1

Konferencija “Izazovi

izbegličke krize – naučene lekcije”

Zaključci i preporuke

2

SOS Dečija sela Srbija organizivala su, 17. juna 2016. godine konferenciju “Izazovi izbegličke krize – naučene lekcije”, povodom Međunarodnog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna, i sa ciljem razmene iskustava sa terena i definisanja generalnih preporuka za unapređenje budućeg rada u sličnom kontekstu.

Ključne teme/paneli o kojima smo razgovarali su:

1. Deca u izbegličkoj krizi: rizici i odgovori na povećanu ranjivost

2. Saradnja na terenu, umrežavanje i koordinacija

3. Pravna regulativa- sistem za azil i zakon

4. Samoorganizovanje građana i podrška donatorske zajednice

Kroz interaktivnu diskusiju, u kojoj je učestvovalo 60 učesnika – predstavnika državnog i civilnogsektora, došlo se do zajedničkih zaključaka i preporuka koji su predstavljeni ovde.

3

Uvod

Moderator konferencije: Ivan Mišković, Komesarijat za izbeglice i migracije U svetu ima 60 miliona izbeglica, a polovinu čine deca, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Isti podaci pokazuju da je sve veći broj dece koja su razdvojena od roditelja, maloletnici bez pratnje i dece koja su ostala bez roditeljskog staranja. Ova deca dolaze iz različitih zemalja koje su pogođene ratom, na hiljade njih je na svom putu kroz Evropu izloženo nehumanim uslovima. Milioni dece izgubili su svoje pravo na detinjstvo. U uvodnom delu konferencije, kao ključni govornici, izlagali su: Dr Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije Hans Fridrih Šoder, šef Predstavinštva Visokog komesarijata za izbeglice UN u Srbiji Milenko Nikić, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Katlin Brašić, rukovodilac programa dečije zaštite u UNICEF-u Prof. dr Nevena Čalovska, predsednica Fondacije SOS Dečija sela Srbija Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija

Konferenciju je otvorio dr Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekavši da izbeglička kriza nije završena i da će situacija biti pod kontrolom ako se Evropska unija i Turska budu držale međusobnog sporazuma. On je naglasio da je Srbija spremna na svaki scenario i dodao da je ponosan na to kako se Srbija ponašala tokom izbegličke krize, kada je kroz zemlju prošlo izmedju 700.000 i milion ljudi. Ivanišević je istakao i da je Srbija pokazala da je humana zemlja koja brine o svakome i da će tako ostati i u buduće.

4

Zatim se prisutnima obratio Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije. On je rekao da će Srbija u novembru dobiti novi zakon o azilu, koji će olakšati procedure, kao i da s obzirom na to da su granice Evrope zatvorene, ljudima koji čekaju da prođu treba pružiti svaku vrstu zaštite. Komesar Cucić je dodao i da će migranti koji prolaze kroz Srbiju i dalje imati zaštitu i da će Srbija biti solidarna. Cucić je dodao da je Srbija postala paradigma kako bi svi u Evropskoj uniji trebalo da se ponašaju i naglasio da se svi kapaciteti za privremeni prihvat migranata stavljaju u punu pripravnost.

Nakon komesara Cucića usledilo je obraćanje Hansa Fridriha Šodera, šefa Predstavništva UNHCR za Srbiju. On je, pored ostalog, rekao da je na srpskomađarskoj granici najmanje 500 izbeglica, među kojima je oko 200 dece i da su zbog zatvaranja migrantskih ruta ti ljudi izloženi krijumčarima. Šoder se saglasio da kriza nije u potpunosti gotova i da postoji mnogo stvari koje udruženi treba da nastavimo da radimo. Šoder je podsetio na značaj zaštite dece izbeglica i ukazao na važnost uloge SOS Dečijih sela, kao i svih drugih organizacija koje pomažu deci. “Srbija je uradila daleko bolji posao od mnogih evropskih zemalja i treba da bude ponosna na ono što je urađeno i što sledi”, rekao je Šoder. Nakon šefa Predstavništva UNHCR za Srbiju prisutnima se obratila prof. dr Nevena Čalovska, predsednica Fondacije SOS Dečja sela Srbija. Ona je napomenula da polovinu broja migranata čine deca i da njima i majkama treba omogućiti odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu brigu. Čalovska je naglasila da deca mlađa od 18 godina čine više od 50 odsto izbeglica, da više od 95.000 dece ove godine traži azil u EU, kao i da su mnogi od njih na putu izloženi nehumanim uslovima.

