komuailza4a i razbijaivje...

Svetozar Stojanovit

Milan Subotid, istraZivadInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeosrad

UDK 1 30.2:930 . | :3 16.42(47 0)Preeledni dlanak

,,RUSKA IDEJA" U KONTEKSTU KRIZEPOSTKOMUNI STIEKOG IDENTITETA

Apstrakt: ebnak saclrii obraz.loienje istraiivatke teme ko.iom 6e se autorbaviti u okviru realiTaci.ie petogodiinjeg projekta Instituta za fibutJiiu i druivenuteori.iu. IJ pruom delu ilanka autor istiie: (a) sag,lasnost predloiene teme sa opitimprohlenskim okvirom ko.ii.ie .formulisan u Nacrtu projekta IFDT; (b) teori.isku ipraktitnu relevantnost istraiivunja aktualiz.aci.ie ,,ruske ideje" u 1t<tstkomunizmu.Pored nga, polazeti od razlititih sctznajnih pretpostavki i interesaJtknoJiie, istoriiekleja i polititke teori.ie illoiena su tri nalina tematizaciie ,,ruske ide.ie" . U drugomdelu, autor .je .formulisao svo.i istraiivaiki plan po kome istraZivttnje savremeneaktualizaci.ie ,,ntske ideje" pretstavlja zavrinu J'aat rada koja sledi rutkon rekon'struk:ije njeno{inaienia i funkcije u sklopu ruske intelektualne tratliciie (XIX veki prva tretina XX veka). Nct kra.iu, data je selektivna hihliogrqliia novi.iih radova opredlolenoj temi.

Kf.juinc rc(i'. ruska ideja, identitet, postkomunilam, nacionalna sumosvest,tradic iia, politika,.filozo.fi ia, istori ja, slove nofilstvo

l. Obrazloi.enje teme

I . 1. Mada je, prema Nacrtu projekta ,,Individualni i kolek-tivni identitet u postkomunizmu", istraZivadki interes ve6ine sarad-nika Instituta,iz razumljivih razloga, usmeren na probleme post-komunistidke transformacije Srbije i Jugoslavije, smatram da jeizvesno pomeranje ,,fokusa" istraZivanja na Rusiju i rusku intelek-tualnu tradiciju, sadrZano u temi koju predlaZem, opravdano izvi5e razloga. Osnovni razlogvidim u globalnom (svetskom) znadajukoji imaju teku6i socijalni, politidki i ideolo5ki procesi u postko-munistidkoj Rusiji. Razumevanje tih procesa predstavlja referentniokvir bez koga nije mogude objasniti,jugoslovenski sludaj" - kakopre i tokom, tako i nakon raspada jugoslovenske drZave i politidkogsistema. Dodatni razlog predstavlja dinjenica postojanja obrnutesrazmere izmedu naseg poznavanja ruske intelektualne i politidketradicije i stepena njenog uticaja na domade ideolo5ke tokove. Pored

PROPA,STKOMUAilZA4AI RAZBIJAIVJEJUGOSLAVIJE

toga, upravo na primeru SSSR-a/Rusije moZe biti, po mome miiljen_ju, uspeino demonstrirana teza (sadrZana u Nairtu projektaipokojoj je ,,slom 'realsocijalistidkih' sistema posledica augotralne klekoja nije bila samo, niti pre svega, ekonomska (prozvoino_teh_nolo5ka neracionalnost i zaostajanje u odnosu na kapitalistidki svet),vei je perpetuirana i iz gubitka samoizvesnosti postojeieg kolek-tivnog identiteta tih drustava, dak i u svesri vtiaaluie ('iocijali-stidke') elite". Jer, dugotrajnom erozijom legitimnosti sistema,slabljenjem njegovih integracionih mehanizama, deficitom sim-bolidkih kapaciteta i gubitkom uverljivosti ideoloske,,nadgradnje,,,otvoren je proces krize koji je zavrsen slomom sSSR-a. NestankomSSSR-a, pred Rusiju (i ostale zemlje-naslednice) u dramatidnomobliku je postavljeno pitanje o putevima njenog daljeg istorijskograzvitka, problem odredenja njenog mesta i uloge uivetu, kuolizbora socijalnog i politidkog modela buduieg drustva. ova pitanjasu postavljana u svim sudbinskim prekretnicama u istoriji irusrll:komunizam je bio ideoloski koherentan i za veiinu stanovniswaprihvatljiv odgovor na njih u krizi diji je vrhunac bila I 9 1 7 . godina.Danas je izvesno da dugovednost borjsevidke vladavine ne moZebiti objasnjavana samo aktivnosdu drZavnih i ideoloskih aparatarepresije, vei i optiranjem za ,,nekapitalistidki put razvoja,, loji jeimao duboke korene u ruskoj politidkoj i inteiektualnoj traoicrl.urusavanjem komunizma i raspadom sovjetske drZave Rusiia sesuodava sa problemom krize identiteta koji, tumaden kao ,,deficitnacionalne samoidentifikacije i konsolidacije", u znatnom delu in-telektualne i politidke javnosti biva resavan pozivanjem na rene-sansu (ooaparr demrc) i reinterpretaciju,,ruski ideje.. ( Tpozqrlrri,1 9 9 1 : 5 5 ) .

