komentar-na-rimljanima-poslanicu-waggoner-word-2003.pdf

Komentar na Rimljanima poslanicu

Jevanelje u znamenitoj Pavlovoj Poslanici

Ellet J. Waggoner

Knjiga predstavlja zbirku autorovih lanaka objavljenih u asopisu Signs of the Times (Znaci vremena), u periodu oktobar 1895 septembar 1896

Materijal je prvi put objavila u formi knjige izdavaka kua GLAD TIDINGS PUBLISHERS, 915 Parks Avenue, SE, Paris, OH 44669

Naslov originala: Articles on Romans E.J. WaggonerPreveo sa engleskog: Branko R. uriPesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski

Autorova beleka itaocu

Nadahnue nam potvruje da u svim poslanicama apostola Pavla ima nekih teko razumljivih stvari (2. Pet. 3,16). Moda ovo jo u veoj meri vai, kada je re o Rimljanima poslanici. Meutim, ne stoji da ove spise nije mogue razumeti; samo su nenaueni i neutvreni oni koji ih izvru na svoju sopstvenu propast.

Zapazite da oni koji izvru i ostala pisma, na svoju propast, jesu iste osobe koje na taj nain gube iz vida sutinu Pavlovih spisa. U tom zboru nee biti niko ko ezne da shvati Re i ko ita jednostavna obeanja Biblije tako da mu ona budu na korist.

Na poetku ove studije, kao ohrabrenje itaocu posluie podseanje da se radi o jednostavnoj formi pisma koje je upueno crkvi u Rimu. Nije smisleno pretpostaviti da se vernitvo u Rimu razlikovalo od ostatka velikog crkvenog tela koje su inili hriani u jednom optem smislu. O svima njima mi itamo nema tu mnogo mudrih po ljudskom shvatanju, nema mnogo silnih, niti mnogo plemenita roda (1. Kor. 1,26). Najiskreniji Isusovi sledbenici uvek su dolazili iz redova obinih ljudi. Tako je meu vernicima u Rimu zasigurno bilo piljara, zanatlija, nadniara, ilimara, batovana, itd, kao i mnogobrojnih robova i slugu u bogatakim kuama, sa kojima su zajednicu inili i malobrojni ljudi visokog drutvenog ranga. Ako smatramo da je za oekivati bilo da svi ovi ljudi razumeju upueno im pismo, onda je to, takoe, i ohrabrenje koje nam daje pravo na veru da ista klasa ljudi moe i danas da ga shvati.

Pavlovi podsticaji i uveravanja upueni Timotiju, predstavljaju najbolje uputstvo za prouavanje njegovih poslanica, i uopte, za celu Bibliju: Razmisli o ovome to govorim; jer e ti Gospod dati razumevanje svih stvari (2. Tim. 2,7 - engleski prevod). Bog je Svoj sopstveni tuma. Rei Biblije objanjavaju Bibliju. Zato je neophodno da temeljno istrai tekst, kako bi doao tano do onog to se elelo rei, imajui u vidu to to je prethodilo i ono to sledi.

Beleke koje prate ovo prouavanje, date su s ciljem da snanije uprave itaoevu panju na samu Re, i s namerom da pomognu onima koji ne prouavaju Sveto Pismo redovno. Neka prouavanje ove Poslanice bude na veliki blagoslov svima koji tee da je shvate i neka Re bude vie cenjena meu svim ljudima, kako bi iz nje, snagom Svetog Duha, zasijalo jo vie svetlosti. To je iskrena pieva molitva.

2

Sadraj

Autorova beleka itaocu ..........................................................................................................................

2

Poglavlje 1 Boja sila je u Jevanelju ................................................................................................

4

Poglavlje 2 Greh drugoga je i tvoj greh, takoe ............................................................................

22

Poglavlje 3 Besplatna milost od Boga ...............................................................................................

35

Poglavlje 4 Vera u Boja velika obeanja ........................................................................................

48

Poglavlje 5 Jo izobilnija blagodat ......................................................................................................

56

Poglavlje 6 Hristov je jaram lak, i breme Njegovo nije teko .................................................

67

Poglavlje 7 U braku s pogrenim ovekom ....................................................................................

73

Poglavlje 8 Slavno osloboenje iz loeg braka ..............................................................................

79

Poglavlje 9 Ko su pravi Izrailjci? .........................................................................................................

95

Poglavlje 10 Radosne vesti o dobrim stvarima ............................................................................

101

Poglavlje 11 Sav e se Izrailj spasti ....................................................................................................

106

Poglavlje 12 Kako opravdanje verom postaje praktina stvar ..............................................

111

Poglavlje 13 Vernik i graanske vlasti .............................................................................................

115

Poglavlje 14 Bog je jedini sudija ..........................................................................................................

122

Poglavlje 15 Slavite Boga svi mnogoboci ......................................................................................

127

Poglavlje 16 Lini pozdravi ...................................................................................................................

133

3

1. Poglavlje

Boja sila je u Jevanelju

Pozdravne rei u Rimljanima 1,1-7

Pavle, sluitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, odreen za evanelje Boije, koje je Bog unapred obeao preko svojih proroka u Svetim pismima, a koje govori o njegovom Sinu, po telu roenom iz Davidovog potomstva, po Duhu svetosti postavljenom za Sina Boijeg u sili od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu naem. Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovo ime privedemo poslunosti i veri sve narode, meu kojima ste i vi od Isusa Hrista pozvani, svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca naega i Gospoda Isusa Hrista.

Doivotni rob. Od Pavla, sluge Isusa Hrista (KJV Karadi). Tako se apostol predstavlja Rimljanima. U nekoliko drugih poslanica korien je isti izraz. Neko bi se postideo priznanja da je sluga; ali ne i apostoli.

Velika je razlika u tome kome sluite. Znaaj i ugled sluge proizilazi iz dostojanstva onoga kome slui. Pavle je sluio Gospodu Isusu Hristu. Svi mogu sluiti istom Gospodaru. Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost? (Rimlj. 6,16). ak je i obian sluga u nekoj kui, ako se pokorava Gospodu, sluga Gospodnji, a ne oveji.

Sluge! sluajte u svemu svoje tjelesne gospodare, ne samo pred oima radei kao da ljudima ugaate, nego u prostoti srca, bojei se Boga, i sve ta god inite, od srca inite kao Gospodu a ne kao ljudima: Znajui da ete od Gospoda primiti platu naljedstva; jer Gospodu Hristu sluite. (Kol. 3,22-24 Karadi).

Sa ovakvim stavovima, nema tekog, pa i onog ropskog posla, koji ne bi bio slavan.

Naa verzija1 ne otkriva puno znaenje izraza koji apostol koristi kada sebe naziva slugom. Taj izraz zapravo oznaava slugu koji je ropski vezan. On koristi uobiajenu grku re koja oznaava roba. Ako smo zaista Gospodnje sluge, onda smo doivotno vezani za Njega. To je ropstvo koje, zapravo, znai slobodu, Jer ko je kao rob pozvan u Gospodu slobodnjak je Gospodnji; tako je i pozvani slobodnjak Hristov rob. (1. Kor. 7,22)

Odvojen. Apostol Pavle je bio odvojen (u naem prevodu izabran) za jevanelje. Tako je sa svakim ko je istinski sluga Gospodnji. Niko ne moe sluiti dvojici gospodara; jer e ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili e jednom biti privren, a drugoga prezirati; ne moete sluiti Bogu i 1 King James Bible, engleski prevod prim. prev.

4

Waggoner Rimljanima Boja sila je u Jevanelju 1. Poglavlje

mamonu (Matej 6,24). Nijedna osoba ne moe sluiti Gospodu i imati neku drugu slubu pored ove. Da li time elite da kaete da trgovac ili neko ko se bavi nekim drugim zanatom, ne moe da bude hrianin? Ni u kom sluaju. Ono to kaem je da niko ne moe sluiti Gospodu i istovremeno imati drugu slubu. I sve to god inite reju ili delom, sve inite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujui Bogu kroz njega (Kol. 3,17). Ako neko ne slui Gospodu kroz svoju delatnost, onda on uopte ne slui Gospodu. Pravi sluga Gospodnji je istinski odvojen (posveen).

Meutim, ovo ne znai da e on samog sebe odvojiti od bilo kakvog kontakta sa svetom. Biblija ne daje nikakvo odobrenje za monaki ivot. Najbeznadeniji grenik je onaj koji misli za sebe da je suvie dobar da bi se druio sa drugim grenicima. Kako emo onda biti odvojeni za Jevanelje? Tako to e Bog biti prisutan u naem srcu. Mojsije je rekao Gospodu:

Ako nee ii naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde. Jer po emu e se poznati da smo nali milost pred tobom, ja i narod tvoj? zar ne po tome to ti ide s nama? tako emo se razlikovati (biti odvojeni eng. prev) ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji. (2. Mojs. 33,15.16)

Meutim, neko ko je odvojen za javnu slubu Jevanelja, kao to je apostol Pavle bio, odvojen je u posebnom smislu, tako da se ne moe angaovati ni na jednom drugom poslu radi line zarade. Jer se nikakav vojnik (niko ko ratuje - eng. prev) ne zaplee u trgovine ovoga svijeta da ugodi vojvodi (onome koji ga je izabrao za vojnika - eng. prev) (2. Tim. 2,4). On ne moe prihvatiti poloaj u zemaljskoj upravi, ma kako da je on visok, jer bi time obeastio svog Gospodara i omalovaio Njegovu slubu.

Boje Jevanelje. Apostol je izjavio da je odvojen (posveen, izabran) za jevanelje Boje. To je Jevanelje Boje koje je o Sinu Njegovom, Hristu Isusu (Rimlj. 1,3). Hristos je Bog i otud Jevanelje Boje o kojem apostol govori u prvom stihu ovog poglavlja, istovetno Jevanelju Hristovom o kojem on govori u esnaestom stihu.

Mnogi razdvajaju Oca i Sina u jevaneoskom radu. Mnogi to ine nesvesno. Bog Otac je na Spasitelj jednako koliko i Sin. Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao (Jovan 3,16). Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom (2. Kor. 5,19). I svjet mirni bie meu objema (I savet mira bie meu obojicom eng. prev) (Zaharija 6,13). Hristos je na zemlju doao jedino u svojstvu Oevog predstavnika. Ko je video Hrista, video je i Oca Jovan 14,9. Dela koja je Hristos inio, bila su dela Oca, koji je u Hristu boravio (stih 10).

ak su i rei koje je Sin izgovarao bile rei Oeve (stih 24). Kada sluamo Hrista gde kae: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti, mi zapravo ujemo milostivi poziv Boga Oca. Kad gledamo Hrista kako uzima decu u svoje naruje i blagosilja ih, svedoci smo Oeve nenosti. Dok posmatramo Hrista koji prima grenike, mea se i jede s njima, oprata njihove grehe i dodirom isti grozomorne gubavce, mi tada vidimo na delu poniznost i saaljenje Oevo. ak i kada gledamo naeg Gospoda kako visi na krstu, dok Mu krv lipti iz probodenog boka, krv kojom smo mi izmireni sa Bogom, ne smemo zaboraviti da Bog bjee u Hristu, i svijet pomiri sa sobom (Karadi). Zato apostol Pavle govori o crkvi Gospoda i Boga koju stee krvlju svojom. (Dela 20,28)

5


Jevanelje u Starom zavetu. Jevanelje Boje za koje je apostol Pavle, kako kae, bio odvojen, bilo je Jevanelje koje je Bog unapred obeao preko svojih proroka u Svetim pismima (Rimlj. 1,2); bukvalno prevedeno, Jevanelje koje je Bog ranije objavio, ili propovedao. Ovo nam govori da Stari zavet sadri Jevanelje i da je to Jevanelje isto ono koje postoji i u Novom zavetu jedno jedino Jevanelje koje je apostol propovedao. Ako je to tako, onda ljudi ne bi trebalo da misle kako je udno ako neko veruje u Stari zavet i poklanja mu jednako potovanje kao i Novom zavetu.

