KOMPANIJSKO PRAVO

PROF. DR GORDANA LJUBOJEVI

PREDUZETNIK

Preduzetnik je fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti (ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti) Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik Fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije, smatra se preduzetnikom

Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom Ime pod kojim se registruje sadri dodatak preduzetnik ili pr.

Prestanak svojstva:

Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti Odjava Mera zabrane obavljanja delatnosti Protek vremena Neobavljanje delatnosti due od 1 godine Steaj ili likvidacija ili promene pravne forme u privredno drutvo

ORTAKO DRUTVO

Predstavlja privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i / ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom Odgovornost ortaka je solidarna, celokupnom njihovom imovinom Osnivaki akt (ugovor o osnivanju)

Pored osnivakog akta ortako drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se ureuje naroito poslovanje i upravljanje drutvom Ulog ortaka moe biti:

Novac Stvari Prava Rad i usluge

Ortaci ulau uloge jednake vrednosti Prenos udela: Meu ortacima je slobodan; Prenos treim licima iziskuje saglasnost svih ortaka; Ortaci imaju pravo pree kupovine (ukoliko to pravo ne iskoriste, a ne daju saglasnost za prenos udela treem licu, ortak moe udeo preneti treem licu i bez te saglasnosti)

Odluivanje u sferi upravljanja: Veinom od ukupnog broja glasova ortaka; Osim o pitanjima prijema novog lana, kao i o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kada je za donoenje odluke potrebna saglasnost svih ortaka

Poslovoenje donoenje tj. zakljuenje pravnih poslova u okviru redovne delatnosti drutva Poslovoenje moe biti preneto na jednog ili vie ortaka Ukoliko je preneto na vie ortaka, moe biti:

Sa samostalnim istupanjem Sa zajednikim istupanjem

Ortaci dobit dele i gubitke snose srazmerno visini uloga (tj. na jednake delove), ako drugo nije ugovoreno Ovlaenje za zastupanje ima svaki ortak U sluajevima kada su dva ili vie ortaka ovlaeni za zastupanje, pretpostavlja se samostalno istupanje, osim ukoliko nije ugovoreno zajedniko istupanje

Zakon predvia razloge za prestanak svojstva ortaka i za prestanak ortakluka:

Istekom vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja Odlukom ortaka Steajem ili likvidacijom Neobavljanjem delatnosti neprekidno u periodu od dve godine Sudskom odlukom o prestanku

Ukoliko jedan ortak istupa iz drutva, njegov se udeo raspodeljuje ostalim ortacima na jednake delove Ortaci koji ostaju su duni da ortaku koji istupa isplate, u novcu, ono to bi primio na osnovu obrauna koji bi se napravio kada bi u vreme njegovog istupanja drutvo prestalo da postoji

KOMANDITNO DRUTVO

Predstavlja drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor)

Pored osnivakog akta (ugovor o osnivanju) komanditno drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se ureuje, naroito, poslovanje i upravljanje drutvom Ulog komplementara i komanditora moe biti:

Stvari, prava, novac, ali i rad i usluge

Komplementar ne moe preneti ceo ili deo svog udela na trea lica, bez saglasnosti svih komplementara i komanditora Komanditor slobodno moe preneti svoj udeo Komplementari i komanditori uestvuju u deobi dobiti i snoenju gubitaka drutva srazmerno procentu svog udela u drutvu

Funkcija poslovoenja: Jedan ili vie komplementara vode poslove komanditnog drutva Komanditor ne moe vriti poslovoenje drutva

KORPORACIJE

Marshall ova definicija iz 1819. godine: vetako bie, nevidljivo, nedodirljivo, i koje postoji samo u mislima pravnika i zakona Korporacije u pravu Velike Britanije: 1. Period 1500 1700. godine (Povelja kao legislativni dokument kojim se dozvoljava osnivanje korporacije) 2. Period posle 1700. godine (donose se zakonodavni opti akti kojima se omoguava osnivanje korporacija)

U SAD korporacije se osnivaju nakon 1787. godine, usled ega se uz nezavisnost razvija i sopstveno korporativno pravo Osnovne odlike korporacija su:

Centralizovan menadment Trajnost postojanja Ograniena odgovornost akcionara Sloboda prenosa akcija

AKCIONARSKO DRUTVO

Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu akcionara, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije Akcionarsko drutvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom

Osnivanje akcionarskog drutva:

- Ugovorom ili odlukom o osnivanju (koji treba da sadre):

Firma; sedite; delatnost drutva Oznaka osnivaa; vreme trajanja drutva Oznaka da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno Visina osnovnog kapitala Broj izdatih akcija, njihovu nominalnu / raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija i prava akcionara date klase Opis nenovanih uloga i pripadajui im broj i vrsta akcija Trokovi osnivanja; posebna prava osnivaa