l. 2. Sada5nje stanje u Rusiji analitidari desto porede sapoznatim ,,vremenom smutnje,, iz ruske pro5losti (npr. Laqueur,1993). Takode, ruska inrelektualna i politidka tradiciji predstavljateorijski background u okviru koga se tumade i objainjavaju aktu-elna politidkazbivaryau Rusiji. I sami politidki akteii sebe reflektujui identifikuju kao nastavljade i tumade ideoloskih grupacija i pravaJaiz predkomunistidke pro5losti ili, reile, iz herojskog ObUa tomu_nizma. Na taj nadin, spor,,zapadnjaka,, i,,slovenofila,, iz sredineX_IX veka gubi status predmeta istorijskog istrazivanja i biva ko-ri5ien kao hermeneutidko sredstvo u tumadenju savremene plura-listidke politidko-ideoloske scene. snazan podsticaj reaktualizaciji

tradicije daje pojava politidkih snaga koje, nakon sloma optimi-stidkih odekivanja brze transformacije Rusije u drZavu parlamenta-rne demokratije i trZi5ne privrede, programski odbacuju zapadniliberalno-demokratski model, ukazuju6i na pogubne posledice nje-gove primene u Rusiji (,,varvarstvo modernizacije"). Ideolo5koopravdanje ove, medusobno razlidite politidke grupe (od neokomu-nista do monarhista), okupljene u ,,nacional-patriotski" blok, traZeu ideji posebnosti Rusije, samobitnosti njenog razvoja i odbacivanjuu niverzal istidkih pretenzij a i trij um f alizma Zap ada. Insi stiraj uiina posebnom identitetu Rusije, na razlikama u odnosu naZapad lpolitidkoj tradiciji, ekonomskoj organizaciji, socijalno-etidkim vre-dnostima, mentalitetu i veri Rusa, zagovornici originalnog putarazvoja Rusije nastavljaju onu tradiciju ruskog socijalnog i filozof-skog mi5ljenja diji centralni koncept predstavlja ,,ruska ideja".

1. 3. Sintagma ,,ruska ideja" se upotrebljava u razliditimznadenjima. Kada je u Parizu 1888. godine francuskoj publicipoku5ao da objqsni prirodu i smisao postojanja Rusije u svetskojistoriji, V. Sololjov je ,,ruskom idejom" oznaiio ,,ideju nacije"koja se ne poklapa sa nacionalnom samosve5iu, sa onim Sto tanacija misli sama o sebi u istoriji, vei predstavlja ono ,,Sto o njojBog misli u vednosti" (Solovjov, 1995: 424). Drugim redima, zanjega je ,,ruska ideja" bila metafizidka kategorija (gotovo platonovs-ki eidos) koja je delimidno ovaplodena u istorijskoj stvarnosti ikoja, u odnosu na tu stvarnost, ima normativno, idealno vaZenje.Drugi veliki ruski filozof, N. Berdajev je, na slidan nadin, u svomtraganju za ,,ruskom idejom" traZio odgovor na pitanje ,,kakvu jemisiju Tvorac namenio Rusiji, kakav je umu dostupni lik ruskognaroda, njegova ideja" (Ber<Iajev, 1987: 7). Savremenom skep-tidkom duhu je strano ovo shvatanje ,,ruske ideje" kao metafizidkerealnosti (,,BoZije zamisli") koju filozof otkriva kao ,,umu dostupanlik". U jednoj raspravi o ruskom mesijanstvu, istoridar M. Karpovidje, odbacujuii metafizidki status ,,ruske ideje", napisao: ,,Ja uop5tene znam Sta je to 'ruska ideja', kao Sto ne znam ni nemadku, ameridku,francusku, ili bilo kakvu drugu nacionalnu ideju. Ja znam za posto-janje razliiitih ruskih icleja Eija sveukupnost i medusobno odno5enjepredstavlja predmet istorije ruske misli"(Kapnonuv, M , 1958: 272).Ali, kada imamo u vidu da knjiga N. Bertlajeva, Ruska ideja, imapodnaslov ,,Osnovni problemi ruske misli XIX i podetkom XXveka", onda je mogude konceptu ,,ruske ideje" oduzeti metafizidko