itamo da je Bog unapred objavio (propovedao) Jevanelje Avramu, govorei: u tebi e se blagosloviti svi neznaboci (Gal. 3,8 eng. prev). Jevanelje propovedano ljudima u vreme kada je Pavle iveo, bilo je isto Jevanelje koje su sluali Izrailjci iz prastarog doba (vidi Jevrejima 4,2). Mojsije je pisao o Hristu i toliko toga jevaneoskog se moe nai u njegovim spisima, da onaj ko ne veruje to to je Mojsije napisao, ne moe verovati ni u samog Hrista Jovan 5,46.47. Za njega svedoe svi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako ko veruje u njega. (Dela 10,43)

Pavle je imao samo Stari zavet kada je iao u Solun ... i u toku tri subote propovedae im iz Pisma, dajui im na znanje i izlaui da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih (Dela 17,2.3) Timotije nije posedovao u svom detinjstvu i mladosti nita drugo osim starozavetnih spisa, a apostol je upravo njemu pisao: A ti ostani u onome to si nauio i u ta si uveren, znajui od koga si nauio i to iz malena zna Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa ( ...koja te mogu umudriti za spasenje, kroz veru koja je u Hristu Isusu KJV) (2. Tim. 3,14.15)

Zato pristupajte Starom zavetu sa oekivanjem da ete tu nai Hrista i Njegovu pravednost; tako ete stei mudrost za spasenje. Ne zauzimajte strane razlikujui Mojsija i Pavla, Davida i Petra, suprotstavljajui Jeremiju i apostola Jakova, proroka Isaiju i Jovana Bogoslova.

Seme Davidovo. Jevanelje Boje je o njegovom Sinu, po telu roenom iz Davidovog potomstva ( ...o Sinu Bojem, Isusu Hristu Gospodu naem, koji je, to se tela tie, nainjen od semena Davidovog eng. prev) (Rimlj. 1,3). itajte istoriju o Davidu i kraljevima koji su bili njegovi potomci, odnosno Hristovi preci, i videete da je zbog naslea svojih predaka, s ljudske strane posmatrano, Gospod bio u tako nepovoljnom poloaju u kakvom niko i nikada nee biti. Mnogi od njih bili su otvoreni i surovi idolopoklonici. Iako okruen slabostima na ovaj nain, Isus ipak greha ne uini i prevara se ne nae u ustima njegovim. (1. Petr. 2,22). Ovo treba da ohrabri sve one koji ive u najgorim ivotnim uslovima. To treba da dokae da je sila Jevanelja Boje milosti dovoljna za trijumf nad nasleem.

injenica da je Isus nainjen od semena Davidovog ukazuje na to da je On legitiman naslednik Davidovog prestola. O prestolu Davidovom Gospod kae: Nego e tvrd (utvren eng. prev) biti dom tvoj i carstvo tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto e tvoj stajati dovijeka (2. Sam. 7,16). Davidovo carstvo, stoga, obuhvata sve ono to je kao naslee obeano Avramu, a to je ceo svet (vidi Rimlj. 4,13).

Aneo je rekao o Isusu: On e biti velik i zvae se Sin Svevinjega, i dae mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te e vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu nee biti kraja. (Luka 1,32.33). Meutim, ove rei obuhvatale su i kletvu istog tog naslea i mueniku smrt. koji mjesto odreene sebi radosti (zbog radosti koja Mu je odreena eng. prev), pretrplje krst, ne marei za sramotu (Jevr.

6


12,2 Karadi). Zato i Bog njega povisi, i darova mu ime koje je vee od svakoga imena. (Filiblj. 2,9 Karadi).

Isto je tako i sa nama; kroz mnoge nevolje nam valja ui u Nebesko carstvo. Oni koji se boje prekora, ili navode svoje nisko poreklo, odnosno nasleene crte karaktera kao izgovor za svoje mane, nee ui u nebesko carstvo. Isus Hristos se spustio do najveih dubina ponienja da bi svi koji su u tom ponoru mogli, ako to ele, da se zajedno s Njim uzdignu do najviih visina.

Sila vaskrsenja. Iako je bio niskog porekla, Isus Hristos je posvjedoen silno2 za sina Boijega Duhom svetinje po vaskrseniju iz mrtvijeh (Rimlj. 1,4 Karadi). Zar On nije bio Sin Boji i pre vaskrsenja? Zar to nije posvedoeno i ranije? Svakako! Sila vaskrsenja ispoljavala se u toku celog Njegovog ivota. Ako sve drugo izuzmemo, kada je Isus podizao mrtve, to je bio dokaz sile vaskrsenja, sile koja je bila u Njemu. Meutim, upravo je Njegovo vaskrsenje iz mrtvih otklonilo svaku sumnju koju su ljudi imali.

Nakon Svog vaskrsenja On sree svoje uenike i kae im: meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji (Mat. 28,18). Hristova smrt skrhala je sve nade koje su uenici polagali u Njega; ali, poto im se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao iv, time to im se javljao etrdeset dana i govorio o carstvu Boijem, dobili su dovoljno dokaza o Njegovoj sili.

Njihov jedini posao od tada bio je da svedoe za vaskrsenje i Njegovu silu. Ova sila meri se silom Duha svetinje3 , jer je od Duha to to je On podignut. Sila koja je ljudima podarena i koja ih posveuje (ini svetima), ista je ona koja je Isusa podigla iz mrtvih. Kako nam je njegova boanska sila darovala sve to slui ivotu i pobonosti... (2. Petr. 1,3)

Poslunost vere. Pavle tvrdi da je on kroz Hrista primio milost i apostolstvo, da pozove sve narode na poslunost koja je kroz veru. Prava vera je poslunost. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Isus je rekao: A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne inite to govorim? (Luka 6,46). Ovo znai da je ispovedanje vere u Hrista, koje nije praeno poslunou, bezvredno. Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva (Jakov 2,17). Kao to je, naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela (Jakov 2,26).

ovek ne die da bi dokazao kako je iv, ve to ini zato to je iv. On ivi diui. Njegov dah je njegov ivot. Tako isto ni ovek ne moe da ini dobra dela kako bi time prikazao da ima veru, ve on ini dobra dela jer su ona neminovan rezultat vere. ak je i Avram bio opravdan delima, ali u smislu da Vidi da je vera saraivala sa njegovim delima, i vera je delima dola do svog ispunjenja. I ispuni se Pismo koje govori: 'Poverova Avraam Bogu i urauna mu se u pravednost' (Jakov 2,22.23)

Ljubazni Bogu (ljubljeni, ljubimci Boji). Ovo je najutenije uverenje koje je bilo dato svima koji su u Rimu. Koliko ih je samo koji poele da uju anela, ba njima upuenog iz oblaka slave, kako im govori: Ljubljeni (ljubazni, mili) ovee! Apostol Pavle pisao je pod neposrednim nadahnuem Svetog Duha i tako je direktno sa neba Rimljanima dola poruka ljubavi, kao to je to bilo u Danilovom sluaju. Gospod nije poimenino izdvojio nekoliko miljenika, ve je objavio da su svi u Rimu ljubljeni (ljubimci) Boji.

Meutim, Bog ovde ne ukazuje potovanje ljudskom JA, ili samo odreenoj grupi ljudi. Ova poruka ljubavi jednako je upuena nama koliko i Rimljanima.

2 u nekim drugim prevodima Biblije stoji: silom Duha Svetoga3 silom Svetog Duha - prema nekim drugim biblijskim prevodima

7


Oni su bili ljubazni Bogu (miljenici Boji) samo zato jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni (Jovan 3,16 Karadi). Odavna mi se javljae Gospod. Ljubim te ljubavlju vjenom, zato ti jednako inim milost. (Jer. 31,3). Ova vena ljubav prema oveku se ne menja, iako ljudi zaboravljaju na nju; svima koji su se okrenuli od Njegove ljubavi i pali u svoj greh, On poruuje: Iscijeliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje. (Osija 14,4). Ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne moe da se odrekne samoga sebe. (2. Tim. 2,13)

Pozvanima svetima. italac e primetiti da su rei da budu u Rimljanima 1,7 (eng. prev: Svima koji su u Rimu, pozvanima da budu sveti), zapravo prevodilaki viak i da umesto da budu sveti, moemo doslovno itati: Pozvani sveti (kako i stoji u arnievom i Vukovom prevodu prim. prev). Bog zove sve ljude da budu sveti, a sve koji Ga prihvate, On naziva svecima. To je njihova titula. Ako Bog nekog naziva svecem, onda je on svetac.

Ove rei su upuene crkvi u Rimu, a ne Rimskoj crkvi (danas je to Rimokatolika crkva prim. prev). Rimska crkva je oduvek bila u otpadnitvu i imala paganski karakter. Ona je zloupotrebljavala re svetac, sve dok taj izraz u njenom kalendaru nije postao sredstvo prekora. Nema veeg greha koji je Rim poinio od toga da se pravi razlika izmeu svetaca i obinih hriana, ime se praktino uvode dva razliita standarda dobrote. Ovo je navelo ljude da misle kako radnici i domaice nisu i ne mogu biti sveci, ime je istinska, svakodnevna pobonost obezvreena, a uzdignuti pobono lenarenje i samopravedna dela.

Meutim, Bog nema dvostruki standard pobonosti i On svecima naziva sve verne ljude u Rimu, uglavnom siromane i nepoznate. Bog isto tako i danas ini, iako ljudi drugaije rezonuju.

Prvih sedam stihova prvog poglavlja Rimljanima poslanice su pozdravi. Nijedno pismo lieno nadahnua ne bi moglo u svom pozdravnom delu da obuhvati toliko toga kao ova poslanica. Apostol je do te mere bio preplavljen Bojom ljubavlju da nije mogao da napie pismo, a da jo u pozdravu na poetku ne iznese gotovo itavo Jevanelje. Narednih osam stihova dobro bi se moglo saeti reima svima dunik, jer one izraavaju potpunu apostolovu posveenost drugima. Hajde da ove stihove paljivo proitamo, ne zadovoljavajui se samo jednim itanjem:

Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, to se o vaoj veri govori po svemu svetu. I Bog, kome svojim duhom sluim u objavljivanju evanelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano seam svagda u svojim molitvama, molei se da bi mi jednom polo za rukom da Boijom voljom doem k vama. elim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vae uvrenje, odnosno, da meu vama, s vama zajedno naem utehu zajednikom verom vaom i mojom. Ne elim, brao, da vam ostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da doem k vama, da imam kakav plod i meu vama kao i meu ostalim mnogobocima, ali sam do sad uvek bio spreen. Duan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; tako sam voljan da objavim evanelje i vama u Rimu. (Rimlj. 1,8-15)

8


Veliki kontrast. U danima apostola Pavla, vera crkve u Rimu bila je na glasu u celom svetu. Vera znai poslunost; jer se vera rauna u pravdu, a Bog nikad ne smatra neto pravednim ako ono uistinu to nije. Vera kroz ljubav radi (Gal. 5,6). Taj rad je delo vere (1. Sol. 1,3). Vera, takoe, znai poniznost, kako je objanjeno reima proroka: Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava4 u njemu; a pravednik e od vjere svoje iv biti. (Avakum 2,4). estit ovek je pravedan ovek: onaj ko se ponosi nije estit niti pravedan; jer pravedna osoba je takva zbog svoje vere; stoga, samo neko ija dua nema ponosa, moe da ima veru. Dakle, braa u Rimu, u Pavlovim danima, bila su ponizna.