Konferencija je nastavljena izlaganjem Milenka Nikića, savetnika u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, koji je prisutnima ispričao o iskustvima i naučenim lekcijama tokom vođenja Prihvatno-tranzitnog centra u Preševu. Nikić je istakao da niko nema monopol nad ljudskom nesrećom i da je ključna stvar struktuiranost, poštovanje pravila i dobra organizacija. On je naglasio i važnost očuvanja kvalitetnih ljudskih resursa, koji rade na terenu, kao i potrebu da se veći akcenat stavi na psiho – socijalnu podršku i zaštitu izbeglica, naročito dece i žena, od trgovine ljudima.

Nakon njega prezentaciju na temu "Zaštita dece izbeglica - naučene lekcije" održala je Katlin Brašić iz UNICEF-a. Prema njenim rečima jedna od najvažnijih naučenih lekcija koja je dovela do kvalitetnog odgovora na izbegličku krizu je saradnja državnog, međnarodnih organizacija i nevladinog sektora. Postojeći sistem je neophodno poboljšati, a u prilog tome idu napravljene Standardne operativne procedure za zaštitu dece, gde je jasno definisana uloga svih aktera na terenu. Ove procedure će vrlo brzo naći primenu u praksi.

.

5

O ulozi SOS Dečijih sela u izbegličkoj krizi govorila je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija. U svom izlaganju, ona je podsetila na to da su SOS Dečija sela Srbija organizacija posvećena brizi o najugroženijoj deci i porodicama. Osim toga, predstavljeni su dosadašnji rezultati Programa hitne pomoći izbeglicama sa Bliskog Istoka – “Solidarnost”, koji SOS Dečija sela Srbija sprovode od avgusta 2015. godine.

U okviru ovog programa, SOS Dečija Sela Srbija obezbedila su Sigurna mesta za decu – prostor u okviru prihvatnih centara za izbeglice, namenjen deci i majkama sa decom, ICT podršku – pristup računarima i punjenju mobilnih telefona, aktivnosti “Super autobus” tima, kao i podršku mobilnih timova, koji distribuiraju materijalnu i nematerijalnu pomoć, pružaju korisne informacije i psiho – socijalnu podršku. Kao najvažnije lekcije, naučene kroz rad na projektu “Solidarnost”, izdvojeni su:

• Pravovremeno i adekvatno reagovanje (stalna i dobra procena, analiza, brzina i odlučnost u radu i

donošenju odluka); • Profesionalizam u timskom radu; • Proaktivna pozicija; • Postavljanje realnih i afirmativnih ciljeva; • Organizovanje aktivnosti u skladu sa karakteristikama i željama ciljne grupe; • Razumevanje procesa i toka promene; • Fleksibilnost (rad u ERP zahteva promene i veliki stepen adaptabilnosti u skladu sa novim

situacijama i zadacima); • Uključivanje u mrežu podrške i saradnja sa partnerima i donatorima (UNICEF, UNHCR, KIRS,

MRSZ, CSR, predstavnici lokalne vlasti, Crveni krst, NVO, donatori).

Puštanjem kratkog filma o aktivnostima SOS Dečijih sela na terenu završen je prvi deo konferencije.

6

Panel

“Deca u izbegličkoj krizi: rizici i odgovori na povećanu ranjivost”

M o d e r a t o r k a : L i d i j a M i l a n o v i c , C e n t a r z a z a š t i t u ž r t a v a t r g o v i n e l j u d I m a Većina učesnika ovog panela je pružala neposrednu podršku deci i njihovim porodicama, a četvoro učesnika su radili na programskim, organizacionim i logitičkim poslovima ili su bili donosioci odluka i menadžeri projekata. Rad grupe formilsan je kroz 3 ključna pitanja: 1. Prepoznati rizike u zaštiti dece izbeglica/migranata, imajući u osnovi svest o njihovoj povećanoj ranjivosti usled samog konteksta migracije i dugotrajng tranzita;

2. Šta smo dobro uspeli da uradimo i obezbedimo podršku deci – primeri dobre prakse;

3. Da li su i koje su bile teškoće u proceni potreba dece i rizika po decu, s obzirom da su one osnov podrške. Tokom rada iznedrila se i tema rizika po profesionalce koji rade sa decom i šta je njima potrebno da bi kvalitetnije obavljali svoje aktivnosti. Kako je grupa kao prvi rizik prepoznala upravo procenu rizika i potreba dece, to su prva i treća tema spojene u jednu. Na kraju rada moderatorka je pripremila i sa grupom definisala ključne preporuke za dalje unapređenje podrške deci izbeglicama / migrantima u Srbiji.