Akcionarsko drutvo, pored osnivakog akta, moe da ima i statut kojim se detaljnije ureuju odnosi u poslovanju i upravljanje drutvom Statut donosi upravni odbor, ako osnivakim aktom nije predvieno da to ini skuptina akcionara Ulog akcionara moe biti u:

Novcu, stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama

Izuzetno, nenovani ulog moe biti u radu ili uslugama za drutvo u zatvoreno akcionarsko drutvo Procenu uloga vri jedan ili vie ovlaenih procenjivaa koji moe biti:

ovlaeno fiziko lice ili privredno drutvo ovlaeno za reviziju

Upis i uplata uloga: Ugovoreni ulozi u novcu uplauju se do registracije akcionarskog drutva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno, 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva

Zatvoreno akcionarsko drutvo: Moe imati najvie 100 akcionara Akcije se slobodno prenose Nema javnog poziva za upis i uplatu akcija Novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 10.000 eura

Otvoreno akcionarsko drutvo: novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 eura javni poziv za upis i uplatu akcija Vrste otvorenog akcionarskog drutva: kotirano nekotirano

Osnivaka skuptina akcionarskog drutva

Nadlenosti osnivake skuptine:

Utvruje da su akcije upisane i uplaene Bira prvog direktora ili lanove upravnog odbora Potrvuje procenu vrednosti nenovanih uloga Odluuje o posebnim pravima osnivaa Odluuje o odobravanju ugovora koje su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a u vezi sa osnivanjem drutva

Pravo SAD, za razliku od naeg, poznaje kategoriju: promotera Ugovori koje promoter najee zakljuuje su: lizing, prodaja, zakup, zapoljavanje Ako akcionarsko drutvo ne zaivi, promoteri imaju zajedniku linu odgovornost za ugovore, osim ako ih trea strana ne izuzme od odgovornosti

Ukoliko je korporacija formirana, promoter ostaje odgovoran, osim ako strane ne uu u novaciju Novacija predstavlja sporazum pomou koga korporacija pristaje da preuzme promoterovu odgovornost uz saglasnost tree strane (u naem pravu: preuzimanje duga)

Najnia nominalna vrednost akcija ne moe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 eura zaokrui brojem deljivim sa deset

AKCIJE

Hartije od vrednosti su istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obaveze Hartije od vrednosti se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti

Komisija za hartije od vrednosti utvruje posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti, u tom smislu, i akcija Akcionarsko drutvo moe da vodi knjigu akcija

Akcionarsko drutvo moe izdavati: obine akcije preferencijalne (povlaene) akcije Obine akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija i imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne vrednosti

Povlaene akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa sa razliitim pravima (stopa dividende, razliita prava na isplatu imovine akcionarskog drutva pri likvidaciji i dr.) Broj glasova akcionara sa povlaenim akcijama ne moe biti jednak ili prei broj glasova akcionara sa obinim akcijama

Akcionarsko drutvo moe emitovati i druge hartije od vrednosti, ukljuujui zamenljive obveznice i varante Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u veem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija

Akcionarsko drutvo ne moe izdavati akcije: na donosioca po nioj emisionoj ceni u odnosu na nominalnu vrednost akcija Akcionarsko drutvo, pored izdatih, moe imati neizdate (odobrene) akcije Broj odobrenih akcija ne moe biti vei od 50% od broja izdatih obinih akcija

Prava imalaca obinih akcija: - pravo pristupa pravnim aktima; - pravo uea u radu skuptine drutva; - pravo glasa, tako da jedna akcija daje pravo na jedan glas; - pravo na isplatu dividende; - pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica; - pravo raspolaganja svih vrsta (zaloga, prodaja, poklon)

Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceni Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u veem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija Obveznice su dokaz da neka korporacija duguje posebnoj grupi poverilaca

Vrste obveznica:

obveznice na bazi hipoteke (kada je hipoteka stavljena nad imovinu poslovanja) zajmovne obveznice (kada obveznice nisu osigurane nekom odreenom imovinom, ve za bazu imaju optu imovinu) predstavljaju obeanje da e biti isplaene zamenljive obveznice (one koje nose proviziju koja se moe zameniti za obine akcije)

Zakon predvia sluajeve kada se akcije mogu izuzetno izdati ispod nominalne vrednosti:

u sluaju reorganizacije radi ostvarenja prava pree kupovine imalaca obinih akcija (vrednost tako izdatih akcija ne moe biti nia od 90% od njihove trine vrednosti) radi realizacije prava imalaca varanata i zamenljivih obveznica izdavanje akcija brokeru ili drugom posredniku u cilju preprodaje po trinoj vrednosti, po vrednosti manjoj od trine vrednosti, ali ne vie od iznosa posrednike provizije koja ne moe biti vea od 10% trine vrednosti tih akcija