Danas je daleko drugaije. Katoliki Times objavio je jedan sluaj, 15. juna, 1894. godine. Papa je rekao: Mi dajemo pravo biskupima sirijskog obreda da uestvuju na sastanku sinoda u Mosulu, uz komentar o odanom potinjavanju ovih biskupa, odobrivi izbor novog patrijarha (sirijske katolike crkve), na osnovu naeg apostolskog autoriteta, kako se papa izrazio. Jedan anglikanski asopis sa iznenaenjem je prokomentarisao: Da li je ovde re o dobrovoljnom ujedinjenju dve ravnopravne crkve, ili se, pak, radi o potinjavanju jedne crkve onoj drugoj, to jest njenoj vrhovnoj kraljevskoj glavi? Na ovo Catholic Times odgovara: Ne radi se o dobrovoljnom ujedinjenju dve ravnopravne crkve, ve o potinjavanju jednom vrhovnom poglavaru i monarhu Naim braniteljima anglikanske vere mi poruujemo: Vi niste iznenaeni ovim. Vi dobro znate ta Rim zahteva i ta je oduvek zahtevao poslunost. Ovaj zahtev odnosi se sada na ceo svet, u veoj meri nego ikad ranije.

Takav zahtev, meutim, nije se stavljao pred svet u vreme apostola Pavla. Onda je postojala crkva u Rimu; sada je tamo Rimska crkva. Crkva u Rimu bila je poznata po svojoj poniznosti i poslunosti Bogu. Rimska crkva, s druge strane, poznata je po svojoj nadmenosti, prisvajanju boanskog autoriteta i zahtevu da se poslunost njoj ukazuje.

Neprestana molitva. Apostol podstie Solunjane da se mole Bogu bez prestanka (1. Sol. 5,18 Karadi). On nije traio od drugih da ine neto to on sam nije inio, jer je upravo Rimljanima rekao da ih bez prestanka (svagda - prim. prev) pominje u svojim molitvama. Ne treba, naravno, misliti da je apostol svesno i sve vreme mislio samo na brau u Rimu, jer u tom sluaju ne bi bio u stanju da misli ni o em drugom. Niko ne moe svesno biti na molitvi u svakom trenu, ali svako moe da produuje trenutke molitve, ili, kako kae jedan drugi prevod (Young translates), da istrajava u molitvi. (Rimlj. 12,2)

Ovo je u skladu sa reima Spasitelja, kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju (Luka 18,1). U prii koja potom sledi, nepravedni sudija ali se na siromanu udovicu koja mu jednako dolazi. Ovo je ilustracija neprestane molitve. Ne u smislu da treba biti svakog trena u svesnoj molitvi, jer bi tada vane dunosti ostale neizvrene, ve da se ne umorimo od molitve.

ovek molitve. To je bio Pavle. On je pominjao Rimljane u svim svojim molitvama. Korinanima je pisao: Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas (1. Kor. 1,4 Karadi); Koloanima: Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda naega Isusa Hrista molei se svagda za vas (Kol. 1,3). Sa jo vie saoseanja on pie Filibljanima: Zahvaljujem svom Bogu kad god vas se setim, svagda u svakoj svojoj molitvi molei se za sve vas s radou (Filib. 1,3.4). Takoe, Solunjanima: Zahvaljujemo Bogu svagda

4 nije potena, estita eng. prev.

9


za sve vas pominjui vas u svojim molitvama, seajui se neprestano dela vae vere, itd. (1. Sol. 1,2.3). Dalje: Nou i danju najusrdnije se molimo da vidimo vae lice i da usavrimo ono to vaoj veri nedostaje (1. Sol. 3,10). Svom dragom sinu u veri on pie: Zahvalan sam Bogu kome sluim od predaka svojih s istom saveu, to te se neprestano seam u svojim molitvama no i dan. (2. Tim. 1,3)

Radujte se svagda. Tajna ove radosti je neprestana molitva Vidi 1. Solunjanima 5,17.18. Apostol Pavle se toliko molio za druge da prosto nije imao vremena da brine za sebe. Nikada nije video Rimljane, pa ipak se podjednako iskreno molio za njih kao i za crkve koje je on osnovao. Prepriavajui svoje pregalatvo i doivljene patnje, on dodaje da je ono to ga posebno optereuje preko svega toga to svakodnevno navaljuje na (njega), briga za sve crkve. (2. Kor. 11,28)

Kao oaloeni ali uvek radosni. (2. Kor. 6,10) On je ispunio zakon Hristov nosei bremena (terete) drugih. Zato je i mogao da se ponosi i hvali krstom Gospoda naega Isusa Hrista. Hristos je patio na krstu zbog drugih, ali to je bilo za radost koja Mu je unapred bila odreena (Jevrejima 12,2 eng. prev). Oni koji su potpuno posveeni drugima, dele radost sa svojim Gospodarom i mogu da se raduju u Njemu.

Uspean put. Pavle se iskreno molio da ima uspean put i Boju pomo kako bi stigao u Rim. itajte dvadeset sedmo poglavlje Dela apostolskih i shvatiete o kakvom se putovanju radilo. Mnogi bi rekli da to nije bilo uspeno putovanje. Ipak, ne ujemo nikakve pritube s Pavlove strane; ko moe rei da on nije imao uspeno putovanje? A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, te je zato to putovanje moralo da bude uspeno. Za nas je dobro da razmotrimo ove stvari.

Mi smo skloni da stvari gledamo sa pogrene strane. Kada nauimo da ih sagledavamo tako kako ih Bog posmatra, uvideemo da stvari koje smo ocenjivali kao katastrofalne, zapravo predstavljaju uspeh. Koliko oplakivanje bismo samo izbegli kada bismo se uvek seali da Bog daleko bolje od nas zna kako treba odgovoriti na nae molitve!

Duhovni darovi. Izaavi na visinu, Isus je zaplenio plen i razdelio darove ljudima (vidi Efescima 4,8). To su bili darovi Duha, jer je On rekao: Dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomaga uteitelj nee doi do vas; ako pak odem, poslau vam ga (Jovan 16,7). A na dan Pedesetnice Petar je rekao: Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, emu smo mi svi svedoci. Podignut tako Boijom desnicom on je primio od Oca obeanog Duha Svetoga i izlio ovo to gledate i sluate. (Dela 2,32.33)

Ovi darovi opisani su na sledei nain:

Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je Duh isti. Ima razlike i u slubama, ali je Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila (i svako moe raditi neto drugo neki eng. prevodi), ali je isti Bog koji ini sve u svima. A svakome se daje da se na njemu pokae Duh na korist. Jednome se, naime, Duhom daje re mudrosti, a drugome po istom Duhu re znanja, i drugome vera u istom Duhu, i drugome blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu, i drugome da ini uda, i drugome prorotva, i drugome da razlikuje duhove, drugome razliiti jezici, a drugome da tumai jezike. A sve ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe. (1. Kor. 12,4-11)

10


Utvreni duhovnim darovima. A u svakome se pojavljuje Duh na korist. ta je tu korist?

Da se sveti usavre, da se naue da slue, da se telo Hristovo (crkva) prosvetli i uzraste, dok svi ne stignemo do jedinstva u veri i poznanja Sina Bojeg, do savrenog oveka, do one visine za koju je mera punina Hristovog stasa5. (Efes. 4,12.13 eng. prevodi: King James i Contemprary English Version)

Darovi Duha obavezno dolaze sa Duhom. im su primili Svetog Duha, kako je obeano, prvi uenici dobili su i darove. Jedan od njih, govorenje razliitih jezika, ispoljio se tog istog dana. Sledi da je odsustvo svakog vidljivog ispoljavanja duhovnih darova u crkvi, dokaz odsustva punine samog Duha. Ovo je tajna slabosti crkve i velike deobe (nesloge) koja postoji unutar nje. Duhovni darovi utvruju crkvu; stoga crkva koja nema ove darove ne moe biti utvrena.

Ko moe imati ove darove? Svako ko ih zatrai sa iskrenom eljom (vidi Luka 11,13). Duh je ve izliven, a Bog nikada nije opozvao Svoj dar; samo je potrebno da ga hriani zatrae i prime.

Dunik sam. To je bila glavna nota Pavlovog ivota, ali i tajna njegovog uspeha. Danas ujemo ljude kako govore: Svet mi duguje uslove za ivot. Pavle je, meutim, smatrao da on duguje sebe svetu. Za svoju slubu, pak, od sveta nije dobio nita osim oiljaka od bia i zlostavljanje. ak i ono to mu je svet dao, pre no to ga je Hristos pronaao, pokazalo se kao potpuni gubitak. Ali Isus ga je pronaao i dao mu Sebe samog, tako da je Pavle mogao da kae: Ja sam s Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene. (Gal. 2,19.20)

Kako je Hristov ivot bio njegov ivot, i s obzirom na to da je Hristos dao Sebe svetu, Pavle neizostavno postaje dunik celom svetu. To je sluaj i sa svakim ko postane sluga Gospodnji. David je, naime, posluio svome narataju i po Boijoj volji umro, bio je pridodat svojim oevima i video je truljenje (Dela 13,36). Nego koji hoe meu vama da bude velik, neka vam slui, i koji hoe da bude meu vama prvi, neka vam bude sluga; kao to Sin oveiji nije doao da mu slue, nego da poslui i da ivot svoj da kao otkup za mnoge. (Mat. 20,26-28)

Lini rad. Jedna suluda ideja danas preovlauje, a to je da obian (svakodnevan) rad uniava, posebno propovednika Jevanelja. Krivica nije samo na propovednicima, nego velikim delom i na bezumnim ljudima oko njih. Oni misle da propovednik uvek mora da bude doteran i da nipoto ne sme da prlja svoje ruke obinim manuelnim radom. Takve ideje nikada nisu proisticale iz Biblije. Sam Hristos bio je drvodelja, dok bi mnogi takozvani Njegovi sledbenici danas bili okirani kada bi videli propovednika kako strue i tee drva, ili kopa zemlju i obrauje batu.

Jedno potpuno lano dostojanstvo sasvim preovlauje, a ono je do krajnosti u suprotnosti s duhom Jevanelja. Pavle se nije stideo, niti bojao rada. On nije tek ponekad radio fizike poslove, ve dan za danom, dok je istovremeno bio aktivan u propovedanju (vidi Dela 18,3,4). On kae: Sami znate da su ove moje ruke posluile mojim potrebama i potrebama mojih saradnika

5 dok svi ne budemo ujedinjeni naom verom i poznavanjem Sina Bojeg i tada emo postati zreli kao to je i Hristos i biemo sasvim kao i On

11


(Dela 20,34). On se obraao voama crkve, kada je rekao: Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemonima6, i opominjati se rijei Gospoda Isusa koju on ree: mnogo je blaenije davati negoli uzimati. (Dela 20,35 Karadi)

Pavle oklevetan. Na drugoj Meunarodnoj konvenciji Studentskog volonterskog pokreta za strane misije, glavna tema jedne veeri bila je: Pavle, veliki misionar. Govornik je rekao da je Pavle imao dar da napravi podelu posla, tako da nije morao on lino mnogo da se angauje. To je budalasta i naopaka ideja, saoptena mladim ljudima koji su se dobrovoljno prijavili za misionarski rad. Pre svega, radi se o krajnjoj neistini i moglo bi se tumaiti svakojako, samo ne kao kompliment apostolu.