1 3 6137

toga, upravo na primeru SSSR-a/Rusije moZe biti, po mome miiljen_ju, uspeino demonstrirana teza (sadrZana u Nairtu projektaipokojoj je ,,slom 'realsocijalistidkih' sistema posledica augotralne klekoja nije bila samo, niti pre svega, ekonomska (prozvoino_teh_nolo5ka neracionalnost i zaostajanje u odnosu na kapitalistidki svet),vei je perpetuirana i iz gubitka samoizvesnosti postojeieg kolek-tivnog identiteta tih drustava, dak i u svesri vtiaaluie ('iocijali-stidke') elite". Jer, dugotrajnom erozijom legitimnosti sistema,slabljenjem njegovih integracionih mehanizama, deficitom sim-bolidkih kapaciteta i gubitkom uverljivosti ideoloske,,nadgradnje,,,otvoren je proces krize koji je zavrsen slomom sSSR-a. NestankomSSSR-a, pred Rusiju (i ostale zemlje-naslednice) u dramatidnomobliku je postavljeno pitanje o putevima njenog daljeg istorijskograzvitka, problem odredenja njenog mesta i uloge uivetu, kuolizbora socijalnog i politidkog modela buduieg drustva. ova pitanjasu postavljana u svim sudbinskim prekretnicama u istoriji irusrll:komunizam je bio ideoloski koherentan i za veiinu stanovniswaprihvatljiv odgovor na njih u krizi diji je vrhunac bila I 9 1 7 . godina.Danas je izvesno da dugovednost borjsevidke vladavine ne moZebiti objasnjavana samo aktivnosdu drZavnih i ideoloskih aparatarepresije, vei i optiranjem za ,,nekapitalistidki put razvoja,, loji jeimao duboke korene u ruskoj politidkoj i inteiektualnoj traoicrl.urusavanjem komunizma i raspadom sovjetske drZave Rusiia sesuodava sa problemom krize identiteta koji, tumaden kao ,,deficitnacionalne samoidentifikacije i konsolidacije", u znatnom delu in-telektualne i politidke javnosti biva resavan pozivanjem na rene-sansu (ooaparr demrc) i reinterpretaciju,,ruski ideje.. ( Tpozqrlrri,1 9 9 1 : 5 5 ) .

l. 2. Sada5nje stanje u Rusiji analitidari desto porede sapoznatim ,,vremenom smutnje,, iz ruske pro5losti (npr. Laqueur,1993). Takode, ruska inrelektualna i politidka tradiciji predstavljateorijski background u okviru koga se tumade i objainjavaju aktu-elna politidkazbivaryau Rusiji. I sami politidki akteii sebe reflektujui identifikuju kao nastavljade i tumade ideoloskih grupacija i pravaJaiz predkomunistidke pro5losti ili, reile, iz herojskog ObUa tomu_nizma. Na taj nadin, spor,,zapadnjaka,, i,,slovenofila,, iz sredineX_IX veka gubi status predmeta istorijskog istrazivanja i biva ko-ri5ien kao hermeneutidko sredstvo u tumadenju savremene plura-listidke politidko-ideoloske scene. snazan podsticaj reaktualizaciji