Grupa se opredelila da rizike po decu prepozna i navede imajući u vidu i one početne rizike koji su tokom odvijanja izbegličke/migrantske krize prevaziđeni delimično ili u potpunosti. Ovaj stav je procenjen kao najkorisniji za svrhu poruka za budućnost.

Кljučni zaključci

Zaključci su sistematizovani u 3 grupe zaključaka: rizici po decu, rizici po pomagače i primeri dobre prakse.

1. Rizici po decu i teškoće procene:

Kvalitet procene – da li je procena rizika po dete i potreba deteta, kao i procena porodice, dobro

urađena. Bojazan da je u proceni došlo do propusta koji smanjuju efikasnost i ne omogućavaju podršku detetu u skladu sa njegovom aktuelnom situacijom. Kao ključni faktori rizika po kvalitet procene navedeni su: nedostatak zajedničkih kriterijuma za procenu između različitih organizacija – što vodi teškoćama u komunikaciji, postizanju dogovora i brzoj i efikasnoj podršci detetu i porodice;

7

znanja i veštine o proceni – koliko su pomagačima poznate tehnike brzog skrininga, iskustvo u primeni i veštine da se procena realizuje brzo i efikasno uz poštovanje prava i participaciju deteta; uloge u proceni - s obzirom na različite uloge različitih učesnika i različitost obučenosti za procenu, važno je definisati ko šta procenjuje , dokle i na koji način; poseban rizik nosi procena i donošenje zaključaka iz procene u situaciji brzog tranzita dece i porodica – potrebno je doneti odluke na osnovu malog broja podataka i u veoma kratkom vremenu, što je svojevrsna teškoća i izazov za procenjivača. Ovde je veoma važna i sigurnost koju procenjivač oseća povodom zaključaka i odluka koje je doneo

Procena bezbednosti deteta – koliko procenjivči poznaju specifične faktore koji utiču na bezbednost deteta, a zavise od odlika migracionog konteksta i donekle se razlikuju u odnosu na uobičajene kriterijume procene bezbednosti deteta. U proceni bezbednosti deteta bitni su: uticaj dugog putovanja u nepovoljnim uslovima na sposobnosti roditelja da brinu o bezbednosti deteta i na samo dete; Nepredviđene teške okolnosti koje se mogu desiti tokom putovanja - laka podložnost napadu, agresiji, nasilju, seksualnom iskorišćavanju, manipulaciji, zavisnost od drugih, teški uslovi putovanja (nelegalni prelazak mora, neprohodni putevi, visoke temperature i druge vremenske nepogode, nedostatak novca...); kulturološka tolerancija na porodično nasilje i razumevanje položaja žene i deteta u drugačijem kulturnom kontekstu; ''normalna adaptacija na nenormalne uslove'' – poznavanje mehanizama prilagođavanja na nenormalne uslove i njihovog uticaja na sposobnost zaštite i samozaštite roditelja i dece. Posledica ovoga može biti ''nenamerno zanemarivanje deteta'' koje nestaje kada se dete i roditelji, pogotovu majke, odmore i osete donekle sigurno i dobrodošlo; rizici od eksploatacije dece tokom puta, pogotovu radna i seksualna eksploatacija. Osim što je ovo rizik po decu, istovremeno je i rizik procene - kako proceniti prisustvo u svakom konkretnom slučaju, ako samo dete ili njemu bliska osoba ne da podatke

Razdvajanje deteta od porodice; Instrumentalizacija dece radi prelaska granice i kako prepoznati da nisu svi slučajevi

podjednako rizični; Zloupotreba od strane roditelja postojećih preporuka i uticaj političkih odluka na

bezbednost(recimo, prioritet imaju žene i dece – instrumentalizacija dece; zatvorene granice – pojačava se mogućnost krijumčarenja);

Moguće posledice dominantnog prioriteta porodica ''stići na odredište što pre i po svaku cenu'' i uticaj neizvesnosti putovanja i bliže budućnosti na samo/zaštitne kapacitete – smanjenje mogućnosti da realno procene konkretnu situaciju u kojoj se nalaze i donesu adekvatne odluke; dokle tolerisati neadekvatne odluke koje mogu ugroziti bezbednost dece, i kada preduzeti zaštitne mere bez kršenja ljudskihi dečjih prava članova porodice

Nedovoljna informisanost, što doprinosi osećanju nesigurnosti i podržava donošenje neadekvatnih neinforisanih odluka.