U nastavku onoga to je gore citirano, itamo sledee: Niti smo kod ikoga badava jeli hleb, nego smo u trudu i naporu radili no i dan da ne budemo na teret nikom od vas (2. Sol. 3,8). A ja u najradije sve potroiti i sam se istroiti za vae due (2. Kor. 12,15). Jesu li Hristovi sluitelji? Kao bezumnik govorim, i ja sam jo vie; vie sam se trudio, vie sam bio u tamnicama, bio sam bijen previe, u smrtnim opasnostima mnogo puta (2. Kor. 11,23). Ali blagodau Boijom ja sam ono to sam, i njegova blagodat, koja se izlila na mene, ne osta bez ploda, nego se potrudih (radih - izraz sadri i fiziki aspekt rada prim. prev) vie od svih njih, ali ne ja, nego blagodat Boija sa mnom. (1. Kor. 15,10)

Milost Hristova pokazala se u slubi za druge. Hristovo saoseanje navelo Ga je da Sebe da za nas i da preuzme oblije i stanje sluge. Zato e onaj ko poseduje najvie od milosti Hristove, najvie i raditi. On nee izbegavati posao, ak ako bi to bila i najponiznija vrsta rada. Hristos se radi oveka spustio do najveih dubina; stoga, onaj ko misli da mu je ma kakav posao ispod asti, stavlja sebe u suvie visok poloaj da bi se druio s Hristom.

Sloboda Jevanelja. Sloboda Jevanelja je ona sloboda koju Gospod daje ljudima putem Jevanelja. To je izraz Njegovog poimanja slobode slobode koja se vidi u prirodi i svim delima Njegovih ruku. To je sloboda vetra koji duva gde hoe; to je sloboda cvea, posvuda rasutog po umama i livadama; sloboda ptice kad se nesputano vine u nebesa; sloboda sunevog zraka koji se igra sa oblacima i nestano viri iza planinskih vrhova, i nebeskih tela kad neujno klize svojom putanjom kroz beskrajni svemir. To je sloboda koja potie od velikog Tvorca i proima sva Njegova dela.

Okusi slobodu ve sada. Greh je proizveo ogranienja, teskobu i skuenost, povukao granice i uinio da ovek bude krt i oskudan. Ali greh se mora ukloniti i tada e savrena sloboda biti ponovo uspostavljena u svakom deliu svega stvorenog. ak i sada se ta sloboda moe okusiti ako se greh ukloni iz srca. Uivanje ove slobode u venosti, slavna je privilegija, ve sada ponuena svim ljudima kroz Jevanelje. Ko moe propustiti takvu priliku, ako kae da ljubi slobodu?

Ovim smo pokrili uvod u glavni sadraj poslanice. Prvih sedam stihova su pozdravne rei. Narednih osam tiu se linog odnosa izmeu apostola i brae u Rimu, a petnaesti stih je spona izmeu uvodnog i doktrinalnog dela poslanice.

Neka italac paljivo razmotri ove stihove i lako e razumeti da nije re o proizvoljnoj podeli, ve da se ove celine jasno izdvajaju. Kada se u itanju nekog poglavlja jasno uoe odreene tematske celine koje to poglavlje sadri, kada se zapaa prelaz s jednog predmeta na drugi, iznenaujue je do koje

6 da tako fiziki radei, treba pomagati nemonima - eng. prev.

12


mere to olakava poimanje i pamenje celine konteksta. Razlog zbog kojeg se toliko mnogo ljudi s tekoom prisea onog to su itali u Bibliji, lei u tome to oni pokuavaju da iz pamenja prizovu suvie velike celine, proputajui da posebnu panju obrate na detalje.

Izrazivi svoju elju da se susretne sa braom Rimljanima, apostol je sebe nazvao dunikom i Grcima, i divljacima, i mudrima, i nerazumnima; zato je bio spreman da propoveda Jevanelje ak i u Rimu, metropoli sveta. Petnaesti stih i izraz propovedati Jevanelje, daju osnovni ton celoj poslanici, jer sa ovog mesta apostol prirodno prelazi na svoju glavnu temu. Shodno reenom, itamo sledee stihove.

Definicija Jevanelja.

Ja se, naime, ne stidim evanelja, jer je ono sila Boija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. Jer se u njemu otkriva pravednost Boija, iz vere u veru,7 kao to je napisano: Pravednik e iveti od vere. (Rimlj. 1,16.17)

Ne stidim se. Ne postoji ni jedan razlog da se ma ko stidi Jevanelja. Ipak, mnogi su ga se postideli ili ga se stide. Ima mnogo onih koji se toliko stide Jevanelja da ne mogu ni da zamisle da se toliko ponize i priznaju ga; mnogi drugi, pak, koji su se formalno deklarisali kao njegove pristalice, stide se da ga obznanjuju. ta je uzrok ovom stidu? To je zato to oni ne znaju ta je, zapravo, Jevanelje. Niko ko zaista zna ta ono predstavlja, nee se stideti Jevanelja ili nekog njegovog dela.

udnja za moi. Nema nita za im ovek vie udi od moi. To je elja koju je sam Tvorac usadio u oveka. Naalost, avo je prevario vei deo oveanstva i naveo ga da mo trai na pogrean nain. Takvi misle da se ona moe dobiti posedovanjem bogatstva ili politikog poloaja i zato grabe ne bi li obezbedili ova sredstva. Meutim, ovo ne donosi onu mo za kojom postoji Bogom stvorena udnja u oveku. To se dokazuje injenicom da ova vrsta ljudi nije zadovoljna.

Ni jedan ovek nije doiveo potpuno zadovoljstvo onom moi koja dolazi od bogatstva ili poloaja. to vie imaju, to vie ele. Niko u tome ne nalazi ba ono to je mislio da e nai; zato grabi da ima jo vie, mislei da e nakon toga uspeti da zadovolji elju svoga srca, ali uzalud. Hristos je enja svih naroda,8 jedini izvor potpunog zadovoljstva, jer je On otelovljenje sveukupne istinske moi koja postoji u univerzumu Boje moi (vidi 1. Kor. 1,24: Hrist, kao Boija sila i Boija mudrost.)

Mo znanja. Obino se kae da je znanje mo. To je uslovno tano. Ako uzmemo u obzir ono to kae pesnik: oveku je ovek pravi nauk (udbenik), onda je takvo znanje sve osim sile. ovek nije nita do slabost i grenost. Svi ljudi znaju da su grenici, da ine stvari koje nisu ispravne i njihovo znanje ne daje im nikakvu silu da promene moralni pravac svog ivota. Moete rei jednom oveku sve njegove greke, i ako mu ne kaete nita vie od toga, samo ste ga oslabili, umesto da ga ojaate.

Onaj, meutim, ko zajedno s apostolom Pavlom kae da ne zna nita osim Hrista Isusa i to raspetoga (vidi 1. Kor. 2,2), ima znanje koje je sila. A ovo je veni ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa

7 jer je u njemu pravda Boja koja se otkriva iz vere u veru. - eng. prev.8 u Daniievom prevodu stoji: izabrani iz svih naroda (Agej 2,7)

13


Hrista koga si poslao (Jovan 17,3). Poznavati Hrista znai poznavati silu Njegovog beskrajnog ivota. Zbog nedostatka ovog znanja ljudi propadaju (ginu, vidi Osija 4,6). Ali, kako je Isus sila Boja, sasvim je ispravno rei da je sila (mo) jedino to oveku treba; a jedina prava sila, Boja sila, otkrivena je u Jevanelju.

Slava sile. Svaki ovek uzdie mo. Gde god je ona ispoljena, uvek e se nai neko ko e joj iskazati divljenje. Nema nikog ko ne se ne bi divio i hvalio mo ispoljenu na neki nain. Jaki miii izazivaju divljenje i pohvalu, bilo da se radi o oveku ili ivotinji. Mona maina koja s lakoom pokree ogroman teret, uvek izaziva panju i ljudi odaju poast njenom konstruktoru. oveku koji je bogat i iji novac kontrolie slubu hiljade ljudi, uvek se dive i veliaju ga, bez obzira na to kako je on taj novac zaradio. ovek plemenitog porekla i uzvienog poloaja, ili kralj velike nacije, ima mnotvo sledbenika koji aplaudiraju njegovoj moi. Ljudi eznu da budu bliski sa nekim od takvih monika, jer bi iz te veze i sami uiarili neto od tog dostojanstva, iako sila nije prenosiva kategorija.

Meutim, sva je mo zemaljska samo slabost i kratkoga veka, dok je Boja sila jedino vena. Jevanelje je sila i kada bi ga ljudi tako razumeli i raspoznali, niko ga se ne bi stideo. Pavle kae: A ja sam daleko od toga da se hvalim iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista (Gal. 6,14). Razlog za ovo je taj to je krst sila Boja (1. Kor. 1,18). Boja sila, kako god da se iskazuje, slavna je, a ne sramotna.

Hristos se nije stideo. O Hristu itamo: Jer i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braom (Jevr. 2,11). Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad (Jevr. 11,16). I zaista, ako se Gospod ne stidi da bude nazvan bratom jadnih, slabih i grenih smrtnika, ovek nema ba nikakav razlog da se postidi Njega. Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da se nazovemo deca Boija (1. Jov. 3,1). Stideti se Jevanelja Hristovog! Ima li goreg primera samouzdizanja iznad Boga? Jer, stideti se Hristovog Jevanelja koje je sila Boja, to znai da ovek koji tako osea zaista sebe smatra uzvienijim od Boga, i da mu je ispod asti da se udrui sa Gospodom.

Da stidim se Hrista? A da l ko videDa veeri se zvezda stide?!On boanski uvek izliva zrakNa due kojima preti mrak. Da stidim se Hrista? A da l ko videDa ponoi se podneva stide?On, zvezda Danica, razagna tminuKada u mojoj dui sinu!

Spaseni verom. Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome ko u njega veruje. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru (posredstvom vere arni); i to nije od vas, dar je Boji (Efes. 2,8). Ko poveruje i krsti se bie spasen (Marko 16,16). A svima, koji ga primie, dade mo da postanu (da budu Karadi) deca Boija, onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). Jer srcem se veruje za pravednost (Rimlj. 10,10). Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Vera radi.

14


Nedostajalo bi vremena kada bi se potanko govorilo o onima koji verom pobedie carstva, izvrie pravednost, postigoe obeanja ojaae od nemoi itd, (Jevr. 11,33.34 kombinovano arni - Karadi). Neko e rei:

Ne vidim kako je mogue da neko bude uinjen pravednim, samo tako to veruje. Nije bitno ta ti vidi, ili ne vidi; ne spasava se na osnovu toga to vidi; nisi spasen gledanjem, nego verom. Nije neophodno da vidi kako je to ostvareno, jer je Gospod onaj ko vri delo spasenja. Hristos boravi u srcu posredstvom vere (Efes. 3,17); i kako je On naa pravednost, On, takoe, posta i moje spasenje (Isaija 12,2 eng. prev). Spasenje verom bie jo odreenije ilustrovano, kako budemo napredovali u ovoj naoj studiji, jer je Poslanica Rimljanima u potpunosti posveena ovom predmetu.

Najpre Jevrejima. Kada je Petar, na molbu Kornelija, rimskog centuriona, i na zapovest Boju, otiao u Cezariju (esarija u Vukovom prevodu prim. prev) da propoveda Jevanelje neznabocima, njegove prve rei, nakon to je uo Kornelijevo iskustvo, bile su zaista uviam da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodoao (nego svakog prihvata eng. prev) ko se njega boji i tvori pravdu. (Dela 10,34.35)

To je bio prvi put da je Petar shvatio ovu istinu koja nije od tog trenutka poela da vai. To je bila istina toliko dugo koliko Bog postoji. Bog nikada ne izabira jedne na raun drugih. Mudrost koja odozgo dolazi nema pristrasnosti (eng prev; bez hatera Karadiev prevod) (Jakov 3,17). Tano je da su Jevreji kao nacija bili udesno privilegovani s Boje strane. Meutim, oni su izgubili sve svoje privilegije, upravo zato to su poverovali da ih voli vie nego bilo koga drugog, pa su postali iskljuivi. Kroz celu njihovu istoriju vidimo kako Bog pokuava da ih navede na zakljuak da je to to im je On dao, zapravo namenjeno celom svetu i da oni moraju poverene im privilegije i svetlost da prenesu na druge.