tradicije daje pojava politidkih snaga koje, nakon sloma optimi-stidkih odekivanja brze transformacije Rusije u drZavu parlamenta-rne demokratije i trZi5ne privrede, programski odbacuju zapadniliberalno-demokratski model, ukazuju6i na pogubne posledice nje-gove primene u Rusiji (,,varvarstvo modernizacije"). Ideolo5koopravdanje ove, medusobno razlidite politidke grupe (od neokomu-nista do monarhista), okupljene u ,,nacional-patriotski" blok, traZeu ideji posebnosti Rusije, samobitnosti njenog razvoja i odbacivanjuu niverzal istidkih pretenzij a i trij um f alizma Zap ada. Insi stiraj uiina posebnom identitetu Rusije, na razlikama u odnosu naZapad lpolitidkoj tradiciji, ekonomskoj organizaciji, socijalno-etidkim vre-dnostima, mentalitetu i veri Rusa, zagovornici originalnog putarazvoja Rusije nastavljaju onu tradiciju ruskog socijalnog i filozof-skog mi5ljenja diji centralni koncept predstavlja ,,ruska ideja".

1. 3. Sintagma ,,ruska ideja" se upotrebljava u razliditimznadenjima. Kada je u Parizu 1888. godine francuskoj publicipoku5ao da objqsni prirodu i smisao postojanja Rusije u svetskojistoriji, V. Sololjov je ,,ruskom idejom" oznaiio ,,ideju nacije"koja se ne poklapa sa nacionalnom samosve5iu, sa onim Sto tanacija misli sama o sebi u istoriji, vei predstavlja ono ,,Sto o njojBog misli u vednosti" (Solovjov, 1995: 424). Drugim redima, zanjega je ,,ruska ideja" bila metafizidka kategorija (gotovo platonovs-ki eidos) koja je delimidno ovaplodena u istorijskoj stvarnosti ikoja, u odnosu na tu stvarnost, ima normativno, idealno vaZenje.Drugi veliki ruski filozof, N. Berdajev je, na slidan nadin, u svomtraganju za ,,ruskom idejom" traZio odgovor na pitanje ,,kakvu jemisiju Tvorac namenio Rusiji, kakav je umu dostupni lik ruskognaroda, njegova ideja" (Ber<Iajev, 1987: 7). Savremenom skep-tidkom duhu je strano ovo shvatanje ,,ruske ideje" kao metafizidkerealnosti (,,BoZije zamisli") koju filozof otkriva kao ,,umu dostupanlik". U jednoj raspravi o ruskom mesijanstvu, istoridar M. Karpovidje, odbacujuii metafizidki status ,,ruske ideje", napisao: ,,Ja uop5tene znam Sta je to 'ruska ideja', kao Sto ne znam ni nemadku, ameridku,francusku, ili bilo kakvu drugu nacionalnu ideju. Ja znam za posto-janje razliiitih ruskih icleja Eija sveukupnost i medusobno odno5enjepredstavlja predmet istorije ruske misli"(Kapnonuv, M , 1958: 272).Ali, kada imamo u vidu da knjiga N. Bertlajeva, Ruska ideja, imapodnaslov ,,Osnovni problemi ruske misli XIX i podetkom XXveka", onda je mogude konceptu ,,ruske ideje" oduzeti metafizidko