Iznos iznad nominalne vrednosti po kojoj se akcije mogu izdati je premija emisije

STICANJE I REIM SOPSTVENIH AKCIJA

Sopstvene akcije akcije koje akcionarsko drutvo stie od soptvenih akcionara One ne mogu prei 10% njegovog osnovnog kapitala, osim:

ako drutvo ima rezerve koje se mogu koristiti u te namene ako se stiu akcije bez naknade, koje su u potpunosti plaene ako se stiu akcije u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske odluke, za plaanje duga akcionarskom drutvu od strane akcionara ako nema drugog naina naplate u sluaju statusnih promena

Sopstvene akcije koje akcionarsko drutvo stekne do iznosa 10% duno je da otui u roku od jedne godine, a ako akcije stekne preko tog iznosa, onda u roku od tri godine od dana sticanja U protivnom, upravni odbor je duan da ih poniti, ime se smanjuje osnovni kapital

Sopstvene akcije: ne daju prava glasa ne daju pravo na dividendu ne raunaju se u kvorum

POVEANJE OSNOVNOG KAPITALA

Do poveanja osnovnog kapitala moe doi na osnovu odluke skuptine akcionara, osim u sluaju odobrenog kapitala, kada takvu odluku moe doneti i upravni odbor Do poveanja osnovnog kapitala moe doi:

novim ulozima pretvaranjem zamenljivih obveznica i varanata u akcije (uslovno poveanje kapitala) iz sredstava drutva

Pri poveanju osnovnog kapitala vri se: izdavanje novih akcija poveanje nominalne vrednosti postojeih akcija

Izdavanje novih akcija otvorenog akcionarskog drutva moe biti u vidu:

zatvorene emisije (namenjena je postojeim imaocima akcija i zamenljivih obveznica i varanata, te ogranienom broju profesionalnih investitora) otvorene emisije (namenjena je licima koja nemaju pravo preeg upisa)

Akcije iz nove emisije izdaju se po trinoj vrednosti Akcije iz emisije kojom se osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva uveava novim ulozima, koje se izdaju po vioj emisionoj ceni od nominalne vrednosti, daju viak premiju emisije Zatvoreno akcionarsko drutvo moe da vri zatvorene emisije

USLOVNO POVEANJE KAPITALA

Skuptina akcionara moe doneti odluku o uslovnom poveanju kapitala radi realizacije prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata za njihovu konverziju u akcije Iznos takvog poveanja ne moe prei polovinu osnovnog kapitala akcionarskog drutva

POVEANJE OSNOVNOG KAPITALA IZ SREDSTAVA DRUTVA

Skuptina otvorenog akcionarskog drutva moe odluiti da se osnovni kapital drutva povea pretvaranjem rezervi i nerasporeene dobiti u osnovni kapital drutva Pravo na besplatne akcije imae:

postojei akcionari drutva upisnici akcija, tj. akcionari sa delimino uplaenim akcijama imaoci zamenljivih obveznica

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi:

upravni odbor - ponitenjem sopstvenih akcija; skuptina akcionara po drugim osnovama redovnom postupku pojednostavljenom postupku postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve

Osnovni kapital se moe smanjiti u:

U redovnom postupku:ponitenjem steenih sopstvenih akcija i povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara; -smanjenjem nominalne vrednosti akcija, ili raunovodstvene vrednosti, kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost; - isplatom uplaenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaene i neizdavanjem tih akcija-

Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva moe da se smanji u redovnom postupku samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala U protivnom, pokree se postupak steaja ili likvidacije Izuzetno, i to je mogue, ako se istovremeno pokrene postupak za poveanje osnovnog kapitala po drugom osnovu, ali da se ne vri ulozima u stvarima ili pravima

U pojednostavljenom postupku radi pokrivanja gubitaka, moe se vriti samo ako drutvo ne raspolae nerasporeenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene U postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve koje ne prelazi 10% osnovnog kapitala za pokrivanje buduih gubitaka ili za poveanje osnovnog kapitala iz sredstava drutva

ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

Zatvoreno akcionarsko drutvo: direktor ili upravni odbor, moe imati izvrni odbor, moe imati internog revizora ili odbor revizora

Otvoreno akcionarsko drutvo: upravni odbor (3-15 lanova) izvrni odbor interni revizor, odbor revizora ili nadzorni odbor, ako je kotirano akcionarsko drutvo, a ako nije onda ove organe moe, a ne mora imati

SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

U naem pravu, skuptinu ine akcionari Svaki akcionar ima prava da: uestvuje u radu skuptine podnosi predloge i dobija odgovore u vezi sa pitanjima iz dnevnog reda postavlja pitanja u vezi sa dnevnim redom

Skuptina moe biti: redovna vanredna (na zahtev upravnog odbora, likvidatora drutva, po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa)

Skuptina akcionara odluuje o:

Izmenama osnivakog akta Statusnim promenama, promeni pravne forme, prestanku drutva Izboru i razreenju lanova upravnog odbora, revizora i odreivanju nagrade istima Raspodeli dobiti i pokriu gubitaka Usvajanju finansijskog i drugih izvetaja upravnog odbora, revizora i nadzornog odbora Sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti Predmetima podnetim od strane upravnog odbora

Kvorum za donoenje odluka ine akcionari koji poseduju veinu od ukupnog broja obinih akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju (obina veina) Odluke se donose: Prostom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa o odreenom pitanju Kada je propisana kvalifikovana veina, onda 2/3 glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa (npr. promena osnivakog akta)

Akcionari ma koje klase akcija imaju pravo da glasaju kao grupa Sednice skuptine akcionara drutva koje nema vie od 10 akcionara, mogu se odravati putem konferencijske veze Ako akcionarsko drutvo ima vie od 100 lanova, glasanje je tajno, kao i uvek kada to zahtevaju akcionari sa najmanje 10% prava glasa o odreenom pitanju, kada se odluuje o:

izboru i razreenju direktora, ili lana upravnog odbora, revizora ili likvidacionog upravnika finansijskim izvetajima, izvetajima o poslovanju i usvajanju sistema nagraivanja direktora ili lana upravnog odbora

Mogunost pobijanja odluke skuptine pred nadlenim sudom postoji ako:

Skuptina nije sazvana po propisu Odluka nije doneta na propisan nain Odluka je suprotna propisima (zakonu, osnivakom aktu ili statutu)

UPRAVNI I IZVRNI ODBOR

Moe se govoriti o tzv. trouglu korporativnog upravljanja Njega ine: skuptina akcionara, organ upravljanja (upravni odbor), i izvrni organ U engleskom pravu se govori o board-u direktora sastavljen od izvrilaca (izvrni direktori), a ponekad i od neizvrnih direktora

U Nemakoj prisutan je model two-tier board-a direktora, koji podrazumeva formiranje nadzornog odbora sastavljenog od predstavnika akcionara, zaposlenih, koji predstavljaju menadment odbor radi detaljne podele u poslovima upravljanja kompanijom

UPRAVNI ODBOR

lanovi upravnog odbora biraju se na godinjoj skuptini akcionara, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj skuptini U otvorenom akcionarskom drutvu, lanovi upravnog odbora se biraju kumulativnim glasanjem, to podrazumeva glasanje u kome svaki akcionar broj glasova kojim raspolae, mnoi brojem lanova upravnog odbora koji se biraju, i pri tome moe, sve te glasove dati jednom kandidatu, ili ih raspodeliti bez ogranienja svim kandidatima

Kotirana, otvorena akcionarska drutva, moraju u upravnom odboru imati veinu neizvrnih lanova upravnog odbora, od kojih su najmanje dva nezavisna Neizvrni lan je lice koje nije lan izvrnog odbora

Nezavisni lan je lice koje samo ili sa lanom porodice, u prethodne dve godine:- nije bilo zaposleno u akcionarskom drutvu,

- nije isplatilo akcionarskom drutvu, niti primilo od istog isplate vee od 10000 eura, - nije vlasnik vie od 10% akcija ili udela, direktno ili indirektno, u licu koje je primilo, ili isplatilo drutvu iznos vei od 10000 eura, - ne poseduje direktno, ili indirektno akcije drutva koje predstavljaju vie od 10% osnovnog kapitala drutva, - nije bio direktor drutva, ili lan upravnog odbora, osim ako to nije bio kao nezavistan lan - nije bio revizor drutva

Nezavisni lan upravnog odbora ne moe biti u radnom odnosu u drutvu, a neizvrni lanovi upravnog odbora mogu biti u radnom odnosu u akcionarskom drutvu lan upravnog odbora moe biti razreen odlukom skuptine akcionara, sa ili bez obrazloenja, ako akcionari smatraju da je to u najboljem interesu drutva

lanovi upravnog odbora biraju: predsednika upravnog odbora generalnog direktora predsednika izvrnog odbora

Nadlenosti upravnog odbora:

Upravlja razvojem drutva i strategijom Izbor i razreenje izvrnih direktora i nadzor nad njima Utvruje predloge odluka za skuptinu akcionara i kontrolie njihovo sprovoenje Izdaje akcije, zamenljive obveznice i varante, na osnovu i u okviru limita utvrenog osnivakim aktom Utvruje i odobrava: poslovni plan, prokuru, vrednost akcija i druge imovine

Upravni odbor odrava najmanje 4 redovne, godinje sednice, a moe se i vanredno sastajati Sednice se mogu odravati i korienjem konferencijske veze Radi vee efikasnosti u radu, postoji mogunost formiranja odbora ili komisija

Kvorum za rad obina veina od ukupnog broja lanova upravnog odbora drutva Odluivanje odluke se donose prostom veinom glasova prisutnih lanova upravnog odbora

Dunosti lanova upravnog odbora prema privrednom drutvu:1.

2.

Dunost panje, na koju se nadovezuje pravilo poslovne procene (u izvravanju svojih obaveza duan je da postupa savesno, panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu drutva) Dunost lojalnosti (ne smeju koristiti imovinu, poslovnu priliku, informacije, poziciju u drutvu radi linog bogaenja)

Pravni posao iz sukoba interesa moe se odobriti: - konvalidacijom od strane upravnog odbora - ako je zakljuen i izvren u interesu drutva U protivnom, posao je nitav.3. 4.

Zabrana konkurencije Dunost uvanja poslovne tajne

lan upravnog odbora svoje interese treba podrediti interesima akcionarskog drutva Lini interes postoji ako je lan upravnog odbora, odnosno, lan njegove porodice: Ugovorna strana u pravnom poslu sa drutvom U finansijskom odnosu sa ugovornom stranom (licem iz pravnog posla koji se zakljuuje sa drutvom) Pod kontrolnim uticajem ugovorne strane ( strane iz pravnog posla koji se zakljuuje sa drutvom)

Pod lanovima porodice se smatraju:- Njegov brani drug, i/ili roditelji, brat ili sestra tog branog druga, - Njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk, ili brani drug bilo koga od ovih lica, - Njegov krvni srodnik u pravoj liniji i u pobonoj liniji do drugog stepena srodstva, usvojilac, usvojenik, srodnik po tazbini zakljuno sa prvim stepenom srodstva, - Druga lica koja sa tim licem ive u zajednikom domainstvu

Zabrana konkurencije

Nalae zabranu lanovima upravnog odbora da direktno, ili indirektno, budu angaovana u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti, osim ako za to dobiju odobrenje Zabrana naroito ukljuuje: zaposlenje, svojstvo preduzetnika, ortaka, komplementara, kontrolnog lana ili akcionara, svojstvo lana organa drutva, zastupnika, likvidacionog upravnika, te lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva

U sluaju povrede pravila iz sukoba interesa i zabrane konkurencije privredno drutvo ima:

Pravo na naknadu tete Pravo da se poslovi tog lica priznaju kao poslovi za raun privrednog drutva Pravo da se svaki novani iznos iz tog posla preda privrednom drutvu Sva potraivanja proizala iz takvog posla ustupaju se privrednom drutvu

Ova prava po osnovu sukoba interesa i zabrane konkurencije moe ostvariti: privredno drutvo ortak, lan ili akcionar koji ima najmanje 5% osnovnog kapitala drutva

Dunost uvanja poslovne tajne

Poslovna tajna je informacija o poslovanju koja je, kao takva, utvrena u osnivakom aktu ili statutu, za koju je oigledno da bi prouzrokovala znatnu tetu akcionarskom drutvu, ako bi dola u posed treeg lica Povreda poslovne tajne stvara obavezu naknade tete onome ko je povredu izvrio

INDIVIDUALNA I DERIVATIVNA TUBA

Akcionar, komanditor, lan komanditnog drutva, drutva sa ogranienom odgovornou, ima pravo da podnese:

individualnu tubu u svoje ime i derivativnu tubu (u svoje ime, a za raun drutva)

protiv lica koja imaju dunosti prema drutvu

Uslovi za podnoenje derivativne tube:

Da imaju svojstvo akcionara u vreme podnoenja tube Da poseduju akcije u visini najmanje 5% osnovnog kapitala drutva Da je pre podnoenja tube pismenim putem zahtevao od akcionarskog drutva da podnese tubu, a taj zahtev je odbijen, ili se po njemu nije postupilo u roku od 30 dana od dana njegovog podnoenja

Odredbe o derivativnoj tubi ne primenjuju se na ortako drutvo

IZVRNI ODBOR

Obavezan je kod otvorenog akcionarskog drutva lanove izvrnog odbora bira upravni odbor iz reda svojih lanova i drugih lica (lanovi izvrnog odbora ine manje od polovine lanova upravnog odbora) lanovi izvrnog odbora su u radnom odnosu u akcionarskom drutvu