Sluajevi Nemana Sirijca, kao i Ninevljana kojima je bio poslat Jona, samo su neki meu mnogim primerima na kojima je Bog pokazivao Jevrejima da On ne gleda ko je ko.

Zato je onda Jevanelje najpre Jevrejima propovedano? Jednostavno, zato to su Jevreji bili najblii. Hristos je razapet u Jerusalimu. Tu je On poverio svojim uenicima da propovedaju Jevanelje. Prilikom svog vaznesenja, poruio je: Biete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje (Dela 1,8). Najprirodnije je bilo da oni otponu svoj posao propovedanja Jevanelja u najbliem mestu i u najbliem narodu. Ovo je tajna svakog misionskog rada. Onaj ko ne vri jevaneoski rad u svojoj kui, nee moi nigde to da ini i uzalud ide u strane zemlje.

Pravednost Boja. Gospod kae:

Podignite k nebu oi svoje i pogledajte dolje na zemlju; jer e nebesa ieznuti kao dim i zemlja e kao haljina ovetati, i koji na njoj ive pomrijee takoer; a spasenje e moje ostati dovijeka, a pravde moje nee nestati. Posluajte me koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon moj (Is. 51,6.7). Jezik e moj kazivati rije tvoju, jer su sve zapovijesti tvoje pravedne (jer su sve zapovesti tvoje pravda/pravednost eng. prev). (Psalam 119,172)

Dakle, pravednost Boja je Njegov zakon. Neka niko to ne zaboravi! Izraz pravednost Boja esto se pominje u Rimljanima poslanici i mnogo je zabune

15


stvoreno, kao posledica svakojakih i proizvoljnih definicija ovog pojma. Ako prihvatimo definiciju koja je data u Bibliji i vrsto se nje drimo, to e u velikoj meri pojednostaviti stvari. Pravednost Boja je Njegov savreni zakon.

Pravednost i ivot. Meutim, Deset zapovesti, bilo da su uklesane na kamenim ploama ili zapisane u knjizi, samo su iskazi o Bojoj pravednosti. Pravednost je ispravno postupanje. Ona je aktivna. Boja pravednost je Njegovo ispravno postupanje, nain kako On postupa. Kako su svi Njegovi postupci pravedni, sledi da Boja pravednost nije nita drugo do Boji ivot. Pisani zakon nije delo, ve samo opis dela. On je slika Bojeg karaktera.

Boji ivot i Njegov karakter mogu se videti u ivotu Isusa Hrista, u ijem je srcu bio Zakon Boji. Nema pravednosti bez injenja; a kako niko nije dobar osim Boga, proizilazi da nema pravednosti osim u ivotu Bojem. Pravednost i Boji ivot su jedno te isto.

Pravednost u Jevanelju. Jer se u njemu otkriva pravednost Boija Gde? U Jevanelju. Zapamtite da je pravednost Boja Njegov savreni Zakon, iji su izraz Deset zapovesti. Nema sukoba izmeu Zakona i Jevanelja. U stvarnosti ne postoje dve razdvojene celine Zakon i Jevanelje. Pravi Boji Zakon jeste Jevanelje; jer je Zakon Boji ivot, a mi smo spaseni Njegovim ivotom (vidi Rimlj. 5,10). Jevanelje objavljuje Boji pravedni Zakon, jer Jevanelje ima Zakon u sebi. Ne moe biti Jevanelja bez Zakona. Ko god kri ili ignorie Zakon Boji, taj nema ni osnovno razumevanje Jevanelja.

Prvi uvid. Isus je rekao da e Sveti Duh osvedoiti (Jovan 16,8 - eng. prev) svet u greh i u pravednost. To predstavlja otkrivenje Boje pravednosti u Jevanelju. Gde nema zakona nema ni prestupa (Rimlj. 4,15). Greh se moe spoznati samo posredstvom Zakona (Rimlj. 7,7). Odatle sledi da Duh daje osvedoenje u greh, otkrivajui Boji Zakon. Prvi uvid u Boju pravednost ini da ovek oseti svoju grenost, kao to oseamo svoju siunost dok zurimo u ogroman planinski masiv. Kao da se gorostas uzdie nad nama, tako doivljamo Boju pravednost koja je poput velikih planina (Psalam 36,6 - eng. prev) i postaje sve vea to vie u nju gledamo. Zato svako ko neprekidno gleda u pravednost Boju, mora neprekidno da priznaje svoju grenost.

Drugi, dublji uvid. Isus Hristos je pravednost Boja. Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj (Jovan 3,17). Bog nam ne otkriva svoju pravednost u Jevanelju da bi nas zbog nae nepravednosti nagnao da se sakrijemo i ustuknemo pred Njim. On to ini da bismo je mi uzeli i iveli kroz nju. Mi smo nepravedni i Bog eli da mi to shvatimo, kako bi nas odobrovoljio da primimo Njegovu savrenu pravednost. To je izraavanje ljubavi; jer je Njegova pravednost Zakon, a Zakon je ljubav. (1. Jov. 5,3)

Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti (1. Jov. 1,9). Ako odbijamo Boji Zakon i nalazimo mu mane kada nam on biva otkriven kroz propovedanje Jevanelja i to samo zato to osuuje na nain ivota, mi zapravo time kaemo da ne elimo da Bog usadi svoju pravednost u nas.

iveti verom. Kao to je napisano: 'Pravednik e iveti od vere.' (Rimlj. 1,16). Hristos je ivot na (Kol. 3,4). Mi smo spaseni njegovim ivotom (Rimljanima 5,10 arni; u Vukovom prevodu stoji: mnogo emo se vema spasti u ivotu njegovu prim. prev). Mi verom primamo Isusa Hrista i On putem vere boravi u naem srcu (Efescima 3.17). Boravei u naem srcu, On postaje na ivot, jer iz srca izlazi ivot. (Prie 4,23)

Sada dolaze rei: Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite (hodajte eng. prev), ukorenjeni i nazidani na njemu (u

16


njemu grki original, Karadi), utvreni u veri (Kolo. 2,6.7). Ako Ga primismo verom, i ivimo u Njemu kao to Ga primismo, onda emo da po vjeri ivimo a ne po gledanju. (2 Kor. 5,7)

Iz vere u veru (Od vere do vere eng. prev). Ovaj naizgled teak deo teksta koji je bio predmet mnogih sporova, u stvari je veoma jednostavan kada dopustimo Pismu da ga ono samo objanjava. U Jevanelju se otkriva pravednost Boija, iz vere u veru, kao to je napisano: 'Pravednik e iveti od vere'. Pravednik je onaj ko je pravedan.

italac primeuje da neki (engleski prim. prev) prevodi 1. Jovanove 1,9 sadre re righteous [rajs], dok King James [King Dejms] verzija kae just [dast]. Oboje je tano. Boji ivot je pravednost; On eli da i na ivot takoe bude pravednost i zato nam nudi Svoj sopstveni ivot. Ovaj ivot postaje na pomou vere. Kao to fiziki ivimo disanjem, tako i duhovno moramo iveti verom; sav na ivot treba da bude duhovan. Vera je ivotni dah za jednog hrianina. Tako, kao to u fizikom smislu ivimo od daha do daha, u duhovnom smislu moramo da ivimo od vere do vere.

U jednom trenu moemo iveti samo jednim dahom; takoe, duhovno moemo iveti samo sadanjom verom. Ako ivimo ivotom svesne zavisnosti od Boga (savesnog oslanjanja na Boga), Njegova pravednost bie naa, jer emo je neprestano udisati. Vera nam donosi snagu, jer oni koji su je primenjivali, ojaae od nemoi. (Jevr. 11,34)

O onima koji prihvataju otkrivenje Boje pravednosti iz vere u veru (od vere do vere), reeno je: Oni idu iz snage u snagu; svaki od njih se pred Bogom u Sionu pojavljuje. (Psalam 84,7 eng. prev)

Ne zaboravimo da se iz samih rei Biblije moramo nauiti. Svaka prava pomo koju neki uitelj moe da prui onome ko prouava Bibliju, sastoji se u tome da mu pokae kako da bistrije upravi svoj um na neki odreeni tekst iz Svetih spisa. Dakle, kao prvo, itaj tekst vie puta. Ne ini to u urbi, ve paljivo, obraajui punu panju na svaki detalj jednog iskaza. Ne gubi ni trenutak vremena na pretpostavke o moguem znaenju onoga to si proitao. Samo je jedno gore od nagaanja o tome ta bi neki tekst iz Spisa mogao da znai prihvatanje tueg nagaanja. Niko ne moe da zna neto vie o Bibliji od Biblije same; ona je jednako voljna da ispria svoju priu svakome ponaosob.

Poblie ispitajte tekst. Proveravaj ga iznova i iznova, uvek sa dubokim potovanjem i u molitvenom duhu, kako bi ti se sam otkrio. Ne budi obeshrabren ako iz prvog pokuaja ne sagleda ono to se u tekstu krije. Zapamti da je to Boja re i da je beskrajna u svojoj dubini, te da nikad nee moi potpuno da je iscrpe. Kad naie na teak deo, vrati se malo unazad i razmotri to isto mesto u vezi sa onim to mu prethodi. Nemoj misliti da e ikad razumeti puno znaenje nekog teksta odvojeno od celine koju on gradi sa drugim stihovima. Stalnim vraanjem na rei odreenog teksta, kako bi bio siguran da tano zna ta one kau, uskoro e ih imati trajno zapisane u svom umu; tada poinje da nje neto izobilnih plodova pravog biblijskog prouavanja; jer kad se ne bude nadao, iz tih rei zasjae nova svetlost, a preko njih, i iz drugih tekstova koje bude itao.

Pravednost suda. Rimljanima 1,18-20:

Gnev Boiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi, koji nepravednou zadravaju istinu (dre

17


istinu u nepravdi Vukov prevod), jer ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora.

Kako su ljudi izgubili znanje. Rimljanima 1,21-23:

Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku9, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govorei da su mudri, pa zamenie slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog oveka, i ptica, i etverononih ivotinja, i gmizavaca.

Rezultati zanemarivanja Boga. Rimljanima 1,24-32:

Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u neistotu, da meusobno obeauju svoja telesa, oni koji su laju zamenili Boiju istinu, potovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove ene zamenie prirodno optenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostavie prirodno optenje sa enom i u svojoj poudi raspalie se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima ine sram i na sebi primaju zasluenu platu za svoju zabludu. I poto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopaenom umu da ine to ne prilii, oni, koji su ispunjeni svakom nepravednou, zloom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni zavisti, ubistva, svae, lukavstva, zloudnosti, doaptavai, opadai, bogomrsci, siledije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazai zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; oni znaju Boiju pravdu da oni koji tako ta ine zasluuju smrt, pa ipak ne samo to to ine, nego odobravaju i drugima koji ine.

Svi nepravedni osueni. Gnev Boji se otkriva sa neba protiv svih bezbonih nepravednih ljudi. Svaka nepravda je greh (1. Jov. 5,17). Ali se greh ne uraunava kad nema zakona. (Rimlj. 5,13)

Zato je Zakon Boji dovoljno poznat u svetu da bi sve ljude liio bilo kakvog izgovora za greh. Izraz u ovom stihu identian je onom u sledeem poglavlju: Jer Bog ne gleda ko je ko (Rimlj. 2,11). Njegov gnev otkriva se nasuprot svim nepravednicima. Nijedan ovek na svetu nije tako znaajan da bi mu se tolerisao greh, i nijedan nije toliko beznaajan da bi se njegov greh prevideo. Kod Boga postoji izriita nepristrasnost. On ne gledajui ko je ko sudi po delima svakog pojedinca. (1. Petr. 1,17)

Zadravanje istine. Reenica kae da ljudi nepravednou zadravaju istinu (dre istinu u nepravdi Vukov prevod); drugim reima, oni zadravaju, odnosno sputavaju, ili zarobljavaju istinu nepravdom.