2. Posebni rizici za profesinalce:

Sagorevanje i razlika u ovom riziku za domaće pomagače i pomagače iz drugih zemalja (domaći pomagači su dugotrajno na terenu, rade kraće dnevne smene ali duži vremenski period; strani pomagači rade kratko i duže dnevne smene, ali potom odlaze);Nejasne uloge i granice različitih aktera i nepostojanje procedura komunikacije i saradnje;

Identifikacija sa korisnicima i prelaženje profesionalnih granica; Neadekvatno upravljanje ličnim resursima pomagača – znati prepoznati svoje prednosti i

nedostatke i dobro rasporediti angažovanje ovih resursa i preveniranje nedostataka ; Neadekvatno upravljanje resursima organizacije; Zdravstvena ugroženost pomagača - opasnost od infekicija, zaraznih bolesti i sl.;

8

Nekoordinisana akcija (različiti akteri nekoordinisano pružaju podršku, usled čega se dešava da

dolazi do neekonomičnog i nefunkcionalnog trošenja resursa), izostanak komunikacije ili neadekvatna komunikacija;

Ishitrene reakcije pojedinih aktera koje doprinose da dete pretrpi veću štetu ili onemogućavaju dokumentovanje rizične situcije;

U centru dešavanja nije dete, već neka vrsta interesa organizacije i uverenje da samo jedna organizacija zna šta je najbolje za dete ( lako sesklizne u ovaj stav, a da se ne primeti);

Nedovoljna fleksibilnost u razumevanju situacije i konteksta u kome se određena situcija odvija; Nemogućnost ''okončanja priče'' - pomagača opterećuje nemogućnost da do kraja puta deteta

isprati šta dešava s detetom; odsustvo povratne informacije da li je dete na kraju puta bezbedno.

3. Primeri dobre prakse, ili šta smo uradili dobro

Uspostavljene jasne uloge i odgovornosti – učenici prepoznaju da je tamo gde su uspostavljene jasne uloge rad bio organizovaniji, efikasniji i efektivniji;

Uvođenje procedura, u kom svetlu je procenjen uticaj SOP. Organizacije koje su započele sa primenom SOP (bilo u praksi ili u pripremi) ističu značaj SOP za uspostavljanje jasnih uloga i granica i definisanje korisnih i praktičnih instrumenata. Navode da im obrasci omogućavaju jasno razumevanje Kada? Šta? Kome? Na osnovu čega?, a da indikatori predstavljaju operacionalizaciju i njihovog iskustva i znanja;

Uvođenje standarda rada, u domenu primene usluga i proceni, kao i uvođenje konkretnih programa podrške;

Povezivanje aktera na terenu i otvorena komunikacija; Učenje iz iskustva, u kom svetlu se razume i ova konferencija; Kreiran niz inovativnih programa procene i podrške – kutak za majke i bebe; Sigurna mesta

za decu; Super autobus; Porodični kutak, Kutak za mlade, IKT podrška, radionice za decu, programi neverbalne komunikacije – predmeti za neverbalnu komunikaciju, kompjuterski program; privremeno sklonište za decu, materijalna pomoć.

PREPORUKE

''Krovna ''preporuka je nužnost jačanja sistema države da odgovori na

izbegličku/migracionu krizu. Ovo je u skladu i sa jednim od osnovnih principa delovanja UN agencija – ojačati sistem, da bi imao ko da nastavi aktivnosti nakon povačenja UN agencija. Istovremeno je i jedna od naučenih lekcija – tao gde je sistem ojačan i gde je dobro funkcionisano rezultati i sam rad su bili uspešniji.

Važnost aktualizacije i dopune Plana za reagovanje u vanrednim situacijama. Neophodno je da ovaj plan u okviru plana reagovanja sistema socijalne zaštite ima unapred definisane programe hitnih intervencija, fokusirane na nivo ugrožene bezbednosti deteta, pre svega, i na konkretne teškoće specifične za migrantske/izbegličke tokove. Ovaj plan treba da ostane otvoren za njegovo obogaćivanje novim primerima dobre prakse i aktivnostima.

Nastaviti sa kreiranjem i obzebeđivanjem adekvatnih programa obuke za pomagače.

9

Obezbediti superviziju pomagačima zbog prevencije sindroma sagorevanja i podrške u

proceni i donošenju odluka od strane osoba koje su eksperti u ovoj oblasti.

