kohezija gramaticka

7/25/2019 Kohezija gramaticka

1/42


2/42

Pristup baziran na uenju MAK Hallidaya iRuqaiye Hasan

Kohezivne veze su veze izmeu 2 ili vieelemenata u te stu oji su! u prin"ipu!nezavisni od itave te stualne stru ture# npr$odnos izmeu line zameni"e i ante"edenta! uprimeru Marko je... On $$$

%snovna &un "ija ohezije je &ormiranje

te sta# te st je '()*+,-.(+A /(0*+A '(1* K*H '()*+*/A ! a 3samo4 jedan od izvora ovo5 jedinstva jeste K%H(1*'A$


3/42


4/42

Tekstura je svojstvo teksta koje ga ini '()*+,-.(+*M i /(0%.*-*M .

Primer:

Operi 6 jabuka i stavi ih na tacnu.


5/42

pronominaliza"ija (re&eren"a4,upstitu"ija gram. kohezija

(lipsaKonjun "ija 3 one tori4

0e si a ohezija


6/42

Pored ove tipologije, artin nudi i svoju,klasi!kuju"i kohe#ivna sredstva na:

a$ retrospektivna (pro%orme, supstituenti,sinonimi, homonimi, repeticije i sl.$

b$ prospektivna (otvaraju mesta & slots & kojatek treba da budu popunjena$c$ prospektivno-retrospektivna (%unkcionalna

reenina perspektiva ' komunikativni

dinami#am' temporalna sekvenca seodslikava u linearnoj itd.$


7/42

-ermin se odnosi na pojedinane sluajeveohezije$

Primer 6# Operi 6 jabuka. tavi ih na tacnu.

)h i 6 jabuka jesu primer jedne (pojedinane$referencijalne poveznice $

Primer 2# Operi 6 jabuka. tavi te jabuke na tacnu...

*oavaju se + vrste pove#nica:3i4 Pronominaliza"ija

3ii4 Repeti"ija


8/42

The Concise Oxford Dictionary of Linguistics ( -- , ed. P./.athe0s$ de!ni1e 2O/34)5* kao sintaksiku jedinicu , a

2ristalov A Dictionary Of Linguistics And honetics ( -- $de!ni1e 2O/34)5* kao gra!atiku jedinicu , dok /allida i/asan ( - 6$ smatraju da je u osnovi koncepta kohe#ije

3 78T)92) O 8O , koji:

postoji unutar tekstapostoji unutar teksta%ormira teksturu nekog teksta%ormira teksturu nekog tekstaini tekst tekstom, tj. celinomini tekst tekstom, tj. celinom

Ova relacija #naenja i#me;u elemenata omogu"uje itaocu%ormiranje presupo#icija. Presuponiranje poiva napresuponiranim elementima a to jeste 3 78T)92) 8)7?)57: jedanelemenat ne mo@e biti pravilno protumaen be# po#navanjadrugog elementa.


9/42

"re!e leti#Ti ne !o$e%& oni lete suvi%e 'rzo .

ti ne mo@e1 (elipsa$oni(pronominali#.$

leteti (leksikakohe#ija$


10/42

5e#ik je is vi1ekodni sistem na trima nivoima:

znaenje semantiki sistemrei leksikoAgramatiki sistem(gramatika i vokabular$

zvuanje %onolo1ki i ortogra%ski

sistem2ohe#ija je iska#ana pomo"u leksikoAleksikoAgramatikog sistemagramatikog sistema .


11/42

6$ 7ramati a ohezhija(i$ Pronominali#acija (upu"ivanje$(ii$ upstitucija(iii$ 3lipsa

(iv$ 2onjunkcije 'konektori2$ 0e si a ohezija

=a#lika i#me;u gramatike i leksike kohe#ijeesto se ne mo@e jasno odrediti.


12/42

-e stura i stru turatruktura je nain iskazivanja teksture . Tekstovi od

reenice su prilino retki, no naravno postoje.8pr.:Ti%ina# (spit u toku .

)a'ranjeno pu%enje#(znena*enja nikad ne prestaju#

7li naravno ve"ina tekstova se prote@e na ve"i brojreenica, %ra#a, sintagmi koji iska#uju jednistvo i%ormiraju celinu. 8ain kako mi upotrevljavamopojam kohe#ije odnosi se na nestru turno&ormiranje veza u tekstu, tj. na semanti e veze

(jer tekst posmatramo kao semantiku jedinicu$.