1 3 6137

znadenje i ,,prevesti" ga u koncept kojim se oznadava kompleksfilozofskih, socijalnih i politidkih ideja formulisanih u ruskoj in-telektualnoj tradiciji. U tom sludaju, za istoridara ideja, sintagma,,ruska ideja" predstavlja oznaku za odreden broj problema, pogledai intelektualnih sadrZaja prisutnih u ruskoj misli tokom XIX i XXveka. Tada, pod ,,ruskom idejom" podrazumev amo skup istorijskinastulih ideja u rusko.j nctcionalnoj samosvesti kojima se izraZuvakompleks sadrljnski .sliinih pogledct na ruski identitet. tIz svest omoguinosti pretvaranja,,ruske ideje" u sveobjadnjavaju6i stereotip,obazrivo kori5denje ovoga koncepta moZe nam koristiti za boljerazumevanje ruske intelektualne istorije (cf. Walicki, 19g7: 9). Nataj nadin,,,ruska ideja" gubi spekulativno-filozofski (metafizidki)status i postaje koncept kojm se obeleZava odredeni korpus idejakoje imaju status,,op5tih mesta" (topoi) ruske intelektualne tradicije.S druge strane, ekstrapolacijom odredenih sadrZinskih karakteris-tika ,,ruske ideje" iz sfere istorije ideja, moguie je ,,rusku ideju..pretvoriti u politikoloSki koncept kojim se identifikuju i objainjava_ju ideolo5ki fenomeni savremene politidke scene Rusije. U ovomtredem znadenju, koncept ,,ruske ideje" je koristio A. Janov u svojimanalizama ,,nove ruske desnice" koja se, po njemu, kao ideoloikifenomen javlja 60-tih godina u okviru ,,desne.., nacionalistidkestruje disidentskog pokreta. Po njemu je ,,ruska ideja.,, sa svojimantizapadnjadkim (antiparlamentarnim i antikapitalistidkim) sa_drZajem i nacionalno-imperijalnim pretenzijama,,,teorijsko jezgroideologije nove ruske desnice" (Yanov, 1987: l9). Reaktualizacija,,ruske ideje" kao politikoloskog modela je zapadnoj sovjetologijiomoguiila konceptualizaciju razlika unutar antikomunistidkog dis_identstva (Dunlop, 1983) i pripremila je za tumadenje postkomu_nistidkog,,nacional-patriotskog" pokreta. U politikolo5kim studi-jama, ,,ruska ideja" se koristi kao oznaka za ,,nacional-patriotskuverziju ideolo5kog suprotstavljanja razliditim oblicima zapadnognadina modernizacije ruskog dru5tva", tj. kao ideolo5ka platformaistovremenog odbacivanja totalitarnog socijalizma i liberalne de-mokratije u Rusiji (Parland, 1993:229). Ona predstavlja ,,kod,, ili,o5ifru" kojom se oznadavaju ideolo5ki sadrZaji zagovornika samo-bitnog ,,tre(egputa" u razvitku Rusije.

I.4.lz skiciranih razlika u shvatanju i statusu ,,ruske ideje,,mogu se izvesti razlidite mogu6nosti njene tematizacije. prvl jgfilozofski, drugi pripada istoriji ideja, a tre6i savremenoj poli-

tikologiji. Razlikovanje ovih pristupa je preduslov spredavanjaredukcionizma kojim se, na primer, filozofski pojam ,,ruske ideje"Solovjova direktno povezuje sa politidkom ideologijom jednog Vl.Zirinovskog! S obzirom da se u Nacrtu projekta predviila ,,is-traZivanje ideja, ideologija, kulturnih obrazca i mentaliteta u okvirukojih se ispoljava dru5tvena samosvest i formira svest o razliditimtipovima identiteta", pristup ,,ruskoj ideji" iz perspektive istorijeideja smatram metodski najprimerenijim. U okviru ovog pristupatematizovala bi se filozofska dimenzija ,,ruske ideje", ali se njenakompleksnost (politidka, ideolo5ka, sociolo5ka dimenzija) ne bi nanju redukovala. S druge strane, tek rekonstrukcija znailenja, mestai uloge ,,ruske ideje" u ruskoj intelektualnoj tradiciji omoguiujepotpunije razumevanje smisla njene tekuie reaktualizacije u poli-tidkom Zivotu. Jer, ako u savremenoj zapadnoj i ruskoj politikologijiteza o ,,renesansi ruske ideje" predstavlja ,,op5te mesto", onda ra-zumevanje i obja5njenje te pojave pretpostavlja prethodnu paZljivurekonstrukciju onog duhovnog, politidkog i ideolo5kog sadrZaja istrukture misli o.dijoj renesansi je red. U protivnom, biiemo uisku5enju da oii<iiSto nedovoljno poznajemo (savremena ruska situ-acija),,,obja5njavamo" onim Sto ne razumemo (,,ruska ideja").

2. Okvirni plan istraiivanja

Na osnovu prethodnog obrazloZenja, istraZivanje ,,ruske ide-je u kontekstu krize postkomunistidkog identiteta" moZe biti po-deljeno natrifaze.

