 Kemijska industrija Industrija stakla i građ. materijala 4,1 0,4 3,7 3,7 Rudarstvo Industrija hrane, pića i cigareta 5,9 0,3 5,5 2,6 3,0 0,1 Industrija tekstila, kože i odjeće 0,7 0,4 0,4 Industrija papira i grafike 0,2 0,0 0,1 0,1 0,1 Mašinogradnja i metalna industrija Ostala industrija 19,5 1,8 8,9 0,8 7,0 1,1 3,1 5,7Saobraćaj 151,6 149,7 0,1 65,6 7,7 76,3 1,9 Željeznički saobraćaj 3,1 1,2 1,2 1,9 Drumski saobraćaj 139,0 139,0 0,1 65,6 73,2 Vazdušni saobraćaj 7,7 7,7 7,7 Pomorski i riječni saobraćaj 1,8 1,8 1,8Opšta potrošnja 229,9 12,5 29,3 4,0 0,3 18,4 6,6 49,4 0,7 138,0 Domaćinstva 152,0 6,4 4,6 3,4 1,2 49,4 0,6 91,0 Poljoprivreda 7,3 6,4 0,3 5,7 0,4 0,9 Statistička razlika 0 0 0 0


knjiga a finalna - gov.me · podaci preuzati iz statističkih godišnjaka republičkog zavoda za...

Documents