Obezbediti fleksibilnost i dostupnost postojećih i inovativnih usluga. Posebno bi bilo dobro definisati standarde inovativnih usluga tako da budu fleksibilni i omogućavaju obezbeđivanje usluge

Omogućiti objedinjavanje i dostupnost inovativnih usluga i znanja svim akterima. Bilo bi dobro kreirati mrežu, ili platformu u ovu svrhu

Obavezna koordinacija i podela uloga od samog početka uz otvorenu komunikaciju i razmenu i oprečnih mišljenja.

Nastaviti sa učenjem iz praksei inkorporirati ovaj pristup u obuke i pomagača.

Uključivanje lokalne zajednice.

Prekogranična saradnja na ruti - u interesu dece migranata/izbeglica i njihovih porodica kako bi se prevenirali i smanjili rizici na putu, i u interesu smanjenja sekundarnog stresa i sagorevanja pomagača.

10

Paneli: “Saradnja na terenu, umrežavanje i koordinacija”

i “Samoorganizovanje građana i podrška donatorske zajednice”

M o d e r a t o r k e :

A l e k s a n dr a V e s e l i n o v i ć , Gr u p a 4 8 4

S v e t l a n a D a m n j a n o v i ć , S O S D e č i j a s e l a S r b i j a

U rad ova dva panela su bili uključeni predstavnici državnog, međunarodnog i civilnog sektora. Zajednički imenitelj svih petanest panelista je praktično iskustvo na terenu u pružanju direktne pomoći migrantima i tražiocima azila u Srbiji tokom migrantske krize.

Tokom diskusije panelisti su analizirali sledeće četiri oblasti:

1) Akteri umrežavanja

2) Izazovi umrežavanja

3) Uticaj umrežavanja na jačanje kapaciteta lokalne zajednice

4) Naučene lekcije

1. Akteri

U okviru ove teme bilo je reči o humanitarnim aktivnostima koje su se događale u Šidu i Adaševcima, Preševu i Dimitrovgradu, kao i o sjajnom timskom radudržavnih institucija, međunarodnih donatorskih organizacija, agencija Ujedinjenih nacija (UNHCR, UNICEF) i domaćih organizacija civilnog društva.

Osnovni zaključak je da su državne institucije, pre svega Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo unutrašnjih poslova odigrale ključnu ulogu sledećim oblastima delovanja: određivanje opštih pravila i procedura ;

informisanje; izdavanje dozvola i akreditacija; održavanje reda i sigurnosti; koordinacija brojnih domaćih i

međunarodnih na terenu; registracija migranata.

Međunarodne organizacije su doprinele uspešnom timskom radu svojim angažovanjem u sledećim

aktivnostima:

pružanju direktne pomoći migrantima u odeći, obući, hrani i sredstvima za higijenu;

finansijskom podrškom državnim institucijama i organizacijama civilnog društva;

podrškom infrastrukturnim radovima;

doniranjem opreme;

podrškom organizacijama na terenu kroz prevodilačke usluge;

pružanjem zdravstvene zaštite i prevencije;

edukacijom i supervizijom;

transferom svojih globalnih iskustava, znanja i prektičnih veština u oblasti pružanja

pomoći najugroženijima tokom velikih prirodnih i društvenih nepogoda,

lokalnim aktivistima, volonterima i zaposlenima na terenu u prihvatnim i tranzitnim

centrima u Srbiji.

11

Domaće organizacije civilnog društva su takođe imale važnu ulogu i doprinele opštem utisku da je Srbija uspešno odgovorila na izazove izbegličke krize u poređenju sa susednim zemljama u regionu, uključujući i članice Evropske Unije.

Ove organizacije su ostvarile značajne rezultate u aktivnostima: direktne humanitarne pomoći; pružanju psiho- socijalne podrške; posebnim vidovima pomoći posebno ranjivim grupama poput dece, žena i

mladih/maloletnih lica bez pratnje; mobilisanju volontera u lokalnim zajednicama; informisanju šire

javnosti o razmerama migrantske krize i potrebama za pomoć najugroženijima; prevazilaženju predrasuda i stereotipa u vezi izbegličke krize kroz nastupe u medijima direktnoj komunikaciji sa lokalnim zajednicama.