2. l.U prvoj fazi predmet istraZivanja ie biti nastanak iartikulacija koncepta ,,ruske ideje" u devetnaestovekovnoj ruskojfilozofskoj i socijalnoj misli. Ovde, pre svega, mislim na istraZivanjeslovenofilske tradicije ruskog mi5ljenja koja nastoji da odgovorina problem ruskog identiteta koji svojim Filozofskim pismimct ot-vara Caadajev. Posebna paLnja u ovom delu istraZivanja treba dabude posve6ena unutra5njoj dinamici razvoja slovenofilskog stano-viSta, tj. razlikovanju ranog,,,klasidnog" slovenofilstva (Homjakov,Kirejevski) i njegovih kasnijih oblika kod Danilevskog i Leontjeva.Sa ,,ruskom idejom" Solovjova (koji umire 1900), kao poku5ajem,,velike sinteze" izvornih slovenofilskih intencija, zavr5io bih is-traZivanje sudbine ovog koncepta u XIX veku. Odekivani rezultati

1 3 8 t39

znadenje i ,,prevesti" ga u koncept kojim se oznadava kompleksfilozofskih, socijalnih i politidkih ideja formulisanih u ruskoj in-telektualnoj tradiciji. U tom sludaju, za istoridara ideja, sintagma,,ruska ideja" predstavlja oznaku za odreden broj problema, pogledai intelektualnih sadrZaja prisutnih u ruskoj misli tokom XIX i XXveka. Tada, pod ,,ruskom idejom" podrazumev amo skup istorijskinastulih ideja u rusko.j nctcionalnoj samosvesti kojima se izraZuvakompleks sadrljnski .sliinih pogledct na ruski identitet. tIz svest omoguinosti pretvaranja,,ruske ideje" u sveobjadnjavaju6i stereotip,obazrivo kori5denje ovoga koncepta moZe nam koristiti za boljerazumevanje ruske intelektualne istorije (cf. Walicki, 19g7: 9). Nataj nadin,,,ruska ideja" gubi spekulativno-filozofski (metafizidki)status i postaje koncept kojm se obeleZava odredeni korpus idejakoje imaju status,,op5tih mesta" (topoi) ruske intelektualne tradicije.S druge strane, ekstrapolacijom odredenih sadrZinskih karakteris-tika ,,ruske ideje" iz sfere istorije ideja, moguie je ,,rusku ideju..pretvoriti u politikoloSki koncept kojim se identifikuju i objainjava_ju ideolo5ki fenomeni savremene politidke scene Rusije. U ovomtredem znadenju, koncept ,,ruske ideje" je koristio A. Janov u svojimanalizama ,,nove ruske desnice" koja se, po njemu, kao ideoloikifenomen javlja 60-tih godina u okviru ,,desne.., nacionalistidkestruje disidentskog pokreta. Po njemu je ,,ruska ideja.,, sa svojimantizapadnjadkim (antiparlamentarnim i antikapitalistidkim) sa_drZajem i nacionalno-imperijalnim pretenzijama,,,teorijsko jezgroideologije nove ruske desnice" (Yanov, 1987: l9). Reaktualizacija,,ruske ideje" kao politikoloskog modela je zapadnoj sovjetologijiomoguiila konceptualizaciju razlika unutar antikomunistidkog dis_identstva (Dunlop, 1983) i pripremila je za tumadenje postkomu_nistidkog,,nacional-patriotskog" pokreta. U politikolo5kim studi-jama, ,,ruska ideja" se koristi kao oznaka za ,,nacional-patriotskuverziju ideolo5kog suprotstavljanja razliditim oblicima zapadnognadina modernizacije ruskog dru5tva", tj. kao ideolo5ka platformaistovremenog odbacivanja totalitarnog socijalizma i liberalne de-mokratije u Rusiji (Parland, 1993:229). Ona predstavlja ,,kod,, ili,o5ifru" kojom se oznadavaju ideolo5ki sadrZaji zagovornika samo-bitnog ,,tre(egputa" u razvitku Rusije.