Nadlenosti izvrnog odbora: sprovodi odluke upravnog odbora reava pitanja tekueg poslovanja akcionarskog drutva Upravni odbor moe razreiti lana izvrnog odbora sa ili bez navoenja razloga, ako je to u najboljem interesu akcionarskog drutva

GENERALNI DIREKTOR

U teoriji, njegove se dunosti grupiu na dunosti prema: preduzeu (fiducijarne dunosti, dunosti vetine i panje) zaposlenima poveriocima akcionarima

FUNKCIJA NADZORA U AKCIONARSKOM DRUTVU

Kod otvorenog akcionarskog drutva se moe, a kod kotiranog otvorenog akcionarskog drutva mora odrediti da drutvo ima: internog revizora (fiziko lice) nadzorni odbor ili odbor revizora (najmanje 3 lana)

Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati: internog revizora, ili odbor revizora

lanovi nadzornog odbora ne smeju biti lanovi upravnog odbora, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove za nezavisnog lana upravnog odbora lanove i predsednika nadzornog odbora bira skuptina drutva, a internog revizora i lanove odbora revizora bira upravni odbor iz reda nezavisnih lanova

Interni revizor, odbor revizora i nadzorni odbor izvetavaju skuptinu o: raunovodstvenoj praksi, 2. usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela, 3. kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva 4. ugovorima sklopljenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora, kao i sa povezanim licima1.

Na predlog manjinskih akcionara koji raspolau sa najmanje 20% osnovnog kapitala, skuptina moe da izabere strunog poverenika, radi pregleda finansijskih izvetaja, kao i poslovnih knjiga drutva u poslednje tri godine

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

predstavlja privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim imenom lan drutva sa ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu drutva

U skladu sa naim pravom, drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova Ako se broj lanova povea iznad 50, ali ne vie od 100 i ako se taj broj odri u periodu duem od godinu dana, tada se to drutvo transformie (menja pravnu formu) u zatvoreno akcionarsko drutvo

Drutvo ima:

osnivaki akt (ugovor o osnivanju ili odluka o osnivanju) ugovor lanova drutva (naroito ureuje poslovanje i upravljanje drutvom)

Ulog moe biti:

novani nenovani (rad, usluge)

Ako lanovi odlue, mogu ulagati dodatne uloge, u srazmeri sa osnovnim ulozima, ako drugaije nije odreeno) Novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou iznosi na dan uplate najmanje 500 eura od ega se najmanje polovina uplauje do registracije, a ostatak u roku od dve godine od dana registracije

Osnovni kapital drutva sa ogranienom odgovornou moe se poveati (novim ulozima lanova, ili pretvaranjem dela rezervi za ove namene) ili smanjiti lan drutva sa ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapitalu srazmerno vrednosti uloga Pravo glasa, podela dobiti, raspodela likvidacionog vika, srazmerni su udelima lanova drutva

Drutvo sa ogranienom odgovornou izdaje svakom lanu drutva potvrdu kao dokaz lanstva i njegovog udela, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drugaije odreeno Suvlasnici udela solidarno odgovaraju drutvu za sve obaveze prema drutvu koje se tiu njihovog udela

Drutvo sa ogranienom odgovornou moe da stie sopstvene udele Soptvenim udelom drutva sa ogranienom odgovornou smatra se udeo koji drutvo stekne od svojih lanova (kupovinom, po osnovu prinudnog prestanka svojstva lana drutva)

Steeni sopstveni udeli drutva sa ogranienom odgovornou kojima se ne raspolae u roku od jedne godine od dana sticanja, ponitavaju se

Osnovna prava lanova drutva sa ogranienom odgovornou:

Pravo raspolaganja udelom:

u sluaju statusne promene u sluaju naslea (udeo prenosioca moe se podeliti na vie naslednika) u sluaju prenosa drugom lanu drutva ili drutvu u sluaju prenosa branom drugu, bratu, sestri, pretku, potomku ili branom drugu potomka

Pravo preeg sticanja udela ima:drutvo drugi lanovi drutva Pre nego to svoj udeo ponudi treem licu, lan drutva duan je da svoj udeo ponudi drutvu, ako drutvo ne ostvari svoje pravo preeg sticanja udela, ponuda se dostavlja drugim lanovima drutva Ukoliko je ponuda odbijena, udeo se moe preneti treem licu

Pravo davanja udela u zalogu Pravo isplate dobiti

ORGANI DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

Skuptina:

izbor i razreenje direktora ili lana upravnog odbora, internog revizora ili revizora drutva, likvidacionog upravnika davanje prokure i poslovnog punomoja za sve ogranke drutva odluivanje o statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drutva obrazovanju ogranka