Kao primer dobre prakse za mobilizaciju volontera, učesnici su naveli rad lokalne omladinske organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava Preševo, koja je u kratkom vremenskom roku uspešno angažovala veliki broj mladih iz mešovitih etničkih, verskih, nacionalnih i kulturoloških zajednica na pružanju različitih vidova direktne pomoći izbeglicama i tražiocima azila. Vođena diskusija je rezultirala grupnim konsenzusom o mogućoj tipologiji aktera koji su bili aktivni u pružanju direktne podrške izbeglicama i tražiocima azila na migrantskoj ruti kroz Srbiju:

2. Izazovi umrežavanja

Panelisti su se složili da lista ključih izazova, koji su bili pretnja funkcionalnom umrežavanju i koji su povremeno usporavali timski rad, uključuje sledeće pojave:

vreme;

različite potrebe;

adaptibilnost aktera;

saturacija/ sujeta;

koordinacija rada na terenu sa velikim brojem aktera ;

distribucija novca u skladu sa potrebama migranata ;

limitirani broj stručnih kadrova ; Imajući u vidu, spešan krajnji ishod, panelisti su se složili da je princip ,, nulte tolerancije na nesaradnju’’ koji je promovisala Republika Srbija kroz rad svojih institucija na terenu, dao odlične rezultate.

12

Jedan od ključnih zaključaka ovog panela jeste i tvrdnja da je u uslovima naglog priliva migranata, bilo neophodno uspostavljanje čvrste strukture i podele zaduženja. Efekti formalizovanog procesa donošenja odluka i koordiniranog delegiranja zaduženja su po mišljenju panelista bili očigledni u Centru za prihvat migranata u Preševu koji je u više navrata naveden kao primer dobre prakse. Kao komplementaran dodatak ovom modelu upravljanja, istaknuta je neophodnost principa fleksibilnosti i brzog, mobilnog donošenja odluka,kao jedino moguće rešenje i odgovor na brze promene situacije na terenu, vremenskih uslova, broja migranata i njihovih potreba.

NAUČENE LEKCIJE

ULOGA DRŽAVE JE KLJUČNA U KOORDINACIJI I KORIŠĆENJU

RESURSA

TIMSKI RAD JE NUŽNOST

FLEKSIBILNOST JE NEOPHODNA

PODRŠKA POSTOJEĆIM SISTEMIMA UMESTO FORMIRANJA PARALELNIH

STRUKTURA JE STRATEŠKI VAŽNA

13

Zaključci panela

1) Kombinacija čvrste, jasne strukture i fleksibilnosti ad- hoc tima daju najefiksanije rezultate u uslovima terenskog rada i dinamičnih, svakodnevnih promena.

2) Neophodno je obezbediti i održavati optimalan broj stručnih kadrova tj. ljudskih resursa.

3) Usmeravanje podršku međunarodnih i organizacija građanskog društva na jačanje postojećih državnih sistema i mehanizama pomoći ugroženima, umesto formiranja paralelnih sistema doprinosi održivosti.

4) Donatorska zajednica doprinela je, pored finansijskih sredstava, doprinela ekspertizom, obezbeđivanjem edukacija, koordinacijom i zastupanjem organizacija koje rade na terenu pred donosiocima odluka. Izazovi u ovoj oblasti odnosili su se na nefleksibilnost procedura u odnosu na brzinu promena situacije i potreba na terenu.

5) Postojao je konsenzus javnosti kada je izbeglička kriza u pitanju. Ova tema je izazvala veliku pokretačku energiju kod građana, kao i volju da pomognu. Ono što je potrebno da bi se ova energija kanalisala u pravom smeru jeste bolja informisanost, odnosno bolja komunikacija između organizacija koje rade na terenu, medija i građana.

14

Panel

Pravna regulativa-Sistem azila u Republci Srbiji i Zakon o azilu M o d e r a t o r k a: M a j a M i l e n k o v i ć

U uvodnom delu, svi učesnici su izneli svoje iskustvo i stavove u vezi sa pitanjima koja se tiču izbegličke krize,izbegličkog prava, izbeglica i tražilaca azila u Republici Srbiji.

Pravna regulative - Propisi kojima je regulisano pravo na azil u RS; hijerarhija u primeni propisa

1. Ustav Republike Srbije

Pravo na utočište u Republici Srbiji regulisano je članom 57. Ustava Republike Srbije.