I.4.lz skiciranih razlika u shvatanju i statusu ,,ruske ideje,,mogu se izvesti razlidite mogu6nosti njene tematizacije. prvl jgfilozofski, drugi pripada istoriji ideja, a tre6i savremenoj poli-

tikologiji. Razlikovanje ovih pristupa je preduslov spredavanjaredukcionizma kojim se, na primer, filozofski pojam ,,ruske ideje"Solovjova direktno povezuje sa politidkom ideologijom jednog Vl.Zirinovskog! S obzirom da se u Nacrtu projekta predviila ,,is-traZivanje ideja, ideologija, kulturnih obrazca i mentaliteta u okvirukojih se ispoljava dru5tvena samosvest i formira svest o razliditimtipovima identiteta", pristup ,,ruskoj ideji" iz perspektive istorijeideja smatram metodski najprimerenijim. U okviru ovog pristupatematizovala bi se filozofska dimenzija ,,ruske ideje", ali se njenakompleksnost (politidka, ideolo5ka, sociolo5ka dimenzija) ne bi nanju redukovala. S druge strane, tek rekonstrukcija znailenja, mestai uloge ,,ruske ideje" u ruskoj intelektualnoj tradiciji omoguiujepotpunije razumevanje smisla njene tekuie reaktualizacije u poli-tidkom Zivotu. Jer, ako u savremenoj zapadnoj i ruskoj politikologijiteza o ,,renesansi ruske ideje" predstavlja ,,op5te mesto", onda ra-zumevanje i obja5njenje te pojave pretpostavlja prethodnu paZljivurekonstrukciju onog duhovnog, politidkog i ideolo5kog sadrZaja istrukture misli o.dijoj renesansi je red. U protivnom, biiemo uisku5enju da oii<iiSto nedovoljno poznajemo (savremena ruska situ-acija),,,obja5njavamo" onim Sto ne razumemo (,,ruska ideja").

2. Okvirni plan istraiivanja

Na osnovu prethodnog obrazloZenja, istraZivanje ,,ruske ide-je u kontekstu krize postkomunistidkog identiteta" moZe biti po-deljeno natrifaze.

2. l.U prvoj fazi predmet istraZivanja ie biti nastanak iartikulacija koncepta ,,ruske ideje" u devetnaestovekovnoj ruskojfilozofskoj i socijalnoj misli. Ovde, pre svega, mislim na istraZivanjeslovenofilske tradicije ruskog mi5ljenja koja nastoji da odgovorina problem ruskog identiteta koji svojim Filozofskim pismimct ot-vara Caadajev. Posebna paLnja u ovom delu istraZivanja treba dabude posve6ena unutra5njoj dinamici razvoja slovenofilskog stano-viSta, tj. razlikovanju ranog,,,klasidnog" slovenofilstva (Homjakov,Kirejevski) i njegovih kasnijih oblika kod Danilevskog i Leontjeva.Sa ,,ruskom idejom" Solovjova (koji umire 1900), kao poku5ajem,,velike sinteze" izvornih slovenofilskih intencija, zavr5io bih is-traZivanje sudbine ovog koncepta u XIX veku. Odekivani rezultati

1 3 8 t39

rada u okviru ovefaze istraZivanja su, pored vei zavr5enih i objav-ljenih studija o Danilevskom i Leontjevu, studije o eaadajevu,Homjakovu, Kirejevskom i Solovjovu,

2. 2 . Druga faza je posve6ena istraZiv anj u,,prve renes anse"koncepta ,,ruske ideje" u okviru ,,srebrnog veka" ruske kulture(podetkom XX veka). Predmet istraZivanja u ovom delu rada bibili filozofski i politidki pogledi Berdajeva, Bulgakova, Struvea,Franka i drugih autora koji su, napu5taju6i marksizam kao ,,zapad-njadko" stanovi5te, poku5ali da programski reafirmi5u neke seg-mente slovenofilske tradicije u zborniku Beru (1909). Pra6enjedaljeg rada ovih autora 6e biti deo istraZivanja sudbine ,,ruskeideje" u stvaralaifvu ruske emigracije, Tematizovanje ,,ruske ideje"u stvarala5tvu ruske emigracije predstavlja centralni i najvaZnijideo druge faze moga rada na realizaciji projekta. U okviru ,,za-rubeZne Rusije", posebna palnja 6e biti posveiena rekonstrukciji,,evroazijskog pokreta" u okviru kogaje nastalo treie (pored slove-nofilstva i zapadnja5tva) originalno shvatanje ruskog (,,evroazij-skog") identiteta. Pored evroazijstva, u ovoj fazi (e biti razmatranii drugi idejni i politidki tokovi ruske emigracije na koje se u tekudimdiskusijama pozivaju politidki akteri savremene Rusije (,,nacional-bolj5evizam",,,solidarizam",,,liberalni konzervativizam"). Poredzavr5etka zapodetog rada na monografiji o evroazijstvu, odekivanirezultati ovog dela rada treba da obuhvate i studiju o ruskoj inteli-genciji ,,srebrnog veka", kao i nekoliko dlanaka o ,,ruskoj ideji" uemigraciji u kojima bi teZiSte bilo na politidkim konceptima kojise danas reaktualizuju