13/42

2ako se kohe#ivne ve#e ne tiu strukture,mogu se prona"i i u okviru reenice(intrasentencionalno$ i me;u reenicama(transsentencionalno$.2O/34)57 je 3 78T)927 3 38T7 * T32 T* 7 832) =*B)3>3 38TO * T32 T*, 2O5) 53 P=3 * 8O


14/42

Postoje i#vesni pojmovi (i#ra#i$ u je#iku koji sene mogu interpretirati semantiki po sebi ,nego re&ereriraju na ne1to drugo unutar ili van te sta .

Dr +oster je oti%ao u ,loucester po najve e! pljusku#

On je upao u 'aru sve do kolena#

( nikad vi%e nije oti%ao ta!o ponovo#

On ana%ori#uje (upu"uje una#ad$ dr Eoster

Ta!o upu"uje na#ad na Bloucester


15/42

Pronominaliza"ija

(5zo&ora (ndo&ora Ana&ora Kata&ora

Pronominaliza"ija je znaenjs a rela"ija i#me;urei i njenog & bilo tekstualnog bilo vantekstualnog Aokru@enja.


16/42

*pu"uje na situa"iju re%erencije. =e%erentse nala#i u vanjezikoj stvarnosti.

Primer: (di ta!o i donesi !i onu knjigu.


17/42

*pu"uje na re%erenta (antecedent$ unutarteksta . Postoje dva tipa:

7na%ora: upu"uje una#ad(retrospektivno$2ata%ora: upu"uje unapred(prospektivno$


18/42

Personalna re%erenca)emonstrativna 3dei ti a4 re%erencaKomparativna re%erenca


19/42

Prononiminaliza"ija oja poiva na ate5orijipersonalnosti i ostvaruju se pomo8u personalnihzameni"a 3njihove 9 vrste4$-o om pro"esa omuni a"ije smenjuju se ulo5eparti"ipanata u omuni a"iji#

5ovorni sa5ovorni

Primer #

Ako kupac $eli da proveri kvalitet ro'e koju kupuje/ !ora!u se dozvoliti jo% jedan uvid# Taj e 'iti sproveden nanjegov zahtev ili u njegovo i!e .


20/42

upa" on mu nje5ovuvid taj

Kada se upotrebljavaju posesivne zameni"e! javljaju se i dru5e ulo5e# posesor i posesum $

primer# Ta nova knjiga je 5ovanova. 8isam #nao da je njegova.

Posesor 'ovanPosesum nji5a


21/42

Egzistencijalne Posesivne

Centralni lan Modifikator

Imenica - zamenicadeterminator

J a mene

tiMi nas

On njegaOna njuOni njihtoneko

mojtvojnanjegovnjennjihov

!!!

Posesivni pridevi

Semantika kategorija

gramatika funkcija

vrste

lice:govornikadresatDruge osobeGovornik i drugi

drugi, m.r.druga, .r.Druge osobe


22/42

Bovornik identi!kuje re%erenta lociraju"i gana skali proksimalnosti & poka#ne #amenicei #ameniki prilo#i: ovaj/ taj/ onaj& ovde/ta!o/ onde##


23/42

"elekcijaModifikator #djunkt $dodatak$

determinator

adver%

Ovaj onajtaj

Ovde sada&'amo tu

Semantika kategorija Gramatika kategorija

vrstaProksimalnost:blizudalekoneutralno


24/42

Primer

Ostavi to tamo i do;i ovamo .....%da le dola#i1F


25/42

+ tipa komparacije:Op1te pore;enje(Partikularno pore;enje$

%pte poreenje3ntiteti se jednostavno porede be# ula@enja uposebnosti: slino tako/ slino to!e/ identinoto!e/ drugaije od toga ...

Primer : To je ista maka kao ona koju smo videli jue.


26/42

Modifikator

(eiktiko$e)itetsko

"u%modifikator $adjunkti

#djektiv #dver%

Isto identino"lino dodatno

identino"lino* kao* )o)ut

%olje* vie itd!

kom)arativi adjektiva ikvantifikatori&

+ie ili manje identino

Gramatika funkcija vrsta

Opte poreenje:IdentitetOpta slinostrazlika (ne-identitet ili slinost

Partikularno poreenje:


27/42

upstitucija je #amena jednog je#ikog entiteta drugim,a elipsa je (kao posebna vrsta supstitucije$ tako;e#amena jednog je#ikog i#ra#a ali t#v. nulti!ele!ento! . To je t#v. omisivnost .