Skuptina: odluivanje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala sticanju sopstvenih udela emisiji hartija od vrednosti isplati lanovima drutva na osnovu usvojenog finansijskog izvetaja sticanju, prodaji, davanju u zakup i druga raspolaganja imovinom velike vrednosti dopunskim ulozima od strane lanova drutva

Sednice skuptine:

redovne vanredne (sazivaju se kada to u pisanom obliku zahtevaju lanovi koji imaju 10% glasakih prava)

Kvorum za odravanje skuptine veina od ukupnog broja glasova lanova drutva Odluivanje skuptina odluuje prostom veinom, ako nije odreeno drugaije

Izuzetno, skuptina odluuje konsensusom (ili kvalifikovanom veinom) o:

statusnim promenama, raspodeli dobiti, poveanju i smanjenju osnovnog kapitala (osim dodatnim ulozima lanova), izmenama i dopunama osnivakog akta ili ugovora lanova drutva, raspolaganju imovinom velike vrednosti i dr.

Sednice skuptine drutva sa ogranienom odgovornou koje nema vie od 10 lanova, mogu se odravati korienjem konferencijske veze Odluke se mogu doneti i van sednice, ako ih potpiu svi lanovi drutva sa pravom glasa o tom pitanju

Glasanje moe biti: javno tajno (ako to zahtevaju lanovi sa najmanje 10% glasakih prava po pitanju o kome se glasa)

DIREKTOR ILI UPRAVNI ODBOR

Drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati direktora ili upravni odbor, koji se biraju na sednici skuptine lanova drutva Ako se broj lanova upravnog odbora smanji ispod broja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, preostali lanovi mogu kooptacijom dopuniti upravni odbor do potrebnog broja

lanovi upravnog odbora biraju predsednika koji zastupa drutvo Upravni odbor ili direktor, izmeu ostalog:

Utvruju dan: kojim se utvruje lista lanova drutva; plaanja i sticanja prava na dividende; sticanja prava na uee u dobiti i isplate uea u dobiti; sticanja prava glasa i drugih prava lanova drutva

Direktor ili upravni odbor su odgovorni za uredno voenje poslovnih knjiga i unutranji nadzor poslovanja Upravni odbor mora sazvati najmanje etiri redovne godinje sednice, a mogu se odravati i vanredne sednice upravnog odbora Sednice upravnog odbora mogu se odravati korienjem konferencijske veze

Kvorum veina od ukupnog broja lanova upravnog odbora Odluivanje veina od prisutnih lanova upravnog odbora Direktora ili lanove upravnog odbora, skuptina drutva moe razreiti sa ili bez navoenja razloga za razreenje

NADZOR U DRUTVU SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

Drutvo sa ogranienom odgovornou ima internog revizora ili odbor revizora Njih bira skuptina iz reda nezavisnih lanova Drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati nezavisnog strunog poverenika

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUTVA

Pokree se kada drutvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokrie svih svojih obaveza, a naroito:

istekom vremena; ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; u sluaju nitavosti upisa; ako nije organizovano u skladu sa zakonom; ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno; ako se broj lanova svede na 1, osim kod AD i DOO; ako je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, jer ne ispunjava uslove

Poslove privrednog drutva vode lica koja su imala ista ovlaenja i pre pokretanja postupka likvidacije, ako drutvo ne odabere drugo lice Lice ili lica koja imaju ovlaenje u postupku likvidacije privrednog drutva, nazivaju se likvidacioni upravnici

Raspodela imovine koja preostane:

za plaanje ortaka, lanova i akcionara sa preferencijalnim akcijama za plaanje ortacima, lanovima srazmerno udelima i akcionarima srazmerno posedovanim akcijama komanditori, lanovi DOO, akcionari, vraaju primljeni iznos radi namirenja poverilaca, nakon to su oni prijavili potraivanja

POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA

Povezana privredna drutva su ona koja se meusobno povezuju:

ueem u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom: matino i kontrolna drutva); putem ugovora (drutva povezana ugovorom); putem kapitala i ugovora (meovito povezana drutva)

Forme povezanih privrednih drutava:

koncern holding grupa drutava

U koncernu kontrolno drutvo ima za pretenu, neku poslovnu delatnost, pored delatnosti upravljanja podreenim drutvima

Holding kontrolno drutvo ima iskljuivo funkciju upravljanja i finansiranja podreenih preduzea Kada kontrolno drutvo obavlja funkcije koncerna i holdinga, re je o grupi drutava, sa podreenim drutvima