2. Ženevska Konvencija iz 1951 godine, Evropska Konvencija za zaštitu ljudskih prava i

osnovnih sloboda i drugi međunarodni instrumenti;

3. Zakon o azilu (Službeni Glasnik RS br.109/07)

Zako o azilu Republike Srbije (Sl.Glasnik RS br.109/07) stupio je na snagu 1. aprila 2008. godine. Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za dobijanje i prestanak azila, kao i položaj, prava i obaveze lica koja traže azil i lica kojima je priznato pravo azila u Republici Srbiji. Pored Zakona o azilu koji se primenjuje kao lex specialis, u vezi pitanja postupka azila koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima je uređen opšti upravni postupak. U vezi sa pitanjima koja se odnose na obim, sadržinu i vrstu prava i obaveza lica koja traže azil, lica kojima je odobreno utočište, subsidijarna zaštita ili privremena zaštita, a koja nisu uređena Zakonom o azilu primenjuju se propisi kojima je uređeno kretanje i boravak stranaca. U toku je donošenje Novog Zakona o azilu, i očekuje se da će isti biti donesen do novembra ove godine. Prema važećem zakonu o azilu azilni postupak je dvostepeni, upravni postupak. Ovaj zakon predviđa da stranac može da izrazi nameru da traži azil pred ovlašćenim službenim licem Ministarstva unutrašnjih poslova i tada će mu biti izdata potvrda da ima pravo da boravi u Republici Srbiji 72 sata i da je u tom roku dužan da se javi ovlašćenom sužbenom licu Kancelarije za azil odnosno jednom od Centara za azil. Nakon ove radnje sledi registracija stranca koji je izrazio nameru da traži azil i nakon izvršene registracije strancu se izdaje lična karta za lica koja traže azil. Nakon ove radnje, u roku od 15 dana od dana registracije podnosi se zahtev za azil čime se “zvanično” pokreće postupak za davanje azila.

Nakon pokretanja postupka i sprovođenje radnje saslušanja lica koje je podnelo zahtev za azil, prvostepeni organ Kancelarija za azil doneće prvostepenu odluku, kojom može usvojiti zahtev za azil ili ga odbiti kao neosnovan. Zakon propisuje da se protiv odluke prvostepenog organa može izjaviti žalba drugostepenom organu Komisiji za azil. Nakon okončanja postupka za azil (upravnog postupka) tražilac azila može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom Srbije. Konačno, tražilac azila može podneti i ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.

15

Imajući u vidu veliki priliv izbeglica tokom 2015. godine, izbeglička kriza zahtevala je da sve državne institucije kao i veliki broj različitih organizacija civilnog preduzmu neophodne aktivnosti sa ciljem pružanja najbolje zaštite izbeglicama. Pored primarne zaštite, pružanja hitne pomoći, ali istovremeno pružajući na taj način podršku azilnom sistemu u Srbiji, svi učesnici koji su radili na terenu svakodnevno su se suočavali sa različitim poteškoćama i problemima, a koji problem su zahtevali da se reše odmah, bez obzira da li tražilac azila, izbeglica želi da ostane u Republici Srbiji ili se nalazi samo u tranzitu.

U toku konstruktivne debate razmatrana su razna pitanja i uočeno je sledeće:

(ne)prepoznavanje namere da se traži azil, ko ima pravo da traži azil, kao i ko ima pristup

teritoriji i pristup proceduri azila; izdavanje dokumenta licima koja traže azil ili dokumenata licima koja su izbeglice ili stranci koji

nežele da traže azil( koji su u tranzitu) i ne žele da ostanu u Republici Srbiji; nedostatak prevodilaca; pitanje utvrđivanja identiteta stranca koji tražio azil kao i utvrđivanja da li deca pripadaju

porodici sa kojom su došla (porodična pitanja), i vođenje postupaka u vezi sa ovim licima; postojanje realne opasnosti da su deca žrtve trgovine ljudima;

da li osobama koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja može biti dodeljen azil po tom osnovu; da li će novi zakon predvideti to kao jedan od osnova za dodeljivanje azila;

svi učesnici koji pružaju neophodnu pomoć strancima i izbeglicama na terenu moraju biti obučeni u vezi sa pitanjem funkcionisanja azilnog sistema u Republici Srbiji kako bi pružili relevantne i validne informacije u vezi pravnih pitanja u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom osvrtom na pravo na azil, prava i obaveze lica koje traže azil, inegraciju.