9 zaludjee u svojijem mislima Vukov prevod; postae tati u svom matanju/zamislima eng. prev.

18


Neki povrno itaju Rimljanima 1,18 i tumae tako kao da kae da ljudi mogu imati istinu, dok su oni sami nepravedni. Ovaj stih ne govori to. Dovoljan dokaz da se ovde ne misli na to je taj to apostol, posebno u ovom poglavlju, govori o onima koji ne poseduju istinu, jer su je zamenili za la. Iako su izgubili sve znanje istine, ipak su bili pod osudom zbog svog greha.

U tekstu se kae da ljudi zadravaju (sputavaju, zarobljavaju) istinu nepravdom. Prisetimo se da Isus, na svojoj postojbini, ne uini onde mnogo uda zbog njihovog neverovanja (Matej 13,58). Meutim, mnogo vie od toga apostol ima na umu, u tekstu koji razmatramo. On zapravo kae, a to kontekst jasno pokazuje, da ljudi svojom izopaenou sputavaju delovanje Boje istine u svojoj sopstvenoj dui. Zbog svog otpora prema istini koja bi ih posvetila, oni ostaju lieni, a ovo su rezultati:

Pravednost Bojeg gneva. Gnev se Boji otkriva sa neba nasuprot svakoj ljudskoj bezbonosti i nepravednosti, i to je pravedno, jer ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato (u njima je otkriveno grki original, eng. prev); Bog im je objavio (Rimlj. 1,19). Posebnu panju obratite na deo stiha gde stoji da ono to moe saznati o Bogu u njima je otkriveno. Iako se u popularnom prevodu moe nai beleka sa strane, koja daje jednu drugaiju, alternativnu mogunost itanja ovih rei u smislu njima je otkriveno, grki original ne doputa takvo tumaenje. Bez obzira na to koliko nesvesno ljudi gree, ostaje injenica da gree protiv velike svetlosti, jer ono to se moe saznati o Bogu u njima je poznato (otkriveno). Sa takvim saznanjem koje nije samo otkriveno pred njihovim oima, ve praktino u njima samima, lako je razumeti opravdanost Bojeg gneva protiv svakog greha, bez razlike u kome se on nalazi.

ak iako nam nije sasvim jasno kako je to znanje o Bogu (poznanje Boga) usaeno u svakom oveku, treba da prihvatimo apostolovu tvrdnju o tome kao o injenici. U knjizi proroka Isaije, u divnom opisu koji pokazuje svu ludost idolatrije, reeno nam je da onaj ko pravi idola, lae protiv istine koju poseduje. Taki se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne moe izbaviti due svoje, niti rei: nije li la to mi je u desnici? (Isaija 44,20)

Videti Nevidljivog. Za Mojsija je reeno da se vrsto drao Nevidljivoga kao da ga gleda (Jevr. 11,27). To nije samo Mojsijeva privilegija. Svako moe to isto da postigne. Kako? Tako to ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju (Rimlj. 1,20). Od stvaranja sveta nikad nije bilo da neko od ljudi nema znanje o Bogu na dohvat ruke.

Tvoja se uda, Gospode, videGde god pogled svoj da skrenem, Bilo na zemlji, po kojoj idem, Ili na nebu, za kojim venem.I nema travke, nit cveta ima.Da Tvoju slavu ne javlja svima!

Vena sila i boanstvo. Nevidljive Boje osobine koje se mogu sagledati na njegovim delima, jesu Njegova vena sila i boanstvo. Nebesa kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski (Psalam 19,1). Isus Hristos je sila sila Boja (1. Kor. 1,24). Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom

19


(kroza nj - Vukov prevod) stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje (Kol. 1,16.17). On ree, i postade (Psalam 33,9). On je prvoroeni sveg stvorenja (roen prije svake tvari Karadi) (Kol. 1,15). On je izvor, ili poetak Bojeg stvaranja Otkr. 3,14.

Ovo znai da sve stvoreno proistie iz Hrista koji je sila Boja. On je svetove prizvao u postojanje iz sopstvenog bia. Zato sve to je stvoreno nosi peat ispoljene Boje sile i Njegovog boanstva. Ne moemo ak ni svoje oi da otvorimo, niti povetarac na svom obrazu da osetimo, a da nam to jasno ne otkriva Boju silu.

Mi smo Njegov rod (Njegovi izdanci/potomci eng. prev). - Pavle je na Marsovom brdu ukorio Atinjane zbog njihovog idolopoklonstva, rekavi da Bog nije daleko ni od jednog od nas Jer u njemu ivimo, i miemo se (bukvalno: pokretani smo grki original), i jesmo. Ljudi kojima se on obraao bilo su pagani, pa ipak je to vailo za njih podjednako koliko i za nas. Onda je Pavle citirao jednog njihovog pesnika koji je rekao: Jer smo i rod njegov, da bi na kraju stavio peat istine na svoje kazivanje, reima: I poto smo rod Boiji, ne treba da mislimo da je boanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina ljudske umetnosti i zamisli. (Dela 17,27-29).

Svaki ovekov pokret, i svaki dah, delo su ispoljene Boje sile. Na taj nain se vena Boja sila i Njegovo boanstvo otkrivaju svakom oveku. Ne kao da bi ovek, u ma kom smislu, imao boanske atribute, ili da bi imao silu u sebi samom, ve sasvim suprotno. ovek je kao trava. I kad je u najboljem stanju, svaki je ovek ba nita (Psalam 39,5 eng. prev). injenica da su ljudi manje negoli nita i tatina (v. Is. 40,17), prua dokaz o Bojoj sili koja se u ljudima ispoljava.

Boja sila u vlati trave. Pogledajte tananu vlat trave kako se probija kroz tvrdu zemlju do suneve svetlosti. To je veoma krhka biljka. Pokuajte da je iupate i videete da ona nema silu da odoli. ak ako samo zaeprkate zemlju oko nje, ona nee vie moi da stoji uspravno, jer zavisi od zemlje koja je dri u uspravnom poloaju. Pa ipak, ona probija svoj put do povrine kroz tvrdu i nabijenu zemlju. Paljivo je secirajte i opet neete nai nita to bi ukazivalo na to da u njoj samoj ima neka sila. Protrljajte je izmeu prstiju i videete da jedva ostaje neto od njene supstance. Teko da ima neto tako slabano u prirodi, pa ipak ona esto pomera prilino teko kamenje koje se nae na putu njenog rastenja.

Odakle potie ta snaga? Ona nije prirodno u biljci kao njen nerazdvojiv element, ve predstavlja nita manje nego silu Bojeg ivota, koja deluje u skladu sa Njegovom reju koja je jo na poetku glasila: neka pusti zemlja iz sebe travu. (vidi 1. Mojs. 1,11)

Jevanelje u stvaranju. Videli smo da se u svemu stvorenom ispoljava Boja sila. Takoe, do sada smo nauili10 da je Jevanelje sila Boja na spasenje. Boja sila je uvek ista, jer tekst koji sada razmatramo govori o Njegovoj venoj sili (vidi Rimlj. 1,20). Dakle, sila koja se otkriva (ispoljava) u Njegovim delima, ista je sila koja deluje u ovekovom srcu, da bi ga spasla od greha i smrti. Stoga moemo biti sigurni da je Bog tako stvorio svaki deli vasione da propoveda Njegovo Jevanelje. Ovo, dalje, znai da ljudi ne dobijaju znanje o Bojem postojanju samo na osnovu dela koja je On stvorio, ve mogu da spoznaju i Njegovu venu silu koja ih spasava. Dvadeseti stih prvog poglavlja Poslanice Rimljanima, produetak je esnaestog stiha. On nam objanjava kako da spoznamo silu Jevanelja.

10 u originalu stoji: iz prolonedeljnog prouavanja Spisa nauili smo - prim. prev.

20


Zvezde kao propovednici. Nebesa kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i no noi javlja. Nema jezika, niti ima govora, gdje se ne bi uo glas njihov (ili: Bez jezika, i bez govora glas se njihov uje prim. autora). Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i rijei njihove na kraj vasiljene. (Psalam 19,1-4).

Sada proitajte Rimljanima 10,13-18 jer: Svako, ko prizove ime Gospodnje, bie spasen. Kako e, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako e verovati u onoga za koga nisu uli? Kako e pak uti bez propovednika? I kako e propovedati, ako nisu poslani? Kao to je napisano: Kako su mile noge onih koji javljaju dobra. Ali svi nisu posluali evanelje. Jer Isaija govori: Gospode, ko je poverovao naoj propovedi? Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju. Nego kaem zar nisu uli? Jo te kako: Glas njihov iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja sveta.

U ovim reima nalazi se odgovor na sve prigovore koje bi neko mogao da podigne na raun kanjavanja neznaboaca. Kao to je reeno u prvom poglavlju, oni nemaju izgovora. Jevanelje je poznato svakom stvoru pod nebom. Potvreno je da ljudi ne mogu prizivati Boga u kojeg ne veruju, i da ne mogu da veruju u onoga za kojeg nikad nisu uli, kao i da ne mogu da uju ako nema propovednika. Takoe je reeno da ono to je trebalo da uju, a to nisu posluali, jeste Jevanelje.

Stojei na ovome, apostol pita: Nego kaem zar nisu uli? On odmah i odgovara na ovo svoje pitanje, ponavljajui rei devetnaestog Psalma. Glas njihov iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja sveta. Tako smo nauili da govor koji nebesa iz dana u dan kazuju predstavlja Jevanelje; i da znanje koje svod nebeski iz noi u no objavljuje jeste znanje o Bogu.

Nebesa otkrivaju pravdu. Ako znamo da ono to nebesa objavljuju jeste Jevanelje Hristovo, koje je sila Boja na spasenje, onda lako moemo da pratimo devetnaesti Psalam. Govorei o nebesima, pisac kao da pravi otar prelaz i poinje da govori o savrenstvu Zakona Bojeg i njegovoj preobraavajuoj sili. Zakon je Gospodnji savren, krijepi duu (obraa duu eng. prev); svjedoanstvo je Gospodnje vjerno (svedoanstvo je Gospodnje sigurno/pouzdano eng. prev), daje mudrost nevjetome (Psalam 19,7). Meutim, tu nema nikakvog naglog skoka u izlaganju. Zakon Boji je ujedno i pravda Boja, a Jevanelje otkriva pravdu Boju, dok nebesa objavljuju Jevanelje; odatle sledi da nebesa objavljuju pravednost Boju. Nebesa kazuju pravdu njegovu, i svi narodi vide slavu njegovu. (Psalam 97,6)

Slava Boja je Njegova dobrota, jer nam je saopteno da su kroz greh ljudi lieni slave Njegove (Rimlj 3,23). Stoga moemo da znamo da ko god s potovanjem u nebesa gleda, u njima vidi Tvorevu silu kojoj e se pokoriti i na taj nain biti doveden do spasonosne pravednosti Boje. ak i sunce, mesec i zvezde, ija je svetlost samo deli slave Gospodnje, zrae slavom Njegovom u dui takvog oveka.

Bez izgovora. Kako je onda jasno da ljudi nemaju izgovora za svoju idolopokloniku praksu. Ako pravi Bog objavljuje Sebe u svemu i Svojom silom ini da Njegova ljubav bude svima poznata, kakav onda izgovor ljudi mogu da navedu to ne poznaju Boga i uskrauju Mu svoju slubu?