upstitucija je relacija na gra!atiko! nivou. 2oristi seradi i#begavanja repeticije pojedinih entiteta. Ona je,pre svega, relacija koja se tie ( e spli"itne , povrins e4 &ormula"ije (G0ordingH$a ne znaenja

(GmeaningH$.Primer:

Ti zna% da je 0ovan to ve saznao# 1isli! zapravo da su

svi#


28/42

)# ovoga je jasno da se linija ra#granienjai#me;u supstitucije i pronominali#acije nemo@e tako lako povu"i. 9esto je i nemogu"eu potpunosti ra#likovati jedno od drugoga.7li & u principu & supstitucija podra#umevada supstitui%u i i#ra# ima istu stru turnu&un "iju kao i supstituisani i#ra#, 1to #naida je to rela"ija izmeu jezi ih izraza , ane znaenjska relacija .


29/42

Primer

A# 5a "u jaja na oko i tost. :# ; *#e"u' isto .


30/42

8aje1"a verbalna supstituentska re je gl.raditi;initi .

8ije vi1e mogao da napi1e tako lepe pesme ieseje kao 1to je pre inio .)di i poni da ui1I 7 i ja bih mogao isto dauradim .


31/42

Ovde se itava reenica u#ima kaoantecedent odnosno kao presuponiranielement koji biva supstituisan.

Primer:2arui u po!frit3 4 ( ja u isto#


32/42

o@e se re"i da je elipsa %enomen kojikarakteri1e da odsustvo neega'nekogi#ra#a koji bi stru turno morao bitie spli"iran . Postoji ose"aj GnepotpunostiH.) elipsa je tekstualna relacija, i u ve"inisluajeva se podra#umevani (presuponirani$element ve" nala#i u (prethode"em$ tekstu.


33/42

=a#likuju se:

a$ nominalna elipsa

b$ verbalna elipsac$ klau#alna elipsa


34/42

( g# 1ejd$or/ pre!ijer/ i g# 5erd/ !inistarspoljnih poslova/ poku%avaju da u!anje%tetu koja je nastala u prethodno! periodu inadaju se da ta te!a ne e do!inirati naslede e! sastanku/ kao %to je na

prethodni! J (Ksastancima$ 'io sluaj . &nominalna elipsa


35/42

A6 )na%/ 1iodra$e/ ula sa! da si intenzivnotra$io 'udu u suprugu33376 8o ka$e da sa! prestao 9 (Kda tra@imsuprugu$IF (glagolska elipsa$


36/42

eije pripovedanje:

Lila jednom jedna devojica. Lila jednom jedna devojica.

22 Ona je i#a1la u 1etnju.Ona je i#a1la u 1etnju.99 ) ona je imala medvedi"a jo1 dugo.) ona je imala medvedi"a jo1 dugo.


37/42

* tekstu mo@emo i#dvojiti + tipa kohe#ivnihlanaca: lanac identiteta (eng. identity chains $ lanac slinosti (eng. si!ilarty chains $

Postoje tri lanca identiteta 6 devojica 2 ona 9 MAana%ora< ona = MAana%ora , MA

ana%ora > ona 9 medvedi"a < ga = ga > medvedi"a < ku"i = ku"i

Postoje tako;e i dva lanca slinosti: 2 i#a1la je = vratila se ... ku"i

< u#ela je > imala je


38/42


39/42

/I/(13) O ta dva meseca, provedena u/I/(13) O ta dva meseca, provedena u STAMBOLSKOMSTAMBOLSKOMISTRA NOM AT!OR"ISTRA NOM AT!OR" , #ra $etar %e pr& ao v& e & 'ep e ne o o , #ra $etar %e pr& ao v& e & 'ep e ne o o svemu osta'om svemu osta'om Na%*o'%e %e &pa+ pust&t& ove+a da pr& a s'o*odno Na%*o'%e %e &pa+ pust&t& ove+a da pr& a s'o*odno /II/ (1 )/II/ (1 ) ToTo %e %e &tava varo &ca &tava varo &ca od -atvoren&+a & stra ara +o%uod -atvoren&+a & stra ara +o%uLevant&nc& & mornar& ra-n&. narodnost& na-&va%uLevant&nc& & mornar& ra-n&. narodnost& na-&va%u epos&toepos&to , a +o%a %e, a +o%a %epo-nat&%a pod &menompo-nat&%a pod &menom $ro+'eta av'&%a $ro+'eta av'&%a , +a+o, +a+o %e %e -ove narod a-ove narod apo otovo sv& on& +o%& sapo otovo sv& on& +o%& san%omn%om &ma%u ma +a+ve ve-e&ma%u ma +a+ve ve-e TuTu do'a-& &do'a-& &tuda tuda pro'a-& sve to se sva+odnevno pr&tvara & aps&pro'a-& sve to se sva+odnevno pr&tvara & aps& u ovom prostranom &u ovom prostranom &mno'%udnom radumno'%udnom radu , po +r&v&c& &'& pod sumn%om +r&v&ce, a +r&v&ce, po +r&v&c& &'& pod sumn%om +r&v&ce, a +r&v&ceovdeovde &ma -a&sta mno o & sva+o%a+e, & sumn%a &de da'e+o & -a.vata u&ma -a&sta mno o & sva+o%a+e, & sumn%a &de da'e+o & -a.vata u