16

Zaključci panela

1. Donošenje novog Zakona o azilu (usvajanje novog Zakona očekuje se do kraja tekuće godine); 2. Promocija azilnog i izbegličkog prava; podizanje svesti u vezi sa pravima tražilaca azila i

izbeglica; 3. “Pravo da se traži azil nije krivično delo, već ljudsko pravo” 4. Poštovanje načela izbegličkog prava; 5. Načelo zabrana proterivanja (non-refoulement) i načelo nekažnjavanja za nezakoniti ulazak ili

boravak; 6. Pristup teritoriji-pristup proceduri; 7. Edukacija državnih službenika i ovlašćenih službenih lica koji vode postupke u vezi sa

azilnim zahtevima, a koji se odnose na decu i maloletnike; 8. Ustanoviti i razvijati mehanizme za integraciju lica kojim je priznato pravo na utočište, azil u

Republici Srbiji; 9. Imajući u vidu da će se uskoro doneti novi Zakon o azilu, može se očekivati da određene

poteškoće u vezi sa primenom postojećeg Zakona o azilu biti eliminisane, rešene i da će se razviti novi mehanizmi i sistem azila koji će biti održiv i efikasan.

3 glavna zaključka moderatora konferencije:

1) Timski rad donosi najbolje rezultate, što se pokazalo u aktuelnoj izbegličkoj krizi, kroz saradnju,

umrežavanje i koordinaciju, kroz koje se došlo do zajedničkog doprinosa svih nevladinih

organizacija, državnih institucija, UN agencija, donator i građana. Istovremeno je veoma važno

očuvati ljudske resurse.

2) Treba dodatno promovisati azilno pravo;

3) Neophodno je nastaviti sa jačanjem kapaciteta države, sistema i lokalne zajednice za odgovor

na izbegličku krizu.

17

Na panel diskusijama, grupnoj dinamici je doprinela činjenica da je sastav grupa bio mešovit po sledećim kriterijumima: vrsti podrške koju su pružale njihove organizacije/ institucije (novčana sredstva, hrana, odeća, obuća, psiho- socijalna pomoć, medicinska nega i zaštita, zaštita majki i dece, informaciono- kompjuterske usluge, pravno- administrativna pomoć, prevodilačke usluge, edukacija i supervizija terenskih timova,itd); sektoru poslovanja (nacionalne i lokalne državne institucije, međunarodne donatorske organizacije,agencije Ujedinjenih nacija i domaće organizacije civilnog društva); geografskim lokacijama na kojima su sprovodili svoje aktivnosti (Preševo, Miratovac, Dimitrovgrad, Beograd, Šid, Adaševci, Subotica, Tutin, Banja Koviljača, Niš); veličini organizacije u kojima rade (male do 5 zaposlenih, srednje od 5-50 zaposlenih, velike preko 50 zaposlenih); pozicijama (od volontera, preko menadžera projekata i državnih službenika, do izvršnih direktora); rodu ( 38 žena i 17 muškaraca).

Učesnici konferencije – organizacije i institucije

1. SOS Dečija sela Srbija

2. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

3. Komeserijat za izbeglice i migrante Vlade republike Srbije

4. UNHCR Serbia

5. UNICEF Serbia

6. Zavod za vaspitanje omladine - Niš

7. Crveni krst Srbije

8. Divac Fondacija

9. Dom “Kolevka”, Subotica

10. Info centar za azil

11. Grupa 484

12. Novosadski humanitarni centar

13. Mreža psihosocijalnih inovacija

14. Centar za integraciju mladih

15. Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

16. DRC

17. “Čovekoljublje”

18. MSF

19. Crveni krst Šid

20. Refugee Aid Serbia

21. Gradski centar za socijalni rad

22. ATINA

23. IAN

24. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima

25. World Vision

26. ADRA Serbia

27. AŽC

28. EHO

29. HEKS

30. YFRI

31. RAS 32. Mercy Corps Serbia

18

Mediji o konferenciji: Blic TANJUG RTS BETA Biznis&Finansije RTV Novi Magazin Krstarica Maglocistac.rs S Media Blic

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ivanisevic-srbija-spremna-na-svaki-scenario-migrantske-krize/l4lhbl5http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=252269http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2355715/ivanisevic-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova.htmlhttp://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/34902-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotovahttp://bif.rs/2016/06/izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova/http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/ivanisevic-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova_729069.htmlhttp://www.novimagazin.rs/vesti/ivanisevic-izbeglicka-kriza-jo-nije-gotovahttp://vesti.krstarica.com/drustvo/ivanisevic-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova-1/http://maglocistac.rs/ivanisevic-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova/http://www.smedia.rs/vesti/5643685/rts-ivanisevic-izbeglicka-kriza-jos-nije-gotova.htmlhttp://www.blic.rs/vesti/drustvo/svetski-dan-izbeglica-polovinu-izbeglica-cine-deca-njihova-zastita-mora-biti/tzxs4dk