Kontrolni lan DOO, ili kontrolni akcionar AD, je lice koje samo, ili sa drugim licima koji sa njime deluju zajedno, ine:vie od 50% glasakih prava u privrednom drutvu, to u akcionarskom drutvu oznaava vlasnitvo i prava glasa sa vie od 50% obinih akcija (veinsko uee); - na drugi nain vri kontrolni uticaj nad upravljanjem i voenjem poslova privrednog drutva na osnovu svojstva lana ili akcionara, ili zakljuenog ugovora; - lice koje samo, ili sa vie drugih lica ima vie od 20% glasova u skuptini privrednog drutva (ima znaajno-

Kontrolno drutvo je odgovorno za tetu koju prouzrokuje podreenom drutvu, neizvrenjem ili nepravilnim izvrenjem zakljuenog ugovora o posebnim odnosima izmeu kontrolnog i podreenog drutva

REORGANIZACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA

Pod reorganizacijom podrazumevaju se: statusne promene promene pravne forme Statusne promene su: spajanje podela odvajanje

STATUSNE PROMENE

Spajanje uz pripajanje, podrazumeva da jedno drutvo prestaje, bez likvidacije, prenosei drugom postojeem drutvu, celu svoju imovinu i obaveze, u zamenu za akcije ili udele lanovima i akcionarima drutva prestalog spajanjem, od drutva sticaoca, a ako je potrebno i uz novanu doplatu koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti izdatih akcija ili njihove raunovodstvene vrednosti

Spajanje uz osnivanje, podrazumeva da dva ili vie drutava prestaju da postoje bez likvidacije, prenosei celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje od novog drutva akcija ili udela, uz eventualnu novanu doplatu

Podela uz pripajanje, znai da privredno drutvo prestaje da postoji, bez likvidacije, prenosei na dva ili vie postojeih drutava sa kojima se spaja uz pripajanje, svu imovinu i obaveze u zamenu za akcije ili udele, uz moguu novanu doplatu, koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti izdatih akcija, ili njihove raunovodstvene vrednosti

Podela uz osnivanje, podrazumeva da privredno drutvo prestaje da postoji bez likvidacije, prenosei na dva ili vie novih drutava koja se time osnivaju, ili prenosei na dva ili vie drutava koja se spajaju sa do sada postojeim drutvom u nova drutva, svu ili deo imovine, u zamenu za akcije ili udele novog drutva, i uz eventualnu novanu doplatu

Odvajanje uz pripajanje je statusna promena kojom privredno drutvo deljenik, prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i obaveza, na jedno ili vie postojeih drutava koja ostaju da postoje kao pravna lica, sticaoci

Odvajanje uz osnivanje je statusna promena kojom privredno drutvo, deljenik, prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i obaveza, na jedan ili vie time novoosnovanih drutava, ili na jedan ili vie drutava sa kojima se spaja u novoosnovano drutvo, uz zamenu akcija ili udela drutva za izdavanje akcija ili udela novih drutava koja se time osnivaju, akcionarima ili lanovima drutva deljenika i, ako je potrebno, uz novanu doplatu

PROMENE PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA

1.

Vrste promena pravne forme: Promena pravne forme akcionarskog drutva u drutvo sa ogranienom odgovornou

Pravne posledice takve promene pravne forme su:- akcionarsko drutvo prestaje da postoji; - akcije se konvertuju u udele drutva sa ogranienom odgovornou, obveznice, novac ili drugu imovinu; - DOO preuzima svu imovinu i obaveze AD; - sudski i drugi postupci i potraivanja protiv AD nastavljaju se protiv DOO koji je pravni sledbenik AD; - titularima zamenljivih obveznica, varanata garantuju se ista prava nakon promene pravne forme

2. Promena pravne forme akcionarskog drutva u ortako ili komanditno drutvo 3. Promena pravne forme drutva sa ogranienom odgovornou u akcionarsko drutvo 4. Promena pravne forme drutva sa ogranienom odgovornou u ortako ili komanditno drutvo

5. Promene pravne forme ortakog i komanditnog drutva u drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo 6. Promena pravne forme ortakog u komanditno drutvo, kao i promena pravne forme komanditnog u ortako drutvo

STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

Podrazumeva prenos ili vie povezanih prenosa iji je predmet sticanje ili raspolaganje od strane privrednog drutva, imovinom ija trina vrednost u momentu donoenja odluke, predstavlja najmanje 30% od knjigovodstvene vrednosti imovine iskazane u poslednjem godinjem bilansu stanja

Sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti akcionarsko drutvo vri na sledei nain: na predlog upravnog odbora akcionarskog drutva, skuptina drutva donosi odluku kvalifikovanom veinom akcionara sa pravom glasa, odnosno, kvalifikovanom veinom akcionara svake klase akcija ija se prava menjaju ovim poslom