&r&nu & u du*&nu 0er,&r&nu & u du*&nu 0er, car& rads+a po'&c&%a car& rads+a po'&c&%a se dr & osve tano se dr & osve tano na e'a da %e 'a+ e nev&na ove+a pust&t& &- na e'a da %e 'a+ e nev&na ove+a pust&t& &- $ro+'ete av'&%e$ro+'ete av'&%e ne o -ane o -a+r&vcem tra at& po+r&vcem tra at& po car& rads+&m *ud ac&ma car& rads+&m *ud ac&ma TuTu se vr & ve'&+o &se vr & ve'&+o &sporo oda*&ran%e poap en&. 0edn& se &sp&tu%u -a su en%e, dru &sporo oda*&ran%e poap en&. 0edn& se &sp&tu%u -a su en%e, dru & tutu od'e e svo%u +rat+otra%nu +a-nu &'&, a+o se *a v&d& da n&su +r&v&, od'e e svo%u +rat+otra%nu +a-nu &'&, a+o se *a v&d& da n&su +r&v&, *&va%u pu ten&, tre & se upu u%u u pro onstvo u uda'%ene +ra%eve A *&va%u pu ten&, tre & se upu u%u u pro onstvo u uda'%ene +ra%eve A toto %e %e ve'&+& re-ervoar ve'&+& re-ervoar &- +o&- +o po'&c&%apo'&c&%apro*&ra 'a ne svedo+e,pro*&ra 'a ne svedo+e,2mamce2 & provo+atore -a2mamce2 & provo+atore -a svo%esvo%e potre*e Ta+opotre*e Ta+o Av'&%a Av'&%a neprestanoneprestanore eta om&'u svo%&. stanovn&+a &, uve+ puna, sta'no se pun& &re eta om&'u svo%&. stanovn&+a &, uve+ puna, sta'no se pun& &pra-n&pra-n&


40/42

/I/(13) I1. u stambolskom istranom zatvoru/II/ (1 ) II1 To &tava varo &ca epos&to koja Prokleta avlija sa njom II2. u tu!a u ovom "rostranom i mnolju!nom #ra!u ov!e $ari#ra!ska "oli$ija iz Proklete avlije II3. u II&. tu II'. to veliki rezervoar iz ko# II . vlija i* uvek "una* stalno se "uni & pra-n&


41/42

. Preparat, po#nat po tome 1to proi#vodi agresivne reakcije kod

ljudi, bio je kori1"en kao sredstvo #a smirenje medveda gri#lija*rsus arctos u ontani, 7 , kako je napisano u i#ve1taju8jujork tajmsa.+. 8akon 1to je jedan medved, po#nat kao miroljubiva @ivotinja,ubio je i pojeo jednog i#letnika u niim isprovociranom napadu,naunici su otkrili da je bio trankvili#ovan %endociklidinom puta, a koji u#rokuje halucinacije i kod korisnika ponekad stvara

iracionalna ose"anja ili destruktivnu snagu.N. nogi divlji medvedi postali su ;ubretari , koji se hrane naotpadima u bli#ini ljudskih naselja.Q. a bi i#begli potencijalno opasne sukobe i#me;u njih i ljudi,naunici poku1avaju da rehabilituju @ivotinje tako 1to ih i#la@usedaciji u nenastanjenim podrujima.R. )ako neki biolo#i poriu da je lek koji menja svest bioodgovoran #a neuobiajeno pona1anje konkretnog medveda,nije napravljeno istra@ivanje koje bi ustanovilo uticaje na kojekod medveda gri#lija ili drugih @ivotinja daje ponavljanje do#a%endociklidina.


42/42

kohezija gramaticka

Documents