Meutim, da li je tano da Bog svoju ljubav otkriva svim ljudima? Da, to je podjednako tano koliko i injenica da On Sebe ini svima poznatim, jer Bog je ljubav. Ko poznaje Gospoda, on mora da zna i za Njegovu ljubav. Ako ovo

21


vai za mnogoboce, koliko je onda do krajnosti tano da nemaju izgovora ljudi koji ive u zemljama, gde se Jevanelje naglas propoveda iz pisane rei.

Uzrok idolopoklonstva. Kako onda biva da toliko mnogo ljudi ivi u krajnjem neznanju u odnosu na Boga, kada je On potpuno jasno otkrio Sebe i Svoju istinu? Odgovor je ponuen u reima koje slede: Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali. (Rimlj. 1,21)

Postoji jedna stvar koju je Gospod dao da bude peat i znak Njegovog boanstva. To je subota. Govorei o ljudima, On kae: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem (Jezekilj 20,12). Ovo je u skladu sa onim to smo nauili iz Poslanice Rinljanima; naime, prouavani tekst kae da svako ko iole misli, zapaa Boju silu i boanstvo u delima koja je On stvorio; subota je veliki spomenik stvaranja. est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga (2. Mojs. 20,9-11). Da su ljudi uvek drali subotu kao to im je ona predana, nikad ne bi bilo nijedne vrste idolopoklonstva; jer subota otkriva silu rei Gospodnje kojom On stvara pravednost.

Tate zamisli. Ljudi su postali tati u svojim zamislima i matanjima i njihovo nerazumno srce je pomraeno (vidi Rimlj. 1,21). Gibon11 je rekao o spekulacijama/mudrovanju antikih filozofa da ... je njihovo rezonovanje esto bilo voeno njihovom matom, a njihova mata bivala podstaknuta njihovom tatinom. Putanja njihog pada ista je kao u sluaju anela koji je postao sotona. Kako pade s neba, zvijezdo danice, keri zorina (o, Luciferu, sine zore eng. prev), kako se obori na zemlju koji si gazio narode (koji si slabio/obarao narode eng. prev). A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvijezda Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani sjevernoj; Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s vinjim. (Isaija 14,12-14)

ta je bio uzrok ovom samouzvienju i padu? Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlou svojom12 (Jezek. 28,17). Iako je potpuno zavisio od Boga koji mu je dao mudrost i slavu, on nije proslavio Boga, ve je prisvojio sve te talente kao da potiu od njega samog; i tako, poto se u svom ponosu odvojio od Izvora svetlosti, postao je princ tame. To se dogodilo i sa ovekom.

Pretvaranje istine u la. Nema vlasti a da nije od Boga. U prirodi vidimo delovanje monih sila, ali sve je to samo vid ispoljavanja Boje sile. Sve ta snaga u raznim oblicima koje filozofi opaaju i pripisuju samoj materiji, samo je delovanje Bojeg ivota u delima Njegovog stvaranja. Hristos je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje ili u Njemu se odrava kao celina (Kolo. 1,17). Sila kohezije, dakle, direktno proizilazi iz Hristovog ivota. Sila gravitacije isto je tako sila Bojeg ivota, jer itamo o nebeskim telima da radi sile Njegove velike, nijedno se ne rui (ne pada) (Isaija 40,26 - eng. prev). Meutim, posmatrajai sve te procese u prirodi, umesto da

11 Edvard Gibon, britanski istoriar i pisac, 1737- 179412 razmiljanjem o svojoj svetlosti KJV; u drugim eng. prevodima: postao si toliko slavan , pa si ludost poeo da ini.

22


u njima vide silu jednog nadmonog Boga, ljudi su odlike boanstva pripisali samoj tvorevini.

Na isti nain poeli su da misle o sebi; videli su kako uspevaju da ostvare velika dela, a onda, umesto da ast daju Bogu kao Darodavcu i Svedritelju, Onome u kome ive, miu se i imaju svoje postojanje (v. Dela 17,28), oni sve zasluge prisvajaju za sebe, uobraavajui da po prirodi, i sami po sebi, poseduju ono to je boansko. Tako su ljudi zamenili Boju istinu za la.

Istina je da se ivot i sila Boja otkrivaju u svemu to je On stvorio; la je da sila koja deluje u svemu stvorenom, nerazluivo pripada samom stvorenom. Na ovaj nain stvorenje se uzdie na mesto koje pripada Tvorcu.

Zagledani unutra. Marko Aurelije, koji je smatran za jednog od najveih filozofa paganskog vremena, rekao je: Pogledajte iznutra! Tu, unutra, je izvorite dobrote koje e uvek da ubori, ako si voljan uvek da kopa. Ove rei dobro izraavaju duh svekolikog paganstva. Usmerenost na sebe je preovlaivala. Ali, takav duh nije neto to odlikuje samo pagansku epohu. On je veoma prepoznatljiv i u naim danima; ipak, to nije nita drugo nego jedan te isti, paganski duh. Radi se o vrsti bogosluenja pred stvorenjem, umesto pred Tvorcem. Neprirodno je kada ovek sebe postavlja na takvo mesto; a kad se to desi, onda je neminovna posledica da ljudi gledaju na sebe, a ne na Boga, dok su u potrazi za dobrotom.

Ako je ovek zagledan u sebe samoga, ta moe da vidi? Zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje (Marko 7,21.22). ak i apostol Pavle potvruje: Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava (Rimlj. 7,18). Dakle, kada ovek pomatra sve to zlo koje postoji u njegovoj prirodi, mislei da je ono dobro, i da on to dobro moe da iznese iz sebe samog, tada su rezultati dobro poznati: najodvratnija poronost. On na taj nain praktino kae zlu: Budi moje dobro!

Mudrost ovog sveta. Svet svojom mudrou nije poznao Boga (1. Kor. 1.21). Otrina intelekta nije vera, niti moe biti zamena za veru. ovek moe da bude briljantan skolar13, a da ipak bude meu najgorim ljudima. Pre nekoliko godina jedna osoba je osuena i obeena zbog desetak ili vie brutalnih ubistava; radilo se o jednom teologu i nauniku, koji je drao visoku poziciju u drutvu. Hrianstvo nije uenost, iako hrianin moe biti uen ovek. Moderni pronalasci nee spasti ljude od propasti. Jedan savremeni filozof rekao je: Ne moe idolatrija iveti pored najuzvienije umetnosti i kulture14 koju je svet ikad poznavao. Meutim, u isto vreme ljudi su bili utonuli u takav nemoral kakvim ga je apostol opisao, u drugom delu prvog poglavlja Poslanice Rimljanima15. Upravo su mudri i glasoviti ljudi bili takvi kako je u poslanici opisano. To je bio prirodan rezultat njihovog traenja pravednosti u sebi samima.

U poslednjim danima. itajte poslednje stihove prvog poglavlja Rimljanima poslanice, ako elite da imate sliku sveta u njegovim poslednjim danima. Neko ko veruje u hiljadugodinji period mira i vladavine pravde pre Hristovog dolaska, sigurno e biti okiran; ali i treba da bude. Paljivo proitajte listu greha koji se tu pominju i videete kako se ona podudara sa sledeim stihovima: A ovo znaj, da e u poslednje dane nastati teka vremena. 13 teolog14 uporedo sa najuzvienijom umentnou i kulturom prim. prev.15 S obzirom na to da je autor pisao ove rei 1895, teko je mogao i da zamisli kakvi e se uasi dogoditi u Prvom i Drugom svetskom ratu koji je projektovan u nekim od najobrazovanijih i najrafiniranijih umova koje je svet ikad poznavao (beleka izdavaa Glad Tidings Publishers).

23


Ljudi e, naime, biti samoivi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni, bezboni, bez ljubavi, nepomirljivi, opadai, neuzdrljivi, surovi, bez ljubavi prema dobru, izdajnici, naprasiti, naduveni, koji vie vole slasti nego Boga, koji imaju oblije pobonosti, ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni (2. Tim. 3,1-5). Sve to proistie iz ljudskog JA koje je izvor sveg zla za koje Pavle tereti mnogoboce. To su sve telesna dela (vidi Galatima 5,19-21). Ona su prirodna posledica verovanja u sebe.

Uprkos ovoj tvrdnji apostola, malo ih je, naroito meu onima koji ispovedaju pobonost, koji e poverovati da stvari upravo tako stoje i to generalno. Meutim, seme koje e dati takvu etvu, ve je svuda posejano. Papstvo, ovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i die na sve to se naziva Bogom ili svetinjom16, najjaa je struja u dananjem takozvanom hrianstvu i njen uticaj iz dana u dan raste. A kako raste? Ne toliko zbog svog neposrednog delovanja i prirataja lanova, koliko zbog slepog prihvatanja papskih principa od strane takozvanih protestanata. Ova sila postavila se iznad Boga, u svom pokuaju da promeni Njegov Zakon (Danilo 7,25). Ona je drsko prisvojila paganski praznik posveen suncu nedelju17, umesto Gospodnjeg Dana od odmora subote18, koja je spomenik Bojeg stvaranja. Na ovaj nain papstvo prkosno istie ovaj dan nedelju, kao znak svog autoriteta. Naalost, vei deo protestanskog sveta sledi ovaj diktat prihvatanjem obiaja koji oznaava uzdizanje oveka iznad Boga i koji je simbol opravdanja sopstvenim delima, umesto verom.

Kada se hriani dre ljudskih propisa uprkos jasno izreenoj Bojoj zapovesti, i kada dre svoje obiaje pozivajui se na svoje duhovne oce, one koji su se temeljili na paganskoj filozofiji, onda je sasvim otvoren put za svako zlo koje je milo njihovom srcu. Ko ima ui da uje, neka uje.

16 na sve to se naziva Bogom i pravim bogosluenjem/bogotovanjem eng. prev.17 Sunday na engleskom; u prevodu dan sunca prim. prev18 Sabbath re jevrejskog porekla koja znai odmor, poivanje - prim. prev.

24

2. Poglavlje

Greh drugoga je i tvoj greh, takoe

Uvod.

Blago ovjeku koji ne ide na vijee bezboniko, i na putu grjenikom ne stoji, i u drutvu nevaljalijeh ljudi ne sjedi, nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovu misli dan i no! (Psalam 1,1.2)

Sine moj ako primi rei moje i zapovesti moje pohrani u sebi, da pazi uho tvoje na mudrost, i da srce svoje usredsredi na razumevanje; da, ako ezne za znanjem, i ako glas svoj, koliko god moe, snano podigne, traei da razume; kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai; tada e razumeti ta znai potovati i poznavati Gospoda (tada e razumeti strah Gospodnji i nai e znanje o Bogu). Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razumevanje. (Prie 2,1-6 kombinovani englesko-srpski prevod)

Ovde se nalazi tajna razumevanja Biblije: prouavanje i duboko promiljanje, udrueno sa iskrenom eljom da se spozna Boja volja, da bi joj se potinili i posluali je. Ako ko hoe da ini njegovu volju, znae da li je ova nauka od Boga. (Jovan 7,17)

Ponavljanje i ponovno razmatranje su, pored ostalog, od najveeg znaaja ako elimo da steknemo pravo biblijsko znanje. Ovo ne znai da bi ma kakvi, pa i najvei napori uloeni u prouavanje, mogli da zamene vostvo Svetog Duha, ve da Sveti Duh svedoi kroz pisanu re.