2. 3. Predmet tre6e, zavr5ne faze istraZivanja je ,,ruska ideja"u postkomunistidkoj transformaciji Rusije. Na osnovu prethodnihrezultata bavljenja istorijom ,,ruske ideje", istraZivanje bi bilo us-mereno na analizu i tumadenje recepcije ruske intelektualne tradicijeu idejama akademskih krugova i ideologijama ,,nacional-patriot-skog" politidkog bloka. Analiza bi bila, pre svega, usmerena nastrukturu i sadrZaj razliditih idejnih pokreta koji sebe odreduju kaonastavak i raeaktaulizaciju tradicionalnih stanovi5ta (,,neoslove-nofil stvo",,,neoevroazij stvo",,,neokonzerv ativ izam", mon arhi -zam...),kao i na socijalni, kulturni i politidki kontekst u kome se tipokreti artikuli5u. Ispitivanjem njihove genealogije (u kontekstukrize ruskos identiteta otvorene slomom komunizma). razlikova-

njem simbolidkog i realnog znadenja njihovih politidkih projekata,

istraZivanje bi trebalo da odgovori na pitanje postoji li pravilnost

koju Janov uodava u celokupnoj ruskoj istoriji, pravilnost po t9j9j

svika velika ruska reforma izaz\va revoluciju koja, nastojeii da

izbegne socijalnu cenu reforme, u ime ruske ,,samobitnosti" (,,ruske

idejJ'), odlaZe re5enje problema. (Naravno, ako sam politidki Zivot

Ruiiie, i pre 2000. godine ne odgovori na ovo pitanje!) Zavr5ni

rezultat rada na ovom delu projekta bi bio prezentovan u vidu

monografije u kojoj bi bili objavljeni dlanci i studije o savremenim

verzijama,,ruske ideje".

3. Selektivna biblio grafiia

3. 1. Citirana literatura

Berdajev N. (1987), Ruska ide.ia. Osnowi prttblemi ruske misli

X IX.i.Boi etkom XX veka,Beograd, Prosveta.Berdajev N,,(tq8g), Izvori i smisao ruskog krtmuniz.ma, Beograd,

SavremenikDunlop, J. (1983), The Faces of Contermporary Russian Nationul-

lsnr, Princetton University Press.Kapuonu.t, M, (1958),,,Erq€ o pyccKoM MeccllanllcMe", Hoeaui

rcypHalt,54, New YorkLaqueur, W. (1993), Black Hwrdred.The Rise tf'the Extreme Right

irt Russia,New YorkParland, Th. (1993) The Re.iecti\n in Rttssia oJ',Totctlitarian social'

ism ancl Liberal Democracy. A Study oJ'the Russian New

Right,Helsinki, Societas ScientiarumSolovjov, V. (1995),,,Ruska ideja", u: Rusko nacionalrut pitutie,

Cetinje - PodgoricaTpouqxurl E. (1991), Boapatrderute pyccKot't uderut, Mocrna

Yanov, A. (1987) The Russian Chullenge arul the Year 2000 'New

York. Basil BlackwellWalicki, A. (1987), Philosophies of Russian Liberalism,Oxford

3 .2 . Izvor i

Primarni izvoti za predloZenu temu predstavljaju radovi

ruskih mislilaca koji se, zbog ogranidenog obima ovoga obrazloLe-

1 4 0 l 4 l