Pogled unazad. U ovom prouavanju Rimljanima poslanice elimo da koristimo to god je vie mogue od onog to smo ve nauili. Zato emo nakratko baciti pogled na celo prvo poglavlje. Ustanovili smo da je ono prirodno podeljeno na sledee celine:

Stihovi 1-7. Pozdravi i saet prikaz celog Jevanelja.Stihovi 8-15. Pavlovo lino interesovanje za Rimljane i njegov oseaj

odgovornosti za njih i celo oveanstvo. Stihovi 24-32. Posledice nezahvalnosti i zaboravljanja Boga. Paljivo itanje poglavlja ukazuje na osnovnu misao Bog je Sebe obznanio

svakom stvorenju kroz dela Svog stvaranja, i drugo, da ak i najunieniji pagani znaju da su krivi i da zasluuju smrt zbog svoje izopaenosti. Oni znaju Boiju pravdu da oni koji tako ta ine zasluuju smrt, pa ipak ne samo to to ine, nego odobravaju i drugima koji ine (Rimlj. 1,32). Dakle, oni su bez izgovora. Ove misli vodilje, treba dobro imati na umu pre nego to ponemo sa prouavanjem drugog poglavlja, jer je ono nastavak prvog i oslanja se na njega.

Krupan plan (Rimljanima 2,1-11).

Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei drugom samoga sebe osuuje, poto ti, sudija, ini isto to. A znamo da Bog po istini sudi onima koji tako ta ine. Ili

25

Waggoner Rimljanima Greh drugoga je i tvoj greh, takoe 2. Poglavlje

misli, ovee, ti to sudi onima koji ine tako ta, a isto ini, da e izbei sud Boiji? Ili ne mari za bogatstvo njegove dobrote, podnoenja i strpljivosti, i ne zna da te Boija dobrota vodi pokajanju? Ali svojom tvrdoglavou i nepokajanim srcem sabira sebi gnev za dan gneva i otkrivenja pravednog suda Boijeg, koji e svakome uzvratiti po njegovim delima; onima koji u istrajnosti ine dobro i trae slavu, ast i nepropadljivost, dae veni ivot, a onima to prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu posluni, gnev i ljutnju. Nevolja i muka na svaku duu oveka koji ini zlo, prvo Judejina, pa Grka. A slava, ast i mir svakome koji ini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. Jer Bog ne gleda ko je ko. (Rimlj. 2,1-11)

Priznanje greha. Lako je dokazati istinitost apostolove tvrdnje da su mnogoboci svesni da zasluuju smrt zbog svojih dela. Poto su Adam i Eva pojeli zabranjeni plod, bili su u strahu od susreta sa Gospodom, pa su se sakrili. Strah je obavezan pratilac krivice i njen dokaz. Kazna je to to nas plai19 (1. Jov. 4,18 Contemporary English Version). Bjee bezbonici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavii bez straha (Prie 28,1). A straljivcima njima je mesto u jezeru koje gori od vatre i sumpora (Otkr. 21,8). Da mnogoboci nisu imali nikakvu spoznaju svoje krivice, oni ne bi oekivali nikakvu kaznu za ubistva i krae i u tom sluaju bi izostalo njihovo pripremanje za odbranu.

Neoboriva optunica. Divna otroumnost se vidi u nainu na koji apostol podstie oseaj odgovornosti, u prvom stihu. Prvo poglavlje ograniava se uglavnom na mnogoboce. Svi e se sloiti sa apostolom da su oni krivi za najgnusniji nemoral. Oni bi trebalo da znaju za bolje, gotovo spontano se otima uzvik na koji bi apostol odgovorio: Oni znaju za bolje, ili u najmanju ruku imaju ansu da znaju za bolje; oni svakako znaju da ne ine ono to valja. Nemaju izgovora. ta god da ovek misli o odgovornosti mnogoboaca, svi se slau u tome da je njihova praksa bila dostojna osude. A onda dolazi poraavajua replika: Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei drugom samoga sebe osuuje, poto ti, sudija, ini isto to. Uhvaeni smo tako da nam nema vrdanja. Ako znamo dovoljno da osudimo nepravedna dela mnogoboaca, upravo tim svojim inom osude mi priznajemo da ni sami nemamo izgovor za svoja sopstvena nedela.

Svi podjednako krivi. Poto ti, sudija, ini isto to. Dovoljno je jasno da svako ko zna da osudi zlo u drugome, ostaje bez ikakvog izgovora za svoje sopstvene grehe. Ali ne uviaju odmah svi da onaj koji osuuje drugoga, ini isto to. Proitajte, stoga, ponovo poslednje stihove prvog poglavlja i uporedite listu pomenutih greha sa onim to pie u Galatima 5,19-21. Jasno ete videti da to to mnogoboci ine a to im mi lako pripisujemo kao krivicu, jesu, zapravo, telesna dela. To su gresi koji iznutra iz ljudskog srca izlaze (vidi Marko 7,21-23). Ko god je obuhvaen pojmom ovek, istovremeno je i podloan ovome. S neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske. S prijestola, na kome sjedi, pogleda na sve koji ive na zemlji. (On je oblikovao sva srca njihova podjednako eng. prev); on razmatra sva dela njihova (Psalam 33,13-15 kombinovani srpsko-engleski prevod).

Svi su pod samoosudom. Tako, dakle, ako svi ljudi podjednako uestvuju u istoj svima zajednikoj ljudskoj prirodi, jasno je da ko god osudi

19 strah ima muku/kaznu Vuk, tj. arni

26


nekog drugog za ma koje nedelo, time osuuje sebe; jer, istina je da svi imaju isto zlo u sebi, samo manje ili vie razvijeno. injenica da oni dovoljno znaju da bi presudili i rekli da je neto zlo, govori da i oni sami zasluuju istu kaznu koju vide kao zaslugu drugoga.

Saoseanje, a ne osuivanje. Lopov najee vie Dr' te lopova!, pokazujui na nekog drugog, da bi tako usmerio hajku dalje od sebe. Isto tako ljudi osuuju greh u drugom, kako bi sa sebe skinuli sumnju za istu krivicu. Suvie se esto ljudi zdruuju u grehu kojem hrle, da osude one koje puno ne grle20; no za ove grehe oni su i sami, zapravo, krivi posredstvom (zbog) svoje ljudske prirode.

S obzirom na to da je svako ljudsko telo (svaka ljudska priroda) istovetno, trebalo bi da smo proeti poniznou, umesto da gajimo prezir kada ujemo da je neki veliki greh uinjen; jer, to je prava slika onoga to se krije u naem sopstvenom srcu. Umesto to govorimo: Hvalim te, Boe, to ja nisam kao drugi ljudi (Luka 18,11), treba da nosimo teret onih koji gree, imajui u vidu kakvi smo i sami, da ne bismo i mi bili iskuani. Vrlo esto biva da osoba, iju smo slabost skloni da osudimo, zapravo i nije tako duboko pala kako bi se to nama desilo, da smo bili kuani na isti nain i u istoj meri.

Protest protiv greha. U Poklonikovom putovanju21, opisana je scena kada Prialo daje prednost Verku da ovaj izabere temu njihovog razgovora. Verko je predloio da govore o Bojoj spasavajuoj blagodati i kako se ona pokazuje u srcu ovekovom22. Banjan dalje nastavlja:

Prialo: Vidim da emo razgovarati o silnoj stvari. To je jako dobro pitanje i spreman sam da ti odgovorim na njega. Ukratko bih ovako odgovorio: Prvo, kome je Boja blagodat u srcu, taj odmah poinje da vie (da negoduje) protiv greha. Drugo, (Prialo zastaje poto ga je Verko prekinuo i objasnio mu da nije isto vikati i protestovati protiv greha, i zaista, iz due mrzeti greh. prim. prev).

Prialo: Pa kakva je razlika izmeu vikanja protiv greha i mrnje (gnuanja) prema njemu?

Verko: Velika! ovek moe da vie protiv greha isto iz telesnih pobuda (iz iste koristi prim. prev), ali moe da ga mrzi samo ako ima pobonu odvratnost prema njemu. uo sam kako mnogi viu protiv greha sa propovedaonice, a ipak ga trpe u svom srcu, domu, ponaanju. ena Josifovog gospodara je vikala glasno kao da je bila sveta, ali bi i pored toga uinila preljubu sa njim.

Istanana sposobnost razlikovanja ispravnog i pogrenog, kao i revnosno osuivanje greha, nikad nee opravdati oveka. Naprotiv, to samo poveava njegovu osudu. alosno je to to danas i suvie onih koji se zovu reformatori, misli da se jevaneoski rad uglavnom sastoji od osuivanja loe prakse. Istrani sudija nije propovednik Jevanelja.

Rasuivanje u skladu sa istinom. A znamo da Bog po istini sudi onima koji tako ta ine (Rimlj. 2,2). ekaj, rei e neko, nisam ba siguran u to. Ali, ti vrlo lako moe stei ubeenje u ovom pogledu:

1) Bog postoji. U tome se slaemo.2) On je izvor odakle sve stvoreno dolazi. 3) Svako stvorenje je potpuno zavisno od Njega.

20 rei poznatog engleskog pesnika i ikonoborca Semjuela Batlera - prim. prev.21 poznata alegorija Dona Banjana22 Put Hrianina, str. 136, izdava: Dom molitve, Pe

27


4) Kako celokupan ivot zavisi od Njega, jasno je da i ovekov ivot zavisi od usklaenosti i jedinstva s Bogom.

5) Dalje sledi da Boji karakter mora biti merilo rasuivanja. 6) Bog je Sam istina i u Njemu nema nepravde. (Jovan 7,18) 7) Meutim, On je Sebe i Svoju pravednost otkrio svim ljudima. Javi

Gospod spasenje svoje, pred narodima otkri pravdu svoju. (Psalam 98,2)

8) Zato su svi ljudi, od najmanjeg do najveeg, bez ikakvog izgovora za svoj greh.

9) Sasvim je jasno da je Boji sud, kada osuuje sve ljude bez izuzetka, utemeljen na istini. I zemlja e biti prinuena da se pridrui nebu u pokliu: Pravedan si ti koji jesi i koji si bio, sveti, to si ovo presudio da, Gospode Boe, Svedritelju tvoji sudovi su istiniti i pravedni. (Otkr. 16,5.7)

Nema utoita. Neka niko ne misli da moe da utekne pravednosti Bojeg suda. Obino su obrazovani ljudi ti koji laskaju sebi da e iznai neko reenje. Tako nam je lako da pomislimo kako e nam nae veliko znanje u razlikovanju ispravnog i pogrenog biti uraunato u pravednost; tako lako uspevamo da ubedimo sebe da e to to osuujemo greh kod drugih, naterati Gospoda da veruje kako mi nipoto ne moemo biti krivi za iste stvari. Sve to ini da naa krivica bude jo upadljivija.

Prvo poglavlje Rimljanima svakome izbija sve argumente iz ruku. Ako su se najnii u poretku opravdano nali krivi, onda za vie klase nema nikakvog utoita. Jer e svako djelo Bog iznijeti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (Propovednik 12,14)

Boja dobrota dovodi do pokajanja. Ili ne mari za bogatstvo njegove dobrote, podnoenja i strpljivosti, i ne zna da te Boija dobrota vodi pokajanju? (Rimlj. 2,4). Bog je savrenstvo istote i svetosti; ovek je sasvim grean. Bog zna za svaki greh, pa ipak ne prezire grenika. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). Hristos je rekao: Ako ko uje moje rei i ne sauva ih, neu mu ja suditi. (Jovan 12,47)

U svemu to je inio i govorio, On je jednostavno predstavljao Oca. Bog pokazuje svoje dugo strpljenje prema nama. i strpljivost Gospoda naega smatrajte svojim spasenjem (2. Petr. 3,9.15 kombinovano arni-eng. prev). Meutim, nije mogue da neko uvaava i ceni Boju dobrotu i strpljenje ako nije blag i ponizan i podstaknut na pokajanje. Kad uvidimo koliko nas Gospod trpi, onda je nemogue da mi postupamo strogo prema svojim blinjima. Ako ne osuujemo, neemo biti osueni Luka 6,37.

Pokajanje je dar. Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas Boiji je dar (Efes. 2,8). Bog otaca naih vaskrsao

komentar-na-rimljanima-poslanicu-waggoner-word-2003.pdf

Documents